kriminologija sa penologijom skripta kriminologija kriminalistika

1. KRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM

POJAM KRIMINOLOGIJE

• POJAM-Kriminologija je naučna disciplina koja se bavi fenomenom kriminaliteta, odnosnoprotivzakonitog ponašanja pojedinaca i grupa: uzrocima, razvojem, zakonitostima...

• U savremenoj kriminologiji se izučava i problem žrtve kriminala, a ta disciplina u okvirukriminologije se naziva viktimologija.

• Kriminologija je društvena nauka, jer se bavi društvenim fenomenom koji je karakterističansamo za ljudsko društvo .

2. PREDMET KRIMINOLOGIJE

PREDMET kriminologije je kriminal i kriminalac, odnosno pojava kršenja zakonske norme kojaje zapisana u krivičnom zakoniku jedne države pojedincima koji su za kršenje zakonske normeosuđeni od strane suda.

KO JE KRIMINALAC: Kriminalac je osoba koja je prekršila zakonsku normu i za nju jepravosnažnom presudom osuđena.

Nije kriminalac onaj ko nije osuđivan za kršenje zakonskih normi jer niko nije kriv dok to sudsvojom presudom ne utvrdi.

Ovo je jedna protivurečnost, jer mnogi ljudi krše zakonska pravila, ali njihovi protivzakonitipostupci nisu otkriveni i zbog toga se ne smatraju kriminalcima, a ne iz razloga što nisu učinilikrivično delo. U kriminologiji se taj fenomen naziva "tamnom brojkom kriminala".Pretpostavlja se da se samo deseti deo svih počinjenih krivičnih dela otkrije i kazni.

3. NASTANAK KRIMINOLOGIJE

ISTORIJAT: Upotreba pojma kriminologija datira od kraja XIX veka(1879) i taj pojam je prviupotrebio francuski antropolog P. Topinard za označavanje nauke koja se bavi problemomizučavanja krivičnih dela. Posle njega pojam “kriminologija” preuzima R Garofalo, dajućijednom svom delu naziv “Kriminologija”(1884). Od tada se taj pojam različito tretira i određujeu kriminološkoj, krivično-pravnoj i sociološkoj literaturi.

U ovoj oblasti vlada i do danas nesuglasje oko pojma, predmeta i karaktera kriminologije

4. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE

I. U počeku kriminološka misao se bavila pretežno pitanjem čoveka-izvršioca krivičnog dela, pa suraniji kriminološki sistemi izučavali delinkventa kao osnovni predmet kriminologije:

Lombrozo

Garofalo

Feri

Tard i dr.

II Sa prodorom shvatanja o društvenim uticajem na kriminogene faktore, kriminologijaizučava, pored delinkventa i kriminalne aktivnosti.Tada se javlja kriminalna etiologija i kriminalnafenomenologija kao grane kriminologije.

Napuštaju se biološke i antropološke teorije i sve su prisutnije sociološke i psihosociološketeorije

5. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE

III Interdisciplinarni i multifaktorski pristup u izučavanju kriminaliteta:

Zločin,

Zločinac,

Sredina

FAKTORI:

Kriminalitet je proizvod delovanja velikog broja faktora koji se razlikuju kod različitihdelinkvenata

6. DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE

-Definisanje i određenje kriminologije je u neposrednoj vezi sa stavovima autora premapredmetu proučavanja pojava, ideološkim konceptom, metodama koje se koriste u proučavanjupojava i drugih elemenata.

-Iz tih razloga, između ostalog, zavisi i sadržaj definisanja kriminologije.

-Svakako treba napomenuti da ima jako različiti pristupi kriminologiji, pa samim tim i različitedefinicije kriminologije.

7. NEKOLIKO DEFINICIJA KRIMINOLOGIJE

UŽE DEFINICIJE

1.Najuže definisanje kriminologije kao discipline koja se bavi proučavanjem kriminaliteta (Garofalo,Dirkem ).

2.Kriminologija kao nauka koja pručava kriminalitet pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer).

3.Nauka koja empirijski istražuje zločin i ličnost izvršioca(Pinatel, Kaufmin i drugi


ŠIRE DEFINICIJE

Obeležja širih definicija je da kriminologiju određuju kao nauku ili naučnu disciplinu koja proučavaoblike i uzroke kriminaliteta i svih ostalih društveno negativnih pojava, prestupnike, društvene idržavne mere za sprečavanje takvih ponašanja i sl.

Po Saderlendu i dr. Kriminologija je nauka o zločinima kao fenomenu u društvu, koja obuhvataprocese i nastanak zločina, zakona, povrede zakona i reakcije na povrede zakona.


2.Austriski kriminolozi najčešće kriminologiju definišu kao nauku koja u izučavanju polazi od toga dase kriminologija bavi izučavanjem “realnim pojavama izvršenja i suzbijanja krivičnih dela”.

3.Sovjetski autori zastupaju stav da je kriminologija deo krivično pravne nauke o stanju, dinamici,uzrocima kriminaliteta, metodama za njegovo proučavanje i sredstvima za njegovo sprečavanje.

4.Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvenanauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave ikriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja.

10. PODELA KRIMINOLOGIJE

1.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA I KRIMINALNA ETIOLOGIJA

2.OPŠTA I KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

3.UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA

11.KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA

Kriminalna fenomenologija –je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacijekriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenica kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalnoponašanje.

-Prve elemente kriminalne fenomenologije nalaze se u radovima Pitavala (1734), kada jeopisivao pojedine kriminalne slučajeve.

-Najviše su se bavili fenomenologijom nemački teoretičari klasične krivičnopravneškole(Fojerbah). Oni su isistirali na na analizi svih modaliteta izvršenog krivičnog dela(vreme,način,mesto, sredstvo i sl.)

-Po Grosu fenomenologija se bavi izučavanjem spoljašnjih simtoma na koje utiču unutrašnjidogađaji.

-U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologijeobuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović,Kupčević i dr.), odnosno kažnjive radnje i posledice prestupništva i prestupnika i oštećene, strukturu iklasifikaciju prestupnika, brojno stanje, rasprostranjenost, dinamiku prestupništva i sl.

12. KRIMINALNA ETIOLOGIJA

Kriminalna etiologija-filozofska nauka o uzrocima i posledicama stvari(od gr. Reči “aitia”-uzrok i“logos”-nauka, učenje)

KRIMINALNA ETIOLOGIJA JE DEO KRIMINOLOGIJE KOJI PROUČAVA OPŠTE UZROKEKRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE I POJEDINAČNE, POSEBNE, NEPOSREDNEUZROKE, USLOVE I POVODE JAVLJANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA.

13. KRIMINALNA ETIOLOGIJA

Mnoga pitanja iz domena uzroka kriminaliteta ostala su nerazjašnjenja. Postoji veliki broj teorija ishvatanja koja pokušavaju da razjasne razloge javljanja kriminaliteta, ali i pored toga jedan brojpitanja je i dalje nejasan i ne znaju se uzroci koji dovode do kriminalnog ponašanja.

-Neka od nejasnih pitanja su:

-Kako objasniti ogroman kriminalitet u zemljama koje su bogate i u kojima je blagostanje?

-Kako objasniti nizak kriminalitet u siromašnim zemljama sa velikim brojem izbeglica?

-Kako objasniti ogroman kriminal u Americi koja je poznata po kriminolozima i sl.

14.KRIMINALNA ETIOLOGIJA

Krominalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na pojavu kriminaliteta:

1.EGZOGENU ETIOLOGIJU- uticaj društvenih faktora(socijalni uslovi, kultura, uticajkriminogenih faktoira, socijalne devijacije, sredstva masuvne komunikacije, normativni i vrednosnisistemi i sl.

2.ENDOGENU ETIOLOGIJU-uticaj ličnih osobina, psiholoških osobina, crta ličnosti,karakter, temperament na pojavu kriminaliteta

15. OPŠTA KRIMINOLOGIJA I KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

Postoje različite podele kriminologije i u zavisnosti od predmeta izučavanja postoje:

OPŠTA KRIMINOLOGIJA I KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

Opšta kriminologija-ima za predmet sređivanje, upoređivanje i suočavanje rezultata dobijenihod raznih kriminoloških nauka, kao i njihovo sistematsko izlaganje.

-Ova podela potiče od francuskog kriminologa Žan Pinatela, a na III Međunarodnom kongresukriminologa u Beogradu(1973), posebno je promovisana klinička kriminologija.

-Opšta kriminologija je enciklopedijska, sintetička i nalazi se na vrh piramide svih kriminologija - onatreba da predstavlja kapu, objedinjujuću naučnu disciplinu za sve vrste kriminologija

16. OPŠTA KRIMINOLOGIJA I KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

2.KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

Klinička kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac koji se, za razliku od opštekriminologije, sastoji u “multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju, uz pomoć principa imetoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija”.Kroz multidisciplinarni pristup trebaoceniti proučavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izrazitiprogram pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.

-Razvoj kliničke kriminologije može da se prati počev od Lombroza, koji se zalagao za izučavanjezločinca a ne zločina, preko Garofala koji je isticaoi važnost socijalne ankete, pa preko Pende,patologa,koji se zalagao za izučavanje promena u sistemu kod zločinca, pa do Di Tulija, koji je smatraoda treba primenjivati kliničke kriterijume pri izučavanju kriminaliteta-treba proučavati čovekovuličnost u svim aspektima.

17. KLINIČKA KRIMINOLOGIJA

-Za razvoj kliničke kriminologije značajan uticaj su imali italijanski kriminolozi-medicinskeorjentacije, a kasnije francuski kriminolozi na čelu sa Pinatelom, Stanciu, Favard i dr.Takođe ikriminolozi iz Belgije, Nemačke i dr. Evropskih zemalja su doprineli ustanovljenju kliničkekriminologije.

-Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologijesu: opasno stanje, problemkriminalne ličnosti,tipologija delinkvenata i sl.

18. UNIVERZITETSKA I PRIMENJENA KRIMINOLOGIJA

Uiverzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetu i zadovoljava intelektualnuradoznalost univerzitetskih nastavnika, istraživača, ali ne i društva.Ova kriminologija proučava, uvećini slučajeva, društvo, dejstvo ukidanje kazne, stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zločina ipostupanje sa delinkventima, proučava društvene institucije-sud, policija, proučava delinkvente,njihove karijere , tipologiju delinkvenata etiologiju i sl.

-Univerzitetska kriminologija je naišla na kritiku od strane administrativnih organa(pravosuđe, policija, zatvori i sl), jer čista kriminologija ne doprinosi rešavanju problema i da poboljšarad na terenu

19. PRIMENJENA-APLIKATIVNA KRIMINOLOGIJA

Ona se bavi proučavanjem pojava na analitičko dinamičkom tendencijom.Ona prema Szabou ima trifunkcije:

1.Prevenciju zločina i rehabilitaciju zločinca,

2.Kontrolu kriminaliteta i

3.Proučava pravosudni, policijski i zatvorski sistem

Primenjena kriminologija doprinosi razvijanju navedenih društvenih sistema u borbiprotivu kriminala.Ona se zalaže da u svim ovim sistemima postoje istraživači koji izučavati iunapređuju sistem

20. METODE KRIMINOLOGIJE

Pod metodama se podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji seproučava, ili, drugim rečima –to je postupak kojim se, na osnovu prethodnog znanja o predmetunauke, dolazi do potpunijeg znanja.

One obuhvataju tri elementa:

1.Postupak dolaženja do saznanja

2.Znanje o predmetu,

3.Sredstva- konkretizovane postupke za saznanje u naučnom istraživanju

21. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA

Obeležja kriminalnog metoda zavisi od predmeta i pojma kriminologije.

1.Da se polazi od teorijsko-empirijskog saznanja- od prikupljenih podataka o izvršenom kr.Delu i delinkventima.

Postoji:

- fundamentalno i(globalno-uopšteno saznanje sveta i pojava u njemu)

-primenjeno istraživanje (ocena vrednosti postojećih sredstava u borbi protivu kriminaliteta-aktuelno stanje)

2.Izbor metoda koji će obuhvatiti većinu raznovrsnih faktora koji uzrokuju kriminalnoponašanje

22. KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA

3.Izvršiti dobru klasifikaciju na osnovu zajedničkih obeležja-dobra kategorizacija faktora koje trebaizučavati.

4.Uporedno proučavanje i poređenje grupe delinkvenata i nedelinkvenata

5. Interdisciplinarni pristup u izučavanju kriminoloških pojava (pravni, psihološki, sociološki,medicinski, kriminaklistički i sl.)

6.Timski- ekipni rad na projektu

7.Koristiti i pisane i nepisane izvore podataka, kai i primarne i sekundarne izvore podataka

23.METODE KOJE SE PRIMENJUJU U KRIMINOLOGIJI

-Metode u kriminologiji su iz korpusa društvenih nauka i to:

1.ANALIZA I SINTEZA

2.APSTRAKCIJA I KONKRETIZACIJA

3.GENERALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA

4.INDUKCIJA I DEDUKCIJA

5.DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE

24. OPŠTE METODE

1.STATISTIČKI METOD

2.METOD MODELOVANJA

3.ANALITIČKO DESKRIPTIVNI

4.ISTORIJSKO KOMPARATIVNE

Moguće je razlikovati metode kojima se izučava:

1.METODE IZUČAVANJA POJEDINAČNIH SLUČAJEVA I

2.METODE IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNU POJAVU

25. METODE I TEHNIKE ZA IZUČAVANJE POJEDINAČNIH SLUČAJEVA

1.Metoda proučavanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja- proučavanje slučajevakriminalnih ponašanja pojedinih delinkvenata. Nakon toga koristi se metod sinteze radi objašnjenjepojave na nivou društva.

2.Klinički metod- koriste se analogne metode kao na klinici za ispitivanje pojedinca.Sastoji seod:

1.medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje

2.utvrđivanje kriminološke dijagnoze

3.prognoza budućeg ponašanja

4.utvrđivanje tretmana

TEHNIKE: POSMATRANJE, ANKETA, TESTOVI,BIOGRAFSKI PODACI, DOKUMENTACIJA, INTERVJU I SL.

26. METODE I TEHNIKE ZA MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE

1.Istraživanje kroz istraživački projekat

-određivanje predmeta i cilja istraživanja

-konstrukcija operacionalnog modela-organizacija i hronologija istraživanja

-formulisanje hipoteza

-prikupljanje činjenica

-posmatranje

-anketa i intervju

-eksperiment

-upoređivanje

-merenje

-statistika kriminaliteta

-tehnika prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu

-tehnika saznanja tamnih brojki

-tehnika evaluacije

2.Metod prognoziranja u kriminologiji

27. KRIMINOLOGIJA U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA

-Kriminologijom su dominirale različite koncepcije u zavisnosti od predmeta i pojma-suštineshvatanja kriminologije. To je razumljivo jer se kriminologija bavi pojavom koju su pokrivale ilipokrivaju različite naučne discipline. Predmet je čovek i njegovo ponašanje, u zajednici-društvu.

28. KRIMINOLOGIJA I DRUGE NAUKE

1.Kriminologija i krivično pravo

-Kriminalitet je predmet izučavanja obe nauke,

-Krivično pravo je sistem zakonskih propisa kojima se inkriminiše određeno ponašanje,utvrđuje uslove za primenu kazne, definiše krivično delo i utvrđuje stepen društvene opasnosti-visinakazna(minim.maksimum)

Kriminologija izučava kriminalitet i sve okolnosti u vezi sa kriminalitetom


2.Kriminologija i krivično procesno pravo

Krivično procesno pravo je pravna nauka koja proučava sistem pravnih propisa kojima seodređuje krivičnoprocesni subjekti, predviđa sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivično-procesni odnosi radi rasvetljavanja i rešenja krivičnih stvari, a samim tim i ostvaruje krivičnopravnazaštita društva i države od kriminala.

-povezanost se ogleda u zajedničkoj zainteresovanosti za okrivljenog,podatke ianamnezu,veštačenje i sl.


3.Kriminologija i kriminalistika

Kriminalistika je naučna disciplina koja proučava, pronalazi i usavršava naučne i napraktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivičnodelo, otkrije i privede učinilac i utvrdi objektivna istina.

4.Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta

-Kriminalna politika se definiše kao racionalna i organizovana delatnost usmerena nasuzbijanju kriminaliteta

-Iz def. Kriminalne politike ukazuje na neophodnost sadejstva sa kriminologijom u prevencijikriminaliteta


5.Kriminologija i penologija

Kriminologija i penologija su usko povezane –često se u literaturi penologija tretira kaoprimenjena kriminologija.

Penologija je nauka koja se bavi proučavanjem kazni, njihovom primenom i njihovimdejstvom.

Savremena penologija se definiše kao naučna disciplina koja izučava penitencijarnesisteme,primenu tretmana, ispitivanje efekata i funkcija postojećih kazni, izučava mehanizmezavodskog karaktera i njihov uticaj na resocijalizaciju osuđenika, kao i stavove osuđenika premaformalnom sistemu.


6.Kriminologija i sudska psihologija i sudska psihijatrija

-Sudska psihologija izučava psihičke procese i funkcije ličnosti-učesnika sudskog procesa ipomaže sudu da donese odluku-presudu zasnovanu na svim relevantnim činjenicama bitne za proces.

-Sudska psihijatrija proučava duševno zdravlje delinkventa za potrebe suda.Ona proučavaličnost i bavi se dijagnostikom kao prognozom njegovog duševnog i mentalnog zdravlja

Kriminologija sa penologijom 2

ISTORIJSKI RAZVOJ I AKTUELNO STANJE U KRIMINOLOGIJI

1.Shvatanje kriminaliteta do pojave prvih teorija

-Kriminal je predstavljao problem ljudi i ljudskih zajednica u svim etapama njihovog razvoja,

-Sistematsko proučavanje i teorijsko uobličavanje tih saznanja se javlja polovinom XIXveka.Tada se pojavljuju prve teorije,

Prva razmatranja problema kriminala javlja se u antičko vreme u helenskoj Grčkoj i kasnije usrednjem veku,

-Taj period karakteriše jak uticaj religije

ANTIČKO SHVATANJE I TUMAČENJE KRIMINALITETA

Antički period obuhvata sve države starrog veka, od Egipta do propasti rimskog carstva.U pravupoznati su samo neki od zakona i kazni n u okviru njih:Hamurabijev zapis, Mojsijev, Drakonov i sl. Okriminalitetu u tom periodu malo je šta poznato. O kriminalitetu najpoznatiji su zapisi starogrčkogfilosofa Platona i Aristotela i kada se govori o kriminalitetu u antičko vreme misli se na njihove zapise.

Platon-kriminal tumači u dijadi-dvojno kao posledica psiholoških i fizioloških faktora. Kaopsihološke uzroke nalazi u uticaju strasti ,traženju zadovoljenja-što za posledicu ima psihološki neredi “bolesnu dušu”.Kazna treba da ima dva efekta: popravljanje zločinca i njegovo sprečavanje da nevrši zlo.Zločinci kojio postaju zbog fizioloških i spoljnih uticaja, nemaju mogućnost da se poprave ijedino rešenje je smrtna kazna.Platon je preteča bioloških i antropoloških teorija o zločinu.

Aristotel uzroke kriminaliteta traži u društvenom uređenju koje je zasnovano na siromaštvu ibogatstvu.Zločinci su neprijatelji društva, od kojih treba da se leči zakonodavnim kaznama.Za one kojise ne mogu popraviti Aristotel predlaže njihovo uništenje ili proterivanje iz društva.

SREDNJOVEKOVNO SHATANJE KRIMINALITETA

Srednjovekovni period je period “mračnjaštva” i u spisima se kriminalitet značajno ne pominje, ali sepod uticajem crkve smatrao kao grh protiv božjih zapovesti.Kriminal je narušavanje večitog božjegreda. To je period kada su i dinastije i feudalci isto tumačeni kao vladari po “milosti božjoj”.Ispaštanjegrehova je sastavni deo učenja toga doba.

Kažnjavanje prestupnika bilo je surovo, a vrste i način kazne zavisile su od društvenezajednice i religije.

Najpoznatija shvatanja o kriminalu su shvatanja Tome Akvinskog i Svetog Augustina-katoličkih sveštenika.

Akvinski je pored apsolutne božje pravde isticao i postojanje relativne pravde, čiji je ciljsprečavanje najtežih krivičnih dela kako ne bi uništavali ljudsko društvo.Zalagao se da se primenjujerelativna pravda kojom treba da se sankcionišu postupci pokvarene i nesaavršene ljudske prirode.Kazna je potrebna kao sredstvo lečenja izvršioca dela.

PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA ŠKOLA

Posle srednjevekovnog perioda, krajem XIV veka, u hrišćanskoj Evropi pojavljuje se pokrert zapreporod ljudske kulture- poznat u istoriji kao doba humanizma i renesanse.

Humanistički orjentisani mislioci kritikovali su surovost i mračnjaštvo srednjeg veka, a čovekje tretiran kao ljudsko biće koje ima i svoje zlo, ali krivac treba da odgovara za svoja dela, bez pravona pozivanje na nečasne sile.

Renesansni pisci:Mekavijaveli, Tomas Mor i dr. Su predlagali da se ublaže drakonske kaznekoje su bile u srednjem veku.Tomas Hobs je isticao da uzroci kriminaliteta leže i u društvu, a ne samou ljudskoj prirodi i to je posle Aristotela prvo ukazivanje na društveni karakter kriminaliteta.

PERIOD RENESANSE I ISTORIJSKOPRAVNA ŠKOLA

Preporod koji je započeo pod uticajem humanistan, nastavljen je pod uticajem filozofskihenciklopedista i preteče su Francuske buržuaske revolucije. Oni se nisu bavili kriminologijom ali sushvatanjem prirode čoveka i društva uticali i na promenu shvatanja kazne i kažnjavanja. Oni sukritikovali nehumano postupanje sa čovekom i zahtevali su poštovanje zakona i jednakosti svih predzakonom.

Tu su Hobs, Grosius, Žan Žak Ruso, Bekarija i dr.

Ruso je čoveka smatrao savršenim bićem koje jedino društvo kvari kada zapadne uekonomskuo i političko ropstvo.Kada vrši zločin, čovek želi da vrati svoju slobodu

Bekaria naglašava značaj pojedinca u odnosu na društvo, ali ne poriče pravo društva da sebrani od pojedinca i stoga ima pravo da kažnjava zločinca. On je snažno zastupao ideju o jednakostiljudi pred pravom i pravdom, krituikujući sud i sudstvo. Sud treba da primenjuje zakon a ne da gatumači.Bekarija je tada bio protivnik smrtne kazne

KLASIČNA KRIVIČNOPRAVNA ŠKOLA

Promene koje su nastale u Evropi posle Francuske buržuazske revolucije odrazile su se na ukupandruštveno-ekonomski odnos u njoj, a posebno u nauci. Za taj period vezuje se procvat prirodnih idruštvenih nauka, pa i kriminologije.Tumačenje kriminaliteta poprima sasvim drugačije dimenzije.

Pojavljuje se klasična krivičnopravna škola krajem XVIII veka, a njeni glavni prestavnici suBekarija, Rosi, Kant,Bentham, Karara i d.

Prestupi kriminalaca se tumače kao povreda etičkog reda, a sam zločin kao delo pojedincakoji je svojom voljom odabrao i uradio.Kažnjavanje prestupnika je pokušaj vraćanja na pređašnjestanje reda.Ovakvi stavovi doveli su do perfekcionizma pravnog logizma.

Ova škola je zbog takvog shvatanja doživela opravdane kritike, jer takav pristup kriminalitetunije smanjio kriminal naprotiv dovelo je do uvećanje kriminala.


Italijanski pravnik Bekarija, autor dela “O zločinima i kaznama, 1764.), pod uticajem Monteskija,Rusoa i de. Filozofa XVIII veka zastupao je veoma napredne ideje i predloge.

-Kritikovao je dotadašnji kazneni sistem i svirepost kažnjavanja,

-Predlagao je kazne lišenja slobode sa prinudnim radom,

-Poveo je principijelnu borbu protiv smrtne kazne,

-Zahtevao je stogu primenu načela zakonitosti,

-Istico je ideju prevencije-kazna se neprimenjuje radi izvršenog dela već da se krivično delo nebi izvršilo u budućnosti

-Od primene kazne polazio je od društvene koristi


FOJERBAH-nazvan je ocem moderne krivičnopravne nauke.

-Postavio je teoriju o cilju kazne koja je nazvana generalna prevencija psihološkom prinudom,

-Fejerbah je zahtevao što preciznije određenje bića krivičnog dela,

-Engleski pravnik BENTAM razradio je teoriju o društvenoj korisnosti kazne- utilitarističkuteoriju( dela-Teorija kazne i Teorija zakonodavstva)

-Posebna zasluga Bentama što je predlagao reforme kaznenih ustanova u cilju humanizacijetretmana prema osuđenicima

-Holbah je bio još radikalniji u osuđivanju tadašnjeg kažnjavanj i određivanju društveneprirode prestupništva

-On je isticao da društvo koje je loše organizovano i u kojem se loše upravlja mora biti punoporočnih i lakomislećih građana.

-Zastupa tezu da su ljudi produk određene sredine a da je njihovo ponašanje rezultat uslova ukojima žive.

ZNAČAJ KLASIČNE ŠKOLE

1.Izgradila je krivičnopravnu dogmatiku služeći se logično-pravnim metodama,

2.Krivično delo i kazna posmatraju se isključivo kao pravni fenomeni,

3.Proučavano je isključivo krivično dela a na učinilac dela,

4.Kriminalitet se može suzbiti jedino usavršavanjem sistema kažnjavanja-primenomkaznene represije, a ne suzbijanjem uzroka kriminaliteta

5. Značaj klasične krivičnopravne škole je u postavljanju principa zakonitosti-legalitea

6.Nedostatak što je zanemarivala izučavanje ličnosti kriminalca i otišla je u apstraktnomišljenje, bez konkretnih činjenica i realnosti

TEORIJSKI PRISTUP IZUČAVANJU KRIMINALITETA I SOCIJALNOPATOLOŠKIH POJAVA

-Kriminologija je multidisciplinarna nauka i podrazumeva raznovrstan naučni pristup u izučavanjudeterminanti kriminaliteta isocijalnih deviojacija,

-Sva teorijska gledišta mogu se sistematizovati u pet teorijskih koncepata:

1.BIOLOŠKE TEORIJE,

2.PSIHOLOŠKE TEORIJE,

3.PSIHOPATOLOŠKE TEORIJE,

4.SOCIOLOŠKE TEORIJE I

5.MULTIFAKTORSKE TEORIJE

1. BIOLOŠKE TEORIJE

Biološki pristup izučavanju pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija ima izvorne podatke uantropološkim istraživanjima i teorijama.

Ove teorije u prvi plan stavljaju:

1. Determinisanost ljudskog ponašanja biološkim

i fiziološkim faktorima i,

2.Ponašanje je posledica fizičkih i mentalnih

osobina ličnosti

U biološkim teorijama osnovna objašnjenja kriminaliteta i devijantnih pojava , uzavisnosti od pravaca koji određene grupacije naučnika zastupaju,dovode u vezu sa KONSTITUCIJOM,POREMEĆAJIMA NERVNOG SISTEMA, UROĐENIM ILI NASLEĐENIM SKLONOSTIMA

NEKE OD BIOLOŠKIH TEORIJA

1. Lombrozova- antropološka teorija,

2. Teorija telesne konstitucije

- genetička teorija

3. Teorija nasleđa,

5. Hromosomska teorija

6. Endokrinološka teorija

LOMBROZOVA-ANTROPOLOŠKA TEORIJA

Lombrozo je osnivač antropološke škole u kriminologiji i smatra se da je nastala iz tri izvora:

1.Iz antropoloških studija koje su nastojale da otkriju odnos između delinkventa idrugih patoloških pojava i izvesnih anatomskih i psiholopških osobina,

2. Iz radova psihijatra koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i da kod njihpostoji moralno ludilio i

3.Iz koncepcije koje povezuje kriminalitet sa naslednim faktorima


Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i Darvinove teorije o evoluciji, merio glave 5 907živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne i 383 mrtvih zločinaca. Na osnovu tihistraživanja došao je do sledećih zaključaka:

1.Kriminalitet je oblik atavizma-pojavljivanje društvenih i telesnih osobina nasleđenihod predaka.

2.Čovek se rađa kao delinkvent-fizička svojstva ga predodređuju da bude zločinac

3.Uzroci kriminaliteta i socijalno patoloških pojava su u antropološkim osobinamaličnosti.


Lombrozo je dao tipologiju kriminalaca i to:

1.ROĐENI ZLOČINAC

2.DUŠEVNO BOLESNI KRIMINALAC

3.KRIMINALAC IZ NAVIKE

4.KRIMINALAC IZ STRASTI

5.SLUČAJNI KRIMINALAC

Lombrozova teorija je u početku bila jako popularna, ali se od nje odustalo jer se nije moglobraniti stanovište da je uzrok kriminaliteta i socijalno patoloških pojava isključivo posledica fizičkegrađe čoveka.

TEORIJA TELESNE KONSTITUCIJE-GENETIČKA TEORIJA

KREČMER, MORSELI,LANG I dr. Polaze od urođenih i nasleđenih osobina koje konstituišu ličnost.Teorija se razvila između dva rata iz kriminološke biologije nemačkih i austrijskih teoretičara,posebno Antropološke škole iz Graca koju je vodio LANG, a koja se zalagala da se objašnjenjedevijantnog mora poći od osnovnog-od biološke nasleđenosti.

-Zato se polazi od naslednih dispozicija-sklonosti (razdražljivost,agresivnost i sl.) Ova teorijanegira teoriju urođenog zločinca, ali smatra da kod nekih ličnosti postoje urođene sklonosti kadevijantnom ponašanju.

-Kasnije, ovoj teoriji daju i dopunu –da sklonosti deluju u sticaju sa faktorima sredine.

TEORIJA NASLEĐA

Teorija nasleđa dokazuje uzroke pojava kriminaliteta i socijalnih devijacija postavkama dobijenimispitivanjem :

1.KRIMINALNIH PORODICA I

2.BLIZANACA

Proučavane su krvne grupe i nenormalnosti u hromozomima čoveka.

DI TULIO je isticao da svaki pojedinac ima ličnu konstituciju, koja obuhvata nasledne isredinske faktore, posebno one faktore stečene u ranom detinstvu.

TEORIJA NASLEĐA

Ispitivanje “kriminalnih porodica”(poznata porodica Juka u NJujorku) želelo se da se dokaže nasledanfaktor u pojavi devijantnog ponašanja.

-Dokazi su sumnjivi jer na porodicu ne deluju samo nasledni faktori već i sredinski.

-Veći značaj za teoriju su imala istraživanja blizanaca- da li se određene osobine (devijacije,patologija kriminal i sl) češće javljaju u određenom obliku kod jednojačanih ili neidentičnih blizanaca.

-Istraživanja nisu mogla da dokažu da se devijantno ponašanje, pa i kriminalitet, nasleđuje,već je potvrđeno da nasleđe vrši određen uticaj u sadejstvu sa drugim faktorima

HROMOZOMSKA TEORIJA

-Autori ove teorije su Ležena, Tirpina i Gotjea (1959), koji u svojim radovima prvi put opisujunenormalnost broja hromozoma.

-Hromozomska teorija zasnovana je na učenju da postoje poremećaji u jezgrućelija(hromozoma), koje sadrži gene, nosilac je naslednih osobina i produkciju društveno abnormalnaponašanja.

-Pod uticajem ovih učenja razvio se poseban biološki pravac kojim se objašnjava veza izmeđugena i devijantnog ponašanja (delinkvencija, soc. Patološka ponašanja),

HROMOZOMSKA TEORIJA

-Prema ovoj teoriji enormni višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonekriminalitetu i drugim soc. devijacijama. Tako kombinacija hromozoma XYY kod muškara i XXY kodžena smatraju faktorima koji podstiču na određenu vrstu krivičnih dela i soc. Patoloških oblikaponašanja (žene na prostituciju)

-Pinatel smatra da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60% veća koddelinkvenata nego kod nedelinkvenata.

-Istraživanja hromozomske abnormalnosti nisu

pokazala da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanje agresivnosti i kriminalitet.

ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA

-U biološki orjentisanoj kriminologiji i socijalnoj patologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza izmeđurada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminalitet i izopačenog ponašanja,

-Još kod Lombroza se pominjao uticaj žlezda sa unutrašnjim lučenjem na devijantnoponašanje-za Lombroza je to bio simtom rođenog prestupnika.

-Velika većina, po ovoj teoriji, prestupe tumače kao posledica poremećaja rada žlezdasa unutrašnjim lučenjem.

-Ovim tumačenjem devijantnog ponašanja isključeni su sredinski faktori

-Endokrinološka teorija je posebno korišćena za objašnjenje porasta kriminalitetamaloletnika- pojačan i brzo lučenje unutrašnjih žlezda izaziva živahno i brzo reagovanje maloletnika idolazi do narušavanje u njihovom funkcionisanju i emocionalne neuravnoteženosti

-Ova teorija je u velikom delu svoje koncepcije odbačena. Ali se u pojedinimsegmentima, kada se objašnjavaju seksualni delikti i korisna.

PSIHOLOŠKE TEORIJE

- Krajem XIX i početkom XX veka pojavljuju se brojni autori koji devijantno ponašanje i kriminalitetobjašnjavaju psihološkim faktorima

- Psihološke teorije su rezultat kritike bioloških shvatanja

- Psihološke teorije uzroke ovih pojava vide u raznim psihičkim svojstvima i osobinama icrtama ličnosti (inteligencija, motivi, stavovi, procesi mišljenja i u drugim psihičkim funkcijama)

- Ispoljavanje socijalno patoloških oblika ponašanja je posledica psihičkih poremećaja uličnosti

PSIHOLOŠKE TEORIJE

Među psihološkim teorijama uočavaju se dve tendencije:

1.Prva se sastoji u otkrivanju veza između određenih psihičih svojstava i pojedinihoblika devijantnog ponašanja (između temperamenta i zločina, emotivne nezrelosti i izopačenogponašanja i sl).

2.Druga nastoji da na osnovu paralelnog ispitivanja ličnosti osobina delinkvenata -osoba sa devijantnim ponašanje i normalne grupe ispitanika, gde je nađenja razlika u njihovimpsihičkim strukturama.

NEKE OD PSIHOLOŠKIH TEORIJA

1. TEORIJA INTELIGENCIJE

2. TEORIJA FRUSTRACIJE

3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO

POSEBNOM PSIHOLOŠKOM TIPU

4. AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI

5. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI

6.PSIHOANALITIČKA TEORIJA

1. TEORIJA INTELIGENCIJE

-Teorija se javlja početkom XX veka, zasnovana na konceptu “slaboumnog delkinkventa”, adevijantnost dovodi u vezu sa niskom inteligencijom i maloumnosti,

-Devijantnost dovodi u vezu s psihičkim svojstvima niske inteligencije i maloumnosti,

-Devijantnost objašnjava niskom obrazovnom strukturom- a kao posledica niske inteligencije,

-Oba prethodna faktora imaju za posledicu neshvatanja značaja društvenih vrednosti iodgovornosti za vlastite postupke

TEORIJA INTELIGENCIJE

-Profesor Univerziteta u Ohaju GODAR, istraživao je nasleđivanje kriminalnih dispozicija(radovi:”Slaboumnost njeni uzroci i posledice”, “Prestupnik imbecil” i dr.), dokazivao je da je svakoslaboumno lice potencijani prestupnik i devijant,

-Viljems – istomišljenik Godara, u studiji “Delinkventni dečaci sa visokom inteligencijom”saopštio je rezultate koji pokazuju da od deset delinkvenata samo jedan ima prosečnu ili visokuinteligenciju, a svi ostali nisku inteligenciju.

-Pristalice ove teorije ispitivali su i odnos između inteligencije i recidivizma

TEORIJA INTELIGENCIJE

- Neka istraživanja su pokazala da postoji razlika u pojedinim segmentima sposobnosti izmeđudelinkvenata i nedelinkvenata( verbalnim i neverbalnim testovima i u nekim od osobina ličnosti)

- Ipak ova teorija nije mogla da dokaže postojanje značajne razlike u intelektualnimsposobnostima između osoba koje ispoljavaju devijantno ponašanje i osoba koje ne ispoljavajudevijantna ponašanja,

Najžešći kritičari teorije inteligencije su sociološki orjentisani kriminolozi i zastupnicimultifaktorskih teorija o socijalnoj patologiji

2. TEORIJA FRUSTRACIJE

-Frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva.

-Stanje u kome se pojedinac nalazi kada mu se sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivase frustracijom,

-U stanju frustacije ljudi se različito ponašaju: kod nekih se javlja bes i agresija, drugipojačavaju napor da na drugi način zadovolji motive, odnosno da dođe do cilja i sl.

-Frustracije mogu da deluju u dva pravca:destruktivne i konstruktivne frustracije,

TEORIJA FRUSTRACIJE

-Teorija frustracije polazi od toga da ispoljavanje sociopatoloških pojava nastaje usledfrustracija.Agresija se ispoljava u nasilničkom ponašanju, kriminalu.Brzo reaguju, nepromišljeno, nekaje se za učinjene postupke i sl.

-Postoje više faktora koji pogoduju frustriranom ponašanju: emotivna nzrelost i nestabilnost,neuspela socijalizacija, loše vaspitanje i sl.

-Frustacije se javljaju u celom ljudskom životu ali su najizraženije u adolescenciji i mladosti,

-Teži oblici ispoljavanja socijalno patoloških oblika ponašanja nastaju , pored frustracija i poduticajem drugih egzogeni i endogeni faktora,

-Značajan broj istraživanja potvrđuje neke od elemenata uticaja frustracije na kriminalno idevijantno ponašanje

3. TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOŠKOM TIPU

-Uporedo sa pokušajima da se dokaže da je devijantno i kriminalno ponašanje pojedinca ili grupedeterminisano: fizičkom konstitucijom, smanjenje funkcija žlezda, niskom inteligencijom,poremećajem hromozoma i sl. , stvorena je teorija po kome se delinkvent i devijant razlikuju odnedelinkventa i nedevijanta, po svojim opštim psihološkim karakteristikama,

-Američki naučnik SLAVSON(1926) pručavao je ličnost delinkventa i nedelinkventa i utvrdio:

-Kod delinkventa: jake tendencije prema morbidnoj depresiji,napadi besa i bolesneagresivnosti, zadovoljstvo u nanošenju povreda drugima,asocijalnost, zatvorenost

TEORIJA O DELINKVENTU KAO POSEBNOM PSIHOLOŠKOM TIPU

-Posebno su značajna istraživanja bračnog para Glukovih- koji su želeli da dokažu da su delinkventiposebne ličnosti koje se razlikuju od nedelinkvenata. Ispitivali su 500 adolescenata-delinkvenata i 500–nedelinkvenata. Zaključak: delinkventi su agresivniji i dinamičniji, impulsivniji,skloni neprijateljstvu,manje se samokontrolišu, nezadovoljniji su. Delinkventi se od nedelinkvenata razlikuju po velikojemotivnoj disharmoniji i karakteriše ih takav sklop ličnosti koje je teško ili nemoguće ispraviti.

-Glukovi ne isključuju uticaj socijalnih faktora

-Ispitivanja su vršena testovima, roršahovim mrljama, MMPI-a i sl.

-Razlike postoje, ali nisu isključivo posledica unutrašnjih ličnih faktora

4. AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI

-Psiholog Ajzenk formulisao je empirijski dosta celovitu teoriju o kriminalu, na osnovu primenefaktorskih elemenata. Suština teorije je da se na osnovu analize između različitih oblika ponašanjautvrde osnovne dimenzije ili tipovi ličnosti tehnikom faktorske analize, da ih eksperimentalno proverii daju fiziološka i neurološka tumačenja.

-Razvoj ličnosti prema Ajzenkovoj teoriji ostvaruje se kroz interakciju nasleđene struktureličnosti pojedinca i uticaja okoline.

-Glavni tipovi ličnosti su:

INTROVERZIJA-EKSTRAVERZIJA i

NEUROTIZAM-STABILNOST.

5. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI

Teorija neprilagođenosti devijacije objašnjava faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnostirealnim socijalnim uslovima, odnosno raskorakom između ciljeva pojedinca i interesa zajednice,

-teorija je zasnovana na psihološkim osnovama ljudske asocijalnosti i njenih devijantnihposledica.

-Neprilagođenost, kao uzrok devijantnosti, tumači se na više načina-Di Tulijo misli da se onanalazi u “oblasti osećanja”, Pijaže u “prilagođavanju individue na njenu okolinui”, a Frojd da se onajavlja zbog “nemogućnosti pojedinca da svoje individualne instikte prilagodi društvu, jer im nedostajevaspitanje”


-Psihoanalitička teorija se smatra jednom od psiholoških teorija čiji je rodonačelnik SigmundFrojd. On je stvorio psihoanalitičku školu.

-Frojd je napisao: Uvod u psihoanalizu, Psihopatologija svakodnevnog života, O seksualnojteoriji, Totem i tabu, Tumačenje snova i dr.

-Frojdova shvatanja strukture ličnosti (Id , Ego i Super ego),

-Adlerov koncept individualne psihologije- kod objašnjenja devijantnosti pridaje posebanznačaj kompleksu inferiornosti, a Jung Edipovom kompleksu


Psihoanaliza objašnjava devijantno i kriminalno ponašanje pomoću nesvesnog- čovek nije gospodarsamoga sebe u onoj meri u kojoj se veruje da jeste, oblast svesnog života je skučenija od oblastinesvesnog.

-Froj je proučavao ljudsku agresivnost.

-Po Frojdu se u polju nesvesnoga odvijaju najznačajniji psihički procesi koji utiču na ljudskoponašanje,

-Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psihičkih sila i nagona, pre svegaseksualnih nagona i težnji (libido, seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti

KRITIČKI OSVRT NA PSIHOLOŠKE TEORIJE

1.Veliki je značaj psiholoških teorija u objašnjenju uzroka, faktora i pojava socijalne devijantnosti, jerizučavanje svojstava ličnosti je temelj razumevanju ljudskog ponašanja,

2.Nedostatak je što psihološke teorije pretenduju da samo sa jednog aspekta objašnjavajusloženu društvenu patologiju,

3.Ne dovode sva agresivna ponašanja, frustracije, niža inteligencija, emotivna nezrelost i sl.do patološkog ponašanja, svakako da u određenom slučaju dovode, ali to nije moguće generalizovati,

PSIHOPATOLOŠKI PRISTUP

-Suština psihopatološkog pristupa, posebno psihijatrijske orjentacije, ogleda se u objašnjenjudevijacija raznim oblicima patoloških oboljenja ličnosti, odnosno njihove mentalne defektnosti.

-Svakako da postoji povezanost između psihopatoloških poremećaja i nekih oblika socijalnihdevijacija. Psihički poremećene ličnosti mogu ispoljavati devijantne sklonosti.

-Sociološka shvatanja relativizuju pojam duševne poremećenosti, svodeći ga na asocijalno idevijantno, na šta bitno utiču socijalni a ne samo unutrašnji činioci

SOCIOLOŠKE TEORIJE

-Biološki i psihološki pristup u proučavanju socijalnih devijacija i kriminaliteta dao je značajandoprinos u shvatanju uzroka i objašnjenju ove društvene pojave,

-Međutim, ovi teorijski pristupi nisu uspeli da na celovit način objasne devijantno ponašanje,pa je taj nedostatak pokušao da prevaziđe sociološki pristup u izučavanju sociopatoloških pojava.

-Sociološki pristup, uz ličnost, posmatra i društvene uzroke koji je formiraju, te uticajličnosti na društvene odnose, ekonomske socijalne i druge determinante, društvene posledice idruge faktore koje socijalne devijacije određuju kao društvenu pojavu.

SOCIOLOŠKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAŠANJA

Teorije:

1.Teorije socijalnih procesa

-teorija anomije,

-teorija socijalne sredine,

-teorija socijalnih veza-teorija društvenih spona,

2.Teorije socijalnih učenja

-teorija imitacije,

-teorija diferencijalne asocijacije-

diferencija lndentifikacije

SOCIOLOŠKE TEORIJE DEVIJANTNOG PONAŠANJA

3.Kulturološke teorije

-teorija podkultura i kontrakultura,

-teorija kulturnog konflikta,

-teorija društvenih grupa,

-teorija socijalnog etiketiranja,

4.Multifaktorska orjentacija

TEORIJE SOCIJALNIH PROCESA

-Suština ove teorije je u tome što socijalnu devijaciju i kriminalitet objašnjava uzrocima koji sudeterminisani socijalnim procesima i socijalnom sredinom,

-Tu spadaju: teorija socijalne sredine, teorija anomije, teorija socijalnih veza ifunkcionalistički pristup.

TEORIJA SOCIJALNE SREDINE

-Ona je preteča savremenih socioloških teorija o socijalnoj devijantnosti,

-Tard i Lakasanja(Francuska škola)

-Devijantnost i društvena sredina su u neposrednoj vezi- da je socijalna sredina primaranfaktor uticaja na ličnost i njeno ponašanje.

-Poseban značaj ove teorije se ogleda u istraživanju uticaja socijalnih faktora na društvenepojave i psihičke procese individue, te na ponašanje čoveka u raznim socijalnim okolnostima,

-Istraživani su različiti socijalni uzroci: migracije, polne i starosne strukture, ekonomske ivremenske dimenzije i sl.

TEORIJA ANOMIJE

-Dirke i Merton su tvorci ove teorije.

-Dirkem socijalnu devijaciju objašnjava slabljenjem uticaja društvenih normi i reakcije,stanjem kada “ranije norme i standardi dobijaju više karakter preživelosti”.

-Stanje društvene dezorganizacije prouzrokuje nesigurnost, izolaciju, usamljenos , a to dovodido pojave bezakonja i odsustva društvenog prilagođavanja.Sve to pogoduje devijantnom ikriminalnom ponašanju.

-Anomija,po Dirkemu, je poremećenost regulativnih funkcija društva, poremećenostvrednosti i normi i njihovog značaja u shvatanju pojedinca.

TEORIJA ANOMIJE

-Merton je predstavnik pozitivističkog pravca ove teorije i anomiju shvata kao društveno stanje-kaotip društvene strukture.

-Po Mertonu anomija i devijantnost nastaju iz disfunkcije u nekom društvu kulturnih ciljeva iraspoloživih sredstava koji tim ciljevima služe.

-Pod anomijom se podrazumeva stanje odsustva normativnosti pri čemu se pojedinac iligrupa nameću svojim stavovima društvu ili grupi.

-Odsustvo poštovanja društvenih zakonitosti dovodi do pojedinačnog ili grupnog odstupanjaod društveno prihhvatljivog ponašanja

TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA

U ovu grupu teorija spadaju oni postupci koji pojave socijalnih devijacija i kriminaluitet tumačeprocesima imitacije, identifikacije, i uopšte ranim modelom oponašanja socijalne sredine, uzora iobrazaca. Tu spadaju:

1.teorija imitacije

2.teorija diferencijalne asocijacije

3.teorija diferencijalne identifikacije


1.TEORIJA IMITACIJE

-Osnivač francuski sociolog Tard, po kojoj dokazuje društveno poreklo zločina, smatrajući dasu uzroci delinkventnosti imitaciono zakonomerni.On devijantne faktore nalazi u imitaciji ioponašanju. Jedni druge imitiraju, služe kao model u ponašanju. Najčešće je navodio slučajeveubistva i samoubistva.

-On navodi tri načina imitacije:

1.Kao modu,

2.Niži slojevi oponašaju više slojeve

3.Jedan način i metod izvršenje krivičnih dela zamenjuje drugi


2.TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE- UZROK DEVIJANTNOG I DELINKVENTNOG PONAŠANJANALAZE U UZROCIMA PREUZETIM IZ DEVIJANTNIH ODNOSNO DELINKVENTNIH GRUPA ILI SREDINA SDEVIJANTNIM MIŠLJENJEM.

-Prvu teoriju razvio je Saderlend, on razlikuje:

individualno i grupno devijantno ponašanje i smatra da se tako stiče,postepeno uči u procesumeđusobne komunikacije

3.TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE

-Osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delinkvenata s uzorima,izmišljenim ili stvarnim, iz medija ili mašte, kao i normalna ponašanja u delinkventnoj grupi

KULTUROLOŠKE TEORIJE

-Kulturološke teorije čine razne sociološke pravce u tumačenju socijalnih devijacija ikriminaliteta.One polaze s aspekta problema sukoba kultura i kulturnih obrazaca, odnosno raznihmodela subkulturnih i kontrakulturnih oblika društvenih strukturiranja.

-Tu spadaju:

1.Teorija kulturnog konflikta,

2.Teorija podkultura i kontrakultura,

3.Teorija socijalnog interakcionizma i

4.Teorija društvenih grupa i sl.


1.Teorija kulturnog konflikta-kulturnog raskoraka

-Devijacija se objašnjava proizvodom sukoba kultura, kulturnih vrednosti između društvenihgrupa i unutar same jedne grupe.

-Grupe mogu biti na nivou :nacije, socijalne, verske, rasne i sl.

-Kao produkt tih sukoba javljaju se devijacije.

-Selin smatra da između normi kulture raznih grupa postoji konflik koji se ispoljava u uticajujednih na druge, fuzija sadržaja raznih kultura u jednu i sl.


2.Teorija podkultura i kontrakultura

-Ova teorija smatra da devijantne i delinkventne grupe imaju svoje vrednosti, vrednosneorjentacije i stavove i da ih smatraju za pozitivne.

-Ove grupe imaju, pored osnovne vrednosti imaju i svoj poseban kulturni sistem i obrazackulturnog odnosa i ponašanja- podkultura.

-Podkulturne vrednosti su , u suštini, u sukobu sa opštim, univerzalnim kulturnim vrensotima,u čemu neki naučnici nalaze osnov za devijantno ponašanje,

-Čikaška škola (Šoa) smatra da je podkultura posledica društvene dezorganizacije, usled čeganema društvenog uticaja na ponašanje migranata i sirotinje, te se oni formiraju u posebne gangovesa specifičnom kulturom ponašanja


3.Teorija socijalnog interakcionizma- polazi od značaja društvenih odnosa, odnosno interakcijedevijantnih i nedevijantnih grupa, stim što u tom odnosu, dominantne grupe sa normama ponašanjakoje su prihvatljive u društvu, nameću svoj obrazac ponašanja.

-Društvo se deli na konformiste-koji su kontrolna društvena grupa i devijante na koje jeusmerena društvena reakcija.

-I etiketiranje je deo teorije i znači društvenu reakciju na neki vid devijantnog ponapšanja


4.TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA

-Polazi od premise da je društvo grupno organizovano, polazeći od porodice, pa nadalje, gdese odvija interakcija na nivou grupa.

-Teorija društvenih grupa objašnjava devijantno i kriminalno ponašanje kao grupnoponašanje, na osnovu čega se utvrđuje i oblik i nivo devijantnog ponašanja,

-Odnosi na nivou i unutar grupa su glavni faktori devijantnog i delinkventnog ponašanja

MARKSISTIČKO SHVATANJE KRIMINALITETA

-Klasici marksizma (Marks, Engels i Lenjin)bavili su se pitanjima kriminaliteta uzgredno, u okviruobjašnjenja širih društvenih problema.

-U radu “Položaj radničke klase u Engleskoj( Engels) govori se o empirijskomistraživanju kriminaliteta i postavlja naučnu osnovu marksističke kriminologije,

-U tumačenju kriminaliteta Engels je pošao od osnovnog dijalektičkog principa:materijalnosti, principa etiološke povezanosti pojava i principa njihove razvojnosti.

-Prema Engelsu materijala nejednakost ljudi povlači sve ostale nejednakosti u društvui uslovljava sve oblike društvenog ponašanja

MARKSISTIČKO SHVATANJE KRIMINALITETA

-Društveni položaj radnika čini ga spremnim na kriminalitet i to na dva načina:

1.AUTOMATSKI-determinisana reakcija na brutalan ponašanje buržuazije izaziva brutalnoponašanje radnika i

2.PRIMITIVAN OBLIKKLASNOG BUNTA-radnik ne poseduje svojinu pa i ne respektuje svojinuburžuja pa je krade.

-Kriminalitet i druge štetne posledice je posledica uslovljene eksploatacije, odnosnoda imaju klasni karakter

-Po klasicima marksizma borba protivu kriminaliteta mora da se odvija u pravcueliminacije uzroka koji, pre svega, proizilaze iz materijalne osnove i klasne strukture kapitalističkogdruštva u borbi za preobražem društva na socijalnoj osnovi

MULTIFAKTORSKA TEORIJA

-Ova teorija se još naziva mnogofaktorska ili mnogouzročna i razlikuje se od drugih teorija što jenastala kao reakcija na teorije koje su kriminalitet pokušavale da objasne jednim faktorom (biološka,psihološka,sociološka, psihoanalitička i sl)

-Najznačajniji prestavnici multifaktorske teorije su bračni par GLUK,koji su u XX veku 40godina sprovodili longitudinarno ispitivanje na 500 delinkvenata, koje su poredili sa 500nedelinkvenata u Bostonu.


-Glukovi su dobili rezultate koji pokazuju da se u najmanje 5 elemenata razlikuju delinkventi odnedelinkvenata i to:

1.Fizička konstitucija,

2.Temperament

3.ponašanje,

4.Psihološke karakteristike i

5.socio-kulturni uslovi u kojima žive

Kombinacija ovih faktora češće su nađeni kod delinkvenata


I mnogo drugih autora je vršilo istraživanja pokušavajući da dokaže uticaj više faktora na pojavukriminaliteta:

BART,REKLES,LEOTE i dr.

-Ova teorija je i kritikovana:

1.ne prave razliku između uslova i uzroka,

2.između bitnih i nebitnih faktora

3. između glavnih i sporednih faktora

4.naučno nije dovoljno zasnovana

ETIOLOGIJA KRIMINALITETA

-Objašnjenje kriminaliteta može se vršiti na :

1.Makro nivou- opšti nivo proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvenepojave,

2.Mikro nivou – proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta i na

3.Pojedinačnom nivou- uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca

ETIOLOGIJA KRIMINALITETA

-Svi od ovih nivoa ne mogu se posmatrati posebno, jer su oni međusobno povezani. Svako kriminalnoponašanje, kao individualan akt, uključen je i u opštu uzročnost kriminaliteta. Otkrivanjepojedinačnih kriminalnih akata i uzroka zločina, dolazi se i do opšte uzročnosti i obrnuto. Opšti uzrociuslovljavaju posebnu i pojedinačnu uzročnost.

KRIMINOGENI FAKTORI

Pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koji deluju u procesunastanka, formiranja, i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave ipojedinačnog ponašanja.

-Kriminogeni faktori, prema Tardu,su:

1.SPOLJNI-EGZOGENI I

2.UNUTRAŠNJI-ENDOGENI FAKTORI

-Postoji podela i na :

1.OBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE I

2.SUBJEKTIVNE KRIMINOGENE FAKTORE

-Kriminogeni faktori deluju povezano, sintetički i kompleksno- jedni imaju opšti karakter drugideluju samo na određen oblik kriminalnog ponašanja

SPOLJNI-SOCIJALNI (EGZOGENI) KRIMINOGENI FAKTORI

Spoljni faktori Se dele na:

1.MAKROSOCIJALNE

2.MIKROSOCIJALNE I

1.MAKROSOCIJALNI FAKTORI KRIMINALITETA

1.Ekonomija, ekonomski sistem i razvoj

2.Politički sistem i kriminalitet

3.Rat i kriminalitet

4.Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet

5.Društvena pokretljivost i kriminalitet


2.MIKROSOCIJALNI FAKTORI I KRIMINALITET

1.Porodične prilike i odnosi

2.Škola i obrazovanje

3.Uticaj susedstva-vršnjaka i delinkventnih grupa

4.Religija, religijske grupe i sekte

5.Slobodno vreme i kriminalitet

6.Sredstva masovne komunikacije i kriminalitet


3.SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE I KRIMINALITET

1.ALKOHOLIZAM

2.NARKOMANIJA

3.PROSTITUCIJA

4.KOCKANJE

5.SKITNJA, BESPOSLIČARENJE I PROSJAČENJE

kriminologija sa penologijom skripta kriminologija kriminalistika

Documents