menadzment tima segedinac

Inenjerska ekonomika

1

autori: mr Zdravka Veliki dr Tima Segedinac ...............................

recenzenti: dr Dragan Karabasil spec Nenad Stankovi dipl ing Urednik , tehniki urednik i kompjuterska priprema: autori

Izdava: VT Novi Sad

tampa: VT Novi Sad tira : 300 primeraka ISBN............ CIP..............

2


SADRAJ:

ISTORIJAT ................................................................................................. 4RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEA ....................................................... 5 TEJLOR I NAUNO UPRAVLJANJE ......................................................... 6 FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA ...................................... 8 POJAM I DEFINICIJA PREDUZEA ........................................................ 12 VRSTE PREDUZEA ................................................................................. 13 PODELA RADA FUNKCIJE I ORGANIZACIONE JEDINICE............. 16 FUNKCIJE PREDEZEA .................................................................... 17 ISTRAIVANJE I RAZVOJ........................................................................ 17 TEHNIKA FUNKCIJA.............................................................................. 18 FINANSIJE I RACUNOVODSTVO ........................................................... 18 KOMERCIJALNA FUNKCIJA ................................................................... 19 OPTI POSLOVI ......................................................................................... 20 FUNKCIJA KONTROLE............................................................................. 20 PLANSKO ANALITIKA FUNKCIJA ................................................... 21 KADROVSKA FUNKCIJA ......................................................................... 22 EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA ........................................... 23 SREDSTVA U PREDUZEU ..................................................................... 23 OSNOVNA SREDTSVA ............................................................................. 24 OBRTNA SREDSTVA ................................................................................ 27 FONDOVI PREDUZEA ........................................................................... 28 KALKULACIJE ........................................................................................... 31 ODREIVANJE CENE ............................................................................... 35 POTRANJA I PONUDA............................................................................ 36 KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE....................................................... 36 PROCENA TROKOVA ............................................................................. 37 UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE ....................................................... 38 IZBOR METODE FORMIRANJA CENA .................................................. 38 EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA ........................................ 39 PRODUKTIVNOST RADA......................................................................... 40 INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA........................................................ 41 PRINCIP EKONOMINOSTI..................................................................... 42 RENTABILNOST ........................................................................................ 43 PRINCIP LIKVIDNOSTI............................................................................. 45


3

REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEA ............................................. 46 OSTVARENA PROIZVODNJA.................................................................. 47 UKUPNI PRIHOD PREDUZEA ............................................................... 47 NAMENA OSTVARENOG PRIHODA ...................................................... 49 DOHODAK PREDUZEA.......................................................................... 49 DOBIT PREDUZEA.................................................................................. 50 GRAFIKI PRIKAZ POSLOVANJA PREDUZEA................................ 51 PROIZVODNI PROGRAM PREDUZEA U FUNKCIJI MAREKETINGA ....................................................................................................................... 54 Logistiko istrivanje trita nabavki ........................................................... 55 Istraivaje cena konkurencije........................................................................ 56 Perspektivno programiranje .......................................................................... 56 EKONOMINE ZALIHE ..................................................................... 59 VRSTE TROKOVA ZALIHA ................................................................... 59 ODREIVANJE OPTIMALNE KOLIINE ZA NARUIVANJE ........... 64 MODEL 1 ................................................................................................. 64 MODEL 2 ............................................................................................. 68 PLANIRANJE MATERIJALA .................................................................... 70 ODREIVANJE SIGNALNE I MINIMALNE ZALIHE KOD JEDNOLIKE I KONSTANTNE POTRONJE MATERIJALA ........................................ 72 ABC-TEHNIKA....................................................................................... 76 (DIJAGRAM PRIORITETA) ............................................................... 76 POSLOVNI BIZNIS PLAN PREDUZEA .................................. 83 SADRAJ BIZNIS PLANA......................................................................... 84 UPUTSTVO ZA IZRADU BIZNIS PLANA ................................... 88 IZRADA BIZNIS PLANA ....................................................................... 88 LITERATURA ............................................................................................. 92

4


ISTORIJAT

Istorija je svedok prolaska vremena; ona obasjava sadanjost, oivljava memoriju, daje smernice svakidanjem zivotu, i pribliava nam veze proslosti Cicero istorija sadri zapise beskonacnih varijacija ljudskih iskustava koje svi mogu da vide; i u tim zapisima svako moze nai uzore i upozorenja; dobre stvari za ugled i osnovne stvari pokvarene skroz-naskroz da izbegne. - Livi

Naziv EKONOMIJA potie od grke rei OIKOS u prevodu KUA i NOMUS, u prevodu zakon.Re EKONOMIJA, podrazumeva zakone pomou kojih se vodi i upravlja kuom. Ekonomija prouava i iznalazi metode, ija primena u procesima proizvodnje, potronje, raspodele i razmene materijalnih dobara i usluga, omoguava uspeno upravljanje KUOM, bilo da se radi o, porodinom domainstvu preduzeu, privredi jedne drave ili svetskoj privredi. Moe se rei da je ekonomija izbor najbolje, odnosno najracionalnije kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomou kojih se osvaruju postavljeni ciljevi. Pod izrazom EKONOMIJA , podrazumeva se tedljivost i racionalno korienje raspoloivih resursa , ali i red u voenju gazdinstva. EKONOMIKA kao nauna disciplina prouava delovanje ekonomskih zakonitosti u odrejenoj zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeu.Ekonomika je deo ekonomskih zakonitosti u konkretnom ekonomskom ambijentu. Termin ekonomika prvi put uvodi Alfred Maral u svom delu Principi ekonomike, oetkom dvadesetog veka. Jedan od prvih pisanih tragova primene ekonomije naen je prilikom traganja za ostacima Vavilonske kule .


5

Vavilonski kralj Hamurabi (2285 2231 p.n.e.) je izdao zakone koji propisuju: 1. minimalnu nadnicu ( danas najnia cena rada ) 2. kontrolu kvaliteta ( odstupanje od propisanog kvaliteta surovo se kanjavalo ); 3. obraun trokova ( za potrebe obezbeenja finanasiskih sredstava za grtaenje kule ); 4. planiranje potrebnih kadrova za graenje kule itd.; Ekonomske nauke spadaju u grupu drutvenih nauka koje za predmet izuavanja imaju ekonomsku oblast ivota. Ekonomika i organizacija preduzea ine neraskidivu celinu i izuavaju pojave stanja i promene stanja u preduzeu. Ona se bavi preduzeem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom procesa organizovanja. RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEAUpravljaj svojim preduzece ili ce ono upravljati tobom Benamin Franklin

Ekonomika preduzea je relativno mlada nauna disciplina koja se razvila kao rezultat drugih srodnih naunih disciplina i ekonomske prakse a manje kao rezultat sopstvenih istraivanja.

6


Srednjovekovni trgovci dali su prva saznanja o preduzeu u svojim trgovakim knjigama.Ona su sadravala korisna uputstva , zakljuke i stavove steene na osnovu dugog iskustva .Tehnika dvojnog knjigovodstva prvi put je objavljena 1494 g. u sklopu voenja trgovakih preduzea. Temelji ekonomike preduzea postavljeni su u Nemakoj poetkom XX veka. Osnova je pre svega u knjigovodstvu i bilansnim teorijama nemakih autora ( malenbaha , Niklia i Melerovia ) . U razvoju ekonomike preduzea znaajnu ulogu imaju ameriki autori, koji su postavili temelje naune organizacije rada Oni su se orijentisali na razvoj metoda i tehnike rada preduzea i praktinu primenu tih metoda u preduzeu.Svakako najpoznatiji su radovi Frederika Telora. : TEJLOR I NAUNO UPRAVLJANJE Frederik V. Tejlor (1856-1915) iveo je i radio u SAD. ivotni put Tejlora bio je veoma buran. Svoj radni vek zapoeo je kao fiziki radnik, zatim je radio kao uenik u jednoj eljezari gde je izuio mehaniarski zanat. Napredujui u poslu bio je jedno vreme poslovoa a vanredno je studirao tehnologiju. On je dosta rano, kao poslovoa, glavni inenjer i ef radionice, ispoljavao naklonost ka istraivanju i eksperimentisanju, emu se kasnije upotpunosti posvetio. Svoju radnu karijeru zavrio je kao nauni radnik i savetnik za organizaciju. Ovakav razvojni put uticao je da se Tejlor najvie bavio istraivanjem i reavanjem problema vezanim za ( radionicu ) proizvodnju. Njegova osnovna karakteristika pristupa organizaciji rada je u tome to je poao od radnog mesta, kao osnovnog, da bi obuhvatio preduzee kao celinu.U poetku njegov glavni interes bio je vezan za radno mesto, odnosno oveka kao izvrioca, i iznalaenje mogunosti za poveanje uinka rada. Svoje postavke i reenja eksperimentalno je proveravao, to je bio pionirski poduhvat u ovoj oblast. Radei u pogonu, on je istovremeno pratio i prouavao rad radnika, a kasnije, kad je postao poslovoa i rukovodilac (ef) pogona, uvodio je nove metode rada. Pored znaajnih rezultata u prouavanju rada maina vezanih za proraun reima rada, poznati su njegovi eksperimenti u vezi sa utovarom uglja i elinih blokova u eliani. Uoio je da radnici veim lopatama i eim odmorima mogu da utovare vie uglja .Radnik koji je ujednaenom brzinom ( manji zamor) prenosio blokove, uz ee i krae odmore, u toku radnog dana znatno je poveao radni uinak (sa 12,5 na 47 tona za dan).


7

Kombinujui i usavravajui alate i metode rada sa kraim i eim odmorima, Tejlor je uspevao da uviestrui radni uinak. Tejlor je birao za svoja ispitivanja najsnanije i najspretnije radnike i prema njihovim rezultatima je postavljao normu ( vreme potrebno za obavljanje posla ). Za Tejlora je karakteristino isticanje onih reenja u proizvodnji koji omoguavaju maksimalni uinak, bez obzira na ostale uslove , posebno psihofizike mogunosti zaposlenih. Analizirajui ulogu poslovoe , koja mu je bila dobro poznata na osnovu vlastitog iskustva , utvrdio je da se od njega zahteva : 1. Poznavanje itanja crtea, 2. Poznavanje tehnolokog postupka , 3. Snabdevanje radnih mesta potrebnim resursima ( materijal, alat, uputstva za rad .), 4. Kontrola izvrenja proizvodnih zadataka i drugo. U svom delu PRINCIP NAUNOG UPRAVLJANJA izdatom 1911.god. Tejlor je postavio sledee principe organizovanja poslova u proizvodnji: 1. Usavravanje metoda rada i postavljanje normi na bazi studije rada i vremena; 2. Izbor i usavravanje radnika za odreena radna mesta ; 3. Odvajanje pripremnih od izvrnih poslova ; 4. Usklaivanje odnosa izmeu rukovodioca i radnika. Tejlorov doprinos organizaciji kao nauci je u sledeem : 1. Uveo je metodu naunog upravljanja ( scientific management ) ; 2. Uveo je eksperiment da bi utvrdio najbolji metod rada ; 3. Uveo je funkcionalno rukovoenje . 4. Postavio je princip ekonominosti; Princip ekonominosti je postavio kao zahtev da se ostvari maksimalna cena ( Cp ) prodaje uz minimalne trokove ( Ck ) proizvodnje : E = Cp /CkCena prodaje / cena kotanja

Ekonominost je jedan od glavnih ciljeva poslovne politike svakog preduzea.Ekonomino poslovanje reava mnoge ekonomske i drutvene probleme kao to su standard stanovnitva, ugled u meunarodnim odnosima

8


itd. Ovaj i ostale ekonomske principe poslovanja , bie objanjeni detaljno u sledeim poglavljima. Skoro istovremeno sa radom Tejlora , u Evropi je na slinom problemu radio Anri Fajol. FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA Anri Fajol ( 1845-1925 ) je iveo i radio u Francuskoj. Kao rudarski inenjer je relativno brzo napredovao u poslu preko raznih rukovodeih mesta sve do generalnog direktora koncerna rudnika. Proveo je 58 godina na raznim poslovima vezanim za rudnike. Stoga su disciplina i rad, koji su tradicionalno potrebni rudnicima zbog moguih opasnosti, znaajno uticali na formiranje Fajolovih shvatanja o organizaciji rada. Kasnije, po naputanju rada u rudnicima, Fajol zauzima niz znaajnih mesta u privrednim komorama, savetima i ustanovama. Zajedno sa svojim sledbenicima i saradnicima (Karlioz i atalije) organizovao je Nacionalni komitet francuske organizacije koji spada meu prve organizacije ove vrste sa meunarodnom reputacijom. Svoj dugogodinji rad direktno u praksi Fajol je iskoristio za prouavanje niza problema. Pored interesovanja za geoloka istraivanja i eksploataciju rudnika, on posveuje posebnu panju prouavanju problema iz oblasti organizacije i upravljanja rada. Najvei doprinos Fajol je dao svojom administrativnom doktrinom koju je objavio u svom najznaajnijem delu INDUSTRIJSKO I OPTE UPRAVLJANJE (1916), gde je opisao osnovne principe rukovoenja i upravljanja. Fajolova administrativna doktrina predstavlja skup principa, pravila i administrativnih postupaka iz oblasti organizacije rada. Ona predstavlja osnovu savremenog menadmenta U svojoj administrativnoj doktrini on polazi od sveukupnih poslova koji se moraju obavljati u jednom preduzeu. i to: 1. Tehnika funkcija je ta kojom se obavlja osnovna delatnost (proizvodnja) preduzea i koja ne moe da funkcionie bez saradnje sa drugim funkcijama. 2. Komercijalna funkcija se odnosi na zadatke u vezi sa obezbeenjem sirovina, materijala i prodaje gotovih proizvoda. Od uloge ovog sektora najvie zavisi prosperitet preduzea, jer znati kupiti i prodati je isto tako vano kao i umeti proizvesti (kupiti to jeftinije, a prodati to skuplje). Danas je komercijalna funkcija prerasla u funkciju marketinga koja


9

istrauje trite (ta, koliko i kakav proizvod se moe prodati). Na osnovu njega se orijentie razvojna sluba preduzea. Dakle, marketing je vii nivo razvoja komercijalne slube. 3. Finansijska funkcija ima zadatak da se brine o prikupljanju i pravilnoj upotrebi ,potrebnih i raspoloivih finansijskih sredstava za nesmetano funkcionisanje preduzea. Kvalitet ove funkcije se meri u blagovremenom i pod najpovoljnijim uslovima obezbeenju finansijskih sredstava za normalno funkcionisanje preduzea.Zadatak ove funkcije je i da vri kontrolu namenske upotrebe novanih sredstava. 4. Funkcija bezbednosti (sigurnosti) imovine i osoblja podrazumeva obezbeenje imovine od kraa, trajkova, atentata, zatite od poara i sl. Fajol je naglaavao potrebu obezbeenje imovine sa vlasnikih pozicija, ali je i prvi ukazao i na potrebu zatite radnika na radu. 5. Raunovodstvena funkcija ima zadatak da prui sliku stanja o uspenosti poslovanja i imovini preduzea u svakom trenutku. Podaci koje daje ova funkcija predstavljaju osnovu za donoenje svih znaajnih upravljakih odluka. Ova funkcija po Fajolu predstavlja organ vida preduzea. 6. Administrativna funkcija treba da povee i uskladi rad prethodnih funkcija. Fajol najvei znaaj pridaje administrativnoj funkciji tako da se on sa pravom moe smatrati tvorcem administrativnog upravljanja. Po njemu upravljanje obuhvata: 1. Predvianje ( planiranje ) buduih dogaaja kao pripremu za izradu programa aktivnosti; 2. organizovanje, obezbeenje materijala, odgovarajuih sredstava i kadrova za rad, konstituisanja organa rukovoenja, odreivanje delokruga rada i preciziranje organizacionih postupaka; 3. nareivanje (komandovanje), se svodi na stavljanje u stanje funkcionisanja celokupnog personalnog sastava preduzea, pri emu dolazi do izraaja Fajelov princip o jedinstvu upravljanja i komandovanja; 4. usklaivanje (koordiniranje) rada. Svaka podela rada zahteva koordinaciju, a to je usklaivanje razlicitih aktivnosti u preduzeu. Fajol u ostvarivanju tog cija preporuuje stalni kontakt i sastanak rukovodilaca, to je do dananjih dana ostalo kao praksa pod nazivom sastanak kolegijuma; 5. kontrolisanje se sastoji u permanentnom nadzoru odvijanja aktivnosti nad izvrenim zadacima, pri emu se vodi rauna

10


da se oni obavljaju u skladu sa datim uputstvima i naredbama. Fajol, u cilju efikasnosti kontrole, predvia sankcije za neizvrene programom predviene aktivnosti kao i za neizvrene naredbe. I danas su ovo osnovni sadraji funkcije menadmenta. FAJOLOVI ADMINISTRATIVNI PRINCIPI Bitne karakteristike Fajolovog shvatanja, u vezi sa organizacijom, izraene su kroz 14 administrativnih principa, koji najdirektnije odreuju filozofiju administrativne doktrine, tj. naina rukovoenja i upravljanja. Ovi principi su i danas aktuelni i potrebni su svakom menaderu , zato emo im posvetiti zasluenu panju : 1. Podela rada je nuna u proizvodnji jer upuuje izvrioce na odreenu vrstu posla (specijalizaciju), ime se postie vea efikasnost i produktivnost. Ovo se odnosi i na preduzee i rukovodilaki (menaderski) kao i tehniki rad. Podela rada ima svoje granice koje odreuju vrstu posla, i njih ne treba prekoraiti. Svaki rukovodilac treba da vidi do koje granice je efikasna usitnjenost rada. 2. Autoritet i odgovornost je osnovno obeleje svakog rukovodioca koji mu daje funkcija koju obavlja. Autoritet je pravo izdavanja nareenja i zahtevanje poslunosti. Postoji dve vrste autoriteta: a) autoritet koji proizilazi iz kompetencija radnog mesta i b) steeni autoritet koji proizilazi iz linih kvaliteta i sposobnosti menadera.. Fajol je insistirao na izjednaavanju ova dva autoriteta. Po njemu autoritet rukovodeeg kadra je nuno potreban za uspeno funkcionisanje organizacije preduzea. Autoritet bez odgovornosti ne moe postojati. 3. Disciplina je pridravanje pravila organizacije u pogledu izvravanja zadataka u cilju uspenog poslovanja. Po Fajolu nita se ne moe organizovati bez discipline. Zato pravedne sankcije za prekrioce moraju da postoje kao osnova discipline. 4. Jedinstvo nareivanja (komandovanja) se sastoji u tome da svaki pojedinac (ili sluba) moe primiti nareenje samo od jedne osobe (efa) i treba da odgovara istoj osobi. O svim pitanjima on izdaje uputstva, vri (ako je potrebno) instruktau, kontrolu, ocenjuje kvalitet svakog pojedinca i sl. Ovo je osnovna razlika izmeu Fajola i Tejlora koji predvia vie rukovodilaca (poslovoa). 5. Jedinstvo upravljanja se ogleda u stavu da za postizanje jednog cilja organizacije treba da postoji jedan program i jedan odgovorni


11

rukovodilac.Dvojstvo u upravljanju je kao kad bi organizam imao dve glave, dok je kolektivno rukovodstvo (koje je bilo kod nas zastupljeno) jo loija varijanta, jer onda niko nije odgovoran. 6. Podinjavanje individualnih interesa optim, zahteva da se, pojedinac, kao lan kolektiva, mora uklopiti i niko ne sme svoje line interese stavljati iznad zajednikih interesa 7. Nagraivanje osoblja mora da bude pravino reeno tako da zadovolji radnike i preduzee, odnosno poslodavca. Za Fajola je plata ili nagrada osoblju cena slube koju on vri. On je analizirao postojee sisteme nagraivanja po vremenu i uinku (po komadu) i iznosio njihove slabosti, ali nije kao Tejlor izgradio svoj sistem nagraivanja. 8. Centralizacija je vana za dobru organizaciju i prirodna je posledica organizovanja. U svakom preduzeu mozak treba da bude rukovodstvo. Iz tog centra se izdaju nareenja, uputstva, vri se kontrola, primaju se izvetaji koje treba da sprovedu rukovodioci na niem hijerarhijskom nivou. Meutim, rukovodioci pojedinih sektora (odeljenja) na odreenom nivou rukovoenja treba da dobiju odreeni stepen samostalnosti u odluivanju da bi doli do izraaja individualni kvaliteti pojedinaca. Dakle, treba nai pravu meru izmeu centralizacije i decentralizacije da bi efovi i na niem nivou i sposobni radnici svojom kreativnou mogli unaprediti poslovanje. 9. Hijerarhija je princip kojim se reguliu tokovi informacija izmeu pojedinih organizacija - sektora ili nivoa rukovoenja. Hijerarhija u komuniciranju je jedan od osnovnih principa koji karaktriu Fajolovu teoriju o organizaciji. On se zalae za uspostavljanje mosta da bi efovi na istom nivou mogli direktno komunicirati, ali pri tom zahteva da o tome budu upoznati njihovi direktno pretpostavljeni. Ovo se u hijerarhiskoj strukturi zove Fajolov most u linijskoj komunikaciji. Dakle, za brzo i efikasno komuniciranje u organizacijama Fajol je dozvoljavao i horizontalne veze komuniciranja na pojedinim nivoima. Ovaj princip je iskoristio Emerson u konstituisanju svoje tzv. hijerarhijsko-funkcionalne strukture, gde je praktino ostvario spoj Tejlorove funkcionalne i Fajolove hijerarhijske strukture komuniciranja. 10. Red (materijalni i socijalni). Pod materijalnim redom se podrazumeva da svaka stvar (maina, alat i sl.) budu na svom mestu, dok pod socijalnim redom Fajol podrazumeva da svaki ovek bude na mestu koje mu najvie odgovara. Pri tome, on istie da nije sve u redu to spolja izgleda uredno, ve taj red mora biri posledica izvesnog smiljenog rasporeivanja. 11. Pravednost je princip o kome svaki rukovodillac mora da vodi posebnu brigu, naroito o jednakom tretmanu podreenih. Mora postojati

12


dobronamernost, ljubaznost i pravednost izmeu efova i podreenih, tj. da se uspostavi harmonian odnos u kolektivu. Pravednost treba da bude kombinacija dobre volje i razumevanja, to treba da doprinese da se svi zaposleni to vie zalau i posvete radu. 12. Stalnost osoblja je veoma vaan princip, pri emu Fajol ima u vidu da este promene (fluktuacije) zaposlenih imaju nepoeljne posledice na rad preduzea u celini. Treba imati u vidu da je potrebno dosta vremena da se novi radnik adaptira i obui, to ujedno iziskuje i materijalne izdatke. Prema tome, gde su ree promene u sastavu osoblja ima vie uslova za uspeniji rad. 13. Inicijativa je sposobnost da se neto smisli (invencija) i sprovede u delo (inovacija, pronalazatvo, novatorstvo), ime se uspeh preduzea poveava. Na rukovodiocima je da, uz rtvovanje samoljublja, izgrauju atmosferu koja podstie i razvija inicijativu pojedinca. Kod nas se to esto shvata kao potencijalna opasnost ili konkurencija za rukovodee radno mesto. 14. Jedinstvo osoblja ( duh zajednitva ) je princip kojim je Fajol eleo da se suprotstavi i danas vaeem miljenju laika i nekih politiara da je princip zavadi pa vladaj poeljan i koristan. POJAM I DEFINICIJA PREDUZEA Pojam preduzea je veoma sloen i vrlo ga je teko jednoznano i jednostavno definisati. Meutim, karakteristino je da je shvatanje preduzea u dobroj meri zavisno od drutvenih i produkcionih odnosa u kojima preduzee ispoljava svoju proizvodnu privrednu aktivnost. Preduzee se formira u skladu sa postojeim propisima i osnovnim konceptima drutveno politikog ureenja sa sledeim bitnim elementima: a) Radni kolektiv predstavljaju svi zaposleni u preduzdeu. Izvravanjem zadataja pojedinanih lanova kolektiva, izvrava se ukupan zadatak preduzea zbog ega je osnovano. b) Sredstva preduzea za proizvodnju (ili promet) mogu biti: osnovna (maine, zgrade, instalacije i ostala orua za rad) i obrtna (sirovine, materijal, nedovreni proizvodi itd.). c) Organizaciona struktura preduzea usklauje sve potencijale, tj. sve materijalne i kadrovske resurse koje usmerava ka unapred postavljenom cilju. Organizaciona struktura je rezultat procesa organizacijske izgradnje, bez obzira da li se radi o novom ili o reorganizaciji postojeeg preduzea.


13

U procesu proizvodnje radna snaga deluje sredstvima za rad na materijal (sirovinu) za izradu, oblikujui ga da bi se dobili gotovi proizvodi, pri emu se troe elementi procesa rada: - sredstva za rad (osnovna i obrtna), - predmet rada i - radna snaga. Gotovi proizvodi su kao osnovni rezultat proizvodnje namenjeni prodaji na tritu radi zadovoljavanja potreba drutva. Prodajom robe i njenom naplatom ostvaruje se ukupan prihod preduzea, koji u svom sastavu sadri dohodak i dobit, odnosno profit. Trini koncept preduzeem smatra svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za trite robu ili usluge. Po Zakonu o preduzeima preduzee je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti. Pod privrednom delatnou (u smislu ovog Zakona) podrazumeva se proizvodnja i promet roba i vrenje usluga na tritu. Poslovanje preduzea regulisano je zakonom. Svoj ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzee realizuje preko : iro rauna - preduzele moe imati samo jedan iro raun, Poslovnih knjiga - voenje poslovnih knjiga ureuje se zakonom, Optih akata preduzea ' ugovora o osnivanju , statuta pravilnika itd. Prema delatnostima preduzea mogu biti : Proizvodna; Trgovinska; Usluna. VRSTE PREDUZEA Postoje razliite vrste preduzea u odnosu na svojinu: 1. Preduzee u drutvenoj svojini je drutveno preduzee, kao i deoniarsko drutvo sa ogranienom odgovornou, kada posluju sredstvima u drutvenoj svojini. Specifinost ovog preduzea je nedefinisanost vlasnikih odnosa imovine preduzea i znaajnim ueem zaposlenih u

14


organima upravljanja preduzea. Proces tranzicije koji je u toku poslednjih godina, ima za cilj pretvaranje drutvenih preduzea u organizacione oblike sa definisanim vlasnitvom kapitala.Cilj tranzicije je ostvarivanje veeg stepena efikasnosti korienja raspoloivih resursa i vei stepen efikasnosti poslovanja preduzea kao trinog subjekta. 2. Javno preduzee je preduzee u dravnoj svojini. Osnivaju se u oblastima od posebnog interesa za dravu sa dravnim kapitalom.Javna preduzea se osnivaju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti radi obezbeivanja i zatite interesa drave u funkcionisanju vitalnih sektora privrednih delatnosti ( PTT , eleznica , elektroprivreda , rudnici itd). 3. U zadrunoj svojini su zadruno preduzee, deoniarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, i drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova, ako su u njih uloena sredstva u zadrunoj svojini. 4. U meovitoj svojini su deoniarsko drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou, i drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova, ako su u njih uloena sredstva u razliitim oblicima svojine. 5. U privatnoj svojini su privatna preduzea, kao i deoniarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno drutvo i drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova i javno preduzee, ako su u njih uloena sredstva u privatnoj svojini. Navedena preduzea imaju isti poloaj, prava i odgovornosti na tritu. Akcionarsko ili deoniarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou u drutvenoj svojini mogu da osnivaju jedno, ili vie drutvenih pravnih lica. Alcionarsko drutvo je drutvo sopsvenika akcija nekog preduzea kojima je cilj zajedniki rad i zajedniko privreivanje. Prema tome, to je drutvo osnovano na podlozi (bazi) uplaenih akcija, koje ne moraju biti jednake. Akcionarsko drutvo je najrasprostranjeniji oblik organizacije privrednih preduzea u savremenom kapitalizmu. Ovaj proces je sada aktuelan kod nas, a i u drugim zemljama, koje su do ne tako davno bile sa socijalistikim, odnosno komunistikim sistemom drutvenog ureenja. Akcionarsko drutvo ima sledee karakteristike: - osniva se po postupku predvienim zakonom konkretne zemlje upisom osnivakog kapitala, razdeljenim na odreeni broj akcija jednakih vrednosti,


15

- akcionar odgovara materijalno za obaveze akcionarskog drutva u iznosu nominalne vrednosti akcija, - akcionar uestvuje u upravljanju akcionarskog drutva na godinjim skuptinama akcionara gde se bira upravni odbor akcionarskog drutva kao neposrdnog upravljaa, - u raspodeli rezultata poslovanja akcionarskog drutva akcionari (deoniari) uestvuju srazmerno svom uloenom akcijskm kapitalu. Za akcionarsko drutvo znaajno je prikazati dividendu, tj profit koji akcionar naplauje za svoju akciju, a iju visinu odreuje skuptina akcionara u zavisnosti od istog bilansa rezultata poslovanja u skladu sa pravilima akcionarskog drutva. Dividenda se obino utvruje u procentima od vrednosti akcije, a ovaj se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata. Holding drutvo je akcionarsko drutvo koje dri akcije drugih akcionarskih drutava i preko tih akcija indirektno kontrolie njihov rad. Holding predezee je akcionarsko ili komanditno drutvo koje kupuje vee pakete akcija drugih drutava i srazmerno ovima uestvuje u njihovom profitu. Drutva ije akcije dri holding preduzee ne gube svoju samostalnost, ali su majorizirana u upravi od strane holding preduzea, srazmerno broju akcija koje ovo dri . Komanditno drutvo se najee sree u trgovini kao ortako preduzee pod zajednikom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni jame celokupnom imovinom (komplementari, tj unutranji lanovi), dok drugi ulogom u novcu, robi ili radu (komanditi, tj. spoljni lanovi).U voenju poslova uestvuju samo komplementari, a komanditi imaju pravo nadzora. Drutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo u kome svaki od ulagaa (akcionara), uestvoje sa odreenim ulogom (akcijama, koje ne moraju biti jednake). lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva. Drutvo sa neogranienom solidarnom odgovornou lanova je drutvo u kome svi lanovi odgovaraju za obaveze drutva neogranieno i solidarno celokupnom svojom imovinom. Preduzee u privatnoj svojini se zasniva sredstvima fizikih lica i graanskih pravnih lica (grupe graana). Mogu ih osnivati i strana pravna lica u skladu sa zakonom. Radnju mogu da osnivaju, tj. otvaraju graani radi obavljanja privredne delatnosti samostalnim linim radom, odnosno linim radom i sredstvima u linoj svojini graana. Preduzee u zadrunoj svojini se osniva udruivanjem zadruga i preduzea male privrede.

16


PODELA RADA FUNKCIJE I ORGANIZACIONE JEDINICEZa uspeh tima svaki lan mora biti odgovoran za svoje polje strunosti Mitchell Caplan, generalni direktor E*Trade Group Inc.

Za izvravanje posebnih i specifinih zadataka u preduzeu formiraju se i posebni funkcionalni delovi, kao zasebne organizacione jedinice .One su uslovljene tehnolokim zahtevom procesa rada , vrstom i veliinom, kao i trinom pozicijom preduzea . Funkcija je delatnost ili grupa poslova u predezeu ,koja se sastoji od niza meusobno povezanih i usklaenih poslova i radnih operacija. Njima se realizuje deo ukupnih zadataka preduzea. Posebni zadaci preduzea mogu se ralaniti na veci broj pojedinanih zadataka . Posebne grupe zadataka organizacijski se uobliavaju u funkciji , a pojedinani zadaci u odgovarajui broj radnih mesta.Nain prikazivanja organizacione eme prikazan je na narednoj slici. preduzee funkcije Pogon Biro odeljenje Radna mesta Prikaz primene primenjenog pravila grafikog prikaza organizacione eme je dato na primeru nekadanje organizacije preduzea DNEVNIK


17

PREDUZEE DNEVNIK

PROIZVODNJAOPERATIVNA TEHNIKA PRIPREMA tampa rototampa Tehnika tampa sitotampa

ZAJEDNIKI POSLOVI

priprema slog korektura reprohemigraf ija Elektronski prelom polimer

dorada knjigoveznica ekspedicija Vozni park

Opti i ekonomski poslovi Izdavaki poslovi Tehniki poslovi i odravanje Komercijal ni poslovi

FUNKCIJE PREDEZEAISTRAIVANJE I RAZVOJBez obzira koliko si dobar uvek moe biti jos bolji i to je uzbudljiv deo. Tiger Woods

Savremeno preduzee mora pratiti sve promene na tritu i razvoj nauke i tehnologije , kako bi moglo poslovati u skladu sa razvojem tehnologije i zahtevima trita . Istraivanjem i razvojem prate se promene i sagledavaju mogunosti primene novih tehnologija i naunih saznanja u procesu poslovanja preduzea.

18


Rezultat istraivanja slui kao osnova za postavljanje narednih ciljeva preduzea. Istraivako razvojna funkcija u predezeu okrenuta je budunosti i stoga po pravilu predstavlja najkreativniji deo predezea . Veina preduzea u okviru istraivakih i razvojnih poslova ( sluba , odeljenje , institut, zavod i sl.) organizuje primenjena istraivanja, odnosno istrauje mogunosti primene naunih dostignua u tehnoloko radnom procesu preduzea .Obino se radi o uvoenju novih ili poboljanju svojstva postojeih proizvoda , uvoenju alternativnih ,(kvalitetnijih i jeftinijih ) sirovina , automatizovanju radnih procesa ili dela tih procesa , uvoenju novih informacionih sistema i sl. Najvei broj preduzea u okviru ove funkcije organizuje razvojno istraivake poslove vezano za istraivanje trita , marketing , propagandu , nove organizacione metode i sl. Uspena i efikasna istraivako razvojna funkcija garantuje dugoronost i odgovarajuu trinu poziciju preduzea . TEHNIKA FUNKCIJA Zadatak ove funkcije je organizacija radnog procesa preduzea na najefikasniji nain. U okviru funkcije obavljaju se poslovi tehnike i operativne pripreme , kao i pripreme radnih mesta . U proizvodnim preduzeima ova funkcija je najznaajnija i nosea , jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih poslova i funkcija . Tehniki i tehnoloki uspeno organizovanje i obavljanje proizvodnje zavisi od velikog broja faktora . Meu njima su karakteristike samog proizvoda , raspoloivosti opreme , sirovina , repromaterijal ,kvalitet tehnoloske obrade , obuenost i kvalifikovanost kadrova. Organizacija tehnike funkcije , sledi tok tehnolokog procesa i podele rada u predezeu . Utede i racionalizacija ostvarene u okviru ove funkcije doprinose poboljanju kvaliteta ekonomije predezea u celini. FINANSIJE I RACUNOVODSTVODobra strana novca je da ima vsestruku primenu

Zadatak ove funkcije je obezbeivanje i korienje finansijskih sredstava .Na toj osnovi je povezana sa procesom poslovanja i reprodukcije predezea .


19

Primarni zadatak finansijske funkcije je regulisanje i kontrola finansijskih tokova u predezeu . To podrazumeva : pribavljanje finansijskih sredstava po raznim osnovama ako preduzee nema sopstvena novana sredsta ,u obliku kredita , prodaju obveznica i akcija , blagajnikih zapisa , sredstava po osnovu zajednkih ulaganja i sl. Finansijska funkcija obuhvata i njihovo racionalno korienje i upotrebu u predezeu, u okviru onih delova i funkcija kojima su neophodni. U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaanja i naplate, ulaganje finansijskih sredstava preduzea , obezbeivanje izvora finansiranja tekuih poslova i investicija , voenje operativnih evidencija i dokumentacije i sl. Raunovodstveni poslovi obezbeuju unoenje , praenje i aurnost knjigovodstvenih i bilansnih podataka predezea , voenje knjiga , evidencija , svih vrsta obrauna i sl. Ova funkcija prati tehnoloki proces rada i poslovanje predezea u celini . Stoga mora biti tako organizovana , tehniki i kadrovskio opremljena za vrenje tog , specifinog zadatka . KOMERCIJALNA FUNKCIJA Onaj koji prestane da se reklamira da bi utedeo novac je kao onaj koji zaustavi sat da bi utedeo vremeDobra strana novca je da ima visestruku primenu

U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke , prodaje, marketinga i dr. Nabavkom se obezbeuje kontinuirano snabdevanje potrebnim sredstvima za rad i poslovanje preduzea . Uspenim obavljanjem poslova nabavke , preduzee stvara uslove za neprekidan proces rada , obezbeujui potrebne zalihe i distribuirajui potrebne koliine sirovina , repromaterijala , goriva i sl. na one punktove u preduzeu gde se oni upotrebljavaju i troe . Poslovi nabavke su okrenuti tritu inputa predezea : sredstava za rad , repromaterijala , pomonog materijala i sl. Ovi poslovi su , isto tako, vezani i za proizvodnju ije potrebe opsluuju i prate . U mnogim preduzeima je funkcija nabavke vezana za funkciju proizvodnje ili je, pak , organizovana u okviru ove funkcije . Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tritu .Za uspeno organzovanje i rad ove funkcije potrebni su : razvijena prodajna mrea , kanali prodaje , odgovarajue uvanje i dizajn proizvoda , kvalitetno servisiranje i sl. Marketing poslovi u preduzeu treba da obezbede uspenu sliku i imid preduzea, kao i prodaju njegovih proizvoda ili usluga .Razvijenim

20


metodama istraivanja trita i kupaca, propagandom i drugim metodama , predezee stie i odrava konkurentsku poziciju na tritu i prati njegova kretanja . Rezultati aktivnosti marketinga slue ostalim delovima i funkcijama predezea za preduzimanje odgovarajucih mera i postupaka za prilagoavanje trinim kretanjima i potrebama . To su npr. promena dizajna , kvaliteta , izgleda proizvoda , asortimana ali i osvajanje i plasiranje novih proizvoda. OPTI POSLOVI Ja nisam napravio nijednu greku u svom ivotu, bar ne greku iz koje se nisam mogao izvui objanjavanjem- Kipling Ova funkcija u preduzeu prati i ureuje tokove poslovanja predezea putem raznovrsnih evidencija podataka i dosijea. Opti poslovi se odnose kako na zaposlene u preduzeu, tako i na njihova odreena prava i odnose sa brojnim institucijama i ustanovama (zdravstveno i penzijsko osiguranje, radni odnosi, poreski organi, kadrovske evidencije i sl.). Funkcija opti poslova obuhvata i odreene administrativne poslova koji se obavljaju u okviru preduzea i njegovih organizacionih delova. U opte poslove spadaju i materijalno obezbeenje preduzea, socijalno obezbeenje radnika, pravna zatita preduzea i zaposlenih radnika i sl. Opti poslovi zahtevaju aurnost i ekspiditivnost, pa se stoga njihovom organizovanju u preduzeu posveuje znatna panja. Radi postizanju potrebne brzine odgovora aurnosti koriste se raunari , odnosno kompjuterski podran informacioni sistem.Oni sainjavaju deo slike imida preduzaa. FUNKCIJA KONTROLE Funkcija kontrola treba da omogui nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzeu, sprei zloupotreba, lo rad, potovanje spoljnih i internih propisa i dr. Kontrolie se ostvarivanje ciljeva ipredezea, uporeivanjem ostvarenih sa planiranim rezultatima.Kontrolom se obuhvataju poslovi u svim fazama procesa rada i delovima reduzea.


21

Tehnckom kontrolom se kontrolie kvalitet proizvoda i tehnoloki proces rada preduzea i delova preduzea poslovnih i organizacionih jedinica. Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u procesu rada predezea.Ona se vrsi analizom ostvarenih rezultata,efikasnosti zaposlenih, oraganizacionih delova i rukovodstva, analizom principa poslovanja, posebno kretanja i dinamike trokova i profita preduzea. Ekonomska kontrola treba da deluje prevenrivno, radi otklanjanja eventualnih gubitaka i naknadno, kako bi se otkrili faktori, uzroci i odgovornost za nastale gubitke i tete. U nekim preduzeima se organizuje posebna, tzv. interna kontrola, kao oblik naknadnog, unutrasnjeg nadzora, na koju se delegira deo ovlasenja rukovodilaca preduzea. PLANSKO ANALITIKA FUNKCIJA Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja onog trenutka kada neko napravi plangraevine Poslovi planiranja i analize su neophodni u svim vrstama preduzea.Radom ove funkcije se predviaju i projektuju ciljevi preduzea na odreeni vremenski period. Planiranjem se predvia razvoj preduzea na osnovu istraivanja i praenja spoljanjeg okruenja (dostignua nauka, tehnologija, trite i sl.).Na osnovu tih predvianja priprema se i razrauje plan za odreeni vremenski period (kratkoroni, srednjoroni, dugoroni). Kod donoenja i razrade planova, polazi se od dugorono postavljenih ciljeva i strategije predezea. Osnove planiranja su : pokazatelji proizvodnje,materijalni i ljudski resursi, odnosno komponente poslovanja predezea ; finansijski pokazatelji poslovanja, razvojni pravci predezea, rezultati i njihova raspodela. Planovi slue i za kontrolu poslovanja preduzea.Uporeivanje planskih ciljeva i ostvarenih rezultata, dobija se slika stvarnog u odnosu na mogue stanje i pozociju predezea.Ukoliko ostvareni rezultati odudaraju od planskih, analizom se utvruju uzroci i identifikuju faktori odstupanja.Oni

22


mogu biti kako u pogoranju kvaliteta ekonomije poslovanja preduzea, tako i u nerealno postavljenim planskim zadacima. Praenjem i analizom ekonomskih procesa i pojava u preduzeu, obezbeuje se analitika osnova za reviziju (izmene) planova.Analizom se takoe dolazi do podataka i saznanja o delovanju trita i poslovnog okruenja (konkurencija,ekonomska politika drave i sl.). KADROVSKA FUNKCIJA Dobri rukovodioci cine da se ljudi osecaju da su u srcu stvari, a ne periferiji. Svako ima utisak da doprinosi uspehu preduzeca. Kada se to desi ljudi su zadovoljni i to daje svrhu njihovim radu. Warren Bennis Ova funkcija se bavi zaposlenim u preduzeu, obezbeivanjem potrebnih kadrova prema planu proizvodnje, praenjem i usavravanjem kadrova.U okviru kadrovske funkcije vrse se evidencije o kadrovima, prati njihov rad i struno usavravanje, napredovanje na poslu , vri se prekvalifikacija kadrova i drugi poslovi. Kadrovski poslovi obihvataju donoenje i realizacija planova strunog usavravanja, organizovanje odmora, kulturno-zabavnih i sportskih aktivnosti, reavanje kolektivnih i linih problema i standarda zaposlenih i sl. Briga o kadrovima stvara pozitivnu klimu u preduzeu, poveava motivaciju radnika i razvija tzv. privrenost predezeu na koju je ukazao A. Fajol poetkom dvadesetig veka ( Fajolovi administrativni principi str . br. 7 ).


23

EKONOMIKA RADA I SREDSTAVASREDSTVA U PREDUZEU Da bi se mogle izvravati neke od aktivnosti u preduzeima potrebno je da postoje odgovarajua materijalna sredstva. Koja od njih e se koristiti zavisi od delatnosti preduzea. Tako na primer za transportno preduzee su sredstva za rad transportna sredstva (kamioni, autobusi i dr) , a za fabriku autombila razne maine i ureaji. Pored materijalnih sredstava u preduzeima postoje i novana. Sva sredstva jednog preduzea moemo podeliti na: 1. 2. 3. 4. osnovna sredstva obrtna sredstva sredstva rezervnog fonda sredstva za zajedniku potronju

Ova sredstva mogu da se pojave u materijalnom ili novanom obliku. Najvei znaaj u poslovanju preduzea imaju osnovna i obrtna sredstva , obzirom da direktno utiu na uspenost rada. Odnosi meu kategorijama sredstava u preduzeu zavisi od velikog broja faktora , a mogu se izvesti iz ciljeva aktivnosti preduzea , u koje ubrajamo : 1. efektivnost - da se ostvaruje profit 2. efikasnosnost - da se aktivnosti obavljaju na vreme Preduzee treba da tei optimalnim odnosima meu kategorijama sredstava , obzirom da svaki poremeaj moe da izazove neefikasno ili neefektivno poslovanje. Da bi se dolo do optimalnih odnosa potrebno je respektovati mnogo vanih faktora , kao na primer:

24


1.Grana privrede u ijoj oblasti posluje preduzee . Na primer u trgovinskom preduzeu su najee potrebna visoka obrtana sredstva za nabavke roba koje e se prodavati dok su za mainsku industriju potrebna velika ulaganja u osnovna sredsta ( maine i ureaji). 2.Vrsta delatnosti preduzea u oblasti privredne grane u kojoj posluje. Na primer razliit je odnos osnovnih i obrtnih sredstava u fabrici automobila i brodogradilitu. 3.Organizacioni nivo preduzea u oblasti proizvodnje i poslovanja. Zbog loe organizacije mogu da budu slabo iskoriena osnovna ili obrtna sredstva . 4. Ostali faktori , kao to je na primer uticaj : trita ili konkurencije na poslovanje preduzea. Lo odnos osnovnih i obrtnih sredstava utie na poslovni uspeh preduzea. Naroito je loe ako doe do prenagomilavanja nekih od sredstava . Preveliko ulaganje u osnovna sredstava izaziva nizak stepen njihovog korienja, a viak obrtnih sredstava zahteva vee logistike trokove i angaovanje nepotrebno visok nivo novanih izdvajanja. Poseban problem mogu da predstavljaju nedovoljna osnovna ili obrtna sredstva. Najee tekoe sa kojima se sreu preduzea sa nedovoljnim sredstvima su : pojava uskih grla u proizdvodnji ili logistici ( na primer kreditiranje kupaca, nedovoljne i neblagovremene nabavke sirovina , repromaterijala i dr). OSNOVNA SREDTSVA U osnovna sredstva ubrajamo vrednosno iskazana sredstva kao to su :stvari, prava i novac,. Za njih je karakteristino da sudeluju u poslovnim procesima i postepeno prenose svoju vrednost na poslovne uinke ( na primer na razne proizvode). Njihov povratni period u predhodno stanje je dui od godinu dana. Osnovna sredstava su osnova rada svakog preduzea i utiu na oblikovanje procesa rada. Tokom nekog od segmenata procesa rada osnovna sredstva ne menjaju znaajno svoja svojstva ve se postepeno troe prenosei svoju vrednost na proizvod ili rezultat procesa rada. Takav vid gubljenja vrednosti osnovnog sredstva u procesu rada se iskazuje kao obraunata amortizacija. Najee se na proizvod prenosi samo jedan deo vrednosti osnovnog sredstva, a u sledeem ciklusu rada se osnovno sredstvo pojavljuje u svom funkcionalnom obliku , odnosno ono ima viekratnu upotrebu.


25

Najee su osnovna sredstva preduzea : graevinski objekti i oprema za obavljanje delatnostima kojima se preduzee bavi (na primer fabrike zgrade i maine za obradu metala u mainskoj industriji ili graeviniski objekti i autobusi nekog transportnog preduzea). Ta sredstva moraju biti u funkciji delatnosti preduzea . Procentualni udeo pojedinh osnovnih sredstava mora biti optimalno izbalansiran tako da se se postiu maksimalni rezultati u poslovanju preduzea. Novac koji je namenjen za nabavku osnovnih sredstava moemo ve unapred ubrojati u vrednost osnovnih sredstava , to proiruje listu osnovnih sredstava. Da bi mogla da se obnavljaju osnovna sredstava potrebno je poznavati stepen njihovog troenja tokom aktivnosti preduzea. Obzirom da tokim ciklusa svako osnovno sredstvo umanjuje svoju vrednost , odnosno prenosi je na proizvod ili uslugu preduzea, potrebno je da se stvori amortizacioni fond iz kojeg e se finasirati kupovina novog osnovnog sredstva kad dotrajalo vie nije u stanju da vri svoju funkciju. Osnovna sredstva preduzea su: 1.graevinski objekti: u njih spadaju zgrade (radionice, skladita, slubene prostorije, kancelarije, i drugi objekti koji se koriste u proizvodnom ili uslunom procesu).U osnvna sredstvas se ubraja i pripadajua infrastruktura. 2.orua za rad. U ovu grupu osnovnih sredstava spadaju : maine, generatori, transportna sredstva spoljnog i unutranjeg transporta, laboratorijska oprema krupni alati i dr. 3.Patenti i licence.Ovim osnovnim sredstima se procenjuje novana vrednost kao mera materijalne vrednosti osnovnog sredstva. Postoje i druga osnovana sredstva koja su karakteristina za privrednu granu u kojoj posluje preduzee kao na primer poljoprivredno zemljite, vonjaci ili vinogradi u poljoprivrednoj proizvodnji. 4.Osnivaka ulaganja predstvaljaju vrednost osnovnih sredstava prilikom pokretanja delatnosti preduzea. 5.Sredstva na raunu amortizacije. Njih sainjavaju novana sredstva koja se sakupljaju novanim izdvajanjima u amortizacioni fond i prodajom delimino amortizovanih osnovnih sredstava. Sredstva ovog fonda treba da

26


budu usmerena iskljuivo za nabavku i zamenu dotrajalih osnovnih sredstava. Na narednoj slici je dat ematski prikaz osnovnih sredstava preduzea OSNOVNA SREDSTVA PREDUZEA NOVAC I NOVANA POTRAIVANJA gotovina u banci sredstva amortizacije licence PRAVA STVARI

patenti

graevine

maine

postrojenja sredstva u namenskim fondovima osnivaka ulaganja zasadi i dr Troenje ili rabaenje osnovnih sredsava moe biti fiziko i moralno. Fiziko troenje je proces fizikog gubljenja sredstava koje nastaje zbog njihove upotrebe koja ih ruinira i troi. Moralno rabaenje predstavlja zastarevanje osnovnih sredstava sa aspekta uvoenja novih tehologija (esto je fiziki vek neke maine dui od potrebe za tom mainom, jer su se pojavile novije i bolje). Sve to se mora uzeti u obzir kada se formira amortizacioni fond. Da bi osnvna sredstva bila sve vreme u funkiji potrebno je da se preduzee stara o njihovoj upotrebljivosti . Najvie panje je potrebno usmeriti ka eksploataciji i odravanju stvari koje spadaju u osnovna sredstva. To se

zemljite


27

odnosi pre svega na maine i opremu koje se odravaju u funkciji kroz: tekue i investiciono odravanje. Tekue odravanje: Obavljaju ga radnici koji na toj maini ili radnici slube za odravanje u preduzeu. Za ovo odravanje je karakteristino da traje kratko i ne stvara velike trokove. Finansiranje tekkueg odravanja je na teretu trokova proizvodnje. Investiciono odravanje. Obavlja se po preporuci proizvoaa maina u periodima do godinu dana. Tu spadaju srednje i generalne opravke. Te opravke obuhvataju deliminu ili potpunu demontau podsklopova i sklopova sa zamenom dotrajalih delova i dovoenja istroenih elemenata na prizvoake propisane mere. Prizvodnja mora da se prekine dok traje opravka. Finansiranje investicionog odravanje je iz amorizacionog fonda iz dela koji je namenjen investicionom odravanju. OBRTNA SREDSTVA Obrtna sredstva predstavljaju stvari, prava i novac koji se jednokratnom upotrebom u potpunosti troe u poslovnom procesu. Ona prelaze iz jednog oblika u drugi ,na primer iz novanog oblika u robni, a pri tome prenose svoju celokupnu vrednost. U sledeem vremenskom intervalu se vraaju u svoj prvobitni pojavni oblik. Period obrta je najee krai od godinu dana. Za obavljane bilo koje privredne delatnosti su potrebna obrtna sredstva. Prilikom rada preduzea dolazi do kruenja obrtnih sredstava odnosno dolazi do smenjivanja novanog i robnog pojavnog oblika sredstava. Na narednoj emi je prikazan tok kruenja obrtnih sredstava u nekom preduzeu:

NR

P

R1 N1

INABAVKA NOVACMATERIJAL

IIPROIZVODNJA

IIIPRODAJA ROBA 1 NOVAC 1

28


U prvoj fazi (kupovini) se novani pojavni oblik obrtnih sredstava pretvara u robni. (kupuju se repromaterijali) , a u treoj fazi se novostvorene robe prodaju i obrtna sredstva ponovo menjaju svoj oblik. Da bi se ostvario tok kruenja obrtnih sredstava potrebno je izvesno vreme , koje se moe podeliti na : 1.vreme prometa vreme potrebno za kupovine (nabavki) u prvoj fazi i vreme prodaje u drugoj fazi obrta. 2.vreme proizvodnje, koje se moe podeliti na vreme neposredne proizvodnje i vreme prekida i pauza (na primer u poljoprivrednoj proizvodnji) i vreme stajanja sirovina i gotovih proizvoda na zalihama. Za raliku od osnovnih sredstava koja se koriste u vie ciklusa , obrtna sredstva stalno menjaju svoj pojavni oblik (novani ili robni), s tim da se troe u celosi kada prelaze u drugi oblik. U treoj fazi se obrtna sredtva pojavljuju na tritu , a u ekonomskom pogledu dobijaju karakter robe. Cilj svakog ciklusa , u trinoj privredi , je da se ostvari izvestan profit, odnosno da je N1 > N, odnosno da se na kraju ciklusa pojavi vie novca nego to ga je bilo na poetku. Ovaj cilj zahteva mnotvo vrlo sloenih zadataka, ija je vodilja strategija preduzea. FONDOVI PREDUZEA Dobar nain da se utedi novac je da se bude zauzet troenjem Fondovi preduzea su finansijska sredstva , koja predstavljaju deo dobiti (profita) koji ostaje nakon odvajanja sredstava za namirivanje poreza, linih dohodaka radnika i doprinosa. Finansiranje poslovaja preduzea moe da se ostvaruje iz sopstvenih srestava - fondova ili da se koriste krediti , kao izvori finansiranja iz tuih fondova. Preduzee bi trebalo da tei finansiranju iz sopstvenih fondova, obzirom da na pozajmljena sredstva treba da se plati kamata , koja predstavlja cenu kredita. Tu treba uzeti u obzir da i sopstvena sredstva imaju svoju cenu (cena kapitala) . Umesto da uloimo sopstvena sredstva u neku aktivnost , mogli bismo , u najgorem sluaju, da ta sredstva uloimo u neku banku koja nam za to daje kamatu. Ako je ta kamata vea nego zarada koju imamao ulaganjem kapitala u sopstvene aktivnosti, onda nam se takvo ulaganje ne isplati. Cenu kapitala bi mogla da predstvlja i zarada od nekog drugog, nama dostupnog posla, koji ima veu zaradu.


29

Da bismo mogli da formiramo fondove moramo izdvajati sredsta iz dohotka preduzea. To se vri po zavrnom raunu , kada su nam poznati rezultati poslovanja i kada se raspodeljuju ostvareni rezultati. Najee se sredstva za fondove raspodeljuju utri grupe: 1.poslovni fond 2.rezervni fond 3.fond zajednike potronje POSLOVNI FOND Poslovni fond sainjavaju ukupna osnvna i obrtna sredstva sredstva koja nazivamo angaovana sredstva preduzea.. To predstavlja jedan od osnovnih oblika ulaganja u reprodukciju . Cilj je odravnaja kontinuiteta proizvodnje ili aktivnosti preduzea. Pojavni oblik angaovanih sredstava je razliit, a prolazi kroz robni i novani oblik. Na kraju reprodukcionog ciklusa se robe pojavljuju na tritu i pretvaraju se u novac , koji predstavlja univerzalna raspoloiva sredstva, obzirom da za njega moemo da kupimo najrazliitije robe ili usluge. To je razlog to je na tritu u prednosti kupac koji raspolae novanim sredsvima u odnosu na prodavca koji raspolae robama. Sredstva koja su angaovana u osnvna sredstva imaju ,najee, materijalni oblik i u njemu ostaju u duem vremenskom periodu obzirom da se osno vna sredstva sporo troe i da se koriste u vie ciklusa. Obrtna sredstva imaju krai period zadrvanja angaovnih sredstava , a tokom jednog ciklusa menjaju svoj pojavni oblik iz novanog u robni i obrnuto. REZERVNI FOND Formiraju se iz istog dohotka po zavrnom raunu, a koriste u momentu kada preduzee zapadne u finansijske potekoe. To se dogaa kada doe do nekih nepredvienih poremaaja u reprodukcionom toku, odnosno uposlovanju preduzea. Uzroci takvog stanja su spoljnifaktori, tj faktori iz okruenja preduzea , ili zbog unutrnjih faktora (na primer havarija, teta i dr). Pored toga se sredstava rezervnog fonda mogu koristiti ya porie gubitaka u poslovanju, privremenu isplatu linih dohodaka , kada u preduzeu nema drugih sredstava za plate.Pored toga se sredstva rezervnog fonda korista za odranje likvidnosti preduzea ili za sanaciju i dr. Ako se rezervni fond isprazni iz nekog od navedenih razloga potrebno je da se u najkraem roku ponovo napuni.

30


FOND ZAJEDNIKE POTRONJE Predstavlja fond koji brine o radnicima preduzea. Iz tog fonda se finansiraju aktivnosti koje pomau povienju standarda zaposlenih. Tu ubrajamo investiciona ulaganja u objekte drutvenog standarda (ishrana , radnika, odmor i dr). Iz tih sredstva se finansira struno usavravanje radnika, prekvalifikacija i dr. Ovaj fond ne utie direktno na poslovni uspeh preduzea , ali kroz veu motivisanost za rad i bolju fiziku i strunu spremnost za rad radnici mogu da doprinesu boljem poslovnom rezultatu preduzea u kojem rade. KREDITI U toku reprodukcionog ciklusa se mogu , sa jedne strane pojaviti vikovi kapitala u fodovima (amortizacioni ili za sukcesivnu kupovinu sirovina i dr), dok se u drugim javlja manjak kapitala zbog potrebe za velikim investicijama ili nekog drugog razloga. Takva situacija rezultira da se uspostavlja trite novca, odnosno da se pojavljuje kraditiranje gde, preduzee sa manjkom kapitala uzima pozajmice sa obavezom da ih u dogovorenom periodu vrati. Najee su zajmodavci banke koje propisuju kamatne stope i uslove uzimanja kredita. Ti uslovi podrazumevaju pre svega garancije da e kredit biti vraen. Na narednoj emi je prikazan tok reprodukcije u preduzeu koje pozajmljuje novac za pokretanje aktivnosi , a nakraju ciklusa vraa pozajmicu.

N-NR

P

R1 N1 N2

I POZAJMICA N N (novacnovac) KUPVINA N-R (novac roba)

II PROIZVODNJA

III PRODAJA

R1 N1

( roba 1 novac1) VRAANJE KREDITA N1 N2 (novac1-novac2) novac 2 je pozajmljeni novac uvean za kamatu


31

Kada je ciklus zavren preduzee vraa pozajmljeni novac uvean za vrednost dogovorene kamate.Tu kamata predstavlja dohodak na kapital (svojinu) , a deo profita koja ostaje preduzeu predstavlja preduzetniku dobit. U ovom sluaju je prikazan jednostavan sluaj kada se vraa sav pozajmljeni novac, to najee nije sluaj. Krediti su najee na dui period, a prema roku vraanja ih delimo na kratkorone do tri godine i dugorone za deset i vie godina. Kratkoroni krediti: Najee se uzimaju krediti na period od jedne godine , a ree do tri godine, to se definie ugovorom izmeu zajmodavca (banke) i preduzea. Uslove za dobijanje kredita propisuje banka kako bi se zatitila od situacije da joj se ne vrati novac. Najee je jedan od uslova da preduzee nije ve optereeno dugovima ili da ima neplaena potraivanja.. Kratkoroni krediti se koriste za kao obrtna sredstva , za nabavke , za stvaranje sezonskih zaliha i dr. Dugoroni krediti: Koriste se nabavku osnovnih sredstava , a rokovi za vraanje su deset i vie godina. Takva ulagaja imaju investcioni karakter tako da se dugoroni krediti nazivaju i investicioni krediti. Najee se investira u graevinske objekte ili maine. Rok za vraanje kredita bi trebalo da bude krai od veka trajanja sredstava u koje je kredit uloen. KALKULACIJE Dobit je rob pametnog oveka a gospodar budali Seneka Cena kotanja predstavlja sumu svih trokova koji se javljaju tokom izrade nekog proizvoda, ili tokom pruanja neke usluge. Da bi se utvrdili ukupni trokovi za neki proizvod ili uslugu potrebno je da se tokom proizvodnje evidentiraju i analiziraju svi izdaci i trokovi. Kada su nam poznati trokovi i izdaci za neki proizvod moemo proraunati njegovu prodajnu cenu . Prodajna cena mora biti via od cene kotanja proizvoda kako bi se ostvario profit. Postupak izraunavanja prodajne cene ima svoje velike probleme koji potiu od velikog broja raznorodnih trokova koji su u interaktivnoj vezi. Drugo prodajna cena roba treba da bude poznata pre nego to pone

32


proizvodnja . Vrlo loe bi bilo da se zapone sa proizvodnjom neke robe pre nego to se unapred ne prorauna koliko e ta roba kotati , kako bi smo mogli da znamo da li e roba biti konkurentna na tritu. Pored trokova proizvodnje , tj cene kotanja , u trokove treba dodati i logistike trokove, trokove prodaje i kompletnog marketinga. Na narednoj emi su prikazani segmenti u kojima nastaju trokovi koji optereuju neki proizvod:

Na predhodoj emi je prikazan splet u ticaja trokova u procesu reprodukcije i prodaje. Karkteristino je to da promena bilo kog troka u nekom od segmenata izaziva promene u svim ostalim, sa interaktivnim dejstvom, sa razliitim stepenom delovanja. To ukazuje na ozbiljnost problema prorauna prodajne cene nekog proizvoda. Kalkulacija predstvlja postupak izraunavanja cene kotanja i prodajne cene nekog proizvoda ili usluge po jedinici proizvoda ili usluge. Tu


33

moraju biti zastupljeni svi elementi trokova, kako nebi dolo do pogrene procene prodajne cene proizvoda. Struktura cene kotanja je razliita za razne proizvode i usluge , ali kao opti primer se mogu prihvatiti sledei elementi cene kotanja: 1.materijali za izradu proizvoda 2.pomoni materijali 3.plate radnika 4.amortizacija 5.opti trokovi (upravljanje,razvoj) 6.akumulacija 7.logistika iz ukupnih trokova , koje smo dobili na osnovu prorauna po predhodno nabrojanim elementima i broja proizvoda dobijamo cenu kotanja jedno proizvoda:

Ck = Tu / Qgde Ck predstvalja cenu kotanja po jedinici proizvoda Tu - ukupni trokovi Q koliina proizvoda Tana kalkulacija je potrebna da bi se : 1.odredile cena kotanja i prodaje 2.za utvrivanje rentabilnosti u poslovanju preduzea 3.za utvrivaje rashoda u posmatranim periodima 4.kao jedan od kljunih elemenata u voenju poslovne politike 5.aktivan uticaj na cenu kotanja proizvoda kroz politiku uteda u oblasti logistike 6.kao element u odreivanju strategije preduzea i dr.

34


Prema vremenu obrauna cene kotanja razlikujemo tri vrste kalkulacija 1. Predhodna kalkulacija (planska kalkulacija) : Koristi se kada se uvode novi proizvodi uli usluge u preduzee. Srtuktura cena kod ovakve kalkulacije se formira na osnovu iskustva , podataka kojima raspolaemo za sline proizvode, normativa utroaka sredstava, i rada uz korienje statistiki podataka i prorauna. Pokazatelji koje dobijamo iz prorauna, nam govore o ekonomskoj opravdanosti nekog poduhvata. 2. Meukalkulacija . Vri je tokom proizvodnje kako bi se pratili trokovi , s tim da se trokovi sve vreme uporeuju sa trokovima iz predhodne kalkulacije. 3. Obraunska kalkulacija: Vri se nakon zavretka aktivnosti (proizvodnje ili usluge). Elementi kalkulacije se dobijaju na osnovu evidencije tokom celokupne aktivnosti. Kalkulacije se mogu izvravati prema razliitim metodologijama , ali se pri tome mora imati u vidu da : 1. kalkulacija mora biti to jednostavnija i preglednija ( kako bi se mogla kontrolisati i kako bi postojala to manja mogunost pojave greaka, s tim da jednostavnost ne umanjuje preciznost. 2.Kalkulacija mora biti jednoobrazana kako bi se mogle vriti komparacije na nivou srodnih proizvoda, preduzea ili privredne grana. Prema rasporeivanju trokova postoje etiri metode kalkulacija 1.Diviziona kalkulacija: (division na engleskom znai deljenje,podela) Ovom metodom izraunavamo cene kotanja po jedinici proizvoda tako to ukupne trokove u posmatranom periodu podelimo sa ukupnom koliinom proizvoda. To je pogodno kod roba koji se masovno proizvode pod nepromenljivim uslovima , kao na primer : ugalj , nafta, struja i dr. 2. Kalkulacija pomou ekvivalentnih brojeva: Koristi se kod proizvodnje roba koje su razliite po dimenzijama , kvalitetu, teini i dr. , a osnovne karakteristike proizvoda su iste. To su proizvodi koji se izrauju od istog materijala sa slinim tehnologijama , na slinim mainama. na primer razliite cevi, odevni predmeti, obua i dr.


35

Kalkulacija takvih proizvoda se vri tako to je za jedan proizvod detaljno proraunaju trokovi a za ostale se pronae kojeficijent (ekvivalent) pomou kojeg obraunavamo trokove. Na primer za cevi se moe obraun vriti na osnovu teine utroenog materijala. Ekvivalenti mogu biti vezani i za neke druge karakteristike , kao na primer : normativi rada ili materijala 3. Kalkulacija vezanih proizvoda: Kada se kod proizvodnje neke robe pojavljuju i sporedni proizvodi onda se kalkulacija vri tako to se od ukupnih trokova oduzima trina vrednost sporednog proizvoda. Oigledno je da je ukupni troak glavnog proizvoda umanjen za vrednost sporednog. To se javlja u rafinaciji nafte, gde je osnovni proizvod dizel gorivo i benzin a sporedni motorna ulja , parafin ili asvalt i dr. 4. Kalkulacija pomou dodataka: Koristi se u pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji. Trokovi se razdele na direktne i indirektne (opte). Direktne trokove raunamo za svaki proizvod (ili malu seriju) posebno , a indirektne dodajemo po nekom kljuu. Ukupna cena kotanja proizvoda se dobija sabiranjem direktnih i indirektnih trokova. Kao klju za indirektne trokove se mogu uzeti na primer , lini dohotci za izradu proizvoda. ODREIVANJE CENE Kada je napravljena kalkulacija moe se uz uvaavanje politike preduzea odrediti cena proizvoda. Na nivo cene mora imati uticaj cilj preduzea, s tim da je osnovni cilj svakog preduzea ili aktivnosti u trinoj privredi profit - i to maksimalni profit u dugom vremenskom periodu. Pogrena bi bila politika cena koja bi dala maksimalni profit u krtkom narednom periodu , a to bi izazvalo tekoe u kojima e se nai preduzee u budunosti. Isto tako bi bila pogrena odluka preduzea koja ne bi respektovala mogunost ostvarivanje neke povolje prilike za ostvarivanje maksimalnog profita na dugo vreme. Iz toga sledi da indirektni ciljevi preduzea mogu da budu : opstanak na tritu, liderstvo u okruenju , liderstvo u kvalitetu proizvoda ili , probijanje na nova trita i dr. Prilikom odreivanja prodajne cene proizvoda mora se uzeti u obzir i stanje na tritu i snaga konkurencije.

36


POTRANJA I PONUDA KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE Ako je potranja za nekom robom vea od ponude onda postoje uslovi da cena te robe bude via od cene proizvodnje te se tako ostvaruje vei profit. Pored toga na cene mogu uticati na potranju proizvoda (ako cena raste potranja opada , ako cena pada potranja raste). Uticaj cena na potranju nije fiksan ili proporcionalan nego zavisi od velikog broja razliitih faktora. Naroito je to karaktristino za robe line potronje, gde na potranju utiu najrazliitiji faktori (na primer moda), a ne samo cena. Kojeficijent elastinosti tranje predstavlja odnos promene potranje i promene cene robe. Ako bi se zbog promene cene robe pojavila mnogo vea potranja onda bi rekli da je to elastina potranja , a ako bi za istu promenu cene potranja porasla samo neznatno onda je to manje elastina potranja. dijagram elastinosti potranje je prikazan na narednoj slici:

Na setepen elastinosti utie mnogo faktora , kao na primer postojanje supstituenata na tritu . Oni predstavljaju konkurentske robe . Tako na primer prirodnim vlaknima u tekstilnoj industriji konkuriu vetaka, pa ako bi porasla cena proizvoda od vune kupci bi se opredeljivali za kupovinu sintetikih tkaniana. Visina cene utie na ponudu obrnuto u odnosu na potranju. Ako cene neke robe rastu pojavie se na tritu vee koliine takve robe (uvoz, dodatna proizvodnja, seljenje kapitala u prerspektivne proizvodnje i dr.). To je prikazano na narednom dijagramu.


37

Ukluujui predhodna razmatranja moemo izvriti usklaivanje cene prema ponudi i potranji , to je prikazano na narednoj slici:

Taka u kojoj se presecaju krive predstavlja taku poklapanja ponude i tranje. PROCENA TROKOVA Ukupni trokovi se dobijaju sabiranjem fiksnih i varijabilnih trokova pri proizvodnji roba. Iz iskustva je poznato da trokovi proivodnje opadaju sa vremenom zato to radnici stiu iskustva koja im omoguavaju efikasniji rad . Trokovi po jedinici proizvoda su manji za vee koliine proizvoda ( najskuplja je pojedinana proizvodnja).

38


UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE Prilikom formiranja cene se mora voditi rauna o ponaanju konkurencije. Da bi se moglo raunati sa elemetima vezanim za ponaanje konkurencije moramo raspolagati validnim podacima o konkurenciji, to je esto veoma teko. U okviru tih razmatranja se moraju uzeti u obzir i kategorije kao to je: poslovna tajna , odanost zaposlenih svom preduzeu , privredna pijunaa i dr. Najednostavniji model je stalno praenje ponaanja konkurenata na tritu . Na osnovu toga moemo predpostaviti da e se konkurenti ponaati slino kao to su se ponaali u predhodnom periodu, odnosno moemo predpostaviti da e njihovo ponaanje biti konzistentno. To ukljuuje stalno praenje i formiranje baze podataka o stanju na tritu.

IZBOR METODE FORMIRANJA CENA Cena proizvoda ili usluge ne sme da bude suvie niska da bi smo ostvarili maksimalni profit, a ni previe visoka da se ne dogodi da budemo nekonkurentni na tritu ili da ne doe do pada tranje usled visoke cene. U zavisnosti od vrste roba ili usluga moemo da izaberemo neku od metoda formiranja cene: 1.CILJNI PROFIT cenu formiramo tako da ostvarimo profit koji smo planirali


39

2.TEKUE CENE oslanjamo se na cene na tritu i prilagoavamo se njihovom nivou 3.PERCIPIRANA VREDNOST- procenjena (opaena i shvaena) vrednost. Cenu formiramo prema sopstvenom miljenu o vrednosti robe kojom raspolaemo. 4.ZATVORENOM ILI OTVORENOM PONUDOM- cenu formiraju kupci na licitaciji koja moe biti : nadmetanjem otvorena ponuda ili nepromenljivom- zatvorenom ponudom (svaki kupac daje jednu ponudu , a cena se formira kao najvia od ponuenih). 5.TROKOVI PLUS- cena se formira tako to se fiksiraju trokovi , s tim da cena treba da bude neto via, to zavisi od uslova na tritu. Koja od metoda e biti izabrana zavisi od : vrste robe, stanja na tritu, uslova prodaje, unutranji faktora preduzea i dr. Na osnovu svega reenog se vri izbor konane cene, s tim da postupak odreivanja cene tim nije zavren jer u periodu prodaje moe da doe do raznih, nepredvienih , poremeaja na tritu ili u preduzeu , te da se cena mora korigovati (na primer robe se prodaju na rasprodajama da bi se izbegle mrtve zalihe). EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA Cilj preduzea je optimizacija ulaganja u aktivnosti kojima se bavi (na primer proizvodnja) i rezultata koje ostvaruje svojim radom. Pod pojmom optimizacija u ovom sluaju se podrazumeva maksimizacija, obzirom da je cilj svake privredne aktivnosi u trinoj privredi maksimalni profit posmatrano u dugom vremenskom periodu. Ovakav cilj predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea. Da bi se dolo do planiranog cilja potrebno je savladati veoma sloenu problematiku poslovanja konkretnog preduzea. Da bi se jednostavnije sagledala ova ,vrlo sloena , problematika potrebno je raslaniti opti princip na vie jednostavnijih elemenata ( principa). to su: 1. produktivnost 2. ekonominost 3. rentabilnost 4. likvidnost

40


PRODUKTIVNOST RADA PRODUKTIVNOST RADA predstavlja karakteristiku rada da u jedinci radnog vremena proizvede neku koliinu upotrbnih vrednosti, odnosno roba. Produktivnost se naziva i proizvodnost. To nam govori o tome koliko jedinica proizvoda mogu radici da proizvedu u jedinci vremena (na primer za jedan sat). Slian pokazatelj je intenzivnost rada, s tim da intenzivnost zahteva vee naprezanje radnika (radnik u jedinici vremena ulae vie rada). Poveana produktivnost podrazumeva da se sa istim utrokom rada povea proizvodnja. Produktivnost direktno utie na standard stanovnitva . Taj uticaj se ogleda u tome to kod visoke produktivnosti postoji obimna proizvodnja uz raspoloivi utroak rada , to omoguava veu potronju stanovnitva , odnosno vii standard.Pored toga preduzee moe da oekujei vei profit ako poveava produktivnost, obzirom da sa istom koliinom rada moe da proizvede vie roba ili usluga. Produktivnost zavisi od sledeih faktora: 1.strunosti radnika (formalno-kolsko obrazovanje i neformalno-vankolsko obrazovanje) 2.radnog iskustva radnika tradicija u delatnostima kojima se preduzee bavi 3.razvijenosti sredstava za proizvodnju savremenost maina ,ureaja i dr. 4.prirodnih uslova na primer vea je produktivnost prilikom obrade kvalitetne zemlje 5.primena nauke-u razvijenim zemljama je vei deo naunih istrivanja povezan sa proizvodnjom i ima praktino znaanje. 6.nivoa i vrste tehnologija a. push (pu engl.- gurati) tehnologije one koje guraju proizvode na trite (robe se proizvedu a zatim se trae kupci) Preduzee utie na trite i nudi robu iz svog proizvodnog programa (koju ume da proizvede ) . b. b. pull (pul engl.- vui) tehnologije, proizvodi se prema zahtevima kupaca (trite vue proizvode).Preduzee istrauje trite i na osnovu elja kupaci razvija svoj proizvodni program.Zanimljivo je da je nakon dugogodinje vladavine pull tehnologija dolo vreme push


41

tehnologija (na primer razvoj novih tipova mobilnih telefona ili kompjutera nije diktiran zahtevima i narudbinama kupaca) 7.organizacije rada i proizvodnje Svako preduzee treba da prati produktivnost rada i da preduzima korake ka njegovom poveanju. Razlozi za to su: 1.odreivanje tanog nivoa produktivnosti 2.sagledavanje tendencija u promenama produktivnosti Za utvrivaje nivoa produktivnosti se koriste dve metode: Uinak radnika u jedinici vremena P = 100 (Q / R) % gde je: P produktivnost (na primer metalostrugar je izradio 200 navrtki za dva sata) Q- koliina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki ) R- uloena koliina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata) Utroeno radno vreme po jedinici proizvoda P = 100 (R / Q) % gde je: P produktivnost (na primer - metalostrugar je radio dva sata da bi izradio 200 navrtki) Q- koliina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki ) R- uloena koliina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata) Produktivnost rada se izraava koliinski ili vrednosno, a zanju je karakteristino da se dobija uporeivanjm naturalnih veliina ( odreeni proizvodi i odgovarajui vremenski intervali) INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA pedstavlja kretanje produktivnosti rada , odnosno promenu koja nastaje u tekuem periodu u odnosu na neki posmatrani predhodni (bazni) period. Kretanje produktivnosti moemo da pratimo kroz veliinu indeksa prouktivnosti:

42


IP = 100 (P2 / P1) %

gde je:

IP - indeks produktivnosti rada P2 produktivnost rada tekueg perioda P1 produktivnost rada predhodnog (baznog) periodaPRINCIP EKONOMINOSTI Predstavlja odnos ukupno uloenog rada , sredstava za rad i materijala prema ukupnoj koliini proizvoda koji odgovaraju zahtevanom nivou kvaliteta. Na njega je poetkom prolog veka ukazao F. Tejlor, sa ciljem da se tako koncipira proizvodnja da se minimalno troe srestva.

E = CP / CK

gde je:

E - ekonominost CP -prodajna cena (vrednost proizvoda na tritu) CK - cena kotanja (vrednost utroenih sredstava)Kod ekonominosti se sve izraava u novcu tj. u cenama. Ekonominost proraunavamo tako to mnoimo faktore ekonominosti cenama. Ako se rauna sa nepromenljivim cenama , dobijamo naturalnu ekonominost:

ES = CPS / CKS

gde je:

E -naturalna ekonominost CPT -koliina proizvodnje pomnoena stalnim cenama CK - utroci elemenata proizvodnje pomnoeni stalnim cenamaDa bi se mogla posmatrati ekonominost u dinamikom sistemu moramo uzeti u obzir promene koje se javljaju u cenama na tritu , pa e biti:


43

ET = CPT / CKT

gde je:

E -ostvarena ekonominost CPT -koliina proizvodnje pomnoena tekuim (trinim) cenama CK - utroci elemenata proizvodnje pomnoeni tekuim cenamaNaturalno se mogu izraziti samo neki elementi ekonominosti. Njih nazivamo kojeficijenti elemenata proizvodnje:

EM -kojeficijent ekonominosti materijala EM = Q / UM ER kojeficijent ekonominosti radnih asova ER = Q / UR EM- kojeficijent ekonominosti mainskih asova EM = Q / UMGde je : Q koliina proizvoda UM utroena koliina materijala UR utroeni radni asovi UM utroeni mainski asovi Vrednost kojeficijenata proizvodnje ukazuje na to kako se troe materijali ili vreme rada maina ili radnika , to omoguava da se sprovedu mere poboljavanja onih segmenata koji ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. RENTABILNOST RENTABILNOST predstavlja odnos dohotka koji se ostvaruje aktivnou preduzea prema ukupnim angaovanim sredstvima (osnovnim i obrtnim) . Angaovana sredstva zahtevaju izvajanje finansijskih sredstava , a predstavljaju bazu za privreivanje i sticanje dohotka. Cilj preduzea je da se

44


uz minimalna angaovana sredstva ostvari maksimalni dohodak. Sredstva koja se ostvare prodajom roba i usluga preduzea treba da pokriju trokove osnovnih i obrtnih sredstava, da podmire ostala potraivanja (na primer prema drutvu) i da ostvare zaradu (profit) koji moe da pokrene proirenu reprodukciju preduzea. Rentabilnost se moe posmatrati kao sumarni pokazatelj u koji su ukljueni produktivnost i ekonominost. To je razlog to su faktori koji utiu na poveanje rentabilnosti su isti sa faktorima produktivnosti i ekonominosti, ka na primer :strunost radnika , tehnoloki nivo u preduzeu, organizacija rada i dr. faktori koji utiu na osnvna i obrtna sredsta : 1.stepen korinja kapaciteta. Korienje kapaciteta treba da bude optimalno , kako bi amortizacija bila minimalna, to utie na poveanje rentabilnosti. Optimalno korienje kapaciteta se svodi na maksimalno korienje, obzirom da nekorienje (stajanje i umanjeno korienje ) izaziva trokove koji poveavaju cene proizvoda i usluga. 2.Kojeficijent obrtanja. Prestavlja pokazatelj koji govori o brzini vraanja uloenih obrtnih sredstava. Cilj preduzea je da brzina obrtanja bude to vea, obzirom da se u svakom obrtu stvara dobit. Drugo ,vea brzina obrtanja smanjuje rizik promene uslova na tritu, jer ako obrt traje previe dugo preti opasnost da se za to vreme dogode nepovoljne promene za robe i usluge koje nudimo. faktori koji deluju na rezultat rada: 1. materijalni trokovi 2. amortizacija 3. trite : Trite predstavlja specifian faktor koji deluje na rezultate rada, obzirom da se prizvodi i usluge usmeravaju ka tritu . Stanje na tritu diktira cene robama time to na cenu znaajno utie ponuda i potranja. Ako je poveana potranja cene robama su vie pa je i dohodak vei, odnosno vea je rentabilnost preduzea. Poblem je u tome to je stanje i snalaenje na tritu veoma sloena kategorija, a u vreme vikova roba na tritu se moraju izgraditi takvi mehanizmi koji omoguavaju pristup kupcima. Kljunu ulogu u tome ima logistika koji stvara povoljne prilike za prodaje roba i usluga i marketing koji je okrenut cenama, praenju rada konkurencije, uvoenju


45

novina na postojeim proizvodima i uvoenju novih proizvoda. Ovakvo stanje na tritu je odredilo nove centre drutvene moi , tako da je drutvena mo prela sa proizvodnje na trgovinu. Nova problematika sa kojom se sreu preduzea je u prvi plan istakla menadment koji svojim odlukama presudno utie na rezultate rada. izraavanje principa rentabilnosti Izraava se kroz novane (finasijske) veliine , a predstavlja odnos dohotka angaovanih sredstava: gde je: R1(d) - rentabillnost (u odnosu na dohodak) D dohodak D -angaovana sredstva (osnovna i obrtna) Ovako proraunata rentabilnost govori o dohotku koji je ostvarilo preduzee preme jedininim angaovanim sredstvima. To moe da poslui za uporeivanje sa rentabilnou u predhodnim periodima , ali ne moe da nam odgovori na pitanja vezana sa stepenom razvoja i proirene reprodukcije. Da bi se mogli sagledati elementi razvoja preduzea potrebno je rentabilnost izraunati u odnosu na dobit (profit) kao to je prikazano u narednoj jednaini:

R1 = D / S

R2 = Dt / S R2(p) - rentabillnost (u odnosu na profit) Dt dobit (profit) D -angaovana sredstva (osnovna i obrtna)

gde je:

Za menadmet preduzea je znaajno da se uporede R1 i R2 kako bise sagledali odnosi znaajni za ostvarivanje uspeha preduzea. Sa stanovita uveanja kapitala je pouzdanije razmatranje rentabilnosti preko dobiti. PRINCIP LIKVIDNOSTI Stepen likvidnosti predstavlja odnos ukupnih obrtnih sredstava preduzea prema onom delu obrtnih sredstava koja su uloena ( zarobljena ) u zalihe gotovih proizvoda i potraivanja od kupaca:

46


L = S / ( Z + K ) gde je : L - likvidnost S ukupna obrtna sredstva Z zalihe gotovih roba K potrivanja od kupacaIz prikazane formule se moe zakljuiti da prevelike zalihe ili potraivanja od strane kupaca mogu izazvati nelikvidnost, odnosno nestaicu novca u obrtnim sredstvima , to izaziva nemogunost pokretanja novog ciklusa proizvodnje. Naroito velika opasnos preti preduzeima od stvaranja lanaca nelikvidnosti u sistemima nabavki roba. Ako postoji lanac kupovine roba ( na primer fabrika automobila kupuje odlivke iz livnice , livnica kupuje elik od eljezare, a eljezara nabavlja sirovine od rudnika) i krajnje preduzee u lancu postane nelikvidno ( u ovom sluaju fabrika automobila ne moe da proda svoju robu) onda ne moe da isplati sledeeg dobavljaa u lancu (livnicu) i td. pa ceo lanac postaje nelikvidan. U takvim sluajevima se pribegava isplaivanju dugova u robama, uzimaju se krediti ili ,ako nelikvidnost zahvati vei deo privrede, mora da intervenie drava svojim ekonomskim i pravnim instrumentima. REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEA Na kraju poslovne godine iskazuju se rezultati poslovanja preduzea. Pokazatelji poslovanja mogu biti razliiti i mogu se svesti na pet pokazatelja i to : 1.ostvarena proizvodnja 2.ukupan prihod 3.dohodak 4.dobit (profit) 5.finansijski rezultat kao izraz pojedinanih rezultata Da bismo imali jasanu sliku rezultata poslovanja preduzea, moramo uzeti u obzir sve pokazatelje , jer posmatranjem samo jednog pokazatelja uspenosti poslovanja moe se dobiti poptpuno pogrena slika.


47

OSTVARENA PROIZVODNJA Za svako drutvo je znaajno da postoji proizvodnja na to viem nivou, jer je potronja mogua samo u okvirima proizvodnih dobara. Pored toga potroai su i ljudi koji ostvarili zarade u proizvodnji , tako da kupovinom roba pune fondove preduzea (pre svega obrtne) tako da moe da se ostvari nov proizvodni ciklus. Proizvodnja ima i ire znaenje za stanovnitvo , na primer: socioloko, demografsko, populaciono , psiholoko i dr. Sve to inicira da ostvarena proizvodnja predstavlja prvi pokazatelj rezultate poslovanja nekog preduzea. Ostvarenu proizvodnju moemo pratiti i iskazivati u : 1.naturalnom pokazateljima 2.vrednosnim pokazateljima Naturalni pokazatelji prikazuju ostvarene rezultate proizvodnje u razliitim jedinicama proizvoda . Vrsta jedinice zavisi od vrste robe . Na primer: 1000 litara mleka, 100 kilograma hleba, 200 komada guma za automobil. Problem kod ovakvog iskazivanja rezultata poslovanja preduzea je to to se ne mogu vriti sabiranja i poreenja rezultata koji su iskazani u razliitim jedinicama. Da bi se prevazili problemi koje stvaraju naturalni pokazatelji , mogu se uvesti vrednosni pokazatelji, preraunati u novane jedinice. To se postie mnoenjem koliina proizvoda odgovarajuim cenama. Kod ovakvog proraunavanja se javljaju problemi zbog toga to su cene roba promenljive . Raunanje sa promenljivim tekuim cenama dobijamo nepouzdane podatke jer na tekue cene utiu mnogi faktori ( na primer ponuda i tranja i dr). Pouzdaniji pokazatelj su stalne cene koje se dobijaju kao prosene cene za neki dui period , koji se poklapa sa periodom praenja i iskazivanja obima proizvodnje. UKUPNI PRIHOD PREDUZEA UKUPNI PRIHOD PREDUZEA predstavlja finansijski izraen rezultat poslovanja preduzea za posmatrani preiod. Za proizvodna preduzea je to prihod koji je ostvaren prodajom roba, a za usluna preduzea je prihod naplaen od ostvarenih usluga.Budetske institucije ostvaruju svoj prihod finansiranjem iz budeta. Ovakav pristup merenja rezultata poslovanja je mogu pod predpostavkom da preduzea kao robni proizvoai, proizvode sve robe za trite. Ako bi se

48


proizvodnja usmerila za sopstvene potrebe (naturalna proizvodnja zemljoradnik troi deo svoje proizvodnje) , a ne za prodaju na tritu; onda bi ovaj pokazatelj bio neprihvatljiv. Savremena proizvodnja je trina , tako da je ukupan prihod preduzea validan pokazatelj, rezultata poslovaja. Bitno je uoiti da ukupan prihod preduzea zavisi od toga kako su robe ili usluge prihvaene na tritu. Ako robe ne mogu da se prodaju onda se kroz ukupan prihod preduzea to iskazuje kao neuspeh poslovanja preduzea. Preduzee moe da stie prihod na sledee naine: 1.Prihod od prodaje i usluga (na ovaj nain se stie daleko najvei deo prihoda preduzea) Prodaja moe da se ostvaruje na domaem i stranom tritu. a.) subvencije - nepovratana novana sredstva koja preduzee moe da dobije iz razliitih izvora, stim da je njihova namena poboljanje materijalnog poloaja preduzea b.) dotacije novana namenska srestva kojima se finasiraju odreene aktivnosti, stim da mogu biti doznaena sa ili bez posebih uslova i zahteva c.) regres sredstva koja se dodeljuju radi kupovine ili prodaje nekih proizvoda iz ekonomskih i drugih razloga d.) kompenzacija i premija subvencija koja ima zadatak da odri proizvodnju u onim oblastima u kojima ne postoje trini uslovi za odranje (na prmer premija koju dobijaju proizvoai mleka , kako bi se odrala proizvodnja bez poveanja cene) 2. Prihod od finansija a.) prihod od odnosa sa kooperantima b.) prihod od kamata kamate na pozajmljeni novac objekata c.)od pozitivnih kursnih razlika 3. vanredni prihodi a.) prodaja sredstava b.) iznajmljivanje sredstava c.) penala kazna koju plaaju dunici zbog krenja ugovorenih obaveza


49

NAMENA OSTVARENOG PRIHODA Sredsta ukupnog prihoda se rasporeuju u preduzeu tako da se izvri reprodukcija svih potronih elemenata u preduzeu. To su : 1. Materijalni trokovi u njih spadaju trokovi materijala, energije, transporta idr 2. amortizacija 3. nematerijalni trokovi (honorari, dnevnice, porezi, doprinosi za zajednike potrebe zdravstva i vojske, osiguranja i dr.). 4. plate radnika 5. rashodi finansiranja (isplate kooperantima, negativne kursne razlike i dr) 6. vanredni rashodi Kada se izvre sva izdvajanja ostaje bruto dobit preduzea koja predstavlja cilj svih aktivnosti. DOHODAK PREDUZEA Dohodak predstavlja razliku izmeu ukupnog prihoda koji je ostvaren i trokova koji su napravljeni tokom aktivnosti .

D = P TP

gde je:

D - dohodak P- ukupan ostvreni prihod (bruto prihod) TP ukupni trokovi (materijalni trokovi + amortizacija)

Dohodak je znaajan jer se u njegovim okvirima kree potronja (lina, zajednika, fondovi, razvoj i dr), naime moe se troiti samo novostvorena vrednost (matreijalni trokovi i amortizacija se moraju nadoknaditi i izdvojiti iz ukupno ostvarenog prihoda). Najiru ekonomsku kategoriju predstavlja bruto nacionalni dohodak koji obuhvata celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenu u jednom vremenskom razdoblju (u jednoj godini) On u sebe ukljuuje svu novostvorenu vrednost (dohodak) i masu prenesene vrednosti (amortizaciju)

50


i materijalne trokove. Taj pokazatelj nam govori o ukupnim materijalnim dobrima kojima neki narod raspolae u posmatranoj godini. Kada se bruto nacionalni dohodak podeli sa brojem stanovnika neke drave, dobija se bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika. Ako od bruto dohotka odbijemo ukupne trokove ( materijalne trokove i amortizaciju) dobijemo neto nacionalni dohodak koji nam govori o novostvorenoj vrednosti. On se moe iskazati i kao dohodak po glavi stanovnika, kako bi se mogao razmatrati strpen ekonomske razvijenost nekog naroda ili regiona. Ti pokazatelji su relativno solidni pokazatelji standarda stanovnitva neke drave. DOBIT PREDUZEA Dobit je rob pametnog oveka a gospodar budali Seneka Profit (dobit) predstavlja deo dohotka koji preostaje posle izdvajanja za line dohotke zaposlenih .

DT = D PLT DT profit (dobit) D - dohodak PLT plata po osnovu tekueg rada

gde je:

Profit odnosno dobit se rasporeuje na : 1. poreze i doprinose iz rezultata rada 2. akumulacija preduzea (naknada akcionarima , rezerve, drutveni kapital) 3. realizovanje plata radnika iznad plata koje ne ulaze u poresku osnovicu 4. bruto plate iz dobiti po ranijim periodinim obraunima iste poslovne godine 5. zajednika potronja (drutveni standard zaposlenih)

Ovakav princip pokree preduzea , stimuliui ih da , sa jedne strane tee razvoju sa ciljem sticanja to vieg profita , a sa druge strane ih tera na razvoj kako nebi izgubili profit i propali. Naravno da postoje i odreeni problemi u ovakvom konceptu , to je problem raspodele dobiti na


51

raznim nivoima (taj problem pokuava da rei ekonomija koja se bavi raspodelom defecitarnih dobara). GRAFIKI PRIKAZ POSLOVANJA PREDUZEA Slika vredi hiljadu rei Da bi se moglo pratiti poslovanje nekog preduzea potrebno je realno sagledavanje svih relevantnih pokazatelja. Ti pokazatelji se mogu iskazati analitiki (kroz odreene matematike ili empirijske formule) ili grafikim prikazima , kod kojih je izvrena vizualzacija matemetikih zavisnosti. Da bi grafiki i analitiki prikazi bili svrsishodni potrebno je izabrati relevantne parametre koje treba da prati preduzee. Kljuni parametar za poslovanje preduzea je struktura i dinamika realizacije proizvodnog programa. Ona je uslovljena : raspoloivim kapacitetom u koji spadaju : nivo proizvodne opreme, kadrovi, finansijska sredstva i dr) potrebama trita za robama koje proizvodi preduzee. Da bi smo prikazali dijagram zbivanja u poslovanju preduzea potrebno je da uspostavimo sledee matematike relacije: a.) kapacitet preduzea:

Q = KNO

gde je:

Q ostvareni obim proizvodnje (komada /godinje) - stepen korienja ( %) KNO - nominalni kapacitet proizvodnje (komada /godinje)b.) cena kotanja proizvodnje

CK = Q WK CK cena kotanja proizvodnje Q ostvareni obim proizvodnje

gde je:

52


WK jedinina cenac.) jedinina cena

WK = CK / Q WK= (TC + TV) / CN = (TMD + TRD +TO ) / CN gde je: TC stalni trokovi TV promenljivi trokovi - stepen korienja ( %) TMD trokovi direktnog matrijala TRD trokovi direktne radne snage TO ostali trokovina dijagramu se pojavljuju jo i :

TVO ostali varijabilni trokovi CP cena prodajeDijagram se formira tako to se na ordinatu nanose veliine : WK , CK i CP , a na apscisu : i Q. Iz toga sledi Q Ck (koliina- cena kotanja ) dijagram zbivanja poslovanja preduzea


53

Dijagram - grafiki prikaz zbivaja u preduzeu Q-CK Na ovom dijagramu vidimo da je dohodak jednak razlici prodajne cene koju preduzee postie na tritu i cene kotanja proizvoda ( D = CP - CK ) gde raunamo da je cena kotanja jednaka trokovima proizvoe - (TP), tako da dohodak moemo izraunati i kao D = CP - TP (jer je CK = TP) Sledei pokazatelj je kritina taka K koja se dobija na mestu preseka pravih bruto realizacije i trokova proizvodnje CP i CK u funkciji od Q. 100 1+ D TC (% )

X= ili: X = TO / ( WP tV )

u jedinicama proizvoda (komada)

u ovim jednainama su :

54


TP trokovi proizvodnje WP cena kotanja jedinice proizvoda tV - promenljivi trokovi po jedinici proizvoda

tV = TP / Q

Stepen rentabilnosti poslovanja , ovde predstavlja odnos izmeu ostvarenog dohotka ( D ) i angaovanih sredstava ( AS). On mora biti uvek pozitivan broj

rt = D / S = (CP CK) / S = Q(WP WK) / S gde suma AS ( S ) ide od 1 do n .Za svaku radnu orga

menadzment tima segedinac

Documents