1. Uvod

Kuba je ostrvska drava koja se nalazi u karipskom arhipelagu. Povrsina ove zemlje je 110,860 km i predstavlja najvee i najzapadnije ostrvo Velikih Antila.

Po uredjenju je parlamentarna republika predvoena Komunistikom partijom. Ovo je jedina komunistika drava u Zapadnoj hemisferi.

Na Kubi ivi oko 11,5 miliona stanovnika, a glavni grad je Havana.

Podeljena na 14 provincija, 169 optina i jednu specijalnu optinu, tj. ostrvo Isla de Huventud. Zvanini jezik je panski.

Zvanina valuta ove zemlje je kubanski peso (CUP), a od 2004. godine u upotrebi je i konvertibilni peso (CUP), koji je jednak amerikom dolaru i ima istu zakonsku snagu na nacionalnoj teritorji. Vie nije u opticaju USA dolar.

Predsednik Kube je Raul Kastro, koji je u februaru 2008. godine nasledio svog brata Fidela.

Na kubanskoj zastavi je pet linija koje predstavljaju pet regija na koje je Kuba bila podeljena u kolonijalno doba, crveni trougao predstavlja krv kubanskih heroja, dok zvezda oznaava savremenost zemlje.

Smatra se da je Kuba dobila ime od recicubanacn, koja na jeziku plemena Tano znai centralno mesto.

Kuba je poznata po:

Cigarama markeHavana,Monte Kristo,KohibaiPartagas.

Rumu, od kojih je najpoznatija vrstaKlub Havana(Havana Club).

Kubanskoj muzici i ritmovima, koji su proizvod meanja mnogih muzikih anrova, afrikih, panskih i latinoamerikih, recimomambo,konga,rumba,a-a-a,son,nueva trova,habanera,dansoni mnogi drugi.

PesmamaGuantanamera,Hasta Siempre,Quizs, quizs, quizs,Chan Chankoje su stekle svetsku slavu.

Starim amerikim automobilima (naroito tipaevrolet) ali ne u muzeju ve na ulicama, u vonji.

Po argentinskom revolucionaru Ernestu Gevari, poznatom po nadimkue, koji se sa Fidelom Kastrom borio uKubanskoj revoluciji.

Nacionalnom sportu: bejzbolu.

2. Istorija Kube

Otkrie i osvajanje

Autohtono stanovnitvo koje je naseljavalo Kubu pre otkria Novog sveta inile su tri grupe Arvaki indijanaca: Ganajatabi, Taino i Siboni. Ove grupe su egzistirale na razliitim stupnjevima drutveno-kulturnog razvoja. iveli su uglavnom od ribolova i prikupljanja plodova, orua su pravili od koljki i izglaanog kamena, dok su se najrazvijeniji medju njima bavili i zemljoradnjom. Medjutim, civilizacijska dostignua ovih plemena bila su vrlo mala i oni nisu ostavili puno tragova.

Kubu je otkrio Kristofer Kolumbo 27. oktobra 1492. godine i nazvao ju je Huana, po sinu Katolikih kraljeva, pokrovitelja njegovog puta. Prilikom tog svog prvog putovanja on je oplovio severoistonu obalu ovog ostrva, a dve godine kasnije, istraio je i junu obalu. Ipak, sve do svoje smrti verovao je da Kuba nije ostrvo, ve deo kontinenta.

Kada je Sebastian Okampo 1509. godine oplovio oko Kube, i kada su razjanjene sve nedoumice oko ovog ostrva, osvajanje je moglo da pone.

Pokoravanje kubanske teritorije od strane panije zapoeo je 1510. godine Dijego Velaskes, jedan od najbogatijih kolonizatora Espanjole (Haiti).

Kolonijalni period

Osnivanjem grada Nuestra Seora de la Asuncin de Baracoa 1512. godine, panci zapoinju izgradnju utvrenja u cilju nadziranja osvojene teritorije. Grad Santiago de Kuba osnovan je 1515. godine i odreen je za prestonicu kolonijalne vlasti.

Privredna delatnost na ostrvu zasnivala se na radu autohtonog stanovnitva na zemlji, koju je panska kruna davala kolonizatorima, putem sistema ,encomiendas". Za uzvrat, encomendero (vlasnik zemlje) se obavezivao da e hraniti i pokrtavati indijance sa svoje zemlje.

Glavni deo prihoda bilo je rudarstvo. Trgovina se obavljala u vidu zatvorenog monopola kojim je upravljala Ugovorna kancelarija iz Sevilje.

Poetkom XVII veka ostrvo je bilo podeljeno na dva upravna podruja, jedno u Havani i drugo u Santijago de Kubi. Privredna delatnost je rasla, a najvanije poljoprivredne kulture postaju duvan i eerna trska.

XVIII vek je bio poprite ratova izmeu evropskih sila. Svi ovi ratovi pogodili su Kubu na neki nain, ali je najvee posledice ostavio sedmogodinji rat (1756 -1763) tokom koga je Havanu zaposeo engleski istraivacki korpus. Tokom trajanja engleske okupacije, (1762 -1763), Havana je bila pozornica intenzivne trgovinske aktivnosti koja e istai ogromne mogunosti kubanske privrede, do tada sputavane od strane panskog kolonijalnog reima.

Ponovnim uspostavljanjem panske dominacije nad zapadnim delom Ostrva, kralj Karlos III usvojio je brojne mere koje su favorizovale napredak zemlje.

Poev od 1790. godine na Kubu je doveden veliki broj afrikih robova. Ropstvo e predstavljati vaan izvor drutvene nestabilnosti, zbog uestalih pobuna, koje su krvavo suzbijene i u kojima je ivote izgubilo mnogo ljudi.

Razvoj kolonije proizveo je razlike interesa sa panijom koje su se ogledale u pokuaju intelektualaca povezanih sa velikim kubanskim zemljoposednicima da izvre odreene reforme, medjutim pohlepna i diskriminaciona kolonijalna politika panije na Kubi, izgubivi svoje posede na kontinentu, izneverie u vie navrata reformatorska oekivanja.

Ovo je povoljno uticalo na razvoj vie politikih struja od kojih je prva reavanje kubanskih problema videle u pripajanju SAD, a druga, jo radikalnija separatistika struja, teila je nezavisnosti Kube.

Borbe za nezavisnost

XIX vek na prostorima Kube bie obeleen brojnim ratovima za nezavisnost. Borbe od 1868. do 1878. poznate su kao Veliki rat, a borbe od 1878. do 1879. kao Mali rat.

Godine 1892. Hose Marti osniva Kubansku revolucionarnu partiju koja je okupila sve kubanske rodoljube na Ostrvu i u emigraciji u borbi za nezavisnost Kube.

Godine 1895. Hose Marti, Maksimo Gomez i Antonio Maceo predvodili su 200.000 Kubanaca u borbi protiv panskih kolonijalnih vlasti. Meutim, pance je sa Kube konano proterala tek intervencija SAD u pansko-amerikom ratu, 1898. godine.

Neokolonijalni period

Prvog januara 1899. godine SAD su formalno zauzele Kubu. Na taj nain su ostvarile svoje ambicije. Odlueno je da se ovo ostrvo amerikanizuje" i to putem transformacije kubanskog drutva (kola, zdravstvo, pravni sistem) uz istovremenu podrku naseljavanja, pre svega stanovnicima anglosaksonskog porekla, u cilju postepene kolonizacije koja bi ,odozdo" unela mentalitet amerikog drutva.

Potreba za politikim promenama rasla je iz dana u dan. Prvi korak je bio donoenje odredbi o sazivanju Ustavotvorne skuptine Kube, 1900. godine, ali pod pritiskom Amerikanaca Kubanci su morali da prihvate ogranienu nezavisnost, tj zavisnost od SAD . U tu svrhu, u ustav Kube unet je 1902. godine tzv. Platov amandman, po kojem se na Kubi dozvoljava amerika intervencija. Kuba je takodje bila prinuena i da prihvati obavezu da pre zakljuivanja svakog meunarodnog ugovora trai saglasnost SAD. Ovaj amandman ukinut je tek 1935. godine u skladu sa politikom dobrog susedstva amerikog predsednika Ruzvelta. Medjutim, i dalje postoji ostatak vojnih prava SAD na Kubi, a to je vojna baza u zalivu Guantanamo, koja od 2000. godine slui kao zatvor za zarobljenike iz rata u Avganistanu i Iraku.

Kubanska revolucija

Nakon uspostavljanja diktature Fulhensija Batiste 1952. godine sve kubanske politike partije otpoele su snanu opozicionu borbu. Fidel Kastro je organizovao pobunjeniku armiju sa kojom 26. jula 1953. godine napada na vojnu bazu u Monkadi. Njegovi najblii saradnici bili su brat Raul Kastro, Aregentinac Ernesto e Gevara i Kamilo Sjenfuegos. Kastro je nakon napada na Monkadu bio prisiljen na izgnanstvo, a po povratku u zemlju dobija podrku od Studentskog revolucionarnog direktorata i konano 1. januara 1959. godine Batistin diktatorski reim pada, zbog narodnog nezadovoljstva, sve snanije gerilske aktivnosti, jaanja politike opozicije kao i zbog gubitka podrke zvaninog Vaingtona. Vlast su preuzele pristalice Fidela Kastra, a Batista biva prisiljen da napusti zemlju.

Poevi od 16. aprila 1961. godine zvanino je proklamovan socijalistiki karakter Kubanske revolucije i dolazi do transformacije politikog sistema, po ugledu na ostale socijalistike drave. Stvara se jednopartijski sistem na elu sa Komunistikom partijom Kube (KPK).

Sa revolucijom, Kuba je postigla svoju istinsku nezavisnost, povratila je nacionalni identitet, ukinula svaki oblik eksploatacije, iskorenila rasnu diskriminaciju, kao i diskriminaciju ena i mladih. Tome treba dodati i dostignua u mnogim oblastima, posebno u razvoju medicine i zdravstva, zatim obrazovanja na svim nivoima, kao i postignuti veliki ekonomski napredak u zemlji.

3. Geografija

Drava Kuba sastoji se od celog ostrva Kuba i manjih oblinjih ostrva, izuzimajuizaliv Guantanamo,vojnu luku koja je iznajmljena SAD-u. Nalazi se izmeu Karipskog mora, Meksikog zaliva i Atlantskog okeana. Severno od Kube se nalaze SAD ( Florida je udaljena 140 km) i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, a na jugoistoku Haiti.

Glavni i najvei grad Kube je Havana. Drugi vei gradovi su Santjago de Kuba, Holguin i Kamagvej. Poznatiji manji gradovi su Barakoa, prvo pansko naselje, zatim Trinidad, Sjenfuegos i Bajamo.

Prostrani, blago zatalasani predeli visine od 100 do 200 m nadmorske visine smenjuju se sa plodnim dolinama na kojima se uzgaja eerna trska, duvan i drugi poljoprivredni proizvodi. Takva podruja zauzimaju oko povrine ostrva. Neto via podruja rasporedjena su u tri zone. Na krajnjem zapadu je Cordillera de Guaniguanico, koja se sastoji od dva niza: na zapadu je Sierra de los Organos, dok se prema istoku nastavlja neto vii niz Sierra del Rosario. Drugo podruje planina, Sierra de Trinidad, nalazi se u sredinjem delu zemlje, a najvia su podruja na krajnjem jugoistoku, gde se uz junu obalu strmo uzdie Sierra Maestra, sa najviim vrhom -Pico de Turquino (2.005 m). Severno od Sierra Maestre je Sierra de Cristal, a na krajnjem istoku breuljkasto poumljeno podruje Sagua-Baracoa.

Na ostrvu postoji vie od 200 reka kratkog toka koje teku neprestano,od kojih su samo dve sposobne za navodnjavanje. Najdua reka je Kauto, koja se nalazi na severoistoku zemlje. Njena duina je 370 km, a plovna je samo polovinom svog toka.

Reka Sagua la Grande, u Centralnoj Kubi, ima dovoljan potencijal za proizvodnju elektrine energije i moe navodnjavati male parcele. Na ostrvu postoji i nekoliko vodopada koji stvaraju malu koliinu hidroenergije.

Prirodna bogatstava Kube su: kobalt, nikal, ruda gvoa, hrom, bakar, so, drvo, nafta, obradivo zemljite. Kuba je bogata i prelepim plaama, peinama, kao i umama. Ima irok spektar tropske vegetacije. Zahvaljujui svojoj klimi ostrvo naseljava preko 3.000 vrsta tropskog voa i biljaka. Najdominantnije drvo su palme, kojih na Kubi ima preko 30 vrsta.

Na ostrvu ivi veliki broj imia i oko 300 vrsta ptica. U kubanskim vodama ima oko 700 vrsta riba. Ovde ivi i veliki broj insekata. Najopasniji insekt je chigoe -vrsta muve, i komarac Anopheles koji prenosi malariju.

Klima Kube je tropska i pogodna za uzgoj eerne trske. Srednja godinja temperatura je 25C, sa ekstremnim letnjim vruinama i visokom vlanou vazduha, praena vetrovima koji duvaju iz suptropskih zona ka ekvatoru. Vei deo godinjih padavina (u proseku 1.320 mm) izlui se tokom vlane sezone, koja traje od maja do oktobra. U avgustu, septembru i oktobru povremeno se javljaju uragani.

4. Stanovnitvo

Prema podacima iz jula 2009. na teritoriji Kube ivi oko 11.451.652 stanovnika. Veliki broj Kubanaca ivi u inostranstvu, uglavnom na Floridi (SAD) oko 1.000.000.

panski jezik je zvanini jezik i govore ga svi Kubanci, iako postoje neznatne razlike u dijalektima tri kubanske regije. Kubanski panski jezik je uglavnom jednak junoamerikoj verziji panskog, meutim postoje rei i izrazi u govoru Kubanaca koji su svojstveni samo njima. Npr.rembambaramba, to znaislobodno za sve;amarillo, to znaisaobraajac(jer saobraajci na Kubi nose ute uniforme) itd. Engleski jezik je popularan, njegovo uenje u srednjim kolama je obavezno. Kubanci koji su pohaali kolu za vreme biveg Sovjetskog Saveza govore i ruski jezik.

Kuba je multirasna zemlja. Veinsko je belo stanovnitvo sa tendencijom porasta stanovnitva afrikog porekla i mulata. Podaci popisa iz 2002. godine su sledei: belci (65.1%), mulati i mestici (24,8%), crnci (10,1%).

U gradskim podrujima ivi oko 76% stanovnitva, a najnaseljenije provincije su grad Havana, Santiago de Kuba i Olgin.

Stopa pismenosti je najvia u regionu i iznosi ak 99,8%. Obrazovni sistem Kube je potpuno besplatan.

Najvea organizovana religija je katolianstvo. Santerija je religija koja je meavina starih afrikih religija i katolianstva, i iroko je rasprostranjena na Kubi. Zvanino, Kuba je ateistika drava. Na Kubi takoe postoji i mala kineska zajednica, kao i mala haianska zajednica ratrkana po celom ostrvu, uglavnom u istonim i centralnim delovima koja odrava svoje obiaje i tradicije uz podrku lokalnih vlasti.

Prosean ivotni vek Kubanaca je 77,45 godina (79.85 -ene; 75.19 -mukarci), a prosena starost je 37.3 godina. Na ovom ostrvu ivi i veliki broj ljudi (oko 2.500) koji imaju vie od sto godina. Veina je adekvatno uhranjena, a neki od njih ak ive sami, to pokazuje da imaju veliku vitalnost. Septembra 2003 god. je na ostrvu stvoren Klub 120-godinjaka u koji se upisalo vie od 5 hiljada lanova sa svih kontinenata.

Kvalitet kubanske medicine bio je veoma lo pre 1959. godine.Veina stanovnitva nije primala potrebnu medicinsku pomo. Vlada je taj problem reila otvaranjem poliklinika po celom ostrvu. Zdravstveni sistem Kube danas vai za jedan od najboljih u svetu.

Veliki problem za kubansko stanovnitvo predstavlja zabrana izlaska iz zemlje, pa mnogi od njih pokuavaju na razne naine da prebegnu u SAD i to najvie u Majami, gde postoji snana antikastrovska zajednica.

5. Privreda

Ekonomija Kube je pod centralnim nadzorom politike vlasti. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje reforme da bi se smanjila nelikvidnost, poveala efikasnost preduzea i otklonila nestaica hrane i jo nekih osnovnih sredstava.

U razdoblju od 1989. do 1993. godine Kuba je doivela teak ekonomski udarac, kao rezultat raspada SSSR-a, najveeg kubanskog trgovakog partnera. Iako su MMF i Svetska banka odbile da prue pomo Kubi, kubanska privreda se nije uruila, premda su ekonomski pokazatelji nii u odnosu na 1989. godinu.

Amerikanci su proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosi na izvoz sve robe (osim lekova i hrane) na Kubu. Amerikancima je zabranjeno da putuju na Kubu.

Venecuela je od 2000. godine poela da snabdeva Kubu naftom i to po preferencijalnim uslovima. U Kubu iz Venecuele stie oko 100.000 barela nafte dnevno. Za uzvrat, Kuba alje svoje uitelje i doktore u Venecuelu.

Prema podacima iz 2008. godine, realan bruto domai proizvod se poveao za 4,3%, bruto domai proizvod po glavi stanovnika iznosio je 9.500 amerikih dolara, stopa nezaposlenosti je vrlo mala i iznosi 1,6%, dok je stopa inflacije 3,4%.

Gledano po sektorima, u stvaranju BDP najvie uestvuju usluge (72,8%), zatim industrija (22,8%) i najmanje poljoprivreda (4,4%).

Najznaajniji poljoprivredni proizvodi su: eer, duvan, citrusno voe, kafa, pirina, krompir, pasulj, stoka.

Najvanije industrijske grane su: proizvodnja eera, nafte, duvanska industrija, industrija cementa i graevinskih materijala, proizvodnja nikla, gvoa, poljoprivrednih maina i farmaceutska industrija.

Kuba najvie izvozi: eer, nikal, duvan, ribu, medicinske proizvode, citrusno voe i kafu, a najvaniji izvozni partneri su joj: Kanada 27,8%, Kina 26,6%, panija 6,2%, Holandija 5,5%.

Najvie se uvozi: nafta, prehrambeni proizvodi, maine i proizvodi hemijske industrije, i to najvie iz: Venecuele 30%, Kine 11,9%, panije 10,1%, Kanade 6,4%, SAD 6,3%.

Ekonomija Kube se naglo razvija najvie zbog turizma koji se svake godine sve vie poveava. Sredinom 1990-tih, turizam je postao primarna grana ekonomije u Kubi.

U popularne turistike destinacije spadaju Varadero, Kajo Koko i Havana.

6. Kultura

Kubanska kultura formirala se stapanjem kultura razliitih naroda, koji su na ovo ostrvo pristizali sa evropskog, afrikog i severnoamerikog podneblja. Na Kubu prvo dolaze panci u 16. veku i njihova kultura se mea sa domorodakom, potom afriki robovi u 18. veku, sa ijim dolaskom kubanska kultura dobija nova obeleja, a zatim u 19. veku na kulturu ovog ostrva utiu i mnogi drugi narodi: Kinezi, Francuzi, Japanci, Amerikanci, vedjani...

Od Kubanske revolucije do danas kubanska kultura je takoe dosta promenjena.

Kubanska knjievnost poela je da se razvija poetkom 19. veka. Najznaajniji pisci tog poetnog perioda su Gertrudis Gomes de Aveljaneda i Cirilio Viljaverde.

Hose Marti, najpoznatiji kubanski pesnik a ujedno i advokat, politiar, novinar i revolucionar, iveo je od 1853. do 1895. godine. Smatran je ocem revolucije i bio je jedan od najistaknutijih intelektualaca Latinske Amerike. Kubanci su ga proglasili za nacionalnog heroja.

Drugi veliki pisci su Aleho Karpentier, Nikolas Guiljen i Giljermo Kabrera Infante.

Meu kubanskim rediteljima treba spomenuti Tomasa Gutieresa Alea, iji je filmJagode i okolada(Fresa y chocolate)nominovan za Oskara, kao i Umberta Solsa, ija su filmovi takoe dobili znaajna meunarodna priznanja.

Karlos Enrikes, Viktor Manuel Garsija, Valentin Sans Karta, Giljermo Koljaso, Eduardo Abela predstavljaju najpoznatije kubanske slikare, dok je Manuel Mendive najistaknutiji slikar dananjice.

O kulturi i umetnosti na Kubi vlada je poela da vodi rauna naroito nakon Kubanske revolucije, kada se osnivaju brojna pozorita, muzeji, umetnike kole, a formira se i nacionalna filmska industrija. Vlada je ovim merama u stvari nameravala da smanji uticaj masovne amerike kulture, podsticanjem razvoja afro-kubanskih kulturolokih grupa.

Svi kulturni aspekti Kube veoma su dobro prihvaeni u svetu, a naroito su popularni kubanska muzika i ritmovi.

7. Kubanska muzika

Na Kubi je muzika svakodnevna i esta pojava koliko i vazduh. Kae se da Kubanci hodaju, govore, pa ak i jedu u ritmu muzike. Upravo je muzika ono to najbolje odraava kubanski mentalitet i karakter.

Kao i sve ostalo na Kubi, i muzika je nastala meanjem razliitih stilova i pod uticajem razliitih kultura. Ovako su se pojavili mnogobrojni naini komponovanja muzike, varijeteti stilova, muzikih anrova, instrumenata i grupa. Za najznaajniju kategoriju kubanske muzike smatra se son, koji predstavlja osnovu iz koje su se razvili drugi stilovi, kao to su salsa i mambo.

Rumba: Re rumba nosi u sebi istorijsko znaenje. Naime, 1886. na Kubi je ukinuto ropstvo kada je oko etvrt miliona ljudi bilo osloboeno. To, meutim, nije bio kraj njihovim patnjama. Bez zemlje koju bi obraivali na selu, odlazili su u gradove gde im se pruala mogunost zaposlenja. U gradovima su morali graditi kue od materijala na koje bi naili, tako da su se ubrzo formirale sirotinjske etvrti. U tom kontekstu nalazimo kolektivne svetovne sveanosti koje su postale poznate pod imenom rumba. Rumba je postala kubanski sinonim za zabavu, a glagolski oblik te rei sinonim za plesanje, zabavu i slavlje. Poslednjih godina ona izlazi iz drutvenog miljea u kome je nastala, u mnogim sluajevima kombinovana sa sonom, i kao takva se iri po celoj Kubi.

Cha-cha-cha:Postaje naroito popularan ples 50-tih godina 20. veka kada ga vezuju uz mambo. Osnovni korak cha-cha-cha (tri brza koraka) i dva sporija koja slede provlae se kroz celu koreografsku interpretaciju plesaa. Cha-cha-cha se plee u paru, dinamino i jako sa izrazitim karakterom arma i erotinosti.

Posebnu ulogu u popularizaciji kubanske muzike igrao je muziki album i istoimeni filmKlub Buena Vista(Buena Vista Social Club) iz 1999. godine, koji je okupio neke od najistaknutijih kubanskih muziara, kao to su Ibrahim Ferer, Omara Portuondo, Ruben Gonzales i drugi.

8.

9.

10.

11. Zakljuak

Esta es la tierra ms hermosa que ojos humanos han visto

(CristbalColn)

I zaista zbog toga to je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno dareljiva, mnogi kau da je Kuba istinski raj na zemlji.

Kuba je zemlja vedrih i nasmejanih ljudi, zemlja sunca i muzike, eera i duvana. To je zemlja bogate prolosti, ali i raznih previranja, u kojoj je sve izmeano, ali na jedan poseban nain.

Zbog politikog sistema i poluvekovnog prkosa oblinjim Sjedinjenim Amerikim Dravama, Kubu zovu i Ostrvom slobode koje punih 50 godina istrajava na revolucionarnom putu. Kuba je zato izloena viedecenijskim sankcijama Sjedinjenih Amerikih Drava, a ameriki embargo otetio je kubansku privredu za oko 200 milijardi dolara.

Kubanci ne znaju za blagodeti potroakog drutva, i dalje se voze automobili stari vie od pola veka, luksuz je ak i mobilni telefon. Ali ipak to je zemlja gracioznog siromatva iako niko nema mnogo, za sve je obezbeen stan, posao, kolovanje. Nema politikih sloboda, ali ni socijalnog raslojavanja, niti kriminala. Trijumf i tragedija revolucije prisutni su na svakom koraku.

Prema reima Raula Kastra jedna linost ne ini istoriju, ali Fidel Kastro je linost koja na nju odluujue utie.

I ako jednog dana padne reim brae Fidela i Raula Kastra, verovatno e tranzicija kakva je protutnjala istokom Evrope progutati mnogo od onoga to Kuba danas zaista jeste i to je ini posebnom.

12. Literatura

Slobodan S. Pajovi:Latinskoameriki regionalizam u XIX i XX veku,Megatrend univerzitet, Beograd, 2006.