markovic branimir brana prirucnik za s

BRANIMIR-BRANA MARKOVI C;

PRIRUCNIK ZA SAKUPLJANJE

I GAJENJE LEKOVITOG BILJA

I PECURAKA

lZDAVACKO PREDUZECE "RAD" BEOGRAD

1973

I'osvut=eno sfJll imfl moji/' r odi felja L £ POSA V£ i M IHA IL A koji Sll me up lifi/i II fI rat!

stl/akovif im biljnll .

I

I'R EDGO VO R

Sa ril7vojt'!TI i n d ll :-' l rijsk~ proizvudnjc kko va. ,Vt.' St.' VI C;C o~cct:t pOln.:ba da M: ohczbcde svc veee kolicinc raznog Ick ovi log bilj" . Ovo sc moze postiCi sa lll o :-.istcmat ... kim branjcm i racionalnim mzmnoj_ava~ njc l11 sa l11 ollik log i proi zvodlljnm kkov i tog hilja.

Nasa zc mlja. od Triglava do Dcvctclijc..: obilujl: fi:1zn ov r!ot nirn Icko~ vitim hilj l:m najho ljcg kva li tc la i 10 u ncogra ni cl: nim koliCinarnn. Po tn:h no ga jc sa rno lI bra li i prip rem iti u nnOI11 obliku u kojcm!)l: trilii.

Uslnvi za p roizvodnjll It.:kovilog b il ja u na;oj zl:rn lj i ... u veoma pogo cln i. Po tre bn o jl: Sll111 0 vise pop ul a ri zacijl." 7.<1 nvu granu, "-oju jc kod nas ncop ra vdall o zapo~ t:l vljcn a i zagant nto an u~pch sa m po ... chi do lazi. Za o no SIO p ropa da po nasill1 ~ u mama . plan inamB i po ljima, o no SIO nam jc vcOma t:CSIU n ~ 1 do hv:l llI nlkl: i liaOlO ga trena uhrali. dobijaj u sc z l ~lIn c tlcvizc.

Da bi sc OVO pos li glo. pOIrchno jc sivo rit i ann iju hcra ca. a tu a rmiju sacinja vaju lIgb vnoll1 dac i, koji II bcrbi i sakup ljanju lckovitog bi lja. sUll1skih ploclova i pccu rk i treba cia nadll vikstrll ku korbt. SiS l cmilt~ skim sakllpljanjclll Ickov ilog bi lja od samoga pro l ~c.l pa do kas n u jcscn svaki dak sa malo napo ra l11ugao bi da llbczbcdi vcJ ikc ko licinl.:. kolic in c kojc bi illogic I1C ~amo cia 11111 obczhcdc sa:-.vim hc'plal no ~ k () l ova njc vee i d ru gilll tl da pomugn ll . Za lo pomo7.imo dacima da stckn u OVL' ph.:mcnitc navi kc..: . O l11 og uCimo illl cia ~all1i iii kroz I .. ujcdnickc akcijc ock ljcnja iii skolc lI cestvuj u II nprcmi ~voj ih ~kola. kabinclil. radi o nica . hib lio lc..:ka i d rllgog. To 6.: o ni post ie i, ako sakupljaj u boga lslvn kojc kraj njih Ici i. Ov aj put ni jc ni lak. l1i kralak. a li jt pknh.:nit i donosi sigll m n lI Spdl. a 10 i jcslc k r~l j nji ci lj .

U nvu vrc l1l l.". kada jc I11cdu slariji l11 osoham<l sve manje siobodnc ra dnc snagc. dac i lls taju k(JO jedi ni ~ i gurn i lX'rac i i sakll p ljaCi .

Ovaj priru cnik jc lI glavnoll1 i posvcccn sko lskoj ct .... ci kao hcmCinul. U njl: l11l1 su npi sa nc 0 11l: sam oni klc.: vrslC. kojc ~su u najccscoj upolrchi. kojl." sc naj visc traic 1I I1lL'dicin skc svrhc. a wkodc i I . bog svojc Irgovackc vn:d nusti 11 " naSc Il1 i stra nOJ1l tri isili .

Ukra tkn jc o pi sano i dvadcsl! lak vrsla hil jaka kuje sc mug u u~pc':;no kult ivisati kod nas i 11 :1 los ijclll zc ml jisllI . Mall' sko lskc hnSlt' CL' poslici l1ajvccu n.: ll tnbiln oS I gajL' njcl11 nl."vc nu. i alfi jc. i10pa. na nc. eSlragnna

J

i d~ugih v~ta: je r ee veom~ jeftin o m r:ad no m snagom doc; do skupih prolzvoda kOJI donose neko llko puta vecu kons t nego krompir. kuk uru z, III d ruge v~tc. . NajvcCa p0m.~ na Ovom polju oeck uje so od uCitclja, na stavnika I profcsora. kOJI cc na rnznc nacanc zai ntc rcSov3ti dakc Zil ovakvc akcijc, kao Sto su to uCi nile gora nske o rga ni zac ijc. Ovakvim i slicnim akclJama no sarno da ee 50 izgradi li radne navike kod daka vee ce on i stim~ li sani maleri)alnim dobri ma kojc ec primili za ovaj cad. stvorili armlJu beraea, kOJa postcpcno a li sigumo prerasta u slarije berace. koji su gotovo iscczli u potrazi za unosnijim po lovim •.

Pi sac ovoga prir~cni ka jc du.gogodisnji bi ljar i covck koji jc radio na problematlcl ak uplJanJa, ~aJcnJa I prerade Ickovil og b il ja. Zalo smal rdmo da Je svc Ovo dovolJn. gara ncija da ovaj prirucnik ispuni svoj u prosvcta~ku I st ruono-obrazovnu mi siju .

Beograd, 31. I. 1973. g.

Dr Milall SOLDA TO VIC viSi naueni saradllik Illstituta za proucav(llIje lekovitog bilja

1

Ovaj prirucn ik namcnjcn je na $oj scoskoj skolskoj om ladini, a izdajc se sa ci ljem da je obavesli i pouei u jed nom pos lu koji joj moze b ili od viseslrukc kori st i. Rec jc 0 siroko zami sljenoj akciji sak upljanja i gaje nja lekov itog i aro ma licnog bil ja. koj im je priroda izdasno Obd.1-rila na su zem lju. Iz log prirodnog bogatstva, koje je kod nas. na talosl. godinama oSlaja lo nedovoljno iskorisceno. mogu se sa relativno malo truda izvuCi znatne materijalne konsti.

Sakupljajuei lekovit o bi lje dac i ce ne sarno u praksi popunjavati svoje znanje iz bOla ni ke i poznavanja prirode svoga kraja. nego Co i u muterijalnom pogledu doprineli sebi, svojoj skoli i skolsk oj bibliolcci. jer ce im organi za tor ave akcijc kao' protivrednost za sa kupljeno biljc slali sko lske udi benike i druge knjige pre rna njihovom izboru i zeljama, a lakode i snabdeva li skole uei lim •. priborom i drugom oprcmom za nas tavu. Osim toga, orga nizator CC ucenikc obucavati i u gajenju lekovi tog bi lj a, ukazujuCi im tom pri likom na moguCnosti pron alazenja r" 7. I1ov~ nijeg i ekonomienijeg pos lova nja u poljoprivredi.

Preporucujuci seosk im skolama i njihovim ueenicima cia prihvate avu korisnu inicijativu. oeekujemo da CC iz te saradnje proizaCi po sko le vr10 pozitivni efek ti i u eko no mskom i u pedagoskom pogledu.

JUGOSl.OVENSKl POUOPR1VREDNO-SUMARSKl CENT R

5

BERBA

Pre pocc lka bm nja. bCrdC tfeba cia jc upaznat sa v r~ t om bi lja kojc ne poz najc. Veoma jc vazno z nati da Ii jc b il jka koja SI.: bere o trovna i i i neotrovna.

B~ra c nc smc da sc ru kovod i sli cnoscu naelzcmnih izdanaka poj ccl inih vrs ta i d t! bez proverc koris ti po dzc mnc dclovc. jL'f 51.! ta da naj lak sc dolazi do lamcnc.

Berne ne SOle za meniti priliko m branja visoko v rcd nc vrs te sa manjc vrcdnim vrsta ma.

Berne mo m da zn ~\ da ka d jednc vrs l e jcdn i o rga ni mogu bi t i Olrovni. a drug i l1 ..:otrovni.

Beme mora da zna da nekc v r.-;I c bi lja mo£u II j etlnom podnl:b lj u cia budu sasvim neOlrovnc iii manjc o tro vnc o d iSlih vrs la ko jc raSlu pod drugim po dncbljem.

Be rne mo ra da zna da sc b ra njc o t rov nog b il ja mo ra vrsit i sa za stit ~im. ~~i:lvi <:~I~H.I. vlai no m .krpo m na lie u. a za v re me bra nja ~L' nc SOl e JCS II I11tl pUSltl. Posle branJa bc rac sc mo ra o ba vezno o pra ti. O vih mera sc malo k ... o drii iako s u o ne veoma vai nc pri sakuplj a llju o t ro vnog b il ja.

Berne mo nl dH z na da vremc i na ein bc rbc imaju uli caja na da lj u Ickovitos t p riprc mljcnog b ilja.

. " Bcme mo ra da .zna da ~ekc vrstc bilja u jcdll o m knaju Il a~ zcmljc SlIzu Z.(I bc rbu reclm o apnl a meseca, a u d rugom k raju zcmlje lck mcsec iii vise dana k(l snije. . Be rba Ickovitog bilja se vrsi iskljucivo po Icpo m. s uvom v rc menu. I to Je Jedan od prvih us lova da sc priprcmi kva litc tn o b il jc.

Za brnnje bilja postojc biljni ka lenda ri . Me dutim , o n i so n" m ogu uspesn o striktn o primcjival"i je r brunje le kovit og bilja zavisi uglavno m od khmats klh us lo va onog kruja u ko me bi ljka cas te, kao i o d vrc mcn~~ih prilika u dob. saz revanja biljke, a za tim i o d drugih man jc v"z nih c1l1.lla~a . Z ato berbu lek?~itog bi lj a treb. obav ili u naj pogodnije v re lll e kOJe JC ",I be rbu pOJed1l1 1h v rs ta propisan o. a kal e ndari he rbe slu ze ~am?on~cntaciono, sa ma njirn iii vec im odstupanjim a. K,lh: ndar bc rbc 7c bltl pnkazan ~ ~ kraju . Biljc se nc s me brati u vrccc. s(lbijilli i gnjccili , Je r sc brlO upah I posle susenja izgubi boju. kva litc l. svoju lekov itost, a samim tim je i neupo trebljivo.

Bilje se be re ruko m. secc noie m, mak aza ma iii s rpo m i pa zlji vo s tavlJ" u ko rpc. . l'Je sme se bra ti uno bilje ko je je napadnut o rnz nim glji vicnim obo

IJenJlma, 1I1sekllma, bilje koje je odrvenil o . bez li sea , sa p lod ov ima iii sheno. Je r Je takvo bilje izgubil o Ickov itosl.

CVET se be re u vrcme ka da biljka pocn e da eveta. Preevetao iii o plodc n eve l nem(l Ick ovito svOjs lvo, ni trgovacku vrcdnosi. e ve t se

6

~; re bez pe tcljke, iz uzcv gde je to u da ljem teks tu naglaSeno, i 10 iSkljuCIVO po Icpo m I 5uvom vrc me nu. Nck i cvt! lovi 51.! p rcma t rai nj i he ru sa casie nim li stic ima. a ncki bez ca sica.

.~b.ra. n cvet se st.av lja isk ljucivo u korpc i ne '\ mc -,c g njcc iti ni ti sa blJill l, I tako sc nOSI na meslO suscnja.

LI ST se bere uglav no m u do ba cvcta nja. bela postignc svoj potpuni ra zvitak. a i kas nijc svc do k ima svoj u p ri rodnu boju . Li ~ 1 nc smc biti napad nut gljivicni m o bo ljcnjima i inscktim a. Bc re Sc po Icpo m. suvorn vrClll cnu u ko rpc bez sa b ijanja, i list sc be re bez pc tc ljke. izuzt.: v u slu cajevima gdc jc nagla Sc no da t rc ba bru t i sa pCh.: ljko m.

CELA IIIUKA. Na dzcmni deo b i ljk~ se be re ug lavno m kada b il jka poc n!.! da cve la, jer lada b il jka sadri. i najvisc Ickovi tih sal) tojaka. Bi ljke koj lo! su prcc vctalc, gdc sc pojavio plo d. ako s u od rvc njcne u do njc m de lu iii ncmaj u li s la nH stab lj ic i, ak o su zarazcnc glji vicni m obo ljcnjima iii insck tima . ii i s u izgubile p ri ro d nu boj u, 11 c.! l11 aju lekovitosli i nC Ircb<1 ih b ra ti je r ncmaj u nikakvu upo t rcbn u vrcdn osl.

PLOD. Mes na ti pl odovi se be ru z rel i. a suvi plodov i p re po tpunog saz rcvanja . Pl odov i sc mogu s tavlja li i u vrccc, lo rb!:! ( izuzcv nckih ). ali jc ipak naj bo ljc u ko rpc. Bm njc sc v rsi rucno i i i po moeu nck ih po maga la. SIO CC bi li naglascno kod pojcd inih vrs la. Fc rmcntisa nc plodovc Il C t reha sakupljati je r ncmaju vrcdnos li .

SEM E se sakuplja kada jc pOlpu no zrelo je r je wda najs uvljc. najh.!kovit ijc i n:J jlakSc sc euvn.

KORA 51! sk ida ra nD s p ro lcca. odn os no ka da ima ni.Jjvi Sc sokova. a reele s jcsc ni . Kara sc gu li S;J mladih stabala i de lava g rana, a li tako cia sc nc oguli sva ko ra sa jcd nc bi ljkc, vee sa mo ko li ko ncCc d a skodi da d rvo ko riscc no za ko nl 5 proleca ponovo oziv i. Ko ra sc sk ichJ u uza nim ka ik villl 3. Staret. h rapnva. il'p UCH la i IllrLva korn nl.!1113 leko vito dejslVQ, pa se l' toga i n~ sak upl j(J.

KOREN. KRTOLA RIZOM - LU KOVI CA. Ov i sc vade najCI.! SCC u jescn iii u pro lecc. Nck i sc vade i prcko c !.! log I c t ~l . Kar!.! " sc mo ra oCistiti ug lavno m od i ila i i ili cH ( nl! ki nc) o p rat i i, aka jc de bco. treba ga raseCi ra di lakscga s u5cnja. Ncki ri ZQllli i ko rcnje st! i gu lc. Staro korc njc, odrvcnjc no, trulo. a na kojc je re mlcntisano i izgub ilo p rirodnu boju i miris, ni je Ickovito, Ie ni jc za II pot rcb u i nc t reba ga sakuplja ti . Kore n sc sakuplja u vrccc i nosi na suscnjc.

PUPOUCI se sa ku p ljaju m no s p roleclI kada jos n is u o tvorc ni. Prili ko m be rbe o trovnog b ilja Il C s me sc is tov rcmcno brati Olro vno i neot rovno biljc. niti se sme zajcdno dri.ali. U vrccc iii ka rpc u kojc sma b rnli i p renosili o t rovnc biljke. nc smcmo prcnos iti i ncotrovnc.

Obra no o lro vno b il jc sc mora vid lji vo oznaciti k"lko Ill.! b i doslo do za ml.! nc priliko m da ljcg manipulisanja sa nji m.

7

SUSENJE

Posle pravilne be rbe. naein susenja je najvaznija me ra za pos liza nje kva li le l8 obranog bilj a.

Susenjc moze b ili vcStacko i prirodn o. Prirodno s usenjc mozc bi li na suneu. kada su pojedini de lovi biljaka iz loi eni d irek lni m sunea nim zraci ma. i u hladovini . u kosevim a. nn tava ni ma. supam:l i drugim

. promajnim meslima gde nema di rek lnog sunea. VeSlaeko susenje se odvija u p roslo ri ja ma u kojima se poscb ni m

izvorirna loplo le posliZe pOl rebna lemperatu ra za suSe nje. Ako na cislo rn, p romajnom lavanu s lavi mo harliju. pa preko nje po loiimo u jednom sloju evel, lis l, celu biljku iii kore n, posle neko liko dana dobiecmo suvu robu koja je zad ria la lepu prirodnu boj u. Med uli m, ako susenje pada u vremc d u.zih ki s. . hlad nog vrc me na. o nda se rok sUSenja zavisno od onog dela biljk e koji se susi, moze da prod uzi i mesee dana. Ovaj nac in sUSe nj a ne za hleva ni kakve izda lk e. a li im a i losih Slrana. Dugim sUSenjem se do nekle gube lekov ila svojslva, posle izvesnog vremena napa da prasina na bilje koje dugo sloji i. najzad, pOlrcbne su vece povrli ine za susenje b il ja koje se svakod nevno bere. .

Najbolji, nejjefl inij i. najsigu rnij i i najbrii naein za sUSenje lekovilog bilja je sledeci:

Na pravi se obiean ram od 4 le tviee i ras legne se relka jUla, sa rgij a, obieno pl a lnO, cedil o, gaza iii kakva sla ra Cis la ma ram a, i lako se dobije lesa za susenje bilja. O va lesa se slavi na dve ci gle na slednjak iii izna d peci. najbolje uveec, a na lesu se slavi o ne bil jc koje smo u loku dana obrali. Na laganoj lihoj vatri sUSenje evela se na ovaj nacin obavi za svega nekoliko sati , a iSlo tako i lista i ee le slabljike, dok se plod osusi preko no Ci. a ko ren eventua ln o sUlrada n. Za iz rad u ovog rama - lese nije pOlreban sko ro nikakav izdatak, pa ga i najsiromasnij i (lak berae moie nap ravili sam. Ovo malo po moeno sredslvo za sUSenje ispla lice se, na p.rimer. sarno od I kg obranih sipu raka, a na njemu se veoma uspesno moZe osusili neko liko slotina kilograma raznog bilja tokom godine. i to kvaliletno osusili.

Ako je (lak, iduc i iz skole kuCi , nabrao u nekoj kesi evel zove i stavio ga na lesu;.on Ce sUlradan bili sasvim suv. Sutra Ce nab·rati glog, i tako redom kako koja biljka stize. Na ovaj naein imamo sigurno osuSeno bilje koje zad riava sva lekovita svojstva. Dobijamo cislo bilje jer ne ma odakle da pada prasin a na njega. Na ova j nacin, sUSenje, koje vrlo Cesto za druge predslavlj a pro blem, ide bez zasloja i kese sa suvim biljem iz dana u dan rastu. a kod (laka beraea se Slvara sigurnOSI i Zelja da sto viSe sakupi, jer unapred zna kolik o Ce dobili za to

8

malo l ru da. MC51 u~ i m , . ako je dak iii sta ri ji heroe bilja koji ni je imao ~~u lesu, za suscnJc, 100ao prob l~ma aka sUSc nja jcr jc ana l raja lo ,11 nedc lJa n~a. pa . mu roba za kOJu je ul ozio dOSlll Iruda. nije prim IJ~ n ~l za t.o SIO ~ IJe d~yolJno kva htctna, on ooda gubi samopouzdanJe. ' vo lJu za laJ rad, Jer nema st. d. ga slimuli se, pa prckida bra njc. Os,m 10gH. o n save luje i odv rata d ruge. i akeija lako propada. Zalo sc na roci! o podva laCi vainosl ovog malog pomocnog pomagala pri-11ko m susenJa bdJa. Je r ono ne sa mo da Je veoma korisno. gOlovo neza menlj ivo pri sUSe nju bi lja. vee ce pos luii li u do macinslvu i 11 d ruge svrhe. O naj bera e bil ja koj i se bude driao savel a kako da bere i susi. sledece godine ce umeslo jedne imali 10 lesa za susenje jer ce shva lili da Je 10 najlaksi nacin da b ranjcm i sUSenjem bi lja dode do sigurne za rade.

CVET SE SUSI iskljuc ivo u hl adovini , izuzev evel nek ih biljaka. SIO ce bili na po menulo kad se bude govori lo 0 pojed ini m vrslama. Ako se eve t susi p ri rodnim pu lcm, o n sc razastrc u jedno m sloju (evel clo cve ta). Aka se susi U sllSara ma, tempera tura se mom kontrolisa ti jcr ne treba da prede 35-40° C.

LIST I CE LA STABUfKA se suse u hladovi ni , iSlo kao i evet, s 10 m razli ko m SIO se suse spo rijc. Ce la sta bljika se veoma dobra susi ako se u malim kiti ca ma po bode u kOScvimil i po supama , iii se jcdnostavno stav i na za tcg nu t kanap po tavanima iii promajnim mes lim a.

KOREN, PLOD I SEME se mogu susili na suneu. Scme i plod u jednom sloju, a deblji ko ren se pre lhodn o raseee. Pri rodno s USenje dugo lraje. narocilo ak o nema dovoljno sunea u ki sne jese nje dane. ajbo lje susenje je iznad pec; na lesa ma iii. kada su u pila nju vel ike kolicine. o nda u susni cama . Tempera lu ra ne sme da p rcde 60-70· C. KORA cini ,zvesta n izuzelak u poglcd u lempera lure suSe nja.

. O na se moie susili ina lemperal u ri od oko 100· C. Susenjem sc mo ra posti Ci sledece:

- da osusen i de lovi lekovil og bilja zadrie svoju lekovil os l. - da zadrie prirodnu boju, okus i miris. - da se vlaga svede na oko 8-15 %, kako se bez bo jaz ni moze

dria li u magac inu duze vreme " da ne dode do kvara robe. OsuSe ni delov i bil jke koji do laze u prodaju iii se ko ri sle u druge

svrhe nazivaju se d roga. CVCl kamilicc, lipe, zove iii list nanc. karen maslacka. krusinc.

plod sipurka, klcke iii Irna ild .• svc s~ 10 naziva d rogom. Posloje i la bliee koje pokazuju p rocenal sasuSenj a kod pojedi~ih

biljnih de lov", a li Ie labliee ne mogu sluzili kao siguran podalak Jer

9

delovi pojcdtnih biljaka iSlih vrsla sakllpljc nih 1I raznim I11 cs lima imaju rnzlicil procen.1 saslI Senja. Pmksa jc pokaza la da procenal sa,uSenja wvisi , pored oSlalog, i od meSllI gde sc berc. od vrcmcnskih prilika lokom vegclacijc i iSlih prilika lokom bc rbc. pa Ie tabliee mogll sumo orijcntuciono posluiiti sa manjim iii vcCim odstupanjinw.

ad oko 4- 8 kg sirovog evel" dobija sc oko I. kg suvog ad oko 3-8 kg si ravog lisla dobija sc oko I kg s lIvog od oko 2,5 kg sirovo ce le slabljike sa li slo m dobijc I kg ' live ad aka 2.5- 5 kg . i rovog korena dobijc sc I kg suvog od oko 2-5 kg s irovag ploda dObija SC I kg slI"og od oka 2-3 kg sirovc kore dobijc se I kg suve od oko 1,5-3 kg sirovog semena dobijc se I kg slIvog.

10

PAKOVANJE OSUSENOG BILlA I USKLADISTENJE

OsuSc no Ickovit o bilje moril bili up:Jkovu!1o prcma postoJcclm proph.ima da bi zadrialo ll.:kovilO!'l l i one kvalilclc koji !lU pO'l ignul i prav ilnim bnmjcm i !otuSc njcm.

Kao ambalaza 7..il pakovanjc !l lui.e: jUI ~ln c vn':Cc t jutanc ~ I a ma ri cc. j UiallC bale. papirnc viscslojnc vrccc, papirnc vrcCc spolj tl oblozcnc jUlom iii najlonom, papirm:. kULijc, clrveni sa nduci, kart onska burad. limene kU lijc i druga spcc ijalna <.tmbalaza.

vel SC, prcma vrsl i hiljkc, pakujc prc tcz no u pupim c v i ~c!) Jojn c vrccc, kartonskc kUlijc oblozenc tamnim papirom iznulm, drvcnc.: sU llduke (re<le), limene kU lije i jll"'nc vrecc.

Lisl i ee la s lub ljik a pakuju sc u ju","c bale, jUlanc vrecc, jUlanc slamaricc, a neke vrstc u papirnc vrete i kartonl) kc kutijc.

Koren se pakuje u jUlane ba le i vrece. Scmc se pakujc u papirnc vrccc pojac;lnc l\polja jUlom, i jutanc vrccc. Plod 5C pakujc prctci no u jUI ~lnc rcdc vrcCc. Kora ~c pakujc u jutanc bale. Pecurke sc pakuju u karlo nske kUlijc, pupirnc vi scslojnc vrecc

iii karlonsku bumd. Upakovano biljc sc cuva iskljuCivo u l) uvim pros torijama. Vccina

droga trai.i tam ne prostorije jcr im i minimtl lna svctlol) t utiec n;1 izmcnu kvalilCIa. Proslorija u kojoj sc euva biljc 1110ra bili pOlpuno suva i treba 7~1 svak i slu caj da ima upijaec vlagc, iii bur sud sa ncgclScnim krccol11 . U bli zi ni pros lorija gdc se ellva bilje nc smcju bili skladislenc materijc sa jakim mirisima (ku tran. smole, nafte, kal e i druge m~tc ~ijc). prostorijc 5C moraj u rcdov no cistiti i provClfav:lti . Ak o sc ne pndrzava propisa. LI ncc1ovo ljno 6 51il11 prostorijamu. pojavljuju sc Ccsto ~a~ni insckti. koji mogu potpuno cia uni stc svu rohu . Ista taka. u vlaz",m magacininHl dol,lzi do kva rcnj(1 robe, naroeita one koja nije dovoljno suva iii jc higroskopna. .

Upakovano biljc mora bit i obclci.cno - signirano (dHlum I mc~ IO berbc, vrsla robe i kolicina).

Otrovno biljc mora biti obavczno poscbno skladi Stcno. . . . Dakle, najglavnije od svcga je dH sc bi lje kroz bc rbu I suse n]e

dovcdc u takvo stanjc u kakvom b~ moglo dcj!) tvQvati prc~,a s~oJoJ prirodnoj snazi. a k~)da sc to poslIgnc. onda gH trebtt saCuvalJ od daljih p ro me na.

II

12

KALENDAR BERBE LEKOVlTOG BIllA

JA UA R H rastov lisa j, i md;].

FE BR UA R H mslov li saj , imcla, podbcl i maslacak.

MART I-Iras lOv lisaj , podbcl, Illaslacak. Iju bicica, k rusin a, s r ''' nl k.

A PRI L Hras tov lisaj, podbcl, Ijubicic: l. maslacak , g log, jagorccvina. gorocvct, kamil ic ~l . bOZUf, oman. ticak. rusa, sTeenj;! k. tmjina.

MAJ HraslOv lisaj, podbcl. glog. 1m. IjubiCica. jago rccv ina , bOZUT, bokvicil bunika. go rocvcl. durdcvak. b lllli iic3 . kopriv:1. digllali~. malicnjak. majkina dusica. li pa r.ls tavic, ru tr! . za lfija .

J UN H ra SIOY lisaj . bd i slcz, jagorccvi na. c rni ~ h.:z. ka mihca. lip" , 10 a, n,lIla , ma li cnjak. majk illa dusica. divizmi-l. digi ta l i ~, borovnica. buni ka, d;J 11 i no e, kanl i1rion. k iCica. kopriva, rasta ie, razli c.lk, sitnica, {al ul a . vclcb il jc, majo ran, hajdu ck a lrava.

JUL H ras tov li saj , bcli slcz, c rn i slcz. ka mili ea . smilje. zava. la lu la, limijan . ras tavir. hajduck:1 Ira a. ka dulja. k:llll a ri on. "1 111 . bOro \Il IC'H. bo"vic:a. bu ni ka. b rd<l l1 ka. d ivi7l1l a. l1l ajo mn . izop. n1l11£ 0\'a(. rwna. podbc l. mrlva ko pri va be la.

A VG UST H nis tov li saj. idjiro l. s l1l iljc, ral. li cak . ta lula. vch.:b iljl!. bcli i cm i s~ t!z. mr.uovac, izop, Ileve ll . po dbcl. majkina dll sica , majo ran. ~im . kop,:v<!. kupin a. klcka, v~,.' nj ~l . divi zmil . hajdllcka tra v~l . k;'.lnla no n. bUl1Ikn, bokvica. b rd ~.II1 k a . Ct.' mcrika. borovnic<l. mrtva kop riva.

13

SEPTEM BA R Hras tov lisaj. cClllcrik:l. d ig ita li s. diviz ma. sipu rak . klck a . k rll si nn, lincu ra, nana, neven. slntka papm t. odoljcn, o man. mo rae, mrazovac, cicak, heli slcz, silnicCl, tcH ul a, tmji na, Vl.! lcbi ljc. idi ro t, trava a d srca, mo rae, m rnzovac.

OKTOBA R H rastov lisaj, g log, id iro t, kick a, zova, ec mc rika. kopriva, li ncura, mas laeak, navala, sla lka pap"'l, cicak, salcp, s lcz beli, llllula, odoljc n, brdanka, l rava od s rca.

NOVEMBAR H raslOv lisaj, glog. lmjina, klc ka, maslaeak, odo ljen, cicak, idj iro l, lmva od s rca .

DECEMBAR Hraslov li saj, imcla.

14

SAMONIKLO BlUE

AchiUea millefolium - hajduCka trava sporis, kunica, ravan, hajducica '

16

Kao vi ' egod isnja zeljasta bi ljka, hajducka Imva rusle visoko oko 30 do 70 em, n"jcesce pored pU lev" i nn meda ma, a veoma ceslo pokriva <:itave Ii vade i sumovile propl" nke, Lislovi hajducke lrave su perusli , a cve l je beo do bkdoruzii:"sle bojc, u ob liku slila. Cvcta od majn do oktobra. Cc la biljka jc obrasla dlaka ma, vcoma aromlHicnCl i gorkoga ukusa. Kada jc b il jka u punom cvelu, sakuplja sc evet, redc li sl i cela bi ljkll. Cvel se bere sa drSkom oko 2-3 em, lis l sa pelcljkom, a eela b il jka najvise do 20 em duzine, obavczno "evClom.

Susi sc na promajnim mcs tim a u hladovini. eve t i list najboljt.: sc susc na Icsama, na tcmpcraturi od aka 40 0 C. Cela biljka sc su ~ i u malim sl10piCi ma obcScni m u kOScvima iii na lavani ma, najccscc na kanapu.

Donji delovi bi ljkc bez lis la, ples ni ve bi ljke koje su izgubilc boju, kao i odrvenjeni dc lovi ncmaju ni kakvu vrednost, pa ih ne treba sak uplja ti. Osuseni evel se pak ujc u pap im c vrece, a ccla s tab ljika u jUla ne. Od oko 3--4 kg si rove s tab lji ke sa lis t om i eveiom dobijc se I kg suvc. Od 4 kg sirovog eveta dobije se I kg suvog.

Hajd ueka trava sadrii e te ri eno ulje. Upotreb ljava so u narodnoj medieini sarn a iii sa d rugim biljcm kao eaj za okrepljenje, za apetil i rcgulisanje tegoba kod c itavog niza razni h oboljcnja .

Ima nekoliko vrsta iz ovoga roda kojc su manje u upotrebi . Trcba sak upljali sarn o onu sa belim ii i bledo ruzicast im CVCIOO1, a nc sa zutim cvetom.

2 J>riru cnik Ijcko'l ilog bilja 17

Acorus calamus - idirot, vodeni bozur, sasa

18

[d i nH ra~ l l! n:1 mocvarnom zcmtji~t u . naJtcSCl: okn rttk<1 I..OJI.: ... c rilz li vaju. 'lilli m oko ka nl.l la i na ni :-.kom barovitom zcmlJlslu . To JC v i ~l!gou i ;n ja zdj;! ~ liI hi ljka, Cijl.: je podzcmno \ttlblo (ri/om) horizonla in o, razg ranato clt; blj inc nckoliko san l imcl~lra i:I uuzinc i pr..:ko I. pit

cak i do 1 md ra. Sa donje ~ I nlnc ri zom jc ohr.:I"i I:1O gu ~t im kll rl.! njcm i zili ca ma. dok sa go rnjc !)lranc rizoma izhijHju d igack i Ii \(ovi '\<lh1IaSlog ob lika oko I m lI vi s. Cvct j c U obliku I-.Iipa. l uck:I'tozc lcnka .... tl· hoje . Cvcta II jUIlLI i ju ju . U na~J11 podnchlju nc tlono ... i plod. kOJI Jl! inil Ct..: c rvena hoh ica. 5 1ahlo jc pri o ... oovi crvcnka ... tI.: hojc. RiLOI11 jc prijatna miri ::. a je r sadr2i c lc ri cnoga ul ja , cak i do 3.5 % . Sakuplja ... c po clze m no s tablo - rizom a d proh:ca do jC$cn i. i n no M: vad; vilama. kopa aSQv;ma ii i izo mjc. Rizo m $C pcn.:, a latim hI.! od~tranJuju i di e..: i korc nje, keto i gornji de lev; izda nak a. Ri zo m ... c Sl!CC rad; la J..~g I hri.cg s lI sc nja. Prc l11 u potn.:hi Iri.i sw i L<J ht (:v u kllpca. ri7()m idJirn l:1 sc i Ijust; - g ul i ~c poko ri c;J i tako oguljcn riznm sc ~u;i, mad:1 u 10m ~ tanjll idiro t im;1 z llatno ma njc c tcricnog ulja . Kvalill!ll1a rl)h<t mora za clri.ati svc tlu boju . prijatan m i ri ~; Ijuln nago rak uku .... Rill11l"1 Idlrnt ~1 Sl! s ll ~ i na S UI1 C U, iznacl pcCi iii u susni c:lm:l. !la h.:mpl!fatllri uti oJ..o -1-0 0 C. a najholjc na k sa ma iznad peei. Ljll !<.J..c J...ojc o\ lanu 0<.1 guIjcnoga idimla la kodc sc ko ri ~ l c. Onl,; "'c ChU\(; i paJ... uj u 1I Jutanc iii papirnc vrc6.:. Suscn rizom icli ro ta sc pak ujt.: 1I j utal1 l.' bait..:. OJ nlo..n 3 kg :-'VCZl!g ri zo m;! dohije sc I kg !-o live rohe. Ako idirot nijc ... a ...... im SliV ; nl..: i11 i-1 ~vct lll boj u. nij l..: kva litcw n i nijc lei lIpoln.:bu . Idi ro lu Jt.:. po izgkdu vcoma :-. li c na vockna pl..: mnikCl, a zU li m i rogo/. ali njihuvi ri zo l1li n~majll prijawn min :;; id i rola, P;I :-'l! pD 101111,.' od mah i ra J. likllJu. Idirol sc lIpo l reblj av:I 1I kozm~ t ic i. pa rfimcriji. :I i'at im ula/ i u ~:..t"' l av caj cva za rcguli sa njc zcl udacnih h.:goha i va rc nja .

z· II)

Adonis vernalis - Gorocvet, zuta sa sa

•

20

Ova biljkn raste sa moni klo nn suvim. peskovilim i kamcni(im zc mlji stima i u retk im sumamn, ali se vComa uspesno ku lti viSc. Goroevel je viSegod isnja zeljasi. bil jka. rasle 20 do 50 em uvis, sa vclikim i vco ma Icpim cvelOrn zutc bojc. Cvcta od apri la do juna mcseca. Bi ljka jc inlcnzivno zelene bojc sa ma lim i igli Castim li scem. Podzemno stab le ri zo l11 jc rnrkotamnc bojt.:. ob rasao zilicasl im korenjem . Biljka jc Olrovlla.

Sak uplja se eela biljka (nad7J!mni deo), a redc eela bi ljka sa rizomom i ko rcnjcm.

Sak upljanjc sc vrsi samo kada jc biljka u cvctu. Precvctalc biljke na koj ima sc vee nalazi plod ob lika dudinjc nisu kvalitetna roba. Za kva litc lnu robu nc sme biti viSe od 5-10 % biljaka sa plodom. a mom biti najmanje 50 % biljaka sa evClom. Nc sme bili slab ljikc bez lisla. Susenje se vrsi u jcdnom sloju na promajnim mestima. lavanima, koscvima. supama. Duzina cclc stab ljike koja se bere nc smc bili veca a d 15-20 em. Ako sc susi u Icsama iii u usniei, deb ljina no sme bi li vcea od dva sloj •. U protivnom gubi boju. Oorocvet mora posle suscnja da zadrii zelenosivkastu boju. Prilikom branja, stabljiku lreba seCi nozem, srpom ii i makazam(l~ u visi ni poslcd njih lislova. OsuSeni gorocve l sc pak uje u jUlane bal e i ne sme dugo bili skladislcn. Od oko 3 kg sirove biljke dobije so I kg suve robe. Posle rada sa gorocvetom ruke lreba obavezno dobro opra tL

Gorocvet sc upotrcbljava u mcdicini za izradu raznih prcpamta. Medulim, kod srCa nih oboljcnja ncukc osobe mogu ga koris lili samo LI Z save l Ickara -slrucnjaka.

21

Althaea officinalis Beli slez, slezovina, pitomi slez

22

Slcz jc viScgodis nja ze ljas la biljka. Rasle samonik lo na vlazOIm zcm lj is tima oko rckil , kanala i patoka, kao i ml vl,lznim livadama. R~' S h:: visoko aka 1.5 m. i 10 razgm nato. Stablo ji.: pok rivL:no sit nim sivim l11 aljam ~l. Li51 :, lcziI jc pri vrhu jajasto ~i lj a l , pri dnu stahla vi\c sTeolit i pokrivcn gustim srcbm aslosivim maljama. Blcdoruiicasti cvelov; nala ze se u pazuhu lisla . Slcz cveta prcko cclog le la. On sc vCQmtl uspcsno kultivi Sc i dajc vco ma dobr~ prinose. i kvalitcl lisla, a na roc ilo korena. je bolj i nego kod sn monikl og. Glnvni lekovili saslojak jc sluz.

Sakupljaju so eVCI , li s l i koren. Ko re n sc sak uplj a s pro le':a i s jeseni u prirodno m sw nju . Izvaden

kore n se opere, dcblji dc lovi se rascku radi lak ' eg i hrie)! suScnia. a z<:l1im sc suSc nCl Icmpcraluri od oko 60--{lS 0 C u ~ u~nicama. na jilko111 ~uncu iii na lcsa ma iZll ild peeL Od ako 3.5 kg svt:icg dobija se I kg suvog korena. Ovaka " premljen koren s leza pakuje sc u jUlane vrccc. Koren bdog slew do lazi 1I promcl i gllljcn. scren u snilc, pa za lim susen. Posle suSc nja. pa ze lji kupea i vrsli upotrebe. sccka se u kock icc. OV(lko pripremljcn s lcz pakuje se u papirnc vrccc. Lis t belog sleza sc be re za reme cvcranja od proleea pa svc do jescni . List ne sme bi li o stccen i m o ra da zadri.i svoju prirodnu boju pos le suScnja. Od aka 4 kg si rovag lis l<l dobija 50 I kg suvog. Su si se u hladu no 1.i:IVClni ma, kosevima iii m l lesama iznad pcc i. na tempcf:lluri tlo 40 0 C. Pakujc sc 1I jutanc vrcce. evel sc be r!.: lokom cclog kIa, susi u hlcldovini kao i li ::' l. paklljc 5 1.! U p::lpirnc vrc6::.

Plcsniv. ncdovo ljno s uv i ncc isl koren, kelO i li st i evel kOJi su izgubi li boju, ni su za upOlrchu.

Slcz se kori s ti u mcdicini kao sam i kao saslojak sa drugim biljem za lIb lazava njc i lceenj t: razn ih oboljcnja, " posebno di sajnih organa, pa jc zata veoma koris tan i Imzen .

23

Arctostaphylos uvaursi Medvede grozde, medvede uvo, medvetka

24

AVO jc vi Scgodisnja ze ljas ta b iljka, raste kuo polusib vi ~ inc do oko 1 m. Rasle najii :sce u sastojinama borovc i jc lovc sum e po suncHnim plani nskim slranama i stenov it im zcmljistima. ali sc u spc~ no i kulliviSe. List je duguljas to jaja t, tamnozelcnc boje, kozas t. po obodu ceo i sjaja n, a pos tcpcno sc suznva u drsku. Lisni ne rvi SU sa mllicja i pupeeni a sa lieu li sta udubljcni. eve! jc bc lo ruiicastc bojc. a plod jc jestivna bobica CNene iii crvcllonaranUzCl stc bojc.

Sak upljaju sc list i plod. List se bere u prolccc i u jcscn. Susi SI.! u t<l nkom sloju u hladovini.

iznad peei na lesi iii u susnic i, na Icmpcra turi od oko 40° C. Pm,le susonja mo ra im.t i prirodnu zelcnu boju. Pak ujc sc u ju ta nc vrc ·c. Sa listom posle suscnja t reba op rez nijc poslUpati je r so veomo lako lomi . Lis t se najbo lje susi na odscccnim grancicama. koje sc. kada c osuSe, is tresu. Uk us. je pomalo go rkog i ne prijatnog. Plod se bere u jescn i susi na suncu. iznad pcCi iii u susnica ma, i pakuje u jUlanc iii papimc vrccc.

Ako lis t ne 7-"drii zclenu boju pos le sUSc nja iii jc izlomljcn. roba nijc po trebn og kvalite,,,.

Upolrcbljava :iC 1I mcdicini za cajcve, ugla vnom proliv legoba mokracnih ki:lO ala.

Po toje z.1 mcne i fal sifikali lista medvedcg groZd a sa lisccm iz roda borovnica, simsirike i bru nicc. od kojih sc rnzlikuje po tome sto brusnica im f:i retkc zupcc po obodu li st;] .

ad oka 3 kg sirovog lista dobija sc I kg suve robe.

25

Arctium lappa - Cieak, repuh

26

iCHk jc viscgodi snja zeljasla bi ljka, ras lc vi oko do 1.5 m po mcdama, krdj pu lI . .'va, po i ~ kr.:tju sum a i oS lalim nc:ob radcnim i zapustcnim zemlj isti ma. On irna vcoma razg ranatu stab ljiku sa krupnim. jajastim list vi rn a. po obodu re tko nazubljcnim. Sa gornjc Mmnc su liskc zelcne bojc, a sa na li cja sivopcpc ljas lc zbog maljavosli. vel je i uckas locrve llkas lc b je. ve la preko cc log 1<) la. Ko ren jc debco i dugacak prcko 0.5 m, a vrclen.slog jc oblika.

Sakupij a so ko ren (B a rdan"c rad ix). Koren sc va di s jcscni, opere, i sccc na manjc komadc. p,' susi

na ::.unCu iii na Icsa ma iznad pcCi. Pak ujc c u j Ula nc bale. i t uva n<J promaj nom i suvo m mcs tu . Od aka 3 kg sirovog korcn<! dOb ija sc I kg $uvog. sivomrkc bojc. ieak sa dri i ctcricnog ulja.

C icak sc upolrcb ljava u kozmclici i parfi mcrij i, a ul azi u S3slav raznih cajcva u na rodnoj med ici ni .

Odrvcnjcne dclovc korcna, Hule i one kojc su pl csni vc ne I reba sakup ljati jer llL"maju Ickovitu vn.:.dnost.

27

Arnica montana Brdanka, moravka, veprina, divlji neven, arnika

28

A mi ka jc vikgod isnja zclja,," bi ljka. faS lc oko 50 cm uvi" Ona r;I .... lc sa nloni klo i na nadmo rskoj vi" ni (lei prcko 2.000 m. po vla:inlm ~umam i:l, planlllskim li"adama. vi~L' u hladnrm krajC\lmil. LI\to\l 'u joj JajaslOg oblik :l. re lene bojc. u obli ku rozel" pri dnu "abljike, ';;1 s tablu irna nckoli ko g l1lna i . va k,,1 sc zavrSava vel iklm eVe 10m - gJavicom zatvorcnozuh:: bojc. prijall10g mirisa. veta od junn do avgu\la. Sadrii e lc ri cnllg ulja, Podzc mn o ""blo amike jc Ijusk"slo. mrkl>cmc bojc. u cijcm dOTlJcm delu \c nalazi \,tno z ili ca~lo korcnjc.

akuplja se cvet bez casicc kada jc potpuno otvoren Trcba ga susit i na br"'l..i nu na Ic ... ama iznad JXci, inacc IZgUOI pn

rodnu bOJlI . poc mi pod ul lcajcm vlage, Pak ujc sc u papimc vrccc I ell vn na suvom mcstu. Od oko -l kg

sirovog cve la dobi ja 51.: I kg ..,uvog. Rizom sc vadi k"da bil jku precvc l", Ri zolll sc ope re, oebt i I osusi, a pakuJc ~~ U Jutanc yn.:c.:t.: I dr-ii nil

$uvom mcSlu. A rnica sc u potrcb lj av~1 u mcchcJnl , z,tttl m La 'pmvlj:loJl.' rtllOlh

cajcva. a li isk lJu civo po savctu slrucnogCl lica Jcr s:ldrii Ilvc!~nl! kolicmc olrov nih sups ta nc ija kojc doyode do raznih porl!ml!caja.

Artemisia absinthium - Pelen, pelen beli, pelenak, gorcika

30

Pc len jc vi k godisnja zeljas la bi ljka koja ra, le samoniklo od 50-80 cm. a li i prcko jednog melra kilO polug rm . Rasle n. suvim sun ea nim i kamenitim zt.:m ljistima. ali c vcoma dobro i uspcsno kultivi se na Z<;lparlozt!nom zcrnljislu . Pelcn ima pt:rastc listovc obra~ l c gustim, srcbm asto-!wilcnim maljama. Cvclovi SU okruglasli zlatnozutc boje iii zeknozlile boje, pojavljuju Se lokom cclog le la na biljci.

Sakuplja sc cvcl bez drskc, lisl i ceo nadzemni deo. Siab iji ka sa lislom so akuplja u dob" cvctanja, i 10 do 30 cm

duiine. a ad slarij ih bil jaka kori ' li se sarno li s l. Pelcn je vco ma go rka biljka jc r , ad ri i clcci cnog ul ja, kojc jc gorko

i otrovn o. Pclcn sc susi u hladovini. u koSt:vima. na 13vanim a, a najboljc na

I c~ama iznad pcCi iii u susnicama na tcmpcraturi od oko .H)0 C. Pos lc slI Sc nja mora zadrl:ati prirodnu boju . Slahljika i liM pakuJu 'ol"

1I jU lanL' vn.;c..:. a t vCI II pi:lpi rnl!. Odrvcnjcnl! srablji kc: kao i pk~OI vt.' ' Iah ljikc du ie od 30 em sa li , lom koji jc izgubio boju , ni " , La upol rchu inc treba ill s ~lk upljal i.

Pelcn sc UpOI rcb ljava neslo u mcdicini , a yi;c u vl..' lcrini . Za lim za izrad u nl!kih zcslok ih pica, za priprcmanjc r;.l znih C<Jjcva a druglm biljem, ali iskljucivo II malim kolicinama je r sadrii nc::k ih olro~nih matcrija kojc bi u vccoj men magIc da izazovu r.-I zne nczcJJcne;; parcmacajc.

31

Aspidum filix mas - Navala, muska paprat, dumaea, gIistovnica, debela paprat

32

N~va l a raste gOlovo po svim sumama. 6tk na VISlOama do 2J)(X) mctara kao viScgodisnja zc l j~l s ta biljka. Iz ri zoma. koji jc vodomvan i odmah ispod 7..emljinc pov rSinc. izbijaju pcrnsli listovi visinc cak i prek o I m. Na po ledini ov ih lis lova nalaze se sporonosni orga ni . organi z.a razmnoZavanje. Rizom jc gusto obraslao Ijuskastim li sliCima i sitnim cmo-mrkim korcncicimu.

Sakup lja se rizom mno s pro lcea iii u jcsen. Mcdulim. nckad zbog vel ike pol rainjc. rizom so sak uplja i preko

celog leta. Sa rizoma sc uklonc svi Ijuskasti de lovi i 5vi kon.:ncici. Rizom se opere i susi ceo. On jc dug 15-30 em. bez miris. je i Ijulog i oporog ukusa. Kada sc rizom rasece poprcko, mora imati zelenu boju, i odmah sc U sredini ri zoma uOCavaju dva reda sudovnih soapiea svollijc boje. Unulrasnji red preds lavlja k rug snopica pravilno porcdanih sa 5-12 sudovnih snopiea bubreiaslog ob lika. dok spoljni krug im a vise sitnijih snopica . Kad osla lih pap rata u spoljncm krugu nema sudovnih snopica. pa sc zamena moze laka UOCil i obicnim prc~kom rizoma. Rizom sc susi na Icsa ma iznad pcCi i ii u !otusnicama. promajnim lavanima iii koscvima. na nizoj (Cmpcraluri nego korenjc ostalog Iekovilog bilja. jcr lek lada zadri.v. lokovil. svojs tva. Pakuje sc u vrece i no skladi stujc se dute vrem" n" . Od o ko 3 kg sirovog dobijo sc I kg suvog rizom •.

Rizom sc upotrcbljava u mcdicini . a naroeito u vClcrini . uglavnom za spmvljanjc prcparata proliv crcvnih par,nita. S<J navalom sc mOT:1 strucno rukovoditi jer ri zom sadri i i ocrovnih ~upMancija . 0 ccm u sc mom voditi racunn prilik om rukovanja sa njim.

3 Prirumik ljekovitog bi ljll 33

Atropa belladonna - VelebiJje, divlji duvan, bun, luda trava

34

Vckb il jc jc viScgodi snja zeljasla biljka, koja ruSlc visoko 1-2 m. sa monik lo po sc novitim ; umama, propl nncim<l i kamcnjarima .... poschno nC1 'u m~kim zg:lri ; tima. ;·lIi !otC vco ma lI s pc~no i k ulti vi~c. Li\, j nj jL: jajas log ob lika, pri vrhu siljlll i na izmc nic no ra!otporr.:dcn . Li ... tovi SlI sa na licja !co ivkastozclcnkaMi. a sa liea vise p l l.lvka~ l ozcl c nk a~ li . Plod jc ve lika e rnu bob ica . Cvcla jula do avgus ta. Cvc t jc u vidu nap~lka. K o n.:.n jc k rupi.ln ri zo m, moze bi li lciak i po nckoliko k il og ram a.

Lis t Sl! sakuplja u vrcmc cvc lallja biljkc, u nckoli ko nl.l vrHla. Su,j sc 1I Icsama izni:ld peei . 11 susnicama iii na promaj nim ml:Mi ma bez prislIs lv<I SlinCa, jcr inncc li st brL.:o izguhi prirodnu boj ll . O:-, u ~c n Ii" sc pak ujc u tfos lojne papimc vrccc jc r jc jako higroskopan. Pov laCi vlagu i g ubi Ickoviiosi. Od oko 5-6 kg sirovog~ li:, l<I clobija !te I kg suvog. Ko ren se v~di u jl!sen iii. jos bo lje, cim biljka presHi nc cia cve l<! . a vad i SI.! do ka sJ1 0 u z imu. Koren jc ve oma debeo. C!!S IO kao ruk a covcka, m\..Ck, socan , bcloZuCkas l. Susi SL' iznad pcCi iii u sll snici. Osuf.c n sc pakujc u jlll311C vrccc. G lavc ko rcna treba odscCi i ponovo vrrltili 1I zcm lju. Korl!1l jc kao i lisl higroskopall. te ga tn: ba cuvati II suvil11 prostorijami.l i 11 (: Slll e sc du gu lagerovali . Od oko 3 kg 'I irovog koreml dobija sc I kg su vog.

e dit bi ljka vekbiljc jc v~oma otmvna, te: pri sl.lkupljanju i. uop ste. p ril ikom md i.! sa njo l11 pOlrL'bllo je s trogo ~c prid r7 .... lva ti u puts t ~IV~1. ZJ v rc me snkupljanja ave biljkc nc smc sc pu (iti nit i jesti, a pri rukov:1I1ju sa vcCim koli cinal11 a obavcl l1 o Ircb<-l inwli l11a~ k u ii i vlaznu l11arami cu na lieu. i ruk~lviec . Po~ 1r.: rada neoph odno j\! opral i sc lop lol11 vodol11 i sap un om .

Od vclcbil ja sc sprav ljaju fa lni prcparati pod i:-.kljuCivolll konlmlum strucnih s lu i bi. Vclchi ljc :-.l! Il C SI11 C uz imll!i ni u kakvlll11 obli!..u u domacoj upoln:bi jcr jc V':OIl1:l jak OITO\'.

3 '

Berberis vulgaris - imsirika, ZlIDkll. divlji simsir im ~irikn jc viscg(ld i;;nji IrlHwi l } bun. rn :. tc visnko od 1- 3 m Pl.) k:mH:llitilll i ~ lJ vi m m ·~ linHi. II n!lj te ~c :. Iu i. i kuo l. ivlI ognl In jer ~u I11U n ki li:. lCw i pi ' Ivnn:.: ni 1I Irn . I ho i jt: obmulo juju, l, 7c1cnOOO; IVC bOJI.: i silno lIuzuhljcn. G rozdnsti cvctnvi Ml i ute hOJe i ncprijll tn og mi ri~lI . Plod jc hobi n erve l'l l.! bojc nnkisdog 1I~1I ~1I i prijHtnog n l jcln, V~ l fI IH lljU do jlln:l.

Snk llplju :.' kont. ktlm :-on kOrcl1l1, ~om MI grnnn i pl od. Pl od sc here krnjcm leln. s u ~ i nil s un CII i pHkujc II pupim \.: \freec. Kont od k~rcml :-.c· N~k.upljtl . II prolc6.: i jl·,~~ ~. dok :-.c kt.>':' ~n ~n~n! 1

i. cycntuulno, IIs l slIk uplJuJu I ' ll . Koru sc SU. I III nu sun U III 1I MI:.111 CI.

i plIkujt.· u jutnn ..: vI'Cec. K ont su kOl'\'nn jc prljuv(lzlIlC bojc i po po ~inl glntku, dok jc Sll

unlli ni. nje Simne Z ·lI:nkmao1uln.. . . i111 ~ iri kll je 1111 prc l0ll111 } UI I! bo~· ... conlll JC Imieno. StUlli.

ispucll iu. nntnll" knnl nc trubll snk llplJl\u Jcr " 'mll niknkvl) Ickovi to ch.:jstvO.

irn . inkn M.o' llpn t ruh lj :wn 1I m 'dicini u mine svrhc.

37

Centaurea cyan us - Razlicak

38

Rnzlieak jc jcdnogodisnja l..C ljasla, rdzgrdnal3 bi ljka~ IllslC u visinu oko 50 em. po li v:ldama, zilu i ncobradcnom tlu. Razlicak 51! moic j ku lti visati.

Lislovi su sivkasloze lenc bajc, kopljastog oh lika. CVClovi su vcoma Jepe plavc baje, na laze sc na vrhovima stabljikc i gra nCica. Razli eak eveta prcko cclog leta - svc do jescni .

Snk uplja sc ceo ev!!l, sa casicom i bez nje. Beru sc tck procvcta li cyclovi i suSc U lankom sloju u hladovini .

Suy i cvctovi sc pak uju u nat ron vrCec iii kartonskc kUlijc. Od oka 5 kg sirovog cveta dahija sc I kg suvog sa casicom. eve I ra:tJ'jcka jc gOlovo bez mirisa. Aka evet nije dobro zapakovan, gubi posle duicg sinjanja za lvo rcnop lavu boju i nn taj naein i potrcban kvalitct. ever sa drlikom i izblcdclim krunicn im listiCima nijc 7.a upolrcbu i nc treba ga sakupljati .

Raz li ea k sc upolrcb ljava u ml!dici ni u raznc sv rhc.

39

Chelidonium majus - Rusa, rosopas, zmijsko mleko

40

Ru sa jc viScgodisnja zeljasi. bil jka. roSlc oko 50 em kao korov n. zapustcnim mcstima, kamcnjarima, li vadama i proplancima. LiSlovi s u pc ras ti i b lcdozc lcni. Cvclovi s u ZU IC boje. Cvcta ad maja do avgusl •. Plod jc c. um. Cela biljka sa dr.ii gorak, olrovan i ncprijalan sok , s toga trc ba biti oprcza n pri radu s.a njam.

Sakuplja se cela biljka u evelu . bez ko rena, rede sa korenom. Rusa sc susi u hladu, najboljc na Icsa ma iznad peei i osuScna

pakujc u jUlanc vrcec. Prilikom bc rbc sa ovom bi ljkom treba poslupali taka da sc nc g njeCi, jcr u 10m slucaju poerni kada sc osusi i izgubi kva lilet. Od oko 3---4 kg 's irove dobija sc I kg suvc robe. Koren sc vadi u prolccc iii u jcscn poslc prccvctavanja bi ljkc. Susi sc u hindu i pakujt.: u vn.:cc a d jute. Koren sc moze susiti i oa suncu.

Rusa sc moze kositi dva pula prcko godinc. Rosopas sc upolrcb ljava u medici nL Biljka jc alrovo".

4 1

Claviceps purpurea - Secale comutum -Raiana glavnica, tvrda snet

42

Ova gljiya z ivi pa razitski na neki m l~vama. a posebno na razl. Za vrc.mc cvc ta nja mi.i dolazi do infi ciranja prcko inseka ta iii ve tra. Spore dolazc u plodnicu cycta mi i i tada dolazi do razvica glavnicc. Obrazujc sc cV<S IO Ic lo izduicnog ob li ka, kojc sc zovc skleracija. Ovo jc le lo najccs.:c lamn o ljubi easlc bojc, dugo oko 2-3 em i li Ci na malu kinu. T o lelo sc nazivtl raia na glavnica iii urodica. Raiana glavnica sc akuplja u vrcme s"lz rcvanja razi. Jcdan den ave glavnice pada na zemlju. Iduce godine klija i donasi spo re koje po nova inficimju.nove zasa de rai i.

Sak upl ja sc sarn o g lavnica sa rai i. Razana g lavnica je tamnoljubicas lc bojc, sus; sc lagana svc dOLl c

dok ne b ude sasvim suva, i laka sc lomi . SUScnje sc vrsi iznad peei na lesama. O suScna glavnica pakuje sc u limcnc kutije hcrmClicki za tvorene ii i, za kralko vrcmc, u papirnc vrcec spo lja o bloZcnc poluvinilo m. U prosloriji u kojoj sc cuva g lavnica o bavczno SC mo ra na lazit.i upijac vlagc iii bar s ud sa ncgarenim kreeom, jer je glavnica vcoma higroskopna i upija j najmanjc koJi cinc vl age i veoma b rzo sc kva ri.

Sak upljanjc glavnicc u vceim ko licina m,) 'je najlakSc prili kam vrSidbe, inaee s e a na sa kupJja prcd ietvu, i to isklju Civo Dna g Javnica sa slabljikc rni i. Ne sme sc sakup lja li o na glavniea koja jc pa la na zemlju oborena ve trom iii kisom.

Od oko 1,5 kg s iravo dobija sc I kg suvc glllvniec. Glavnica sc upotrebljava u mcdicini zn spravJjanjc veoma vainih

preparala - za za us lav ljanjc krvarenja, kao i kod drugih boles li . Ves tacki proizvedena glavnica jc ncka liko pUla vcca. G lavnica jc atrov na.

Colchicum autwnoaJe Mrazovac, katun, kacunka, jesenji Safran, baluw, vranji 10k

44

Mrnzovac je vis.:godisnja zcljasta biljka. raste 20-40 em visoko, po pasnjacima, planinskim Iivadama i vlaznim mestima. Listovi su mu kopljasto-levkaslOg ob lika, a evet je bledoljubiCaste boje. Mrnzovac cveta o d kmja letH pa do polovine jeseni, i tada se sarno pojavljujc cvet bez li stH. (ducc godine s p rolCC.1 izbijaju listovi izmedu kojih se fonnirJ ze lcna caura, pa biljka mn ogo podseCa na zumbu!. U junu do jula Caure poiute, i tada se be ru. U vreme branja Caura jos mora biti 7..alvorena. Ovako obranc caure stave se na sun cc na lese ispod kojih Sl: stavi hilrtija . Kadn sc Ca un.: ruspuknu. scme ispnda. Neraspuknutc C3ure treba zdrobiti i sve proseiati kroz re sclo. Ovako dobijcno ,erne treba provcjali, prosusili. a za lim pakovali u papimc vretc obloiene jUlom.J Seme je mrkozatvorcne bojc, ok ruglas lo. vc liCine dva do lri milimetm. Po povriini jc si tno izdubljeno iii "abortmo. a pri dnu ima jedno z,1 dcbljanje iii iZrl,slinu. lim delom je ranije seme bilo primslo u Cauri. Scmc jc gOlovo bez ikakvog mirisa. a li jc ukus. gorkog i Ijutog. Ono jc o trov no. Krtolc mrnZQvQ! sc vade u jcscn i seeanjcm u snitc i sUScnjcm pripremaju se kao raba koja ce kasnijc sluiiti u medicini . Krtole so pakuju u jUlane vrece. Od oko 6 kg sirovih Ca ura sa semenom dobija se I kg suvog semena, a od oko 3 kg sirove krtole I kg suve robe.

Seme sc koristi u mcdicini za pripremu rnznih IckoVH. Sakuplji.1 sc sernc sasvirn zrclo iz zUlih caura. Scrne dobijeno iz ze lcni h Ca ur.l nijc kvalilelno i nc treba ga sakupljali.

Bi ljka jc otrovna. I'rilikom brnnja poslupa li kao SIO je rc~cn o za 01 rovne bi Ijke.

45

Convallaria majalis - Durdevak, durdic, durdjev cvet, zvonCic

46

Ovo je viiiegodi snja zc lj asta bi ljka, visoka oko 20 em. rastc po gustim, najecsce jasenov im i hrastovim sumama, po vlainim b rdskim livadama i cctinarskim sastojinama. lz rizoma izbijaju s prolcCa -apri la, maja - cvctic; bc lc bojc, zvonastog ob lika, veoma prijatnog miri sa, na dugackoj evetnoj drski, kao i dve li ske zclenc bojc, pri vrhu zasiljcne.

Sakuplj aju se li s t. eve!., cela biljka sa evctom i rcdc, kore n. List i cvet se suS<! u hladovini. Najuspesl1ije na Icsa ma iznad peei.

Osuk ni li s t i evct cuvat i sa mo kratko vrcme. i to u suvi m prosturijama, dobro zapakovano, jer je durdcvek vcoma hi groskopan i brLo prima vlagll i gub i boju, a timc i kval itc t.

Od oko 4--5 kg sirovog li sta dobija sc I kg suv og, a od 6--7 kg sirovog eve t" dobija se I kg suvog.

Durdcvak sc pakuj" u natron vreec. Biljka je o trovna i ne smc sc upo treb ljava ti l1i u kakvc sv rhe bez nadzora stnl cnjaka . Upotrcba durdevaka u medicini jc raznolika. Prilikom branja i rllkovanja '" ovom bi ljkom treba pos tupa ti kao sa otrovnom biljkom.

Durdevak sc veoma uspcsno kulti viSc. Poiutclc liske sa delovima korena iii sa drskom, kao i evet koji jc izgub io buju, ncmaju nikakvlI vrcdn os t.

-17

Crataegus oxyacantha - Grog, gloginja, crveni glog, bijeli tro

48

Glog ras te kao vi Scgodi snji drvenas ti trn oviti g rm po medama, kam enitim mestima, redim sum am"m i b rdsk im livada ma. Li stovi s u mu mzdeljeni na rd.njevc. C vet je sakupljen u evasti be le boje. Pl od mu je e rvena kostuni ea . Rano s pro leea eveta, a za tim lis ta.

Sak upljaju se evet, li s t, evet sa li sto m i p lod. Cvet se be re s p ro leca i susi u tank om sloju u hl adovi ni na pro

majnim ta vanima, a najbo lje na lesa ma iznad pec;. Pak uje se u papime vrece. Cvet sa li s tom se na is ti naein be re i susi u hladov in i, a pak ujc u papime vreCc. Li st se be re posle evetanja, susi u h la du i pa ku je u jutanc vrece. Plod sc sa kuplja bez pe teljke u jesen. Susi sc na sune u iii U sllsnici, a pakuje u jUlanc vrccc iii papirnc natfon vreee.

Prilikom sa kuplja nja treba voditi ra euna da sc ne za meni sa d ru gom vrsto m be loga g loga (C rataegus monogy na ), koji im a nd to drukeiji li s t. Od oko 5-6 kg sirovog eveta dobija sc I kg suvog. Od oko 2 kg sirovog ploda dobij a so I kg suvog, a d oko 3 kg sirovog lis ta do bije se I kg suvog.

Po tamneo eve t, iii lis t sa gmncieama iii plodom, iii plod sa pete ljkom koj i je izgub io boju, ne maju po trebn i kvalite l pa ih stoga ne treba ni sak upljali .

CVC l glogH i li s t sc upotreb ljavaj u u medieini za spravlj anje raznih lekova za krvna i s rea na obo ljenj a, dok plod gloga vise ulazi u saSlav vitaminskih prcparata - cajeva.

4 Primcnik Ijl.!kovilDg bil ju -19

Datura stramonium - Tatula, smrdac, bikov list, bulnjak

5U

Jcdnogociisnj" zdjasl" bi ljka. raslc mzgranalo 50-100 em uvis gOlovo l1 a svim zakorovljcn im mcst im a, a li najvi ~c n3 duhristima. Li st law l..: jc vcliki i po obodu jako u!'cccn. a polcdini liskc su jako izraic ni nerv i. ve t jc helc bojc, Icvkastog oblika i cvcla prcko cclog ICla. Plod jc bodlji kava CH ura, u kojoj sc na lazi semc e rne bajc. To jc Ql rOV na hi ljka cijc li sec 1I ~ irovom ""anju ima odvrawl1 miris. Lisee: ~c bert.: nckoliko pU la godisnjc, ot! j une! do scptcmb ra. M ora sc ::,usi li 1I jedn om s loju i po m ogUCl-ilV U !\1 prc. ajboljc jc su; iti ga nn Icsamn iz n"cI pee i. Od 5-6 kg s irovog li 'la dobija ,c I kg i> uvog. Li see jc veo ln:! higroskopllo i 1 ... a lo gH l reba cuvati u suvim pro~lorij~ma . Suva liscc sc puk ujc u j Ul anc vrccc. Ie treba ga driati dugo usk l:tdi ~tcno .

Sak up lja ~l: li :-. t. a rcdc SClnC.

Seine se sak llp lj:l kada Sli en ure sasvi m zrch.:. Cau rc 'Ie zdrobc i sein e k roz rcSe to p roscjc. Seine M ! pro~u si i pakujc 1I papi rne vrccc o b loZCIl l! jll to m. el a b iljka jl! o trov na. Stoga lrcbn Slrogo vodili r..lcu na da sc p ri sak up ljan ju ave bi ljkc bcrac pridrfova upuls taV iJ ua tih u vczi sa hc rbom i rado m UOPS IC sa o lrovn im biljkama.

T a tlii a sc upol rl!b ljavCl u mcdici ni za spravlja njc rnz nih prcpamlil . Kao caj i ii 1I rn a ko rn d rugom obliku bez savctn ... trucnog liea nc ~ rnc se upo lrcbljavali .

\lcoma uspcsno sc k ultivisc.

5 1

Equisetwn arvense - Rastavic, preslica, konjski rep, zmijska trava

52

Raslavic jc viscgodisnja zeljasla biljka, veoma rasproslranjcna kao korov, na roeilo na vlainim meslima. Rasle visoko do 40 em. U prolece se iz rizoma prvo razvijaju prsljenaste, plodnc, nerazgranale slabljike, a kasnije se javlja neplodno slablo sa Ijuskaslim lislOvirna, ig licaslim, poredanim u viSes lru ke prSljenove oko slabljike.

Sakup lja se ee la biljka, ali sarno nep lodna. Sakupljanje se vrSi prek o ee log lela, susi se u lankom sloju na promajnim meslima, a najboljc na lesa ma iznad peeL

Od oko 3-4 kg sirove slablji ke dobija se I kg suve. Suva slabljika mora imali prirod no zelenu boju. Biljaka sa oSlaeima podzemnih de lova i drugih primesa ne odgovara kvalilelu, kao ni biljka koja je izgubiJa prirodno zclcnu boju.

Pakujc sc u jUlane ba le i cuva na suvom meslU do isporuke. Ulazi u sastav mnogih cajeva, a zal im i kao lek proliv plueni h bolesli.

53

Erytbraea centarium - Kicica - gorcica

54 l

Kicica jc zc ljasta biljka. raste po liv;:uiama, pasnJ3clma, pored putcva, u rc lkim 5umama, aka "aselja j gOlovo svuda na sun ca.nim mestima. Raste visoko oko 30-50 em. Listov i su joj jajastog oblika i scdcci. dok a ni pri dnu stabljikc grade rozelll. Cvetovi se nalazc na vrhu grnncica i ruzic3stocrvenkastc su bojc. Cvcta prcko cclog lela.

Sak uplja sc eela biljka bez ko ren. dUl inc oko 15-20 santimclara.

Biljka sc sakup lja sarno kad~1 jc U cvC lu. Susi SC u promajnim kOSevima i na tava nima 1I tankom sloj u iii u manjim kiticama, naniza na na ka nap. Od oko 3 kg sirovc stabljikc sa lis tom dob ija sc I kg suve robe.

Suva kicica mora za dria ti prirodnu baju, u protivnom nijc kvalitetna.

Pakujc sc u jUlane poluslamaricc i CLI Vi:! nn suvorn, promajnom mcsIlI . Upo trcb ljava su u cajcv im a za rcgulisa njc siomacnih lcgoba, apeti ta ild.

Evernia prunastri - Lichen quercus - Hrastov IiSaj, hrastova mahovina

56

Ovaj lisaj raSlc na kori slarijeg hrasla kao mali ibun od svega nekoliko sa ntimetara. Sa gornje strane je sivozclcnc bojc, a sa donje, prcma karl hrasta, bcloruiieastc.

Sakuplja sc preko cele godinc, ali lreba vodili raeuna da se sakupljanje ne vrSi odmah posle kiSc iii za vreme kiSc jer lisaj zadriava izvcsnu koliCinu vlage i brzo sc kvari. Sakuplja se na laj naa n SIO se oko drvela sa koga se skida lisaj sl.vi neka proslirka, • sa skidaCern svlaci liSaj na lu prosli rk u. Sk id.e je. u slvari. podula mOlka iii lelva na kojoj sc nalazi poprecna lelvica sa ekserima u vidu grabuljica. iii tmava gra ni cica.

Susi sc na promajnim meslima. Od oko 1,5 kg svcieg liSaja dobija se I kg suvog. LiSaj se pakujc - presuje u bale. a zalim obavija sa rgijom iii se pak slavlja u julane relke slama rice. Ako liSaj nije svellozelcne bojc iii sadrii grancicc, ko ru, njenc delove iii druge primese. nijc kva lilclan. Sak uplja sc isk ljueivo liSaj sa hras la, i 10 onaj mekani li saj. dok sa drugih biljaka (bukvc. !Ijive ild.) sarno po izriciloj porudZbini kupca. Upolreba li Saja jc sve vee. uglavnom u parfimcrijsko-kozmctickoj induslriji.

57

Gentiana lutea - Lincura, faven, sfeanik

58

Li ncu ra jc viscgodisnjeJ zcljas ta biljka, mste na visok im b rdima. pl:l ninski m pasnj ac ima. cak i prcko 2.000 m nadmorskc visine. Lincura u prvoj godi ni donas; s arn o lis t, a tek kasnijc izbija ~up ljc stablo visoko tak i do I m. sa cvctovim ~ u pazuhu lislava. Cvclovj su usa mljcni iii u bokoru , na ko lcnima s tab la, zu tc i rcdc crvcnkastc bojc. eve ta o d j una do scptl! mb ra. Pl od jc caura. Koren jc sirav, bJcdozulc boje,;, a o5uscn zuckas iobc li casi. ka ro bez miri sa, al i ycoma gorkog uk usa.

Sakup ljn sc ka ren u pro lcCc i u jcscn. Pri li kom va djcnja karena (reba slrogo vod iti raeu na da sc glave

ko rcna odsck u 1...ajcdno Si.1 pupo lj ci ma, a zoltirn odmah vra te u zcmlju kak o nc bi doslo do uni stcnja Dve v rlo vai.ne vrs lc. SUSe njc sc vrsi na taj nati n s to sc debclo korcnjc rascca po duzi ni , susi na !t un tu, susH rnma i ii na lesa ma iz n ~ld pcCi, na tcmpc raturi od oko 50 0 C. Kore n jc vcoma gorkog ukusa i za I kg suvog ko rcn<t potreb no jc oka 3 kg sirovog. Ko d s ta ri j ih biljaka jedan ko ren maze bil i Iczak i po nckoliko kilograma. Osu Sc n koren pakujc sc po iclji kupea uglavnom u ju ta nc vrere, a cuva sc na s uvom i promajno m mcs tu.

P ri li kom sakuplja nja ko rcna lincu rc tn:ba voditi raeun n a mogucoj za men i sa ko rcnom ccmerikc. je r su nadze mni de lavi ccmc ri kc vcoma slicni sa lincurom (nadzc mnim de lo m), pa sc moie des iti da sc zbog Ie za mc l1 c nadzcmn ih dc lovl.l izvrsi i za mena ko rcna.

Ko ren lin curc ima veoma vcliku primcn u u nar d noj mcd icin i, kao i u p ro izvodnji 1.I1koho in ih piCH. Linc urJ. sc maze veoma uspcsno kultiv isat i.

59

Helichrysum arenarium - Smilje, zuto smilje, zlatno cvita trava

60

I

Smilje je viSegodisnja zeljasla biljka visine do 50 em koja ra Ie na pcskovilom i gOIOvo neplodnom zemljislu. Lislovi su joj sede"'. i ob mulo jajasli. a vrhu slabla pojavljuju se mnogobrojne glaviee iUlih cvelova. evela preko eelog lela. Gaji se i kao ukrasna biljka. Sadrii elericnog ulja.

Sakuplja se evel koji se bere kada sc cvelovi pocnu olvarali. evel sc susi u hladovini i na losama da bi zadriao zlalnolUlU boju.

Pakuje se u papi rne vrece. Od oko 4-5 kg sirovog cveta dobija se

I kgsuvog. 0 I '" (H I ' h ' '1' G hal ' . I' ) Slicnc vrste rastu u a maclJI e Ie nsum 1 I nap IUrn 113 lea. Ovaj cvct jc manje lraien, ima 0 tar mi ris j gorak ukus. Smilje se upolrebljava u prcparali ma proliv iucnih oboljenja, koinih bolesli ild.

evel smilja sa dugom drSkom, izbledeo i sa drugim primesama nije kva lilelan i ne I reba ga sakup ljali.

61

Herniaria glabra - Sitnica, kilavica

. . .. ~

62

OV:J vi scgodisnj" zc ljas ta bi ljka ras te po suvim i pcseanim mes lima, uz putc.!vc. sasv im polcgla po zcmlji. sa razgranatim slablom i vrlo s itni m zclcni m li s tovima. Biljka cvcw lokom leta.

Sak uplja se nad7.e mni deo bez ko rena. Stab ljika so seCo noiem iii ma kazama dok je biljka u cvctu i

u.s i n<l l cs~lma iznad pcCi iii na promajnim, suvim tavanima iii koSevirn a. Pakuje sc u jutanc vrccc i cuva na suvo m meSl u. OsuSe na kila viea ima ka rak tcrist iean m iri s . zdcnu boju i s lanogorak ukus. Kilavica sadrii nesto etc ricnog ulja . Od aka 3-4 sirovc swbljikc sa lislam dobija sc I kg suvc.

Upolrcbljava 5C u vid u prep.HaLa za Icccnjc raznih tcgoba mokracn ih putcva i ul azi u sas tav raznih eajcv;'L

Kil av ica se veoma uspcsno maze ku llivi sati na s labim zcmlji stima, koj a nisu za druge kultu n:. Izblcdco list ki lavicc sa drugim primcc;;ama ni jc kva lilcW n i nc Ireba ga sak uplja ti.

... ---

63

Hyoscyamus niger - BUllika, zubna trava lIspsvljiva traYs, bun '

Hunikll l1Ioi.e hili i.:dnogtldiNllj:t iii dVfI,;ndl\ nja I cljaMH hi IJk ;, "ill tiI/'~ ra ll ll llln "labluOi oel oko 1'01:1 Il1c l rn cln 1.5 10 v i ... inc. Itll'IC PI) ct llh d l; lilllU, oko Iw ... c lja . 11:1 I llp uklCnil11 I Ih.: ohradcnill1 mC"i limll kao ko rnv. a li Oi l,; i VCfl II lH dobl'O k ult ivi ~,

JCUlltlgIH.li \ lIjll hllnik:1 nern ll rII/g r:lIlaln " fllhl o, Jj " lovi "i " joj ... cucci. eve l jc hlcdol.llckahlc hojc, II njvi ~c J411 linn pn vrhll . Plod Je ' :III n! k illAkll hlOg ohli kn, vcli f inc napr"i l kll I II IlJoj "oC nul:ll.c 'Hnlme "e lll 'nki ... iv..: hnjc.

I)vn~lld i< lI jll hlll1i k:1 11 p rvnj ""fl liini ohnl/ lIJc li..,: nu ro/cltl ... a vcomu (1lI l-til t k illl li 'i ltwi Il1:l , I' " OhUllu !upta .. tim. a dru,.;c gudinc vi'ink u 1:l/,).! rlll1:'ltJ ... whljiku ak j ,Jo 1,5 111 v is in c.

( 've l jc i ll Ckll'i I, :, ci llO kl'llni c:c j..: 1; lI hi :I 'i lnhh.:dc ho jc. nuni ka cw l:. cd!) !ch ) i j, l t)v rcnll.: no , atrcv iI ~1l1 t.!. CeI:. jc hi lJ k:. obr:p'I lll dlaka l1 t:1 i Vl.'OIlIlI o llOvn:., ~IVO/d c l1 c hoic 1 I1c p , ijlll nog llI iri\:t.

Slik uplju 'it.! li s !, h.:Ch: "te lllC,

Sak uplj l.' l1 i lb.! "Ie ' lI , j 11 11 IC"; II11:1 illllld JleCi. Od okll h k~ 'IruVflt-:

dohiJII ,c I kv. , u vog Ii ~Cll , Suvu li \Cc \C pltk ujc II kul ijc (lhl o~c ne 1:1111· 11 1111 p:rpiro ll1 illllltlll , 1\\lll ikll jc VcOl1l lt hig lo'kopn:l , mora \C II VII II 11 :1 ' II YO Il1 IlIc!'! lu d tlh ,u lapakuYll ll a , SI.: Il1C 'il.: 'illk uplja kad 'i ll ca lirI! I.ee le. Su 4i \C i pukuj t: II pupilllc "reel.! nhl,,;c lle jlllOl1I . LJpoln:hIJ:lva 'l' II 1I1l!dicini III ' PI\: lI1l1l1j C 1"; III Ii ll h:koYIt . a li , al1IO pod ' l fU Cll i lll lind· jI,OfCl III h: k:rrll , Pl'iU ku lll h l ll llju lie \llIe se pll iii IIi JC' I i. S: I IlJUIl! trchll P,I\IIIPllli i "' It 1 kao i 'il l drll~ illl Ol ruYllill1 hiljcl1l , ,It 111111 10111 iii l:I..' OIC· rikll l1l ,

BUlli ka 'c wc vi.;c 11':1/1 i 111 10 'iC klllli vi\4:. 1 kilO IlI kvlI p4lkllllllL' o clli ~ ll t: fCI.Ultlllc,

Hypericum perioratum - Kantarion

1

66

Kantarion jc viScgodisnja zcljasta biljka, rastc visoko do I m, sa razg ranatom stabljikom 11 <1 kojoj se nalazc silni listovi duguljaslog jajaslog oblik a. Cve tov i sc nalazc na vrhu granCica i ja rkozute su bojc. Biljka CVCIa prcko cc log ICIa. Plod jc caura . Kanlari on r.:ls lc kao korov po livadama, z(:l li m fl a ncobradcnim mestima po red pu tcva itd.

Sakuplja sc cela stabljika u cvctu . Slabljika. duzine 20- 30 e m sa li scc m i cvctov ima susi sc u hlado

vini na p romajnim mcstima, u koscvima, najcescc u kiti ca ma. OsuScna bi ljka sc pak ujc u jutanc ba le - slama rice. Biljka posle sUSc nj a Ireba cia zadrii zclcnkaslosmcdu boju. Od a ka 3- 4 kg sirovc stabljikc sa lislam i cvc (ovi ma dobija se J kg suvc. Bil jka sadrli clcri cno uljc.: i Il cSlO jc nago rkog uk usa.

Stab ljika sa drvcnastim del om, potn mn clim li scem, bez cvela ii i bez liSla nijc za upolrcbu.

Upo lrcbljava sc..: 7"'<:1 Icccnjc stomacnih bolcsli, a lak ode i u kozrnctici .

67

Inola helenium - Oman, beli oman, veliki koren

68

Oma n jL: viscgodisnja zcljasla bi ljka visoka ako 2 m koja raslc pored suma, pOloka, putC V<l i na vlaznim livadama kojc su zap ustcne. LislOvi su scdcCi jajas lo-srca!<. lo ~ ilj a li ncjcdnnko nazubljani. Oman iml.l vc likc, f utc, krupnc CVC IOVC, koj i izbijaju iz pazuha listova.

Sak uplja sc ko rc ll . Koren s..: sak uplja u jesc n. Rizom sa korcnjcm !it: rascen i c; usi na

s uncli i Ii na Icsa ma ililad peei. Od aka 3-4 kg sirovog korcna dobija sc I kilog ram suvog korcna zut o!ot l11 cdc boje, veOma aromalicnog miri sa jcr sadrl i c lcri cnog ulj;1,

OSUScIl karen sc pakuje u jutanc bale i c lIva u suvim proslorijama. Oma n sc upotrcbljava za pripn.: mr.tnjL' razn ih cajcva. a ulazi u \a~ l av raznih prcpari.lla z;.1 Icccnjc ki.lslja, rJznih plucnih Icgoba. g recva ird.

O man sc vcoma uspcSno k lilt ivi ~c na o nim z!.! mlji srima koja 'W za drug!.! kulturc ncpogoclna.

69

Juniperus communis - Kleka, venja, smrekova boba, borovica

70

Kkka r.JslI.: po \ uvi01 , kamc nil im brciu ljcima na p laninskim I\ lml13 ma. ali i u rav niCal1lkim krajcvimH. cak i do 10m uvi'\. ali jt: mnngo ecSea kao pla nin ... ki 'limzcl cn i ibun vhinc ad oka I metra. l rna iglicas te bod ljik :wc li ~ t ovc. Cvclovi S U joj i Ul i i re lcni. plod jc bobica plnvc bojc.

Sak uplja sc p lod. rcelc li s t. Z rdc hob ic!.! ... c :o.iJk up ljaju krajcm ICIlI . 1J g rani:lma b ilJ kt! ..,c na-

laze i zdc llc i zn: h: bobiec klckc. Zrclc bobicc sc bero iS lrc')anjl:m nit nck u prostirku pos lav ljcnu ispoel biljkc. dok zc lcnc o~ laju 1.1 bcrbu iducc godi nc. Plod ... c bc rc cak do zime i prcko cdc zi me ukoliko vctrovi nis li olrc~ l i Helll kkk u. Plod klckc \C susi nn promaj nim m.:> slima i IlC !<oIllC ~c dozvoli ti cia budc u dchljcm ~ I oj u . naroeilo odmah po bc rbi , jer c;c upali POSIO sadrii e lc ri cnog ul ja, Aka Sli manjc kolicinc, najbo ljc jc slI M: njc na manjim Ic.sa m<t iznad pcCi. Suva kleka ~c pakujc u jUlanc iii papirnc v rccc. Prili kom hranja pl odova o tpad::a i po ncko z m o 7..c le nc ho hi ec. pa neki li s t i ii g rnnCica. Svc sc 10 mo ra vClfC.!njaCO m iii rcSctanjcm uklo nil i. OY:lj Dlpad ko ri ... ti 'iC kao yeoma dobra ... tocnaluana. Pri !'akllpljanjll pl oda klekc treba yad il ; racuna da sc berc prayi plo d . Pl od k k ke im ,-I na Icme nu bobicc Iri ~av<1 i lri kvri.icc, a pri dnu elva prsljl' ll il. Svaki prsljc ll im~1 In l roug lnsta pnpcrka mrk l.! bojc. Plo d kkk c jc Ill; n !W Il , pri ja lan. slalkCl- nagorkog ukusa. VCZ~1 babica jc mcka i Illcsnala , a Sl::ln! krta i ~ upl jlJ. Bohica sadr'il In scml' nkc mrkc bojc. Od oko 1,2 kg sirovc dobijc sc I kg Sll VC kkkc.

Kkka 5C vcom:l mnogo upo lrcbljava 1I ml'd ici ni 7.0.'1 spravljanjc Ic- "'I

kovn, Z;.lI i m za cajcvc, a nujv isc za dohija njc c tc ri c nog ulja .

7 1

Lamium album - Mrtva kopriva bela

72

. . ovo jc viScgod isnja zcljas ta biljka cc tvorouglas loga slabla. VISIilC do aka 60 em. Rasle porcd puteva, na parloinim mesUma U okol in i nasclja ild .. Li st joj jc srcas l, ostro zasiljcn, ncravno izelubljc n. mcko dlakav i nn spmmun. evel:! od srcdim: prolcca pa prck o cclog leta do polovi nc jcscni. Cvt.: lovi su ma li. beli i u pazuhu gornjcg li sen.

Sakuplja sc eve r, Tcdc ee la s tabljika. Cvct sc bere bez clrske preko celog ICIa. Susi $C u hladu iii na

Icsama iznad ~Ci, Pakujc sc u kartonskc kUlijc obloicn!.! plavom h<l rt ijo m iznu tm iii u papimc vi.sesloj nc vreee, dobro 7.a lvorcnc., i CUV ~I na suvi m mcstima bez prisus tva svctlosti. Od ako 6 kg si rovog cvc la dobija sc I kg suvog. c ia s labljikCl sc upOlrl.'b ljavu u me licini 2,1 k~ccnjc raz nih boksti . <:C Ia s tab lj ika sc sece 11::1 oko 20 em, 5.1 eve· to m, susi i pakujc u jUlanc bale. Odrvc:njt!ni dcl ovi biljkc bez lis lH iii s iab lj ikc kojc S li izgubik bojll nisu kvu lilc lni i ne tre ba ih sakuplj3li. e vel mrtvc koprivc lIpo trcbljav iJ SC 7..<1 Icccnje bolcSli bubrcga. bdike i drugih, a ulazi 1I sastav mnogih cnjeva kao glavni sastojak.

Malva silvestris - Sum ski slez, crni slez, veliki slez, curcija trava

74

Ovaj slcz raSh; po ~ lIm a l11 a , za pu stenim zc;mlji slimCt i duhri~ l i mil • . oko nasclja k:JO viScgodisnja zc ljas la biljka koja moie da izraslc i do I m lIvb. Llsc!.! mu jc pc ras to dcljc no, b uh rd.as to na dug im, lis nirn drska ma . Lis t j~ po obod u nazubljcn . evel 51.: nalazi u pazuhu 1i !o. I3 i nJ i. i ca s l ~ jc bojc. S Icz cvct<l p rcko cc log le la i (ada 51.! i bac.

ak up ljtlju sc eve I i lis t. eve I Sf.! susi u hla d u, najbo ljc na It:sa ma iznad peei. Pak ujc c;c.: u

papirn c vreec i ii ka rt onskc kllli jt.:: obloicno pl avi m papi rom iznUlr.1. D ri i Sc na Slivom, p roma jno m mCSI U, bez p ri suslva 5vl! l lo5ti. Lis t \c be re za v re me cvc lanja, susi kao i evel i pakujc u j utanc vre 'c. Od ako 5- 6 kg sirovog cveta dob ija sc I kg suvog. a ad ako 4 kg !<.irovog lisca dobija sc I kg suvog. evet i li sl ::.kza nt:m<Jju miri ~a, uk usa Sli s luzas log. ve l pos le suscnja dobija vise Ijllbic.-Is toi uckas tu boju. evet sc bat; sa casicolll , a li i bez nje. List sc be re bez pt;te ljkc. Oka nllsclja SC pojavljujc ces to jcdna vrsl:1 sit nog slcza (Ma lva ncglectn). O n ima ja ko sila n lis t. Od ovoga s l cz~1 ;:,c ko ris ti samo li "l. eVe l nc o Skz ~c veoma lIspcSno k ullivis(' . S um ski sk z M: upotrcbljnva u rnzniOl cajcvim a. a posc bno pri sp rav lja nj u Ickova Z<1 pluc ne bo lcs ti .

75

Matricaria chamomilla - Kamilica, titrica

76

K:1milica jc jcdnogodisnja zcljasla biljka v l~mc do paJa melra. uspcsno sc ku lt ivi Sc. a iolilnlOnikl o rast\;.' na parlointm shllinjavim zc mlji stimil, dOMa nize nego kullivisa na . I ajboljcg kvaiitc I3 jt! u Backoj i Banalu. Li slOvi SU joj pcra\to dcljcni, sa cvcLnim gi<1\icama zb ijcnih zut ih cvClava. Cvc lna g lavica jc ~ uplja i "dlO si lnija, vcoma prija lnog miri~a zhog prisus tva ctc ri cnog ulja. vela U Llprilu - maju. G lavicc ')c beru U poccln om . ladijumu cvclanja. SU\j sc prirodno na promajnim tavanima iii suvim zracnim prostorijama U lankom <"nju do I e m dcb ljinc i ii vdtacki suk njc m U slisni c<J ma. Pre sUScnJil ubwni evel sc provejc. a posh.: sUSc nja "c odsJr<tnc we drug!.! primesc koje \c n is lI moglc odSlraniti prilikom vcjanja. evet sc pakuje u k~lr1on"kf! kUlijc obloicnc plilvo m hartijom iii cllV~nc sandukc. ad oko 4-5 kg ~ i rovog cvcta dobija St: I kg suvog CVL:ta. Sakuplja o.,c evel kamdicc. rL:dc cela bi ljk;'1 ~a Cveiom. evel \C bcre sa pClcljkom nc dU70m od 1-2 e m, a cela biljka 15-20 cm (IUline. Biljka se su ~i 0<:1 hladovini i pak ujc u juta nc s lamaricc. ad oko 3 kg sirovc dobija ... c I kg suye bi ljk..: !'-a cvctom. evcln i pr<lh k:lmili cc naslajc mctnipulacijom evel3. On SC morn proscjati taka da aSlane ~a rna Ci' l prnh - ~cmc. Pmh ... e pakujc u papirnc vreee i ~ Iuii Z::I \cme. a li ... e U tom ... luc-..1ju \akuplja S,<lIllO od ka mil icc p rirodno su;c.:nc, nikako od one koja je \u\c na VCSlilCk i u slI sni cH I11 :l. Lckovilost ka mi liee pOl ice lIglttvnnm od clcfi enog ul ja. Kamilica 5.C upo lreb ljava U medicini . kOzmClici, 13

spravljanjc okrcpljujucih napitaka i cajeva, Z3 dobijanj.:: clcricnog UJJil i u drugc svrhc. Vearn a lI spcSno sc kliltivi;c. i tada ima veci prinos po hcktanl. Be rba ka mil ice Sf! vr~i mcn o. Cc~ljl.!vi ma, a u pC>'-.lednJc vreme su kon sl ru i~ ;'lIle i bcraCicc koje ~c ~ve viM: primenjuju. Ima nckol iko slicnih vrs lt!, ~ Ii ~c one uglavnom razlikuju od pravc kamilicc ja imaj u veee CVCIOVC. ~ I najvninijc jc ~to jc kod prave kamilicc L'vctna gla vic;t ~ lIplj a. ve l kami licl' sa prim csa ma. sa vecom drsko~. bel prirod nc bojc, nijc za upo trcbll , Ccin biljka odrvenJcn3 bel pnrodnc bojc, nijc z:a upo trc:bu. Cela biljka odrvcnjcna bCI prirodnc bOJl' I1IJI:

kva lilc lna.

77

Melissa officina lis - Maticnjak, macina trava, pcelinja trava, matocina

78

M;:lIicnjak jc viScgodisnja zeljasta bil jka. rus le visoko i do 1 m. Kao stllno ni kla mSIC po ivica ma sum a, kraj puteva. aka nase lja. a li sc svc viSe pl alliai no gaj i. Lis t ma tic njaka jc jajaslo-srcolikog obJi ka. po obodu ICSlc ras t, " evclOvi s u bclicaSlolju bieaslc bojc. Bi ljka jc vcomi:l prijatnog aromati cnog mirisa na limun, a malo nago rkog uk usa. S'-Id ri. i c lcri cno uljc.

Sak upljaju sc lisl i ecla slab ijika. List se be rc sasvim r'dzvijcn i susi u hladovini , najecscc na Icsa ma

iznad peei. Pakujc sc u viScslojnc papirnc vrl.!Cc i euva u suvi m pr -s lo rijama. Veoma jc hig rosko pan. Cd a b il jka sc sccc kada jc u evel u, dui inc 15-25 e m, susi 1I hl adovini i pakujc u jUlanc s la ma rice. d oko 3- 4 kg sirovog lis ta dobi ja sc I kg suvog, a od oko 3 kg si rovc eelc slablji kc '" lislo m dobija so I kg suve. Li see kojc jc izgub il o p ri rod nu boju. ka o i a na sa drugim p ri mcsa ma. nema pOl reba n kvalile i i llC treba ga sakuplja li . e la biljk <l bcz IislH, odrvcnjt:na iii kojn Be ma zc knu boju, p lcsniva. bez mirisa. nij...: za upol rebu. M alicnjak sluzi kao izv3nredn a hmn1:l 7 .. ::1 ped e. O n S...: li p Ircb lj<lVH u mt:d ici ni i ul az i II sastav mnogih prcpa ra la , a poscbno 1I saSlav mnogih cajcva z~ ok repljcnjc i ublazenjc mznih (cgoba, ugJ;w nom kod va renja.

79

Orhis morio - Salcp, kacun, kacullka, balucak, vranji luk, gorocvct

xo

alcp jc v i Scgod i ~ nj a ldj <l~1a hlljka. m ... h; vl,oka 01..:0 30 em po \ Ul11 0Vi lim ilv;Juama I proplancimO:l. Li ... tovi 'U t.luguIJ",(i I dclimlC:nn ohnvijaju ~lab l o. l e len Ijubic<I"IC "u hOJe. a cvclOvi ruiica'luhclc- IJubic;l't IC bojc. veW rano ... prolcc~1. Sillep ima dve krlok. II Jcdn..: *"c rJlvija nadlcmni inlanlJk. i 1;1 knot:! propada. dok \C drugil r.uvija i una ... c.! 'akup lja <.10k jc hi ljka u cvelu. jcr ~u tada prino~i n;'ljvcCi . Krtoln ~c vad i 1I jcs..:n. I/ vl.I{knl.! "rlok ... c orx:ru. 01 1111 101 nckoliko mill uta !'! Iavc u klju cu lu VOU lI , pa tek onua \u.:.c. ~a 0\ aj n~I(~1n \C pthliic "' Ic rili zac ip krlolc ... akpa. gubljcnJc gorclnc I moi.c uuh: do.! "'c e ll v:.!. Krtolu jc roi .... , ... ta i gotOVQ pro/ima. Krtok rno~u hili Tal.llog ohlikn, najcci,cc ..,u ok m glc: i p rs ta~ I C (u obhku mecJe ~<Jpc). Okrugll- 'u vdicin t: goluhijcg jajcla iii l11alog;1 oraha. Od oko 2.-3 kg. ,inwog silkpu dohijc , .. .' I kg ... uvoga. aku lllp \C ,amo knola ... alcpi.l \lvomrkc iii hdic:J'lOlU le hojc. Priliko l11 ,ak uplj~lnJ a "'~I lcra Ireha voditl r,. cu na () :-. lcdi!6.:m: da 'e ~<-Ikupljaju one vr\le 'lI kpL! !"oJc inli.lJu crWl1e ill Ijuhica..,te c \ do"c i u..,kc Ibln"c Jer ovi kac lIl1I II1H1JlI okrup.lu knolu. P,. kuj u ~c u jUlam: vr~ce . P r~w"li !..acuni imilJu ' Im!..c 1, .., lo\,e i pcg;I\'l." li s lnvc. Sak' p "'e 1110ra liu li koval i od mr.llovca. Jer Ie njcgova knob VCO I11;! o lm"na , :J i obavij l,.: n .. jc mrkom Iju .. kolll. Krloi;1 nHMO""':" nt;ma ~ Iu /i vC'c jl.! gorka i IjuHI. Zaml.!nc nl: ,me hili idko .. u ,alepi VCQ I1l :l Cl.""'IO pored I11rJ/OVC'I. cemaikc IIi hm:uf\ .. ·. Salcp Imil "roku upo l rch u u medici lli . Ulal-i u pn.:pi.l r.1 II.: pnHI\ proll\ .l. iI kan ,I\<tn· rClb n nilpit ~ l k I. .. okrcpljcnjc.

Xl

Plantago lanceolata - Uska bokvica

X2

Ovo je viSegodisnja zeijasla bi ljka koja raste na svim zapuslcnim zemlji stima, livadama, kraj puteva i oko naselja. List jc sakupljen u rozetu , po obodu jc izduien i vcoma lici na li st naprslka - digi talisa. eve t jc ruii easte bojc.

Sak uplja se list. Prcko celoga leta viii se sak upljanjc li sla. koji SC susi na lesama

i pakujc u jutane ba le. Od oko 4 kg irovog lis la dobija 50 I kg suvoga. Poole susenja, list mora zadriati )cpu i zelenu boju i malo 04.1-

gorak uk us. Uska bokvica sc upolrebljava u raznim cajevima protiv krvarenja, zalim u sirupim a protiv kas lja. Treba voditi r~cuna da se nc zamcni sa listom naprstka - digilalisa, koji jc veoma Olrovan, a veoma joj je sliean.

Pored uskolistc. postoji i sirokolista bokvica, iii velika bok:vica (Plantago majo r), koja se sarno po obliku lisla raz li kujc od prelhodnc. Isto tako, postoji i srednja bok-vica (Plantago medija). Sve ove bok · vice rnstu po Iiv<:l dama, sum am a i na drugim mcstima.

6 ' s

Polypodium vulgare - Slatka paprat, navala, oslad, blag paprat, slatka bujad

84

Slatka pap ra t ras te najvise po trulim panJcvlma u sumama, na obroncima brda i pla ninskim strn nama na vlaznirn i drugim mestima, cak i do 2.000 m nadmorskc visinc. Sialka pa pral rosie oka I m visoko kao viSt:goclisnja zc ljas la biljka. [rna podzcmno s tab lo riwm, kojc se nalazi plitko u zcm lj i i iz koga nn ga m joj s tmni izbijaju pernsto sloic ni li s tovi. Sa nalicja li s la sc na lazc sporonosni o rgani za razmnoi avanjt!.

Sakuplja se rizOI11, a rcdc lis t. Rizom jc d ug 10-20 e m, c1cbco oko 2 em. ali izgleda mnogo

deblji zbog omotaca lisnih drski. Rizo m jc s ladunjav i n..: sto nagorkog uk usa. Sadrli clc ric nog ulja. Rizom je spolja ta mno mrke bojc. dok mu jc unutrasnjost svc ll ozclcne bojc. Na preseku ri zoma r:a zlikujcmo 10- 12 . itnih blcdo obojcn ih cliptienih i u krug porcdanih su dov nih snopic:'L Rizom sc vadi s p roleca i 5 jescni. Prclhodn o se ocis ti od Ijuskaslih delov", nadzemnog del a i si tnih korenf ica, a za tim se susi na Icsama iznad peCi. Pakujc sc u papimc vrccc. Od oko 2 kg si rovog korena dobije sc I kg suvog korena.

Ncoci sccn ri zom, ern. plcsniv, ncma potn::ban kva iitci i nijc 2a upo trcbu. ..

Slatk,1 papml se upo lrcb ljava za spmvljanjc prcpaml3 z.a SUZ·

bijanjc Cfcvnih p:Hazita.

Potentilla tormentiUa - Sreenjak steia, traYa od srcB, traYa od srdobolje

r':c njnk je vi !cgadisnja zclj a'lH hil jka. ""Ie visoka 15-30 em. po vlni nim mcslimu. List vi su po vrhu ~ (a hljikc scdeCi. n pri dou imnju d riku. yc tovi so u zuckns lOnarnn dz.ns tc bojc i kod ove vrs te imnju 4 kntni nn Iislic .. . dak SU kat! aSlnlih vrs la lo rmcnl ila 5 kruni nih li stiCa . veta prcko o: log leta i jcscni .

uk up lju ~ l! rizom. prole':u ii i S jcscni rizom so kopu, ali i p rcko eclogo lela. Iz-

udcni rizOI11 sc oCis ti 0 1 sitnih koren iea i nndzcmnih delo n. opere i su i IHI Stlnell i ii i7nad pcci na lc~nnHI. Osuk ni ri zom sc pak uJt: u jUlnnc bnle. no suvom meslu. 01 oko 3 kg ,irovog d bija 50 1 kg suva£, 0 7.o I11U.

OSll~ ni ri ZO I11 mora l ud ri .. nti po~ l c ~u ~nja mrkoe mu boju spoljn. n nu prelomu svetlosmcdu. Rizo l11 jc kvrgast. pomnlo k riv. duzinc 5- 10 em. dcbljinc oko 3 COl .

po tn:bljnva Sc.: kao Ick 11 mn ogim p repn rnlim n 23 smirc njc. a 7.Htim ul azi u snS IHV bij'vll zn ispim njc i jn ·mjc.

Primula veris - Primula officinalis -Jagorcevina, jaglac, jaglika, iglice, prvi evet

XR

J agorcevi n" je viScgodisnja zeljasta biljka. Ra;lC po krajevima sum a. pla ninskim s lI v,ltima i livadama, obro ncima. na umerenQ slivim pasnjac ima i proplancima. Rano s prok:Ci) obrazujc lisnu rozclu sa lislovima izduzcnog jajaslOg oblika. Cvetovi sc nalazc na jcdn oj i i i v ise dugackih cvctnih drski. Zvonaslog oblika zute bojc. Cvc la ad marla - :Jpril a - maja i lada sc sak uplja eve l.

Sak up ljaj u se ev..:t i koren, rcdc lis t. eve I se bere rano s prolcca kada jc Qtvoren S~I iii bez casict-:.

iskljucivQ po Icpom i suvom vrcmellu. Susi se na promajnim mcslima i pakujc u viscslojnc pap irnc vrccc. Pril ikol11 susc nja Ireba voditi racuna d a se cvr;1 brlo susi i za la je najboljc su ~ iti ga na Il!sa ma iznad pcCi. Ncd(woljno osukn i sporo SUSc Il evet u dcbljcm sloju dob ija vise zc1 cnu boju, sto n ijc kv~l1i tctno jer se lada gubi Ickovitost. evet mo ra za drla ti zutu boju . Pri li ko rn bcrbc t reba vodit i racuna dOl sc sak uplja S"lmo a na jagarccvi nll koja ima evet nn dugim. cVl:!tn im drska l1l ll (onako kako jc prikaza no n<l naSoj s li d), a nc ona koja ima cve tnll rozc tll pri sam Om li s tu . Ta vrsta (Primu la vu lgaris) nijc kvalilClna niti 51.! sak u plja. Koren jagorccvinc ~e vadi s prolcca i s jcscni . On sc pe rc i za lim susi na Slincu ii i u h:sama iznad pcCi. Dobra oSlIScn pak ujc sc u papirnc vreee i CUVH na suvom mcslu. Rizom jagor6.:vinc du g o ko 10 e m, dcbco oko 5 em ob rtls tao je ta nkim koronjom bJcdozule bojc: svc sc to zajcdno vacl i. perc i su ~i SH t iJama. 'Samo sc korcn oCis li a d nadzcmnih dclova. Oel aka :1 kg sirovoga korcna dobijn M":

I kg su vog ko rcna. a od oko 5-6 kg sirovog cvcta dobijl1 sc I kg suvag evc la sa casico lll .

Jago rccvin a sc upo lrcb ljavil 7.<1 sprtlvljanjt.: ~Ijcv~~ protiv ~l l.lc.:ni h o ba ljc nja. ali ulazi i u sas lav nl!ki h prcparala kOJI sluzc u l11l!dICIIlSkl! sv rhc.

Izbledeli cvc tav i, p lesn iva korcnje nisu kvalitc tn a roba i njih nc treba sakupl ja li.

Prunus spinosa - Trnjina, trn, crni trn, kukioja

90

T mjina je viSegodisnji razgranat gonic sa trnovIllm granama visine do 2 m. List je neSto jajastog izduzenog oblika, po obodu nazublje n. evet je svetlo-bele bojc. eveta od marta do aprila. Plod jc modroplava bobica - koslllni ca. Gotovo nema kraja u zcmlji gde ova biljka nc rnstc, po meda ma, 5umama, uz drumovc, po kamenitim i retkim sum ama.

Sak upljaju se evet i plod. evet se susi u hl adu, u sasvim tank om sloju jer inare poiuti i gubi

vredn os!. Beru se sarno evetici bez granCica i peteljki. Od oko 5-6 kg sirovog eveta dobija se I kg suvog. Najbolje i najsigumije jc sUSe nje na lesa ma iznad peCi . OsuSeni cvet se pakuje u papime vreCe. Plod sc bere s jescni . Susi se na suncu, u tankom sloju, iii na Icsama iznad pec;. Plod sc mora dobro OSUSili da se spakovan ne bi pokvario u magacinu. Plod se pakuje u jutane vrere. evet tma, ako se dugo lageruje, gubi svoje lekovito svojstvo, a u nedovoljno osiguranim prosto rijama biva napadnut od raznih stetaeina. Poiuteo cvet sa granCicama i drugim primesama ne ma vred nosli, a ni plod ako jc uplesnj iv iii napadnut insek tima nije za upotrebu.

e vet tmjine se upotreb ljava u medicini za spravljanje raznih preparata, dok se plod ko ris ti za prepa rate koj i se uzimaj u protiv tegoba o rga na za varenje.

91

Rhamnus frangula - KTusina, frangula, kTkovina h. lldinii 1':1:-. 11.: kan ,ib uti nd.nllku met.lra. n.lje..:\(.'t! poruu pOlok.1 Grane Ml,hel Irnpl. 1\,)r'l j\.' t;trnno,iva "<1 hclim poprL'cnim lrtam.1 I i:.arama . 1_" .. IUd Sli nalll11l.!l1lcnO ri.!"iptH..:dl'111 I ji:lJnlikl \a 1;\l'th"l7dcnlm pcgwl1<1. CVl.'IO\ i ... ~ ja\ IJiJili 1I pillUhu li'h)\~1 I pri vrhu. Bni~ "ill t'lkJn· 7I'h: nl\aslc do plavolJuhiea\IC ('\'1:1<1 u maju Junu. Plnd Ie..' pro n I d e n. Ii.l lim Cf'01:11 1 I1<1J/ad ern. Yl'um.1 lal-.o -.c mZmn111.lhl, lain \l.'

i u s pt.:~ no kultivik. :ll..uplja 'l' kora \il mlauih ... tilhljiku i l.tnjlh !!,r.lna.

Pocclknm prolcca I krilJcm link' pr~ rlt,'gn ':'It) oll .... t!.! .. klda ,c k(lra i odmah !-o U S t Knra tn:hil J;I ouh:zi Jl.'Jnu dn J\c: gou,"\." ih ua SI.'

Il aroci lt) pnpn.:mil na h:mpl'raluri 'HJ ,,1..(''1 1110° .lkuplJd 'l"

U k.li"'-: \II11 ;l kl111 ~ luliujrHl ,kidaJu u dU/ini fld like) lO em, SU\.I koriJ sc uvqa 1I ct: \ I pu"ujc 1I Julanl.. .. hall.:. Sol unutr.1'"JI..' ... lr.tnL' ~llr,l It: nar.:lnuza~lnc r\' clll· bujc. ~e ~ll1e ~c ,kinuli ~\.I kor.1 .... 1 Jcone hiljh-jl.' r h i sc hJlj~a l\s u'- il <1, I\.llra Itna ~1i.ldllnJu\ I n.lgl)fitk U,,",. i maIn :-. Iu.f:\\, \ 'coma 'c (-1".·~lo utl,l.!~lua da 'to' l"lnh,'nl kor.1 kru ... in\.' .... 1 kornm pa\jcg drl.·nn (Rhumu\ ral:i\"). "'-OJ.I Il' I1l',lo hkda ,;1 lInlllr~l,nll' ;"tranl", iI \ rlwvl gr..tnl: IC~l 'I..: h1d r;II'l\il Z;l\ r ..... l\aju Imom O,im p.l"'lj,,' Ie,"c. l a menj ujll jll jc J Sil IOV0111 1 ne"l111 dmgim \ r~I;1Il1;1.

UPllln:hlja\i.l ,t.' U medli:llu la 'pr.I\·lj"n,c fa/nih prep .. Ir.II.1 pWli\ hrun icnih n.llvor:.1. Ulall U 't<l'I.I\ I11n~.lgih ':'''ljC\,1. :'\I..'dmoljnll pnprem ilTla (mora 'I.' lagr,,'\all 11i1 100 0 C (-l;lr jctbn ',II) Iii oeclJkh ila "o r.! Ill.' "'me ~..: \IPOIn.'OI1l 01 1,1 'iljC\~ oi u unl!!\.' 'nh,,-, Od l)"O 2-3 kg '1il't)\\,; "nr,,· dllhija 'It: I kg ,11\1".

S ' :II<1, i ... pllcal". lIa t rula "or., "t' nl' ,1...11.1" .lL'r Ill'",.! 01".11...\ II h:ktl\ Ilu \ n:dlHhl.

Rosa canina - Cynos bati - Sipak, sipurak, divlja ruia

l}4

5ipak rastc svuda po zapu sl.cnirn 7..cmljislama, kamenjarima. rc tki m sumama, brdima, ravniearskim Icrc nima, pored puleva, kao samonikla bi ljka visinc do 2 m. To jc omanj i sib iii gnn ob rnstao bodljama. Li sl jc pemslo sloic n i po obodu silno nazubljen. evel je ru i icas lob lcclc boje, II p lod jc mlrandzastoc rvc nc bojc. Bere sc ' U

tehn ickoj zrelos ti . Od septembra mescen p. nado ljc. Susi se, u tankom sioju, na suncu ii i na lesama iznad peCi, taka da za drli prirod nu boju. Pakuje se u jutane vreee. Od oko 2 kg sirovog plod. dobija 50 I kg suvc robe. Sak uplja se ceo plod bez peteljki i dru~ih prim esa, a ad si rovog cd og ploda koji sc uzduz r3seea i ViJdi seme dobijaju so polutkc.

St!mc sc takodc koristi za stotnu ishrnnu, kao j za eajcvc. Sipurak sc upotrebljava u industrij i konzcrvi , u prcradivackoj indu

striji , z.a lim za sprav ljanjc cajcva. pu lpi. a ulazi i u sastav mznih preparala proliv crcv nih obo ljcnja. Sadii vel ike kolicine vilami n" C, ukusa jc prijatno nakisc log i po malo oporog. Prez rel i plodovi, gnji li, koj i su izgubili boju. sa pcleljkom i drugim primesa ma nemaju upolTebnu vrednost, pa ih ne treba s<lkup ljati.

95

Rubus fruticosus - Kupina, ostTuga Kupin a j e..: v i segod i ~nji g rm hll dugim. I rnovll l m grn na ma. r (J\IC

pored puleva. nn l'-lpU \ tl::nim i 7Hko rovljcnim mc!) tlm a kao iivica. a najccsc~ oko potoka. Li-. t joj jc pem\l. po obodu Il.!'stcra\l .... ;1 donJc ... tranc dtakav, blcdozclcnc bojc, vi~ pcpc lja\lc. Cvctovi \u hell i ruzicasti. Cvc la od j lln~1 - ju la. Pl od jc kO~lun ic~l. Z rco plotl JC (; rm: bojc. ~ Iat k ~ i VCO rnH prijalOti ukusa.

Sakupl ja 'c Ii" kupinc i ",de plod. Li ... l ... c he re dok jc ml ad i lc!icn, bez pctclJkc i nl! ,me bill o~tc-

6:0. Li <; t ~c nl.! !)ak uplj a o el bi ljaka pored pu!cva, jc r jt..: pra~nJi.lv . Li ... 1 :-of.! ~ u ; i 1I hl:tdovini. a Ilajbolj c.: nu IC")4.lma i7nad peeL Od oko -I kg ..,i rovog Ii" ta dobija \c I kg ... uvog. Lis t po,1c r"uScnja mont ladri.<:l li prirouno lcknu h ju. Pakujc \C 1I Juta nc: bale. Li' l \C upotn:bljava La raZIll! cajcvc. za n:gulisa njl.: I1lznih Icgoba, LiH im Z,I l'IpiranJc. Suuri.. i vcliku koliti nu vila mina C, pl o(1 sC bcn.: u w.,:icm swnju i I-.ao taka v sc upotrcb lj i.l va Zit ~prav ljal1jc !o.OkOViI , vina il d .

Po iclj i kupcCI . pn: ",uScll ja 11 ... 1 ~ ... Iavlja da rermcl1l i~ pod po~cbnim u~ l ovima .

7 I) riru cnik IJCkovi tog b liJil

Sambucus nigra - Zova, bazga, zovika, cma zova

98

Zova jc omanj i granati ibun koji rn stc pored pUICY3, po ogmncima suma. uz nasc lja, ali sc veoma kultiviSc. Rasle visoko eak j

nekoliko melara. Granje i siablo su mu suplji. Lisl zove jc jajasl, po obodu les lcrasl. eve l je U obliku stirn. yeoma pri jalnog mirisH. Plod je bobiea erne bojc. Cvela ad maja do jul a.

Sakupljaju se evel i plod, a rede kora. Cve l SO bere u prole':c dok nije sasvim OIvoren, bez pclcljkc. po

Icpom. Slivom vrcmcnu. evet sc susi Ila promajnim mesrima nanizan na kanap i obeSeIl po supnma i 13vanim a, ali Imjbolje na Icsama iznad peei. Osuscni eve I nn pClcljci istrcSH SC. rcsc la i tako odstra njuje pctcljka. Pakujc sc u papimc vrecc i ellva nn suvim promajnim mestima. Pl od se bere s jeseni. kad bobiea pocinje da zri ... , celom pClcljkom i poslc sUSenja na suncu iii nn Icsama istrcsa sc i pakujc u papimc vrccc. Lisi zove sc nc upo lrcbljClva jeT sadrli izYcsnc sterne mntcrijc. Od oko 6-7 kg sirovog evela sa pClc ljkom dobija so jed.n kilogram suvog. Od oko 3-4 kg sirovog plod. dobija sc I kg suvog. UpolrebIjava sc za cajcvc. zatim ulazi u saSlav prcparata kao srcdstvo za cisccnjc. mok rcnjc i znojenjc.

e vet koji jc izgubio boju, 5<1 vclikom drSkom plesniv, bez mirisa iii sa drugim primcsa ma nije za upolrcb u i nc I reba ga sak upljati.

99

Taraxacum officinalis - Maslaeak, mlecika, mlec, gorsko zelje

100

Maslacak rash.! nil svim pa !<l nJ<Jc lma. Ii vada ma. oba lama, pore d pUh; va, i na vlainim mcs tima. To jc vi Scgodisnja 7.c ljas w biljk(t koja g radi li s"u rozc lu pri 7..cmlji, koja izhija iz kl1l tkog rizo ma. Vbina joj jc od 15-30 em. Lislovi su dugarki, po obodu jako useeeni . Iz p az uha li s la izbijnj u d ugc, suplj ...: cvc ln c d rf.kc, na koji ma s..: nil lazl..' cvc tne g la vicc zu lC boje. Ko re n jc spo lja (;Jmno mrk . a iznu t m svctlc bojc, vcliein e do 30 em.

Sak up ljaj u sc lis t, ce la b iljket i kore n. M i.ls lacak rano s p ro lcca evelu pn !'ovc do jcscni . cia biljka jt:

pun a mlccnog sob. LiSI, bo i ecla bi ljka, <c sakuplja ad prole':," pa prcko cclog leta . Susi sc u h la du , a naj bo ljc u h:sa ma iz n<Jd pee i. Pakujc sc u ju ta nc ba le. Kore n maslacka sc vadi s prolcCa i s jcscni. O pe re sc i dc bljc ko rc njc rasccc. a z(l li m susi nu sunc u iii na Ic'mma. Pakujc sc u jUla nc ba le.

Priliko m sakupljanja !is la l re ba o bavcz no voditi ra t un a da M: nc gnjcci. je r u 10 m slucaj u posle sUScnju iZb"Jbi boj u. poc rn i od sok .. , ko ji jc prili ko m g njcccnja iZ3sao. Ko ren jc ta ko(1c pun ~oka . Od oko 4 kg sirovog li s la do bija sc I kg suvog. Suv ka ren mora da puca . Ukus mu jc go m k. Mas lacak sc upo trcb ljava za sp ravljanjc prcpnr.:llu z;, varc nje. zat im u vidu c-~jcv:.t , a u nc ki m zcmlja ma i kao sa ln ta z bog pris us tv<l vita mina. Mas lacak sc veoma uspd no kultiviSe na l o~ij i m zc mlji slima .

I () I

Teucrium chamaedrys - Podubica, dubcac

102

Pod ubiea jc viScgodisnj<l zeljasta biljl<a. raste visoko 20-30 em, na kamcnitim i suvim str.m ama1 kao ko rov. LislOV; su mali. ovaloi, nazubljcni . evel jc crvcnkusl onarandiast,e bojc i pri vmu grana. Podubica cvcta od maja mescca pa preko celog leta.

Sakuplja sc eela biljka b.,., koren •. Nadzcmni deo bez donjeg dela. koji nema list. i koji jc odrvcnjcn.

odsec.] sc i susi u hladov ini. najboljc na lesama iznad peti. i pakujc u julane vreec. C UV3 se oa suvi m. zamraecnim mcslima. Od oko 3 kg sirove stabljikc sa liseem dobija sc I kg suvc robe. Biljka sad rLi etarsko ulje, u to jc i arom~l("i Cna . Odrvljcni delovi podubicc i li sce koje je izgubilo boju "ije 7..3 upotrebu, i zato ih nc treba sakupljali.

PodubiC3 uJazi u sastav cajcva Z3 siomacnc boles ti , ali i u sas tav prcparnta proliv Icgoba o rgana ;at varcnjc. PodubiC3 se yeorna uspcSno kultiviSc.

103

Thymus serpyllum - Majkina dusica, poponac, babina dusica, divlji bosiljak, tamjanka

104

Majkina dusica rastc po Zilp USlcnim zcm lji stima, livaciama i pasnj acima. po sumama i na kamcnja ru, i ima lanko, razgmna to s tablo kojc rdS lc oko 20- 30 em visoko, kao vi segodi snja zcljasla biljka. Lislovi su veomn si t"i i jajaslog su oblikn, a na osnovi su obrasli dugackim dlaka ma. Cvclovi Sll ruzieas locrvcnc bojc, redc be li. i nalaze; sc zbi jcni u pazuhu li Sla. CVC13 prcko cclog ICla, cak i u jescn.

Sak uplja sc eela b iljka, U daba cvclanj a miJjkina dusica sc sece makaz'lma, noiem iii

s rpo m, Susi so u hl adovini i pak uje u jUlane ba le, Od oko 3 kg sirovo bi ljke SH lislom dobija sc jedan kg suvc, Prili kom berbe sc biljka ne sme cupali iz ko rcna . Majk in a dusica sc upolrebljava u medici"i za ,:;pravljanjc raznih lekovc:1 i sirupa protiv kaslja, za tim ulazi u sastav raznih cajcva 7 .• 3 kupanjc jer vcoma povoljno ul iec na okrcp ljcnjc o rga nizma, Up0 lrcbljava sc u pa rflme rijske svrhc, Od rvenjen i de lovi

,s lab lji ke bez lis l, bi ljkc koje su izgubilc boju, p lcsnivc iii sa d rugim prim esam:l, nisu z.a upo lrcbu. Maj kina dusica se vcoma uspdno kullivise na m,mje vrednim zemlji stima. Ima mnogo podvrsta njoj slicnih, Ie vrl o ces to dolazi do zamcnc.

105

Tilia cordata (argentea) - Sitnolista, belolista, bela Iipa, lipolist

106

Bela lipa ",sIc po sumama kao drvo vi.oko od 20-30 m, " najecscc aka nasc lja. Listovi su si lnij i, sa liea su Lamnozc lcnc baje, a s nalicja svcl loblcdc bojc, po obodu nazubljcni . eva.1 jc od 5-16 cvclica. eveta 14 dana kasnijc od erne lipe. Sa nalicja lisla u uglu nerava 11:l IaZC se dlaCicc crvcnozule bajc. eveLa od juna do jula.

Sakuplja sc evel sa pri pc rko m. Trcba je brnti om poenc da ever;], po lepom, suvorn vrcmenu

i susili 1I hladu na Icsa ma iii u susnici na 40° C. SID brie da bi zadrl..aJa svctlu zutozclcnu bajll.

Od oko 4 kg . irovog evela sa pripcrkom dob ija sc I kg suvog. Poslc sUScnja evet mora il1l:lti svellu zuckastozclcnu bOj ll . Lipa koja je precvclala, izgubi la boju i plcsni v" nije Z.1 upo lrebu. Pakujc so u papimc vreee iii jUlane ba le. U lazi u S~ls lav mn ogobrojni h eajeva za ubl aiav" nje "'znih legoba, a posebno za okrepljenje.

107

Tilia grandifolia (officina lis) - erna Iipa, krupnolista, sumska Iipa, divlja lipa, srdljiva lipa

108

C rn a lipa jc dugovccna, drvcn a ~ ta bi ljka . «.IS le visoko i d 30 m. Lis tov i su po obodu nazubljc ni . krup ni , i sa Ii C~l i ~a nalicja boj<.l jl.: po djcd nako zc lcna. Sa nali cja [isl a na lazc sc bclosivkastc dlacicc.: , U uglovimil nc ravil. Cvasl jc ad 2-6 cvc li ea , koj i ~ u krupniji ad cvdova belc lipe. e rna lipa pac injc da eve la poce lkam lela. odnosno dve ncdcljc pre belc li pe. Pl od j c o rastic. eVe! im ... veoma It;pu aromu.

Sakuplja sc evct sa pipc rkom. V ise sc trai i ad bd c tipc. e llvn se u suvim, pro majn im dob ro

zapakovH nim papirnim vrccama cia nc izgubi boju. ali dugim skladislCnjcm gllbi miris. Pri li kom bm nja nc Irt.:b .. jf,,; meSa li ~a cvctom bole lipe. Od oko 3-4 kg sirovog cvcla dobija so I kg suvoga. 05U

seni eve l jc SVCli oluckas t..: boj\.!. Lipa ulaz i u sas tav mnogobrojnih cajcva za o kn.:pl jc njc. Prccvt.:talc cvasl i lipc nc treba bra li jer ncm aju Ick ov ito dejstvo.

109

Tussilago farfara - Podbel, lopuh, konjski kopitac

11 0

Podbe l je viSegodi snja zelja sla biljka koja mSle kao korov na vlaznirn livadama i usamljcnim mcstima. oko nasipa.. odrona i u eka zemljista. Rano s proleCa, vee II februaru - m"rtu ako se sneg iSlopio. pojavljuje SC zUla cvelna glavica na dugoj drSci. slie"" ma,lack u. Kasnijc se pojavljujc i lisl koji moie da bude veQma vcliki . Lisl jc srcasl. po obodu nawbljcn. odozdo srebmaslobcle bojc. obraslao silnim, guslim dlacieama. a "1 liea jc wmnije bojc. Ce", biljka ima izgkd w uniea visokog oko 20 e m.

Sakupljaju se cvel i lisl. evel 50 bere u februaru. martu - aprilu. bez pelcljke. i . usi u

hladov ini na les.ma iznad peei; dobro os uSen. pakujc sc u papime vrcec iii u karlonske kulije. Lisl sc bere pOlpuno razvijen. bez 1"'leljki. susi kao i evel, i pakujc u jUlane bale. a po ic lji kupea sc CcSIO i prcsujc, pa 10k onda opsiva JUI.nom Ikaninom. Lisl sc berc Celli

IeIO i kasno u josen. teslo ga napadaju insekli iii od neka gljivicna oboljcnja. ad oko 5 kg sirovog dobija sc I kg suvog evel •. a od oko 4 kg .irovog lisl. dobija sc I kg suvog. Puiulelo liscc, zlIm2"n , '" pClcljkom i drugim primes.ma. nc odgovara kvalilclu. Podbcl e upolrcb ljava u medicini za spmvljanje ramih preparal" i cajev:! proliv kaslja i ublaiavanj> asmalicnih Icgoba.

III

Urtica dioica - Kopriva, iara, velika kopriva

11 2

Kopriva jc Yiscgodi~nja zelja sta biljka koja raS h.: gOIOvo syuda, kao vco ma r.1~pro~ laIlJcn ko rov. tab lj ika jc Cclvorougla\13 i pokrivena VCO I11 ~ oSlrim dlaka ma. Li ~ t jc jajaslog. a pri vrhu ; iljas tog oblika , dok jl' po obodu teslcraSl, pok rivcn vcoma osctl jivim dlaka ma. ve l j~ !<o 10l1,;1'1 viscCi.

Sak upljnju !'Ie list, ka ren i ccla mlada b iljk ~l. Li st so saku plja s proleca i prcko cdc godino. bcz pctdjkc. , us i

sc 113 Iesa ma iznad pI.!Ci. na promajn im mcslima i pakujc u jutane bale. Ilo ra 5C cuva ti na sli vo m mcslU jeT lako prima vlagu i pobuda.

K on.: " sc sak uplja 1I prokcc i u jC!'ocn. OJX! fC 51.! i ~ u s i 0<.1 ~uncu u komadiCima ad 10- 12 em; dobm o5llscn koren 5C laka lomi i pakujc 11 j Ulane hale i ell va na suvo rn meslU . Od aka 4-5 kg sirovog lisla do bija SI.! I kg ~uvog. a a el 3 kg ~irovog ko rc na elobija sc 1 kg o;;uvog. OSlI Sc n kare n jc s ivom rkc bojc. Priliko l1l sakupl ja nja koprive, ruka ~c mo ra z(ls lil i rukavicol11. je r jc ccla biljka kop ri vc obmsla oSlrim dlakam a kojt,; sc..: na docl ir lo me i iSlOvn.: mc no iz li vaju kisclin u koja pcce i moze cia izazavc bolove. Kopriva ima siroku upotrcbu. i ka n;uod ni Jck, i u mcd ie ini . Zatim kuo caj zn jacanjc orga nizma. proliv I1w lokrvnosli, p ro li va i lI b lazavanjl.i raznih Icgoba kod m nogih bolc!'l li . Z atim kao lua na . adri..i veo ma mn ago hl orofil a, odrvc njcni dc lovi s iabljik\! prcko 20 e m. s ta re bi ljke pozutcl ih li s lova, ncoeiscc no kon.: l1 jc, nc..:d ovoljn o suvo, ncmaj ll upo lrcbnu vrcd nosl. KoprivH sc VCO I11 ::t lIspesno ku iti viSc na lokl11 zcmlji ~tll.

S Prirutnil Ijckovihlg bdja 113

Vaccinium myrtillus - Borovnica, brusnik, crna borovnica

114

\

.\ ,

~ , I

Borovnica jc zbunasta zclcna hiljka oko I m visoka, ra()lC po surnama. II li slOpadni m i crnogoricni m ~aS l ojinama. na pa~njl:tcima. s lIll canim Slran ama i padi nama.

Li sl joj jc jaj aslOg ob lika, no kralkoj drsci, s ilno nazubljcn po ohodu . Mla do li scc je svc tl ozclcnc bojc: . a starijc lamn ozclcnc bojc. eVe! je 1I pazuhu li s l:l fuz icastc bojc. Cvc la 1I maju i junu, a plod stizreva jula - Cl vgusta 1I ta mn op lavlI bobicu, koja jc veoma prijatnog naki sc lo s lalkog, ma lo o porog uk usa.

Sak upljaju sc pl o el i lis l. Li s l so sa kupl ja bez pClclj kc loko m lela. Susi sc na prom ajnim

rn cs lima, najboljl; na Icsa m<l iznad pcci. Pakujc se u paplrn e vn;CL:. Oel aka 3- -1 kg li Sl" dob ija se I kg suvog, a od ak a 5 kg sVcZcg pl o da clo bija sc I kg suvag.

Pl od 51.! slisi na SUIl CU, iii na Icsama i'l-naci pcCi, iii 1I susnicama na lempe raluri o el o ko 60-70 ° C. Dobro oS ll Scn, plod sc pakuj c II papirnc vrecc spolja ob lozcnt.: jutom. L.uti listovi sa pdeljkom iii p lod s" drug il11 primcsama nc o c1gova ra ju pO lrcb nom kval il c lu. Plod sc mora rt0bro zastit i od in sckata, inacc sc brzo pokva ri .

Svcza bobi ca sc upolrcbljava kao hm na. a zat im za spravljanjl! sokov a, clok sc suva bo rovnica upo trcb ljava kao Ick protiv p roliva, smanjcnja tcgoba kod sccc rnc bolcs ti , a z,Him za okn..:pljcnjc organizm<l kao caj. Borovnica 5C moze i za mcni ti sa brusni com (Vacc inium viti s idaca) .

s ' 115

Veratrwn album - Cemerika

11 6

, I cmt.; rik a raSLe po vlilznim planinsk im Iivadama. senovilim

sum ama kilO ko rov, visoko aka I 111 , 1I sas loji llama sa mrnzovccm, lineurom, kacun om, sa lcpom itd., cak i na visi nama do 2000 m. Li stov i su joj vcliki. jajo lik i, ob rasli mck im c1 laciea ma. Cvetovi ,u belicaslOze lcnc boje, scdcci . eveta prck eclog leta. Plod joj je ':aura. Veoma jc sliena li neuri po svom spoljnom izglcdu i kod neukih sakupljaca moie doci do 'W mene. MisleCi cia je lincura, nepoznava lac vadi karen cemcrik c kao koren lincure i ako ga tako i upot rebi, ka tastrofa j c ncizbcitna j cr je ccme rika veoma olrovna biljka, neprija tn og miri sa i go rka.

Sak uplja se ko ren ccmcrike. t im bil jka prcevc ta, ri zom i koren ccme rikc se zajcdno vade,

susc, najbo ljc na lesa ma iznad pcCi , a z3 lim pakuju u jutanc vrt:cc i cuvl1jU u dru gim pros lori jama, daljc ad nCO lFovnog bilja. vid ljivo obclczeno kao otrovna biljka. Od oko 3- 4 kg sirovog korena dobija se I kg sll vog. Prilikom vadcnja korena i, uopste, pri rllkovanju sa cc mcrik om treba stavili v lainu ma ra mu prcko Ijca. nc smc sc pusili ni l i jcs li. Trcba rad ili u mkavica ma. Ccmcrika ima siroku upot rcbu 11 medicini i vC lerin i. iposto ~c nl! smc upotr~hIjavati ni u kakvom ob liku bcz IckHrskc dozvolc. Potpuno suv koren sc pak ujc 1I jUlane vrccc.

117

Verbascum thapsiforme - v. phlomoides -Divizma, lopen, volov rep, svecnjak, divizma krupnolista

11 8

D ivi z ma jc viScgod isnja ze lj as ta bi ljka. iz koje se p rve godi ne ra zvijaju li s lovi a zal im u drugoj god ini nc razgranato s tablo v isoko 1-2 metra, nil ko mI.! 51: kasn ij e javljaju k rupn i l Ul i cvelnvi. grup isa n i kao klasjc . Cveta a d ju na do sep tcmb ra. Ras lc na z.apu ~tcnim zemljistima, korovistima , suvim suncanim mcs lima, kamcnjarima i na pcskov ito m tlu . Sak up lj a sc eve l. a rcde kore n.

CVc..: 1 sc bl.! f C pos le rose i susi na suncu, u tankom sloj u, i ii izna d peei na Ie-sa rna. Pak uje sc u dob ro za tvorcnc ka n o nskc k utijc oblozc ne pe rgamcnt -pap iro m i ii u viScsloj nc pap irnc vrcce do bra zapccaccnc. eve l veo ma lako p rima vlagu, brzo poe mi i izgubi po trcban kva lih: t. S toga u prosto rij am a u kojima jc sk lacli s tc n ovaj eve l t reba o bavczn o cia buclc pos lavljc n upij ac vlage -ncgascn k rcc. Pli li ko m bc rbc t reba vod it i rac una cia sc mn ogo nc g njcc i i cia se stavlj a u ko rp c.:, jc r izgnjcccni eve I pos le sUSc nja poe rn i. Si:l1110 jc dna b ilj ka moze cia cia o ko 150 g r cV0ta u Suvo m s tanju. Od o ko 6 kg siro vog eve ta d o bij a se 1 kg suvog. Ko ren sc redc va di , Pl! fC SC. s usi i pa kuje u jU la nc v rccc. Diviz ma sc upot rcbljava kao caj ko d pluc nih tegob a. Taman eve t, po mcsan sa d rugim vfs ta ma, sa s itnij im cvc tov ima. nijc kva li tc la n i I1C In.:ba ga sakuplja ti.

11 9

Viola odorata - Plava Ijubieica, mirisna, fiola, bubji so leek

120 ---------------------------------

Pl ava Ijubi cica je zeljasla viSegad isnja bi ljka. Tas te svuda po baslama, li va dama i 5umama, kao i na drugim mcsl ima. Ra no s proleca pajavljuje se na dugim, cvel ni m elrskama sa CvclDvima p lave bojc. vcoma prijatnog miri sa, a za tim sc pOjav ljuju srcoliki listovi. takodc na du gim drskama.

Sakupljaju se eve l, li st, kore n i eela bi lj ka sa korcnom. eve I sc sakuplja rana s pro lee., bez d rskc. po kpom vremenu.

Bere sc u korpc. Susi se u jcdn om sloji na Icsama iznad peCi. Osuseni evel sc dob ra spakuje 1I la mnc, papi rn c vrccc. kratko vrcmc sc ellva do prcdajc. a zHlim sc mora pakovali u natron-vrecc iii kartonskc kUlije oblaie ne plava m h" rli jom, sve dobro zapakovano. Od oko 7 kg sirovag evela do bija se I kg , uvog. List i eela bil jka sc sakupljaju dok jt; biljka U CVClll, Sli Sc 5C iS ID ki:lo i eve l, a pak uju u jUlanc vrccc. Ko ren sc va eli S prol eea. kaela bilj ka preevcta . Susi sc " " uneu i pakujc u jULHll e vrecc. D obra oSlI scn eve l mOnt imal i zalvorcnoplavu, modru boj u. V,coma su teste za mcnc Ijubi cicc sa onim V~ [ il m Cl kojc nl!maju miri sa. Tc vrst e nc tn.:ba sakupljati. LjubiCica ima vcJiku pril11 cl1u u koz l11clici. partil11cri j i ) a za lim ulazi u sastav mnogobrojnih ciljcva proli v tcgoba disajnih orga na.

12 1

Viola tricolor - Dan i noc, macuhica, sarena Ijubicica

122

Ma cuhiea jt viScgodi snja zcljas llI bi ljka, supl jc swblj ikc, raSlc a ka 25-30 em vi sok a . po livaelama, pasnjae im a, ba ka rav i po sumama. Li stovi su srcasto-jajastog ob li ka, po obodu zupcasti , a eve t jc bclicastozut j Ijubi clSt: Cvcta prcko cc log Ida.

Sakuplj aj u se evel i ceo nadzcmni dea. 've l se bere bez pelcljkc, vcoma pai ljiva. Susi sc u hlaelov in i

iii iznael pcCi nil lesmna. D d a ka 6 - 7 kg sirovog evcta dabija se I kg suvog evCla. Pakujc sc u viscslojnc natron-v rece i ka rt onskc kutijc. oblolcnc iznu tra plavol1l hart ij om i dobra zatvO Tc.nc. C lIV;1 se na SUVO I11 mcslU. Cc la stabljika sc bCTl.: sv~ dok ima cve l a na njoj . 5usi sc u hl adovi ni i pak uje 1I papirnl.: vreee jli ka rt onskc kUli jc. Del aka 4 kg sirovc macuhi cc - ' Iablj ikc sa lisla m, dobija sc I kg suvc. Izb lcdcli cvc lov i i biljkc kojc ~u izguhilt.: boju l1i~ lI kva li tctni i nr treba ih sakuplja ti.

Ma cuhi ca ul azi u sa stav razni h f ajcv£! pro tiv ka slja i drugih oboljcnja. Z bog vt: li kc potraznjc, kulti viSc sc iSlo k(lo i plava Ijubi cica.

I D

Viscum album - 1J11ela, bela imela

124

Imela. zimzclcni sib koji kao poluparazit raslc na krosnjama raznog drvcca; kru skc, lopole, jabukc, hrasla, bagrcma. sljivc i drugih.

G rnn cicc imele sc jako razvijnju. Bh;dozcicnc jc boje. Lislovi SlI sedec;, jajastog oblika, zuckastozele nkastc bojc. Cvctovi su tak odc zelene bojc, a plod jc bob ica bele bojc. Biljka jc o trovna.

Sak uplj a se li st, rcde ee la biljka. Sakllp ljcni li st mora se susiti na lesama iznad pec; i dohro so

osusiti , jcr jc li st vise koiast i laka c kvari na vlainim mcslima. Lis t posle su!knja mora ima ti zuckastozclenu bojll. Od oko 3.5 kg sirovog lis ta d b ij a se · 1 kg slI vog. Od oko 3 kg sirovi h granCiea sa grancicom do 20 em duzinc dahija se I kg !'uvih. Imcla jc \uva kada sc lako lo mi .

Upo trebljava sc kao caj iskljucivo po Ickarskom uput stv u, jcr jc Olrovnil , za tilll ulazi u sastav raz nih dnlgih pn.:parala.

Na h ras tll i ivi sa ime lo m vrl o s rodna dru ga b il jka. koja e raz liklljc ad imelc po lome sto im a lislove sa dlakama koji Dtpadaju u loku zime. a p lodov i su joj iu te boje. dok su kod imclc bcle.

125

Lytta vesicatoria - Canth~rides -Spanska buba, jasenovaca buba

Spanska bu ba 'l ivi naJcescc na jasenu i jo rgova nu . To jc insek l zlIlozd ene boje, veoma sjajan, duzin e 2-3 cm, sa la nkim, goIOVO crnim nogama, sa tclom obraslim sitnim dlacicama. Ovaj insckt sc roji krajem maja i pocc lkom juna i masovno sc javlj a za vreme loplijih dana oko podne i u velikim rojevima nava ljuje na ml ado li see, najcesce jasena iii jorgovana. Oak brsti list, istovremeno se pa ri . Sledeceg dana po sparivanju 'lenke o dl aze na zemlju, nose jaja, a za tim se opel vracaju na drvo i da ljc brs lc lisl, i ponovo se pa re radi polaganja novih jaja. Posle 3-4 nedelje izlegu sc ml a de larve iz poloienih jaja i prolazc kroz veorn a kornplikovan preobraiaj da bi se sledceeg p roleca pojav il e u rojcvim a na drvecu.

Sakuplja sc cela buba krajem maja - juna. Rano ujulru, dok je jos rosa, buba je nepokreln a. Ispod d rvc la

na kome sc .nalazi slavi se neka prostirk a, i drva sc jed nos tavno Slresa, bubc padaju na proslirku, slavljaju se u legle iii u limene kUlijc i ubijaju ele rom iii laga nim zag revanjem u rern i stednjaka. Susenje se moie izvr-iti i na suneu. Pakuju se u ka rlonske kutije. Bubu jasenovacu jc lako pronaci je r o lpu' la veoma ka rakte ri sti ea n miri s, koji se oseea nadaleko.

Priliko m sak upljanja pozeljn o je da se ra di u rukavieama jer kod nekih osoba do dir sa ovom bubom moze izazvali plikove na kozi. Upotreblj ava se u vcte rina rstvu. Ne sme e upo trebili bez savel a stru cnjaka. Sirove bube se lako kv a re, napadajn ih insckti , Ie takvc nisu za upotrebu.

126 9 Prirucnik IjckovltC>g bi ljn

GUIVE PECURKE

129

GUIVE, PECURKE

Peeurka se sastoji uglavnom iz dva dela : iz Sesira, iii kl obuk a, i drske, iii stoiara . . . ... .

Sa donje stran e Sesira peeurke na laze se ta nkl It shc~ zvant lamele na kojima se obrazuju spo re - o rga m za razmnozavanJe.

Za'razvice pecurki potrcbni su sledeci us~ovi: v~aznos t vazdu~~ treba da' bude oko 85 %, te mpera tura zel~IJl s t a 18 C pa n avl s~ i tempe ratura vazduh~ mljma~je od 12- 15 C.

Peeurke mogu bltl Jest lve I o trovnl c.e. ,.. . . Neke jes ti ve pecurke se mogu I SU ~lt\. ad 8-10 kg s!rovlh

pecurki dobije se I kg suvi h. avo zavlSl od vrste, uzrasta I vre' menskih prilika u koj im a pecurk a raste.

Pecurke sadrie oko 90 % vi age, a suve ok 0, 9-. - 10 0/0.. . ad velikog broja gljiva koje ras tu u na soJ zemlJI Izvesta n broj

je veoma o trova n, neke ~u ma nje o trovn e, dok Je Vdlkl., broJ J;' stivan. Gljive se ne smeJu bratl dok se nc upozna!u, Jc r por~d toga S!O mogu da izazovu razna obo lj enja" mogu bltl I uzrok smrt\.

Zato je potrcbno brati sarn o o nc peeurke kOJe se dobro po' znaju jer tada ne postoji nikakva moguenost zam~ne . lako se gljlva u ish rani coveka javlja veoma dugo, nc pOS tOJI sasvlln p ouzdan naein po ko me bi se mogle sa sigum oscu razltkova tl jeSh v~. vrste od otrovnih iii po lu otrovnih, st oga ko Ih ,dob ro . ne poznaje ne tre ba da ih dira jer su neke o trovmce vcoma shene Jeshvlm.

Priliko m be rbe tre ba se dria!i sledeceg: _ ne brati gljivu koja nijc dobro poznata ; . . . _ gljive koje na preseku me nj aj u bOJu ne Jestl , lzuzev one koje sc

dobro poznaju ; -stare, natrule, crvljive iii od ki se raskva Senc gljive nc pripremati

za hranu, niti ih brati ; I·· se odmah J'est i, in aee - ies tivne g JIve

i duze cuva ti na hlad, se oseCa~~f!!I~ •• ~ .....

Pri.likom sakupljanja pozeljno je ~,~:t~~~~ kod nekih osoba dodir sa ovom bubom moze na kozi. Upotrebljava se u veterinarstvu. Ne sme se upotrebiti bez savela struenjaka. Sirove bube se lako kvare, napadajo ih insekti, te takve nisu za upotrebu.

- sa moni klc sum ske i kulti visane pecurke za Ijudsku ishranu smeju biti ubra ne najra nije 24 easa pre pustanja u promet, izu zev ako Sll smestene u hl adnjaei;

- gljive sc pazljivo beru u korpe, i ne smeju se gnjeCiti. One koje su za sUSenj e treba iseci na ta nk e snite od 1-3 mm i susiti u ta nkom sloju na suneu, ali najbolje iznad pec; na Icsam a. Gljiva jc suva onda kada prilikom sak uplja nja susti. Suva pccurka se pakujc u papimc vrccc, karto nskc kutije, a po

iclji kupca i u drvenc sand ueice iii kartonsku burad. Spakovana pccurka mora imati oznaceno: naz i V, imc i scdiste proizvodaca. odnos no ispo rueioea. vrstu i kvalitc t pecu rke (I i II klasa).

Na ovaj na':; n se od ma h utvrduje ko je prodavac even lualno pomcSanih jcstivih peeurk i sa o trov nim . Signiranje je vcoma vazno jer i jes ti ve peeurkc mogu bi ti stctne po organ iza m ako se upotrebc kao ustaja le, plcsnive ii i ako Sll u slanj u raspadanja. Takve 50 pe, eurkc ne smeju ispo rtl eivali tri istu , jer upOlreblje nc za Ijudsku ishranu prouzrok uju vcoma tcska obolje nja, a ccsto i samu smrt. Ako se upo trcbe ne ispravnc peeurkc u hrani , posle 2-3 easa prouzrok uju grceve, gub ljcnje svest i, oseeaj jake Zedi , lupanje srca i, najzad, smrl, te pri pojavi makar i jednog od navcdcnih znakova posle uzi manja pecurki u hrani t reba se odmah obrati ti najblizcm lekaru, a u mcd uvremenu povraca ti SID je mogucc vi se.

Najpoznatijc neol rov ne peeurke kojc se mogu jesti su sledece: vrganj, li siearka, rudnja ea, blagva (jajeara), ml ecnica i smrea k.

9 Prirut nik ljekovilog bilja 129

BOLETUS EDULIS goban, pecurka

..

130

Vrganj, medvedara, Vrga nj je jeuna ad najpoz na tijih i najtraze nijih pccurki. ~,",;ir ov~ pccurk c jc raz li ci tc boje i ve li e in c. cak i do 25 em, ~to je Zil

vi s no ad god isnjeg doba i kraja u komc ras tc. a svctlim po lozajill1i:1 , na livadama, proplancima i drugim mcslima, Sc~ir jc tam nobrao n, dok je kod o nih vrga nj a koj i rastu u hlad ov in i i u vlaznim krajev illl a nj egova boja bieda, kam enosiva . Lc ti jc uvek wet lije boje. a s jcse ni crvcnobraon. Meso vrga nj a je bck bojc, nc menja sc i zata jc ovaj vrganj i na jbo lji za s usc njc. Miri ~a jc vCOllla pri ja lnog, sladulljava ukusa. Ra ~ l c po svcLlim, jui nim ~um ama i obroncima, a najvi sc po li vada ma i pasnjacima - obicno bli ic sum a.

U prol ccc, krajclll maja i svc do s red ine j lli a vrganj se sak uplja, a za tim, kad poenu jake susc. njega jc najmanjc. Od s redine avgusta pa do srcdinL: novcmbra . posh: ki sc, ga ima mnogo. narocito aka jc to pl o. Bere sc o el Illaja do jun " i od avgu"a do novembra. Svezi v rganj se sa kuplja u korpI!, seCc u ta nke snitc ad 1-3 mm i susi na sun cu, ali najbo ljc i najsigumijc na ksama iznad peCi ill s te dnjaka. Pos k sUSc nja, vrga nj treba ti n . za d .... I i p~irodnu boju. Pakujc 51! u karton skc klltije, pupirnc vrcec, a po ZclJI kupea u drvcne Sililducicc iii drv~nu burad. Osuscni vrg~1I1j $C r.=tzvrs lavi! U I i II klasu. V rga nj se upotrcbljava u sVcZcm s tanju za i,hranll , a i u konzl.!rvi sanom. KOllzcrvisanjc SC vrsi uglctvnom porn ocu slane vade prok uvavanjcm i ~tav l janjcrn 11 pla~ticnll burad. pn CCIllU (reba voditi racuna da vrganj hude pok ri vcn salamu ro m kah.u nc bi closlo do kvara . Ovako priprcmlj cn vrganj sc ell V" u hladnim proslorija 111£1 .

131

CANTHARELLUS CIBARJUS - Lisicarka, lisnjaca, lisica

132

Lisicarka jc vcoma dobra pccurka koja ima ~i roku primcnu u ish rani . ali :.C iSlo wko dobra i susi. Ovu pccurku jc pOlrcbno pre upo trcbe dri..ati u vodi bar dva sara.

Scsir lisica rkc jc zute bojc kao zUnlancc. Starljn pccurkn ima ob lik Icvka, dok je Icvak kod mladih pccurki plilak. abori ~u voSiano rumeni i po k rajcv ima duboko razv uccn i. Meso jc belita"ozulO i ima miris brcskve. Ukusa jc malo na biber. RaSie od proh!ca do jcsc ni II svim ; umama, a najccM:c U cc linaNkim, u vclikim skupinn ma.

Lisicarka sc iSla kao i v rga nj sere. susi na lesama. Pilkujc \c u papi rnc vrccc ii i kartonskc kUlijc.

133

LACTARIUS VOLEMUS - Mlecnica, mlecna pecenica

134

ScSir kod ove pceurkc jc z la lnorumc n. Na s redi ni Sc~ira boja je uvck lamnij a ; kod m lad ih pceurki res ir jc okrug iasl i pravil "n, a kocl s(arijih sa ncjcd nako zavrn utim krajt!v ima nago rc . Lislici ( Iamel ice) su z lickaslObc lc bojc, a kasni jc posla nll b raon. ako se ostc tc.

Meso jc bclc bojc. a ako ga ra sk incmo, pos taje braon i tada Ille i dOs la bc lieaslOg soka siad unjavog ukusa. M lada · pocurk " mi ri se na kru skc i sladunjavog jc uk usa. Rast c najvi sc na vlainom Illl , ali nc II grupam a. Bere se od avgusl3 do ka sno II josen. Ova pecllrka je dob ra za kuvanjc, a poscbno je d ob ra i ukll sna kao pccenica. Ponckacl sc jcdc cak i sirova.

135

LACTARIUS DELICIOSUS - Rujnica

136

Ova I'cc urka spada u najbo lje vrSlc, ali ba, nije kvalilclna 7~1 s lI Scnje. ScSi r kod mladih pcclIrki je ok rug iasl. kasnijc pljosnal a na ~rc dini jako udubljcn. rvene jc bojc kao c igla. Na vrhu im a zclcnkasloo rani k rugovc i zeicnka sle mrlj c. Drska je valjkas la i iSle bojc kao i Scsir, a kod sla rijih pecurki suplja. Meso je crvcnkaSlozlito kao Sa rga rcpa. Ukus£I jc malo nagorka . R.a~ l c u svim slIm ama prcko cc log le la eak do novc mbra mescca. Ako so pecurk a pre lo mi , pojavl jujc se ora niiul i sok, s log" pre upOI rcoc, pre scccnja, ovu pccurku treba oprali cia 5C ovaj sok nc bi isprao. jcr se on 113 ozlcdenim mcs tirna odmah ce di .

137

MORCHELLA ESCULENTA- Smrcak, gorski smrcak

138

Sm rcak je jedna od najbo ljih jcstivih .bi ljki. Raste po svet lim sumama, plnninskim pasnj ac im a i na peskov ito m tlu .

Bere sc od apri la do juna pos le toplih kisa. Scsir je JaJastook rugao, ja mi east i na vrhu supalj, nad uven, i ut osivc boje. Drska je beli castop rl jave sive boje. Meso je belo. Miri sa prijatnog na pec urku, uku sa veo ma prijatnog. Smrenk se susi ceo, najbo lje na lesam a iznad peei . Pak uje se u papime viSeslojne vreee iii u karto nske kuti je. Sirovi smreak moie da izazove neke blaze poremeeaje. a li kad se pravi lno i dobro osu;; i, o trov ove peeurke se raspada i sasvim iscezavi:l .

139

AMANITA CAESAREA - Blagva, rujnica, jajcara

14

Sdir jc lop las log ob li ka kod m ladc pccurkc, Zlllim sc si ri i ispupci. da najzad poslanc ravan iii cak sa obodom posuvract:nim uvis. Sasvim ml ada pcclIrka sc nalazi u belom omotacu slicnom jajct u. Tokom ras lcnja omo tac sc rasprsnc i pojav ljujc sc scsi r pccurkc jarkocrvenc bojc, na Iilnkoj drsc i. Meso je kod ml adih pccurki bdo. a koel starijih ZUI O. Drsk" jc lanka, zU le bojc, valjkas la, sa karaktc risti cnim prslcnom. Ukusa jc vrlo prijalllog, spad~1 u veoma kva litctnc pccurkc. Ne susi SC, ali sc konzcrv ira.

Vco ma jc slicna pccurki muhari, jcdnoj od najotrovnij ih pccurki . M uhara ima crveni scsir sa bclim izrastajima i clrska jl:: be la, elok jc kod b la gve l uck"s la, li sti c i lakoele.

I~I

OTROYNE PECURKE (ne sakupljati )

Smrlono ~TlC

AMAN ITA VER A - Bela muh ara AMA ITA PHALLO ID ES - Zclcna musni ca

Vcomu otrovnc AMAN ITA MUSCA RI A - Muh omorka AMA ITA PANTH E RI A - Pegast" muhara BOLETUS SATANAS - Svinjski goba n TRICHOLOMA PARD INUM - Tigmsa ta kolobarica

Olrovnc

LACTAR IUS TORM I OSUS - Brezova sirovka RUSSU LA EMETICA - Bljuvara

RUSSULA FOETE S AMAN ITA PHALLOI DES

142

BOLETUS SATANAS TR ICIIOLO\.I /\ PARDI N \ 1

AMAN IT/-\ PANTII ERI NA NAEMATOLO!>.IA SUIlLAI ERITll \1

1·l.1

KULTURE

AMANITA M USCAR IA

AMAN ITA VERNA LACTARIUS TORMINOSUS

144

Artemisia dracunculi - Estragon

146

ES lrago n jc vi Scgodi snja ze ljasla biljka, ""grana la, raste i ercko I m viso ko,. li s lov i su joj kop ljasli. evet je zclenkastobclieaS le bOje, eve ta jula - avgusta. Ko ren je veoma jak, razgranat i podnosi vrl o nisk e temperat ure, tak i preko minu, 30· C. Biljka sadrii e lc ri eno ulj~ kojc jc svcll ozelcnc bojc. Es trago n uspcva na svim suvim i n<;d ovoljn o plodnim zcmlji tima, ali najvece prino c dajc na plod nim, ras tresit im bastenskim zcmlji \tima. Razmn 07-'lva sc vege lativnim putem, dcljcnjem podzemnih korcncica-stolona, a i direktno iz sc mcn(l . Podzcmni slolon i sc scku on 15-20 em du zine i s tavljaju u b razdc oz naeenc markerom iii buda':i cem na ra stojanju a d 50--60 em i dubini od 10 em. Brazdc se za lrpav aj u i nji va St' povalja lakim va ljkom. Za I ha potrcbno je oko 800 kg slol ona . Po ni ca nju, est ragan tre ba okopati, :1 p rc okopava nja msturiti azotnog dubriva u kolicini od oko 150 kg po hcktaru. Drugo prihranji vanjc je posle prve iervc u julu mcseeu, kada treba i oko pat i zasad. Druga ierva jc k rajem sep tembra. Ul dobm negu, za livanjc i prih ranjivanjc mogu biti i tn ic lY C.

Sa pokoScnc slabljike list se sk ida sv laCenjcm. Li s t ,c su i nn tavanima, koscv ima, supama. bez pri sustva dirck tnih suneunih zmka, a li najbo ljc na lesama. Po I ha prinos suvag li ,La je ok 1500 kg, a u drugoj god in i preko 2000 kg. OsuScni list sc pakujc u jutanc bal e i odmah lranspo rluje na dalju prcradu jer '" blijka brzo kvari. OsuScni li s l mora zad .... ia ti ze lcnu hoju.

ES lm gon nn jednom mcSlu oS lajc najmanjc nekoliko gooll1a. a cak i 1 D, zH tim sc panoya rasaduje na drugom me (0. Estmgon sad .... i i elarskog ulja i upo lreb ljava so u konzervnoj Indu'triji kod prcradc mesa, pov rca ird.

10 ' 147

Calendula officinalis - Neven

148

Nev!.! 1l jc j~dn ogod i snjrl zc ljas l3 hi ljka, ra c; le vi'\oko oel .. W do 60 em, sa razg ran:Hom :;; ta hljikom. sa nl!izmcnicno pon.:damm lisCc.; m na granCi ca ma. Lo pati caslog jc izgleda. Cvetovi <;u iUIO

narancli <l sti . Biljka cvcta prcko cc log ICla. Cilk i kasno u jcscn. Najkori sniji su ncvl.!ni :-.a dup lim cvclovima - cvel nirn glavicama.

Neven uspeva gO IO YQ na <)vako m zcmlji '" 'u. ali najbolje na Vrl nom, ba slcn sk om zeml j i ~ lu . Moze sc proizvoditi iz r(l~da. ali 10 pos kupljujc proizvodnju. even sc uspcsno proizvodi iz ~emt:na; clirck illo se scje na njivu, apriln mescCCl, u red vima raz maknu rim oko 40 em. Potrebno jc s j eseni duboko uzorn ti I.cm lj istc na kome CC se s prolc.61 sCj(:Ili !leven. Po se lvi obavczno treba izvriili valja nj..: lak im va ljko lll . Scme k lija - nice za 20 dana. Odmah jc potrcbno izv rsiti okoprJVanjc. ods lranili korov i suvisnc biljkt:.:. Z1 I ha potrcbn o jc aka 10 kg St;mcn3. ve l nCvcna sc sak uplja j"tkljuCivo po 511 vom i Icpom vrcmcnu. Sak llpljaju sc sa rno cvctnc glav lcc bCL

pClcljki. a zal im 5(: zclcni deo - Casica OIkinc i oS lanc ~1m() knlnj c~1. Suscnjc SC moze obavi ti na jakom suncu u tankom -,!oJU. Sasvim SlI V eve I SC sll1vlja II papimc vrcce na suvom meMu . Od oko 6--7 kg sirovih laliea dObija se I kg suvih. 1'0 hcktaru je prinos suvoga evcta 800- 1000 kg (sa mo lat ica) iii oko 1500-2()OO kg suvih evctnih glaviea. Ovaj evel ulazi u sastav raznih eajcva.

14<)

Carum carvi - Kim

150

", . " 't.,~ ,

,. .-; .... 't . •

Kim jc dvagadi snja zeljas la biljk a. Prve gadi ne abrazuje lisnu razelu, a u drugaj gr" nalu slabijiku prcko I m visaku. Li see je pera sla i isccena . evel je sil an, blcd omzicasl i sak upljen u abliku slila sle evasli kaje eve laju u m.ju - junu. Plod je duguljaslag oblika, od lo povijen, smcdc boje i sazrcva u junu mesecu, miris~1 je prijalna jer sadrii e leri cnog ulja. Ukus. je na ljulag. Kim 50 maie gaj iti vco ma uspesno gotovo nl! svim zemlji stim,a, ali najboljc pri nose daje na plodnom humusl1 0m tlu . Veoma jc vazno da zcmljislc ne bude zakorovljcno. Prinosi sc povceavaju aka sc pod prcduscv kima rusturi 25-30 lana stajskog dubriva. a od min crn lnih 200 do 300 kg supcrfasfala i oka 150 kg ka lijcvc soli po heklaru. Dubina ora nja je obavezna aka 30-35 em. Kim sc sejc direkl no na njivu krajcm marta iii pocelkom aprila u redove na rastojanju od aka 35 em. Posle selve obavczna 50 povalja I.k im valjkom. Scmc klija i nice za 15 dana . Za sc tvu jc pOlrcb no aka 8 kg semena po hck taru. Se lva sc vrsi na povrsini zemlji sta jer ki m nc maZe ni ci bez svctl osti . Okopavanje kima sc vrsi neko liko dana po nicanju. a drugo 20 dana poslc prvog, i ono zavisi ugh.l vnom ad zakorov ljcnos ti zcmlji sla. Azo lno dubrivo, oko 150 kg po hcklaru, 50 razbacuje pre dru gog ka panj'" U drugoj godini pre prvog okopavanja rasluri se oko 200 kg azoln og dubri va. luna - jula kim sli ic u drugaj godini za Z.C lvu . Nc sme sc ecka li da kim sas,vim sazri jer on nejednako sazrcva. vee se kosi t im scmc dobijt: mrkosmcdu boju. i reda u snopove. Snopovi os raju nckoliko dana na njivi mdi dozrevanja ploda, a za tim sc izvrsi mlacenje iii sc ovriL Scmc kima se prosusi u tankom sloju, a za tim se pakujc u papi rnc vrt!cc. Viai nosl semena jc oko 10- 11 % . Prinos po hcklaru je oko 1500-2000 kg. Kim sc upo lrebljava II induslriji likera. ba mbana, peciva, a za tim ulazi u sastav rdznih prcparuta kao Ick . Ekstrak cijom iz semcna dobija se 4--6 % -1 no veoma I mZt!no etcricno uljc.

Kim se poslc pakova nja mora skladi stiti u tamne pros(orije. Kim rastc i samonikl o. Najmcionainije jc proizvodili kim u kombinovanoj scr-vi Sil drugim usevima.

15 1

Coriandrum sativum - Korijandar

152

Korijandar je jednogodi snja zeljasta biljka vls,"e oko 60 em. Lisee je pcraslO. Cvetovi su sak upljcni u stilaSle cva ti ruiicastc baje. Biljka evela juna-jula. Plod ,,,zreva avgusla--scplcmbra. Uspeva na svim zcm lji stima. ali mu najbolje odgovaraju krccna. Najbolje jc iSlovremeno poscjali kim i korijandar izmcdu rcdova kima. Korijandar sc.:: prvc godine zanjc, a kim narcdnc. Trazi duboko priprem ljeno zcmlji, ' e, uz upol rebu minc ralnog dubriva, superfosfa la oko 200 kg pre o ranja s prole':a. a slajnja k kao prcdusev.

Scjc 51.! dircklno na njivu u martu-apri lu u redove sa razmak om od 20 em. POlrebno je oko 30 kg semena, a kod kombinovanog gajc nj a sa kim om razmak redova je od 30-40 em, dok se medu redn o scje kim. Kod ovakve selve pOlrebno je oko 20 kg semena po hcktaru. Selva se vrsi na dubini od 1-2 em. Seme klija za 20 dana. Kada se bi ljka uvrsli, vrsi se okopavanjc. Drugo okopavanje sc vrsi po pOl rebi. Avgusla meseea plod sazrcva. Cim dobijc zut os medu boju .. zanjc sc, s13vlja u snopovc, susi na promajnim mestima, a zati m se omlat i iii OVTSe. Seme se provcje. prosusi u lankom sloju i pakuje u papirne vreee. Prinos po hektaru jc ISOO-200P kilograma. .

Korijandar sadrii oko 0,5 do 1,5 elcricnog ulja. No sme imall vecu vlaznost od 14-15 % . Sitnoz rne vrste imaju vise etcricnog ulja nego krupnozrne. Kori sti se u medicini , kao naein, zatim u farma ciji , u fabrikaciji lik era, a slui.i kao odlicna pasa za pecic.

153

Digitalis purpurea - Purpumi digitalis, naprstak

154

. Purpumi digi Lali s jc dvogodi . nja zeljasL~ biljka koja prve godine donese lis nu rozeLu, a druge godlno popvl)u)e se ncrazgranaLa eve Lna sLab ljika visoka preko I m. LiSLovi su duguljasLo jajasLi. krupni i tamnozclcne bajc sa liea. a svctlozclcnc sa "alicja. Cvclovi lice na naprslak purpurnocrvenc bojc. Scmc jc veOrna )ilno, i ulOsmcdc bojc. Biljka jc o Lrovna . DigiLalis uspcva na svim zcm lji 'Lima, a li najholje p rin osc dajc na ha; Lenskom iii , umskom ,cmlji'Lu. Proizvodi sc iz rasada. Proizvcdenc sadnicc ~c msadc u martu mesce u na SLalno meSLO, sa razmakom od 35 x 35 em. DigiLali, ~c mora viSe pUla okopavati. Prvo okop .. wanjc se vrsi poslc nicanja. na red no 20 dana kasnijc. Veoma dobre prinose dajc kada sc dubri sLajnjako m i prihmnjujc min emlnim dubrivom pred okopavanje, za Lo jc p OLrcbn o oko 100 kg aWLnog dubriva po hekLaru . Ak o uslov i dozvoljavaju , pOLrcbno je digiLalis zalivaLi posle prvog oko pava nja i r.slu ranja (l uiJriva, a lakodc i posle prvc ZC IVC. U 10m slu Caj u im amo dye berbc lisw u prvoj god ini. Na poceLku druge godinc treba odscCi cvctnc stabljikc jcr sc time povt:Cavaju kolii:ina i kvaliLe l lisLa. U d rugoj godin i .e dig itali s he re nekoliko puta ako se pos le svok og koscnja a pre z:!li va nja rasLuri oko 100 kg azolnog dubriva. LisL se , usi u hladovini na Icsama. Dd 4 kg sirovog liscn dobija se I kg sli vog. Sa jcdnog hckwra so u prvoj god ,"i dobl)" oko 2000 kg suvog lisLa, a u clrugoj oko 3000 kg. Scme '" sakupIja sa evelnih sLabljika u clrugoj gocl in i. Po hck taru je pnno. oko 300-500 kg semena. Trcba oSLaviLi sa mo nekolik o ari 7;1. ,eme. Sa ove povrsinc u drugoj godini ~c nc skida li s!. Pakoya nJ t: oo;;uscnog lis ta sc vrsi u papi rnc vrcce iii k;lrton~ke kutijc ob loienc Lamnim papirom. C uva SI.: nn !Iouvo m i tam nom mcslu uz p rhu't~o upijaCa vl'ge. LiSL se be ro bez dr~ke i mora im' li I~pu lOl"nu ho)u. Upotreb ljava sc u mcdicini za prip rcmanjc preparala U I srcc. .

Digita lis so ,.kuplja i kao sa mo ni kla bi ljka. Semc_ ~al1Ulnlk .lo.g digitalisi.l sc s vn.:mC niJ na vrcmc upotrcblJava la owcz~ nJe kUItIVI

sanog digitalisa.

155

FoenicuJum vulgare - Morae, komorae

156

Komorac jc visegodisnja ze lj asta bi ljka, mste visoko i do 2 m. Stab ljika jc modrozelcna i gala. Li see je peraslO. Cve tovi su sak upljcni u zuckas tc stitastc cvasti. Plod jc smcdozclene bajc. Upotrebljava sc za proizvodnju clcri cnog ulja koja ima aka 3--7 % .

Komor.:lc daje najvccc prin osc na dubokom, plodnom zcmljistu, sa dosta toplote i odredene koliCi nc vlage. Proizvodi sc najccsCc direktnim sejanjem s prolcea ; scjanje sc vrsi na nji vi u redovima razmak nutim 30-40 em a biljka jc udaljena od biljke 20-25 e m. Posle tn nede lje biljka nice. Potrcbn o je oko 10-12 kg scmcna za I hek tar. Komorac cvela jula-avgusta, 3 plodovi saz rcvaju krJjcm avgusta-septcmbra. Komorac nejcdnako saz reva i zata SC kosi t im pOlute pJodovi, stav lja u snopovc radi dozrcvanja, a posle ncko liko dana omlati i ovrSc, provejc, prosusi i pakujc u papirnc vrece. Prinos po hektaru iznosi oko 2000 kg, a slamc ako 4000 kg. Slama od stablji ke slui i kao dobm stoena IHana. Po susenju, plodov i treba da budu bez drske, sivozelene boje, ukusa slatkog. vlaznosti najvise do 14 % . Komorac sad r2i oko 4-6 % eteri cnog ulja .

Komomc sc upotrcbljava u medicini , parfimcriji. industriji like nl i bombona.

157

Hyssopus officinalis - hop, miloduh

15K

fl op ~ \ I ~g()dl'n~ lel"',I'" hll}k.I, r.ugmn..I .I. "I In.: d{l • tJ tm. sa vco mll JOlim r.ugrJn.tlltn korcn(ltn 11 ''tot.1 1It'i'JJ1U ",hi" • sa u .. kim dugulJa .. llnl M:u~l'Im h,llc lmli l rallihu )lum Jlh 1,,1\1\ ,. I1l1viJaju ~c CYCIQYI r..IInn ohoJ'=OI. ruil~~It . pl.I\-I . hlf.:lu ... hh I I,u . blC:::"u. BIIJka C\ C1J \rfi..hm)nl kid U\l I' Illhr.. Ih(~ II d III

i cdu hilJk.l I h~ I O\l ,.IJr1C I."h:n~n,) uljt:, un ,mil pn~lInu .Ihlmu I \ ~tlnKl Jt! dohrn " p:,\a 1.1 ptl'lc 1/lIP nt:mll 14l'Il\\iCl "1.1 Ih 1 .. 1

htc\ a 1I pt.)gkdu lc-m IJI\lli. IIII n.tfl'".,I, .... pnrn • d..ljl.' nJ U 1m. lalom. r3'ltn."llom ".:mIJI\lu "\d ~dntlm ~,tu . u'f"'\I\,' 'II i pn::ku d C",C'1 gOUHl.J . " com,t dohrtl J'lldJl(l", mr.II\:\. , ... p

Ill l l1Ub ]0 0 ',I \ (' IIL.u \li U R 3lnH lI1l.I\<J ,,-' II .... hln ...

I i nt, m nogl) got Jt= luL. \.: IHoI/ \.nt..h II II 'l"men.] I'" dirt.: tn" nn nji\ u u pmlcCt" 111 U Je,en ' l".J 111'fM )'.. ,,\ , .. h:n&1 '.tll 0 n ... P I) pavd njc pu,l~ RlcJnp .• 1 L"IIIJl' pn:m.1 rKllr '''1 I.J I hi f'"trtNh l jc o~o J( I :! kg ~·mc:n ... t)uhln.t ,,,' I\ \.' J"- H " 1. I.:"m. ,.l/nM n.:dtl\ a olu 30 CIll . PnhrJIlJI\ .lOj: J'" t~,I \';ln\) U fH'\-"1 th.lllni

okn 1, 0 L. g a/,)lnO& (tuhn'.1 p-' he: tMU pr1" ,tIn rH"p.1 U , j

P.,,1c pr\l' lCl\C /.1 J rullu pnhraoJI\llnlt pO(R't'ln,l It l 'l I ~I aJ.Ollh~ duhn a I. nllJldd. u r,,,'n. pn }..niJu ,,' (:U\.I~ . \J 1'",' ,t to

1-'0 ~g ~UI 'rfn,filt .1 I ol" (()() kit ~ ... h~\t.: "IIIU,,·,JOlh ¥,,~t.n .• pnhr .• I1J i\.JIlJC ... c: \r'l p'hll' i~ I\ ", II prl' 11 (P.'\,lnIJ 1r.1\1 ..... ,'" "I .. l ito "Ie POJ iWl' C\ e lt)\1 I .. d ll Im.1 ndj'H:l1 ',hlt/.ll ulJo' , ndt I It'h~' Ru no III rn ,l, trhl, ",' kO\ 1 I.:d ..... IJl'IIjlloJ n.1 I U I, m 111\ " .. / 1'111 . u'-cn~ ",' ('IthIJtI \ c'I,IC un puh:m u ,u~I ... lm. III rnr,~Jnl ''hI ';upa lllu. til\ .UlIIn.I, l (1\,c\ Im.t lit Jrutllm rTh.·'til1 1 ru, h t

'Ulu'a ()d oL.o 1lg " ')\ ~ 'IJhlll~": dtlhlJ~1 't' I.. lIh p" bd.I.HU

,I: dtlhiJI' :l()(lU - ..&00(1 kt( 'U"" h1ol." .... ('J 1"'(101 U pI LIJ

otku, p.llJ...t U Junu. ¥I drmn U ·ph.;mt'lru l l1.1r, ,'". ,tkd 'U ptl\-lllj11t' .lInh"f"'"l~· pflhl~ '*,.1\-" 11 1 h.1 u~)hIJa ...c ul,' 'Uti k!t ,,..IT'II·I1.1 I Jd ... ,. I/P,'I

nl' Ireh.1 ('lJ II Ull "I"" 't'mc ,J/n."r • ''''-'p.i 1 . 11'" ,'I~nt:n,-I' ulJ~1 I I't I/''P.I '1,.- p.l~UJ~ u I' Ilfr\\ 1'\

U jUlan .... 0.1"-' I Il'n lnc"l uIJ ... · '4: l.k~N", 111.1 1~lf11 Ihln ~1 1A.', hIJI,.'I ,,' tr.1J · u ,t ~ "... Ill", 1"1 \-11.., bll)'"

Matricaria chamomilla - Kamilica, titrica

160

Jcdnogodisnja zeljas til biljka, u kuiluri ras le visoko i prcko pa la m CIr.J , sa razgranatom stabljiko m na kojoj se "alazi mnogo i utih cvctova.

Kamilica najboljc uspeva sa mo ni klo nn slati njavim. siromasnim zcm lji slima a li najbo ljc rczu ltatc u poglcdu prinosa ipak dajc na dob ro pripremlje no m plod nom zcmlji'lu , koje jc duboko poorano pred jescnju SC IVlI . Jcscnja selva je mnogo sigurnija. Scjalicama se zaseje scrnc po povrsini u rcdovima razmaknutim ako 30 em i lak im valjkom sc povalja. Za jcdan . hck la r jc pOlrcbno oko 6-8 kg semenn.

Plcvljcnjc kamilicc sc vrsi tim sc biljke uVTslaju . Prihranji v3njc sc vrsi rano s proleca sa aka 150 kg azotnog c.1 ubriva. Berba kamilice sc o dvija u aprilu i maju mcscc u. Mcdulim. kod gujcnc kamilicc be rba sc moze vise puw po noviti . Bc rba. suscnjc i oSla li poslupak sa cvC lo m kamilicc je iSlovcla n kao i sa snmoniklo m. Kamil ica sc moze sejali i s proleea, ali lada posloji opasnost da sc zbog susnog prolcca "coma sporo razvija iii donese vcomn ma le p rin osc. Ie postajc ncrcnt abi lna.

11 Priruc!nik ljekovitog bilp 161

~el~s~a officinalis - Melisa, maticnjak, pcehnJa frava, matocina

162

l

M at ic nj ak jt.: viScgodi snja zc ljasta b il jka. VIS IIl C i do 1 mClar, li sCe jc jajas lo-si ljaslo. Bi ljka je ma ljava, cvetovi i uckasrobelicas ti , cveta prcko ccl og k la. Biljka jc vco m3 aromalicna, prijat nog mi risa na li mun. i vco ma jc dob ra paSa 7.a pecic. Ma ticnjak Irati pladno, dobro ob ra dcno zcmlj istc, tada dajc najvete prinosc. Razmnoiava sc iz slari ji h busov;] p roizvodnjom sa dnica, al i najlakSc dircktnom sClvom na njivi. Pro i7.Yodnjo m sad ni ca i ii dc ljcnjcm s larij ih busova rasporcd ujc sc na raslOjanju od -10 x 40 em u jescn iii s prolcca. Dirck tna se lva sc vrsi u rcdovima rtlzmak nulim 40 em. Pot rcbno jc aka 10 do 12kg scmcna. zbog vcoma ma le klijavosli. Seme prok lija za aka 4 ncdcljc. Poscja na nj iva se obavczno pova lj a lakim valjkom. Prinosi sc povcCavaju ako jc uz p rc thodni uscv unc lo 25-30 to na s tajskog dub ri va. Nakon ni ca nja bil jkc sc okopaju, a posle 20 da n:.J jos jcdno m. Pre kopa nja ras turi se azotno dubrivo u ko lici ni od 150 kg po hck laru . U jr.::sc n sc ponovo raS lura kombinovano d ubrivo EMPK. oko 300 kg po hck ta ru. Be re sc tri put" godi snjc, prl.'d cvclanjc. Ako jc p ro izvodnja Zo:1. li s t. onda sc posl c ictvc sa s ta b ljikc skida lisl i susi obavczno u h ladu ii i na promajnim t3va nima, u koscv illl 1.l. Lis t mo ra zadrla ti p rirodnu zc lenu boju i svoju a ro mu . Prj ra du sa svciim lis lo m pazili da se nc g njcCi in ace, poe mi . O suSeni li s l sc pak uje 1I pa pirnc kU lije. oblo7.enc tam nim pa piro l11 iznllira. C UV3 se dob ro za lvorc n na s uvom mc.:S lu. Lis t nc s me ima li pc tcljk u. Prinosi suvoga li sla Sli u prvoj godi ni oko 1000 do 1200 kg po hckta ru a n" rcd nih god in a i prcko 2000 kg. Mati cnjak oSla jc nn jcdno m mCSlll i p rcko 5 god ina. Za proizvodnju semcna Ire ba oSlav it i poscbnu p£.l rcclu. Kad polovi nl.l scmena sazri, kos i sc i o nda dozrcva u snop iCi ma na nj ivi nckoliko dana. Sa pa rcelc od I ara dob~ij1.l sc ?ko 5-6 kg. ~c~lc.na malicnjaka. lv~ nli cnjak jc vco ma Irazcna bllJk~1 u mccilcllll I obavcz nt sasloJak mnogih cajeva za ok rc pljc nje i Icccnjt.: . Sa mo nikla melis .. ! sc berc 1I

svc veCim ko licina m a Jcr sc vcoma mllogo l mil.

It· 163

Mentha piperita - Pitoma nana, metva

164

Na ~a)~ vi .s::g~ di s nj a zt! ljas t,C1 bil jka, visi nc pa la do jednog melra. S ta bl.o JOJ Je VI e cctvrtaslO, bOJe crve nkas tozele nkas te, kasnije b ledoIJu b ,cas!e .. ~ I s tov i su JaJ as ~ o-sIfJ as l1 , modrozelcnc boje, sa n ijansom c rve no lJublcastc, cvcta o d Juna do kraja avgusta. Ko ren je jako razg r~ ~a t I ad ~c n tra ln og ko rena odvajaju sc mnogobrojni izdanci i f ile kOl .' su 1I pocelku be le bojc, a zat im. kada se ti izda nei pojavc na po· v rsl~u zc mlJc:. ?nd~ 1m JC b,?J<1 ze J cn kas lo l j u b i c~lsla. dok su i i le kaje o IaJu u zemlJI. I d".IJe bele bOJe. O ne ~ ri s~moj povri ni lakode mcnjaju bOJu kas ntJe, I neslo su e rvcnk aSlo lJu bleaslc bOJe. Podzcmnc polo;. nice, iS la kao i nacizcmnc, sluze kao sadni ma lc.:: rija l za da ljc razmnozava njc.

ajbo lja so rta pilo mc na ne jt e ng lcska sorta M ITCHAM iii e rn a nana. Ova so n a, po red t ga SIO im a vcoma prij<Hnu a romu. im :l i najvecu ko licinu ctcricnog ul ja , zbog cega sc na na uglavnom i gaji .

Pito ma na na lI speva gotovo na svim zemljistima. ali mljboljc prin osc daje na raSl resito m, lako m, peskovitom plodnom zcm ljislu. Jedan o d os novnih uslova je nezako rovljeno zcmlj iste. s jeseni duboko poo rano, dobro pri p remljeno, najboljl! posh! okopavina. l ucc ri~ t a ii i dc tc lin a. Pilo mll na llli nc t reba na j~dnom meS lu proizvodili viSe o d 2-3 godin e. Z<Him je treba p resHdili na drugo meSlo. i na iSla meSIO je nc Ire ba vraca ti ba r 3-4 godinc.

Iskuslvo je pokaza lo d ~1 sc najkva lilc lnija nan a dobija iz novih prcsadc nih kultura. Pilo ma mlna sc moze rasadivnti s prolec.a. a li da lcko lIspcSnije S jese ni . Na dobro priprc mljcnom zcmlji stu. posle ki sc, 1I scptc mbru-okto bru mcsccli . treba izv rsili sad njll . Kuko sc na na razmnozava is kl j llcivo vcgcta livnim pu tcm. to jc da bi mogla zadria li o na plc ml! nit tl svojs lva ~oja su posti gnu la ra nijim lIkrs lanjc m ncko li ko v rsta drugih na na. pot reb no prc svcga. priprcmili sad ni matc rijal. Sa dni ma le rija l su naprcd opisanc poloinice. Ovt: s~ldnicc se rcdajll 1I sancic du b inc 6-R em jcdna liZ drugu . Ovaj sanCi c se prav i markcTom iii h lldaCi6::m. Zat im sc sanCic zagrcc i po va lja sasvi m lak im va lj ko m. Rcdovi lreba da blldu udaljcni jed" n o d drugog 35- 40 em. iii za masinsku ob radu oko 00 em.

t im sc nana uvrs la, t re ba je okopa ti. a prclh odno rJstur1 li oko 150 kg nitro mo nka la po hekla ru. Kraje m maja .. i pocetko m .. j u n:~ poj avl juj ll sc prvi evclOvi. i tada na nu treba kOSll1 ~lko 51.! gil)1 ':i.1dl li sla. a li ako Sl! gaj i nld i lIlja. o nda lreba sacekall ~:tdu .sc nJI~a prosCl m sa najmanjc -0 % eve-Ia. Scce se c.e la s~i.lb I J l ka. I ~a , ~Jc skid n svlacenje m li!\ l koji 5C u la nk om sloJ u SUSI na prom~IJI11~' mcstim a. iii U Sli sn ica ma. a li n:t jbo ljl..' na 1L: ~ l:I rna ako !toll U plla~JIl Iml nje ko li cinl..'. Posle suscnja lisl mora zadric:ll i prirodnu bOJu . Pakujl! sc u ka rto nskc klili je iii u natro n-vwCe.

loS

Kultura pitomc nanc (be rba)

166

ana s..: 111 0i.~ susiti i na siab ijici, i kada SC osusi. o ndil ~ 11<.;, ~ k i dil fucno i l,i m lnccnjcl11. cia sl ab lj i,ka nane oSll~na ~ pa\...uJI.! 1I JUlanc slam ancc. Poslc prvog kOScnJH nane Ircha r.lzhacill okrt 150 kg nitromonkala po ha. i po mogu6avu Lalili. Tadn ~ dohijaJu najvcCi pri nosi i postiz!.! sc sa uspchom jcdml bcrba vii-c. Druga ze tv;) sti ze krajcm jllia . :I t ree-a. koja jc slahija. u scpu: mhru. Mcdulim, svc zavisi od vremcnskih pri li ka. navodnjavanja i In:li Hlnj:J 'Iii

dubrivima. U jcscn prvc godi nc t reba na nu pn:Or:l 11 na IU- 1::i em dubi nt-:o Tada dolazi do n.:gl.! nt.:rac ijc biljkc. U vlafniJIJ1l godinam:l. nanu Il i.lpada glji vi ca Puccinia mente i tada JC treba odmah pokO\111. avo biva najprc 1I drugoj i I rccoj godini, kada jc n::Ina gu,lll IU

sade lla. 510ga Il t! treba na nu driati duZc nn njivi . Vee ~im 'IoC POJ3YC p rvi CYClOvi, odmah jc kosi ti. Po pravi lu. kod pr\'og kopanJ!.I n~lOli tre ba raz redit i. os taviti samo 3- 4 nnci'l.c:mna i/dankn. LHln \~ do bija list odl icnog kvalih:ta i rClko dolazi do gljivicnos ohoIJcnj:J. Mcd ul im. 1I pra ks i sc Il iko loga ilL" prid.-b lva jer o\lavlJ ll lljcm \\ih izdanak :l Sl.! do bija li st l o~ ij eg kvnlilcla ali l.alo vera kolicina I 11',,1.1 i sacl nog malc rijal a. pi.! sc time pok ri va veca ce na l3 kvalitctnl h"-t . Od o ko 4 kg sirovog dobij" sc I kg suvog lista . S" Jcdnog h.l \C

do bij" 2000 kg sll vag lis ta iii 5000-6000 kg "IV< cek bilJkc &II ok" 40 kg ul ja. kogn ima u stab ljic i do _ 0/0 , a 1I Ibtu i preko -l "(. l~l\'l,no ad sorle. Za jcdan ha jc pOlrcbn o oko 1000 kg sadno£ matcflJilIa. Mnogo traicna 1I mcdicini i jcd lla jc od najn: ntahilniJih kullUril

Ib7

Origanum Majorana - Majoran

168

Majoran je jednogodisnja zeljas la bil jka Vls,"e do 50 em, sa vco ma razgranalim nadzemnim izdanko m. Slablji ka je CelVrtasla. Lisiov i su sitni. elipticni. Cvctovi su sak upljcni pri vrhu i bledorui ieaSle boje. Biljka evela ju la-avgusla. Majornn za hleva plodnu vrlnu zemlju sa dovoljno vlage i dovoljno loplo le. a pov ... ini poo ranoj duboko preth odne jeseni , u pro leCe se majoran rnsaduje kada produ opasnosli od pro lecnih mrnzeva, i 10 na 40 em red od reda, a 20 em bi lj ka od bi ljke u rcdu. Za jedan ha je pOlrebno oko 100 sadnic •. Sadenje morn da prali zal ivanje. OkopavanJe se vrSi cim se casad p rimi, a li se pre okopava nja ras luri oko I SO kg azoln og d~briva. Drugo prihrnnjivanje lreba obavi li posle prve zetve i tada jos jednom okopati.

Majoran daje dve lelve godi snje, a li ako se primeni lO livanje, o nda i lri . Zanje se na oko 10 e m iznad zem lje. PokoSeni majornn se susi na promajnim meslima iii u usnicama. Sa slabljikc sc skida ru eno iii masinski, iii se, pak, eela bi ljka seck. nn odredene duzine po lelji kupca. Posle sUSenja eela biljka mora zadriali prirodnu boju. Odrvcnjeni de lovi b iljke, pozuleo lisl iii gola slab ljika nemaju upolreb nu vrednos!. Majoran je u loplijim podnebljima dvogodisnja biljka. Sadrii oko 1% clcri enog ulja. Upolrebljava se u konzervnoj preh rambe noj indusl riji . Rasad se priprema iz se mena feb ruara ill man a u toplim tcjama ; uz redovno za li va nje seme proklija za 10 dana. Majoran se moze dircktno sejati oa njivu apri la meseca. PoIrcbno je oko 6--7 kg seme na za I ha. Seme se mesa sa peskom prilikom setve. U sluCaju direktnc setve. zemlji s-te mora bili \leoma siln o pripremljcno. Posle elve se morn povaljali lakim valjkom.

e tva se i klj ucivo obav lj. u vlain u zemlju . Majomn niCe za 10 do 20 da na. Okopava sc i prihrnnjuje. ve oSlale agrolehnicke mere se provode kao i kod pilome nanc.

169

Petroselinum sativum - Persun

Persun jc dvogodisnja zeljasta bi ljka koja u prvoj godi ni razvije lisnu rozetu i koren. Listovi su perasto deJjcni. IduCe godinc se razvija cvetonosno ~uplje stablo, visoko p reko jcdnog me tTH, na kome su skupljeni cvelovi zuckastozelenkas te bojc u obliku slil a. Koren je vretenas t, l uckaste bojc, Biljka veo(l1a dobro po dn osi niske tcmperature.

170

Persun vo li duboka, plodna i cisltl zcrn ljista, sa dovoljno vlage i umcrcnom Icmpcra tu rom. Pe rsun pod ovim uslovim a daje vearna dobre prinosc. U prvoj godini dajc oko 2500-3000 kg suvog lisla, a od o lpadaka se maze proizvesti aka 15 litara clcri cnog ulja.

U drugoj godini sc do bijc o ko 700 kg suvog li sla i 2500-4000 kg karena. Aka sc persun gaji u drugoj godini za ulj c, onda nema korc,;na. j eT sc tada os tavlja cvet na s tab tji ka za plod iz koga sc Vl.ldi u ljc. Deslilac ijo m z rel ih plodova dobija sc 4- 7 % c lc ri cnog ulja. U korenll ga ima nesto aka I 0/0 . a u listu ako 2 %.

Persun sc seje ran o s pro lcca. a najbo ljc u januaru iii rcb ruaru aka dozvoli VTcme. Pcrslln vea rna sporo ni ce, i 7 ... 310 zcmlj istc mora bili sasvim c islo ad karaya. Scjc se u redovc nn razm ak u od 30 e m seja li com. Seme nc sme bit i poscjano d ubljc ad 2 e m. Z a jedan hc klar pOlrcbno je oko 10- 12 kg scmena . Scmc ni ce za dvadesetak dana. PCrSun sc okopava cim sc biljka uvrsti. Pre tho dno je pOlreb no n lslurili oko 150 kg azolnog dubriva. Posle svake zelve po trebno je rasturiti oka 150 kg azot nog dubriv a, a po mogucstvu i za liti uSCv. Na ovaj naein sc 1I mnogo me povccav(I prinos. PCrSun se maze kositi 4-6 puta. Ka li jeva i fosforna d ub riva se unose pri osnov noj obrad i ze mlji sla , a lakode i swj njak 1I ko li cin i o d 25--30 10 l1 a po hcklaru.

Priliko m prvog okopava nj a Ircba bi ljkc razredil i da b udu u red ll na 10- 15 e m jedna od druge. Trcba vod ili racuna da sc zctva na vreme obavi, jer kod kas nijc ' ze tve obicno li s t poi uti. a la da nije kva lite tan.

Li st persun a se susi na 'pro majn im mes lim a, lavan ima. kosevirn a , supama iii s ll snic(l ma. Pri rukovanju sa lislo m perSuna o d ictvc pa do pakovanja treba vod iti raellna poscbno 0 higijeni. Najbolje je li st prvo opra ti , pa ga a nda osusit i. Pranje lis ta sc najlaksc obavlja na vc li kim mmovima, na cije m se donjem de lu nalazi fCSc tO. Mlaz vade iz c rev~1 iii prskaliee od nosi svu prljav5tinu sa li s ta kroz resete. Posle eedenja li s t se susi. OsuSe ni lis t se pakujc u papirne iii polivinil skc v recc.

Ko ren pcrsuna sc vadi s jeseni , opere i sece u ieijene oblikt:: kocke, krugove iii rczance, i susi. Ovako spremlje n . s~ p3 ... kujc u papimc vreee. Pri premdi korena treba strogo vodltl meum) 0 higijcni. Koren so najlaksc vadi izo ravanjcm. plugo l1l. .

Zll proizvodnju semena, u drugoj godini os taviti da SC IllC s<tzn i dob ijc zutu boju. Poi njcven pc rsun sc sravi II snopovc pOd . nck u nads tresnicu mdi daljcg dozrcva nja. Za tim se sr.:: Ill ~"lov rs~. I o n.o koje jc za scmc se susi na p ro maj nom mcstu, prec iscava I pnk uJc u papirne vrcec.

Pe rsun se upo treb ljava u ogromnim ko li Cina mn u prer.ru1iv3Cko. -konzcrvnoj indus triji.

171

Salvia officinalis - Kadulja, zalfija

•

172

Zalfija jc viSegodi snji ze ljasli polui bun, V1smc 60-80 em sa duguljas lojajas lim li scem koje jc po obodu lesle raslo obraslo sitnim dlacicama, sivosrebmaste boje. Cvetovi su plavk.aslolju bicasli i na laze sc na vrhovima biljkc. evela prcko eclog le la.

Zalfija jc aroma li cna, sadrli oko 2- 2,5 % e lcri cnog ulja. Uspeva gOlOvo na svakom ze mljistu, ali najvise voli suva, lapla podneblja, je r lada daje najv ise ulj a. Na duboko prip remljcnom zemlji stu prethodne jeseni , treba rJ sturili aka 30 tona stajnaka. a od mincra lnih dubriva oko 500 kg supc rfosfala i oko 150 kg kalijumovog dubriva.

Setva se obavlja scjali ca ma dirck tn o na njivi prcd sarnu 'limu na dubini od oko 2 em, u redovima 40 x 40 em. S proleca lreba obavezno pova lj ati aka to nijc llcinjcno prilikom seNe. Sadnja moze da se obav i uspcSnijc prcko sadniea, ali je 10 dosla skuplje. Za jedan hek lar jc pOlrebno oko 10-12 kg se mena.

Kada se zalfija uvrsla, treba jc okopa ti, a prethodno rasturili oko 100 kg azolnog dubriva. Okopavanje ponov iti jos dva iii lri pula, zav isno od pOlrebe. Ako se ialfija proizvodi za Iisl, onda se ianje ranije, krajem maja, kada biljka pocinje da evela. Ako sc proizvodi radi ulj a, onda se zanje kasnije jer tada ima vi Se ulja . Ak a se pro izvodi radi scmena, ooda se ia nje avgusta meseca kada je u donjoj poJovini cvasti scme zrclo. Nakon lctve, stab ljike sc posle nekoliko dana ovrsc, semc provcjc, osusi i pakujc u pap imc vrece. Iz cele biljkc se deslilaeijo m dobija elericno ulje.

Po heklaru prin os suvog lis la iznosi oko 2000 kg, slab ljike u suvom slanju oko 3000 kg, elericnog ulja oko 30 kg, a se men. oko 500-600 kg.

Zalfija jc veoma dobra pasa za pecic. . . Zalfija se upotrebljava u kozmeti ci, a i u rn edicini za spmvlJanJc

nckih preparala . . .. • . Najrentabi lnijc jc proizvoditi zalfiju na suvlm zemlJl sllma kao

polusam oniklu. Na jedn om meSlu ia lfija oS laje po desel i viSe godina. Kasnijih

godina dajc ncsto vccc prinosc.

173

. Sinapis alba - Bela slacica, senf, bela gorusica

I

• (

.. ,

...... I (':"...A :..

.... I

"

, {, , 4 r. / \<

( , , , ' c

174

5106e" je jcd nogodi snja zelja sla biljka S<1 granalim slablom vi,inc a ko 50- 60 en:: po.kri vcna rn a l j ~ ma .. Lisee )c p rs tClstO. razgranato i d lakavo. St3blJ lka I grJ nc zavrsa vaJu sc sltnim. i Ulim grozda\lim cvetic ima. Plod slaCicc jc Ijusk a sa nckoliko blcdoiulih 'iCmenki. CVC I3 u junu. a p lod sazn.:v:1 krajcm jula-avgusta. Slacica da jc najboljc prinosc na plodnim zc ml jisti ma posh:: pov fwn;kih okopavi na. inaec ne ma u poglcdu zcmljista vdikih z.aSloja. Selva sc obavlj a po~le o haveznog d rl ja nja. du bokog jcsc njcg o ranja. u prolccc m <1 rta-april a. di rek tno na nj ivu U fl!dovima razmaknu tim oko 20 em iii sirokorcdno 40-60 C Ol . POlre bn o je oko 10 kg se mena za uskorednu iii ok" 5 do 6 kg za siroko rcd nu se tvu na d ubi ni Del oko ~ em. Slatica niee za dve ncde lje. Setva se moze obaviti i kasno u jcsc n. Najbaljc upolrchi li $tajsko dubrivo prcd prct hodni uscv o d ako 30 la na po hcktaru. a o d min era lnih d u b ri va superfos fa l oko 500 kg po he klaru. Prv okopavanje se odvija po nica nju. a dmgo desci dana posle prvoga. iii po pOlrc bi. Kad ma huni ca dobijc.: zUl os mcd u boju, iC: IVll trebn obaviti m eno iii masinski. posle ncko li ko dana s nopovi sc av r~ na vrialicama iii sc o ml a tc. Scme se pos h: vrsidbe p rosusi i provejc. SI3vlja ~ u vrc.!c.: papim c a d po 50 kg. Kvaiitc tno scme ne sme da ima viSe ad 10 % vlage. Prin os c islog semena jc oko 1600 do 2000 kg po hek la rll. Gljiviea Pcronosp0rtl. parazit ica koja izaziva bokst na korcnu biljkc u vid u be le prevlakc na ce loj b il jci, male po nckad d:l ozhiljno ugrozi proizvodnju . Z,'10 jc pOl rebno SIO p re s prald " sprovesli ""Ivu kako bi biljk< o jacale do pojavc ove bo lcs li . SlaCic li moie napas ti jcdna vrsln buhaca. U s \u caju ozbiljni jeg napada upotrcbi ti pntsak buhac i wlk Z1I z<lpmsivanje slacicc. Sla Ci ca sc upotrt:bljava u konzerv noj induslri ii i Z:l

iz ra du scnfa.

Sinapis nigr!l - Cma gorusica, croa slacica C ma s laCiea je jednogod isnj a zeljasta biljka, zelenkaste boje, ra te visoko do I m, usprnvno i jako rnzgrnna to. Li see jc pernsto i pri dnu stabla izduzcno jajaslO. Cvc tovi su na vrh ovima grn nciea i stabla, sakupljeni u zuckaste evast i. Plod jc Ijuska , sa mrkoervcnkastim smcdi m semenkama. Cve ta u junu, a saueva u ju lu-avgustu .

U pog led u ag ro tchnikc postupiti isto kao i sa be lom slaCieo m. Mi ne ralno dubriyo : fosfornog oko 500 kg, a kal ijumovog oko

200 kg po hek taru . Zctva se mo ra obaviti pre sazrevanja, jc r se seme veoma osipa. Ovrseno seme se prosusi i pakujc u papirnc vi iieslojne vrece sa najviiie do 10 % vlaznosti. Prinos je 1.200 do 1.800 kg po hektaru .

L..J117~6~ __________________________ ~~ ___ ..lt2f-,,!;P.l!·~fnik r k y' to ' bit·. 177

Thymus vulgaris - Timijam, pitoma majkina dusica

7

•

Ti mijam jc visegodi snji ze ljasli i bun od oko 25-50 em, sa veoma sitnim jajaslo-duguljastim listiCima, sa nalicja obrasli m sitnim dlaeiea ma. Sad ri i oko 1-2,5 % c le rien og ulja . eve l je ruzieastc boje. Ti rni jam voli slincana, duboka, rastrcsita zemlji sla sa dovoJjno hranljivi h saslOjaka i vlagc . Jcscnjc duboko oranjc jc obavczno, rasturanjc stajnjaka i zaoravanjc, takodc . Razmnoiava sc scmcnom dircktno na njivu iii dcljenje m slarijih buseva. Za direk lnu se lvu , s pro leca u redovim" razmakn ulim 20-30 em pot rebno jc oko 4 kg se men" . Posle selve pOl rebno jc povalja li lakim valjeima. Pos le dve nedelje seme klija: ti m so uvrs li, l re\)a ga okopati. Visak b iljki Ireba proredili. POlrcb no je nekol iko pUla vrsili o ko pa va nje lo ko m vegclacije jer korov umanj ujc pri nose. Posle drugog o kopava nj a, raslurili oko 150 kg azol nog cl ubriva . Za nje se o d maja do scptemb ra, kada jc bi ljka u evel u. Od 3 kg s irovog lim ijama dobija se I kg s uve slabljik e. Prinos po hek la ru je 2.000-4.500 kg suve bil jkc. a jccino m mcstu limijam sc ku lli visc nckoliko gociina. Osuscni limijam se pak uje u jUlane vrccc .

179 12 '

Valeriana officina lis - Odoljen, macina trava, valerijana

I

180

\ 1,

Valerija na je viScgodi snja ze lj asla biljka, raSle visoko do jedan me la r. Li s lov i su pe ra sli . eVe! je be lorui icas le boje, sakuplje n u slilaSle evas li . eveta od ju na d o avgusla. Seme je smedoiule boje. Koren je b lcdozul e bojc i sas loji se od ri zoma, iz koga sc razvijaju kratk i izdanei. .

Valerijana uspeva na sv im ze mlji slima, a li najbo lje prinose da je na duboko l11 peskov ilOm zemlji slu , bez korova i sa dovoljno vlage. Moie sc razmnozava ti dcljcnjem sta rijih buseva, iz semen a, iJ li najccsCc iz sa dnica.

Dircktnom sctvom iz scmena na nji vu sc izvodi s prolcea. apri la mesee a. na sasvim silno priprem lje no m zc mlji slu . Scje se u redove ra zmak~ od oko 25 em za lim se obavezn o pova lj a lakim va lj kom. Val e rijana klija za Iri do 4 nedeljc, i za lim se mo ra odmah okopa li i iscupali visak po niklih bilj aka. Za jedan hek lar pOlrebn o je I kg semena. koje priliko m selve mora biti po mda no sa silnim pcskom jer je vco ma sitno.

Pro izvodnja iz ranije pripremljenih sadniea so vrs i s prol e':a, a li mnogo uspesnij e s jeseni u redov im a udaljenim od oko 25-30 e m, a 15-20 em bi ljka od bi ljke u rcdu. Ok opavanje je pOlrcb no mdi uni ste nj a korova i kasllije, pre ma potrebi. jos jedno iii dva. f)ub rc nje nijc obavezn o, al i va lerijana daje veCe prinose ako se ra sluri oko 150 kg azol nih dubriva po hek lar pre d prvo okopavanje, i iSlo lolik o prcd drugo okopava njc.

Valcrijana zahtcva i izves nu vlaznosl. te je po7..e ljno da sc prilikom susnih pcri oda obavczno za li va. Zalivanje vcoma poyoljno uti ec na prinosc vale ri jane. Ko ren vaic rijane se va di s jescni . oeisti od zcmljc, opere i deblje korenjc rnsccc, a zatim Sl.! susi na suncu iii u susnicama. Suv karen mo ra za driati sivosmedu boj u.

Prinos po hckta ru je od 1500 do 2000 kg po he klaru su og kore na. Od o ko 3-4 kg sirovog korena dobije sc I kg suvog.

Seme va lerijana sc sukuplja druge godinc. Iz korena izbija evelna stab ljika. Na vrhu stabljike sc nalaz!! cvct.OVI sakupIJc", .. u stllaslC cvasti. Ove cvas li sc scku i sazrevaju. a za llrn rnl ale. DoblJcno sc~ c se vcje, pros usuje i pakujc u papime vreCe. evasli se se~ u kada dob'Ju lamnoi ulll boju. Koren vn lcrijane sc pakuJc U Jutanc vrccc.

Ko ren valcrijane sadrii oko 0.5 do 2.5 % Clc ricnog ul ja. Sa jednog hek lam dob ije e o ko 200 kg se mena. . .

Valcrijana sc lIpolrcbljava u ~ledi ~ i~i za ~ prJvIJ.a n~e Ickova~ z~ umirenjc. Plcsniv koren sa ze rnlJom ill druglm pnml::-sama ncnM upo lrcbnu vrednos!.

I I

SPISAK LATINSKlli NAZIVA

SAMON IK LO

Ach ill ea millcfolium Aco m s ca lam us Adonis ve m a lis A lthaea officina li s Arctium lap pa Arctos tap hylos uva u rsi A rnica montana Artemisia absinthium Aspidum fi li x mas A t ropa be ll ado nn a

Berberi s vulgaris

Ccntaurea cyan us C helido nium maju s C1aviceps purpurca Colchicu m a utumn ale Conva llaria maja li s Cm taegus oxyacantha

Datura stamonium

Eq uise r-um arvcnsc Erythmca centaurium Evcrni a prunastri

Gcntia na lut ca

Hclichrysum arenarium Hcmiaria glab ra I-lyoscya m-us niger Hype ricum perforatum

Inul a helenium

Juniperus communis

Lamium album Lichen quercus

Ma lva si lves tri s Malricn ria chamomilla Melissa offic ina l is

Orhis morio

Plantago lanceolaw Plantago major Plantago media Polypodium vulgare Potentilla torment ilia Primula officimdb Prunus spinosa

Rhamnus fallax Rhamnus frangula Rosa ca nina Ru bus fm ti cosus

Sambuclis nigra Sccall! cornutum

Taraxacum officinal is Tcucrium c hamaedrys Thymus scrpyllum TIlia cordata (IIrgentea) li lia grand ifol ia (officimllb) Tissilago farfara

Urti ca dioicH

Vaccinium myrtillu~ Veratrum album Verb"scum phlomolde, Vcrbascum Ih apsiform~

183

Viola ndorata Viola tricolor Viscum album

GUIVE - PECURKE

Amanita cacsarca

Boletus cdulis

Cantharcllus cibarius

Lactarius deliciosus Lactarius volcmus

Morchella esculenta

KULTURE

Artemisia dracunculi

Calendula officinalis Carum carvi Coriandrum sativum

184

Digitalis pu rpu rea

Focniculum vulga re

Hyssopus orricina li s

Lylla vcsica toria-Ca nth arides

Matricaria chamomilla Melissa officinal is Mentha piperita

Origanum majorana

Pctroselinum sativum

Salvia officinalis Sinapis alba Sinapis ni gra

Thymus vulgaris

Valeriana officinalis

LITERATURA

Tucakov dr Jovan : Farmakogllozija, Beog rad, 1948. g. Tucakov dr Jovan : Lei!ellje biljem, Beograd, 1971. g. Hcnigsbcrg Oto: Gajellje lekovitog, zaCillSkog i aromaticnog bilja Pelagic Vasa: Narodni LlCitelj, Beograd, 1970. g

Stcpanovic Borivojc, Kilibarda Milos. Hmeljc,vski Svetislav: Gajellje lekovitog i aromaticllog bilja Milojcvic dr Bojana, Kilibarda mr Radmila. Soldatovic mr Olga: PrirLlcllik za sakLlpljallje lekov itog bilja, Beog rad. 1968. g. Bacic F. : Nase gljive. Zagreb. Ljubisavljevic in g. Milovan : Prirtl cllik 0 kvalitelLl prehramheflih pro;zvoda . Beograd. 1965. g.

Grom Joze: Gobe Fonda Dragutin: Domace lekovito bilje, Beograd. 1942. g. Nase gobe. Zalozba kmecke knji gc. Ljubljana. 1952. g. Markovic Brana: Prirtlcflik za sakLlpljallje lekovitog bilja . .fwlIskih plod ova i pecLlrki, Beograd. 1971. g.

185

SADRZAJ

P re dgovo r . Be rba . Su senje Pa ko va njc i uskladi slenje Kalenda r be rbe

Samoniklo bilje

Hajducka lrava IdirO I GOrocvCI Beli s lez Medvede g rozde Cicak Brdanka Pelen Nava la . Velebilje Sim sirika Razlicak Rusa Raza na g lavnica Mrazovac Durdevak G lo g Tatu la Ras lavi c Ki cica . H rasl ov li saj Lincura . Smilje . Silnica . Bunika . Kanlarion Oman . Kleka M rtva kopriva bela Sumski s lez . Kamilica Ma licnjak

3 6 8

I I 13

16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62 64 66 68 70 72 74 76 78

I 7

Salep 80 Morae 156 Uska bokvica, 82 I zap , 158 Slatka papra\ , 84 Ka milica 160 Sreenjak , 86 Me li sa 162 Jagorecv ina 88 Pitom a nana 164 Tmjina , 90 Majo ra n 168 Krusina , 92 Pc rsun 170 Sipak 94 Kadulja, 172 Kupina , 96 Bela slaeica 174 Zova 98 C ma slacica 176 Maslacak 100 Timijan , 17 Podubica 102 Odoljen , 180 Majkina dusica 104 Spi sak la tinsk ih nazi va 183 Bela Iipa 106 Literatura 185 Cms lipa 108 Podbe l , 11 0 Kopriva, , 11 2 Borovnica , 11 4 Cemerika 11 6 Divizma 11 8 Plava Ijubicica 120 Dan i no': 122 Imela 124 Spanska' b~ba 126

Gljive pecurke

Vrganj , 130 Lisicarka 132 Mlecnica 134 Rujnica , 136 Smrcak, 138 Blagva , 140 Otrovne pecurke 142

Kulture

Estragon 146 Neven 148 Kim , ISO Korijandar 152 Purpurni digitalis 154

I 9 188

markovic branimir brana prirucnik za s

Documents