1Maurice Nicoll:

Psiholoki komentari na uenjeGurijeva i Uspenskog

Pismo gospodinu Bush-u 1

Berdlip, Gloster, 27 Mart 1941

Dragi Bush,

Zanima me tvoj izvetaj sa sastanka od 20 marta. Mislim da bi bilo najbolje da ti piem sobzirom na pitanja o kojima si me izvestio i u odnosu na tvoje beleke koje si sainio.

Pre svega mora da bude jasno da se ovek na ovoj Zemlji nalazi u vrlo neobinoj situaciji.Kad sam prvi put uo o ovoj ideji o oveku, to je na mene ostavilo snaan utisak. Po obiaju,naravno, mi mislimo da ovek moe da raste i razvija, kako bi se reklo, na normalan prirodannain, jednostavno, obrazovanjem, iskustvom, itd. Ipak, ako pogledamo istoriju videemo dase ovek u stvari ne razvija, naroito ako gledamo sada ne moemo se pohvaliti da je ovekdostigao bilo kakvu fazu razvoja. Pogledajmo samo uase koje oveanstvo samo sebi ini usadanjem vremenu. Ipak ljudi su skloni da zamiljaju da vreme znai napredak, i da svremenom sve postaje bolje i bolje. Ljudi obino na oigledne kontradikcije gledaju kao naizuzetak. to e rei da su ljudi po pravilu skloni da misle da ono to su uobiajene i sve-prisutne okolnosti ivota, u loem smislu, da su u stvari izuzeci. Verujem da e se sloiti daljudi obino misle o ratu kao iznimku. Ipak mora priznati da ako uzme bilo koju knjigu oistoriji, videe da se bavi uglavnom ratom, intrigom, ljudima koji se bore za vlast itd. Ustvari, sem ako imamo snagu uma da vidimo ta obian ivot na ovoj planeti predstavljaostaemo u uobrazilji, ili ako vise voli izraz: u iluziji. Kao to zna u ovom sistemu rada,meu mnogim izrekama koje imaju veoma duboko znaenje naime, treba dugo vremena dase shvate ima jedna izreka: nivo ovekovog bia privlai njegov ivot. Ova izreka vazi zaoveanstvo uopte tj., opti nivo oveanstva, u odnosu na bie tog oveanstva, privlaioblik ivota koji mu se deava. Beskorisno je misliti da su ratovi, uasi i revolucije, itd.izuzeci. Greka je u nivou bia ljudi. Ali niko nije voljan da razume to i kad god se dogodi rat,kao to rekoh, ljudi misle da je to neto iznimno, ak govore o budunosti u kojoj nee bitiratova, im se tekui rat zavri. Isti proces moemo videti na delu sada. Istorija se ponavljazato to ovek ostaje na istom nivou bia naime,on je taj koji ponovo i iznova privlai isteokolnosti, osea iste stvari , kae iste stvari, nada se istim stvarima i veruje u iste stvari. A ustvari, nita se zapravo ne menja. Svi tekstovi koji su napisani o prethodnom ratu su bas istikao i tekstovi napisani u ovom ratu i tako e to zauvek biti. Ali ono to nas ovde jo vieinteresuje je da ta ista ideja vai za nas, za svakog pojedinca ponaosob. Dok god nemapromene na nivou bia, lina istorija oveka ostae ista. Sve se neprekidno ponavlja unjegovom ivotu: govori iste stvari, radi iste stvari, ali za istim stvarima, ini iste stvari. I sveto pripada toj veoma dubokoj ideji da nivo njegovog bia privlai njegov ivot. Pribliimo senekima od tih ideja koje govore kako ovek moe da promeni svoje bie. Sav ovaj rad je opromeni bia tj. promeni nivoa bia na kome se ovek prirodno nalazi u svakodnevnomivotu. Pre svega, mora se imati u vidu, da je svako od nas na odreenom nivou bia. U vezisa tim moramo vizualizovati vertikalni pravac ili stepenice koje se odozdo penju navie kojena sebi imaju mnogo stepenika. Ljudi svako od nas nalazi se na ovom ili onom stepeniku

2ovih merdevina koje stoje vertikalno iznad i ispod nas. Merdevine su razliite s vremena navreme, naime, iz prolosti, sadanjosti i budunosti koje vidimo kao horizontalnu liniju. Dabih pojasnio ovo znaenje, elim da vas upitam kako zamiljate vreme tj. protok vremena odprolosti prema sadanjosti ka budunosti. Obino, neka vrsta mehanike nade koje se ljudidre je povezana sa idejom vremena naime, da e u budunosti stvari biti bolje ili da e onibiti bolji, i tome slino. Ali ove stepenice, o kojima govorimo, i koje se odnose na razliitenivoe bia nemaju nikakve veze sa vremenom u tom smislu. Vii nivo bia lei neposrednoiznad svih nas ba u ovom sadanjem asu, ba sada. Sav rad na sebi, sav lini rad koji seodnosi na zaustavljanje negativnih oseanja, na samoseanje, na odsustvo poistoveivanja sasopstvenim nevoljama, na ne-zlopamenjem itd., povezan je sa izvesnim delanjem koje moeda se odigrava ba u ovom momentu, sada, ako ovek pokua da bude vie svestan i seti seonog ta pokuavamo da inimo u ovom radu. Drugim reima, da pokuamo da se samotransformiemo, da transformiemo svoju misao, znai rad se odnosi na odreenuneposrednu transformaciju, u ovom momentu, sadanjem trenutku, kroz akciju rada. Naprimer, ovek se nalazi na dnu oaja, ako posmatra situaciju i pokua da se seti sebe, ilipokusa da sebi da bilo kakav svesni ok u tom odreenom momentu, kao to je sjeanje nanjegov Cilj tj. ako pokua da transformie sebe, transformie mehanike reakcije naokolnosti koje ga okruuju u tom trenutku moe, na svoje iznenaenje, da otkrije da sesasvim iznenada sve promenilo, njegovo depresivno raspoloenje je nestalo, i zatie sebe unovoj atmosferi iz koje se udi kako je mogao da bude u onom prethodnom stanju. Ovopredstavlja momentalnu promenu nivoa bia jer sve ima, ne bas precizan nivo bia, nego optinivo bia u kojem postoje vii i nii stepeni. Ali mi ovde govorimo o radu na promeni nivoabia. Govorimo o neemu to moemo nazvati tree stanje oveka i sada u objasniti ta podtime mislim.

Kao to smo rekli, ovek je roen kao esencija i to predstavlja njegov stvarni deo, deo odkojeg on moe stvarno da raste i da se razvija. Ali ovaj deo njega, moe samo da raste u malojmeri. On nema snagu da raste dalje, sam od sebe, nakon uzrasta od 3, 4 ili 5 godina.Nazovimo to prvim stupnjem oveka. Tj. prvi stupanj oveka je ista esencija koja je sama posebi sposobna da se delimino razvije, ali dostie ubrzo taku od koje ne moe vie da raste.Primetio sam po nekim pitanjima, koje si mi u svom pismu postavio, da ovaj momenat nijebio shvaen tako da u to da ponovim. Kao to rekoh, ovaj sistem ui da esencija u ovekumoe da raste samo malo sama od sebe. Morate da probate da shvatite ta mislim. Ludinormalno misle da je taj razvoj i rast neto to je kontinuirano ili da bi trebalo da bude, ali tonije sluaj. ovekova esencija moe da raste sama od sebe u veoma maloj meri, i sa njomtakvom, ovek je samo jedno malo dete. Ali da bi rasla dalje neto mora da se dogodi. Netomora da se oformi oko esencije i to se zove linost. Esencija mora biti okruena neim to jojje uistinu strano, steeno u ivotu, to ulazi kroz ula. Malo dete mora prestati da bude to tojeste i mora postati neto razliito od sebe. Kao to je reeno, teite sa sebe poinje da prelazisa esencije na linost. Ui mnoge stvari, imitira razne stvari, itd. Formiranje linosti okruujeesenciju to je neophodno za sam razvoj esencije, i moe se nazvati drugim stupnjem oveka.Ali prvo da pojasnimo ovo. Budui razvoj esencije zavisi od formiranja linosti oko nje. Akoslaba linost koja se formira oko nje, slaba je i pomo za dalji rast esencije, o kojoj emogovoriti kad doemo do treeg stupnja. U drugom stupnju, formiranje linosti zauzima glavnomesto, i kao to smo rekli, to je bogatija linost to je bolje. Ali primeujem da neki od vas nerazumeju o emu je ovde re. Razlog zbog ega ne razumete o emu je ovde re jeste to nevidite ovu posebnu situaciju u kojoj se ovek nalazi naime, da ovek ne moe da rastekontinuirano iz esencije jer je esencija suvie slaba da bi rasla sama od sebe. Daljnji rastesencije prvo zavisi od formiranja linosti i to je bogatija linost to je bolje za rast esencije,ali jednostavno govorei, formiranje linosti je sasvim dovoljno za samu svrhu ivota. ovekse zatie u dobroj poziciji, sposoban da se nosi sa ivotom kroz formiranje bogate linosti usebi. I ako je zadovoljan s njom, on je, za sve ivotne prilike pripremljen. Ali ovaj rad, ovouenje je o daljem stupnju ovekovog razvoja i taj stupanj nazivamo trei stupanj.

3Moramo razumeti da ovaj rad nije u vezi ovog ivota, on je u vezi neeg drugog to ovekmoe da pokua nezavisno od toga da li je uvaeni politiar, poznati naunik, ili cenjenikasapin ili pekar ili svear. Ovaj rad poinje od oveka kao dobrog domaina naime, odoveka koji je razvio linost i moe da ide kroz ivot na svoj odreeni nain, u razumnimrazmerama. Drugim reima, poinje od dobrog domaina koji pripada drugom stupnjuovekovog razvoja. Trei stupanj je usmeren na mogui daljnji razvoj esencije i zato sumnoge paradoksalne, ili u najmanju ruku, neobine stvari reene u Jevaneljima kao onesadrane u propovedi sa Sinaj planine o oveku. Sve one su u vezi omoguavanja esencijida raste na raun linosti, koja je formirana oko nje, i to je jedini nain na koji esencija, kojaje suvie slaba, moe dalje da se razvija i raste. U tom smislu, linost koja je formirana okoesencije i koja mora da postoji oko nje, postaje tako, ukoliko nastane ovaj trei stupanj, izvoriz kojeg esencija moe dalje da raste. Uzmimo za primer bogatog oveka, u smislu Jevanelja.On zna o svemu, on je jedan vaan ovek, i slino. ta je siromano u njemu? Ono to jesiromano u njemu je esencija. On jo uvek nije pravi ovek. Sve to on radi je, ili da steknezaslugu, ili zbog straha od gubitka asti ili reputacije, i slino, ali nita ne radi iz sebe, nita izljubavi prema onome to radi, nezavisno od nagrade, autoriteta, poloaja, popularnosti.Recimo da se taj ovek osea, na neki nain, kao Rasipni Sin naime, da ne jede nita osimljuski. Mislim jednostavno, da se osea u sebi praznim uprkos celom svom bogatstvu. Imanajlepu kuu ili dragocenosti, ugledan je, ima u nekom smislu mnogo vie nego ostali, a idalje se osea praznim. Takav ovek se pribliava treoj moguoj fazi razvoja. Stigao je dotake kad njegova esencija njegov stvarni deo moe da raste i tako zameni njegov oseajpraznine, oseajem smisla. Ali da bi se u oveku dogodio taj razvoj on mora da pone dartvuje svoju linost i da u izvesnom smislu ide u suprotnom pravcu od onog u kojem je dotada iao. Drugim reima, u njemu mora da se dogodi preobraaj, to je lepo izraenoparabolom o Zabludelom Sinu, i dok ne shvatimo da je ovaj trei stupanj mogu i da vodi kastvarnom razvoju oveka neemo razumeti o emu Jevanelje govori i neemo shvatiti oemu ovaj sistem govori.

* * *

Pre neki dan, ovde na sastanku, proitan je sledei citat: Uzmimo propoved na Sinajskoj gorii pokuajmo da shvatimo ta znai. Kao to je ranije reeno, na poslednjem razgovoru, oreligiji kako to uobiajeno nazivamo tj. o psiholokim idejama koje je propovedao Hristo individualnoj evoluciji oveka i njegovoj transformaciji u novog oveka -povezano je sarazvojem esencije nakon to je linost formirana. ovek, u kojem je bogata linost formiranana osnovu iskustva, obrazovanja i interesovanja, je bogat ovek s obzirom na njegovulinost. Ali esencija ostaje siromana. Za njen razvoj, linost mora postati pasivna. Ovo nijeshvaeno, ali je vrlo vano da svako u Radu treba da razume ta ovaj paragraf znai. On znaida se religija u stvarnom smislu a mi znamo samo Hrianstvo odnosi na tree stanjeoveka, tj. odnosi se na pasiviziranje linosti kako bi esencija mogla da raste. Moram opet daponovim, da unutranje znaenje Jevanelja, nema nikakve veze sa onim to ini ivot.Njihovo uenje poinje na mestu gde je linost ve formirana u oveku i odnosi se na ovotree stanje mogueg razvoja. ovek prvo mora da razvije svoju linost delovanjem samogivota. Ovaj rad se nekad zove drugo obrazovanje. On je za one koji trae drugo obrazovanje.Prvo obrazovanje je obrazovanje koje nam daje ivot; i to obrazovanje je apsolutnoneophodno. to je ovek bolje obrazovan ivotom, vie je nauio, pametniji je, to je iskusnijizna vie o ljudima i odnosima, to vise zna o manirima bolje se moe izraziti, to je vie ustanju da slui razliitim stranama ivota bolje za njega. To je prvo obrazovanje. Ono stvaralinost. Rekli smo ranije, da se ovek sastoji od razliitih centara i da svaki od njih imarazliite delove, ovi centri i njihovi delovi treba da budu dobro opremljeni i to su boljeopremljeni zapisima na rolnama (Autor spominje rije rolna u smislu u kojem je samUspenski predstavio zapisivanje memorije, tj. pamenje, uporeujui to sa, tada poznatim,gramofonskim rolnama na kojima je bio snimljen zvuk.), bolje za njega. Ali nastaje momenatu ovekovom razvoju gde, kao to je ranije reeno, se on osea praznim, i to je taka u kojoj

4stupaju na scenu uenja Jevanelja i samog ovog Rada. Ne znam da li je iko od vas o ovomemnogo razmiljao. Ali sasvim je mogue da su neki od vas, koji su ispunili svoju dunost uivotu, esto zapitaju ta to to zapravo rade i kakav je smisao svega toga. Govorei na takolian nain za momenat, elim da vas upitam sledee pitanje: Da li mislite da je ivot, ismisao koji on nosi, dovoljan i da li u nekom smislu oseate da niste sasvim dobili sve to steoekivali? Ne elim da kaem da je ivot besmislen; on sigurno ima mnogo znaenja. Ali, dali je iko od vas doao do take da oseate izvestan besmisao, ak i u stvarima koje sledite ikojih se drite? To govorim zbog toga to, ako nam ivot daje nae potpuno znaenje, onda nebi imalo ni smisla ni znaenja ono o emu govore Jevanelja, i ono o emu govori ovajsistem. Ako ste sasvim zadovoljni sa smislom koji ivot prua, sasvim samozadovoljni, ondanema smisla pokuavati razumeti ta ovaj sistem poduava, i dozvolite da dodam, nemasmisla pokuavati razumeti ta uenje Hrista zapravo znai. Ako ovek nije nita drugo semdobro formirana linost, i da je to sve to on moe da uini, onda moemo slobodno daverujemo u sve ta uenja humanitarizma i druge naune ideje koje kau da ovek nije nitaosim kreature okrenute spram spoljnjeg ivota kome treba da se prilagodi to je mogueinteligentnije. Ali ako ste pratili ono to je reeno u ovom pismu, o ideji oveka u ovomsistemu, videete da je razvoj linosti samo faza, i to neophodna faza spram sledee faze. Toje direktno uporedivo sa formiranjem mase oko sjemena, kao u sluaju oraha. Semenka orahaima esencijalni deo naime, seme koje moe da raste ali ne moe da raste ako nijeobavijeno masom hranljivog materijala kao to jaje ima semenku koja je okruena masomumanca. Uzmimo poslednji primer: kako pile moe da izraste iz jajeta, ako nema svepotrebne supstance u svom okruenju sa kojima se hrani? I ne zaboravimo, da ono rasteunutar ljuske i konano se izlazi iz ljuske celo pile, i to kompletno pile nastalo je od supstancekoje je iva semenka napala i pojela. Sudbina ira je jedna stvar, ali sudbina hrastovog drvetaje razliita stvar, i reeno je, da ovek okruen linou, slian je iru i trpi istu sudbinu kao iir, sve dok ne pone da raste, a rast u oveku odgovara onom to zovemo tree stanje nakonto se u oveku formirala linost koja se obavila oko esencije. Ako uzmemo oveka u ovojdrugoj fazi gde je esencija okruena linou, on je kao ir. Moe biti manji ili vei ir, ali idalje je ir. On se verovatno osjea mnogo vanim, nauio je mnogo stvari, osjea da punozna, on je ukratko, bogata linost, i to je njegov nivo, i na tom nivou on pati, ne pravomljudskom sudbinom, ve sudbinom nedovrenog oveka, sudbinom oveka koji nije dostigaosvoj puni potencijal, kao to ir nije potpuno razvijeno hrastovo drvo. I dok god ne razumemovrlo jasno o ovom treem stupnju naime, razvoj jednog ira u odraslo drvo tako to senjegova iva esencija ili seme hrani supstancijama koje se formiraju oko nje nikad neemo,kao to sam ranije rekao, shvatiti o emu je ovaj rad. Niti emo razumeti o emu govoreJevanelja. Ve ste uli da je ovek samorazvojni organizam i da je kao takav stvoren. Alisada moete videti da ovaj razvoj nije kontinuiran. Mora biti prekinut razvojem linosti. Bilobi mi veoma drago da svi razumete, ovo pitanje esencije i linosti, do ove take. Kasnije emogovori detaljnije o tome ta znai razviti esenciju na raun linosti ali ve sada znate nekolikoosnovnih stvari. Dozvolite da vas upitam jo jednom pre nego to zavrim ovo pismo: da li jeiko od vas ranije razmiljao ta Propovedi na Sinaj Planini znai? Da li se ozbiljno meate sadrugim stupnjem ovekovog razvoja ili ve imate neki oseaj skale? Zar ne uviate daPropoved na Planini, o tome kako da se bude ponizan, nema nikakve veze sa obinimivotom, nego se odnosi na tree stanje oveka kad on dolazi do take da se osea praznim,jer ga linost ne zadovoljava i on eli da nae novi smisao svog postojanja? Kasnije upokuati da vam piem detaljnije.

Nadam se sada da razumete ta nazivam, na poetku ovog pisma, posebnom situacijomoveka na zemlji u odnosu na njegov razvoj. On se raa sa esencijom i to je stvarno, i ona jenjegova iva semenka, ali on moe da se razvije samo u malom stepenu. Linost mora da seoformi oko esencije, a esencija nema mogunost za daljnji rast ukoliko se oko nje nijeoformila linost. Ali, ako ovek ostane u tom stanju koje smo nazvali drugi stupanj naime,stanje u kojem je linost aktivna u njemu on jo nije ovek i moe se porediti sa irom ilisemenkom koja se obavila hranom za svoj eventualni razvoj. Trei stupanj ovekovog razvoja

5je kada on svoju linost ini pasivnom tako da esencija u njemu moe da raste. I tu su triforme uenja koje ovek susree kao posledicu. Kao esencija, kao dijete, on uje jednostavneideje od svoje majke, i kao to emo videti kasnije te jednostavne ideje su veoma vane. Ondaon prolazi u ivot, i upoznaje miljenja vremena u kojem se rodio. To je druga faza; i u ovojfazi on zauzima sisteme pamenja, dopisne kurseve, polaze ispite, itd. Linost se formira. Alitu postoje, u ovom svetu, veoma neobina vrsta uenja koja je ilustrovana u Jevaneljima.Kakva je njihova svrha? O emu se u njima radi? Ona pripadaju treem stupnju ovekovograzvoja, novom rastu esencije koja sada moe da se odvija na raun linosti. Dok god neshvatimo ovo ne moemo razumeti bilo koji sistem ili Jevanelja. Ona pripadaju treemstupnju koji je Hrist definisao kad je rekao bogatom oveku: Idi rasprodaj sve ta ima i dajsirotinji. A mi moramo da zapamtimo da je siromatvo u nama taj siromani razvojesencije a da se bogat ovek odnosi na linost. Verovatno sada bolje razumete ta jeznaenje fraze u Radu koja glasi da je ovek nedovren ili nekompletan. U drugoj fazi, kad selinost formira oko njega, on je nekompletan, bas kao ir i ba u slinom smislu tog znaenja.Ako ste razumeli ta ovo sve znai, biete u mnogo boljem poloaju kada budemo priali olanoj linosti i njenom znaenju i biete u mogunosti da razumete ta znai ii protiv lanelinosti.

A sada elim da dodam jo koju re, s rizikom da imate oseaj da se suvie ponavljam. Da lizaista poinjete da razumete neke od implikacija ovih ideja o esenciji i linosti? Da lipoinjete uviati ta to znai? ta znai to? Bez obzira koji oblik obrazovanja imate u ivotu,kojoj politikoj partiji pripadate, to moe samo da stvori linost u vama. Moete organizovatinajbolje mogue asove nauke, ekonomije, istorije, literature, itd., ali to e samo oformitilinost u oveku; ne moe da ga vodi ka njegovom stvarnom eventualnom razvoju. Modasada jasnije razumete zato u ivotu postoje dve vrste uticaja koji deluju na oveka, kao to sevi, stariji ljudi u Radu, seate. Jedna vrsta uticaja su A uticaji: njih stvara ivot i to su razliitioblici obrazovanja koji pripadaju periodu u kojem smo odrasli, i pogledima na svet kojipripadaju odreenom vremenu u kojem smo se rodili. Ovo su A uticaji i oni formiraju linostu oveku. Ali takoe postoje, kao to moemo danas da vidimo sami za sebe, drugi uticajikoji su neprolazni s vremenom. Za nas su Jevanelja i njihovo uenje glavni primer. Oviuticaji su, kao to znamo, nazvani u ovom sistemu B uticaji i oni su dobri u bilo kojem dobu,jer govore o jednoj te istoj stvari, a to je trei stupanj razvoja oveka u kojem esencija poinjeda raste na raun linosti. Dok god ne shvatimo ovaj, naizgled, paradoks neemo imati jasnuideju o tome gde da smestimo ovaj sistem. On poinje na kraju drugog stupnja, kad je linostformirana i kada ovek koji je iskusio ivot i spoznao kako stoje stvari oseajui seneispunjenim, poinje da trai neto dodatno, neto to e mu omoguiti da bolje razume,neto to e mu pomoi i usmeriti ga da se, eventualno, upotpuni.

Va,Maurice Nicoll

Pismo gospodinu Bush-u 2

Berdlip, Gloster 27 April 1941

Dragi Bus,

S obzirom da smo na sastanku ovde u Berdlipu u Subotu razgovarali o temi koja je vana,eleo bih da Vam malo piem o tome. Radi se o nainu na koji ljudi tretiraju ovaj rad i kako iu kom duhu rade na sebi.

Poeu od sebe. Vaspitan sam u odnosu na religiozne ideje tako da je jedino osuda grehaznaajna. Ukratko sve je bilo greh. Shodno tome, religija je bila veoma sumorna stvar i jalino sam je se grozio. Moral je jedino bio seksualni moral. Vrlina je bila samo uzdravanja,

6itd. I uopte greh i oseaj da si grenik bila je osnovna ideja religije. Nita drugo nisamshvatio u vezi religije, kao deak, i tako sam bio ili uplaen ili zabrinut ili sam mrzeo celustvar. Poeo sam strano da mucam. Sluao sam odlomke iz Biblije, uglavnom Stari Zavet, toje uvek zvualo neopisivo strano. Bog je bio nasilan, ljubomoran, zao, optuujui, itd. A kadsam uo Novi Zavet nisam razumeo znaenje parabola, i niko nije znao niti je mario za to taone znae. Ali jednom, na asu Grkog Novog Zaveta, koje je nedeljom drao direktor,usudio sam se da pitam, uprkos svom mucanju, ta je jedna parabola znaila. Odgovor je biotoliko konfuzan, da sam u stvari doiveo svoj prvi momenat svesti tj. odjednom sam shvatioda niko nita ne zna. To je bio definitivan doivljaj i moj prvi doivljaj samoseanja, sledeeje bilo da sam odjednom shvatio da niko ne zna na ta sam ja mislio, i od tog momenta poeosam da razmiljam sam za sebe ili tanije shvatio sam da to mogu. Kao to znate, svi istinskimomenti samoseanja stoje izdvojeni zauvek u unutranjem ivotu oveka, i ovekov ivotnisu spoljni dogaaji ve unutranja stanja.

Jasno pamtim uionicu, visoke prozore zidane tako da ne moemo da vidimo kroz njih, klupe,platformu na kojoj je sedeo Direktor, njegovo ueno uzano lice, nervozna navika njegovemimike i gestikulacije i iznenada ovo unutranje otkrie da znam da on ne zna nita tj. Nio emu to ima nekog znaaja. To je bilo moje prvo unutranje osloboenje od silaspoljanjeg ivota. Od tog vremena znao sam zasigurno a to znai zauvek da unutranjomlinom autentinom percepcijom, koja je jedini izvor pravog saznanja da je sva mojaodbojnost prema religiji, i nainu kako su mi je predstavili, bila ispravna. I iako ovek uvekpada ponovo u san posle momenta samoseanja, i esto na viegodinji period, da su to ipaktakvi momenti svesnog stanja koji stoje u viem delovima centara, i ostaju i ekaju sledeemomente spoznaje, mnogo svesnije, ta ivot zapravo jeste to znai, nisu nikad izgubljeni iiako zaboravljeni u nekom smislu, stoje u pozadini bia i izlaze u prvi plan u kritinimmomentima da nas zatite.

Sada elim da govorim o tome kako ovek da radi na sebi, i u kom duhu da pristupi radu. Nemoe se jednostavno raditi iz obinih religioznih uverenja i stanja. Seate se izreke o novomvinu u starim flaama. Ovaj rad, sistem uenja, ove ideje koje izuavamo, su najlepa stvarkoju moete da zamislite i to je sve novo za nas. Jedino zbog ega moete biti okrivljeni jeto spavate. U toj osudi nema nikakvog greha. Samo ste neno usmereni da posmatrate sebe. Ina vama samima ostaje da se prosudite. Uzmimo jednu od ideja ovog uenja ideje oesenciji. Ovo uenje nam govori da esencija svakog od nas dolazi od Zvezda (Autor misli naSvijet 6 u Zraku Kreiranja ili Svijet svih Svijetova (Galaksija).). Setiete se Zraka Kreiranja.Esencija silazi sa note La (Zvezdana Galaksija) i prolazi kroz notu Sol (Sunce) zatim nota Fa(planetarna zona) ulazi na zemlju. Nismo samo roeni od naih roditelja; nai roditeljistvaraju aparat za prijem te esencije koja dolazi sa Zvezda. Sav rad, bilo lini rad, rad sadrugima u radu, ili rad radi samog rada i to su tri neophodne linije rada za bilo koga ko elida ostane u ovom radu vodi nas tamo odakle smo izvorno doli. Svako je od nas ovde, naovoj mranoj planeti, tako nisko u Zraku Kreiranja, zato to ima neto posebno u sebi, nekispecijalan inilac, ili glavnu Osobinu koju mora da uvidi, posmatra, da je postane svestan teda osjeti odbojnost prema njoj i stoga krene da radi na njenom otklanjanju. To moe bitizlobnost, okrutnost, laljivost, gordost, strah, neznanje, itd. I ako ovek ili ena umre, a danisu uvideli zato su ovde i ta je pravi razlog njihovog postojanja, moe li se to nazvati bilokako drukije osim tragedijom? Svako od nas je ovde, na ovoj zemlji, jer sa stanovita Radaima neto posebno i neto vrlo vano da vidi u sebi i da se bori protiv toga svim vetinama iznanjem, celom snagom svog uma i volje, svojom duom, srcem i telom. Ali naravno, ako sediimo svojim vrlinama, ta se moe dogoditi izuzev samozadovoljstva, tako da se lanalinost uveava svakim danom; a rezultat e biti taj da se kristalizujete u uzanim pogledima istavovima i postajete mrtvi ljudi. uli ste me kako govorim o mrtvima u Jevaneljima naprimer Hristova primedba: Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. Mrtvi su oni to su mrtvi zasvaku mogunost rada na sebi i samim tim menjanja sebe.

7Rad moe samo da se obavlja u duhu sopstvene lepote i svetlosti, u duhu njegove praveporuke i znaenja. ivot na zemlji nije nita drugo do polje za Rad na samom sebi, tako daovek moe da se vrati tamo odakle je doao. Uzeti ivot kao cilj sam po sebi jenerazumevanje Rada, i to moe da uzrokuje pogrean stav, to moe biti izvor mnogihnegativnih emocija i beskorisnih napora uinjenih u negativnim stanjima. Jer raditi nanegativan nain je beskorisno. Samo kroz odreenu vrstu zanosa, oseanja radosti izadovoljstva ili neke izvorne sklonosti ili elje, ovjek moe raditi na sebi i samim timizazvati odreene promene svog bia. Strah na primer nee delovati tako. ovek moe imatineka saznanja istine ali sve dok god on ne vrednuje tu istinu, dok god ne osea oduevljenje unjoj, ona ne moe imati uticaja na njega. Ne moe da deluje na njega jer se ovek sa istinomujedinjuje samo kroz ljubav i na taj nain njegovo bie se menja. Ali ako je negativan, onda jenjegova ljubav tj. njegova emocionalna strana u pogrenom stanju, i nee biti isto ako je ustanju straha i osea se prinuenim da uini neto protiv svoje volje. Uiniti neto voljno, izzanosa da se to uini, e proizvesti promenu u oveku. I kad ovek pone da nosi svojsopstveni krst tj. teret neke odreene potekoe u njemu, koju je napokon poeo daposmatra i to radi u takvom duhu, onda e dobiti odreene rezultate. Ali ako to radi saoseanjem teine, iz uverenja da je to greh, iz toga nee ispasti nita dobro, posebno akopokazuje drugima to ini, i eli da izgleda tmurno, tuno i jadno. I u vezi sa tim setiete seta je Hrist rekao o postu naime, da ako posti treba da miropomazujes svoju glavu i daopere lice, da te ne vide kako posti. Raditi na sebi iz osude greha stavlja rad u negativnedelove centara, a raditi na negativan nain moe da vodi u jo gore stanje oveka nego dauopte nita ne radi. Neki imaju sklonost da rad uzimaju na ovakav nain . Ali niko ne moeda dokui oduevljenje s kojim ljudi sebe ine jadnima i uivaju u negativnim stanjima. Sviznate i esto ste uli kako govorim da negativni delovi centara ne stvaraju nita. Kada samprvi put uo Gosp. Uspenskog kako govori da negativni delovi ne mogu nita da stvore i daljudi koji se trude da rade na tei, sumorniji, negativniji nain mogu samo da uine sopstvenostanje mnogo gorim nego to je bilo mislim da sam tada skoro doiveo svoj drugi prodor ustanje Svesnosti (Svest o samom Sebi). Shvatio sam da ono to sam oseao u vezi religije biloispravno. Iznenada se formulisalo i objasnilo. Ovaj rad, ako eli da ga slua i da ga uje usvom srcu, je ubedljivo najlepa stvar koja uopte moe da se uje. On ne govori o grehu,nego o bivanjem u uspavanom stanju, ba kao to i Jevanelje ne govori u stvari o grehu negopromaenom znamenju to u stvari znai ta grka re. Moemo li da ujemo Rad? Imamjednu staru knjigu koju je napisao ovek koji tada bio u Radu. Na naslovnici se nalazi ovek udubokom snu koji spava na zemlji sa merdevinama koje se penju ka nebu i anelima kojiduvaju trube, gotovo u njegovo uho. Ali on i dalje ne uje nita. On spava u ivotu moda jemilioner ili neka veoma poznata osoba ili obian zlostavljani slubenik, ili zabrinuta majka itome slino.

Ovaj rad je divan kad vidi zato postoji i ta znai. Radi se o oslobaanju. Tako je lepo kaokad bi na primer, bio zatvoren u zatvoru, i naie ovek da ti ponudi klju od brave ka slobodi.Ali ti ga moe odbiti, zato to si stekao zatvorenike navike i zaboravio na svoje poreklo, aono je od Zvezda. Ali da li e ikada vie biti u stanju da se seti sebe sa svojimzatvorenikim mislima i interesovanjima, i preokrenuti ga naglavake neumrljavi ganegativnim emocijama i svim oblicima samoidentifikovanja? Tada bi najprirodnije bilo daodbije klju koji ti je ponuen i koji e otkljuati sva vrata tvog zatvora, jedna po jedna, zbogtoga to vie voli zatvor u kojem se nalazi tj. stanje u kojem se nalazi. Ili jo gore, modae biti ozlojeen i moda e pokuati da ubije stranca koji ti je ponudio klju i moda ese boriti za svoju tamnicu, ak i rtvovati svoj ivot u pokuaju da ostane u zatvoru.

Va,Moris Nikol

8etvrti Put

Birdlip, 4. maj 1941

U ovom momentu veoma je vano razumeti to znai etvrti Put. Postoje etiri naina Radana sebi. Mi pripadamo etvrtom Putu, koji je najtei put od svih zato to mora da sepraktikuje usred svakodnevnog ivota. Put Fakira tj. Prvi Put Put Monaha, tj. Drugi Put iPut Yoge, tj. Trei Put, nisu na Put. Mi moemo da priamo samo u maloj skali u odnosu nasebe, sa stanovita gde se mi nalazimo, ali ak i u ovoj maloj skali, mi pokuavamo dasledimo etvrti Put koji se u ivot sputao uvek kada je vladao period posebnog nereda ihaosa.

eleo bih da vam svima kaem da neki od vas ne shvatate ideju etvrtog Puta na primer, uuverenju da uslovi koji su nekad postojali moraju da se nastave i da zauvek postoje. To jesasvim pogreno. etvrti Put uvek treba da je povezan sa razliitim okolnostima ivota inikad ne moe biti fiksiran i uobiajen. Iznenada moe se ukazati potreba da se itav spoljniporedak stvari izmeni. elim, posebno u ovom trenutku, da budem okruen sa ljudima kojiovo razumeju i koji mogu da se postave u razliite okolnosti i da dalje u sebi odravajuprincipe i ideje Rada. Nemamo nikakvu predstavu kako e se stvari odvijati ubudue. Alishvatamo da Rad mora da se nastavi u budunosti. To znai, da ljudi moraju biti u stanju da seprilagode sasvim razliitim spoljanjim uslovima a da i dalje odravaju duh i oseaj Rada.

U etvrtom Putu glavno postignue je postati ovek br. 4 tj. Balansiran ovek, ili svestranaosoba. Ako su neki od vas formirali ideju o tome ta je spoljanji oblik Rada iz ranijihasocijacija i udruenja i naete se u konfrontaciji sa jednim sasvim novim spoljanjim stanjemsveta i postanete negativni vi ste onda, po meni, potpuno beskorisni to se tie etvrtog Puta.Morate nauiti da je svaka spoljanja promena u Radu uvek korisna za vas, bez obzira kojuformu uzima, i svi morate biti spremni da sledite Rad kada promeni svoju spoljanjumanifestaciju, i svakom trenutku imate jasan unutranji stav u vezi toga. U sadanjemtrenutku je zaista nemogue reprodukovati situaciju koja je bila u Eseksu. Sadanja centralanaeg ogranka Rada se nalazi pod budnim okom javnosti tj. dve kue koje smo uzeli subukvalno na putu, posebno kua u Berdlipu koja se nalazi ba u selu. Stoga je sasvimnemogue iveti ivot kakav smo iveli u Eseksu na Farmi i svako mora da shvati i da seprilagodi okolnostima, i svako mora da shvati da smo, da tako kaem, u stranoj zemlji inaroito konzervativnoj zemlji, i moramo se potruditi da ostavimo utisak razumnih ipristojnih ljudi. Pod tim okolnostima ne moemo imati isti spoljanji ivot kao pre, ali nevidim razlog da ljudi koji nas poseuju ne bi to razumeli, i da ova sasvim mala tekoa moebiti savladana i da je izuzev toga sve isto kao i pre.

Rekao sam to i ranije i ponavljam vie puta, da Rad ne ukljuuje nuno dolazak na Farmu i daje Farma odvojena od uenja o Radu. Rad postoji kroz pojedinaan stav prema njemu, ispoljanje okolnosti i njihove razliitosti ne bi trebale da su od znaaja. ao mi je to ovomoram rei, ali je neophodno. Sve to znam je da se opet moemo nai u potpuno izmenjenimokolnostima, koje e opet zahtevati pravilno razumevanje, i tako uvijek iznova. Ljudi morajuda shvate da su na etvrtom Putu i da i dalje moraju da budu u stanju da urade sve stvari sadrugim ljudima i da razviju svaku stranu sebe, u odnosu na drutvo i sve oblike spoljanjegivota, do razumne mere; u protivnom oni ne razumeju ideju etvrtog Puta koja se odravausred ivota izmeu svega to se deava, prilagoavajui se, a ipak se odravajui iznutra.etvrti Put jeste i mora uvek biti najfleksibilniji od svih, ali zahteva najfleksibilnije unutranje

9razumevanje i ako neko ne moe da bude fleksibilan, a i da dalje odrava oseanje Rada, ondaje takav zaista teak uesnik u vezi sa ovom linijom Rada. Svaka promena okolnostiomoguava svakome vrlo korisnu ansu da neto naui. Kad imam dovoljno ljudi oko sebekojima verujem, u smislu da e biti u stanju da se suoe sa bilo kojom osobom koju sretnu i sasvakom situacijom u ivotu, oseam da bih bio u stanju da produim Rad na nain na koji bihu stvari i eleo da se on nastavi. Ovde u vas podsetiti na jedno znaenje mehaninosti uRadu. Ako nemoete da se postavite u odnosu na ovu ili onu stranu u ivotu, morate da sebi topostavite za cilj. Ne postoji niti jedna stvar u ivotu u vezi koje, ovjek etvrtog Puta, ne znaneto ili nema mogunosti da se postavi u odnosu na nju. etvrti Put nije romantian i nemasvrhe imati romantina oseanja u vezi sa tim (Farme u Eseksu). etvrti Put je zapravonemilosrdan i im se neto zavri tj. nema vie stvarne vrednosti, naputa se. Ovim nemislim da ne moemo da se vratimo na Farmu, ali to je velika ansa za svakoga da seprilagodi spoljanjim oblicima i fizikim prilikama Rada u odreenom trenutku. To se odnosijednako na one koji ne mogu da budu ovde kao i na one koji su tu.

Bilo bi mi veoma drago ako biste pokuali da razumete sve ovo, jer je veoma bitno da vam seskrene panja na to, poznavajui injenicu da svako, vremenom, pokuava da se smiri unekoj formi Rada etvrtog Puta za koju smatra da e tako nastaviti dalje. Naalost, takveemocionalne i mentalne navike mogu lako da se stvore.

Jednom sam rekao G.-evu: Zato ne gradite solidnije (gradili smo pozorite) On je rekao:Ovo je samo privremeno. Za veoma kratko vreme sve e biti sasvim drugaije. Svi e serazii. Nita trajno ne moe se sada podizati. Tako da svi treba da shvatite ta to moe daznai. Mnogo puta G. nije imao spoljanji Rad tj. mesto ili nastambu. Sve je izgledalo kaoda se rastopilo i sa spoljne ili opaajne take gledita, ipak kao to znate Rad se nastavio ikonano je prenet u ovu zemlju, a ipak to nije imalo nikakve veze sa spoljanjom formomRada, sa nekom kuom ili situacijom i tome slino, i u smislu onog to je G. rekao meniprivatno, nalazim da ne moemo imati trajnu kuu za Rad i da moramo da se prilagodimosvakoj vrsti situacije u budunosti. Ali svi vi koji ste uli Uenje tokom dovoljno vremenatrebalo bi da ste sasvim oputeni u vezi promene u spoljnoj formi Rada sa konkretnom kuomili spoljanjih zahteva u odnosu na Rad i da se momentalno opredelite sa stanovita Rada.Problem je to stvari postaju mehanike i neophodno je dati odreeni ok kako stvari ne bibile dalje mehanine. Ali Rad nastavlja na isti nain i govori istim glasom istom snagomonima koji ga priznaju i praktikuju.

Moram da dodam da se teite ovog to vam govorim nalazi u znaenju etvrtog Puta. Minismo Fakiri sa ispruenim rukama iz godine u godinu, niti monasi koji ive u manastirima,nismo ni Yogiji koji pohaaju udaljene kole i meditiraju u peinama Himalaja. Mipripadamo onom to se zove etvrti Put, koji je usred ivota. Tako da moramo da Radimousred ivota, okrueni svim nevoljama ivota i ivot e postati eventualno nas uitelj tj.moramo da praktikujemo ne-identifikovanje usred dogaanja ivota; moramo da praktikujemosamoseanje usred doivljaja; i moramo da primetimo i da se odvojimo od negativnih emocijausred tekoa i promenljivosti dnevnog ivota. I stoga se kae da ovek koji prati etvrti Putmora postati ovek br. 4 tj. ovek koji je razvio svoje Centre. To znai da ovek moe bitiovek u odnosu na sve ljude, takoe znai da je ovek razvio sve strane u sebi koje poseduje ida moe da odgovorno suoiti se sa svakom situacijom, sa svakom klasom, sa svakom vrstomljudi, sa svakom takom gledita, sa svakom teoretskom, praktinom i filozofskom situacijomdo odreene take. S jedne strane on je ovek sveta. Pogreno je da se tako kae ali toverovatno ipak daje ideju ta ovek br. 4 jeste. etvrti ovek zapravo ne znai ovek od sveta.Znai neto dublje od toga, ali svakako da ukljuuje ovo prethodno tj. znai da je osoba ustanju da se sretne sa svim dogaajima i situacijama u ivotu na odgovoran nain i nije budalau odnosu na ivot i ljude. Ima mnogo stvari da se naui od obinog ivota to svako treba danaui, u odnosu na ideju oveka br. 4, i sve ove stvari postaju mnogo interesantnije. ovekmehaniki mrzi odreenu stranu ivota ili odreena osoba mehaniki mrzi tu stranu ivota. U

10

stvari, ovek mora da postigne svoj puni razvoj u odnosu na ivot u isto vreme kada i Rad dabi stigao u fazu oveka br.4 jer neko ne postaje ovek br. 4 ukoliko ga tome nije nauioRad, i u isti vreme ukoliko nije sebe razvio u odnosu na sve strane u ivotu. Upitajte se, svi vi,u kojim delovima ivota ste nerazvijeni, ovde jednostavno mislim na obian spoljni ivot. Dali biste bili u stanju da odjednom predvodite vojsku? Da li biste bili u stanju da upravljatehotelom? Da li biste bili u stanju da efektivno govorite sa Premijerom? Moete li da napravitepozorini komad i da vozite brod ili da neto vano otpleete i da utite i da znate ta daRadite? Moete li da kritikujete knjigu? Moete li da odravate razgovor sa obrazovanimljudima? Iako sve to nije vano i niko ne treba da uzme ovo bukvalno, svako mora da imaideju ta ovek br. 4 znai, jer ovek br. 4 ne znai ba sve kako sam ovde rekao. Sve ovooznaava postignue izvanredne svestranosti tako da, iako nikad niste razgovarali saPremijerom, kad doe momenat za to, moi ete to da uradite iz svog unutranjeg razvoja i izvae unutranje snage.

etvrti Put lei u ivotu i ljudi moraju biti dovoljno jaki da ga Voljno i sa Razumevanjemodravaju zato to on nema ni hramove, ni crkve, ni rituale, ve samo odreena Pravila.Stoga, molim vas da shvatite da, ako se spoljni uslovi etvrtog Puta promene za vas i nastavei dalje da se menjaju, morate uvek nastojati da odrite ravnoteu i da prihvatite nove uslovekao uslove Rada, i verujete da bez obzira koliko moda lino volim nekog oveka ili enu, nemogu da uinim nita ako izmena spoljnih okolnosti ini tu osobu negativnom u Radu.

I dodau jo ovu jednostavnu reenicu. Molim vas nemojte da mislite, da Rad znai Farma.esto ljudi povezuju sebe sa Radom kroz ulne prizore tako da zaboravljaju od ega se Rad,zapravo, sastoji. Rad nije mesto, nije stvar koju moete da dodirnete ili da njome rukujete, radnije u Francuskoj ili u Engleskoj ili Americi, ili na bilo kom mestu u svetu. Rad je u vaimsrcima i u vaem sopstvenom razumevanju, i gde god ovek mora da ide, Rad uvek ide sanjim, ako prema Radu zadrava pravilan stav. Rad se jedino odrava ovekovim aktuelnimnaporom. Samo ako je voljan da ga primi, Rad e dodirnuti oveka, a onda polako poinje daga transformie. Stoga, Rad nije u prostoru, ak ne ni u vremenu. On je sadran u neemu tomi ne razumemo, u neemu to nije ni vreme, ni prostor, ni mesto, ni momenat. Re za toodavno postoji ali uvek je sasvim pogreno shvaena, ta re je venost.

Birdlip, 29. maj 1941Uvodna beleka na komentare ideja Rada

U tumaenju ideja ovog sistema Rada, neophodno je dati ideje u istom obliku tj. onakokako su izvorno date moraju tako biti i predavane. To je zadatak bilo koga ko je dobiodozvolu da poduava druge Radu. U suprotnom ljudi ponu da prilagoavaju ideje shodnonjihovom nivou razumevanja tako da vremenom to postaju sasvim drugaije ideje shodnonjihovim predrasudama, baferima, pristrasnostima, itd. U razgovorima o Radu, ideje su date unjihovom izvornom obliku. Ali namjera ideja Rada je da uini ljude da misle za sebe, svojomglavom, jer ni jedna od ideja ne moe zaista da se primi u oveku dok god ne pone da misli onjima, i shvati ta one pojedinano znae i pone da ih vrednuje i da razmilja o ivotu injegovom smislu, i o sebi sa stanovita ideja. I moramo ovde dodati da niko ne moe bitidrugaiji od onoga to je sada, dok ne pone da razmilja na drugi nain, novi nain. Radtreba da nas natera da mislimo i da probudimo na um, ili kako se u ovom sistemu kae daprobudimo vozaa u nama, koji u veini ljudi vrsto spava, i ostaje u vrstom snu ceo ivotuprkos svim nevoljama i tragedijama, zato to izmeu ostalog ovek vie voli da ivi uprizemlju sebe, u svojim niim delovima, u instinktivnom i motorikom centru tj. usenzacijama, apetitima i muskulaturnim aktivnostima. Ali poto je prvi cilj Rada nauiti ljude

11

da razmiljaju sami za sebe o idejama Rada, i iz tih ideja, ono to nazivamo komentarima, imasvoje mesto u Radu.

Komentari su refleksije o Radu, individualne misli koje se raaju kroz lino posmatranje i praktinu primenu ideja Rada, dodatne ilustracije itd. Ovi komentari, predstavljaju stogajednu dodatnu stranu Rada ali su to, da tako kaemo, individualni doprinosi optem sistemuideja Rada i stoga ne smeju biti uzeti za aktuelno uenje Rada ili pobrkani sa njima, onemogu biti prihvaene ili ne, shodno individualnom izboru. Uenje i ideje Rada su jedno, akomentari pripadaju nekom drugom redu. Uenje i ideje Rada su nepromenjive. Komentari suvie po prirodi sugestije, mogueg uveavanja, objanjenja itd. Ali kao telo, komentari su kaoneki dodatak i mogu se menjati shodno okolnostima. Vano je da se ovek seti ta je Rad sampo sebi, a ta pripada samo komentarima, kako smo ih nazvali. U ovom smislu, mora seshvatiti da u Radu postoji nekoliko stvari kako su do sada date, i koje su maglovite, i potrebnesu im jo neke dodatne misli da bi znaenje bilo jasnije. Ali takve dodatne misli nisu nita dokomentari. Oni su dodatni materijal i nita vie, i kao to rekoh mogu biti prihvaeni ili ne,shodno linom izboru. Ako pomau u boljem razumevanju Rada, komentari mogu bitikorisni, ako nisu onda ih se ne sme uzeti kao da su sam Rad. Komentari na Rad spadaju u dvapoglavlja. Prvo je: komentari koji sadre ideje koje se definitivno ne nalaze u samim idejamaRada. Drugo je: komentari koji su samo dodatna refleksija i ilustracije se direktno odnose najedan ili drugi aspekt Rada, kao to su komentari na samoposmatranje, pamenje sebe, islino.

Komentari I

Komentari I Birdlip, 29. maj, 1941O dodatnim nainima samoposmatranja

I

Primeujete li razliku izmeu vaih pojedinanih ivota i ivota uopte? ta podrazumevatepod terminom moj ivot kao kad na primer kaete: Moj ivot je do sada jedan srean ivotili Moj ivot do sada je nesrean ivot? Mislite li da su spoljanje stvari bile lepe ili pak unutranje stvari tj. da su vaa raspoloenja i oseanja su bila prijatna do sada ili ne?Sloiete se da je ponekad osoba koja se nalazi u odlinim spoljanjim ivotnim okolnostima,sa dovoljno novca i sa prijatnim okruenjem, i bez ikakvih ozbiljnijih neprilika itd, u stvarijedna nesrena i jadna osoba, i s druge strane da osoba u sasvim drugaijim, i ak gorim,okolnostima je esto srena i ispunjena osoba. Pogledajmo na tu situaciju poblie. ta je neijiivot ta stvar o kojoj govorimo tako nesumnjivo, bez sagledavanja ta je to? Kad ljudi, takosrano, ele da ispriaju priu svog ivota, o emu oni govore? Govore o dogaajima, odrugim ljudima, o spoljanjim stvarima. Ali ljudski ivot sastoji se od dve razliite stvari, koje za svrhu Samoposmatranja moraju biti ispravno shvaene. Ljudski ivot se ne sastojisamo od dogaaja, nego i od stanja. Stanja su unutranja, a dogaaji su spoljanji. Stanja sustanja sebe, tj. unutranja stanja, kao to su loa raspoloenja, navike i brige, uobiajenistrahovi, sujeverja, predoseaji, depresija, s jedne strane a s druge strane bolja stanja, stanjasree, stanja uivanja, i milosti. Ona su u nama tj. sva stanja su stanja sebe iznutra. Dogaajisu spoljanji i dolaze k nama spolja. Dakle, ovekovo unutranje stanje moe da korespondirasa spoljanjim dogaajem, ili moe biti uzrokovano njime, ili ne imati nikakve veze saspoljanjim. Ali neophodno je videti da su stanja i dogaaji dve razliite stvari, pre nego toponemo da razmatramo kako mogu biti povezani. Uzmimo na primer prijatan dogaaj. Da livae unutranje stanje korespondira sa tim? Moete li zasigurno rei, da kad se spoljanjidogaaj desi, da vae unutranje stanje korespondira sa tim? Recimo da oekujete nekiprieljkujui dogaaj i idete mu u susret. Moete li rei, da kada stvarno doe, da e mu vae

12

unutranje stanje izai u susret? Ili ete priznati da iako se dogaaj desio, ak i onako kako stese nadali, esto mu ipak neto nedostaje? ta mu nedostaje? Ono to mu nedostaje jekorespondirajue unutranje stanje iskombinovano sa spoljanjim dogaajem, koji ste takoeljno oekivali. I kao to svi znate, obino je to sasvim neoekivani dogaaj koji nam donosinajbolje momente. Uzmimo tu ideju naime, odnos unutranjih stanja i spoljanjih dogaaja.Ukoliko u sebi nemamo odreeno, pogodno stanje, ne moemo se postaviti na pravi nain,prema odreenom srenom dogaaju tj. da to kaemo na drugi nain, neto u nama morapostojati kako bismo se mogli ukljuiti u odreeni sreni dogaaj. Ipak, ljudi su vrlo skloni dao svojim ivotima misle kao o spoljanjim dogaajima, i da samo broj spoljanjih dogaajajedne ili druge vrste koji im se deavaju ili ne deavaju,ine njihov ivot nesrenim. Aliovekov kapacitet za ivot zavisi od njegovog unutranjeg razvoja tj. od kvaliteta njegovihunutranjih stanja. Jer iznutra, u odnosu na naa unutranja stanja, lei aparat za ivot, iukoliko je taj aparat, npr. uronjen u samosaaljenje i brige ili neke druge negativne emocije, inebitno koliko radosna i prijatna spoljanja deavanja bila, nita se nee desiti kako trebajednostavno zbog toga to taj aparat ivota tj. osoba sama po sebi nije sposobna zakombinaciju sa dogaajima koji dolaze iz spoljanjeg ivota i koju mu mogu izazvati prijatnei radosne trenutke. Osoba se moe radovati putovanju u inostranstvo i kad se to dogodi to jeonda neki dogaaj. Ali moe biti i tako angrizav zaokupljen nebitni stvari, da taj put nijenita drugo nego sama propast. I u tom sluaju bie to ovekovo unutranje stanje koje jepogreno. I ako se pitamo od ega se na unutranji ivot sastoji, ne moemo rei samo oddogaaja, nego se on sastoji vie od stanja. Pretpostavimo da vam se ovek, koji voli dabude pesimistian, melanholian i sumoran, ali da je ivot lo posao i da ga ne vrediiveti, da li biste pretpostavili da je uzrok tome nedostatak odgovarajuih dogaaja ili da je touzrokovano ovekovim unutranjim stanjima, i da li biste bili toliko aavi da pomislite da eprireivanje lepe urke za njega promeniti stvari? Bolest je u samom oveku pogledajtesamo koliko ljudi vidite svaki dan koji svoj sopstveni ivot i ivot drugih ine jadnim, zbognjihovih loih unutranjih stanja i koji, u stvari, zasluuju sopstvenu neslobodu, jer neuviaju kakva su njihova unutranja stanja i zamiljaju ivot kao neto potpuno izvan njih

U samoposmatranju, pokuajte da napravite razliku izmeu spoljanjih dogaaja i unutranjihstanja, i zapazite gde se nalazite u odnosu na oboje; u odnosu na vae unutranje stanje i uodnosu na prirodu spoljanjeg dogaaja. Spoljanji dogaaji mogu biti svake vrste. Spoljanjiivot nije glatki list papira po kome mi gamiemo kao mravi. Pun je brda i dolina, dobrog iloeg vremena. To je priroda ivota ali po pravilu, mi sve dogaaje uzimamo kao izuzetke,barem one neprijatne kao to su bolesti, ratovi, itd. ivot je serija razliitih dogaaja kojidolaze, du manje ili vee skale, vama u susret, i svaki dogaaj ima svoju specifinu prirodu.I unutranja stanja mogu biti svakojake prirode. Sav lini rad je na unutranjim stanjima i sviznate na kojim pogrenim stanjima ovek mora da radi i da pokua da se ne identifikuje sanjima. Ako radite na tim pogrenim stanjima i pokuavate da se odvojite od njih, ondaneprijatni dogaaji ivota nee tako lako da se odraze na vama i da vam oduzimaju snagu.Dogaaji su uticaji koji se u svakom trenutku menjaju u svojim razliitim kombinacijama, ineki su bolji od drugih, ali svi moraju biti uzeti svesno, ak i oni dobri na ovom niskomnivou na kome se nalazimo u kosmosu naime, na planeti Zemlji i neki od tih dogaaja suvrlo opasni i ni po koju cenu se ne smemo identifikovati sa njima. Iz onog to je reeno,postae nam jasnije da o neijem ivotu moramo misliti kao o unutranjem stanju i istinskaistorija neijeg ivota bie istorija unutranjih stanja a posebno negativnih emocija. ivjetikako bilo u sebi u ovom unutranjem nepreglednom prostoru koje je dostupno svakompojedincu kroz samoposmatranje i nevidljivo je drugima je najgori mogui zloin kojimoemo poiniti. Ovaj Rad poinje samoposmatranjem i primeivanjem pogrenih stanja usebi i radom protiv njih. Na taj nain unutranji ivot postaje proien i poto na unutranjiivot privlai spoljanji ivot, promenom naih unutranjih stanja, izgladnjivanjem jednih i negovanjem drugih, takoe menjamo ne samo na odnos prema dogaajima koji dolazespolja nego ak i prirodu dogaaja koji nam dolaze iz dana u dan. Samo tako moemopromeniti prirodu dogaaja koji nam se deavaju. Ne moemo ih promeniti direktno, nego

13

samo kroz menjanje stanja u sebi tj. zavoenjem reda u kui koju nastanjujemo. Nisu samodogaaji dananjeg dana ono to je bitno kao kad izgubite neto ili neto poe naopako ilivas je neko zaboravio ili bio grub prema vama, itd. nego se radi o tome kako reagujete na tosve tj. u kojim stanjima u sebi obitavate jer tu lei va istinski ivot i ako je vaeunutranje stanje ispravno, nita u prirodi spoljanjih dogaaja ne moe da vas nadvlada. Dakle, pokuajte da uvedete razliku, kao vebu da ivite malo svesnije, izmeu unutranjihstanja i spoljanjih stanja, i pokuajte da bilo koji spoljanji dogaaj, nakon to ste zapazilinjegovu prirodu, primite sa ispravnim unutranjim stavom, tj. sa pravim stanjem. A ako nemoete, razmislite kasnije o tome prvo pokuajte definisati prirodu dogaaja i vidite da li vam se ovakva vrsta dogaaja deava esto i pokuajte da ga sagledate jasnije u smislu Ovose zove kasniti ili Ovo se zove gubiti stvari ili Ovo se zove primiti lou vest ili Ovo sezove neprijatno iznenaenje ili Ovo se zove teak rad ili Ovo se zove biti bolestan.Ponite na ovaj vrlo jednostavan nain i uskoro ete videti kako razliiti lini dogaaji, i utom smislu ovekov spoljanji ivot, se menja sve vreme i ono to u nekom vremenu nemoete da uradite, moete u neko drugo vreme. Jer su dogaaji kao otvaranje i zatvaranjevrata. Onda ete uvideti, u odnosu na male dogaaje dnevnog ivota, koje ste dogaaje samiuzrokovali a koji su se desili sluajno, i sl. Nakon toga razmislite o vaem stanju i u kakvomstanju obino primate odreeni dogaaj, te da li je to stanje ispravna alatka za suoavanje satim dogaajem, tj. da li je to ispravan nain koji treba upotrebljavati u susretu sa takvimdogaajem. ovek mora da naui da bude pasivan spram mnogih dogaaja, tj. da uopte nereaguje, da nita ne ini. Ali da se bude pasivan zahteva veliku unutranju aktivnost svesti(svesnosti), da bi se spreila bilo koja mehanika reakcija koja dodiruje iskljuivoasocijativni mehanizam uma i osjeanja koja grekom uzimamo kao nas same.

Komentari II

Komentari II Birdlip, 06. jun 1941O dodatnim nainima Samoposmatranja

Prvi deo Ovo to sledi je komentar, koji se odnosi na ideju razliitih ja u nama. Kao toznate, u ovom sistemu uenja, ovek se ne smatra jedinstvenim (Celovitim). Nedostatakjedinstva u oveku je izvor svih njegovih nevolja i tekoa. ovekovo telo je jedinstveno iradi kao jedna organizovana celina, sem kada je bolesno. Ali ovekov unutranji ivot nijejedinstven, nema organizaciju i ne funkcionie harmonino kao celina. ovek je, u odnosu nasvoja unutranja stanja, mnotvo, i iz jednog ugla ovog uenja, o ovom unutranjem mnotvuse govori kao o razliitim ja ili razliitim Ego-formacijama u njemu. ovek nemapostojano ja nego se u njemu nalazi mnotvo razliitih ja koja svakog momenta uzimajukontrolu nad njim i govore iz njega u njegovo ime; i sa ove take gledita, ovek se moeuporediti sa kuom u neredu u kojoj nema domaina, nego postoji gomila sluga koji govore uime odsutnog domaina. Kao to ste verovatno ranije uli, najvea je greka podrazumevatida mi ili neko drugi ima postojano, nepromenljivo ja ili ego u sebi. ovek nikad nijeisti neko due vreme. On se neprekidno menja. On zamilja da ako se ovek zove Dems onje uvek Dems. To uopte nije tano. ovek koga znamo kao Demsa ima u sebi i drugih jadrugih ego-a, koji uzimaju kontrolu nad njim u razliitim momentima, i iako moda Dems nevoli da lae, drugi ja u njemu nazovimo ga Petar voli da lae, itd. Uzimati stalno nekuosobu, kao jednu te istu osobu, i pretpostaviti da je ona jedno ja, jeste injenje nasilja nadnjom i u isto vreme injenje nasilja prema samom sebi. Mnotvo razliitih ljudi ivi usvakom od nas. Sve ovo su sve razliita ja koja pripadaju linosti, koju je neophodnoposmatrati i pokuati je upoznati, u suprotnom nikakvo znanje o sebi nije mogue tj. akoovek zaista trai znanje o sebi a ne matu i uobrazilju o sebi. Ni jedan od vas prisutnih nemapostojano i nepromenljivo ja. Niko od vas ovde ne poseduje Istinsko jedinstvo bia. Svako

14

od vas je samo gomila razliitih ljudi, neki bolji i neki loiji, i svako od tih ljudi u vama tihja u vama u odreenim momentima uzima kontrolu nad vama i ini da govorite ili raditekako taj ja eli, i oseate i mislite ono to ono eli da osea i misli. Ali, sve ovo vi veznate i elim da govorim detaljnije o ovoj doktrini o vie ja u oveku i i da vam sugeriemneto o dubljem znaenju i znaaju ove doktrine. Ako neki od vas ne mogu da razumeju tasledi, to je zbog toga to: ili jo nemate dovoljno prakse u samoposmatranju, i u tom sluajumorate da budete strpljivi i saekate jo malo, ili ako ste due u Radu, jo uvek niste poeli daozbiljnije posmatrate sebe tj. niste poeli da Radite na sebi i verovatno nikad niste dovoljnoozbiljno mislili ta to znai. U ovom drugom sluaju, mogu samo da kaem da morate dauinite napor da razumete ta to znai, kroz aktuelno Samoposmatranje i to to je mogue pre,jer se vreme rauna u Radu i prilike, same po sebi, postaju ree i ako ih ovek ne iskoristi kadje mogue, moe se desiti da bude prekasno da se sa sobom bilo ta uini u smislu unutranjepromene, koja je jedino mogua kroz Samoposmatranje i Znanje o samom sebi koje iz togaproizlazi.

Prva taka na koju skreem vau panju u vezi doktrine mnogih ja u oveku je, da dok godovek uzima sebe kao jedno, on ne moe da se menja. Ali da li ste razmiljali, sami za sebe tj. u vaem linom razmiljanju zato je to tako? Svi znate da ovaj Rad pokuava da nauioveka da misli sam za sebe, ali ako slua ideje ovog sistema bez sopstvenog razmiljanja onjima inei ih tako delom sebe, to je onda veliko gubljenje vremena. Rad nije neto spolja,nego iznutra, i oni ljudi koji zamiljaju da je Rad, kao neka spoljanja organizacija koja e daih nosi i vodi, alosno gree u pogledu znaenja Rada. injenica da Rad poinjeSamoposmatranjem sigurno je dovoljna da pokae da se zahteva lini napor na strani svakogoveka pojedinano. Samo vi sami moete da posmatrate sebe i niko drugi to ne moe dauini umesto vas. Samo kroz napor Samoposmatranja ovek moe da vidi, sam za sebe, danije jedno i razbije iluziju da je on stalna, nepromenjiva individua. Jer, sve dok god ovek imailuziju da je on jedna te ista osoba, on ne moe da se promeni a kao to znate, Cilj Rada jeda omogui postepenu promenu ovekovog unutranjeg ivota. U stvari, sav ovaj Rad jezasnovan na ideji da je, promena sebe ili unutranja transformacija, definitivna mogunostsvakog oveka i da je to pravi cilj postojanja. Ali poetna taka ove promene sebe ostajeskrivena dok god je ovek pod iluzijom da je on jedno. ovek mora razumeti, sam za sebe,da on nije jedno ve mnotvo i ovo razumevanje moe doi samo kroz ne-kritikujue(nepristrasno, objektivno, ovaj mi izraz vise ukazuje na pravu sustinu koju Nicoll ovde eli danaglasi) posmatranje samog sebe. Ali dugo vremena, iluzija da je on uvek jedna te ista osoba,e se boriti sa njegovim pokuajem da se posmatra bez samokritikovanja i oteavae murazumevanje znaaja njegovih zapaanja. Nai e za sebe izgovore i pravdanja i tako e sedrati ideje da je on uistinu jedno i da ima postojanu linost, da uvek zna ta radi, razmilja igovori, da je uvek svestan sebe i da se kontrolie u svakom trenutku. Za njega e biti veomateko da sebi prizna ta to nije tako. A s druge strane, potpuno e biti beskorisno ako se pravi iveruje da on nije jedno a da istinu toga sam za sebe ne uvidi. Deo znanja ovog sistema uenjaje da ovek nije jedno ve mnotvo. Ali prosto kao znanje (informacija), ono lei samo uovekovoj memoriji. Ukoliko ovek ne uvidi istinu ovog znanja primenjivanjem na sebe,radom na sopstvenom biu, ono ne moe da pree u razumevanje. ovek moe rei: Znamda nisam jedno ve mnotvo tako Rad kae. Ali to ne znai nita. Znanje za oveka ostajeizvan njega. Ali ako znanje praktino primenjuje i kroz dug period Samoposmatranja poinjeda uvia istinu u tome, onda e rei: Razumem da nisam jedno ve mnotvo i to je sasvimrazliita stvar. Znanje e sazreti u njemu, i nee biti vie samo znanje, nego Razumevanje,zato to je ovek primenio znanje na sebe tako to je Radio na svom biu. I setiete se da je uovom sistemu veliki naglasak stavljen na razliku izmeu Znanja i Razumevanja i koliko estose kae da dananje savremeno znanje ide daleko iznad razumevanja, jer ovek je do sadarazvio samo stranu znanja ali ne i odgovarajuu stranu bia. Kada ovek poinje da posmatrasebe iz ugla da nije jedno ve mnotvo, on poinje Rad na svom biu. On ne moe to da Radiako ostaje pod ubeenjem da je jedno, jer onda nee biti u stanju da odvoji sebe od sebe, jere uzeti sve u sebi, svaku misao, svako raspoloenje, oseanje, impuls, emociju, itd. kao sebe

15

tj. kao ja. Ali ako pone da posmatra sebe, onda e, u tom momentu postati dva posmatrajua strana i posmatrana strana.

I dok god ne podeli sebe na ovaj nain i bori se da ovu podelu u sebi uini jo znaajnijom,nikad nee biti u stanju da se pomeri sa mesta gde se nalazi, jer e sve to se deava unutarnjega uvijek uzimati kao sebe samog, i rei e svemu ja i tako e sve u njemu biti ja, iidentifikovanjem sa svim to se u njemu dogaa i uzimajui sve to kao ja, uinie promenunemoguom, jer e se sve sakriti iza iluzije o ja i nastavie da u njemu ivi. U stvari, celagomila ljudi u oveku gomila odvojenih ja u njemu i korisnih i beskorisnih - imae,moglo bi se rei, ista prava i uivae jednaku zatitu jer on nee biti u stanju da ih razlikujejednog od drugog poto e ih sve uzimati kao sebe. Ovo je samo jedan nain da se predoisituacija oveka koji je ubeen da je on jedno. ovek ne moe poeti da se menja sve dokgod nije u stanju da na osnovu Samoposmatranja kae: Ovo nisam ja. im bude u stanjuda ovo kae unutar sebe onom to posmatra, on se poinje odvajati od toga. Tj. on poinje daizdvaja osjeaj ja iz toga i eventualno, posle due borbe, rezultat je da ono to jeposmatrano poinje da se udaljava od njega i samim tim prelazi u udaljenu distancu unjegovom unutranjem ivotu. Ali ovo je nemogue ukoliko ovek misli da je on ono toposmatra u sebi, jer e to i dalje biti ja u njemu a ja ne moe da promeni ja, jer tadaodvajanje nee biti mogue i on e ostati sjedinjen sa onim to posmatra miljenjem da je toja tj. on sam umesto da to uzme samo kao neko ja u njemu samom.

Kad ovek misli, on veruje da to on misli. Ali nae misli dolaze sluajno sem ukoliko nerazmiljamo duboko i sa panjom, to je veoma retko. Misli koje prolaze kroz nau glavudolaze od razliitih ja u nama. Pretpostavimo da ovek primeuje da ima negativne misli oRadu, ili o nekoj osobi, ili o neem to se dogodilo. Pretpostavimo da ovek uzme te mislikao njegove kao sebe tj. kao ja i pretpostavimo da osea izvesnu nelagodu u vezi toga.On kae sebi: Ne smem da razmiljam na ovaj nain. To moe ili ne mora da ima nekirezultat. Poenta ovog je da on grei naime, greka je u tome to sve to se deava u njemuuzima kao sebe, tj. kao jedno ja. Ako ispravno posmatra sebe, primetie ove misli, ne kaosebe, nego kao neto to dolazi od negativnog ja u njemu, o kojem moda ve neto zna.Pretpostavimo da mu je to ja ve poznato. Pretpostavimo da ve jako dobro poznaje to ja.Odjednom prepoznaje da to ja govori u njemu i komunicira sa njim putem misli krozmentalni centar i u isto vreme uzrokuje neku odreenu vrstu negativne emocije. Ni jednogtrenutka ne uzima negativno ja kao sebe, ve to vidi kao neto u sebi odvojeno od njegasamog. Kao rezultat, ono to to ja kae nema mo nad njim, jer je on odvojen od njega. Aliako u sebi padne u san tj, ako prestane da bude svestan onog ta se u njemu dogaa i kojaja su mu bliska pada pod njihovu mo i postaje identifikovan sa njima, zamilja da da jeon sam taj koji misli na taj nain. Radei tako, on pojaava snagu ovog negativnog ja nadsobom zato, kao to znate, sve ono s im god da se poistovetimo ima mo nad nama i to seee poistoveujemo sa neim, sve vie tome robujemo. U odnosu na sam Rad na izazovlei tano tamo gde su negativna ja tj. u onim ja koji mrze Rad jer je njihov ivot unama ugroen Radom. Ta negativna ja stvaraju odreenu vrstu misli kroz akciju mentalnogcentra i koriste materijal koji je tamo zapisan u formi rolne. Ako idemo za tim mislima tj.sa tim negativnim ja koji u nekom trenutku rade u nama nismo u stanju da se otarasimonjihovog efekta. Njihov prvi efekat je da uine da osjeamo gubitak snage. Kad god imamojak oseaj gubitka snage, to je praktino uvek zbog akcije negativnih ja koje poinju sledommisli iz naih seanja, paljivo biranim materijalom, predstavljaju neto u pogrenom svetlu i mora se zapamtiti da sva negativna ja mogu samo da lau, kao to i sve negativne emocijemogu samo da sve iskrivljuju, kao npr. emocija sumnje. Ukoliko ne posmatramo Radnegativnih ja u mentalnom centru, one e imati mo nad nama. Imae momentalnu mo akoih uzmemo kao ja - kao sebe. Ali ako ih vidimo kao kao neko ja koje djeluje u nama,onda ne mogu da imaju tu mo. Ali da bi shvatili da je to samo neko ja u nama, moramopostati sigurni, praktinim Radom na sebi, da mnoga razliita ja postoje u nama, i da nismojedno, nego mnotvo.

16

* * *

Deo II Vratimo se iluziji koju svako od nas ima, da je jedno, jedna linost. Ova iluzijapostoji u svakom od vas. Ona moe da se otkrije postepeno, linim posmatranjem. Svako odvas sebi pripisuje posedovanje individualnosti, i ne samo individualnosti ve takoe prisustvopune svesti i volje. Ali kao to znate ovaj sistem ideja koji studiramo poduava da ovek nijejedan, nego mnotvo, tj. da nije jedna individua nego mnogo razliitih ljudi i takoe, danije ispravno Svestan nego da je uvek u snu, u snovima, u mati, u fantaziji, u pridavanjuznaaja, u negativnim emocijama itd., i kao rezultat toga nema Pamenje Sebe(Samosjeanje; Svesnost) i tako gubi i unitava svoj unutranji ivot, i ivi u nekoj vrstimraka i konano on ne poseduje volju ve ima vie razliitih volja koje su u meusobnomsukobu i deluju u razliitim pravcima. Da je ovek u jedinstvu umesto to je u mnotvu, imaobi istinsku individualnost. Bio bi jedno i imao bi jednu volju. Stoga, iluzija koju ovek ima osebi da je jedan,odnosi se na mogunost. ovek moe postii jedinstvo bia. On moe dostiisvoju pravu individualnost. Ali upravo ta iluzija stoji na putu ovekovog postizanja ovemogunosti. Jer sve dok god ovek zamilja da ima neto, on to nee traiti. Zato da ovekneemu tei, ako nikad nije sumnjao, ak ni za momenat, da to ve ne poseduje. To je jedanod efekata fantazije, koji ispunjava ono to nedostaje ili ini privid da smo ovakvi ili onakvi,kad je oigledno sve suprotno. U ovom Radu, neprekidno se ponavlja da moramo da seborimo sa fantazijom i moramo da razumemo da se ovo takoe odnosi na fantaziju o namasamima. Neophodno je boriti se sa sopstvenom fantazijom o nama samima, ne samo zbogtoga to nas to stavlja u lana iskustva, izvetaena oseanja i esto smene situacije, negozato to to zaustavlja svaku mogunost unutranjeg rasta. I sada je lako videti zato je to takoiz onoga to je ve reeno. Jer ako zamislimo da ve imamo kvalitete bia koje ni izdalekanemamo, ne moemo oekivati da emo ih stei. Naa mata e nadoknaditi ta nedostaje. Ustvari, nikad neemo znati da nam ita nedostaje u naem biu, i misliemo da jedina stvarkoja nam nedostaje jeste ugled, slava, novac, prilika ili neka druga spoljna stvar, ali to setie nas samih, nita nam ozbiljnije ne nedostaje. To je mo te iluzije i kae se, u jednoj odparabola Rada o ovcama i arobnjaku, da je ovek kroz svoju matu hipnotisan i da je podiluzijom da je lav ili orao, a u stvari je ovca, i u isto vreme, kao ovca ima mo da se otrgne odarobnjaka, koje je suvie lenj ili suvie krt da izgradi ogradu i zatvori ovce.

Ono to moramo da razumemo iz svega ovoga je da je iluzija neto vrlo stvarno i jasnoodreena u svojim posledicama. Mata nije tek nita nita osim mate, kao to ponekadkaemo. To je neto zaista mono. To je jedna univerzalna sila koja deluje na oveanstvo idri ga u stanju sna, bez obzira da li je primitivan ili civilizovan. I ukoliko ovek ne pone dashvata ta znai setiti se samog sebe tj. Pamtiti Sebe tj. ostvariti tree stanje svesti silakoja se manifestuje kao fantazija ili iluzija u dva nia sanja svesti ne nalazi svoj pravi smer itako deluje protiv njega samog. Kao to smo videli, ovek zamilja da je jedno i zbog oveiluzije ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi u sebi. Svako se nalazi na odreenomstepenu i niko ne moe da se pomeri iz tog stepena gde se nalazi sve dok god ne vidi jasno, iza sebe, da nije jedna te ista osoba, ve mnotvo razliitih ljudi i da je nastaviti misliti da jeovek jedan i jedinstven, predstavlja iluziju.

Ova realizacija, ova unutranja percepcija, menja ovekov oseaj samog sebe. Menja ilipoinje da menja njegov oseaj ja. Dok god ivi u iluziji da je jedno, ima pogrean oseajsebe. Ali on to ne zna: niti zna da zbog toga ne samo da je sav njegov ivot i odnos sadrugima pogrean, ve je njegova evolucija nemogua. Jer, ovek ne moe da se menja dokgod sebi pripisuje jedinstvo bia, jer u tom sluaju sve u njemu je on sam. On e sebi pripisatisve dobro ili loe u sebi. Bie odgovoran za svaku misao, svako raspoloenje kroz uzimanjesvega toga kao samog sebe, jer ako veruje da sve to misli, radi i govori, da on sam misli, radii govori, onda e to biti njegovo jer on sve to ini svojim sa pripisivanjem svega toga samomsebi. Iluzija da je on uvek jedna te ista osoba i da je sasvim svestan svega, i da ima volju, asamim tim da ima kontrolu samog sebe, e ga sasvim zaslepeti za injenicu da nije ni svestan

17

porekla svega to misli, ini ili govori. Samoposmatranje e mu pokazati da on praktinonema kontrolu nad svojim mislima i da ne moe ak ni da zaustavi misli ako pokua da touini, da svakakve misli dolaze i odlaze u njegovoj glavi bez obzira da li ih je on eleo ili ne.A isto je tako i sa osjeanjima, raspoloenjima, njegovim reima i njegovim akcijama. Ali akone moe sebi da prizna da je neto sasvim drugo a ne bie svesno svega to kae ili uini, i danema potpunu kontrolu nad svojim raspoloenjima i oseanjima, i da nije uvek jedna te istaosoba, ako to sebi ne moe da prizna, sve ovo e ostati skriveno, prikriveno od njega samogsnagom njegove sopstvene fantazije i njegovim ukupnim oseajem za sebe, njegovimukupnim osjeajem za ja i njegov odnos prema njegovim unutranjim stanjima bie laan.Ali ako ovek, kroz praktino i iskreno samoposmatranje, vie ne veruje da je jedno i nepripisuje tom zamiljenom jednom oveku sve to postoji i sve to ue u njegov unutranjisvet, stvara sebi mogunost promene. Jer ovek moe da primi pomo samo kroz ono u taveruje. Ako veruje da je jedno, pomo ne moe da dopre do njega, jer sve pripisuje sebi, itako ne samo da je kriv za sve ve je potpuno ispunjen sobom, i nema mesta ni za ta drugo.Ali ako ovek uvidi da nema prava da misli o sebi kao o jednome i da je tu veoma mnogorazliitih ljudi i da ak i neke veoma neprijatne osobe postoje u njemu, te da ni na koji nainne poseduje potpunu svesnost i individualnost, iako je sve to suprotno njegovoj sujeti i bolnoje za njegov ponos (gordost), to je poetni momenat promene njegovog bia.

Komentari III

Komentari III Birdlip, 12. jun 1941O Radu na sebi

Neophodno je svakodnevno Raditi na sebi. Svaki dan je ovekov ivot u malom. ovekovivot je ono to preostaje posle smrti tj. ovek je ono to je njegov ivot, i to je ono to semisli kad se kae u bibliji da se knjiga ovekovog ivota otvara kad umire. ovek je njegovivot. Dan u ovekovom ivotu je mala replika ovekovog ivota.

Ako ovek ne radi svakodnevno u svom ivotu, on ne moe da promeni svoj ivot, i ako kaeda eli da radi na svom ivotu i da ga menja, a ne radi svakodnevno na sebi, njegov Rad nasebi ostaje iskljuivo imaginaran. On se tei svojom matom da e da Radi na svom ivotu, au stvari nikad ne poinje da radi, ni jednog dana u ivotu. ovekov ivot razbijen je na dane igodine. Ako ovek ne Radi na sebi svaki dan u svom ivotu pomou Samoposmatranja,primenjujui ideje Rada na ono to posmatra, onda nema poetne take. Kae, na primer,radiu sutra. Seate se izreke da emo dem imati sutra. Ali uvek je sutra. Ako ovek kaePoinjem sutra da Radim na sebi onda on nikad nee poeti da Radi na sebi, zato to uvekpostoji sutra za njega, ali nikad danas. To se ponekad, u Radu, naziva Maana bolest bolest sutranjice. Dok god ovek kae maana tj. sutra nikad se nee promeniti.

U smislu Rada na sebi neophodno je da se odredi polje Rada tj. da se ne fantazira uprazno osutranjem Radu u smislu nekih specijalnih situacija ve da se danas Radi da se odredipraktino polje Rada danas, ovog dananjeg dana i svim njegovim okolnostima, i nerazmiljati o uslovima sutranjice. Da li ste poeli da posmatrate sebe u vezi dananjeg dana obinog dana, koji se stalno ponavlja, koji je kosmiki utvrena minijatura godine i celogovekovog ivota? Svi znate onu misao: Za dan su dovoljna dnevna zla. Ali da li sterazmiljali ta ta izreka znai i da li ste razmatrali kontekst u kojem je Hrist napravio ovuprimedbu? ta, na primer, znai kad kae dovoljan? Dovoljan za ta? Dovoljno je da seradi na zlu tekueg dana. Ako ovek pone da radi, ak i sasvim malo na neprijatnostima ineprilikama dananjeg dana, on poinje praktino da Radi na sebi. Ali on mora da spoznasvoj dan i da zna sebe u odnosu na taj dan. Postoji odreeni, obian dan kroz koji svaki ovek

18

prolazi, odvojeno od veoma neobinih dogaaja. Dogaaji obinih dana imaju, priznaete,odreenu ponavljajuu slinost za svakog oveka. Pretpostavimo da, ako ovek nikad neshvata i nikad ne posmatra sebe u vezi sa tipinim dogaajima svog uobiajenog dana, kako uopte ikad moe da misli da Radi na sebi i kako ikad moe da pretpostavi da e sepromeniti? Promena bia poinje sa promenom vaih reakcija na aktuelna zbivanja svakogdana. To je poetak uzimanja svog ivota u pravom i praktinom smislu na novi nain . Akose stalno ponaate ne isti nain, na iste dogaaje koji se ponavljaju svakodnevno, kako moeteverovati da moete da se menjate? Upoznavanje sebe, poinje sa posmatranjem svogponaanja u odnosu prema dogaajima svakog dana vaeg ivota. Primetite kako reagujete tj. primetite vae mehanike reakcije na sve male dogaaje koji se dogaaju pred drugima iprimetite ta govorite, oseate, mislite itd. Onda pokuajte da vidite kako moete dapromenite te reakcije. Naravno, ako ste sigurni da se uvek ponaate svesno i racionalno te danikad ne greite, i tome slino, nikad se nita u vama nee promeniti, jer ete biti nesposobnida shvatite da ste maina, mehanika osoba, koja uvek govori, i osea, i misli, i radi tipinestvari shodno promenama okolnosti i to ini uvijek iznova. Ali moda, zbog trakaskromnosti ili smisla za poniznost, ili jo bolje zbog poveane svesnosti o sebi, moeteshvatiti da niste jedno ne sasvim svesna individua, koja voljno ivi svoj ivot svakogtrenutka, ve ste jednog momenta loa osoba, jednog momenta razdraljiva osoba, sledeegmomenta dobronamerna osoba, zatim skandalozna osoba, ili osoba sklona vreanju, zatimsvetac, zatim laov. Pokuajte zadati sebi Radnu vebu svesnog ponaanja u kraem periodudana. Jer sve to radimo zauvek utie na nas. Samo jedan momenat u kojem smo dovoljnosvesni da se ne ponaamo mehaniki, ako je uinjen voljno, moe izmeniti mnoge buduerezultate. Ako nauite, recimo, danas malo Francuskog, vie ete znati sutra, ali ako danas neuinite nita, sutra neete znati nita vie. Isto je i sa Radom na sebi. Ali ovek mora da voljnoRadi na sebi a ne zato to mu je tako reeno. Raditi reda radi (tek tako) ili za zaslugu je jednastvar; ali Raditi na sebi zato to ovek ne voli neto u sebi i udi za tim da to izmeni, to jedruga stvar.

Sav na odnos prema svakom danu u naem ivotu je pogrean zato to je po navicimehanian i fiksiran. Onda zaista postajemo mehanini i nemamo nikakva realna oseanja oonome ta radimo, te nam tako dani prolaze na udan nedoivljen nain, tj. pratimo svakodnevno mehanike navike i tako nemamo stvarni ivot i ne primamo nove utiske. Todjeluje tj. maina djeluje. Ali ako ovek zapone svoj dan svesno, ceo dan moe bitidrugaiji za njega. Stoga mora da shvati ta to znai Raditi na sebi, uzimati ivot kao dan videti, posmatrati, i uvideti ta je dan za njega, a ne misliti da je dan nevaan zato to je takoobian i da rad znai neto u budunosti - ili da je rad neto to on eto nema jo prilike daprimeni na sebe zato to je toliko zauzet sa dnevnim obavezama kao to mi je jednom nekoozbiljno rekao. Kakvi ste kad ustanete, u kom raspoloenju sedate da dorukujete, ta vasstalno nervira itd., itd? Nemojte misliti da ste promenili sebe samo zato to puite ili jedetemanje. Zapamtite da je ovaj rad psiholoki. Na dnevni ivot, naa profesija, na zanat, naezvanje, posao itd., nisu nita drugo sem san sa kojim se poistoveujemo. Ali ovorazumevanje dolazi sporo kad bolje shvatimo ta spavanje i mehaninost znae i zato se zaoveanstvo kae da spava i da ivot nazivaju mehanikim. Da bi se Radilo na sebi, poniteda radite na svom svakodnevnom ivotu i onda ete shvatiti ta znai izraz: Hleb nanasuni daj nam danas u molitvi Oe na. Jer re danas na grkom jeziku znai super-supstancijalni (sutinski) hleb ili hleb odozgo. Ideje ovog rada su da nam daju hleb ili ivotu dvostrukom smislu ideja i snage da se sretnemo sa tekoama svakodnevnog mehanikogivota i tako super-supstancijalni (sutinski) hleb; i da njime hranimo novi ivot koji unama poinje, jer u Radu svako eli da postane nova osoba. Ali niko ne moe da izmeni svojivot ili da promeni bilo ta u vezi sa njegovim svakodnevnim mehanikim reakcijama dokgod nema pomo novih ideja, dok god mu ne pomae sila koja dolazi od tih novih ideja inovih misli koje su roene u njegovom umu ako pone da ih razumeva. Zapamtite, inajmanja stvar se rauna u vezi sa mehanikim reakcijama na svakodnevni ivot i najmanja

19

negativna reakcija ima veze, i najmanje pogreno razmiljanje o sebi, ili o drugome, ilisamouvaavanje, ili negativna fantazija, itd.

Pripremiti nie centre da prime ideje i snagu koja uvek dolazi od viih centara (ali koja se neprima usled tekog stanja unutranjeg spavanja) je dugaak rad ali svaki pokuaj uinjenvoljno, da se ispravi ili odvoji od negativne reakcije, svaki pokuaj da se seti sebe u prisustvutekoe, svaki in iskrenog posmatranja sebe, kao kad ovek lae, ili kad se pravi vaan, ilikad sebi pridaje previe znaaja iz svoje lane linosti, ili uvrtanje istine da bi se drugipovredio, pomae da se naine nove veze sa niim centrima i da se tako pripreme za spoj saviim centrima i pomoi koja iz njih stie.

DODATNA BELEKA

Razgovarajmo sad, za momenat, o linom radu u sadanjem trenutku u kojem, kao dodatnainjenica, traje rat. ovek u ovom radu mora da izoluje sebe od posledica ivota, usuprotnom, on je pojeden od ivota. Ceo Rad na sebi je povezan sa izolovanjem oveka takoda neto moe da raste i da se razvija to se ne moe dogoditi pod uticajem ivota jer ivot nerazvija nita izvan nae linosti u nama, a ova, iako neophodna, jo uvek nije razvoj stvarnogdela u nama, ve neeg vetakog. Ako ovek ne izoluje sebe nego se identifikuje sa svim igubi snagu na negativna oseanja i uvaavanja, zamiljanja i mehaniki govori itd., nita sene moe razviti u njemu van onoga to jeste. U stvari, u Ezoteriji (Ezoterikom Uenju),ovek mora da postane hermetiki zatvoren, kao to drevni izraz kae, a to se odnosi na netounutranje o emu emo da govorimo drugom prilikom, povezano sa snagom tiine. Frazapripada jeziku drevnih vremena kad je postojalo uenje o ovekovoj unutranjoj evolucijipovezanoj sa imenom Hermesa. Nezavisno od ovoga, shvatiete da ako stalno curi iz vas(autor misli na curenje energije putem mehanikog ivljenja), i nemate izolaciju od ivota, uvama nikad nee biti dovoljno snage da omogui rast bilo ega u vama. Neete ak biti ustanju da postignete obine rezultate. Tako je neophodno da se naui kako da se uzdrite odstvari i kako da se svakodnevno borite protiv ivota. Zato se nekad kae da je ovaj Radprotiv ivota barem, to je jedno znaenje. Ali ako imate u osnovi pogrean stav premaivotu i verujete da u ivotu sve treba da ide kako treba, uzeete ak i najobinije nevolje kaoiznimne, i neprekidno ete biti razoarani, iznervirani, gubiete snagu, jednostavno bieteslaba osoba, tj. slabi u ivotu. Velik deo sentimentalnih besmislica pria se i pie o ivotu. Ali sa time se ne susreemo u Radu. Rad kae da je ivot mehanian, i da je oveanstvouspavano, i da ovek ne moe da uini nita ve da se sve deava. Ipak ljudi ne mogu da uovo poveruju, ak i kad se strane stvari dogaaju, i zamiljaju da je to zbog ove ili one osobekoja je izuzetak itd. Sve ovo proizlazi iz pogrenog stava. Seate se ta je definicija dobrogdomaina u ovom sistemu oveka koji shvata svoje obaveze i odgovoran je itd., ali koji neveruje u ivot. Videete da ba u ovom lei stvar koju je teko razumeti, tako teko da neu nipokuati da neto vie kaem o tome, izuzev da je u ovim vremenima veoma vano da nedozvolite da ono to se dogaa u ivotu slabi vae misli, oseanja i iskustvo Rada kao takvog,na nain na koji to ini obinim ljudima, koji, videvi uas rata, imaju uverenje da u niemune postoji smisao i da nema Boga. Setite se da Rad kae da je ivot mehanian i da ovekspava. Drugim reima, ne poinje iz lanih ideja o prirodi ivota ili o prirodi oveka. Akouzmete spoljanju scenu tj. ivot kao va kriterijum i standard, ne vidite li kako ovaj ratmoe da vas sputa i da vam troi snagu? Vidite li kako, ako zadravate stav Rada premaivotu, ovaj rat moe da pojaa stvarnost Rada? Pokuajte da shvatite ta se misli ovim tosam ukratko predoio i pokuajte da po tom postupate tj. pokuajte da mislite iz ideja Rada itako da steknete pravi stav prema ivotu na zemlji, gde se, kao to znate, nalazimo pod tolikozakona gde smo, zaista, na najgorem mestu u celokupnom stvaranju. esto ste uli da jereeno u ovom Radu da je neophodno da se transformiu utisci i da je to sutina, kako jenazvano, Prvog Svesnog oka,. Znam da mnogi od vas ne razumeju prirodu, u praktinomsmislu, Prvog Svesnog oka, i jednostavno kaem da to znai Pamenje Sebe. Ali re neobjanjava ta to znai. Transformacija dnevnog ivota, tj. njegovog efekta na nas, zavisi od

20

razumevanja svega to vam je predoeno o praktinom Radu o samoposmatranju, radu nanegativnim stanjima, rad na identifikacijama i tome slino. To je ono to vas izoluje. Kadshvatite da ne morate da uzimate stvari ili ljude na isti nain na koji ih uzimate, vitransformiete neto i u isto vreme izolujete sebe. Pamenje Sebe, ne-identifikovanje i ne-samouvaavanje, sve pomae da se izolujemo od uticaja ivota. Postupati svesno u tekimmomentima ima isti efekat. Slino, ako doivljavate momenat prave svesnosti, momenatPamenja Sebe, primetiete da je to isto kao da ste izolovani od ivota i da vas nita ne moedodirnuti. I to bi bilo tako kad bi stalno bili u stanju Pamenja Sebe. Na zadatak je dapokuamo da imitiramo via stanja svesti da bi ih tako privukli.

Komentari IV Birdlip, 17. jun 1941O A, B i C UTICAJIMA

Deo I Za svakog pojedinano vano je da to ee misli o onome ta ovaj sistem uenjapredstavlja za njega. ta ovo uenje implicira? O emu se ovde radi? Zato je, na primer,neophodno da se borimo protiv identifikovanja, negativnih stanja, fantazije, unutranjeguvaavanja, samoopravdavanja i drugih oblika mehanikog laganja, protiv mehanikoggovora, itd. Zato ovek mora da pokua da posmatra i razbija odbojnike ili da zapazimehaniki stav, ili da upozna slike o sebi? Zato mora da se bori protiv svoje lane linosti sasvim njenim neprijatnim manifestacijama? Zato je neophodno da se ovek seti sebe?

Pre svega moramo da shvatimo da ovaj sistem predstavlja jednu organsku celinu. Uzeti malideo bez povezivanja sa ostatkom nije dovoljno. Nije dovoljno jer se znaenje celog uenjareflektuje na svaki njegov deo, i da bi se shvatilo znaenje bilo kog njegovog dela -kao to jenpr. ta uenje govori o samoopravdavanju, neophodno je da imamo neku ideju o celini.Makar sebi rekli: Moram da posmatram samoopravdavanje u sebi i da ga pokuamzaustaviti, to ne mora biti uzaludno, ako je uinjeno iskreno, i moe mi pokazati neto omeni to nisam shvatao, isto tako to moe postati mehanika radnja tj. radnja uinjena bezsvesnog znaenja.

Uzmite, za momenat, ta se misli pod tim da je ovaj sistem organska celina. Znaenje radakao celine i srodnih znaenja izvedenih iz opteg pojma, sve do najmanjeg znaenja, sve je topovezano jedno sa drugim. Ta organizacija je kao ivi organizam, na primer, kao telo. U telu,najmanji delovi se ujedinjuju da bi stvorili vee delove a ovi kombinovani oformljuju telo kaocelinu. Sve je povezano i u vezi sa svim drugim.

Znanje ovog sistema zahteva znanje detalja i delova kao i celine; i kad ovaj sistem ne bi biocelina, kao organizam gore opisan, ne bi bio mogu. Ljudi esto kau o ovom ili onom deluovog sistema: O, to je kao neto o emu sam itao u nekoj knjizi, ili kau o, to je kao onoto taj i taj poduava, ili ta ova ili ona filozofija ili religija kae itd. Istina je da ako itateodreenu literaturu nai ete reenicu tamo ili ovamo koja vas podsea na neto u ovom radu.Ali sve su to fragmenti. To su jedva samo odvojeni komadii, neorganizovani meusobno i uodnosu na celinu, i izolovani za sebe, koji su beskorisni. Pretpostavimo da neko naie nareenicu u nekoj staroj knjizi u kojoj se kae da ovek spava. On moe zamisliti, zamomenat, da je naao sistem u knjizi ali ako pogleda izbliza videe da je to jedan izolovaniskaz. Bez povezanosti i bez organske veze sa drugim idejama. Ako bi uporedio taj detalj sadrugim stvarima koje Rad govori, o spavanju, o budnom stanju, o razliitim stanjima svesti, omehanikom i svesnom oveanstvu, i o svemu to je potrebno da se uradi da bi se ovekprobudio iz sna, shvatie da je ovek koji je napisao knjigu jedva neto nauo o neemu, alida nema stvarno znanje. ta je onda stvarno znanje?

21

Stvarno znanje implicira znanje delova u odnosu na celinu, tj. stvarno znanje je u ovomsmislu relativno. To je stvarno znaenje principa relativnosti znanja, sa take gledita ovogsistema. Gruba ilustracija na ta se ovde misli je sledea: ovek moe znati sve o malom seluu kojem ivi, ali nita o gradu ili dravi u kojoj ivi, ili o drugim dravama, ili o svetu uopte.On nema relativno znanje i tako niti moe da vidi bilo ta u svojoj pravoj razmeri, niti ima neko vee znanje. Ovo mora dobro da se razume. Imajui pravo znanje tj. relativno znanje ovekovo znanje moe da raste u pravom smeru, u suprotnom rezultat je jednostarnost, sasvim zlom koje je prati, to je danas oiglednije nego ikad ranije.

Hajde sada da primenimo ono to je reeno o bilo kom pojedinanom delu Rada. Uzmimonaprimer samoopravdavanje. Kao to znate, kae se, u vezi sa praktinim idejama Rada nasebi, da je neophodno da se posmatra samoopravdavanje. Ako ovek ne vidi zato bi trebaloda posmatra samoopravdavanje u samom sebi, i da radi protiv toga, on onda pokuava da radineto to nema znaenje za njega, izuzev ako mu to nije reeno. Ako je to sluaj, on e tadada radi na najvie spoljanji nain. Ono to radi bie povrno, sutinski nepovezano sa njimkroz bilo kakvo unutranje znaenje. Raditi na ovaj nain jedva da je malo drugaije negokada se samo pria o Radu. Ali jo gore, ovek moe da radi iz puke zasluge, samo da bi sereklo da radi, posebno ako govori o tome. I nee videti da je samoopravdavanje, u sutini,oseanje zadovoljstva u samozasluzi, koje samo pojaava lanu linost, koja u sebi nema nitastvarno ili istinito. Razumeete zato je reeno na poetku ovih komentara da je neophodno dasvako za sebe razmisli o znaenju ovog uenja. Dok god ovek ne postupa tako on e initisve na neodreen i spoljanji nain, ne uviajui i ne razumevajui o emu se tu radi inemajui nikakvu snagu da radi. Znaenje daje snagu i to vie znaenja ima u ovom radu zavas, vie e na vas emocionalno uticati i crpeete vie snage iz toga. Jer iz buenjaemocionalnog centra se dobija najvie energije.

Ponimo sada o znaenju ovog rada u najoptijim crtama. Ponimo, to bi se reklo, od vrha.ta rad znaci? Svi ste uli da je reno da postoje dve razliite vrste uticaja koji postoje uivotu, u ovom sistemu oznaene kao A i B uticaji. A uticaji su uticaji koje stvaraivot. Oni nastaju u okviru ivota mehanikog oveanstva, iz interesa biznisa, pravljenjaprofita, nauke, sporta, politike, iz interesa osvajanja, intriga, kriminala, moi, iz interesabogatstva, poloaja, imida i imetka i od svih neophodnih interesa: hrane, odevanja, zakonareda, itd. Samo je potrebno da otvorite novine i videete ta su A uticaji i razumeete kakoih stvara ivot i kako nastaju u okviru ivota oveanstva. Svi ovi interesi razvijaju linost, ivremenom iz linosti, a posebno lane linosti, drugi interesi se raaju koji postaju deoljudskog ivota i koji su takoe A uticaji. Ali takoe postoje i uticaji sasvim drugaije vrste,koje ovaj sistem naziva B uticajima. Oni ne nastaju od ivota. Njihov izvor i poreklo sudrugaiji. Oni nemaju veze sa biznisom, stvaranjem novca, politikom, sportom, itd. Onidolaze izvan kruga mehanikog ivota. U svim dobima i u sva vremena moemo nai dokazeo njihovom postojanju u odreenoj vrsti literature, u odreenim religioznim idejama, umnogim drevnim spisima, u uenjima koja su sauvana za nas, esto preruena u simbole, ualegorije, u bajke, itd. Veoma je fascinantno iskustvo za bilo koga ko je postao blizak saidejama Rada i ko je poeo da razumeva stvari od stvarnog znaaja otvorivi knjigu starurecimo hiljadu ili dve hiljade godina ili ak vie, da nae reenice koje su, da tako kaem,ist rad. ta je objanjenje ovoga? Zato je pozadina ideja ovog sistema tako velika? ta toznai? To pre svega znai da ovaj sistem Rada koji izuavamo nije nita novo. Nita novo usmislu da nije neto to je ovaj ili onaj ovek stvorio nedavno i smislio u svojoj glavi kao dapravi neku modernu psiholoku teoriju. Ovaj sistem koji izuavamo je prezentovan u oblikuadaptiranom za ovo vreme, neega to je davno shvaeno, i davno izuavano, o oveku injegovim unutranjim mogunostima. Shvaeno je i poduavano ne samo od poetka znaneistorije, koja je samo krai deo ukupne ljudske istorije, nego i dugo pre toga, dostiui nassamo u obliku legende, mita ili alegorije. Isto uenje je uvek bilo dato, ali je dato u razliitimspoljanjim oblicima, odeveno razliito, shodno okolnostima, shodno vremenu i shodnoprirodi ljudi ili rase kojoj je u odreenom trenutku dato. Menjalo se samo u odnosu na stanje

22

ljudi tj. na njihov nivo bia i dubinu njihovog sna kroz predmete spoljnih opaanja i samimtim kroz mogunost njihovog unutranjeg razvoja.

Svi tragovi u istoriji u odnosu na ideje da je ovek sposoban da dosegne neto odneprocenjive vrednosti, blago koje ne moe biti procenjeno, kroz unutranji Rad na sebi,predstavlja ono to smo u ovom sistemu nazvali B uticajima. Poto se oni ne odnose naivot, njihovo postojanje u ivotu je neobjanjivo, sem ako shvatimo da su oni neophodni zaoveanstvo sem ako oveanstvo ne eli da sasvim izumre u mrnji i destrukciji, to jemogunost koja nam je sada blia nego ikad. U sledeem komentaru govoriu o izvorima iporeklu B uticaja u svetlosti ideja koje ovaj sistem poduava. Ali ako iko eli da pita zajasan primer B uticaja koji sada postoje u ivotu, neka uzme za primer Novi Zavet ili radijeetiri Jevanelja, koja sama za sebe sadre uenje Hrista, ili neka uzme samo pisanu reHrista. Bie mu oigledno da ideje sadrane u ovim reima nisu sline idejama koje pripadajuA uticajima npr. novinama i oigledno govore neemu razliitom od obinih ciljeva iinteresa ivota, iako na suptilan nain, imaju veze sa njima. Dovoljno je da se osvrne na onoto su ga uili da se bori protiv mrnje i da gleda na sebe i zapazi kakav je on sam.

Do sada smo videli da je ovaj sistem Rada jedna organska celina i da je svaki njegov deo ilidetalj, kao to je detalj o samoopravdavanju, povezan sa idejama koje su oduvek postojale ikoje su poduavane u svakom dobu. Te ideje i ta uenja uvek su ista. Uvek su o transformacijiivota. One nisu o ivotu i ivotnim interesima, ve o transformisanju sebe u odnosu na sveto vam se dogaa u svakodnevnom ivotu, u svetlosti nove grupe ideja, sasvim novog cilja isasvim novih napora.

A kada ponete da pokuavate sve ovo, setite se da poinjete da radite neto to je oduvekpredavano onima koji su u stanju da razumeju i da je znaenje onog to radite tako veliko,tako duboko, tako veno, i da ako moete uhvatiti samo bljesak toga, vae emocije e seprobuditi i videete u asu ta znai vrednovanje Rada, ta se misli pod veim umom, i tase misli pod spavanjem oveanstva.

Komentari IV Berdlip 24. jun, 1941O A, B i C Uticajima

Deo II. Proli put smo diskutovali o postojanju dve razliite vrste uticaja u ivotu, koji sezovu A i B uticaji. U ovom komentaru govorimo o potrebi povezivanja bilo kog dela ilidetalja ovog sistema sa celokupnim znaenjem. Da bismo stekli snagu da radimo, ono to radite u Radu na sebi mora da ima smisla i to vie smisla ovaj sistem uliva