Kriminal

kao socijalno patološka pojava i njegovi psihološki aspekti

Šta je to krivično delo?

- Ono što je u vreme izvršenja bilo propisano krivičnim zakonikom kao krivično delo.

- U zakon su ugrađene osnovne moralne i društvene vrednosti.

- Koliko vredi ljudski život, čast,sloboda,svojina,brak,moralnost, bezbednost države, vojna disciplina?

- Odgovor na to pitanje svako društvo daje u okviru svog krivičnog zakona.

Koje nauke proučavaju kriminal

* Kriminalistika – metode i tehnike za otkrivanje krivičnog dela i pronalaženje počinioca

* Kriminologija – etiologija i fenomenologija kriminaliteta

* Penologija – sisteme kažnjavanja i njihov uticaj na ljude

* Viktimologija – proučava žrtve krivičnih dela

Doprinos psihologije:

* Psihologija kriminaliteta – psihološke osnove kriminalnog ponašanja

* Forenzička psihologija – daje odgovore sudu

* Penološka psihologija – psihološke osobenosti i probleme osuđenih i zatvora kao sistema

Definicija osnovnih pojmova iz oblasti kriminologije

* Zločin – pojedinačno kriminalno ponašanje* Kriminalitet – ukupnost svih zločina u određenom vremenu i prostoru

Svrha društvene reakcije (kazne):* Generalna i specijalna prevencijaUticati preventivno na druge da ne čine krivična dela i uticati na osobu da ne ponovi krivično delo.

* Kriminološki, pravni i penološki povrat (recidiv)* Opšti i specijalni povrat

Istraživački važni pojmovi:* Prividni kriminalitet – skup prijavljenih k.d.* Stvarni kriminalitet – prijavljena i neprijavljena kd* Između njih ostaje deo kriminaliteta koji je nepoznat i naziva se: Tamna brojka kriminaliteta (negde oko 76%, što znači da je samo 24% stvarno počinjenih k..dela otkriveno i povezano s nekim osobama kao počiniteljima. Ta visokatamna brojka rezultira u činjenici da se organi gonjenja kod prijavljenih k.dela uglavnomusmeravaju na već poznate i već osuđivane počinitelje u svojim istražnim postupcima, pa je vrločesto povrat rezultat delovanja policije, a ne samo počinitelja Engleska studija 1999.).

* Prilikom istraživanja mogu se koristiti: Policijske statistike Statistike tužilaštva Sudske statistike Zatvorske statistike

Definicija pojmova

(Psihološke) karakteristike počinilaca pojedinih k.dela.

* Ne postoji tipičan psihološki profil počinioca k.d. Postojanje velikog broja krivičnih dela Multifaktorska uslovljenost etiologije

* Počinioci imovinskih krivičnih dela:

Poremećeni porodični odnosi i alkohol Bez razvijenih radnih navika Nizak prag frustracije na stres Otpisivanje vlastite odgovornosti Skloni zloupotrebi alkohola Često nižeg socijalno-ekonomskog statusa

KARAKTERISTIKE ZLOSTAVLJAČAKARAKTERISTIKE ZLOSTAVLJAČA• Nisu svi zlostavljači isti. Razlike među zlostavljačima Nisu svi zlostavljači isti. Razlike među zlostavljačima

vidljive su u samom nasilnom ponašanju (teže ili lakše, vidljive su u samom nasilnom ponašanju (teže ili lakše, češće ili ređe, hladnokrvno u cilju vladanja žrtvom ili u češće ili ređe, hladnokrvno u cilju vladanja žrtvom ili u afektu). Specifično izražavanje nasilja uvijek je odraz afektu). Specifično izražavanje nasilja uvijek je odraz određene, specifične psihološke pozadine i ličnosti određene, specifične psihološke pozadine i ličnosti nasilnika. nasilnika.

• Interesantna je činjenica da oko 20% nasilnika koji su Interesantna je činjenica da oko 20% nasilnika koji su prošli tretman i dalje je nasilno prema svojim prošli tretman i dalje je nasilno prema svojim partnerkama. Moglo bi se očekivati da se radi o partnerkama. Moglo bi se očekivati da se radi o psihopatskim ili antisocijalnim ličnostima. No pokazalo psihopatskim ili antisocijalnim ličnostima. No pokazalo se da u toj grupi «nepopravljivih» ima samo oko 11% se da u toj grupi «nepopravljivih» ima samo oko 11% primarnih psihopata. primarnih psihopata. MMeđu nasilnicima koji su «otporni» eđu nasilnicima koji su «otporni» na tretman ima i osoba različitih psiholoških profila. na tretman ima i osoba različitih psiholoških profila. Takođe, za ponovne nasilnike bilo je karakteristično Takođe, za ponovne nasilnike bilo je karakteristično prethodno hapšenje, antisocijalno ponašanje, teže prethodno hapšenje, antisocijalno ponašanje, teže prethodno zlostavljanje… Jasno je stoga da za prethodno zlostavljanje… Jasno je stoga da za nepopravljivo nasilništvo nije nužna samo struktura nepopravljivo nasilništvo nije nužna samo struktura ličnosti (koja ne mora biti psihopatska), već i prisustvo ličnosti (koja ne mora biti psihopatska), već i prisustvo drugih faktora – supkultura nasilja, iskustvo da se drugih faktora – supkultura nasilja, iskustvo da se nasilje «isplati», nasilni životni stilnasilje «isplati», nasilni životni stil i sl.i sl.

Nasilna krivična dela – UBISTVO* Forenzički značajna podela

(Kapamadžija) a)ubistva kao pretežno voljnu radnju b) ubistva kao pretežno afektivno-

impulsivnu radnju

c) ubistva kao psihotičnu radnju.

* L. Kron – Psihološka tipologija počinilaca ubistvaa) Neurotični tip

b) Paranoidni tip c) Simulativni tip d) Depresivni tip e) Normalan ili disimulativan

Krivična dela u vezi sa drogama?

Član 246. KZ RS

(3) Ko neovlašćeno drži supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge;kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do

tri godine.

(4) Učinilac dela iz stava 3. ovog člana koji opojnu drogu drži radi sopstvene upotrebe

može se se osloboditi od kazne .

(5) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu

može se osloboditi od kazne.

VODJ A

POMOĆNICI ( 1 ili 2)

________PREPRODAVACA________

______________PREPRODAVCI__________

__________________KORISNIC I_______________

ORGANIOZATORI MREŽE

------> UbistvaOtmiceUgro\ava se finansijski drzava

------> Otmice

Iznude Telesne povrede

------> RazbojništvaKrađeNasilje u porodici

TREBA LI LEGALIZOVATI DROGE?

Mentalni poremećaji i krivična dela

* ŠizofrenijaDuga evolucija bolesti i po 10 godinaParanoidne sumanute ideje i halucinacije sa paranoidnim sadržajem – dovode do osećanja sopstvene ugroženostiČine teška krivična dela

* DepresijaMetodološke teškoće. Nisu nasilnička populacija Posredovanje socijalnih okolnosti, porodičnih i drugih interpersonalnih okolnosti.

* Manične epizode bipolarnog poremećaja mogu da dovedu do imovinskih k.d. i do podmetanja požara.

Mentalna nedovoljna razvijenost i kivična dela

* Najčešće učinioci imovinskih krivičnih dela * Značajniji procenat njih vrši seksualna krivična dela(35%). * Nasilne kriminalne aktivnosti MNR osoba su povezane sa njihovom smanjenom sposobnošću kontrole emocija i nagona,posebno nakon stresnih događaja smanjena sposobnost procene socijalne situacije to jest mogu češće proceniti akte drugih ljudi kao neprijateljske. * Ukoliko izuzmemo psihotična psihijatrijska oboljenja i MNR kod osoba koja su učinioci k.d., mnogo češće se dijagnostikuju poremećaji ličnosti, naročito emotivna nestabilnost(granični i impulsivni tip),kao i disocijalni p.l.

PENOLOGIJA I PENOLOŠKA PSIHOLOGIJA

"Zašto svi kažu hoću napolje? Treba da kažu hoću unutra. Jer mi smo ovde napolje, a svi ostali su unutra". - osuđeni

Opisi krivičnih dela iz nalaza psihologa

1) Z.R. : U vremenskom periodu od 19.01. do 23.01. 2003. godine u više navrata tukao oštećenog, sina svoje nevenčane supruge, starog 4. godine, pa je oštećeni od zadobijenih povreda preminuo 24.01.2003. godina – počinio k.d. Teške telesne povrede sa smrtnim posledicama

2)A.M. : U okviru kriminalne grupe koja je organizovana sa ciljem da prodaje opojne droge... u martu 2002. godine sa saučesnicima primorao oštećenog da pođe sa njima automobilom, a zatim su ga tukli rukama, nogama i štapovima, kako bi ga primorali da za njih prodaje drogu. Decembra 2002. godine sa saučesnicima odveo oštećenog u porodičnu kuću...gde su ga tukli, udarali čekićem po telu, stavljali stopala u metalnu stegu i pritiskali, usijanim žaračem pekli stopala, a zatim ga odvezli u nepoznatom pravcu i tamo ostavili. – počinio k.d. protivpravno lišenje slobode u produženom trajanju i saizvršilaštvu

K.M. : Sa saučesnikom krenuo da opljačka rođaka svoje prijateljice. Nakon što ih je oštećeni pustio u stan jer ih je poznavao, K.M. I saučesnik su oborili oštećenog na pod, saučesnik ga je stiskao šakama u predelu vrata i zatim se udaljio od njega. Oštećeni je ostao da leži na podu, a zatim je K.M. Izvadio kaiš iz pantalona i njime davio oštećenog usled čega je nastupila smrt oštećenog. – počinio k.d. Ubistva

B.B. : U toku novembra 2002. godine i juna 2003. godine u svom stanu, kada mu je maloletna ćerka o kojoj se stara majka, bila u poseti, u više navrata zavlačio svoju ruku u gaćice oštećene te je dirao po polnom organu, a jednom prilikom je uzeo ruke oštećene i držao ih na svom polnom organu – počinio k.d. bludne radnje

T.T.: U vremenskom periodu od oktobra meseca 2005. godine do 07.03.2006. godine više puta pretio roditeljima da će dići kuću u vazduh eksplozivom koji drži kod sebe u sobi i koja je zaključana, da će ih zaklati, ubiti čekićem, zakopati u bašti, a sve to da bi mu oni dali novac kako bi mogao da kupi heroin. – počinio k.d. Nasilja u porodici

Koja osećanja vam se javljaju?Da li je normalno imati takva osećanja?Šta bi trebalo uraditi sa počiniocima ovih krivičnih dela?

Lišenje slobode je kazna i osuđeno lice ne treba da trpi nikakve druge negativne posledice, sem onih koje podrazumeva samo lišenje slobode – Evropska zatvorska pravilaОсуђеници се налазе у затвору зато што су кажњени, а не како би били кажњавани

* Pojam resocijalizacije izgradnja društveno prihvatljivih osobina ličnosti i ponašanja.

Istorijski pregled razvoja kaznenih ustanova

1. Sistem zajedničkog zatvora- Sve do pokreta za reformu zatvora krajem 18. i početkom 19. v. - Problem ″kriminalne infekcije″.

2. Ćelijski sistem (Sistem izolacije)2.1. Filadelfijski ili Pensilvanijski ćelijski

sistem- Iz shvatanja religijske sekte kvekera.- Arhitektura: Spoljašnje ćelije kojima se pristupa preko galerije- Sprečavanje komunikacije, osamljenje, rad privilegije. - Problem povećanja osuđeničke populacije.

2.2. Obernski ćelijski sistem (ili sistem ćutanja)

-Arhitektura: Dugi hodnici sa ćelijama unutrašnjeg tipa Sing Sing (sagrađen osuđeničkim radom, postao obrazac za izgradnju zatvora u narednih sto godina).-″Kažnjenički hod″ i fizička tortura

3. Sistem progresivnog zatvora

3.1. Engleski progresivni sistemPrva faza – ćelijska Druga faza – zajedničko izdržavanje kazneTreća faza – uslovni otpust

3.2. Irski progresivni sistemuvodi fazu u tzv. "odeljenju za slobodnjake“, nakon faze zajedničkog izdržavanja kazne

3.3. Bodovni ili Makonokijev sistem

4. Klasifikacioni (ženevski) sistem

Klasifikacija kaznenih ustanova u R. Srbiji

u osnovi klasifikacioni i Irski progresivni sistem

(KLASIFIKACIONI SISTEM)Prvo raspoređivanje na osnovu

kriminoloških karakteristika

a.Ustanove otvorenog tipa (Kazneno-popravni Zavodi u Somboru, Šapcu, Padinskoj Skeli i Ćupriji).

b. Okružni zatvori.

c. Ustanove zatvorenog i strogo zatvorenog tipa (K.P.Z. Srmska Mitrovica, K.P.Z. NišK.P.Z. Požarevac – Zabela)

Drugo raspoređivanje (klasifikacija) osuđenih vrši se u samim ustanovama

* Prijemno odeljenje* Zatvoreno odeljenje (otežana adaptacija

na penalne uslove i na društveno okruženje)* Poluotvoreno odeljenje (uspešna

adaptacija na društveno okruženje nakon tretmana)

-Uslovi koje mora da ispuni sam osuđeni-Funkcionalna porodična sredina-Bezbednost osuđenog i ne ugrožavanje

oštećenog-Najčešći razlozi zloupotrebe pogodnosti: a) Heroinski recidiv b) Nezavršeni kriminalni poslovi c) Poremećeni porodični odnosi* Otvoreno odeljenje (uspešna adaptacija na

dr.sredinu)

Irski progresivni sistem

* Dodela kategorija od kojih zavise sledeće pogodnosti:

a) Posete (stepen srodstva koji može da posećuje osuđenog, broj i dužina trajanja poseta)

b) Paketi (količina paketa) c) Vreme provedeno van Zavoda (48h, 72h, 96h, 120h – od 2 do 5 dana mesečno)

Zatvoreno odeljenje – V2 i V1 Poluotvoreno odeljenje – B2 i B1 Otvoreno odeljenje – A2 i A1

Nedostaci sistema izvršenja kazne zatvora u Srbiji

* Recidivizam od 65% - 75% U čemu je problem?

Nedostatak transfera na društvenu sredinu!!!!!

* EVROPSKA REŠENJA.:

Manji zatvori

Drugačiji sistem klasifikacije – osuđeni se razvrtavaju prema programima koje nude zatvori.

Programi su psihološki, psihoterpijski i programi socijalnog rada.

Postpenalni prihvat

Rešenje je sistemsko na nivou države.

PSIHOLOG U ZATVORU

U prijemnom odeljenju

a) Prijem novopridošle grupe osuđenih

Smanjenja neizvesnosti kroz pružanje kognitivne jasnoće Gruba procena Osuđeni procenjuju psihologa – stvaranje dobrog odnosa kao osnove za dalji rad

b) Pomoć u adaptaciji na penalne uslove

c) Psihološka procena u svrhe: * davanja predloga za razvrstavanje (odeljenje, kategorija, vrsta smeštaja) * procena pripadnosti rizičnoj grupi * bitni psihološki momenti koji su uticali na krim. aktivnost * predlog tretmana * terapijski rad (pomoć u adaptaciji na penalne uslove / promena i nakon izlaska iz zatvora)

*Specifičnosti psihološke procene u zatvoru: - Olakšana Mogućnošću posmatranja ponašanja osuđenog u odeljenju Dostupnost presude (2 bitna momenta – ne preispitivati presudu i ne baviti se žrtvom)

- Otežana – ne pristajanjem osuđenog na testiranje pravila testiranja i prvog intervjua

Koje su rizične grupe osuđenih

* Agresivni (Rizični po druge)* Psihotični (rizični po druge i po sebe)* Osobe sa kliničkom depresijom ili visokim neuroticizmom. ( po sebe)* Osuđeni sa istorijom samopovređivanja (po sebe, posredno i po druge)* Osuđeni sa istorijom pokušaja suicida (rizični po sebe)* Osuđeni sa nestabilnom nark. apstinencijom (po druge i sebe)* Mentalno nedovoljno razvijeni (posredno rizični po sebe)* Osuđeni sa iskustvom zlostavljanja (posredno rizični po sebe)* Osuđeni kod kojih je bila prisutna prostitucija (posredno rizični po sebe, posredno po druge)* Osuđeni za seksualna krivična dela, posebno sa decom ili maloletnim osobama (posredno rizični po sebe)* Finansijski ugroženi osuđeni (posredno rizični po sebe)* Bezbedonosno rizični ( u sukobu su sa nekim od osuđeni od ranije, važi među osuđenima za cinkaroša, zaduženi i sl)

2. Psiholog u odeljenju za vaspitno korektivni rad * Ne postoji sistemsko rešenje * Fakultativno psihoterapija i savetodavni rad * INTERVENCIJE U KRIZI

3. Drug-free odeljenja

Mentalno – higijenski problemi osuđenih u zatvoru

Šta sami osuđeni kažu o zatvoru:

"Kupamo se svaki dan, a nekada nam puste i vodu""Menjamo posteljinu svaki dan, između sebe“"Ovde je haos. Da sam normalan, ovde bih poludeo“ – osuđeni nakon što ga je straža pozvala da siđe, da bi se uspostavilo da ga niko nije zvao. Osuđeni je tom prilikom obišao pet kancelarija i različite službe."Ovo nije zatvor, ovo je centar za ispiranje mozga" – osuđeni prilikom objašnjavanja novih uslova za reklasifikaciju izlazak iz zatvorenog u poluotvoreno odeljenje"Joj, ja sam taj test radio pet puta. Pa ljudi moji, komunicirate li vi između sebe" – osuđeni, prilikom predloga da radi roršahov test"Strašan je zatvor, šta sve u njemu mora da se radi" – veoma disciplinovan osuđeni, granične inteligencije, prilikom testiranja VITI-jem

Šta stručnjak kaže o zatvoru:"To je vaspitna mera... oni nisu

kriminalci, oni to tek treba da postanu." lapsus jednog našeg stručnjaka iz oblasti penologije, prilikom davanja intervjua za RTS u vezi maloletnih štićenika VPD

Šta je problem u zatvoru za osuđene?1. Problem gubljenja individualnosti i

ljudskog dostojanstvaKada se predstavljaš kažeš :"Dobar dan. Osuđeni

matični broj taj i taj, pa onda ima i prezime. Zatim kažeš dozvolite da se obratim, pa tek onda kažeš šta hoćeš. Znači prvo kažeš matični broj, pa tek onda ime i prezime. Da li si razumeo?" – uputstvo koje osuđeni dobija prilikom prijema od službe obezbeđenja

2. Stavljanje osuđenih u pasivan položaj i regresija

3. Deprivacija socijalnih kontakata sa osobama van zavoda i nemogućnost da pomognu članovima svoje porodice koji su na neki način ugroženi

4. Nedostatak privatnosti5. Usamljenost i napuštanje6. Problem samopovređivanja

7. Pokušaji suicida i najavljivanje suicida(Prema istraživanjima Singletona i suradnika, čak 46% zatvorenika imalo je tokom života suicidalne misli,čak njih 35% imalo je takve misli tokom protekle godine dana od dana ispitivanja, a čak 12% imalo je takve misli u nedelji koja je prethodila ispitivanju (Singleton et all., 1998:113)

SAMOPOVREĐIVANJA

1. Manipulativna – cilj dobijanje pogodnosti ili privlačenje pažnje

postupak:

a) Prorade sa sa njim negativna osećanja koja ima, kako bi mogao racionalnije da uđe u razgovor

b) Jasno mu se stavi da znanja da to neće dobiti i objasni zbog čega (da drugi osuđeni ne bi isto to uradili)

c) Objasni mu se detaljno procedura prilikom samopovređivanja i razmotre se sve negativne posledice.d) Normalizuje se događaj e) Ponudi mu se mogućnost da sa psihologom razradi strategiju f) Eventualno se ponovo prorade osećanja

g) Sklopi se ugovor da se neće samopovrediti

Autentična

* Razlika u načinu nanošenja povreda u odnosu na manipulativna

* Psihološka dinamika samopovređivanja:1. Javljanje osećanja neadekvatnosti (nisam dovoljno dobar, osećanje stida, krivice...)

2. Doživljavanje intezivnih emocija (ljutnje, straha, tuge, anksioznosti, bespomoćnosti)

3. Osoba sebi uskraćuje pravo da se tako oseća, poriče uzrok tih osećanja i potrebu da ukloni glavni uzrok

4. Nagomilavanje ovih snažnih emocija i anksioznosti bez načina da se to izbegne ili ublaži

5. Disocijacija ili prekidanje veza između pojedinih delova ličnosti (osuđeni se oseća obamrlo, ravnodušno, nestvrano)

6. Samopovređivanje radi osećanja olakšanja koje ga prati

Ceo ovaj proces je cirkularan. :

* Statistike kažu da je 74% osuđenih koji su izvršili suicid ranije imao istoriju samopovređivanja.* Osobe koje se samopovređuju su u velikom procentu slučajeva bile zlostavljanje u detinjstvu.

* Postupak rada:1. Prepoznavanje mehanizma i prekidanje kruga2. Rad na adekvatnosti osećanja i emotivnom tonu3. Neprijatna osećanja se mogu podneti i normalna su4. Eventualni dalji psihoterpeutski rad5. Drugi osuđeni kao podrška

Samoubistva i pokušaji samoubistva

Osuđena lica su rizična kategorija za suicid.

Prvo, u zatvor već dolaze osobe koje po nekim svojim karakteristikama već spadaju u rizične grupe (mlađi muškarci, duševno bolesni, osobe bez radne sposobnosti, društveno izolovani, zavisnici...). Drugo samo zatvaranje predstavlja značajan psihološki stres.

Podaci kažu da je procenat samoubistava u pritvoru veći 10 puta u odnosu na društvenu zajednicu, a u zatvoru 3 puta veći u odnosu na društvenu zajednicu

Profil suicidalnog pritvorenika: Muškarci mlađih godina (20-25), neoženjeni, kojima je to prvi prestup i uhapšeni su zbog manjeg prestupa, obično u vezi sa nedozvoljenim supstancama. U trenutku hapšenja obično su pod dejstvom nedozvoljenih supstanci i izvršavaju samoubistvo u prva 24 časa nakon lišavanja slobode, najčešće u prvih nekoliko sati. Drugi rizični period za pritvorenike je oko suđenja, posebno kada se očekuje nepovoljna i teška presuda.

Profil suicidalnog osuđenika: najčešće su stariji (30-35) godina, nasilni prestupnici koji izvrše samoubistvo posle dužeg vremenskog perioda provedenog u pritvoru (često četiri ili pet godiona). njihovom samoubistvu može prethoditi sukob u ustanovi, sa drugim zatvorenicima ili upravom, porodični sukob ili raskid sa porodicom, ili negativni razvoj situacije u pravnom postupku – kao što je gubitak prava na žalbu ili uskraćivanje prava na uslovno puštanje.

Šest kriterijuma koji služe za procenjivanje stepena rizika od samoubistva.

* Samo prva tri kriterijuma imaju veoma veliku pouzdanost i samo njih treba smatrati prediktorima:1. Oslonac (spoljašnji i unutrašnji)2. Postojanje plana (Kako? – da li je detaljan i izvodljiv, Kada? Koliko se pripremio?-da li je nabavio neka sredstava, rešio neke stvari, oprostio se i sl.)3. Prethodno suicidalno ponašanje (Kako, kada i šta se dogodilo prethodni put)4. Znaci (depresije, oećanja gubitka, bespomoćnosti, beznađa) – umerena pouzdanost predviđanja5. Uzročnici stresa (stresni faktori i kako ih osuđeni doživljava) – umerena pouzdanost6. Pol i starost – slaba pouzdanost predviđanja

Zbog kojih problema dolaze kod psihologa?

1. Direktno obraćanje osuđenih a) Ne snalaženje u grupnom smeštaju, pad životnog elana i depresija, sve mu se skupilo – pući će. b) Nesređeni porodični odnosi – ne može da viđa decu,otac preti da će ga izbaciti iz kuće jer je koristio PAS u zatvoru c) Nema gde da ode nakon izdržavanja kazne zatvora d) Strahovi e) Pomoć nakon psihotičnog šuba f) Rešavanje problema koji se prepoznaju u dijagnostičkom intervjuu (B.M., psihotične epizode) g) Komandiri – problem sa mislima – sestra i brat – viđanje sa ocem – terapija h) "Želi da bude kao šef iz porodice Soprano, pa mu treba psiholog" i) Kako da se postave prema deci j) Bezbedonosni problemi – psiholog kao osoba od poverenja

2. Po pozivu službe za obezbeđenje a) Agresivna ponašanja, psihotične epizode b) Samopovređivanja c) Najavljivanje suicida d) Uznemirenost (poseban problem dugih kazni zatvora) e) "Mi ćemo ga strogo ukoriti, a ti ga malo motiviši" f) Osuđeni dva puta zlostavljan. – Osuđeni ne želi rad. •Adekvatna usmena komunikacijaa)Psihotičan, ima sumanute ideje. Treba da ide kod psihijatra. Psihopata, umišlja gluposti. Piši disciplinsku.b)Lud čovek, totalno puko! Odma kod psihijatra da se ne ubije. Za sat vremena je kod psihijatra

3. Po pozivu vaspitača a) "Ne razumem ga šta priča." b) "Napisao si da je emotivno-nestabilan po impulsivnom tipu. Jeste, baš je takav i ja ne znam šta ću sad, evo bacio mi neke papire na sto i otišao." c) "Tužan je" d) "Evo ga opet plače." e) "Može li on takav da radi?"

Šta psiholog ne radi?

* Lažna dilema: Da li radi za osuđene ili za ustanovu?* Manipulacija – ne piše mišljenja za reklasifikaciju

* Upotreba i zloupotreba psihologije! – mišljenja za sud i premeštaj

* POŠTOVATI ETIČKI KODEKS PSIHOLOGA

* Perspektive 1. Kadrovska služba2. Razvoj timova u tretmanu3 Sistemska rešenja na nivou države