KRIMINALISTIKA

Zlatna pitanja kriminalistike Objektivno indentifikacioni akpekt ta se desilo Prostorno (mjesno odnosno lokalni aspekt) - gdje se desilo Vremenski aspekt kada se desiloModalni (nainski) aspekt kako se desilo Instrumentalni aspekt ime (kojim sredstvima je djelo izvreno) Subjektivno-indetifikacioni aspekt ko je izvrio djelo Viktimoloki aspekt ko je rtva krivinog djela Motivacioni-uzroni aspekt zato je djelo uinjeno (ta je motiv krivinog djela)

PLANIRANJE KRIMINALISTICKIH AKTIVNOSTISvaka kriminalistika akcija, u pretkrivinom ili krivinom postupku, u operativnom ili procesnom obliku, podrazumeva izvodenje sa to manjim utrokom vremena, snage i srcdstava, a ispunjenje tog imperativa se temelji na prethodnom obavljanju niza skladno povezanih aktivnosti misaono-stvaralackog karaktera, pa se tako stvaralacki proces koji pret-hodi realizaciji nameravanih aktivnosti naziva planiranje, a njegov finalni produkt je plan. Bez detaljnog planiranja nije moguce sprovesti svestrano i kompletno istrazivanje krivicnog dogadaja, njegovo razjasnjavanje, niti otkrivanje i identifikovanje ucinioca, jer bi se u suprotnom sve kritninalisticke delatnosti odvijale spontano i stihijski, uz veliki uticaj slucajnosti, sto bi bilo ne samo ocigledno neracionalno, vec i krajnje neefikasno.Planiranje kriminalistickih aktivnosti zapocinje u trenutku kada se radnjama prvog zahvata (prvenstveno uvidajem), prikupe sve u torn momenta dostupne kriminalisticki relevantne informacije. Detaljno izraden plan omogucava da se urvrdi kojim se cinjenicama u trenutku zapocinjanja krimi-nalistickih delatnosti (operativnih ili procesnih) raspolaze, kakav je njihov znacaj i na koji ce se nacin, u kom vremenu i cijom kriminalistic-kom delatnoscu pribaviti nove informacije, te tako prosiriti cinjenicna osnova. Plan omogucava lakse snalazenje sluzbenim akterima krivicnog postapka, a on je u svojoj osnovi orijentisan na formulisanje odgovora na osnovna (,,zlatna") pitanja kriminalistike. U krivicnoprocesnom smislu, plan se ispoljava kao nacrt buducih aktivnosti organa postapka, a koje mogu biti operativno-taktickog karaktera, ili procesno struktarisane, u obli-ku istraznih radnji, mera za obezbedenje prisutnosti okrivljenog i uspesno vodenje krivicnog postupka, procesnih delatnosti na glavnom pretresu, ili bilo kojih drugih krivicnoprocesnih radnji. Izrada plana podrazumeva prettiodno formulisanje kriminalisti6kih veraija, kao i pi inicmi odredenih tehnika planiranja, pri cemu se u novije doba uglavnom prcporucuje upotreba savremenih tehnika mreznog planiranja.1. Kriminalisticke verzijeKriminalisticke verzije su objasnjavajuci zakljucci nadleznih organa pretkrivicnog ili krivicnog postapka, o svim kriminalisticki relevant-nim elementima odredenog kriviCnog dogadaja, a koji se temelje na svim u mo-mentu njihovog fonnulisanja, dosUipnim informacijama, pri cemu se u okvi-rima kriminalistickih verzija neke cinjenice ulvrduju kan nesumnjive, dok se postojanje drugih pretpostavlja na nivou verovatnoce, tako d:i sc iki osno-vu tih zakljucaka odreduju i nacini proveravanja svih pretpostavki u okviru planiian|:i daljih operativnih ili procesnih aktivnosti, u cilju potpunog razjasnjavanja krivicnoj', dela i otkrivanja istine.8Kriminalisticke verzije imaju dve osnovne tankcije; prvu, objasnjavajucu i ilni|>.ii. planirqjucu.Objasnjavajuca funkcija kriminalistickih verzija se ogleda u tome sto one teze da krivu m dogadaj objasneu potpunosti, da ga hipoteticki razjasne, sto seu potpunosti postize tek kail a se u okviru kriminalistickih verzija pruze odgovori na sva osnovna (,,zlatna") pitnnia kriminalistike. U ranim fazama kriminalistickog istrazivanja, a cesto i u kasnijim etapama, nije moguce dati odgovor na sva pitanja sa sigurnoscu, pa su tako odgovori na oilroilona pitanja nesumnjivi i sigurni, dok su drugi odgovori hipotetickog karaktera, tj. na takva je pitanja moguce odgovoriti samo nizom pretpostavki.Na primer, ukoliko je pronaden nepoznat les, pa zatim utvrdeno me-todama identilikacije o kome se radi, da bi se potom sudsko medicinskim vestacenjem urvrdio uzrok nasilne smrti, onda su sve te cinjenice nesumnjive i tu vise po pravilu nije potrebno postavljati pretoostavke, ali se na niz pitanja moze odgovoriti samo razlicitim pretpostavkama, pa se tako npr. mo/e pretpostavljati da li je rec o ubistvu, ili samoubisrvu, ko je ucinilac, koja su lica imala moliv da izvrse ubisrvo, na koji je nacin delo izvrse-no, cime je izvrseno, itd. Daljini kriminalistickim aktivnostima, odredene se pretpostavke eliminisu, a druge potvrduju i po pravilu svaka nova faza pretkrivicnog i krivicnog postupka povccava nivo informisanosti, tj. povecava broj sigurnih odgovora na osnovna pitanja, a istovremeno smanjuje broj pretpostavki.Hipoteticki elementi kriminalistickih verzija i uticu na njihov plu-ralitet, tako da broj pretpostavki diktira i ukupan broj kriminalistickih verzija i dokle god postoji i jedan pretpostavljeni odgovor, nuzno mora da postoji i vise (najmanje dve) kriminalistickih verzija. U krivicnoproces-nom smislu, svaka kriminalisticka verzija ima do donosenja pravnosnazne presude hipoteticki karakter, sto je jedna od direktnih posledica dejstva clanaZ Zakona o krivicnom poslupku, tj. u njemu sadrzane pretpostavke nevi-nosti, ili prezumpcije nekrivice.Okvir objasnjavanja krivicnog dogadaja, njegovog kompletnog rastumacenja i stvaranja odredene ,,slike" tog dogadaja, je odreden osnovnim pitanjima kri-minalistike - ,,sta, gde, kada, kako, cime, koje ucinilac, koje zrtva i za-sto". Iz cinjenice da se na sva ova pitanja ne moze u pocetku istrazivanja odgovoriti sa sigurnoscu i proizilazi slozenost strukture kriminali-stickih verzija, koje se sastoje iz dva osnovna segmenta; prvog - realnog, koga sacinjavaju cinjenice cije je postojanje utvrdeno na nesumnjiv nacin i drugog - hipoletickog, koji sadrzi razlicite pretpostavke o mogucem postojanju odredenih cinjenica. U ovakvom shvatanju strukture kriminalistickih verzija se nalazi i osnovni razlog za njihovo nedefmisanje kao vrste pret-postavke (hipoteze), jer je evidentno da u mnogim situacijama, vec u startu preduzimanja kriminalistickih aktivnosti, nadlezni organi raspolazu odredenim pouzdanim informacijama, dok se na osnovu toga, te kao rezultat drugih saznajno usmerenih aktivnosti, postavljaju i odredene pretpostavke u pogledu moguceg postojanja i uloge nekih drugih okolnosti. Prakticno se stvaraju ..pretpostavljeni odgovori" na osnovna pitanja na koja se ne moze, s obzirom na kolicinu i kvalitet informacija kojima se u torn trenutku raspo-laze, odgovoriti sa sigurnoscu.Tako, npr. ukoliko su organi unutrasnjih poslova obaveSteni od strane magacionera da je izvrsena provala u magacin i odnosenje robe, oni mogu da se vec prilikom izlaska na mesto dogadaja, ili tokom vrsenja uvidaja, lako uvere da je brava zaista obijena, ili da su vrata zbilja razvaljena, ali oni mogu samo da pretpostavljaju ko su ucinioci, zatim da li je roba zaista nestala, te da li se uopste nalazila u magacinu, ili je mozda rec o fingiranom delu, radi prikrivanja manjka, ili sticanja koristi kradom robe, itd., potpuno je fak-ticno pitanje sta ce se moci utvrditi pouzdano, akoje ce se cinjenice samo pretpostavljati. Zato i smatramo da jedna potpuna kriminalisticka verzija ima mesovit - realno-hipoteticki karakter.Planirajuca fiinkcija kriminalistickih verzija se ispoljava kroz proces proveravanja svih pretpostavki sadrzanih u verzijama. Hipoteticki segment kriminalistickih verzija na taj nacin odreduje i predmetproveravanja, sto predstavlja polaznu osnovu za pravljenje detaljnog plana kriminalistickih aktivnosti.Proveravanje pretpostavki se zasniva na intenzivnoj misaonoj analizi svih postavljenih hipoteza, pre preduzimanja konkretnih kriminalisticki-haktivnosti, radi prikupljanja novih informacija, pri cemuje neophodno: 1. sto realnije proceniti da li su postavljene bas sve moguce verzije, s obzi-rom na broj i osobenosti pretpostavljenih elemenata; 2. izvrsiti defmi-tivnu procenu pouzdanosti utvrdenih realnih segmenata verzija, a naroci-to posledice krivicnog dela (koja po pravilu predstavlja prvu informaciju), uz posebno obracanje paznje na ispitivanje moguceg fmgiranja krivicnog dela; 3. oceniti koji bi izvori informacija (npr. novi tragovi i predmeti dela, potencijalni svedoci, itd. (ukoliko je rec o procesnim aktivnostima), ili npr. informatori (kada se preduzimaju operativne delatnosti), mogli i na koji nacin, te sa kojim stepenom dokaznog kredibiliteta, da potvrde ili negiraju osnovanost postavljenih pretpostavki; 4. utvrditi kojim se konkret-nim kriminalistickim aktivnostima mogu otkriti izvori informacija, na osnovu kojih je moguce potkrepiti ili negirati postavljene hipoteze; 5. odrediti, to je preciznije moguce -nacin, mesto i vreme, tj. rokove vrsenja svih potrebnih radnji, kao i njihov ukupan broj, uz uzimanje u obzir svih potencijalnih ,,ometajucih faktora", cime se, uz primenu odredenih tehnika planiranja i stvara plan u uzem smislu reci.Pretpostavkakoja se proverava se moze smatrati istinitom tek uz ispunjenje dva uslova: 1. ukoliko je potvrduju sve utvrdene cinjenice, te 2. kada je apsolutno dokazana netacnost svih ostalih pretpostavki.Tok i rezultati proveravanja pretpostavki, uticu da se one potvrduju ili negiraju, cime se u strukturi kriminalistickih verzija povecava volumen njihovog realnog segmenta, uz islovremeno smanjenje hipotetickog dela, sve dok na kraju procesa proveravanja, ne ostane samo jedna verzija, koja mora biti realno utemeljena i potvrdena svim utvrdenim cinjenicama, lisena bilo kakvih logickih protivrecnosti, te uskladena sa svim pouzdanim saznanjima u konkretnom slucaju. Ta se verzija, potom, ukoliko je rec o aktivnostima or-gana unulrasnjih poslova, ,,pretace" u kriviinu prijavu, ili ukoliko se radi o javnom tuziocu u odgovarajuci optuzni akt. Sa procesnog stanovista i verzije sadrzane u optuznim aktima su samo pretpostavke, ali obrazloze-ne na zakonom propisan nacin i uz postojanje odredenog (procesno regulisa-nog) stepena sumnje. U krivicnoprocesnom smislu, (sto se temelji i na Usta-vu), samo se verzija iskazana u cinjenicnom stanju pravnosnazne presude moze smatrati istinitom, mada ni ona ne apsolutno, dokle god postoje mogucnosti koriscenja vanrednih pravnih lekova, a u krajnjoj liniji, moguce su (mada ret-ko) i evidentne sudske zablude.I drugi ucesnicikrivicnog postupka(okrivljeni, oSteceni, svedok, ves-tak, itd.) postavljaju sopstvene verzije, koje su najcesce nepotpune, jer ne objasnjavaju dogadaj u potpunosti, ali imaju veliki znacaj i mogu da posluze kao putokaz za utvrdivanje novih cinjenica. Ove se verzije ne mogu okarakte-risati kao kriminalisticke i to iz sledecih razloga: 1. vecina ovih subjekata ne poseduje ni minimalna kriminalisticka znanja; 2. Mnogi od ovih subjekata (npr. okrivljeni, a nekada i osteceni, posebno zrtva ukoliko je dala odredeni doprinos izvrsenju dela), cesto nisu ni zainteresovani za otkrivanje pune istine; 3. Ovi subjekti ne postavljaju verzije u okviru svoje delatnosti, koju vrse u granicama sopstvene nadleznosti i to predstavlja i najvazniji (sus-tinski) razlog za nemogucnost karakterisanja i obelezavanja njihovih verzija dogadaja, ili odredenih elemenata dogadaja, kao kriminalistickih, bez obzi-ra to ovi subjekti imaju neki procesno-pravni osnov za postavljanje sop-stvenih verzija u postupku - tako je npr. svedok prema odredbama clana 235 steva 3 ZKP duzan da se odazove pozivu, te da ukoliko zakonom nije drugacije odredeno i da svedoci, dok je vestak prema odredbama clana 242 stava 1 ZKP ovlascen da iznese svoju ekspertau verziju u vidu nalaza i misljenja, itd.2. Plan kriminalistickog delovanjaRazvoj i usavrsavanje metoda planiranja su korelativni razvoju drustva i povecanju nivoa opstih znanja. Posebno kvalitetan skok u razvoju metoda planiranja je ucinjen posle drugog svetskog rata, kada su razvijene nove egzak-tne tehnike, koje su poznate pod opstim imenom - mrezno planiranje, tako da danas i savremena kriminalistika preporucuje primenu ovih tehnika za planiranje kriminalistickog delovanja.Mrezno planiranje se odvija u tri osnovne faze:9 u prvoj fazi se posma-tra iskljucivo i jedino, logicka zavisnost poslova koji moraju da se izvrse, sto predstavlja analizu strukture, u drugoj se vrsi procena vremena za svaku delimicnu aktivnost - proracun vremenskih termina, te utvrdivanje najopterecenijeg vremenskog toka, dok se u okviru trece faze uzimaju u obzir svi ostali uticajnifaktori, u koje spadaju troskovi obavljanja odredenih aktivnosti, raspoloziva sredsrva, kao i radna snaga.Najvece prednosti i vrline tehnike mreznog planiranja u odnosu na dru-ge oblike planiranja aktivnosti se ogledaju u njenim velikim izmiajnim mogucnostima, tako da se za svaku planiranu delatnost formulisu ceti-ri vremenske /coordinate:10 1. vreme najranijeg moguceg pocetka, 2. vreme najranijeg moguceg zavrsetka, 3. vreme najkasnijeg moguceg pocetka i 4. vreme najkasnijeg moguceg zavrsetka.Kada se nakon preduzetih radnji prvog zahvata postave kriminalistic-ke verzije, te utvrde sve pretpostavke u pogledu okolnosti za koje ne postoje cvrsti dokazi, neophodno je napraviti listu aktivnosti kojima ce se te pret-postavke proveravati, radi njihove potvrde ili negacije, u cemu se u globalu i ogleda ceo proces razjasnjavanja dela, od momenta prvih saznanja. Kada se de-fmitivno odrede sve kriminalisticke aktivnosti koje je potrebno preduze-ti, onda se uz primenu tehnike mreznog planiranja odreduju: 1. mesto, 2. Vre me, 3. modaliteti njihovog preduzimanja, kao i 4. subjekti koji ce ih vrsi-ti.U ovom pogledu tehnika mreznog planiranja omogucuje: 1. ostvarivanj e lako razumljivog pregleda celokupnog planiranog projekta ostvarivanja krimina-listickih zadataka, 2. jednoznacno predstavljanje logickog toka i medusobne zavisnosti raznih delimicnih procesa kojima se ostvaruju kriminali-sticki zadaci, 3. tacno procenjivanje vremena za sve delimicne procese,4. odredivanje ,,kriticnog puta", tj. najopterecenijeg dela procesa, 5. pravovre-meno sagledavanje svih mogucih ometajucih faktora, koji mogu da uticu na pla-nirani tok obavljanja kriminalistickih aktivnosti (te samim tim poreme-te i vremenske koordinate), 6. odredivanje nacina suzbijanja ometajucih fak-tora, uz procenjivanje potrebnog vremena za obavljanje till aktivnosti, kao i 7. razradivanje razlicitih planskih varijanti, uz razumno angazovanje ljudskih potencijala, tehnike i vremena.Primena tehnike mreznog planiranja podrazumeva i izradu posebnih mreznih dijagrama, kojima se omogucava da rukovodilac kriminalistic-kili aktivnosti jednostavno i brzo slice uvid u ostvarenje svih planira-nih zadataka. Mrezno planiranje se moze veoma uspesno vrsiti primenom kompjutera, a ova tehnika ima poseban znacaj u pogledu koordinacije delovanja niza razlicitih subjekata, kada je neophodno ostvariti timski pristup, sto je karakteristicno za kriminalisticke akcije velikog obima, pretrazivanje velikih prostora, sprovodenje racija, organizovanje potere za uciniocem na velikom prostranstvu, preduzimanje mera obezbedenja znacajnih objekata, itd.Kriminalisticko misljenjeKriminalisticko misljenje predstavlja vrlo specificnu intelektualno-intuitivnu podlogu za razjasnjenje nekog krivicnog dela, jer se i sama kri-minalistika moze shvatiti kao ,,proces utwdivanja i spoznaje" (saznanja), sto se ispoljava kao razumevanje i shvatanje necega u njegovoj susti-ni i osmisljenosti, cime se karakterise misaoni proces.11 Krimina-listicki usmereni misaoni proces (kriininalisticko razmisljanje) se sastoji u intelektualno-intuitivnoj delatnosti, koju razvijakrimina-lisla u nastojanju da koriscenjem znanjakojimaraspolaze, na osnovu svih pribavljenih informacija o krivicnom dogadaju i na temelju prakticnih is-kustava, uvidi sve odnose i veze, koji se nalaze u uzrocno-posledicnom lancu nastanka krivicnog dela, radi njegovog potpunog razjasnjavanja.Svako istrazivanje nekog krivicnog dela, radi njegovog potpunog razjasnjavanja, nuzno podrazumeva intenzivnu misaonu aktivnost. Taj pro-ces razmisljanja nije pravolinijski, niti se odvija u kontinuitetu. On se moze grubo podeliti na dve osnovne faze; fazu akcije, koja se odlikuje neu-momim traganjem i fazu refpeksije, naknadnog razmisljanja, prisebnosti, kritickog preispitivanja i ocenjivanja kao polazista zanovu akciju, sto je posebno karakteristicnoza teske i opsezne slucajeve, kada se u praksi go-vori o .jnisaonim pauzama", ne pauzama kada se prestane misliti, vec pauza-ma kada se intenzivno razmislja, pri cemu su takve pauze posebno potreb-ne nakon prvog zahvata.12 Ta refleksivna faza je i najkarakteristicnija crta kriminalistickog misljenja, a to je misljenje zasnovano na logici, proze-to maJtom i prakticnim iskustvom, sto omogucava da se na bazi svih ras-polozivih informacija u frenutku zapocinjanja procesa razjasnjavanja krivicnog dela, postave kriminalisticke verzije dogadaja u vidu mogucih tumacenja i objasnjenja istrazivanog dogadaja, te misaone rekonstrukcije njegovog verovatnog toka, da bi se na osnovu toga izradio plan dalje akcije, radi proveravanja svih postavljenih pretpostavki, te pribavljanja novih re-levantnih informacija.Potpuno objasnjenje svih aspekata savremenog kriminalistickog misljenja ne sme da zanemari ni uticaj maste, kao ni kvalitetae kriminalisticke be-letristike. Jos je davno Napz SaSeg ispravno zakljucio da je kriminalist bez maste zaposna ftUfd, a skoro da nema aktuelnog primera da je na neki vazniji vid drustvenog reagovanja izvrsen tako snazan i dalekosezan uticaj literature, kao sto je to slucaj sa uticajem kriminalisticke bele-tristike na borbu protiv kriminaliteta, odnosno u okviru nje, pre svega na razvoj posebnog kriminalistickog razmisljanja. Dobar kriminalisticki ro-man uci kako se logicno misli, ostri zapazanje, prisiljava na koncentraciju paznje i to kako na krupnim stvarima, tako i na manje vaznim, poducava kako se stvara zakijucak, a pozitivno utice i na formiranje pamcenja, pri cemu se sve to odvija u lakoj i zanimljivoj fbrmi.13 Mnogi znacajni teoreticari kri-minalistike14 su jos u prvim decenijama dvadesetog veka, upucivali krimi-nalisticku praksu da u razvijanju metoda razjasnjavanja krivicnih dela, mi-saonim putem, pode i od odlicnih primera kriminalisticke beletristi-ke. Tako npr. E. A. Roe, preko svog junakaNeSepa Viropa, odlicno populari-se analiticko-dedukrivne metode, dok je klasik kriminalisticke literatu-re A. S. Voul, svojim legendamim 5NegloskotNolte$ot, snazno i trajno uti-cao na razvoj savremene kriminalistike, preko popularisanja specijalnih metoda izvodenja iz ocito beznacajnih pojedinosti i sitnih tragova, sigur-nih konsekvenci i zakijucaka, cime je odlucno jacao kriminalisticku misao, utemeljenu na tezi da je zivot razvijen lanac uzroka i posledica, pri cemu je osnovni cilj - otkrivanje uzroka na osnovu posledica. Da bi kvalitetno obavljao svoje zadatke kriminalista mora da poseduje, po-red kvalitetne strucne edukacije i razvijenu opstu kulturu i inteligenciju, uz sposobnost primene logike i moc kreativnog razmisljanja i delovanja, od-licnu memoriju, kao i odredene karakterne osobenosti, koje mogu biti poseb-no znacajne u nekim situacijama. Tako su njegova komunikativnost i empa-ticke sposobnosti, cesto od presudnog znacaja prilikom ispitivanja svedo-ka i ispitivanja okrivljenog, moc zapazanja ima kljucnu vaznost prilikom vrsenja uvidaja, kao i radi uocavanja simptomatske slike okrivljenih i sve-doka, sposobnost hipotetickog razmisljanja je uz mas'tu i opstu kulturu od ogromnog znacaja za postavljanje i proveravanje kriminalistickih verzija, sto takode zahteva i primenu ispravne logike. Bez obzira sto mnoga presud-na svqjstva miJljenja zavise od urodenih osobina, te se ne mogu usavrsava-ti vezbom, cinjenica je da se veoma korisni efekti mogu postici permanent-nim kriminalistickim obrazovanjem, kao i stalnim misaonim treningom u resavanju prakticnih zadataka i zami^ljenih primera. Savremeni siste-mi policijskog i pravosudnog organizovanja se temelje i na dostignucima mo-deme sudske psihologije i kriminalistike, utemeljenim na konstataciji da je kriminalisticki nacin razmisljanja u velikoj meri obelezen i indivi-dualnim crtama lifnosti, pa se usled toga, prilikom sastavljanja odredenih kadrovskih grupacija (npr. policijskih odeljenja, ili odseka u okviru sud-skih istraznih centara), polazi i od unapred sastavljenih tzv.profesiogm-ma - skupova svojstava, (psihickih osobina), koje su potrebne za resavanje odredenih kriminalistickih zadataka. Na osnovu izradenih profesiograma, putem raznovrsnih psiholoskih testova, svi istrazitelji mogu da se pode-le prema svojim psiholoSkim profilima, na razlicite tipove: 1. organiza-tor (dobro organizuje rad, pomaze se saradnicima), 2. mislilac (covek koji intenzivno razmislja, prihvata najteza, najzapletenija krivicna dela, voli da radi sam), 3. sagovomik (ima komunikativne sposobnosti, podoban je za saslusanja, ispitivanja i razgovore, voli da radi sa ljudima), 4. tragac (do-bro zapaza, ima osecaj za orijentaciju, podoban je za uvidaje), 5. sociolog (na-glasen socijalni aspekt, sposoban je da bude dobar nadzornik).15NACIN SAZNANJA ZA KRIVICNO DELONaiini i izvori saznanja da se priprema izvrsenje krivicnog dela, dajekri-vicnodelo izvrseno ili da je individualno odredeno lice koje ga je izvrsi-lo, raznovrsni su i u praksi relativno brojni. Uobicajenaje sledeca pode-Ia: 1) delatnostorganaunutrasnjih poslova, tj. policije; 2) delatnost rad nil) organizacija, preduzece i drugih asocijacija gradana; 3) delatnost dru-gih drzavnih i ii |'.iuia; 4) prijava ostecenog, koji moze, (mada ne mora), biti i zrtva krivicnog dela; 5) prijava Ifinduna (svedoka); 6) anonimne i pseudonim-ne dostave; 7) sanioprijave i 8) javno pogovaranje.DELATNOST ORGANA UNUTRASNJIH POSLOVA (POLICIJSKE AKTIVNOSTD _kiio sto je vec receno, celokupna delatnost organa unutrasnjih poslova usme-rena je na i/vrsavanje duznosti i zadataka koji su im odredeni pozitivnim zakonskim propisima. Analogue tome, delatnost organa unutrasnjih poslo-va odvija se u procesu blagovremenog sii/jianja o cinjenicama koje ukazuju ili dokazuju da je izvrseno krivicno delo, odnosno na dsiiovu kojih se moze utvrdi-ti i pronalaziti ucinilac krivicnog dela. Prema tome, organi iimitrasnjih poslova razvijaju organizovanu delatnost na otkrivanju i rasvetljavanju kri-vicnih dela i pri tome primenjuju adekvatne metode. Za organe unutrasnjih poslova karakteristicna jc t/v. operativna delatnost, koja pored ostalog, pod-razumeva sprovodenje i koriscenje operativno taktickih mera i sredstava (blokade, zasede, osmatranja, pracenja itd.).Sem toga, pravilnim usmeravanjem sopstvene delatnosti, a to znaci orga-nizovanim, planskim, smisljenim postupanjem i usredsredivanjem paznje na pojave i ponasanja oko scbe, ovlascena sluzbena lica (i ostali radni-ci organa unutrasnjih poslova), neposredno ce /apa/.iti i na taj nacin do-laziti do saznanja o krivicnim delima i uciniocima. Tako ce policajci u vrSenju pozornicke sluzbe, zadrzavajuci svoju paznju na prostorima gde se ucestano vrse krivicna dela, na najneposredniji nacin saznavati za krimi-nalna ponasanja. Otkrice sumnjiva krotanja u trgovinskim radnjama, cuce lorn razbijenog izloga, zapomaganje povredenih, videce saobracajni udes. Medutim, ma koliko ovlascena sluzbena lica bila komunikativna i upucena da zapazaju cinjenice koje indiciraju na krivicno delo, ne mogu sve lie-no videti. /bog toga se oni u svom delovanju moraju orijentisati na siroku pomoc gradana. Smisljenim, taktickim, predusretljivim ponasanjem prema gradanima pri vrsenju sluzbenih poslova, i uopste, izgradivace takve od-nose sa gradanima, koji omogucavaju sira, potpunija, brza saznanja u vezi sa krivicnim delima i njihovim izvrsiocima. U medusobnoj saradnji gradani vide i sopstveni i drustveni interes. Medutim, sigumo je da veliki brqj postenih, lojalnih.dobronamemih gradana ne mogu ukazati znatniju pomoc u otkrivanju tzv. profesionalnog kriminaliteta koji prema savremenim meri-lima predslavlja osnovni problem suzbijanja kriminaliteta. Ovo stoga sto su profesionalni kriminalci oprezni, lukavi, perfidni, nepoverljivi. Oni cine posebnu, i po pravilu, zatvorenu sredinu, zatvoreni krug. U taj krug tesko se probija neporocan gradanin, te tesko moze i pruziti koris-ne informacije. Zato su ovlascena sluzbena lica u izvesnim prilikama upucena na obavestenja od lica koja su bliska ili koja su pripadala sredi-ni kriminalaca. Prema tome, ponekad je nuzno orijentisati se na kontakte sa takvim osobama i medu njima stvarati tzv. informatore.PRIJAVE KAO IZVOR SAZNANJAKrivicne prijave su jedan od cestih nacina saznavanja za krivicna dela. Na-rocito za krivicna dela iz opsteg, klasicnog kriminaliteta i saobracajne delinkvencije. Inace, krivicnom prijavom smatra se svako obavestenje dato u pismenoj formi ili usmenom izjavom, sa ciljcm da se ukaze na postojanje kri-vicnog dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti ili da se pokrenc krivic-no gonjenje bez obzira na ostalu sadrzinu pismena, odnosno izjave. Prijave podnose osteceni (fizicko ili pravno lice), drzavni organi, organizacije udruzenog rada i drutc asocijacije gradana, svedoci.a) Prijava ostecenogLpce koje je osteceno krivicnim delom po pra-vilu samo podnosi prijavu za to delo. Kod nekih krivicnih dela, kaosto su tzv. imovinski delikti, za pojedine krvne i seksualne delik-te, prijave ostecenih predstavljaju najcesci nacin saznanja za krivicno delo. Osteceni moze podneti prijavu pismeno ili usmeno,javnom tuziocu ili organu unutrasnjih poslova. On to moze ucini-ti telefonom, moze se neposredno, licno obratiti milicionaru napozornicko-patrolnom reonu i sektoru, ili doci u prostorije orga-na unutrasnjih poslova, odnosno u javno tuzilastvo. Bilo zato stosu nevesti u sastavljanju prijave, ili da bi se dobilo u vremenu i stobrze inicirao krivicni postupak, oni najcesce usmeno prijavljujukrivicno delo.b) Prijave preduzeca idrush pravnihlica. Prema ZKP-u ove organizacijesu duzne da prijave krivicna dela bez obzira ko je krivicnim delomostecen. Prema tome, svako sluzbeno lice, odgovorno lice, duzno jeda prijavi svako takvo delo za koje sazna u vrsenju sluzbene duznosti,a takode i da obezbedi sve tragove, predmete i dokaze o torn krivicnomdelu. Samim tim, preduzece se javlja kao podnosilac prijave za krivicno delo izvrseno na njegovo stetu ili na stetu drugog preduzeca, odnosno drugog pravnog ili fizickog lica. v) Prijave inspekcijskih sluzbi. Trzisna, fmansijska, devizna i dru-ge inspekcije su strucne sluzbe koje u oblasti privrednog poslovanja vrse kontrolu i pri tome otkrivaju prekrsaje, privredne pre- stupe i krivicna dela. Sluzba javne bezbednosti tesno saraduje sa inspekcijskim sluzbama.g) Prijave zdravstvenih radnih orSnizacija. Klinike, bolnice, dispan-zeri, ambulante, sluzbe hitne pomoci, ukljucujuci pomoc povredenima u prilici su da saznaju za pojedinacne vrste krivicnih dela. Obicno su to krivicna dela protiv zivota i tela, kao sto su teSke telesne po-vrede, ubistvo deteta pri porodaju, pobacaji i si., zatim za krivicna dela silovanja, teskih slucajeva razbojnistva, pojedina krivicna dela ugrozavanja javnog saobracaja. One mogu obavestiti o krivicnom delu usmeno, telefonom ili pismeno.d) Prijave Gradana. Gradani mogu bili ocevici krivicnog dela koje je izvrseno na stetu drugog fizickog ili pravnog lica ili doci do saznanja u vezi sa krivicnim delom na neki drugi nacin. Oni mogu prijavljivati krivicna dela za koja se goni po sluzbenoj duznosti, pismeno ili usmeno, odnosno putem poste, telefonom ili neposred-nim licnim kontaktom sa policajcem - pozornikom, odnosno dolaskom u SUP ili JT.ANONIMNE I PSEUDONIMNE DOSTAVEAnonimne i pseudonimne dostave su pismena obavestenja, ciji je podnosi-lac nepoznat. Anonimna dostava je nepotpisana, a pseudonimna je potpisana izmisljenim imenom. U tome je jedina razlika medu njima. Prema motivima iz kqjih se podnose, anonimne i pseudonimne dostave mozemo podeliti u tri grupe: dobronamerne, zlonameme i obmanjujuce.16Dobronamerne anonimne i pseudonimne dostave, podnose dobronamer-ni gradani u zelji da obaveste organe krivicnog gonjenja o pripremama za izvrsenje krivicnog dela, o izvrsenom krivicnom delu i njegovom izvrsio-cu, pod uslovom da sami ostanu anonimni - nepoznati. Razlozi za anonimnost mogu biti razliciti: strah od osvete, rodbinski, poznanicki ili prijateljski odnosi sa licem koje se prijavljuje, izbegavanje svedocenja pred sudom, i slic-ni.Zlonameme anonimne i pseudonimne dostave, za razliku od dobronamernih, podnose zlonamemi gradani. Obicno se odnose na individuaino odredena lica. Podnose ih iz raznih motiva: mrznja, ljubomora, osveta, uvredena sujeta. Dostavljaci veruju da ce time inicirati reagovanje organa krivicnog gonjenja i naneti razne neugodnosti lieu koje prijavljuju. Za razliku od dobronamer-nih i zlonamernih, obmanjujuce anonimne i pseudonimne dostave najcesce podnose izvrioci krivicnih dela ili njihovi saucesnici u zelji da unesu dezii pogresno usmere rad na rasvetljavanju krivicnog dela koje su izvrJili.Prema tome, zlonameme i obmanjujuce dostave su po svojoj sadrzini neis-tii ovo u vidu, sa svim anonimnim i pseudoanonimnim dostava-ma mora se oprezr Ne smeju se smatrati verodostojnim dok se ne proved njihova sadrzina. Pre pravilu, intervenise se samo u situacijama kada treba spreciti izvrsenje nekog tes uhvatiti izvrsioca takvog dela.Proverava se istinitost dostave, a po potrebi traga se za nepoznatim d( Identifikovanje dostavjjaca moze biti korisno u slucajevima dobronamernih p podnosilac moze pruziti nove podatke koje prilikom pisanja dostave nije smatrac za koje u to vreme nije znao. Ukoliko je dostava obmanjujuca, dostavljac moi izvrjilac krivicnog dela ili lice koje je u tesnoj vezi sa njim. Ukoliko je dostava z. a postoji zakonski osnov za krivicni progon, dostavljac se moze kri-vi Proveravanja se vrse savesno i diskretno, kako se ne bi naslco-dilo ugledu lica dostava odnosi.U cilju identifikovanja anonimnog dostavljaca, mogu se primenjivati oc tehnicke metode. Koriste se radi ispitivanja rukopisa, mastila, pisace masine, hai radi izazivanja nevidljivih tragova papilar-nih linija. Sem toga, pazljivim pr( sadrzine, nacina izrazavanja, pismenosti, mogu se steci odredeni utisci o r dostavljacu i ana-logno tome, usmeravati traganje za njim.SAMOPRIJAVEDesava se da se pojedina lica samoprijavljuju kao izvrsioci krivicnih dela. Naje usmeno. U pogledu verodostojnosti samoprijave isto tako mogu biti: istinite i laz podnose pravi izvrsioci, obicno oni koji su izvrsili krivicno delo u afektivnom nehata, slucajno, zatim koji ne mogu odoleti psihickom dejstvu krivicnog del tak-vih, koji to cine iz drugih razloga. Okoreli kriminalac se samoprijavljuje krivicno delo da bi na taj nain otklonio sumnju za ostala dela koja je izvrsio.Neistinito se samoprijavljuju lica koja nisu izvrsila krivicno delo vec je to de drugo lice. Motivi laznog samoprijavljivanja su razli-citi. Mogu se grupisati u dv grupe:motivi dusevno zdravih lica mogu biti: ljubav prema bratu, sestri, r bracnom drugu, zbog cega noko prima krivicu na sebe, ili pak, niske pobude kao na primer: imajuci u vidu blagost zakona prema maloletnicima, maloletnik po nagovoru odraslog, prima krivicu ili uz novcanu nagradu punoletan prima krivicu na sebe.Lazne samoprijave dusevno obolelih lica i psihopata takode su evi-dentne u praksi. Neka lusevna oboljenja karakterisu se sklonostimaza samooptuzivanjem (melanholija - depresija). 'sihopate se, na primer, laz-no samoprijavljuju iz zelje za senzacijom, da bi bili u cenfru laznjejavnosti.Sadrzina samoprijave proverava se uvek i sa posebnom paznjom kada postoje sumnje u erodostojnost. Pre svega, proverava se da li je stvarno iz-vrseno takvo krivicno delo i sve Iruge okolnosti u vezi sa njim.JAVNO PROGOVARANJE'od javnim pogovaranjem podrazumeva se pronosenje vesti o tome da je izvrse-no neko rivicno delo, ili pronosenje vesti da je individualno odredeno lice izvrsilo neko krivicno delo a koje se goni po sluzbenoj duznosti.Prema tome, moze se pricati da je izvrseno krivicno delo, a da se ne pominje izvrsilac dela obratno. Po pravilu u takvim prilikama odmah se ne zna u kojoj su meri vesti istinite, otpuno ili delimicno izmisljene. Po-vod i motiv za pronosenje neistinitih vesti mogu biti aznovrsni (mrznja, osveta, neprijateljska propaganda).Desava se, da se sadrzina vesti toliko izmeni da je tesko moze prepozna-ti i onaj od koga ivomo police. No, bez obzira na takve i slicne mogucnosti, pogresno je ako se pronosenje esti bez pretiiodne provere smatra neosnova-nim i bespredmetnim. Proveravanje erodostojnosti vesti vrsi se pazljivo i diskretno, tako da se ne da povoda za intenzivnija repricavanja i eventu-alnone nanese steta lieu nakoje se takve vesti odnose.KRIMINALISTTCKE RADNJEjiminalisticke radnje su aktivnosti sluzbenih aktera pretkrivicnog i krivicnog postupka, oje se zasnivaju na ucenjima kriminalistike, zasnova-nim kako na naucno-teorijskim, tako i a iskustvenim metodima i sredstvi-ma, a preduzimaju se radi otkrivanja, prikupljanja, brade, ocene i koriscenja svih kriminalisticki relevantnih inforniacija, na temelju kojih se rvaraju uslovi za otkrivanje, razjasnjavanje, dokazivanje i sprecavanje krivicnih dela. Te riminalisticki relevantne informacije koje u razlicitim moda-litetima (prikupljanje, obrada, cena, koriscenje i tsl.), predstavljaju nepo srednu svrhu kriminalistickih radnji, mogu da imaju karakter dokaza koji nacelno poseduju potpun stepen dokaznog kredibiliteta u smislu zahteva kri-vicnog procesnog prava (kada su te informacije ishod krivicnoprocesnih radnji), a mogu imati i indicijalni karakter (ukoliko proizlaze iz opera-tivnih aktivnosti). Kriminalisticki relevantne informacije su neposred-ni cilj kriminalistickih radnji, bilo da se vrse u operativnom ili krivic-noprocesnom obliku, ali se na osnovu njihovog koriscenja ostvaruje posre-dan cinj kriminalistickih aktivnosti, koji je fimkcionalno, ali i opste-drustveno vazniji, jer se odnosi na otkrivanje, razjasnjavanje, dokazivanje i sprecavanje krivicnih dela.Kriminalisticke radnje se prema tome, vrse u dva osnovna oblika:!) kri-vicnoprocesnom i 2) operativnom. Stoga se one i mogu podeliti na krivicno-procesne radnje i operativne radnje. Osnovni kriterijum ove podele je dokaz-ni znacaj preduzetih radnji, odnosno njihovih rezultata, kao i njihova veza sa dokazima koji se koriste u krivicnom postupku, sto u stvari formalno pro-izlazi iz vazece krivicnoprocesne regulative.Krivicnoprocesne radnje su delatnosti sluzbenih aktera pretkrivicnog i krivicnog postupka koje se detaljnije regulisu osnovnim izvorom krivic-nog procesnog prava - Zakonikom o krivicnom postupku i ciji rezultati, sto je posebno vazno, nacelno mogu da ostvare polreban dokazni kredibilitet u krivicnom postupku. Da bi krivicnoprocesne radnje postigle takav dokaz-ni kredibilitet, njihovi infonnativni rezultati, tj. podaci koji su njima prikupljeni, moraju da budu sadrzani u zakonom predvidenim formama - npr. u zapisniku, foto-dokiunentaciji i tsl.Operativne radnje karakterisu dve osnovne karakteristike: 1) poverljivost, jer se one obavljaju uz puno postovanje uslova diskrecije i na-cela cuvanja sluzbene tajne i 2) ogranicenost u pogledu subjekta koji ill spro-vodi, to je iskljucivo policija.17 Ovim bi karakteristikama trebalo dodati i osnovnu osobenost oierativnih radnji, a to je da se one ne sprovode u ob-liku koji predvida krivicna procedura, sto drugim recima znaci da se na njih ne odnose formalna procesna pravila ZKP-a i drugih relevantnih prav-nih izvora (pre svega Zakona o unutrasnjim poslovima), ali samo u pogledu njihove forme, odnosno oblika i nacina vrsenja u detaljnom sadrzinskom smislu, a ne i procesnog osnova koji za odredeni krug radnji mora postojati u vidu osnova sumnje, odnosno nekog drus formalnog zakonskog kriterijuma, mada se taj stepen sumnje odnosi i na neke krivicnoprocesne radnje, kao npr. u pogledu saslusanja osumnjicenog u pretkrivicnom postupku od strane orga-na unutrasnjih poslova (cl. 226 ZKP-a). Iz navedene osobenosti i normative nog mesta operativnih radnji u zakonskim propisima proizlazi i njihov do-kazni znacaj koji je znatno drugacijeg karaktera nego kada je rec o krivicno-procesnim radnjama.Operativna delatnost je prvenstveno vezana za delatnost policije, a ona se prema sadrzaju sastoji u: 1) preduzimanju mera za otkrivanje krivicnih dela, otkrivanje i fiksiranje tragova i predmeta krivicnih dela; 2) preduzimanju merau pogledu pronalazenja i hvatanja ucinilaca krivicnih dela i sprecavanja njihovog bekstva ili skrivanja; 3) prikupljanju svih obavestenja koja bi mog-la biti od koristi za uspesno vodenje krivicnog postupka.19 Pored toga, ope-rativnim radnjama se mogu proizvesti i znacajni preventivni efekti, jer se one mogu usmeravati u pravcu sprecavanja izvrsenja buducih - planiranih ili neplaniranih krivicnih dela. Savremena kriminalisticka delatnost je u velikoj meri preventivno usmerena. Temelj takvih aktivnosti se zasniva na detaljnim ciljnim analizama kriminaliteta, na bazi kojih se formulisu prognoze daljeg razvoja kriminaliteta u odredenom vremenu i na odredenom prostoni uz pravljenje regionalnih analiza.U stadijmnsko-procesnom smislu se operativne aktivnosti pretezno vrse u pretkrivicnom postupku, mada se u vezi odredenog krivicnog dela i njegovog ucinioca one mogu obavljati i kasnije, paralelno sa tokom krivicnog postupka, ali ne i u direktnoj procesnoj vezi sa njim - na primer, razjasnjavanje drugih krivicnih dela okrivljenog i lica koja su s njim u vezi; ili utvrdivanje uslo-va u kojima se kriminalna delatnostostvarivala, sto moze da budeod uticaja za resavanje drugih dela povezanih sa tim okolnostima; razjasnjavanje veza izmedu okrivljenog i drugih lica koja su deo odredene kriminalne grupacije, ostvarivanje preventivnih ciljeva i tsl.Krivi&ioprocesne radnje se na osnovu znacaja koji im se daje u Zakoniku o krivicnom postupku, mogu definisati kao dokazneradnje. One su iunkcional-no usmerene na dokaze i to u sledecim procesnim ali i faktickim oblicima: 1) radnje kojima se dokazi prlkupljaju, 2) radnje kojima se vec prikupljeni do-kazi obezbeduju 3) radnje kojima se dokazi izvode i 4) radnje kojima se vec izve-deni dokazi proveravaju. Prikupljanje i obezbedenje dokaza, njiliovo izvodenje i proveravanje su osnovne dokaznefunkcije krivicnoprocesnih radnji.Neke radnje imaju samo jednu fimkciju, a neke mogu da ostvaruju vise pa-ralelnih dokaznih iunkcija, sto u stvari zavisi kako od zakonske regula-tive, tako i od svih konkretnih okolnosti slucaja. Na primer, uvidajem se prikupljaju dokazi, ali se njime mogu i proveravati vec izvedeni dokazi. Rekonstrukcijom se po pravilu proveravaju vec izvedeni dokazi, ali se time mogu izvoditi i drugi dokazi. Saslusanje okrivljenog i ispitivanje svedoka predstavlja izvodenje dokaza, ali ako se vrsi suocenje time se proveravaju vec izvedeni dokazi, odnosno dati iskazi, vestacenjem se vazne cinjenice takode mogu utvi ali i proveravati i tsl. Krivicnoprocesne dokazne radnje se s obzirom na njihovu funkcic povezanost sa dokazima dele na dve osnov-ne vrste: 1) monofunkcionabie dokazne ra 2) viSeftmkdonalne do-kazne radnje.Dokazni kredibilitet krivicnoprocesnih radnji se nacelno utvrduje sa-mim zak Naime, rezultati tih radnji sluie kao dokaz u krivicnom po-stupku. Na primer, to je okrivljenog ili svedoka, predmet pronaden tokom prefresanja stana ili lica, zapisnik o u i njegovi krimina-listicki prilozi, video snimak rekonslrukcije, predmet pronaden pretresanja itd. Konkretan dokaznl znacaj i stepen njene uverljivosti i do-verodostojnosti pojedine krivicnoprocesne radnje zavisi od faktic-kih okolnosti, a odred sud na temelju svog slobodnog sudijskog uverenja i u skladu sa nacelom slobodne dokaza. Drugim recima, dokazni kre-dlbttttet krivicnoprocesnih radnji, odnosno nj dokaznih rezultata postoji u dva oblika: 1) naielnom - u smislu opstih zakonskih reser konkretnom - u odnosu na ocenu suda u odnosu na odredeni krivicni slucaj. Takva c uverenje suda moraju u krivicnoprocesnom smislu da budu valjano izrazeni u obrazli meritome sudske odluke, kojom se kada su za to ispunjeni zakonski uslovi resava ] krivicnog dela i krivicne odgo-vomosti. Cinjenicno stanje sadrzano u takvoj odluc predstavlja rezul-tat dokaza pribavljenih krivicnoprocesnim radnjama, ali posre opera-tivne radnje znacajno doprinose tome, ali ne direktao u krivicnoprocesnim for: vec indirektno kroz stvaranje neophodnih faktickih uslova da se u konkretnom s prikupe u krivicnoprocesnom smislu validni dokazi.Operativne radnje same po sebi nemaju nacelan dokazni kredibilitet, mada it posr smislu imaju veliki dokazni znacaj. Na primer, sama po sebi racija ne predstavlja radn. bi mogla da bude dokaz u postupku, ali ako se tokom nje pronade predmet koji ski dokaz u krivicnom postupku, onda je taj predmet materijalni dokaz i poseduje d kredibilitet ciju konkret-nu vrednost odreduje sud. Takode, pracenje nije samo p dokaznog znacaja, ali se njime moze doci do drugih dokaza, koji mogu da budu pr uoblice-ni. To vazi i za ostale operativne radnje, koje inace imaju veliki krimina-znacaj, a posebno su vazne za prikupljanje krivicnoprocesno rele-vantnih dokaza, k; prevenciju kriminaliteta. Cesto i operativne i kri-vicnoprocesne radnje imaju siozen, 01 konipleksan karakter, tj. sastoje se iz skupa ili sistema radnji. To je npr. p> karakteristicno za uvidaj, kriminalisticki eksperiment i raznovrsna vestacenja, ali se o na raciju, pracenje, prismotru itd.U savremenim uslovima suprostavljanja kriminalitetu vazna osobenost krivicnoprocesnih, tako i operativnih radnji je da se one moraju vrsi-ti u skla pravllinia kriniinalistikc kao nauke i veStine, jer samo tako niiliova /akonska forma moze da dobije realan, potpun i svrsishodan sadrzaj i samo je tada mi >i'.uce da se realno maksimizira stepen njihove uspesnosti u konkretnim okolnostima. Stoga mi olio vrste aktivnosti sluzbenih aktera pretkrivicnog i krivicnog postupka u linikcioiialnom smislu oznacavaju kao kriminalislicke radnje.Osnovne krivicnoprocesne kriminalisgicke radnje su pre svega aktiv-nosti koje se u pu/.iliviiom Zakoniku o krivicnom postupku oznacavaju kao radnje dokazivanja a to su:21 l>i< hesanje stana i lica; saslusanje okrivljenog, kao i saslusanje osumnjicenog; ispitivanje svodoka; uvidaj; rekonstrukcija; raznovrsna kriminalisticka vestacenja.22 Pored toga i neke ilnij'.c aktivno-sti, bez obzira sto Zakonikom o krivicnom postupku nisu svrstane u radnje dokaxivanje, spadaju u krivicnoprocesne radnje, jer su s njima veoma tesno pove-zane u luukdonalnom ali i formalnom smislu. To su pre svega prepoznavanje, koje se odnosi na a) lica i b) predmete, suocenje, te nadzor i snimanje telefon-skih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnickim sredstvima i opticka snimanja.(ilavie operattvne krirninalistioke radnje su: kriminalisticki ek-speriment - kada se ne vrsi u okviru dinamicne faze uvidaja odnosno rekonslrukcije, vestacenja ili neke druge krivicnoprocesne aktivnosti; prikupljanje obavestenja od gradana (informativni razgovor); pracenje, prismotra (ukoliko nije u pitanju njeno sprovodenje u krivicnoprocesnoj formi optickog snimanja); koriscenje informanta, informatora i drugih policijskih saradnika, potrazna delatnost policije, postavljanje tzv. kri-minalistickih klopki,24 zaseda; hvatanje osumnjicenog (lisavanje slobode), racija, koriscenje posebno dresiranih pasa; poligrafsko lestiranje. Pone-kad policija sprovodi odredene aktivnosti u operativnom obliku, na osno-vu odluke, odnosno zahteva koji se temelji na odgovarajucem krivicnoproces-nom osnovu. To se npr. odnosi na preduzimanje posebnih mera zastite svedoka i oStecenog koje policija sprovodi po zahtevu predsednika suda ili drzavnog tuzioca, a na prethodni prcdlog istraznog sudijo ili predsednika vcca (cl. 109 si. 3 ZKl'-a).UVIAJUvidaj predstavlja sistem raznovrsnih kriminalistickih radnji, kojima se na osnovu odredbi Zakona o krivicnom postupku, na mestu dogadaja, opazaju, (ne-posredno ili posredno - uz ucesce strucnih lica, ili upotrebom specijalnih instrumenata kriminalisticke tehnike), sve bitne okolnosti nastupelog dogadaja, te pronalaze i u skladu sa kriminalisticko-tehnickim pravilima strucno obraduju tragovi i predmeti, uz misaonu rekonstrukciju krivicnog dogadaja, a u cilju prikupljanja i registrovanja (kroz zapisnik i njegove kri-minalisticke priloge - skice, fotografije, video snimke, itd.), svihkrimi-nalisticki relevantnih informacija, radirazjasnjenja krivicnog dogadaja i prikupljanja dokaza.Prema pravilima Zakona o krivicnom postupku (clan 238), uvidaj se pred-uzimakadaje za utvrdivanje ili razjasnjenje kakve vazne cinjenice u kri-vicnom postupku potrebno neposredno opazanje. Na ovaj je nacin odreden materijalni uslov, ili procesno-pravni osnov za obavljanje uvidaja. Prak-ticno, ovakvo formulacija zakona upucuje na odredenu procenu nadleznog organa da u konkretnoj situaciji treba preduzeti uvidaj, jer se na taj nacin moze doci do znacajnih informacija. Kriminalisticka nauka je jedinstvena u stavu da prilikom procenjivanja potrebe da se obavi uvidaj, treba uvek imati ekstenzivniji pristup, jer je manja steta od vrsenja uvidaja u nekom slucaju, kada on nije neophodan, od propustanja da se on preduzme u situaciji, kada je to bilo potrebno.Pogresno je uvidaj iskljucivo povezivati sa trazenjem tzv. materijalnih dokaza, prvenstveno tragova i predmeta, jer je njime moguce prikupiti i dru-ge vazne informacije, npr. podatke o opstim osobinama mesta dogadaja, kao svojevrsne ,,kriminalne pozornice". Zato se smatra da skoro da i ne postoje krivicna dela, kod kojih je apsolutno iskljucena potreba (ili mogucnost) vrsenja uvidaja, a smatra se (mada iz prakticnih razloga nije dobro praviti neke liste krivicnih dela), da uvidaj uvek treba sprovoditi u pogledu krvnih delikata, u sta treba ubrojiti u samoubistva i slucajne ili zadesne smrti, seksualnih delikata (pre svega u pogledu silovanja), teskih krada (posebno onih izvrsenih provaljivanjem ili obijanjem), razbojnistva i razbojnickih krada (narocito teskih slucajeva), saobracajnili nezgoda, ekoloskih delika-ta, pozara, paljevina i eksplozija, teskih nesreca na radu, slucajeva teroriz-ma, kao i u svim drugim situacijama, kada se proceni da bi preduzimanje kri-minalistickili aktivnosti na mestu dogadaja moglo da bude plodotvorno za prikupljanje informacija relevanlnih za razjaSnjenje i dokazivanje krivic-nog dela, te otkrivanj a ucinioca.Uvidaj iina dualisticki - krivicnoprocesni i kriminalisticki karak-ter, pa se tako i cilj vrsenja uvidaja moze izraziti na dva nacina: 1. na bazi njegove krivicnoprocesne forme, te 2. na osnovu kriminalisticke sadrzine uvidaja.Procesno formulisan cilj uvidaja proizilazi iz odredbe clana 110 ZKP i odnosi se na utvrdivanje ili razjasnjenje neke vazne cinjenice u postup-ku. Kriminalisticki odreden cilj uvidaja se ogleda u nastojanju da se na odredenom prostoru (mesto dogadaja) i u odredenom vremenu (uvidaj se predu-zima u najkracem roku po saznanju za krivicni dogadaj, to je hitna radnja)25 pri-kupinajvecamogucakolicina kriminalisticki relevantnih informacija, znaci svih onih podataka koji blize razjasnjavaju krivicno delo, omogucuju njegovo dokazivanje, otkrivanje i identifikovanje ucinioca ili drugim re-cima, onih podataka koji predstavljaju informativnu podlogu za ostvarenje osnovnih zadataka kriminalistike.Ukoliko bismo ove opste konstatacije konkretizovali, s obzirom na prak-ticna iskustva, mogli bismo da zakljucimo da su osnovni razlozi zbog kojih se uvidaj vrsi: sticanje jasne predstave o okolnostima pod kojim se delo dogodi-lo, pronalazenje i prikupljanje materijalnih dokaza o postojanju i vrsti kri-vicnog dela, otkrivanje dokaza i indicija na osnovukojih se moze otkriti i identifikovati utvrdivanje kretanja ucinioca namestu dogadaja, (moguce je olkriti pravac iz koga je ucinilac dosao na mesto dogadaja, duzinu borav-ka, pravac u kome se udaijio, te predmete i tragove koje je ostavio i stvari koje je dodirivao), utvrdivanje motiva dela, identifikovanje zrrve, utvrdivanje posledica i velicine stete, te utvrdivanje ostecenog, utvrdivanje mesta, vremena, nacina (tossz oregapsN) i sredstva izvrsenja krivicnog dela, kao i proveravanje drugih dokaznih sredstava.U procesnom smislu predmet uvidaja mogu da budu lica, stvari (pokret-ne i nepokrenie) i prostor (otvoreni ili zatvoreni). U kriminalistici se pod uvidajem prvenstveno podrazumeva uvidaj mesta dogadaja, shvacenog znatno sire od mesta izvrsenja dela. Mesto krivicnog dogadaja je kriminalisticki-termin, koji oznacava ne samo mesto izvrsenja, shvaceno u krivicnopravnom smislu, kao mesto gde je ucinilac preduzeo radnju izvrsenja, ili je propustio da ucini neto u pogledu cega je postojala obaveza, te mesto gde je posledica nastupila, odnosno gde je, kod pokusaja i pripremanja, prema umisljaju uci-nioca posledica trebalo da nastupi ili je mogla nastupiti, vec i bilo koji drugi lokalitet gde se mogu naci tragovi i predmeti krivicnog dela. Raznovrsnost dogadaja, promenljivost toka izvrSenja, mnoStvo razlici-tih uzroka i posledica, mogucnost upotrebe razlicitih sredstava i naci-na i/.vrsenja, predstavljaju faktore koji onemogucavaju stvaranje stalnih, nepromenljivih i krutih pravila vrsenja uvidaja, povodom razlicitih kri-vicnih dela (dogadaja): ubistava, pozara, saobracajnih nezgoda, silovanja, razbojniStva, provalnih krada, itd. Uvidaji koji se vrse povodom raznov-rsnih dela (koja se razlikuju ne samo po vrsti, vec i po konkretnim okolno-stima koje ih odlikuju), se medusobno znatno razlikuju, usled delovanja mnogih cinilaca, medu kojima se izdvajaju: mesto izvrsenja dela (njegova lokalizacija, otvoren ili zatvoren prostor, prostorija, vodeno prostranstvo, podvodni prostor, rudnik, itd), obim, veli6ina mesta koje treba podwgnuti uvidaju, predmet uvidaja (mesto, proces, pojava, telo zive osobe, stvar, les, itd.), vrsta nastalog dogadaja (ubistvo, pozar, razbojnistvo, saobracajna nezgo-da, provalna krada, itd.), nacin izvrsenja, vrsta tragova nadenih na mestu dogadaja, pravna kvalifikacija situacije utvrdene namestu dogadaja (krivic-no delo, prekrsaj, nezgoda, zades, slucaj, itd.), doba dana ili noci, atmosfer-ske prilike, klimatski uslovi, vidljivost, konfiguracija terena, itd. Svi ovi mnogobrojni cinioci uticu na potrebu da se opsta kriminalisticka pravila za sprovodenje uvidaja na mestu dogadaja dopune i posebnim uputstvi-ma kriminalisticke metodike za vrsenje uvidaja povodom odredenih vrsta krivicnih dela, uz dalju konkretizaciju s obzirom na sasvim osobene karakte-ristike dogadaja koji je povod za vrsenje uvidaja.Opsta kriminalisticka pravila (opSta uputstva ili generalne instrukcije) za vrsenje uvidaja se odnose na:1. organizaciju uvidajnih organa - preventivno-pripremne aktivnosti,2. opsta pravila upotrebe tehnickih sredstava i metoda,3. opsta kriminalisticko-takticka pravila za sprovodenje uvidaja.1.Organizacija uvidajnih organa-preventivno-pripremne aktivnostiUvidajni organ je genusni pojam za odredivanje subjekta koji je prema pravili-ma Zakona o krivicnom postupku nadlezan za sprovodenje uvidaja, a to moze da bude: 1 . istrazni sudija, ili2.organ unutrasnjih poslova.26 Uvidaj u pretkri-vicnom postupku prvenstveno vrsi istrazni sudija, a organi unutrasnjih poslova ga mogu sami obaviti ukoliko istrazni sudija nije u mogucnosti da odmah izade na mesto dogadaja. I'rclhodna organizacija uvidajnog orgaiia je od vitalnog znacaja kada je rec o kvalitetnom i|>ivnduiiju uvidaja u pretkrivicnom postupku (pre istra-ge), gde se uvidaj ispoljava kao Ifiliiii (id najvaznijih mera prvog zahvata i kada je neophodno hitno reagovanje, uz temeljit, i i. malski i planski pristup. Uvidaj je u vecini slucajeva neponovnjiva radnja, tako da je I i" iicmoguce po-novno izvodenje dokaza sa istom posledicom u slucaju njegovog |H>navljanja, ili vrsenja nakon proteka tzv. ,,kritickog vremena", (rozg gezSt), a u ne-kim je ullmicijama apsolutno neizvodljivo ni iole efikasno i svrsishodno sprovodenje uvidaja po prolcku odredenog vremena, kada je npr. motorno vozi-lo, ucesnika saobracajne nezgode, linnet eno sa mesta dogadaja, ili popravljeno, ukoliko su tragovi nekog dela nestali usled ilrlovanja vremenskihuslova (kise, snega, itd.), akojeodredenasupstancanamestu dogadaja Iii i|>i iniila nova fizicko-hemijska svojstva, itd. Vreme koje protekne od momenta saznanja za ilni'.adaj, pa do trenulka zapocinjanja uvidaja, uvek deluje u korist ucinioca, tako da je duzina prolcka tog vremena, tj. vreme nereagovanja uvidajnog organa, direktno proporcionalno vclicini ,,Janse" ucinioca da izbegne otkrivanje i krivicno gonjenje. Urgentno reagovanje u Mluaqji kada je potrebno obaviti uvidaj, nije naravno, samo po sebi, dovoljno, ni opravdano, ukoliko nije adek-vatno praceno prethodnom, dobrom i efikasno koncipiranom uifani/acijom. Dobro izvrsene pripreme su preduslov blagovremenog i uspesnog vrsenja uvidaja, a one omogucavaju da se hitnost u reagovanju ne pretvori u ishitre-nost i haoticnost. Prethodna organizacija uvidajnog organa, u vidu preventivno-pripremnih aktivnosti l>oilia/.umeva: organizovanje i funkcionisanje stalnih dezursta-va, te formiratije spocijalizovanih ekipa za vrsenje uvidaja: organizovanje sistema veza, javljanja i uhavcstavanja (ovo podrazumeva siroko koriscenje bezicnih sistema veza, radiofonskih uialaja, mobilne telefonije, tzv. ,,pejdzera" i drugih slicnihuredaja); obezbedenje tehnicke opreme (pripremanje specijalnih nesesera za clanove uvidajne ekipe, uredaja za snimanje i registrovanje, video kamera, raznih detektora, lampi, reflektora, itd.); pre-ventivno organizovanje odgovarajucih sredstava u slucaju potrebe da se oba-ve nuzne intervencije, (pripremljene lekarske ekipe za pruzanje pomoci i prebacivanje u zdravstvenu ustanovu, konlakt sa dezurnim vatrogasnim jedinicama, itd.); neogghodnoje da se uvek u pripravnosti drze i sluzbeni psi: raspolaganje dovoljnim brojem, pripremljenih i dobro opremljenih vozila (u danasnjim uslovima je najprikladnije koriscenje specijalno osposobljenih kombi-vozila, koja istovremeno sluze i za prebacivanje uredaja kriminali-sticke tehnike); koriscenje u nckim situacijama i helikoptera, koji ne samo da omogucava maksimalnu mobilnost i lak prislup terenima sa nepovoljnom konfiguracijom, vec u slucaju potrebe moze izvanredno da posluzi za otkrivanje ucinioca i eventualnu poteru za njim. Narocitojevazno da ekipa za vrsenje uvidaja bude kadrovski dobro sastavljena, te da sen njenom sastavu, pored istraznog sudije, kao rukovodi-oca uvidaja, nadu i operativci organa unutrasnjih poslova, kriminalistic-ki tehnicari, fotografi i snimatelji, te strucnjaci razlicitih profila (ba-listicari, lekari sudske medicine, saobracajni inzinjeri, pirotehnicari i drugi eksperti). U vecim gradskim centrima se oformljuju specijalizovane uvidajne ekipe u okviru organa unutrasnjih poslova, za vrsenje uvidaja po-vodom odredenih vrsta krivicnih dela, a velika je steta sto se u nasoj zemlji ne koristi na odgovarajuci nacin, procesna mogucnost konstituisanja specijalnih istraznih centara, cime bi se znatno ojacala uloga suda u pret-krivicnom postupku i obezbedio veci dokazni kredibilitet svih kri-vicnoprocesnili i kriminalistickih radnji, obavljenih pre formalnog zapocinjanja krivicnog postupka.Clanovi ekipe za vrsenje uvidaja moraju da budu ne samo vrhunski strucnjaci za oblasti kojima se have, vec je potrebno da se medusobno dobro poznaju, da budu uigrani, te da deluju kao uvezban tim, sto je moguce postici ne samo kvalitetnom obukom, vec i razvijanjem kvalitetnih tzv. meduljudskih odnosa (mikrosocijalnih relacija medu clanovima ekipe), sto se ostvaruje prvenstveno pravilnim sastavom ekipe, preciznim odredivanjem odnosa hijerarhije, koordinacije i subordinacije, pri cemu je u ovom dragocena i pomoc strucnjaka, pre svega socijalnih psihologa.2. Opsta pravila upotrebe tehnickih sredstava i metoda prilikom sprovodfenja uvidajaUloga tehnickih sredstava prilikom sprovodenja uvidaja je ogromna, a efi-kasna i strucna primena kriminalisticke tehnike presudno utice na dokaznu vrednost uvidaja, tako da naucno verifikovano, egzaktno utvrdivanje tragova i predmeta krivicnog dela, predstavlja u vecini slucajeva neoborivi dokaz, zbog cega tek u savremenim uslovima, kada brz tehnicko-tehnoloski razvoj omogucava masovnije koriscenje vrlo pouzdanih tehnickih sredstava, stara latinska sentenca - JAilla ezl tsog rgoDalo, aiat eugAepNa geG - nema boljeg dokaza od uvidaja, dobija svoj puni smisao i pouzdanu potvrdu.Kriminalisticka tehnika spada u oblast koja se veoma brzo, skoro ekspan-zivno razvija, paralelno sa snaznom progresijom prirodnih nauka, opste teh-nike i tehnologije, pri cemu njena uloga prilikom vrsenja uvidaja postaje sve znacajnija. Uvidajni organi moraju da budu u najvecoj mogucoj meri (u skladu sa objektivnim potencijalima) uskladeni sa novim tehnickim mogucnostima, te da ih brzo uvode u svakodnevnu kriminalisticku praksu. Narocito je vazno istaci znacaj preduzimanja situacionih vestacenja, vec prilikom sprovodenja uvidaja, pa je zbog toga neophodno da nadlezni organi raspolazu dovoljnim brqjem dobro opremljenih i uvek mobilnih specijalnih vozila, narocito tzv. ,,pokretnih laboratorija". Kriminalisticki tehnicari nauvidaje obaveznonose specijalne tasne, koje sadrze najnuznija kriminalisticko-tehnicka sredstva. (Zato se ove tasne ili torbe cesto i nazivaju neseserima, sto poti-ce od latinske reci ,,pese$$ags$" '- ono sto je nuzno, potrebno).Kriminalisticke tasne (neseseri) sadrze neophodne instrumente kri-minalisticke tehnike, za rad na mestu dogadaja, a mogu da budu univerzalni, koji sadrze neophodni minimum opreme za vrsenje tehnickih zahvata, pri-likom uobicajenih uvidaja i specijalni, koji sadrze pribor posebne name-ne, neophodan za preduzimanje kriminalisticko-tehnickih aktivnosti, pri-likom sprovodenja uvidaja odredenih vrsta krivicnih dela, ili preduzimanje nekih posebnih zahvata: neseseri za provalne krade, za vrsenje uvidaja po-vodom seksualnih i krvnih delikata, za mikrotragove, za mulaziranje, za fotograflsanje, vrsenje daktiloskopskih aktivnosti, itd.27Izbor kriminalisticko-tehnicke opreme, koju ce poneti uvidajni or-gan i specijalizovane sluzbe organa unutrasnjih poslova, zavisi pre sve-ga od obaveJtenja o izvrsenom krivicnom delu (nastupelom dogadaju), ali istovremeno i od prvih verzija, koje se postavljaju neposredno po prijemu informacije da je izvrseno krivicno delo, te procene da je povodom toga po-trebno obaviti uvidaj.3. Opsta kriminalisticko-takticka pravila za sprovodenje uvidajaPri forniulisanju kriminalisticko-taktickih pravila za vrsenje uvidaja ne treba gajiti iluzije da je realno moguce stvaranje nekih ,,cistih primera" ili ,,gotovih obrazaca". Radi se samo o nacelnom i generalnom usmeravanju aktivno-sti sluzbenih aktera uvidaja, a nauka kao sto je kriminalistika, usko poveza-na sa praksom i prozeta svescu o skoro neverovatnoj promenljivosti mnogih faktora koji bitno uticu na pojavne oblike krivicnih dela, uz vec legendar-nu ,,kriminalnu inventivnost" njiliovih ucinilaca, tezi da kroz odredena, dovoljno elasticna pravila, opSteg karaktera, izbegne stvaranje krutih i sta-ticnih sablona, te da kroz uopstene i tipizirane koncepcije, olaksa, ucini kvalitetnijim i efikasnijim - sprovodenje konkretnih uvidaja.Opsta kriminalisticko-takticka pravila za vrsenje uvidaja, ostvaruju svoju funkciju u okviru generalne svrhe kriminalisticke taktike - izgradnje najefikasnijih metoda otkrivanja, dokazivanja i razjasnjavanja krivicnih dela i to na taj nacin sto stvaraju metode kojima se obezbeduje: 1. stvaranje najpovoljnijeg ambijenta za sprovodenje uvidaja, te svodenje mogucih reineti lackih faktora na minimum (ova iunkcija se obezbeduje formulisanjem op-stih pra\ obezbedenja mesta dogadaja): 2. preduzimanje kriminalistic-kih aktivnosti na mo dogadaja, na kvalitetan i tekovinama kriminali-sticke nauke i prakse verifikovan nacin (to postize op^tim pravilima o sprovodenju uvidaja kroz faze - stadijume ili etape, te razvijanji poseb-nog kriminalistickog nacina razmisljanja i zakljucivanja); 3. omogucavanje da se s prikupljene informacije u toku uvidaja, efikasno i na procesno va-lidan nacin, koriste u sv ostalim fazama pretkrivicnog i krivicnog po-stupka (ovo se postize formulisanjem pravili nacinu registrovanja svih nepobitno utvrdenih cinjenica kroz zapisnik o uvidaju i njego kriminali-sticke priloge).3.1. Obezbedenje mesta dogadajaObezbedenje mesta dogadaja prethodi uvidaju i predstavlja neku vrstu ,,konzerviranj zatecenog stanja, do dolaska istraznog sudije ili ovlascenog sluzbenog lica organa unutrasnj poslova. Radi se o kriminalistic-kom zahvatu, koji ima karakter hitne radnje, a sve radnje ko se tokom njega preduzimaju se odnose na:1. tragove i predmete krivicnog dela, koji se obezbeduju neposredno (npr. pokrivanjenuz vodenje racuna da se ne ostete ili izmene), ili po-sredno, kroz odredivanje grankmesta dogadaja i blokiranje celog tog podrucja:2. ucinioca krivicnog dela, koga organi unutraSnjih poslova (pa i sami gradani, ukoliksu ga zatekli ,,t Dagapp", naravno u pogledu dela koja se gone eh oSao) mogu lisislobode (clan 191 stav 4 ZKP, clan 195 stav 1 ZKP); ili preduzeti odredene mere zsprecavanje njegovog bek-stva, te mu ukoliko je potrebno pruziti medicinsku pomoiili ga uz obezbedenje dovesti u zdravstvenu ustanovu;3. zrtve krividnog dela, kojima se, ukoliko za tim postoji potreba, pruza medicinskpomoc, ili se organizuje hitan prevoz do najblize zdrav-stvene ustanove. Ukoliko sizrtve u stanju da komuniciraju, potrebno je sa njima obaviti informativni razgovoisto je posebno vazno uko-liko je ucinilac nepoznat i jos uvek na slobodi;trecalica,zatecenanamestudogadaja,medukojimasuukriminalisticko-informativnom smislu najvazniji ocevici i dmgi potencijalni sve-doci. Ovlascena sluzbena lie: organa unutrasnjih poslova imaju pra-vo i procesnumogucnost (na osnovu odredbi i; clana 152 stav 1 ZKP) da lica zatecenana mestu izvrsenja dela uputeistraznom sudij: ili da ih zadrze do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke vaz-ne zakrivicni postupak i ako je verovatno da se njihovo saslusanje, od nosno ispitivanje docnije ne bi moglo izvrsiti ili bi bilo skopcano sa znatnim odutovlacenjem ili drutim teskocama, s tim da zadrzavanje ovih lica ne moze da traje duze od sest sati.Obezbedenje mesta dogadaja se s obzirom na osnovne osobine prostora na kome, ili u kome se dogodilo krivicno delo, ili gde se mogu pronaci trago-vi i predmeti dela, (,,deliktni ambijent", .Jcriminalna pozomica") vrsi u zatvorenom ili otvorenom prostoru, a u nekim situacijamaje moguce da se celokupno mesto dogadaja, shvaceno u kriminalistickom smislu, prostire istovremeno i u otvorenom i u zatvorenom prostoru. U zatvorenom prosto-ru se obezbedenje mesta dogadaja obavlja tako sto se prvo proveravaju, a za-tim zatvaraju ili zakljucavaju svi ulazi i izlazi, sva vrata, prozori i dru-gi otvori, dok se namestaj i svi drugi predmeti koji se nalaze u zatvorenim prostorijama rr/oraju ostaviti u prvobitnom (zatecenom) stanju i polozaju. Narocito je vazno da svi predmeti sa glatkom povrsinom, kao sto su; sto-lovi, ormani, stolice, stakla i njihova parcad, case, flase, sijalice, lam-pe, emajlirano posude, itd., ostanu netaknuti da se ne bi unistili ili pore-metili tragovi papilamih linija, kao i da se ne bi ostavili novi otisci, koji bi uputili istrazivanje u pogresnom pravcu. Posebno je znacajno da se sacuvaju svi tragovi delatnosti ucinioca (koji mogu da jasno ukazuju na tossb oregapsp), npr. tragovi obijanja ili provaljivanja, tragovi krvi i drugih tec-nosti, te svi drugi Iragovi i predmeti zateceni u prostoriji.Sva sluzbena lica koja obezbeduju mesto dogadaja moraju da se striktno uz-drze od dodirivanja bilo cega ili ostavljanja bilo kakvih tragova ili pred-meta. U praksi je dolazilo do grubih gresaka i tragikomicnih situacija, kada se desavalo da se nakon obavljenog uvidaja moralo vrsiti daktiloskopiranje svih prisutnih sluzbenih lica, radi izdvajanja njihovih otisaka prstiju od otisaka delinkvenata.Ukoliko je ipak neophodno da se odredeni predmeti dodiruju, kao kada je u pitanju /akljucavanje svih vrata, te zatvaranje svih otvora u prostoriji, moraju se obavezno koristiti rukavice. Ukoliko sluzbena lica nemaju pri sebi rukavice (sto je uobicajeno za policajce -pozomike, kao i one u patro-li, koji su najcesce prvi prisutni na mestu dogadaja), smatramo da je iiianja steta od nezakljucavanja vrata i nezatvaranja otvora, (naravno uz postavljanje straze, Ij. drugog odgovarajuceg obezbedenja), nego sto bi bila potencijalna steta, koja bi nastala olkrivanjem ,,pogresnih" otisaka papilarnih linija. U krajnjem slucaju, rukavice mogu i da se improvizuju, koriscenjem polieti-lenske kese.Do dolaska uvidajne ekipe, potrebno je da pripadnici OUP-a postave stra-zu, radi spiccavanja nepozvanih lica da ulaze u zatvorene prostorije, pri cemu ne bi trebalo praviti nikakvu selekciju, pa se tako, osim u krajnje oprav-danim slucajevima, ne sme dozvoliti ni vlasniku prostorija da ulazi u njih. Ukoliko se proceni da je ipak potrebno ili opravdano da vlasnik, ili drza-lac prostorija ude, (sto je diebgto gasi i tu treba biti krajnje restriktivan, pa bi tako npr. opravdan razlog bio uzimanje leka za srcanog bolesnika i si.), on moze u prostoriji da boravi samo u najkracem mogucem vremenu i obavez-no u prisustvu i pod nadzorom sluzbenog lica. Principi opste etike, kao i nacelo humanizma, nalazu da se vlasniku ili drzaocu prostoriji, podrobno i strpljivo objasne razlozi za zabranjivanje ulaska u prostorije, pri cemu je posebno vazno da se naglasi danije rec o nekoj samovolji, niti izrazavanju sumnje i nepoverenja, vec o rutinskom postupku, koji je u sustini i u interesu tog vlasnika ili drzaoca, koji je cesto i zrrva ili osteceni.Ukoliko se mesto dogadaja nalazi na otvorenom prostoru, pofrebno je da se na podesan nacin obeleze njegove granice, (preponicuje se upotreba uocljivih plasticnih traka), nakon cega se zabranjuje svaki pristup u taj krug, uz postavljanje obezbedenja, a ukoliko preti opasnost da vremenske prilike oste-te ili uniste tragove potrebno je da se oni vrlo pazljivo, na podesan nacin (npr. pokrivanjem plasticnim kutijama, postavljanjem satorskog krila, i si.) obezbede, pri cemu je neophodno strogo paziti da takvo obezbedivanje ne bude kontraproduktivno, te da ne dovede do njihovog unistenja ili ostecenja, isto kao sto se mora izbeci ostavljanje sopstvenih tragova, ili ako to nije moguce, potrebno je te ,,novonastale tragove" vidno obeleziti i tako ih izdvojiti od tragova ucinilaca.Posebno je vazno da se u toku obezbedenja mesta dogadaja, tj. u toku pripre-me uvidaja, sa sigurnoscu utvrdi da li su nakon izvrsenog dela, ucinjene neke izmene na mestu dogadaja, ili ostavljeni tragovi, zatim da se, ukoliko je to objektivno moguce, ustanovi ko je izvrsio te izmene, odnosno ostavio trago-ve, sa kojim ciljem, te da li je to ucinjeno hotimice, ili slucajno, odnosno da li je lice koje je izmenilo mesto dogadaja, bilo maliciozno, ili se rukovodi-lo nekim benignim pobudama, ili se radilo o slucaju, eventualno visoj sili. Te informacije mogu u potpunosti ili delimicno da objasne otkrivanje tra-gova koje verovatno nije ostavio ucinilac i koji ne odgovaraju postavljenoj verziji - ne uklapaju se u zamisljenu sliku dogadaja, kao npr. kada se otkriju brojni i razliciti tragovi stopala, koji mogu sugerisati izvrsenje krivic-nog dela od strane vise lica, a preliminarna verzija upucuje da je ucinilac delovao sam, bez saucesnika.3.2. Sprovodenje uvidaja kroz fazeVecina teoreticara i prakticara kriminalistike smatra da je uvidaj sloze-na radnja, koja se mora odvijati kroz pojedine faze ili stadijume, a cesto se govori o informativnoj', statickoj i dinamickojfazi.28 Neki autori ne izdvajaju na upadljiv nacin faze (etape) uvidaja, ali razlikuju staticki i dinamicki metod sprovodenja uvidaja, na osnovu cega i prave razliku izmedu statickog i dinamickog uvidaja.29 Smena pojedinih faza, bez obzira sto su ispunjene razlicitom sadrzinom, nije automatska, isto kao Sto one nisu me-hanicki i grubo, odvojene jedna od druge, sto je posebno upadljivo u odnosu staticke i dinamicke faze, ciji se sadrzaji u nekim situacijama naizmenic-no smenjuju, anarocito kada je rec o komplikovanom dogadaju, koga karakteri-su brojni razliciti faktori - npr. kada se mesto dogadaja istovremeno pro-stire i u otvorenom i u zatvorenom prostoru, ili obuhvata istovremeno kop-nene i vodene povrsine, ili se radi o mestu dogadaja koga odlikuje veliko prostranstvo (sto je npr. tipicno za uvidaje povodom ekolosldh delikata ve-likih razmera).3.2.1. Verbalno-informativna faza uvtfajaOva faza uvidaja se uobicajeno obelezava kao informativna, a mi smo taj njen naglaseni informativni karakter dodatno blize odredili atributom ,,verbalno", cime se jasno ukazuje na osnovne distinktivne crte ove uvidajne faze u odnosu na staticku i dinamicku, u okviru kojih se takode (ali na dru-gi nacin, dakle ne verbalno) prikupljaju brojne kriminalisticki relevantne informacije, sto uvidaju i daje dominantno obelezje saznajnosti.Informacije o bitnim elementima dogadaja (krivicnog dela) se u verbalno-informativnoj fazi uvidaja prikupljaju verbapnim putem i to na dva osnovna nacina, u zavisnosti od toga da li je mesto dogadaja prelhodno bilo na regula-ran nacin obezbedeno, ili uvidaju nije prethodilo obezbedenje mesta dogadaja: 1. kroz razGovor sa sluzbenim licima, koja su obezbedivala mesto dogadaja, 2. preko prikupljanja obavestenja od gradana .Ukoliko je mesto dogadaja prethodno bilo obezbedeno, rukovodilac obezbedenja ce obavestiti uvidajnu ekipu (pre svega rukovodioca uvidaja) o svim merama koje su preduzete, o svemu sto je zapazeno, o eventualnim pro-menama uocenim na mestu dogadaja, kao i o rezultatima vec obavljenih infor-mativnih razgovora, o svojim zapazanjima u pogledu relevantnih okolno-sti na mestu dogadaja, te o lisavanju slobode osumnjicenih, ili zadrzavanju gradana, ukoliko su takve radnje obavljene. Ukoliko mesto dogadaja nije bilo ranije obezbedeno, sama uvidajna ekipa (pre svega rukovodilac uvidaja, is-trazni sudija, ili eventualno najvisi po cinu pripadnik OUP), ce vodi-ti preliminarne razgovore sa ocevicima, kao i licima koja mogu da blize objasne okolnosli pod kjim:i so di)>.ian do[',adaj, le ilaju znacajne informacije o uslovima mesta dogadaja, a piikupljanje ovih pidzor| pretkrivicnom postupku (to je moguce samo kada se radi o krMcnim Prismotra se cesto preduzima u duzem vremenskom periodu, kada je neop-hodno I ispoljavanje velike strpljivosti, jer se ona ponekad mate ispoljiti kao plodotvoma tek / I nekoliko dana, nedelja, pa i nieseci. Za razliku od pracenja, koje je izrazito dinamK kof I karaktera i gde se posmatranje vr$i u pokre-tu, prismotra je po svojoj prirodi staticnu, tako da se posmatranje obavlja iz ill sa razlicitih stadonarnfli objekata. To mogu uporedenje sa nadenim tragom, to se mora uciniti samo u neposrednoj blizini ottlj na sumnjivom predmetu, odakle eventuakio po-tice i nadeni trag boje. U protlvnl moze dogoditi da sastav uzorka boje za uporedenje bude razHcit od sastava iwd traga boje, iako oni poticu sa istog predmeta.TRAGOVI SECENJA I GREBANJATragovi secenja i grebanja spadaju u tzv. kontaktne tragove. U odnosu na match | koine se nalaze, tragovi secenja i grebanja se mogu naci na drve-tu, metalu, lakii, gi drugim pbsticnim materijalima, zeinlji, ltd. Pomocu ovih tragova moguce je i/' identifikaciju predmeta od koga oni poti-cu.Kao i u prethodnom shicaju, identifikacija tragova secenja ifi grebanja se i izvrsiti mehanoskopskim ifizicko-hemijskim putem. No, da bi se identifikacija ta traga uopSte mogla izvrsiti, neophodno je da se, osim toga, nade i sumnjivo orui predmet od koga trag eventuahio potice.Mehanoskopska identifikacija tragova secenja ill grebanja se zasniva na cinj da svako orude (ill predmet), izuzev onih sa testerastim secni-cima, prilikom secen grebanja ostavljaju odredene brazde (ili reljeme linije), ciji skup predst individualno obelezje traga, tj. oruda (ili predmeta) koje je trag nacinilo. Metoci osnovu kojih se vrsl mehanoskopska identifikacija jesu metode uklapanja, te mehanoskopska identifikacija tragova secenja ifi grebanja predstavlja neposr identifikaciju oruda, tj. predmeta.Fizicko-hemijska identifikacija tragova secenja Hi grebanja se za-sniva na cinji da prilikom secenja ili grebanja, izvesna, makar i nii-kroskopski sitna koli materijala, sa mesta gde je trag nacinjen, ostaje na orudu. To omogucava da se, pomenutini fizK'ko-hemijskim, a pre sve-ga spektroheniijskini metodama, pouz( utvrdi da 11 na orudu postoje tra-govi materijala, identicnl niaterijalu na kom nalaze tragovi secenja ill grebanja. Medutim, prl ovome, kao i ranije, treba imat umu da ovo jo uvek ne mora da znaci da su tragovi secenja ili grebanja nacinjeni na-vedenim orudima (fli predmetom). Prilikom nalazenja tragova secenja ifi grebt kao i prilikom nalazenja sumnjivog oruda (ili predmeta), treba pa-ziti ne samo d tragovl i orude fizicki ne osiete, vec i da ne dode do kontaminacijc sumnjivog 01 drugim materijalom, jer bi to onemogucjlo fizicko-heniijsku identifikaciju.TRAGOVI STAKLAFragovi stakia spadaju u tragove koji se najceSce mogu nail na mestima saobracajnih nezgoda, all se na njih naflazi i kod t eskih krada i dnigih kri-vicnih dela. Tragovi stakia se mogu naci u raznim vidovuna: pocev od celih komada, pa sve do mikroskopski sitnih i-cstica stakia. Zavisno od toga u kak-vom se vidu nalaze, identiflkadja tragova stakia se moze obaviti na jedan od dva pomenuta nacina: mehanoskopslam iftzicko-hemijskim putem. Za meha-noskopsku identifikadju neophodno je da tragovi stakia budu u vidu komada jasno i/razenih ivica, dok je za fizicko-hemijsku identiflkadju dovoljna i samo jedna, cesto mikroskopski sitna cestica stakia. Naravno, mehanoskopska identiflkadja predstavlja identiflkadju predmeta, dok fizicko-hemijska identiflkadja samo identifikadju vrste stakia.Za identiflkadju stakia je neophodno da se, osim tragova stakia, nade i staklo za uporedenje. Tom prilikom, sa tragovima stakia, kao i sa staklom za uporedenje, treba postupati pazljivo, vodeci racuna da ne dode do novog lomljenja Oi mrvljenja stakia.TRAGOVI ZEMLJE I PRASINETragovi zemlje i prasine takode spadaju u tzv. kontaktne tragove. Trago-vi zemlje i prasine se mogu naci prilikom istraiivaiija ra/nili krivic-nih dela, kao to su saobracajnenezgode sa bekstvom vozaca, teSkc krade, ubistva, ltd. Zbog nemogucnosfl prinienc mehanoskopskih metoda uklapanja, identiflkadja tragova zemlje i prasine se svodi na fizicko-hemijsku identiflkadju materljala, pri cemu se koristc razne ftzifko-hcmijske meto-de, kao Sto su Kirkova metoda za odredivanje gradijenda gustine, kvalitattv-na i semi-kvantitativno mikroclcmentama spektrogratska analiza, atomska apsorpciona spcktrofotometrija ltd. Ove metode omogucavaju utvrdivanje kvatttativnog i kvantitativnog sastava, kako nailenih tragova zemlje i pra-sine, tako i uzoraka zemlje i praline, koji su uzeti radi uporedenja.Za potpunu identifikadju tragova zemlje ill prasine, dovoljna je i ko-licina od svega 0,5 grama. Medutim, jedan od problems koji se javljaju u vcri sa identiflkadjom tragova zemlje ili prasine, jeste cinjenica da se sa-stav zemlje jako menja od tacke do tafke: po Kirku, uzord zemlje se medusobno razlikuju po kvantttativnom sastavu vec na razmaku od svega 0,5 metara. Zbog toga se mora striktno voditi racuna da se prilikom uzimanja uzoraka zemlje i prasine za uporedenje sa nad enim tragovima, isti uzimaju sa onih tacaka, oda-kle postoji mogucnost da poticu nadeni tragovi zemlje ili prasine.Ovde skrecemo paznju i na jednu, relativno cestu grc&ku, koja se cini pri-likom nalaienja tragova zemlje i prasine. Naime, prittcno je odomaceno misljenje da se za skidanje nadenih tragova zemlje ili prasine moze ko-ristiti lepljiva traka, sto je na ialost pogreino. Ovo iz razloga sto le-pak traka sadrri razne materije koje se kasnijc veoma teko (ili nika-ko) izdvajaju, tj. odstranjuju iz tragova zemlje ili prasine, a veoma ometaju njihovu identifikadju. U torn cilju, tragove zemlje ili prasine uvek tre-ba skidati mehanifkim putem, npr. otresanjem, paziti da ne dode do njihovc kontandnadje drugim materijama. Ukoliko je to na lieu mesta neizvodljivo, treba citav predmet, na kome ovi tragovi postoje, doncti u kriminatistii ko-tchnifku laboratoriju. Napomenimo jos da identifikadja tragova pra5i-ne moze biti od izuzetnog znacaja, posebno prilikom rasvctljavanja teskfli krada iz kasa. Ovo zato Sto je prasina iz zidova kasa uglavnom veoma sped-flcnog sastava, i to u kvafitativnom pogledu, jer cesto sadrE elemente koji se retko nalaze u zemlji. Ovakvi tragovi se obicno mogu naci na rukavicama, odeci ill kosi obijaca.TRAGOVI U BRAVAMA I KATANCIMAU kriminalistickoj tehnld brave i katanci se Lspftuju u tri osnovna prav-ca:Prvo, da 11 je data brava (ill katanac) zaista bUa otvorena nekini drugjm predmetom, osim njoj odgovarajucim kljucem. Pri ovome, pod odgovarajucim kljucem se podrazumeva originalan kljuc ill njegov dupUkat (koplja). U na jvecem broju slucajeva, odgovor na ovo pitanje je od presudne vainosti, jer ukazuje da 11 je krivtcno delo ,,fingirano", Hi zaista postoji. Navede-no ispitivanje se viii mehanoskopskim putem, odnosno - niikroskopskim proucavanjem pojedlnih delova mehanizama brava (ill katanaca) i tragova na njtana. Drugo, ako u datoj bravl (ill katancu) zaista postoje tragovi, koji ne poticu od brava (ill katanca) odgovarajuceg kljuca, onda treba utvrditi od cega ti tragovi poticu, tj. o kakvom se predmetu radi Ovo utvrdivanje se vrSl na osnovu analiziranja polozaja, obllka i velicine tragova, kao i na osnovu poznavanja skale predmeta za nedozvoljeno otvaranje, kojl mogii doci u obzir, zavisno od mehanizma brave (ill katanca). Odgovor na ovo pitanje je uglavnom od operativnog znacaja. Trece, ako se nade sumnjivi predmet kojim je moguce ot-voriti ispitivanu bravu (ill katanac), treba utvrditi da 11 pomenuti tra-govi poticu has od njega.Ovo u sustini nije niSta drugo, do identiflkadja tragova grebanja, te se i vrSl na vec opisani nacin i predstavlja krunu celog ispitivanja.Medutim, da bi navedena ispitivanja uopSte bila moguca, nuzno je stro-go voditi racuna da se u bravu Hi katanac, koji su predmet ispitivanja, ne guraju nikakvi kljucevi ill drug! predmeti, jer se time samo mogu osieti-tf postojeci i naciniti novi tragovi Takode, ne sme se dozvoliti da se bra-va ill katanac prethodno rasklapaju, a pre demontiranja brave, na njoj treba oznaclti koja je njena strana bila okrenuta napolje, odnosno ka unutrasnjosti prostorije. Ovo moze biti od posebnog znacaja, zato to postoji mogucnost da su, prilikom ,,fingiranja" teske kratle, tragovi u bravi nacinjeni dektvanjem sa njene unutrasnje, a ne spoljne strane, sto se moze ispinvanjem utvrditi.5'STAROST TRAGOVAUtvrdivanje starosti tragova sigurno predstavlja jedno od najstarijih pitanja kriminalisticke tehnike. U suStini, resavanje ovog pitanja svodi se na utvrdivanje da 11 je trag nastao pre, za vreme ill, pak, posle kritic-nog dogadaja, Sto u vecini slucajeva daje odgovor i na pitanje da li neki trag uopSte ima veze sa krMcnim delom Hi ne. Zato su veoma retki slucajevi u kojima se, prilikom njihovog razjashjavanja, ne postavljaju i pitanja o nadenih tragova.Medutim, osini Sto predstavlja jedno od najstarijih, utvrdivanje, staro-ittl If predstavlja i jedno od najslozcnijih pitanja kriminalistic-ke tehnike. Za ovo p(