m. skot pek - ljudi laži

Download M. Skot Pek - Ljudi laži

Post on 01-Jul-2015

1.078 views

Category:

Documents

29 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Nada u mogunost leenja ljudskog zla

LJUDI LAI

Dr SKOT PEKPREVOD SA ENGLESKOG EMILIJA KIEHL

IP SVETOVI / N O V I SAD 1995.

IZVORNIK: M. Scott Peck, M. D. A l i right reserved People of the Lie Rider London, Sydney, Auckland, Johanesburg, 1989.

ZA LILI posveenoj mnogim putevima, od kojih je samo jedan borba sa demonima.

RUKUJ PALJIVOOvo je opasna knjiga. Napisao sam je jer verujem da je potrebna. Verujem da e njen opti efekat biti lekovit. A l i pisao sam je i sa strepnjom. Ona moe i da po vredi. Nekim itaocima e naneti bol. A to je jo gore, bie i onih koji e informacije iz nje zloupotrebi ti da bi nekome nakodili. Zamolio sam nekoliko preliminarnih italaca u ije miljenje i ispravnost imam veliko poverenje da mi odgo vore na sledee: Da li mislite da je ova knjiga o ljudskom zlu i sama zla? Odgovor je bio ne, mada je jedan dodao: U naoj crkvi se kae: Cak i Deva Marija moe da poslui za seksualne fantazije. Koliko god da mi se ovaj grub ali jezgrovit odgovor inio realistinim, nije me ba umirio. Stoga molim svoje itaoce i javnost za izvinjenje zbog tete koju ova knjiga moe da nanese i molim vas da njome rukujete paljivo. Jedan od oblika panje je ljubav. Ako zbog neega napisanog u ovoj knjizi osetite bol, ponaajte se prema se bi neno i sa ljubavlju. I molim vas, imajte ljubavi i za one svoje blinje za koje ete moda otkriti da su zli. Budite paljivi puni panje. Lako je mrzeti zle ljude. A l i setite se saveta sv. A v 1 gustina da treba mrzeti greh, ali grenika treba voleti. Kada otkrijete da je osoba zla, setite se: Ja sam ovakav zbog milosti Boje. Obeleavajui neke ljude kao zle, ja oigledno dono sim surovo kritian sud o njima. Moj Gospod je rekao: N e sudi, da ti se ne bi sudilo. Ovom izjavom, toliko puta1

Avgustin, Boji grad, Bourke (Image books 1958, 3. 304).

9

citiranom van konteksta, Isus nije mislio da kae da ni kada ne treba suditi o svom blinjem. Jer je rekao i ovo: Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa e on da vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga.* Ono to je ovim mislio da kae jeste da drugima treba da sudimo sa mo sa velikom panjom a da panja prema drugima poi nje preuivanjem samom sebi. Nema nikakve nade da emo izleiti ljude od zla ako nismo u stanju da se sa njim direktno suoimo. Ono ne predstavlja ba lep prizor. Moju prvu knjigu: Put kojim se rede ilo9 mnogi ljudi smatraju lepom knjigom. Ova knjiga nije lepa. Ona govori o naoj mranoj strani i veli kim delom o najmranijim lanovima ovog naeg ljudskog drutva ljudima koje ja sasvim otvoreno smatram zlim. To nisu lepi ljudi. A l i sud se mora stvoriti. Osnovna teza ovog rada je da ove ljude a i ljudsko zlo uopte treba pod vrgnuti naunom ispitivanju. Ne apstraktnom. Ne ni samo filozofskom. Ve naunom. A da bismo to uradili, moramo biti spremni da sudimo. Opasnosti od ovakvih sudova bie izloene na poetku zavrnog dela knjige. A l i za sada vas molim da ne isputate iz vida da se donoenja sudova o drugima ne smemo prihvatati ako nismo sposobni da po emo od presuivanja sebi i pokuaja da sebe leimo. Bor ba za izleenje od ljudskog zla uvek poinje od nae kue. A samooienje e nam uvek biti najjae oruje. Ovu knjigu je bilo veoma teko napisati iz vie razlo ga. Glavni meu njima bio je taj to je to knjiga o procesu. Jo uvek ne mogu da kaem da znam sve o ljudskom zlu; tek uim. U stvari, tek sam poeo da uim. Naslov jednog od poglavlja je U pravcu psihologije z l a . Ovako sam ga nazvao upravo zbog toga to jo nemamo materiju nau nog znanja o zlu dovoljno obimnu da bismo je mogli na zvati psihologijom. Zbog toga bih ovde dodao jo jedno upozorenje: nita to je ovde napisano nemojte smatrati zavrnom reju. Pravi cilj ove knjige jeste da nas dcfvede2

Jev. po Mateju 7:

15.

* Simon & Schuster, 1978.

10

u stanje u kome emo biti nezadovoljni zbog toga to o ovoj misteriji ne znamo apsolutno nita. Neto ranije sam Isusa nazvao svojim Gospodom. P o sle mnogo godina nejasne identifikacije sa budizmom i is lamskim misticizmom, najzad sam se vrsto predao hrianstvu, to je opunovaeno 9. marta 1980. g. kada sam se u etrdeset i treoj godini krstio. Bilo je to mnogo pre ne go to sam zapoeo rad na ovoj knjizi. Seam se nekog pisca koji mi je uz rukopis koji mi je poslao na itanje poslao i izvinjenje zbog svoje hrianske pristrasnosti. Ja se ne izvinjavam. Da hrianstvo smatram pristrasnim, ne bih ga prihvatio. Niti mi pada na pamet da pri krivam svoje hrianske stavove. U stvari, to ne bih ni mogao. Moja posveenost hrianstvu je najvanija stvar u mom ivotu, ona je totalna i sve proima. Brine me jedino to u sluajevima kada su najizrae niji, ovi stavovi mogu da izazovu nepotrebnu prisutnost kod nekih italaca. Velika su zla kroz vekove bila poinje na i jo uvek se ine od takozvanih hriana i esto u ime Hrista. Vidljiva Hristova crkva je potrebna i ak spaava, ali je oigledno puna mana i ja se zaista izvinja vam i za njene kao i svoje line grehe. Krstaki ratovi i inkvizicija nemaju nikakve veze sa Hristom. Rat, muenja i progonstva nemaju nikakve veze sa Hristom. Oholost i osveta nemaju nikakve veze sa Hris tom. Prve rei koje je Isus izgovorio u besedi koja je jedi na' zabeleena, bile su: Blaeni siromani duhom jer je njihovo carstvo nebesko. Ne oholi. A dok je umirao, mo lio je da njegovim ubicama bude oproteno. U pismu svojoj sestri, sv. Tereza Lisijska pie: A k o si voljna da spokojno podnosi iskuenje da bude samoj 4 sebi neprijatna, onda e Isusu biti prijatno utoite. P o kuaj da se definie pravi hrianin u sebi nosi rizik. A l i , ako bih morao, pravog hrianina bih definisao kao sva koga ko je za Isusa prijatno utoite. Hiljade i hiljade ljudi svake nedelje idu u hriansku crkvu, ali nisu ni naj4 Sabrana pisma sv. Tereze Lisijske, prev. F. J. Sheed (Sheed & W a r d , 1949, s. 303).

11

manje spremni da budu sami sebi neprijatni, spokojno ili ne, i koji prema tome nisu za Isusa prijatno utoite. N a suprot tome, milioni Hindusa, muslimana, Jevreja, ateista i gnostika bili bi sposobni da izdre ovo iskuenje. U ovoj knjizi nema niega to bi moglo da uvredi ove druge. A l i one prve, mnogo toga e uvrediti. Oseam potrebu za jo jednim neizvinjenjem. Mno g i m mojim itaocima se nee dopasti to o Bogu govorim u mukom rodu. Cini mi se da razumem i cenim ovaj stav. O tome sam mnogo razmiljao. enski pokret za borbu pro tiv seksitikog jezika u meni ima jaku podrku. A l i , pre svega, Bog nije bespolan. On je krcat ivotom i ljubavlju pa ak i nekom vrstom seksualnosti. Prema tome, ne moemo o njemu govoriti kao da je t o ili o n o . Boga svakako smatram androgenim. On je nean, on nas hrani i odgaja kao to bi najbolja majka. Meutim, i moe biti da je to samo posledica kulture u kojoj ivim, ja subjek tivno doivljavam njegovu realnost kao vie muku nego ensku. Dok nas, s jedne strane, odgaja, on isto tako eli i da prodre u nas, i dok mi poput nevoljne device esto beimo od njegove ljubavi, on nas juri energijom lovca koju inae asociramo sa mukim polom. Kako je C. S. Lewis re kao, u odnosu na Boga, svi smo mi ene. 5 Sta vie, bez obzira na svoj pol ili svesnu teologiju, svima nama je du nost obaveza da, uzvraajui njegovu ljubav poku amo da rodimo, kao Marija Hrista, u sebi i drugima. Sto se tie satane, ovde u zaobii tradiciju i govoriti o njemu u srednjem rodu. Iako znam da je satana poudan da pro dre u nas, nikada to nisam doiveo kao seksualnu ili krea tivnu elju ve samo kao destruktivnu i punu mrnje. T e ko je odrediti pol zmije. Sve istorije sluajeva iznetih u ovoj knjizi puno puta sam detaljno prekrojio. Kamen temeljac psihoterapije i nauke 9U potenje i tanost. Ipak, principi ponekada dou u sukob i u sluaju ove knjige opravdanje poverenja paci jenata prevagnulo je nad iznoenjem irelevantnih podata ka u potpunosti. Zbog toga e istunci moda posum5

Ta grozna snaga Macmillan ( N e w Y o r k , 1965, s. 316).

12

njati u moje podatke. S druge strane, ako vam se uini da ste prepoznali neku odreenu osobu u mojim pacijenti ma ovde opisanim, prevarili ste se. Meutim, u osobenim karakteristikama koje u opisati, verovatno ete prepo znati mnoge ljude. To je zbog toga to moja mnogobrojna prekrajanja istorija sluajeva nisu po mom miljenju ozbiljno poremetila njihovu ljudsku dinamiku. A ova knjiga je i napisana zbog toga to nam je ta dinamika za jednika a i zbog toga to mi, ljudska bia, treba da je sa gledamo i razumemo. Spisak ljudi kojima treba zahvaliti na podrci pri stvaranju ovog dela bio bi suvie dug, ali ipak u navesti one koji posebno zasluuju da budu pomenuti: moja verna sekretarica, Ana Pat, koja je bez kompjutera, u periodu od pet godina, kao saradnik kucala na izgled beskrajne ruko pisne verzije i revizije; moja deca, Belinda, Dulia i Kristofer, koja su propatila zbog oca koji je radio kao lud; mo je kolege koje su mi dale podrku svojom hrabrou da se i sami suoe sa uasnom stvarnou ljudskog zla; posebno moja supruga, Lili, kojoj je ovo delo posveeno, moj dragi prijatelj, ateista, Riard Sloun; moj urednik Ervin Glajks, ije mi je verovanje da za ovakvom knjigom po stoji potreba dalo podstreka; svi hrabri pacijenti koji su se podvrgli mom nespretnom tretmanu i time bili moji uitelji i, najzad, dvojica velikih savremenih prouavalaca ljudskog zla i moji mentori, Erih From i Malahi Martin. Dr Skot Pek Novi Preston, Konektikat, 06777

13

OVEK KOJI JE SKLOPIO PAKT SA AVOLOM

Dord je oduvek bio bezbrina osoba ili je bar tako mislio sve do onog popodneva poetkom oktobra. Dodue, imao je briga uobiajenih za jednog trgovca, su pruga, oca troje dece i vlasnika kue gde je krov povre meno prokinjavao a bata uvek morala da se kosi. A mo ra se rei da je bio i neobino pedantan i uredan ovek koji je brinuo moda vie od ostalih ako bi trava u bati malo vie narasla ili bi se farba negde u kui malo ogulila. Tano je i da je u predveerje, u zalazak sunca, uvek oseao udnu meavinu tuge i straha. Dord nije voleo za laske sunca. A l i to je trajalo sam