merni instrumenti

Download merni instrumenti

Post on 20-Jul-2015

456 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

4.2. Logistika merenja u pristupnoj mreiMerenja u pristupnim mreama obavljaju se u tri situacije: prilikom prijema linije od montera u okviru redovnih odravanja interventno, u sluaju pojave smetnje prilikom prekvalifikacije parica korienih za prenos u osnovnom opsegu u parice za irokopojasni prenos

4.2.1. Instrumenti u pristupnoj mrei stanje i tendencijePrema nameni, instrumenti za merenje u pristupnoj mrei mogu se podeliti u sledee grupe: instrumenti za utvrivanje stanja instalacije instrumenti za predlociranje smetnji tragai kablova instrumenti za kvalifikaciju parica za irokopojasni prenos i testiranje digitalnih linija vienamenski instrumenti

Smisao ove podele je da se istakne mesto svakog od instrumenata u okviru poslova i zadataka merenja u preduzeu Telekom Srbija, ali kao to e u nastavku biti pokazano, ponekad nije mogue jasno povui granicu izmeu namena odreenih tipova merila. Svi instrumenti koji se koriste za merenja na kablovskim instalacijama u pristupnoj mrei su terenskog tipa, to znai da su robusni, napajaju se baterijama ili akumulatorima, prilagoeni su estom prenosu, vibracijama, klimatskim uticajima i zatieni su od mehanikih oteenja. Instrumenti za utvrivanje stanja instalacije Zavisno od tipa problema i njegovog obima, a esto i pouzdanosti prethodnih ispitivanja i ograniavanja, sva merenja se zasnivaju na utvrivanju stanja kablovske instalacije. Utvrivanje stanja kabla, naroito kod sloenijih problema veeg obima postaje neophodno i ima za cilj izbor parice ili parica najpogodnijih za lociranje problema kao i izbor najpogodnije merne metode. Vreme koje se troi na utvrivanje stanja instalacije doprinosi kasnijem ubrzavanju ostalih merenja. Takoe, uporeujui broj parica "zahvaenih" nekim problemom sa ukupnim brojem parica u kablu, moe se odrediti deonica kabla koja je problematina. Podrazumeva se da se u ovom sluaju raspolae sa pouzdanom (tanom) emom kabla. Osim toga, u okviru utvrivanja stanja instalacije, mogu se detektovati i nepravilnosti u tehnikoj dokumentaciji koje takoe mogu prouzrokovati greku u interpretaciji rezultata merenja u okviru lociranja mesta smetnje. U instrumente za dijagnostiku stanja instalacije spadaju: ureaji koji mogu meriti jednosmerne i naizmenine napone, 4.2 - 1

4.2. Logistika merenja u pristupnoj mrei merila otpornosti izolacije, merila otpornosti uzemljenja, merila slabljenja i slabljenja presluavanja.

Jednosmerni i naizmenini naponi mere se radi ustanovljavanja prisustva stranih napona na liniji (napona koji ne potiu od test signala samog instrumenta). Ovi naponi mogu biti neposredni uzronici smetnji ili mogu uticati na tanost merenja. Radi njihovog merenja danas se najee primenjuju digitalni multimetri ili digitalni voltmetri integrisani u neke od vienamenskih ureaja. Merenje otpornosti izolacije drugi je vaan postupak za ustanovljavanje stanja kabla. Merila otpornosti izolacije mogu biti realizovana kao samostalna poput CA 6541 proizvoaa Chauvin Arnoux (slika 4.2.1) ili u okviru vienamenskih instrumenata, kao to su kablovski merni most KMK7 proizvoaa Seba KMT ili reflektometar Model 6000 proizvoaa Riser Bond. Interesantno je pomenuti da CA 6541 koristi svoj A/D konvertor za merenje stranih napona i da svi instrumenti koji u sebi imaju ugraenu funkciju merenja otpornosti izolacije, po pravilu imaju i opciju provere stranih napona. Merila otpornosti uzemljenja slue za proveru ispravnosti dela instalacije koji se odnosi na tzv. "treu ilu", odnosno na vezu sa zemljom kao provodnikom dela energije. Ova veza se koristi i u samim merenjima, kako bi se obezbedio efikasan pristup takama u mrei do kojih nije mogue sprovoditi prikljuke instrumenata, kao to je sluaj kod velikog broja mostnih metoda i tragaa kablova. Za razliite tipove instalacija, zahtevi u pogledu kvaliteta uzemljenja mogu varirati, ali im je svima zajedniko da e pored uticaja na sam nivo i kvalitet prenosa, loe uzemljenje doprineti velikim grekama merenja. Vee greke javljaju se kod merenja van centrala i razdelnika, gde su uzemljenja, po pravilu, neto loija. Stoga je, pre obavljanja samog merenja na terenu, neophodno proveriti i kvalitet dela instalacije koji se odnosi na uzemljenje. Najee merilo koje se za ove svrhe koristi u preduzeu Telekom Srbija je digitalno merilo uzemljenja MI 2124 proizvoaa Metrel (slika 4.2.2).

Slika 4.2.1. Merilo otpornosti izolacije CA 6541 4.2 - 2

Slika 4.2.2. Merilo otpornosti uzemljenja MI 2124

U instrumente za merenje slabljenja i slabljenja presluavanja ubrajaju se merila kao to su kompleti predajnik-prijemnik u analognoj (PS 3A i SPM 3A) i (PS 33A i SPM 33A) u digitalnoj izvedbi, ija je osnovna namena merenje slabljenja, ali se mogu koristiti i za merenje impedansi u mostnoj konfiguraciji ili za primenu metode stojeih talasa. Pored ovih instrumenata, slabljenje se moe meriti i nekim reflektometrima, kao i kablovskim testerima za irokopojasni prenos poput LT2000 i ALT2000 proizvoaa Trend Communications ili CableShark proizvoaa Consultronics (sadanji EXFO) o kojima e biti rei neto kasnije. Instrumenti za predlociranje smetnji Nakon ustanovljavanja stanja kabla pristupa se postupku predlociranja problema u mrei. Postoji vie metoda koje se za to mogu primeniti i koje su objanjene u narednim poglavljima. Iz instrumenata za predlociranje smetnji izdvajaju se dve osnovne grupe: reflektometri i kablovski merni mostovi.

Reflektometri su instrumenti koji istovremeno omoguavaju da se identifikuju neki tipovi smetnji i da se omogui njihovo predlociranje. U smetnje koje se mogu ustanoviti reflektometrom, a ne mogu se identifikovati proverom stanja kabla, spadaju prekidi ila i presluavanje. Od reflektometara u Telekom Srbija u upotrebi su digitalni reflektometri Digiflex COM proizvoaa Seba KMT (slika 4.2.3) i Model 6000 proizvoaa Riser Bond (slika 4.2.4), mada se koriste i neki stariji analogni modeli.

Slika 4.2.3. Reflektometar Digiflex Com

Slika 4.2.4. Reflektometar Model 6000

Model 6000, pored funkcije reflektometra, ima i opcije za merenje stranih napona i otpornosti izolacije, mada su mu u tom pogledu mogunosti ograniene, pre svega po pitanju opsega, te se u najboljem sluaju moe koristiti samo za priblino utvrivanje stanja kabla. Neto bolje performanse Model 6000 pokazuje u pogledu merenja slabljenja i slabljenja presluavanja, dok Digiflex COM moe samo identifikovati presluavanje, ali ne omoguava njegovo merenje.

4.2 - 3

4.2. Logistika merenja u pristupnoj mrei Kao dopunski ureaj za reflektometar Digiflex COM razvijen je tzv. konvertor greke (slika 4.2.5) koji proiruje mogunosti standardnog reflektometra.

Slika 4.2.5. Konvertor greke proizvoaa Seba KMT O primeni reflektometara i konvertora greke bie vie rei u poglavlju "Lociranje smetnji reflektometarskim metodama". Od kablovskih mernih mostova u Telekom Srbija na raspolaganju su merni mostovi KMK6 (slika 4.2.6), KMK7 (slika 4.2.7) i minibridge. Treba napomenuti da su ovi instrumenti konstruisani tako da, pored primene mostnih metoda, mogu obaviti i druge tipove merenja. Tako npr. KMK6 i KMK7 mogu meriti strane napone i otpornost izolacije, dok je minibridge zapravo integrisani merni most sa reflektometrom relativno skromnih mogunosti. Prednosti kablovskih mernih mostova u odnosu na reflektometre ogleda se pre svega u mogunosti rada u jednosmernom ili prostoperiodinom reimu, u kome propusni opseg linije i prisustvo Pupinovih kalema ne utiu na rezultate merenja. O primeni mernih mostova bie vie rei u poglavlju "Mostne metode".

Slika 4.2.6. Kablovski merni most KMK6

Slika 4.2.7. Kablovski merni most KMK7

Svim instrumentima za predlociranje smetnji zajedniko je da se oslanjanju na pretpostavku o homogenom kablu poznatih ili pretpostavljenih karakteristika. Taj pristup u praksi moe uzrokovati ozbiljne greke u proceni mesta smetnje, pa se rezultati merenja mostovima i reflektometrima moraju dodatno prekontrolisati merenjem u blizini pretpostavljenog mesta smetnje nakon iskopavanja instalacije ili primenom tragaa kablova (tzv. pin-pointing). Zbog toga i nose naziv instrumenti za PREDlociranje. 4.2 - 4

4.2. Logistika merenja u pristupnoj mrei Tragai kablova Tragai kablova su instrumenti kojima se obavlja traganje za podzemnim instalacijama, odreivanje pravca njihovog prostiranja, identifikacija kablova kao i precizno odreivanje mesta smetnje.

Slika 4.2.8. Traga kablova FLE10

Slika 4.2.9. Traga kablova Dynatel 2210e

U preduzeu Telekom Srbija u upotrebi su iskljuivo tragai kablova koji se zasnivaju na induktivnim metodama traganja, kao to su Ferrolux FLE10 (slika 4.2.8), T16/8A proizvoaa Hagenuk (kasnije Seba KMT) i Dynatel 2210e proizvoaa 3M (slika 4.2.9). Instrumenti za prekvalifikaciju parica i testiranje digitalnih linija Bakarne parice u pristupnoj mrei napravljene su i instalirane za potrebe prenosa govornih signala u opsegu do 4 kHz. Ispostavilo se da je time u prolosti korien samo manji deo njihovih mogunosti, pa su se 80-tih i 90-tih godina XX veka poele pojavljivati tehnologije, poput ISDN-a i DSL-a koje su pristupnu mreu iskoristile za irokopojasni prenos signala i ostvarivanje velikih digitalnih protoka. Naalost, ne postoji nikakva garancija da li e na nekoj konkretnoj korisnikoj instalaciji moi da se ostvari eljeni digitalni protok i da li e data parica uopte podrati prenos digitalnih signala. Da bi se ustanovile performanse linije u irem opsegu uestanosti potrebno je proveriti brojne parametre linije kao to su sopstveno slabljenje, slabljenje presluavanja, odnos signal/um i dr. u opsegu uestanosti od interesa. Ovaj postupak provere naziva se prekvalifikacija parica za digitalni prenos. Primeri instrumenata za prekvalifikaciju parica i testiranje postojeih digitalnih instalacija su LT2000 (slika 4.2.10) i ALT2000 (slika 4.2.11) proizvoaa Trend Communications, kao i CableShark (slika 4.2.12) proizvoaa Consultronics (sadanji EXFO). Instrumenti ALT

Recommended

View more >