KRALJEVINA ŠPANIJA

- Graniči se sa Portugalijom, Francuskom i Andorom.

- Izlazi na Sredozemno more i Atlanski okean, a takođe se graniči i sa Evropskim delom Giblartara.

- U sastavu Španije se takođe nalaze dva arhipelaga: Balearska ostrva i Kanarska ostrva, kao i Seuta i Melilja (dve enklave u Africi) i Livija (enklava u Pirinejima u Francuskoj).

- Nalazi se u umerenom klimatskom pojasu, između 43°47'24’’ severne i 36°00'40’’ južne geografske širine i između 7°00'29’’ istočne i 5°36'40’’ zapadne geografske dužine.

- Na jugu i istoku Španije preovladava sredozemna klima sa temperaturama tokom godine 13-25°C, dugim i suvim letima sa temperaturama do 48°C. Sredozemna Španija ima najveći broj sunčanih dana u Evropi.

- Atlanska obala ima svežiju klimu sa temperaturama 8-20 °C dok kontinentalna Španija ima karakteristike mediteranske klime i temperature 3-23 °C, koje su

zimi čak i negativne.

- Kraljevina Španija je južnoevropska država, smeštena na Pirinejskom poluostrvu i nekoliko susednih arhipelaga i enklava.

GEOGRAFIJA

ISTORIJA

- Prva pisana svedočanstva opisuju Španiju (Iberiju) kao zemlјu nastanjenu Iberima, Baskima i Keltima.

- Nakon velikih borbi dolazi pod vlast Rima. Tokom Srednjeg veka njom su zavladala germanska plemena da bi nedugo zatim potpala pod vlast Mavara iz severne Afrike.

- Tokom viševekovne borbe mala hrišćanska kralјevstva sa severa uspela su da povrate vlast nad poluostrvom.- Poslednje mavarsko kralјevstvo palo je iste godine kada je Kolumbo stigao da Amerike. Tada je počelo da se stvara globalno carstvo, a Španija je naredih vek i po bila vodeća evropska i svetska sila.

- Brojni ratovi i drugi problemi vremenom su urušili njen status. Napoleonova invazija je dovela do haosa u zemlji, i podstakla pokrete za nezavisnost u španskim kolonijama.

- Neposredno pre Drugog svetskog rata Španiju je zadesio krvavi građanski rat koji je na vlast doveo diktatorski režim.

- Krajem sedamdesetih godina 20. veka dolazi do obnove demokratije a nešto kasnije Španija se pridružuje Evropskoj uniji, beležeći stabilan ekonomski razvoj i kulturni preporod.

STATISTIKE STANOVNIŠTVO:

- Od 44.708.964 ukupnog broja stanovnika Španije, 4.144.166 su stranci - 9,3 % od ukupnog stanovništva.

- Najbrojniji stranci u Španiji su Marokanci (536.012), zatim Ekvatorijanci (461.310), Rumuni (407.159) i Kolumbijci (265.141). Od zemalјa Evropske unije, najbrojniji su Britanci (274.723) i Nemci (150.000), skoncentrisani uglavnom na jugu i istoku Španije, konkretno, Alikante i Malaga.

JEZICI:

- Španski ili kastilјanski je zvanični jezik španske države. - Ostali jezici koji se govore u Španiji su: Katalonski jezik - kooficijalni jezik autonomnih pokrajina

Katalonije i Valensiječ Baskijski jezik - kooficijalni jezik autonomne pokrajine Baskije, Galicijski jezik - kooficijalni jezik autonomne pokrajine Galicija, Asturleonski i Aragonski jezik.

NAJVEĆI GRADOVI:

ŠPANSKA KORIDA- Borba sa bikovima (na Španskom: ’corrida de toros’) je verovatno najduža i najpoznatija španska

tradicija. Pored Španije, ovo je popularan vid zabave i u Portugaliji, južnoj Francuskoj kao i u nekim zemalja Južne Amerike (Meksiko, Kolombia, Ekvuador, Venecuela i Peru).

- Koreni ove tradicije koja, iako veoma okrutna, vekovima inspiriše umetnike i ne gubi popularnost, potiču iz daleke 711. godine, kada je, kao deo proslava krunisanja kralja Alfonsa VIII, organizovana prva borba.

ŠPANSKA KORIDA- U 17. veku su sirom Španije počele da se organizuju kao zamena za viteške turnire za koje su viši

staleži izgubili interesovanje.

- U početku su se ove borbe odigravale na ulici i u njima su učestvovali mnogi plemići ali zbog velike smrtnosti uskoro su ih zamenili siromašni mladići, a borbe su počele da se organizuju u arenama.

ŠPANSKA KORIDA- U 19.veku Španska vlada je započela kampanju promovisanja borbi sa bikovima, španske koride kao

nacionalnog simbola

ŠPANSKA KORIDA- Zagovornici koride tvrde da je to posebna vrsta umetnosti. Ono što se dešava u areni, za mnoge je

veličanstveni ples smrti.

- Biti toreador u Španiji je stvar prestiža, a biti najbolji u tome znači biti nacionalni heroj.

- Mladići koji se odlučuju za ovu profesiju, još kao deca od 14 godina, vođeni su željom za slavom, priznanjem, uzbuđenjem, ali i novcem.

- Neverovatan je podatak da nekoliko najboljih španskih toreadora za samo jedan nastup zarađuje i do 200.000 eura.

ŠPANSKA KORIDA- U tradicionalnoj koridi tri toredosa ili matadora, koje u Francuskoj zovu i toreadori, se bore sa po dva od

ukupno šest bikova. Bikovi su stari najmanje 4 godine i teški oko 600 kg.

- Sezona koride u Španiji traje od marta do oktobra svake godine.

ŠPANSKA KORIDA- Svaki matador ima šest „asistenata“: dva pikadora – na konjima, tri bandariljerosa sa zastavicama i

slugu sa mačem (španski: ’mozo de espada ’). Svi zajedno oni čine takozvani ’Cuadrilla’ tim.

- Po izlasku na teren, ceo tim pozdravlja publiku praveći teatralno krug po celoj areni.

ŠPANSKA KORIDA- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:

1. U uvodnoj fazi asistenti izlaze sa svojim ogrtačima zlatne i magenta boje i izazivaju bika. Ovo daje šansu glavnom matadoru da proceni agilnost, inteligenciju, opasnost, vid i snagu bika

ŠPANSKA KORIDA- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:

2. Zatim pikadori ulaze na konjima koji imaju tapacirane i blindirane oklope i poveze preko očiju. Oni izazivaju bika da uđe u borbu sa jednim od njih, u kojoj će mu zaroniti koplja u vrat i time ga razjariti, ali i oslabiti njegovu snagu da bi nastup toreadora bio što graciozniji.

ŠPANSKA KORIDA- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:

3. Sledeći nastupaju bandariljerosi. Oni takođe izazivaju bika na borbu, ali njihov zadatak je da svoja dva ukrašena, bodljikava, drvena štapića nabiju biku u vrat i time mu dodatno oduzmu snagu i energiju za glavnu bitku.

ŠPANSKA KORIDA- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:

4. Zatim sledi finalni deo u kome matador pokazuje svoju hrabrost i moć da manipuliše tom ogromnom životinjom u svom ličnom stilu.

- Sa mačem u jednoj ruci, matador koristi svoj crveni ogrtač da privuče bika da kreće nebrojeno puta na njega. Prilikom svakog prolaska bika pored matadora publika viče „Olé“ i podržava kontrolu matadora.

ŠPANSKA KORIDA

- Kada bik više nema dovoljno snage za dalju borbu, matador bi se namestio dovoljno blizu i u pravom položaju da može da mu zada smrtonosni udarac kroz zadnji deo vrata – pravo u srce.

- Brzo ubijanje bika i pogađanje u srce sa jednim ubodom publika nagrađuje sa ogromnim aplauzima, zasipaju matadora cvećem i poklonima.

ŠPANSKA KORIDA

- Najveća čast za matadora je UVO bika koga je upravo ubio.

- A često biku odseku i rep.

ŠPANSKA KORIDA

- Ipak ne završe se sve borbe sa bikovima dobro po matadore i njihove asistente, bilo je dosta borbi u kojima su ljudi zadobijali teške povrede, mnogi i izgubili živote

ŠPANSKA KORIDA

- Protesti udruženja za prava životinja u Španiji 2012te godine.

- Učesnici protesta su svojim telima ofarbanim lažnom krvlju i crnom farbom simbolično ispisali „STOP BORBI BIKOVA“ dan pre početka sezone koride u Španiji.

ŠPANSKA KORIDA

- Učesnici protesta su svojim telima ofarbanim lažnom krvlju i crnom farbom simbolično napravili telo bika probodenog u vrat.

ŠPANSKA KORIDA

- Simbolično obučeni kao bik i probodeni ukrasnim štapićima protestanti leže na ulicama u Španiji.

ŠPANSKA KORIDA

- Oko stotinak aktivista pokreta za borbu protiv ubijanja životinja iz zabave 2013te godine je pred sam početak borbe u Sevilji upalu u arenu u nadi da će sprečiti održavanje borbi.

ŠPANSKA KORIDA

- I dok je jednima borba bikova najvažniji simbol Španske kulture, drugima je činjenica da se samo u Španiji godišnje u oko 1700 borbi ubije i do 10.000 bikova, razlog zbog čega pokreti za zaštitu životinja širom sveta glasno protestuju i bore se da se ovaj vid zabave zabrani.

- Prva Španska provincija koja je zvanično zabranila borbe bikova bila su Kanarska ostrva, 1991 godine, a zatim je to uradila i Katalonija 2011.

- Najveća arena za borbe bikova u Barseloni, pretvorena je u impozantan tržni centar.