~ 1 ~

Lorna Freeman

KONAČNO REŠENJE

~ 2 ~

1000 € BONUS

U hladu starog kestena, na velikoj terasi koja se prostirala čitavom dužinom kuće, sedele su tri žene i ćutale. Muklu tišinu su jedino prekidali krici ptica i reski zvukovi neumornih zrikavaca.

Dan je bio na izmaku. Na zapadu, kom su one bile okrenute, se crvenilo nebo, a sivi suton je lagano padao na imanje.

Trejsi, punačka domaćica, koja je na tom imanju provela čitav svoj život radeći za Blokerove, duboko je uzdahnula. Veliki teret se osećao u tom njenom uzdahu. Potom se malo promeškoljila na stolici, a onda je prekrstila ruke na grudima i nastavila da razmišlja. Na njenom licu, pravilnih crta, se jasno oslikavala briga.

Uperila je svoje sitne, crne oči u redove voćnjaka, koji su se nazirali u daljini. Srce joj se steglo pri pomisli da jednoga dana neće moći da uživa i da posmatra drveće kako se s proleća oblači u modro zeleno lišće i prekrasne, raznobojne cvetove. U leto bi se voćnjak zakitio sočnim plodovima. Uživala je da prolazi između redova u voćnjaku i da gleda otežale grane kako se savijaju sve do zemlje. Mada, njoj je bila lepa i zlatna jesen, koja je ogoljavala njihove grane i spremala ih za zimu.

Ne, ona, zaista nije mogla da zamisli da će doći dan kada više neće moći slobodno da priđe voćnjaku i da ga posmatra.

Sindi Bloker je ispod oka pogledala u zabrinuto Trejsino lice, ali ništa nije rekla. Znala je da misle i brinu o istoj stvari. A onda je, ne okrećući glavu, krajičkom oka, pogledala u svoju mlađu kćerku, Kajli koja je sedela do nje i pravila se da zainteresovano posmatra zalazak sunca. Mada, Sindi je znala da ona iza tog zainteresovanog izraza lica, skriva brigu.

Bilo joj je krivo što je vidi tužnu i napetu. Za manje od tri nedelje Kajli je trebalo da se uda za Harolda Grejsa i da ode sa imanja. Umesto da im imanje odiše prazničnom atmosferom i radošću svi su bili tužni, zabrinuti i pokunjeni.

- Kajli, da li Harold večeras dolazi po tebe? - zapitala ju je majka, kako bi prekinula tišinu koju više nije mogla da podnese.

- Da, idemo na večeru - potvrdila joj je. Preko njenog lepog lica je preleteo blaženi osmeh, što je značilo da

je počela da razmišlja o vereniku Haroldu. A onda je ponovo zavladala tišina. Trejsi se ponovo promeškoljila

u stolici, a onda pogledavši prvo u Sindi, pa u Kajli rekla:

~ 3 ~

- Ovo je užasno! Više ne mogu da sedim skrštenih ruku, a sa druge strane, ne znam šta da preduzmem. Osećam da ću izludeti od ovih misli.

- Pročitala sam pismo Breta Hardinga bar deset puta nadajući se da sam nešto propustila ih pogrešno shvatila, ali... - Sindi se namrštila i odmahnula glavom. - Dobro sam shvatila njegovu poruku. On dolazi po svoj deo imanja.

- Mislite li da će želeti da ga proda? - sa iskrom nade u očima ih je zapitala Kajli.

- Verovatno, ali šta to vredi kada mi sada nismo u mogućnosti da ga otkupimo. Investirali smo mnogo u novu mehanizaciju. Uzeli smo veliki kredit od banke i, dok to ne isplatimo, ne možemo ništa da kupujemo. Zapravo, bilo bi veoma rizično da potrošimo i jedan cent više od planiranog - ponovila je Sindi ono što su njih dve već znale.

- Znala sam da će se nešto loše desiti kada smo čuli da je stari Danijel umro - dodala je Trejsi.

- Zaista mi je čudno što Danijel nikada nije rekao da ima bilo kog svog i da održava veze sa rodbinom. Od kako ga znam bio je sam.

- Trejsi nije mogla da se načudi iznenadnoj pojavi tog rođaka kome je Danijel ostavio svoj deo Blokerovog imanja.

- Danijel se nikada nije mešao u poslove Blokerovih i bio je zadovoljan prihodom koji je dobijao sa imanja, ali taj Bret Harding nije zadovoljan - dodala je i namrštila se.

- Verujem da tata nije imao drugog izbora nego da proda deo imanja Danijelu - vlažnog pogleda je prokomentarisala Kajli.

Sećanje na njenog oca, koji je umro pre četiri godine, i dalje joj je srce punilo tugom, a oči suzama.

- Da, mila. Da je bilo drugog rešenja on bi ga našao, ali tada je Danijelova ponuda bila jedini izlaz iz velike krize u kojoj smo se našli. Zahvaljujući njemu mi se i dalje nalazimo na svom imanju, inače ko zna gde bi bili sada - dodala je Sindi.

- Mene plaši mogući dolazak tog Breta Hardinga - priznala je Kajli. - A mene plaše njegovi zahtevi - rekla je Trejsi. - On, kao dete

rođeno u gradu, neće imati sluha za godine koje smo proveli ovde i trud koji je uložen u ovo imanje. Njega zanima samo novac, to smo iz pisma mogli da shvatimo.

~ 4 ~

1000 € BONUS

- Da, i ja strepim od njegovih zahteva i predloga - složila se Sindi. - Svašta mi je, proteklih dva dana, prolazilo kroz glavu. Razmišljala sam šta bi mogao da nam predloži. Ali, ništa dobro nisam smislila. Oh, pa zar je morao baš sada da se pojavi u našim životima?! - duboko je uzdahnula.

Tri žene su pogledale prema stazi, iz čijeg pravca je dopirao topot kopita. Melinda je sjahala nedaleko od njih. Odmah joj je prišao jedan od radnika, kome je predala uzde i konja. Pre nego što se udaljila od njega, pomazila je svog ljubimca i potapšala ga po vratu. A onda se hitrim koracima uputila ka terasi.

Njena duga, crna kosa je poskakivala u ritmu njenih oštrih koraka. U odeći za jahanje izgledala je kao srednjoškolka, jer je bila veoma vitka, a niža rastom. I tek kada bi joj neko prišao i zagledao se u njeno lice i ljubičaste oči, shvatio bi da razgovara sa odraslom devojkom koju je težak život naučio mnogo čemu. Melinda je imala dvadeset i osam godina, iako je malo lepog uspela da doživi za te svoje godine, nije izgubila svoj vedar duh i smisao za šalu.

Ocu je bila najveća podrška, a kada je on umro preuzela je veći deo obaveza na sebe. Na taj način je uspela da poštedi sestru i majku, a sama se nikada nije žalila što toliko mnogo radi.

Kada se približila terasi, tri žene su mogle da vide da je osmehnuta, pa su i same počele da se osmehuju.

- Danas sam bila u gradu i razgovarala sa našim knjigovođom - rekla je i sela na slobodnu stolicu. - Nagovorila sam ga da pošalje gospodinu Bretu malo izmenjeno finansijsko stanje i on je to uradio.

- Geri bi uradio sve za tebe - promrmljala je Trejsi. - Mislim da će taj naš izveštaj obeshrabriti Breta i da će nas neko

vreme ostaviti na miru - dodala je Melinda sa pobedonosnim osmehom na usnama. - Neće hteti da proda imanje u tako lošem stanju, jer za njega neće moći da dobije dobru ponudu.

- Pa, šta ste uradili? - majka ju je zabrinuto pogledala. Nije joj se mnogo dopalo to što je Melinda uradila, pa je htela da

čuje detalje. - Napravih smo izveštaj u kome se može videti trenutno veoma

loše stanje imanja... - To ne treba da se pravi i izmišlja, to je zaista tako - negodovala je

Sindi. ~ 5 ~

- Mi smo napravili da to izgleda još gore nego što jeste. Poslali smo mu i plan za narednu godinu, kao što je tražio, a u kom se može videti da se neka poboljšanja očekuju tek za deset meseci, kada ćemo mi već dobar deo kredita isplatiti. Tako ćemo pružiti sebi šansu da skupimo novac da bi otkupili njegov deo.

- Melinda, to je prevara - pobunila se Sindi. Lice joj je prebledelo, a u očima joj se jasno ogledao strah.

- Ja na to gledam kao na jedan način da zadržimo imanje - usprotivila se majci. - Veoma mnogo sam uložila u ovo imanje da bih dozvolila da ga sad izgubim - ustala je i približila se ogradi terase.

Okrenula se od njih tri i zagledala se u sumrak. Nervoznim pokretom ruke je pokupila kosu, a onda ju je rastresla i pustila da joj padne niz leđa. Neko vreme je ćutala, a onda progovorila drhtavim glasom od kog su se njih tri naježile.

- Varaću, radiću sve što mi padne na pamet da zadržim ime Bloker na ovom imanju. Neću dozvoliti da jedan „uglađeni gospodin” - ironično se osmehnula - iz Oklahoma Sitija, kome su samo pare važne i koji je ovakva imanja imao priliku da vidi samo na televiziji, uništi moj san, moj život.

- Melinda, ukoliko bi te otkrio, mogao bi... - Neće me otkriti, ni mene, ni Gerija - rekla je odlučnim glasom od

kog je njena majka zanemela. Mada, Sindi je dobro znala svoju kćerku i znala je da se i ona boji.

To joj se videlo u očima, ali to nikome, pa čak ni sebi nije bila sposobna da prizna.

- Mi smo uz tebe - prvo je rekla Kajli, a onda je to potvrdila i Trejsi. Neki sekund kasnije, Sindi je ustala, izvila ruku i potražila Melindinu. Čvrsto ju je stegla i osmehnula se.

- Uspećemo - uzbuđeno je rekla Melinda, srećna što ima podršku svoje porodice.

Bret Harding je sedeo naspram svog kolege i velikog prijatelja, Vorena i čekao da čuje njegov komentar. Sedeli su u njegovoj moderno

~ 6 ~

1000 € BONUS

opremljenoj kancelariji, koja se nalazila na sedmom spratu jedne od lepših višespratnica u samom centru Oklahoma Sitija.

Bret, nestrpljiv da ovaj progovori, zapitao ga je. - Da li ti ovi rezultati zvuče realno? On je već imao mišljenje o tom izveštaju, ali je želeo da čuje i

Vorenovo. - Da, realno i mnogo tužno - rekao je Voren i odložio papire koje je

gledao u stranu. - Oni su mom pokojnom stricu uplaćivali novac na svakih šest

meseci, a poslednja uplata od prihoda imanja bila je solidna i to me baš zbunjuje - otkrio mu je svoje nedoumice i razlog zašto ga je zamolio da pogleda taj izveštaj.

- Po ovom izveštaju njih je praktično pokopao kredit, koji su uzeli, jer su ga uzeli po veoma lošim uslovima. Tako da nije ni čudo što su sada zapali u jednu ovakvu krizu.

- Da, zar ti baš to nije čudno? Taj kredit pod tako lošim uslovima? - ponovo ga je zapitao Bret koji, jednostavno, nije mogao da veruje tom izveštaju. A i njegova intuicija mu je govorila da se tamo nešto čudno dešava.

- Rekao si mi da to imanje vode tri žene, tako da mi ništa nije čudno. A i ti sam znaš kakvi su bankari - ironično se osmehnuo.

- U jednom momentu sam pomislio i na to da ih potkrada taj njihov knjigovođa - nastavio je da iznosi svoje sumnje.

- Ko zna - njegov prijatelj je slegnuo ramenima. - Odlučio sam da odem na imanje i tamo provedem neko vreme -

rekao je Bret posle kraće pauze. Zavalio se u fotelju i uzeo olovku koju je počeo da vrti među

prstima, što je značilo da i dalje razmišlja o toj svojoj odluci i da nije baš najsigurniji.

- Kako to misliš? - zbunio se Voren. - Uzeću tri nedelje godišnjeg odmora. - A posao? - Sve sam se dogovorio sa direktorom. - A Emi?

~ 7 ~

- Ljubomora te devojke me dovodi do ludila. Juče smo se raspravljali na tu temu i mislim da bi bilo bolje i za nas dvoje da neko vreme ne budemo zajedno.

- Šta je ona rekla na to? - Poludela je - nevoljno je priznao Bret. - Ali, ja više nemam živaca

za njene ljubomorne ispade. Potreban mi je mir da razmislim o našoj vezi. A i boraveći tamo, mislim da ću doći do najboljeg rešenja šta da uradim sa svojim delom tog imanja.

- Znaš, veoma teško mi je da te zamislim bez odela i kravate u nekoj prirodi, kilometrima daleko od civilizacije - našalio se Voren.

- Da, zato što ti nikada nisam pričao o umoru i zasićenju koje osećam radeći ovaj posao i o svojim željama da se jednog dana skrasim u nekom od mirnijih predgrađa, da budem bliže prirodi.

- Sada si me baš iznenadio - začuđeno ga je pogledao Voren. - Poznajem te sedam godina, a ispostavilo da te zapravo ne znam

dovoljno - zbunjeno je rekao. - Mislio sam da si bio srećan kada su te postavili za savetodavca finansijskog direktora i da uživaš u svom poslu.

- Uživao sam u svakom napravljenom uspehu, ali sada... - za kratko mu je pogled odlutao, a onda se pribrao i rekao. - Mada, moram da ti priznam da bi me mesto finansijskog direktora zadržalo duže nego što planiram da ostanem u ovoj kompaniji - priznao mu je sa osmehom, a u njegovim očima je ponovo sinula ona želja za uspehom.

- Ko zna šta će se do kraja dogoditi - Voren je odmahnuo glavom. - Ne znam šta će se dogoditi, ali znam da se ne vrednuju stvari isto

sa nepunih trideset i sa trideset i šest godina koliko ih sada imam. I tek sada mogu da shvatim u kolikoj si prednosti u odnosu na mene - dodao je ozbiljnim glasom, pritom misleći na činjenicu da je Voren već duži niz godina u braku.

- Spreman sam da ti nabrojim bar deset razloga zbog kojih je dobro što nisi rano osnovao porodicu kao ja - šaljivim tonom je rekao Voren koji je pretpostavio na šta je Bret mislio.

Bret se nasmejao, a onda je uzeo telefon i pozvao svoju sekretaricu.

- Donesite dve kafe u moju kancelariju - rekao je u slušalicu.

~ 8 ~

1000 € BONUS

- Ipak, još uvek ne moga da poverujem da ćeš otputovati na to imanje - priznao je Voren.

- Hoću. Planiram da otputujem za koji dan, pošto završim svoje započete poslove i dobijem pristanak Blokerovih da ih posetim - rekao je i u tom momentu je znao da će zaista otputovati i da to treba da uradi, jer je tako želeo i njegov pokojni stric.

- Pomoći ću ti, da što pre završiš sa poslom, naravno, ukoliko ti je moja pomoć potrebna - ponudio mu se Voren.

- Tvoja pomoć mi je uvek dobrodošla - dodao je Bret i počeo da traži Vorenu posao. - Evo, ovde bi mogao da mi pomogneš - pružio mu je fasciklu.

- Da se onda bacimo na posao - rekao je Voren i pogledao papire koje mu je Bret pružio.

Melinda je ustala nešto kasnije nego obično, te je požurila sa spremanjem kako je njeni ne bi dugo čekali za doručkom. Kada je ušla u kuhinju i videla njihova namrgođena lica odmah je znala da se nešto loše desilo, a pretpostavila je i šta. Taj Brst Harding mora da je ponovo smislio neku glupost, ljutito je pomislila u sebi.

- U pitanju je Bret, zar ne? - rekla je sedajući na svoje mesto. - Da - promrmljala je Kajli. - Poslao je telegram. Želi da dođe u posetu imanju i to na par

nedelja - objasnila joj je majka. - Da dođe na ranč?! - zgranula se Melinda. - Mislila sam da on ne

planira nogom da kroči ovde i da ćemo videti samo njegovog zastupnika, ali ne i njega - naglas je komentarisala svoja ubeđenja o Bretu.

- Od kako nam je to javljeno ne mogu da prestanem da mislim o onome što ste uradili ti i Geri - zabrinutim glasom je rekla njena majka.

Melinda je bradu oslonila na savijenu ruku i zagledala se negde iznad ramena svoje sestre. Misli su joj se grozničavo rojile. Osećala je da je blizu tesnacu i plašila se da je neki od njenih sledećih poteza ne satera u ugao iz kog ne bi imala izlaz.

~ 9 ~

- Čudno je to što želi da dođe i to tako brzo. Sve to me plaši - oglasila se Trejsi, koja je do tada u tišini služila doručak. - Mislim da ćemo svi popadati u nesvest kada nam bude rekao razlog svog dolaska.

- Možda nema rešeno stambeno pitanje pa će neko vreme živeti kod nas - nagađala je Kajli.

- A možda želi sam da napravi procenu stanja imanja - Sindi je, sa zebnjom oko srca, iznela svoje mišljenje.

Melinda ih je samo slušala i ćutala, a onda je najednom rekla: - Majko, uputi jedan telegram gospodinu Hardingu i saopšti mu da

će nam biti zadovoljstvo da bude naš gost koliko on to bude želeo - njena boja glasa ih je sve trgla.

- Kako to misliš... - majka ju je zbunjeno pogledala. - Trejsi, ti pripremi onu specijalnu sobu na spratu, za našeg dragog

gosta - okrenula se prema zbunjenoj Trejsi. - Šta ti je sada u pameti? - zapitala ju je. - Želim da mu pokažemo život na imanju u „najboljem svetlu” -

podrugljivo je rekla. - Ima da pobegne za nedelju dana, glavom bez obzira. Kada bude video kako je teško živeti na imanju pored svih udobnosti u gradu, neće se ni setiti da vrši procenu imanja i da pravi svoj izveštaj, naravno, ukoliko tako nešto uopšte i ume da uradi.

- Kajli - Melinda se okrenula prema svojoj sestri - tebe bih zamolila da izneseš na terasu onu užasno škriputavu stolicu. ja idem da upozorim Gerija da ćemo imati kontrolu - zajedljivo je rekla i ustala od stola.

Tri žene su ostale da sede za stolom, neme i začuđene. - Mislite da će ovo uspeti? - zapitala ih je Trejsi, kojoj se Melindina

ideja dopala. - Vredi pokušati - dodala je Sindi, koja je bila spremna da uradi sve

samo da se ne otkrije lažni izveštaj koji je sačinila njena kćerka i za koji bi mogli i Geri i ona krivično da odgovaraju.

- Idem da pripremim sobu za gosta - oglasila se Trejsi, kojoj više nije bilo do jela.

- A ja ću da idem da pošaljem telegram - za njom je ustala i Sindi. Izgledala je malo življe i sasvim drugačije nego prethodnih dana

koje je provela sedeći i razmišljajući o namerama Breta Hardinga. Na neki način je osećala olakšanje što će to uskoro i saznati. A zgodnu i

~ 10 ~

1000 € BONUS

mladu devojku prekrasne, crne kose. Na sebi je imala farmerice i rolku. Oko struka je vezala rukave teksas jakne. Video je da je bila ljuta zbog nečeg. Ali, još više je pobesnela kada je shvatila da neće moći tako lako da otpetlja gumu koja je pridržavala šešir, a koja joj se zamrsila u kosi. Žurila je prema stepenicama dok je obema rukama petljala oko nakrivljenog šešira.

- Trejsi, pomozi mi, Trejsi... - viknula je nervoznim glasom, a onda, ugledavši Breta, zastala i zaćutala.

- Možda mogu ja da vam pomognem - rekao je i pošao ka njoj. Melinda je njegove pokrete pratila razrogačenih očiju. Bila je

toliko iznenađena njegovom snažnom i muževnom pojavom da nije mogla da veruje da je to gost koga su očekivale i bezbroj puta ismevale.

Bret joj se približio i ona je osetila blag miris njegove kolonjske vode. Ukočila se i spustila ruke kada je osetila da joj pridržava šešir. Sklopila je oči i namrštila se iščekujući da oseti čupanje kose na koje je bila osetljiva.

- Gotovo - rekao je Bret i pružio joj šešir. I nadala se da će Melindin plan uspeti.

Džejk, nadzornik ranča, dovezao je Breta pred ulaz u kuću. Bret je izašao iz džipa i uputio jedan zadivljen pogled ka ogromnoj kući na sprat, koja se izdizala ispred njega. Izgledala je kao razapeta, između četiri ogromna stabla kestena, čije su krošnje dodirivale njen krov.

Ta kuća je bila još jedno prijatno iznenađenje, koje je doživeo na putu do imanja, koje je, istini za volju, sasvim drugačije zamišljao.

Džejk je uzeo njegove kofere i pošao ka kući, a Bret ga je pratio u stopu, usput razgledajući okolinu. Posebnu pažnju mu je privukao jedan kesten koji je izgledao kao da se oslanja na prostranu terasu. Mogao je samo da zamisli kako je lepo i prijatno sedeti na toj terasi ispod krošnje tog ogromnog kestena.

Mir i tišina, koju su vladali na imanju, punili su mu uši i činili da se oseća veoma dobro.

~ 11 ~

Trgao se kada je začuo nečije žustre korake. Pogledao je prema terasi sa koje su dopirali ti zvuci, i ubrzo ugledao jednu veoma Melinda je brzo otvorila oči i htela da vikne „već”, ali se brzo obuzdala.

- Vi ste Bret Harding? - promucala je želeći da bude sigurna da je to zaista on.

- Da, upravo sam stigao. Džejk me je dovezao. Otišao je sa mojim stvarima, ali nisam ispratio tačno gde - potom je, videvši kako ga ona zbunjeno posmatra, ispružio ruku i ponovio svoje ime.

- Melinda Bloker - promucala je i prihvatila njegovu ruku. - Izvolite - okrenula se prema terasi i tog trena ugledala stolicu koju je Kajli donela iz magacina.

Raspoloženje joj se znatno povratilo, a želja da sprovede svoj plan u delo buknula je u njoj. Tog trena kada se okrenula, zaboravila je na njegovu pomoć. Mislila je o tome kako na korak iza nje hoda njen neprijatelj prema kome će ona samo prividno da bude ljubazna.

- Izvolite sedite - pokazala je rukom na označenu stolicu. - Znate, ovde svako ima svoje mesto, a ovo je slobodno - ljubazan osmeh predusretljive domaćice titrao joj je oko usana.

- U redu, biće moje - složio se Bret. Kako se rukama oslonio na stolicu, tako je ona muklo zaškripala.

Brzo je seo misleći da će se ta škripa zaustaviti, međutim, sve dok se nije umirio škripa nije prestala.

Pogledao je u Melindu koja je imala iznenađen izraz lica. Njene oči su ga pitale ,,šta se to dešava?” a on je imao želju u zemlju da propadne.

A onda, pošto je još jednom odmerio njeno vitko telo, nije mu bilo čudno što je ta pletena stolica toliko zaškripala pod teretom njegovog tela.

- Pozvaću Trejsi da vam donese neko osveženje - rekla je i nestala u pravcu vrata.

Melinda nije mogla da sakrije svoj pobedonosni osmeh sa usana. Osećala se i više nego dobro kada je videla koliko mu je bilo neprijatno. A sebi je mogla da čestita kako je vešto odglumila zbunjenost.

- Zašto se smeješ? - zapitala ju je Trejsi kada je ušla u kuhinju. - Stigao je Bret Harding - rukama je prekrila usne kako se ne bi

glasno nasmejala. - Eno ga na terasi, sedi ukočeno u svojoj stolici i ne sme ni da se pomeri.

~ 12 ~

1000 € BONUS

- Kako izgleda? - znatiželjno ju je zapitala Trejsi. - Onako kako smo i pretpostavile ili...

Pred Melindinim očima je zatitrao Bretov lik. I sasvim jasno je mogla da vidi njegove muževne crte lica, sive oči, prav nos, pune i senzualne usne. Imao je gustu, crnu kosu, kratko ošišanu. Bio je visok, zgodan i izgledao je veoma snažno i privlačno.

Trejsi, Kajli i ona su se danima naslađivale pričama, zamišljajući njegov bledo siv ten, nejako telo i neskladne pokrete. Uživale su u tome da ga zamišljaju kao karikaturu od čoveka, koji nema predstavu o životu na imanju.

- Ne, izgleda nešto drugačije nego što smo mislili - nevoljno je priznala. - Molim te, odnesi mu limunadu, a naš izostanak opravdaj velikim poslom - dodala je Melinda i uputila se ka vratima.

- Zar da ga ostavim samog na terasi? - zbunjeno ju je zapitala Trejsi.

- Pa, ovo nije hotel, već imanje na kome se radi, treba to odmah da shvati - rekla je sa bezobraznim smeškom na usnama i nestala u pravcu sporednog izlaza iz kuće.

Bret je počeo da ludi od škripe koja je pratila svaki, pa i najmanji pokret. Merkao je stolicu, koja se nalazila pored, u želji da sedne u nju, ali mu je bilo neprijatno da to uradi obzirom da mu je Melinda naznačila da svako od domaćina ima svoje mesto na terasi. Kada se na vratima pojavila punačka žena sa tacnom u rukama sasvim se umirio.

- Dobar dan. Ja sam Trejsi - rekla je pošto je stavila poslužavnik sa limunadom na sto ispred njega.

Bret je pogledao u jednu čašu koju je donela, pa u nju. - Gospođica Melinda je morala da ode do voćnjaka, a gospođa Sindi

i gospođica Kajli su u gradu - objasnila mu je. - Nadam se da će uskoro stići - dodala je, jer je i njoj bilo pomalo neprijatno kada je videla njegov izraz lica.

~ 13 ~

- Nadao sam se da ću ih... - odmahnuo je rukom i zaćutao. Na licu mu se jasno ocrtao bes kada je stolica zaškripala pošto se malo pomerio.

- Ovde možete malo da predahnete, a kada budete želeli da odete do svoje sobe, samo me pozovite - ljubazno mu je rekla i otišla sa terase.

Bret je gledao u njena leđa i mislio o tome kako su svi čudno ljubazni prema njemu i kako je kod svih video želju da što pre odu iz njegove blizine.

- Čudno - rekao je i rukom, mahinalno udario u koleno. Stolica je ponovo zaškripala, a on je, ne mogavši više da sluša taj

zvuk, ustao i, uzevši čašu sa limunadom, stao uz drvenu ogradu terase. Pokušao je da se seti svega što mu je Džejk ispričao dok su se

vozili. I on je bio ljubazan prema njemu, ali veoma škrt na rečima. Bret je uspeo da primeti da je tom čoveku, iz nekog razloga, bilo veoma nelagodno u njegovom društvu.

Neko vreme se divio prekrasnom pogledu, koji se pružao sa terase i uživao u osvežavajućem ukusu hmunade, a onda se uputio u unutrašnjost kuće u nameri da pronađe Trejsi.

Sreo ju je u holu. Brisala je prašinu sa polica. Trgla se kada je naišao.

- Hteo bih da mi pokažete sobu koju ste mi namenili - rekao je. - Pođite za mnom - Trejsi je odmah ostavila krpu i pošla uz

stepenice. Soba, koju su namenili Bretu, nalazila se na spratu na samom čelu

kuće. Bila je prostrana, lepo nameštena, imala je kupatilo i izlaz na terasu. Pored naizgled veoma udobnog kreveta, nalazili su se njegovi koferi.

- Da h vam se soba dopada? - zapitala ga je Trejsi, nakon što je on obišao svaki pedalj sobe.

- Da, deluje udobno i prijatno, hvala vam. - Ako želite da nešto promenite možete odmah... - zamucala je. - Zašto bih to radio?! - osmehnuo se Bret. - Soba izgleda veoma

prijatno. - U redu - pošla je prema vratima.

~ 14 ~

1000 € BONUS

Dan je bio veoma topao i Bret je odmah otvorio sve prozore i vrata na terasi. Dopalo mu se to što je deo krošnje kestena padao do njegove terase, i stvarao utisak kao da se nalazi u nekoj bašti.

Sa zadovoljnim osmehom na usnama i nadom da će ovde, ipak, provesti prijatne dane, počeo je da rasprema svoje stvari.

Ne zadugo, Trejsi je pokucala na vrata njegove sobe i saopštila mu da su Sindi i Kajli stigle iz grada.

- Dobro nam došli - pred Breta je izašla žena srednjih godina. Imala je kao ugalj crnu kosu prošaranu sedim vlasima i

pokupljenu u nisku punđu. Bila je vitka i još uvek veoma lepa. I pre nego što mu se predstavila, znao je da je to Sindi Bloker. Sindi ga je sačekala u holu i povela na terasu gde su njegov dolazak očekivale njene kćerke i Trejsi. Kajli je stajala uz ogradu i virila, a Melinda je mirno sedela u stolici i čekala da im se njihov gost približi.

- Moje kćerke - pokazala je rukom prvo na Kajli, jer im je bila bliža. - A Melindu ste već upoznali - rekla je pogledavši u svoju stariju kćerku, koja je skrivala pogled kao i osmeh. - Našu domaćicu Trejsi, ste, takođe, upoznali - rekla je i očima joj dala znak da promeni izraz lica i da se osmehne, što je Trejsi nekako uspela i da uradi.

- Kako ste putovali? - zapitala ga je Kajli, ne skrivajući da joj se dopao njegov fizički izgled.

- Veoma dobro - rekao je i pošao ka jedinoj stolici koja je bila slobodna, a koja je škripala kao sam đavo. Dvoumio se par trenutaka da li da sedne u nju ih da ostane da stoji.

Sindi mu je, videvši šta se dešava, ponudila svoju stolicu. Jednim ledenim pogledom je zaustavila Melindin komentar, koji samo što nije izustila.

Bret je veoma obazrivo seo u ponuđenu stolicu, a kada je shvatio da ona ne škripi, mogao je da se opusti. Ispod oka je posmatrao Melindu, koja je i dalje skrivala pogled i zlokobno se smeškala. Tada je prvi put posumnjao u njene dobre namere. Pošto nije imao nikakvog dokaza za to, odagnao je te misli.

~ 15 ~

- Sve nas je iznenadila vaša želja da dođete na imanje - rekla je Sindi ne skrivajući koliko je to pitanje tišti.

- Moj pokojni stric me je zamolio da, pre nego što odlučim šta ću uraditi sa delom imanja koji mi je poklonio, dođem ovamo i neko vreme provedem ovde - objasnio joj je.

- Danijel je voleo da leta provodi na ovom imanju, sve dok se nije razboleo - setnim glasom je prokomentarisala Sindi. - Bar mesec dana, svakog leta, je boravio na ovde.

- Veoma dugo, za sve nas ovo imanje je bila tajna - priznao im je Bret. - Tek kada se Danijel razboleo i odlučio da sačini testa ment, rekao nam je da poseduje pola ovog imanja.

- Otkuda ta odluka da ga baš vi nasledite? - zapitala ga je Melinda, koja više nije mogla da ćuti, a nije verovala nijednoj reči koju je izgovorio.

- On je sigurno znao zašto je to uradio - nimalo prijatnim glasom joj je odgovorio Bret.

Melinda je samo izdigla svoje tanke obrve i skeptično ga pogledala. Bret je, kako ne bi ušao u raspravu sa njom, odlučio da potisne želju da joj odgovori.

Sindi je pratila šta se između njih dešava, te je požurila da promeni temu razgovora.

- Trejsi je već postavila sto za ručak - rukom je pokazala ka unutrašnjosti kuće. - Verujem da ćete uživati u njenoj hrani, jer je ona izvrsna domaćica.

Melinda i Kajli su prve ustale i uputile se ka trpezariji, a potom su to učinili Sindi i Bret.

Na Sindino insistiranje, Melinda je prihvatila da posle ručka pokaže Bretu imanje.

- Sama si rekla da treba da budemo ljubazni prema njemu - podsetila ju je majka tihim glasom kako ih Bret ne bi čuo.

- Da, ali ne toliko - procedila je kroz zube, ne mogavši da sakrije negodovanje što je njoj dodeljena ta uloga, da ga vodi po imanju.

~ 16 ~

1000 € BONUS

Melindino nezadovoljstvo je primetio i Bret. U momentu je želeo da je oslobodi te nemile obaveze, ali želja da vidi imanje i upozna ga je bila jača, te se pravio da ništa nije primetio.

Dok su napuštali kuću Melinda je razmišljala kako Bretu da učini taj obilazak „interesantnijim”.

- Predlažem da imanje obiđemo na konjima, a ne džipom, kako biste imali lepši doživljaj - rekla je i povela ga ka štali.

U sebi se već smejuljila, jer je sumnjala da je Bret ikada video živog konja, a ne da ga je jahao. Jedva je čekala da čuje koji izgovor će da smisli kako bi izbegao jahanje.

- U redu - rekao je i pogledao je pravo u oči. Prvih par trenutaka se borio sa slabošću koju je njihova lepota

izazvala u njemu, a kada se pribrao sasvim jasno je video u njima pakost.

- U redu - zbunjeno je promrmljala Melinda, a onda je ponosno ispravila glavu i pošla na korak ispred njega. Nije se trudila da ide pored njega da bi mu pravila društvo, što mu je ispočetka smetalo, a kasnije bilo smešno.

- Ako ste raspoloženi mogli bismo da se trkamo. Ove livade mi deluju kao idealne za to - dodao je sa zagonetnim osmehom na usnama.

- Da se trkamo? - upitno ga je pogledala. Mrzela je tu nadmenost koja mu je virila iz očiju.

- Nadam se da ste spretni sa konjima - rekao je svestan koliko će je iznervirati takav njegov komentar.

- Videćete već - obećala mu je odvažnim glasom iz kog je mogla da se nasluti njena sigurnost u pobedu.

Čim je ušla u štalu, nova ideja joj sinula kroz glavu, da mu da najsporijeg konja kojeg je imala. A imala je jednog baš takvog! Potapšala je staru kobilu Stelu po vratu, a potom je njene uzde predala Bretu.

Bret je obožavao konje. Jahao je od malih nogu i zahvaljujući tome mogao je da oceni narav konja kojeg je trebalo da jaše. Stela je bila prelepa kobila, ali očigledno stara i dosta troma, to je video i pre nego što ju je uzjahao.

~ 17 ~

Odmahnuo je glavom, svestan da je to jedna od Melindinih pakosti, kojih je izgleda bila puna kao košnica pčela. I nije mogao, a da se ne zapita šta je sledeće smislila?

Kada je video na kom konju mu ona prilazi, poželeo je i sam da može da uzjaše jednog tako rasnog vranca kakav je bio Melindin konj. I kao što je i mogao da pretpostavi, Melinda je jurcala oko i ispred njega. Pričala mu je o imanju, ali on je uspevao da čuje njene reči tek pošto bi naterao Stelu da je stigne.

Usput je jedva uspevao da ostane pribran, da ne pobesni i kaže joj ono što je definitivno zaslužila. Interesovalo ga je dokle će tako da se ponaša i, uopšte, zašto se tako ponaša prema njemu?

Bilo mu je zanimljivo da je posmatra, proučava i da sam dođe do nekih zaključaka o njoj. A jedna od osobina, koja je prosto zračila iz njenog vitkog i krhkog tela, bila je gordost. Nije mogao da se seti da li je ikada pre sreo neku tako gordu i ponosnu devojku kakva je bila Melinda.

Kada su stigli na jedan omanji proplanak Melinda ga je sačekala da stigne do nje, a onda mu je rekla da trka počinje i da ga čeka kod starog hrasta. Potom je podbola konja i pojurila niz brežuljak, preko zelene livade prošarane plavim i belim cvetovima. Bret je jedva uspeo da natera Stelu u kas, a Melinda je već bila kod starog hrasta. Kada joj je prišao, osmehnula se i rekla: - Baš sam se nauživala posmatrajući ovaj predeo - izgledala je tako puna sebe, da je Bret u trenu dobio želju da je gurne sa sedla konja i obori je na zemlju.

- Sa Stelinih leđa je još veće uživanje razgledati prirodu, jer ona je tako brza da mi ništa sa strane nije moglo da promakne - spremno joj je odgovorio.

- Čula sam gomilu neveštih jahača, koji su svoju neveštost uvek prebacivali na konja - kružila je oko njega, a onda je zastala tačno tako da je mogla da ga pogleda pravo u oči. - Zvučali ste baš kao neko iz te gomile - dodala je bezobrazno.

Bret se ironično nasmejao, a onda je podbo konja i lagano krenuo nazad. Držao se mirno i dostojanstveno, dok je u njemu sve vrilo. Vrlo malo mu je falilo da zaboravi na svoje dobre manire i da joj odbrusi ono što je zaslužila. Jedva je čekao svoju priliku da joj vrati milo za drago. A intuitivno je osećao da će se ta prilika pojaviti i da će on umeti da je dobro iskoristi.

~ 18 ~

1000 € BONUS

Melinda je sedela na drvenoj ogradi u blizini štale i jednu dugačku travku premetala po prstima kada je Bret dojahao do štale. Pozvala je Džejka i on je od njega preuzeo Steline uzde.

- Ako ste raspoloženi mogli bismo popiti kafu na terasi - predložila mu je ponovo glumeći predusretljivu domaćicu.

- Rado, ali se plašim da vas ništa neću čuti od škripanja stolice - rekao je, a onda joj se sasvim približio. - Ne znam odakle pronalazite inspiraciju za tako nešto? - zapitao ju je ozbiljnim glasom, a onda je podigao ruku ka njenoj kosi.

Melinda je odmah reagovala i zauzela borbeni stav, misleći da želi da je pomazi po kosi ih licu. Kada je Bret pokazao šaku, u kojoj se nalazila grančica, koju je pokupila dok je jahala, blago je pocrvenela. On je uživao u tom deliću sekunde koliko je trajala njena zbunjenost.

A onda, ne želeći da sačeka da gospođica Melinda ponovo izvuče svoje rogove, otišao je od nje u pravcu kuće.

- Dovoljno je da te vidim i već imam inspiraciju - promrmljala je Melinda.

Nije joj bilo pravo što je tako brzo otkrio njene namere, ali je to vešto krila i od sebe same.

Bret je veče proveo u veoma prijatnom razgovoru sa Haroldom i Kajli. Bila mu je simpatična njihova otvorenost i zainteresovanost za život u velikom gradu kakav je bio Oklahoma Siti.

Harold i Kajli su mu se činili kao veoma lep par, tako da se nije mnogo iznenadio kada je čuo da će se venčati za manje od tri nedelje.

- Nemam iskustva u organizovanju proslava, ali bih voleo da vam pomognem na bilo koji način - ponudio se.

- Iskren da budem, ličiš mi na menadžera ih nekog organizatora - rekao je Harold šaljivim glasom.

- Investicije i finansije su moja uža specijalnost - rekao je i zastao primetivši kako je Kajli u trenu izgubila boju u licu.

Shvativši da je on posmatra, napravila se da je grebe grlo te je požurila da se nakašlje i tako dobije na vremenu. Krajičkom oka je

~ 19 ~

pogledala u svoju sestru koja je stajala na vratima i koja je, takođe, prebledela kada je čula čime se Bret bavi.

- Melinda! - uzviknuo je Harold ugledavši je kako stoji na vratima. - Hoćeš li da nam se pridružiš? - zapitao ju je i krenuo da ustane da

joj donese stolicu. - Ne, nemam vremena. Izlazim. Samo što je to rekla do njih

je dopro zvuk automobila. - To je Geri - dodala je sa zadovoljnim osmehom na usnama i

uprtim pogledom u mrak. - Želim vam prijatno veče. - I mi tebi - odgovorio je veselo Harold. Bret je pratio Melindu pogledom sve dok nije nestala u mraku.

Prošla je nedaleko od njega i za sobom ostavila mirišljavi oblak. Bio je to jedan veoma prijatan miris, koji nije ranije upoznao, a koji mu se odmah dopao.

Pretpostavljao je da je taj Geri njen momak i već je počeo da ga žali. Sa njom je zaista trebalo izdržati dan, pomislio je sa ironijom.

Melinda se dvoumila da li da kaže Geriju šta je saznala. Na kraju je odlučila da bude iskrena sa njim, a i smatrala je da treba na neki način da ga upozori.

- Svesno sam uradio taj izveštaj - rekao je Geri. Trudio se da bude miran, mada je u njemu sve treperilo od straha.

Pomisao da bi mogao da izgubi dozvolu za rad ga je plašila. - Ja ću da snosim svu odgovornost, ako dođe do nečeg

nepredviđenog - odlučno je rekla Melinda. - Zajedno smo u ovome - ispružio je ruku i uzeo njenu, a onda je

prineo usnama i poljubio. Melinda se osećala veoma neprijatno pošto je u njegovim očima

uspela da prepozna emocije na koje nije mogla da mu uzvrati. Na nagovor Trejsi, neko vreme se trudila svim silama da počne da ga posmatra drugačijim očima, ne bi li i kod sebe izazvala slična osećanja, ali nije uspela.

Na silu nije mogla da se zaljubi u njega, niti je mogla da sklopi oči i da se prepusti njegovoj nežnosti, mada je i to pokušala da uradi.

- Rekao si mi da imaš neko iznenađenje za mene - prošaputala je i spustila pogled. Izvukla je ruku iz njegove.

~ 20 ~

1000 € BONUS

- Vodim te na večeru - pad raspoloženja se jasno osetio u njegovom glasu.

- Kuda? - želela je da zvuči ushićeno, ali je više zvučala kreštavo i smešno nego srećno i iznenađeno.

- Završili su renorviranje jednog restorana u koji sam ranije rado odlazio. Siguran sam da će ti se svideti.

Melinda je klimnula glavom i zaćutala. Gledala je kroz prozorska stakla u mrak. Misli su joj letele ka Bretu i danu koji su proveli za jedno. Kada se setila šta ga čeka u njegovoj novoj sobi, malo se oraspoložila.

Posle prijatnog ćaskanja sa Kajli i Haroldom, Bret se povukao u svoju sobu. Osećao je umor te se istuširao i odmah legao da spava. Ali, san mu nikako nije dolazio na oči. Uznemiravale su ga misli koje su mu nezaustavljivo strujale kroz glavu. Posebno mu se nije dopadala ta odbojnost koju je Melinda imala prema njemu.

Kako ne bi mislio na nju, uključio je noćnu lampu i iz fioke izvukao jednu od knjiga koje je poneo. Neko vreme je čitao, a da ni sam nije znao šta je tačno pročitao, a onda ga je umor savladao. Knjiga mu je neprimetno pala na grudi, a glava klonula na jastuku.

Imao je nemirne snove, a utisak da nešto gamiže po njemu ga je probudio. Kada je otvorio oči zanemeo je ugledavši velike, crne bube kako se kreću po njegovim rukama i telu. Pogledao je ka otvorenim vratima na terasi, pa na lampu, oko koje su se praktično rojile, te iste bube. Munjevitim pokretima ih je otresao sa sebe i iskočio iz kreveta. Osetio je da mu je telo pomalo ukočeno i zaključio da krevet i nije udoban onoliko koliko mu se to u prvi mah učinilo. Odmah je počeo da tera bube iz sobe. Mahao je jastucima prema vratima terase, kao pomahnitao. Uskoro je video da je to uzaludan posao i da one stalno naviru privučene svetlošću lampe. Kada bi ugasio lampu one ne bi nadolazile, ali svetio mu je bio potrebno da bi mogao da ih vidi. Nije znao šta da radi.

Na kraju je odlučio da zatvori vrata na terasi i da više ne pokušava da ih istera već da ih sve poubija. Sa toaletnog stočića je uzeo novine

~ 21 ~

koje je kupio tog jutra, smotao ih je i počeo da lupa svuda po sobi. Imao je utisak da mu se krevet crni od buba.

Jedva je uspeo da obuzda želju da siđe u prizemlje i probudi svoje „ljubazne domaćine”. A onda je pokušao zrelo da razmisli o svemu. Sam je bio kriv, jer je ostavio lampu upaljenu i širom otvorena balkonska vrata. Krivio je sebe što nije uspeo da pretpostavi da je krošnja kestena, koja mu se savijala na terasu, puna insekata i što nije odmah zatvorio vrata na terasi.

Svoj bes je iskalio kroz jake udarce kojima je pokušavao da se otarasi buba.

Kada je stekao utisak da ih je sve poubijao i skupio u jednom ćošku, vratio se u krevet, ali više nije mogao ni oka da sklopi. Ti insekti su mu pokrenuli svaki živac. Bes bi se rasplamsao u njemu svaki put kada bi mu proletelo kroz glavu da su te bube još jedno od Melindinih iznenađenja. U momentima nije mogao da veruje da je ta devojka spremna na tako nešto, a onda bi postajao ubeđen da je ona smislila da ga smeste u tu sobu, kako bi svaku noć imao „zabavu”.

Prevrtao se po krevetu mučen tim mislima do pred samu zoru, a onda ga je umor savladao.

Bret je, narednog jutra, za stolom zatekao samo Melindu kako doručkuje. Čim je ušao na vrata, Melinda je primetila da ima tamne podočnjake i da izgleda umornije nego juče, nakon puta. Odmah je znala šta je razlog tome.

- Dobro jutro - pozdravila ga je. - Da li ste za kafu? - ustala je od stola kako bi dobila na vremenu i

pokušala da sakrije svoj osmeh. - Rado, hvala. - Kako ste spavali? - zapitala ga je krijući svoj pogled. Seo je za sto. - Odlično sam spavao - dodao je uporno tražeći njene ljubičaste

oči.

~ 22 ~

1000 € BONUS

- Drago mi je - promrmljala je. Njene obrve su se upitno izvile i protiv njene volje.

- Da se ispravim, bar sam jedan deo noći, doduše vrlo mali, spavao lepo, pošto sam čitavu noć proveo ubijajući one ogromne insekte.

- Trejsi je sigurno zaboravila da vam napomene da morate zatvoriti vrata od terase. Naročito, ukoliko vam je u sobi upaljeno svetio - odmah je svu krivicu prebacila na Trejsi, jer ona nije bila prisutna. - Stvarno mi je žao - dodala je, ali veoma neubedljivo.

- Da li vam je zaista žao? - zapitao ju je promuklim glasom. A pošto ona nije odgovarala ustao je sa svog mesta i približio joj se.

- Krivim i sebe što vam to nisam rekla. Obično sve goste prvo upozorimo na to - mrmljala je osetivši se veoma nelagodno zbog njegove blizine. Ispustila je pribor za jelo iz ruke i počela nervozno da se meškolji na stolici. Najradije bi izletela iz kuhinje, ali joj ponos nije dao da to uradi.

- Šta si mi sledeće pripremila? - zapitao ju je. Oslonio se rukama na sto i nagnuo se tako da ona nije mogla da se mrdne.

- Molim? Kako to misliš? - mahinalno je prestala da mu persira. Nije očekivala da će je tako otvoreno optužiti, bar ne odmah.

- Ne pravi se naivna - pobesneo je. Njegov bes je i u njoj probudio žar u očima. Obrazi su joj se

zacrveneli. Okrenula se sasvim ka njemu i neko vreme micala usnama, ali sa njih nijedna reč nije sišla.

Bio je to jedan sekund u kom je pomislio kako je veoma lepa kada je ljuta, a već sledećeg se sagnuo i poljubio je. Strast je prostrujala njegovim telom.

Melinda je bila toliko zbunjena njegovim poljupcem da par sekundi nije znala šta joj se to događa, a onda je počela da se opire i da ga gura od sebe, međutim, njegove ruke su se poput čeličnog obruča stegle oko njenog tela.

Naglo, kao što ju je poljubio tako je i prestao, ali je nije ispuštao iz zagrljaja.

- Igra sada može da počne - prošaputao je vrelim šapatom na njeno uho, a potom je pustio, tako da se ona sva zateturala.

- Kako si se usudio da, da, da... - viknula je sa uperenim prstom u njega.

~ 23 ~

Nije mogla da dovrši rečenicu i kaže da ju je poljubio, jer joj to ponos nije dozvoljavao, a i ti žmarci koje je i dalje osećala u dnu stomaka su je bunili i ulivali joj nesigurnost.

- Da te poljubim - okrenuo se i rekao sa ironičnim osmehom. - Da, to - iskolačila je svoje ljubičaste oči na njega. - Od tebe zavisi da li će se „to” još koji put desiti - pobedonosni

osmeh je sada titrao oko njegovih usana. - Ohh! - uzviknula je i sva se stresla. Došlo joj je da ga stigne i

udari, ali je zazirala od njegove veličine i snage te je ostala na mestu. - Vidimo se kasnije - nasmejao se njenom izgledu i izašao iz

kuhinje. Melinda je od besa rukom udarila u naslon stolice i gurnula je uz

sto koji se sav zatresao. Tanjiri su zazveckali i taj zvuk ju je malo otreznio. Izvukla je stolicu i sela je na nju. Lice je prekrila rukama, a u glavi joj je vladala prava konfuzija.

- Melinda, šta ti je? - Trejsin zabrinut glas ju je naterao da skine ruke sa lica i pogleda je.

Nije čula njene korake niti je znala koliko dugo stoji i posmatra je. Za nju je vreme praktično stalo.

- Upravo sam se posvađala sa Bretom - procedila je kroz zube prećutavši to da ju je on na kraju i poljubio.

- Zar već! - Optužio me je za najezdu insekata. - Sada mi zaista nije jasno kako smo mogle da budemo tako

blesave i naivne i da poverujemo da će naši smešni planovi uroditi plodom - Trejsi je bila ogorčena na sebe. - On definitivno nije onakav kakvim smo ga zamišljale.

- Osećam se užasno - priznala joj je Melinda. - Pokušaj da razgovaraš i da se pomiriš sa njim - posavetovala ju

je. - To nikako! - uzviknula je setivši se kako ju je poljubio. - Tvrdoglava devojko, stavi imanje ispred svog ponosa, inače

smo sasvim propali - rekla je i izašla iz kuhinje.

~ 24 ~

1000 € BONUS

Melinda je čitav taj dan provela u gradu, a kada se vratila zatekla je

Breta u veselom razgovoru sa radnicima. Kada im je prišla, čula je da je on tog dana radio sa njima u voćnjaku. Sadili su nove sadnice i Bret im je pomagao. Nije mogla da veruje da joj to govore. Bila je ubeđena da će se kloniti zemlje, jer bi u suprotnom mogao da isprlja svoje gradsko odelo.

Promrmljala je pozdrav i nestala u pravcu kuće. Tamo ju je presrela majka.

- Moramo da razgovaramo - rekla je. - O čemu? - Danas sam razgovarala sa Bretom i... - On zaista ne gubi vreme - ljutite je rekla, primetivši da je njena

majka veoma zadovoljna razgovorom koji su njih dvoje imali. - On nije loš momak - promrmljala je zbunjeno. Bes, koji je sevnuo u očima njene kćerke, kada je spomenula Breta,

nimalo joj se nije dopao. - Znači, već je uspeo da osvoji i tvoje simpatije. Sinoć je očarao

Kajli i Harolda, danas radnike i tebe. Još se nije čestito ni raspakovao! - uzviknula je.

- Bret nije došao ovamo da bi ikom naudio, a posebno ne nama. Danijel mu je na samrti ispričao neke stvari o imanju i on ne želi da uradi ništa loše - pokušala je da joj objasni majka. - Želi samo da provede neko vreme ovde kako bi mogao da donese najispravniju odluku o tome šta će da uradi sa svojim nasledstvom.

- Oh, zar ne shvatate šta on zapravo radi? - Melinda je energično zatresla glavom, jer više nije mogla da sluša te hvalospeve o Bretu. Ona je sumnjala u sve što je on radio, govorio i nije mogla da veruje da se jedan takav čovek dopao njenoj porodici.

- Šta ti misliš da on to pokušava da uradi? - Da vas obmane kako bi na kraju dobio ono što želi - rekla je u

dahu. - Melinda, mislim da grešiš. Iskrena da budem, mnogo sam mirnija

od kako sam razgovarala sa njim. Mislim da ne treba da se igramo sa sudbinom i da treba da mu priznamo da smo napravili lažni izveštaj i da mu objasnimo zašto.

~ 25 ~

- To nikako! Ne poznajemo ga dovoljno i ja nisam spremna na toliki rizik - mlatarala je rukama kao da se od nečega branila. - Mi smo imale dogovor da ga što pre isteramo sa imanja, a sada... - oči su joj se napunile suzama od besa koji je osećala i nemoći da ubedi majku da promeni mišljenje. Zahvaljujući ponosu, koji je potpuno upravljao njenim mislima, zaustavila je suze.

- To su bile samo sulude ideje koje su nam nadolazile iz straha od susreta sa njim. Ali ja sada vidim da nemamo čega da se bojimo. Bret nije došao ovamo da nam naudi - ponovila je.

- Vreme će pokazati ko je u pravu - rekla je Melinda i otišla u svoju sobu.

Bila je toliko ljuta da nije imala strpljenja više da razgovara ni sa majkom, niti sa bilo kim. Osećala se usamljeno i nemoćno, a ti osećaji su samo podsticali njen ionako nagomilan bes.

Bacila se na krevet i zagnjurila glavu među jastuke. Njenim vrelim obrazima je prijala hladnoća postelje. Pokušavala je da ne razmišlja ni o čemu, ali joj to nije pošlo za rukom. U glavi je premetala svaku sekundu njegovog poljupca. Činilo joj se da još uvek može da oseti njegove čvrste ruke oko svog tela.

- Hmmm! - negodovala je, a potom se okrenula na drugu stranu tražeći neko novo mesto za neke lepše misli. Međutim, takvo mesto nije postojalo niti na njenom krevetu niti igde na svetu, jer Breta više niko nije mogao da izbaci iz njene glave.

Bret je posle večere ostao sam na terasi. Kajli je otišla sa Haroldom, Sindi se izvinila umorom, kao i Trejsi, koja mu je napomenula da mu je premestila stvari u drugu sobu. Melinda nije ni sišla da večera. Neka čudna atmosfera je vladala u kući i on je to osećao.

Sumnjao je da njegova jutrošnja svađa sa Melindom ima veze sa tom neprijatnom tišinom, koja je posle večere zavladala u kući. Setivši se momenta kada ju je poljubio, osmehnuo se.

Preklopio je ruke na grudima i sklopio oči uživajući u prijatnim mirisima noći i dalekim zvukovima noćnih insekata koji su ga neprestano podsećali na činjenicu da se nalazi u prirodi. Ni sam nije

~ 26 ~

1000 € BONUS

mogao da pretpostavi da će mu udaljenost od gradske vreve, tako mnogo prijati.

Njegove sive oči su se lepile za zelene brežuljke, udaljene šume, neizbrojane redove voćki i upijale njihovu lepotu. Činilo mu se da diše punim plućima i da su mu misli bistre, sem kada bi razgovarao ih mislio o Melindi. Tada nije mogao da garantuje ni za jednu svoju misao ni za jedan svoj postupak.

Njene ljubičaste oči su bile lepše od svega što je video za ta dva dana koliko je na imanju. Kosa joj je mirisala zanosnije od cveta trešnji, čiji je miris osetio tog dana. A sa druge strane, njen jezik je bio oštar poput sečiva mača. Imao je utisak da sa njom u korak ide „oluja” koja ga obuzme svaki put kada je ugleda.

- Čudna devojka - promrmljao je, ali oči nije otvarao. Osetio je, kako se i pored misli o Melindi, lagano opušta. Kroz telo

su mu prolazih lagani žmarci koji su ga oslobađali napetosti i umora. Pomislio je kako će se odupreti snu i još malo uživati u prijatnoj

svežini noći, a onda otići u krevet, ali ga je san prevario. Pošto nikako nije mogla da zaspi, Melinda je odlučila da ode

do kuhinje i uzme čašu mleka. Kada prolazila kroz hol videla je da na terasi sija svetio. Pošla je da vidi ko sedi na terasi u te kasne sate.

Iznenadila se kada je ugledala Breta kako sedi zavaljen u naslonjači i spava. Stajala je pored vrata i posmatrala ga. Lice mu je bio opušteno i veoma lepo. Oko usana mu je titrao tek primetan osmeh. Pomislila je da nešto lepo sanja, pa se i sama osmehnula. Postavši svesna toga, trgla se i naljutila na sebe.

Noći su još uvek bile veoma hladne i bilo je rizično spavati na terasi. To nije bilo preporučiljivo ni danju, zbog dubokog hlada koji je pravio kesten, a pogotovu ne noću. A Bret je zaspao u džemperu i farmericama koje je nosio tog dana.

Razmišljala je da li da ga pokrije nečim ili da ga probudi. A onda je njena ženska sujeta odlučila da ga ostavi na terasi.

- Neka se smrzne i prehladi. Tako mu i treba - promrmljala je sebi u bradu i tiho nestala u pravcu svoje sobe.

Kada je ušla u sobu, odložila je čašu mleka, ali nije mogla da se uvuče u svoj topao krevet kako je mislila da će. Stegla je ruke u pesnice i izletela iz sobe kako se ponovo ne bi predomislila.

~ 27 ~

Uhvatila ga je za ruku i protresla, a onda se brzo udaljila od njega. Kada je Bret otvorio oči, obratila mu se ledenim glasom.

- Idi u svoju sobu da spavaš ukoliko ne želiš da dobiješ upalu pluća.

- Nisam mislio da ću zaspati - promrmljao je, a potom protrljao hladne ruke.

Osetio je kako je hladnoća prodrla kroz njegovu odeću i polako počela da se uvlači u njegovo telo.

- Umor ume da prevari - želela je da ode posle tih reci, ali je ostala da stoji na korak od njega.

- Šta ti radiš budna u ovo doba noći? - zapitao ju je, otkrivši joj da je iznenađen što je vidi.

- Razmišljam - ironično je rekla. - Kuješ neki novi plan protiv mene - dodao je, ništa manje ironično. - Trebalo je, ipak, da te ostavim da spavaš i da se smrzneš - besno

je rekla i okrenula se od njega. Bret je ustao i brzo je stigao. Uhvatio ju je za ruku i tako je

zaustavio. Melinda je stajala okrenuta mu leđima. Istrgla je ruku iz njegove i snažno je protrljala.

- Izvini - promrmljao je. - Hvala ti što si me probudila - dodao je šapatom.

Melinda je osluškivala njegove korake kako se udaljavaju, iznenađena onim što je upravo čula. Sve je mogla da pretpostavi da će da uradi, ali da će joj se izviniti i zahvaliti, to nikako nije mogla ni da nasluti.

Kada je ponovo zavladala tišina uputila se ka svojoj sobi. U ušima joj je odzvanjao njegov tihi glas.

Ti zvukovi su je pratili sve vreme, pa i kada je legla u krevet. Uljuljkali su je i dozvali joj miran san.

Pre podne je Melinda provela u gradu sa Kajli i Sindi u pripremama za venčanje. Vratile su se u rano posle podne praćene tmurnim oblacima.

~ 28 ~

1000 € BONUS

- Ja idem da vidim da li je Džejk uspeo da posadi preostale sadnice, a vi iznesite stvari iz automobila - rekla je kada je parkirala kola ispred kuće.

- Ovi oblaci nam donose veliku oluju - sa strahom u glasu je rekla Sindi prateći očima brzo kretanje tamnih oblaka.

- Da, baš se gadno namrštilo - rekla je i sama se namrštivši. Požurila je u voćnjak.

Hladan vetar, koji je počeo da duva, nosio joj je kosu tako da je jedva videla kuda ide. Stegla je krajeve jakne na grudima, jer od jačine vetra nije mogla da je zakopča. Toliko snažno joj je duvao u prsa da je za trenutke ostajala bez vazduha.

U daljini je ugledala radnike kako užurbano završavaju svoje poslove.

- Brete, ostavi to! Kiša samo što nije pala - vikao je Džejk stavivši ruke oko usana kako mu vetar ne bi odneo reči.

Vetar je njegov glas doneo do Melinde. Pogledala je u pravcu Džejka i ugledala u daljini, sa druge strane, Breta koji je nosio nezasađene sadnice.

Prve krupne kapi kiše izazvale su negodovanje kod radnika. Pokupili su alat i u tren oka nestali u potrazi za skloništem. Melinda ih je nezadovoljno posmatrala što nijedan od njih nije prišao Bretu da mu pomogne. A onda je videla je to Džejk želeo da učini, ali mu je Bret odmahnuo rukom dajući znak da će sam doneti preostale sadnice.

- Melinda, počelo je da seva, skloni se odatle. Hajde sa mnom - viknuo je Džejk i pokazao rukom da mu priđe.

- Stići ću te - dala mu je znak da je ne čeka, te je Džejk boreći se sa udarima vetra potrčao ka prvom skloništu.

Kiša se naglo spustila, a Melindi se kosa pokvasila za tren. Lepila joj se za lice. Kada je nazrela da je Bret relativno blizu izlaska iz voćnjaka i prvom skloništu, okrenula se u pravcu u kom je Džejk otišao. Trčala je po sećanju, jer od vetra i kiše nije mogla najjasnije da vidi kuda ide.

Desilo se to u jednom trenu. Imala je utisak da je grom protutnjao nedaleko od njenih ušiju. Taj zaglušujući zvuk ju je uplašio. Skrenula je malo sa puta, a potom osetila kako joj se nešto petlja oko levog zgloba. Jače je trgnula nogom želeći da se oslobodi te prepreke i nastavi dalje, ali je izgubila ravnotežu. Zateturala se i pala.

~ 29 ~

Osetila je kako glavom udara u nešto veoma tvrdo, tako da joj je oštar bol za trenutak pomutio svest. Rukama je pokušala da sakrije lice od krupnih kapi kiše koje su prosto dobovale po njemu i nanosile joj bol. Pokušala je da ustane, ali je skliznula i ponovo pala.

Najednom je oko struka osetila nečije čvrste ruke kako je dižu od zemlje. Svom snagom se oslonila na Breta srećna što ga vidi. Bret ju je poveo prema jednoj nastrešnici koja se nalazila u neposrednoj blizini.

Potpuno mokri, seli su na parče suve zemlje ispod nastrešnice i posmatrali kako se snažni vetar i jaka kiša igraju sa granama i svim što se našlo u voćnjaku.

Melinda je skupila ruke ispod brade i počela da se trese od hladnoće, koja je uveliko prodrla do njenog tela. Ponos joj nije dozvoljavao da pogleda u Breta i zamoli ga da sedne bliže njoj, kako bi se bar malo ugrejali.

Snažan udar groma ju je uplašio i ona se, zaboravivši na svoj ponos, praktično bacila Bretu u zagrljaj. Sakrila je glavu u njegove grudi i tu prigušila preplašen krik.

- Uskoro će proći - rekao je i pomilovao je po mokrim obrazima. - Trebalo je da izađeš sa druge strane voćnjaka - najednom je

rekla, jer je tek tada postala svesna svega. - I izašao sam, ali sam video kako si pala i potrčao da ti pomognem

- objasnio joj je. - A zašto ti nisi otišla sa Džejkom? - zapitao ju je. Srce mu je čudno zatreptalo kada je čuo njen odgovor.

- Htela sam da budem sigurna da ćeš naći zaklon - šapatom mu je priznala.

Ispod nastrešnice je zavladala tišina. Zvuk dobovanja krupnih kapi kiše, miris vlage i zvuk udaljenih gromova nisu mogli da poremete te divne osećaje, koji su se rađali u njima posle priznanja da su brinuli jedno za drugo.

Melinda se lagano izvukla iz njegovog zagrljaja, ali se nije odmicala od njega. Prijala joj je toplota njegovih ruku i toplina koja je zračila iz njegovih sivih očiju. Ostala je naslonjena na njegovo rame.

- Čini mi se da je prošla sekunda od momenta kada sam pogledao u nebo i spazio crne oblake do trena kada je počeo vetar da duva i da pada kiša - prošaputao je Bret još uvek šokiran tom brzinom kojom se razvila oluja.

~ 30 ~

1000 € BONUS

- To je sasvim normalno za ove krajeve - osmehnula se. - Videćeš, čim vetar stane, promoliće se sunce.

- To liči na tebe - izvio je ruku i pomazio je po obrazu. Nije mogao da izdrži to iskušenje, sagnuo se i tek ovlaš poljubio njene usne.

- To što si me spasao od oluje ne znači da možeš da me ljubiš - rekla je i ustala kao opržena. A tako se i osećala, jer njegove usne kao da su je opržile. Kroz čitavo telo joj je prostrujala neka vrelina, tako da više nije osećala ni hladnoću niti teret mokre odeće na sebi.

- Ja bih tebi dozvolio da me ljubiš i sinoć i svaki put kada bi me spasila - rekao je kroz ironičan osmeh, svestan da je sva nežnost kojom je zračila, do pre samo par trenutaka nestala, i da je sada spremna samo da se svađa sa njim. Ona je bila i više od oluje, pomislio je u sebi.

- Baš si duhovit - zakolutala je očima. - A ti si baš slatka kada se ljutiš - dodao je. - Ne mogu da te podnesem - izletelo je iz nje u besu, koji joj je

pokrenuo svaki živac. - Onda idi, ova nastrešnica je moja - sasvim mirno je rekao.

Prekrstio je ruke na grudima i gledao je pravo u oči iščekujući da vidi šta će uraditi.

Melinda je gledala u kišu koja je padala, doduše, manjim intenzitetom, ali joj se, ipak, nije izlazilo da ponovo kisne, pa je ponovo vratila pogled na njega. Na licu joj se ocrtavao bes. Bretu se činilo da bi mogla da ga udari koliko je bila ljuta na njega.

- Sešću na svoj kraj - promrmljala je i udaljila se od njega. Stajala je uz stub nastrešnice, okrenuta mu leđima. Držala je ruke

čvrsto prekrštene na grudima i pitala se kako mu samo polazi za rukom da je tako iznervira i izvede iz takta.

- Nemoj da mi se bacaš u zagrljaj ako ponovo zagrmi - Bret je, takođe, ustao i stao oslonjen na drugi stub nastrešnice. Bio joj je okrenut leđima, ali je često virio ne bi li je uhvatio kako ga krišom posmatra.

- To je bio trenutak slabosti koji si ti iskoristio - prebacila mu je i ne mogavši više da izdrži, okrenula se prema njemu i srela sa pogledom njegovih sivih očiju.

Melinda je imala na sebi farmerice, košulju i kožnu jaknu sa koje su se i dalje slivale kapljice kiše. Ispod mokre košulje nazirale su se

~ 31 ~

njene pune grudi. Kosa joj je bila potpuno mokra i slepljena. Šiške je sklonila sa lica.

Lice joj je bio bledo, samo su joj se oči caklile, kao dva cirkona. Protiv njegove volje, njeno vitko, a sada i skupljeno, povijeno telo u njemu je izazvalo potrebu da je zaštiti. Zaboravio je da je ljut i lagano je zakoračio prema njoj.

- Melinda, ponašamo se kao deca - prošaputao je. - Ti si kriv - brzo je rekla, a onda se ugrizla za jezik. - A ti nisi kriva? - upitno ju je pogledao osetivši kako ga bes

ponovo plavi. - Ti, koja si mi podmetnula rasklimanu stolicu, kako bih se osećao neprijatno svaki put kada bih seo u nju, ti što si me smestila u sobu punu insekata, ti nisi kriva ni za šta? - pobesneo je.

- Ponovo pokisnuti je sreća u odnosu na pomisao da ostanem pod ovom nastrešnicom sa tobom još samo jedan sekund - rekla je i istrčala na kišu.

Bret je, prateći svoje instinkte, istrčao za njom. - Melinda... - viknuo ju je. - Nikada neću prestati da žalim što sam dopustila da dođeš na ovo

imanje - viknula je i svom snagom potrčala ka kući. Bret je ostao na kiši i gledao za njom. Čvrsto je stegnuo pesnicu i

zamahnuo kroz vazduh. Imao je potrebu da u nešto udari. Bio je besan kao ris.

Za vreme večere, prvo je Melinda počela da kija, a potom i Bret. Sindi je sedela na čelu stola, kao i obično, i posmatrala čas Breta, čas Melindu, koji su sedeli jedno naspram drugog, ali se nijednog momenta nisu pogledali. Nije joj trebalo mnogo da shvati da se između njih nešto čudno dešava. Verovala je da su se posvađali.

- Prehladili ste se, oboje - promrmljala je. - Nije ništa strašno - rekao je Bret, ali ga je nov nalet kijanja izdao.

Ustao je od stola i promucao izvinjenje. - Šta se desilo u voćnjaku između tebe i Breta? - zapitala je Sindi

Melindu čim je njihov gost izašao iz kuhinje.

~ 32 ~

1000 € BONUS

- Ništa - tvrdoglavo je odbijala da odgovori. - Melinda, zar ne možeš da budeš fina prema njemu bar to vreme

koliko planira da ostane? - Ne mogu - prekinula je majku i ustala od stola. - Ne mogu da se setim da je ikad pokazivala takvu netrpeljivost

prema nekome, kakvu sada pokazuje prema Bretu - oglasila se Trejsi kada je Melinda izašla iz kuhinje.

- Mislim da bi im čaj prijao - dodala je Kajli i pošla da skuva čaj. - Pokušaću da razgovaram sa Bretom i Melindom i saznam zašto su se posvađali - rekla je kada je na poslužavnik stavila dve šolje.

Dve žene su je ispratile sa brigom u pogledu. Kajli je pokucala na vrata Bretove sobe, a kada se on oglasio ušla je unutra.

- Donela sam ti čaj i lekove u slučaju da dobiješ temperaturu - rekla je i odložila jednu šolju na njegov toaletni sto.

Bret je obučen ležao na krevetu. Pokrio se debelim ćebetom. Lice mu se crvenelo kao i oči.

- Hvala ti, Kajli. Mislim da će mi trebati - priznao je. - Skuvala sam i jedan čaj za Melindu i idem da joj odnesem - rekla

je, ali se nije pomerala sa mesta. - Ne verujem da će hteti da ga popije, jer je veoma tvrdoglava - nastavila je da govori.

- To sam mogao da primetim - sa ironičnim osmehom na usnama je rekao Bret.

- Melinda zaista ume da izgleda veoma nabusito i strogo, ali ima meko srce - Kajli je odmah krenula u odbranu svoje sestre.

- I to sam uspeo da primetim - u njegovom glasu više nije bilo ironije.

- Melinda je mnogo truda uložila u ovo imanje i iz straha da ga ne izgubi radi neke nepromišljene stvari - prošaputala je i pogledala ga pravo u oči.

Nadala se da će joj on nešto reći, ali je Bret i dalje ćutao. Kada je shvatila da joj neće reći razlog zbog kog se posvađao sa Melindom, uzela je poslužavnik i krenula ka vratima.

- Ja sam već razgovarao sa Sindi o imanju - njegove reči su je zaustavile. - Nisam došao ovde da bih ga otimao nego da nađem najbolje rešenje.

~ 33 ~

- Možda ne bi bilo loše da razgovaraš i sa Melindom na tu temu - posavetovala ga je.

- Sa njom je nemoguće razgovarati - beznadežno je dodao. - Naći ćeš načina, ubeđena sam - rekla je sa osmehom i izašla iz

njegove sobe. I kao što je Kajli pretpostavila, Melinda je, ispočetka, odbijala da

popije čaj, a onda je na nagovor svoje sestre to učinila. Neko vreme su pričale o oluji i obavezama koje su ih

čekale sledećeg dana. Kajli je pokušala da započne razgovor na željenu temu, ali je Melinda odlučno odbijala da se u njenoj sobi spominje Bret.

- Želim nešto da te zamolim - Kajli je uzela za ruke i pogledala je. - Izvoli. - Harold je pozvao Breta na večeru sutra uveče i... - To je trebalo da bude porodična večera - počela je da protestuje. - Haroldu se Bret veoma dopao, a ja te molim da budeš ljubazna

bar tih par sati koliko će trajati večera. - Mnogo tražiš od mene - skrstila je ruke na grudima i pogledala

negde kroz prozor. Nije mogla da zamisli da sedi sa Bretom u nekom restoranu i da

mu se dva sata osmehuje. - Molim te, Melinda. - U redu - sestrina molba je otvorila njeno srce. - Oči počinju da me

peku, trebalo bi da idem da spavam - izvila se i poljubila sestru u obraz. - Laku noć.

- Laku noć - Kajli je ustala sa njenog kreveta i izašla iz sobe. U kuhinji su je sa nestrpljenjem čekale Sindi i Trejsi. - Da li si uspela da joj kažeš za večeru? - zapitala ju je majka. - Da, i obećala mi je da će biti fina prema Bretu. - Da li si saznala zašto su se posvađali? - interesovalo je Trejsi. - Ne, ali mi je sasvim jasno da su se žestoko posvađali i da su za

ovo kratko vreme uspeli da stvore veliki jaz. - Plašim se da bi Bret, ukoliko otkrije da je Melinda napravila lažne

izveštaje, mogao iz čiste osvete da je prijavi - rekla je Sindi sa brigom u glasu.

- Mislim da on nije takav i da to neće uraditi - tešila ju je Trejsi. ~ 34 ~

1000 € BONUS

- Da, možda on nije takav, ali ako Melinda nastavi tako da ga nervira i suprotstavlja mu se, ko zna...

- Bret je tek stigao. Imamo još dosta vremena da ubedimo Melindu da promeni svoje mišljenje - sa nadom u glasu je rekla Trejsi, a potom, pogledavši na sat, podsetila ih je da ujutru treba rano da ustanu i da je vreme da raspreme sto i da idu na spavanje.

Narednog jutra, Bret se osećao prilično slabo. Prožimala ga je jeza, tako da se veoma brzo vratio iz voćnjaka. Seo je na dvosed u dnevnoj sobi. Kada je videla da mu je loše, Trejsi mu je donela debeli prekrivač i ušuškala ga.

- Skuvaću vam čaj i doneti lekove, a vi uključite televizor ili već šta želite - rekla je.

- Možda bi bilo bolje da sam otišao u svoju sobu - bilo mu je neprijatno da ostane u dnevnom boravku.

- Ne, ovako ću vas stalno imati na oku - rekla je kroz smešak - i znaću da ste dobro.

- Hvala vam. Trejsi je izašla i posle par minuta se vratila sa šoljom vrelog čaja. - Ni Melinda nije trebala da ide u grad. Videlo se da je hvata

groznica, ali ona je tako tvrdoglava - sa negodovanjem je odmahnula glavom.

Bret se osmehnuo, setivši se kako je primetio da se pravi da je hrabrija i jača nego što je to zaista bila. Kada je ostao sam, otpio je jedan gutalj čaja i počeo da oživljava miris njene mokre kose. Još uvek je mogao da oseti lagan teret njene glave oslonjene na njegovo rame. Puno snage mu je bilo potrebno da obuzda svoju želju i ponovo je vrati na svoje grudi, a nju čvrsto zagrli.

Duboko je uzdahnuo i sklopio oči. U mraku su mu zasijale njene ljubičaste i širom otvorene oči. Pokušavajući da pronađe odgovarajuće poređenje sa bojom njenih očiju, Bret je zaspao.

~ 35 ~

Kada se probudio, u sobi je vladao mrak. Jedva je uspeo da se pokrene, svaka kost ga je bolela. Kajli i Harold su čuli šuškanje, pa su ušli u dnevnu sobu.

- Kako se osećaš? - zapitao ga je Harold. - Ne baš najbolje - osmehom je pokušao da prikrije svoje pravo

stanje. - Trebalo bi kroz sat vremena da pođemo na večeru, a... - Hvala ti na pozivu, ali ja zaista ne bih mogao da idem - Bret se tek

tada setio da je obećao da će doći na večeru. A i da nije bio bolestan, ne bi išao, jer je znao da Melinda ne želi da

ga gleda za stolom za kojim je ona sedela, posebno ne na jednom takvom skupu.

- Toliko smo se radovali toj večeri, a sada se ispostavilo da ni ti, ni Melinda ne možete da idete - razočarano je rekla Kajli.

- Šta je sa Melindom? - zapitao ju je Bret. - Došla je iz grada sa groznicom. Spava u svojoj sobi. Sva je

slomljena. - Možda bi trebalo da odložimo tu večeru za neki drugi put -

predložio je Harold. - I ja sam to pomislila, ali se Melinda usprotivila. A Trejsi i majka

jedva čekaju da vide kako izgleda taj restoran - objasnila mu je Kajli. - Onda večeras izvodimo Sindi i Trejsi, a kroz koji dan, kada

ozdrave, Melindu i Breta - predložio je Harold. - Odlična ideja - radosno se složila Kajli potom se nagnula ka

Haroldu i poljubila ga u obraz. - Brete, da li se slažeš sa ovim predlogom?

- Slažem se - rekao je misleći o tome kako će Melinda pobesneti kada čuje da će, ipak, morati da večera sa njim u društvu. - Lepo se provedite večeras - rekao im je.

- Da li ti je nešto potrebno? - zapitala ga je Kajli pre nego što je izašla.

- Samo odmor - sa osmehom je rekao Bret. - Onda se lepo odmori da što pre ozdraviš - ljupko mu je mahnula

Kajli i uhvativši svog verenika pod ruku izašla iz dnevne sobe.

~ 36 ~

1000 € BONUS

Kada je u kući ponovo zavladala tišina Bret je počeo da se nakanjuje da ode do svoje sobe, a onda, shvativši da neće moći zaspati, uzeo je daljinski upravljač i uključio televizor.

Smanjio je ton kada je začuo mrmljanje i korake. Uskoro je na vratima ugledao Melindu. Bila je ogrnuta ćebetom. Iznenadila se kada ga je ugledala.

- Šta ti radiš tu? Zar nisi otišao na večeru? - zbunjeno ga je zapitala. - Ne, juče sam kisnuo sa jednom devojkom u voćnjaku, tako da

danas nisam ni za šta jače od toplog čaja sa limunom - spremno joj je odgovorio i izmamio osmeh na usne.

- Čaj sa limunom - rekla je Melinda i pošla ka kuhinji. Zadovoljno se osmehnula kada je videla da je Trejsi mislila na njih

dvoje. Nasula je čaj u šolje i nacedila malo limuna, a zatim se vratila u dnevnu sobu.

- Hvala ti - rekao je ne skrivajući svoje iznenađenje što mu je donela čaj. Uzeo je jednu šolju iz njene ruke. - Kuda ćeš ti? - upitao ju je kada je video da odlazi.

- U svoju sobu. - Upravo je počeo film - rekao je najednom svestan da ne želi da

bude sam. - Prepričaću ti početak, pa možeš da nastaviš da ga gledaš... sa mnom - dodao je nešto tišim glasom.

Melinda je neko vreme stajala i razmišljala, a potom se vratila. Bret se pomerio i ponudio joj mesto na trosedu na kom je i sam sedeo. Dvoumila se da li da sedne tako blizu njega, a onda prihvatila njegovu ruku i sela.

Osećala se čudno dok je posmatrala njegovo osmehnuto lice i slušala ga kako joj prepričava početak filma. Udobno se namestila i, praveći se da je zainteresovana za film, ispod oka posmatrala njegov muževan profil i razmišljala o emocijama koje je budio u njoj.

Bret je osetio da ga posmatra, ali se namerno nije pomerio, niti ju je pogledao, jer je znao da će tada prestati to da radi. A njemu je neverovatno prijao njen topao pogled. Imao je utisak da ga miluje očima i u tome je uživao.

~ 37 ~

Ni sam nije znao koliko je vremena prošlo i o čemu je tačno mislio, tek, kada se okrenuo prema njoj video je da spava.

Glava joj je bila oslonjena na naslon troseda. Izgledala je spokojno i veoma lepo.

Kada je sat otkucao jedanaest sati, uzeo ju je u naručje i poneo ka njenoj sobi. Melinda se promeškoljila i pogledala ga sanjivo. Osmehnula mu se i ponovo sklopila oči. Bret je, osetivši kako mu je srce jače zaigralo, znao da je na pravom putu da se silno zaljubi u tu devojku.

Položio ju je na njen krevet i pokrio. Znao je da treba da izađe iz sobe i ode, ali nije mogao da odvoji pogled od njenog lica. Kleknuo je na kolena pored njenog uzglavlja i sklonio joj par pramenova crne kose sa obraza. Ne mogavši više da obuzda želju, sagnuo se i poljubio je.

Melinda se trgla i otvorila oči. Ugledavši njene širom otvorene oči, znao je da se skroz probudila i odmah je počeo da govori.

- Hteo sam samo da ti poželim laku noć - mrmljao je očekujući gomilu optužbi sa njene strane.

- I? - upitno ga je pogledala. Na svojim usnama je još uvek osećala njegove tople poljupce.

- I - sada idem - počeo je da se diže. - Laku noć, Brete - stavila je ruke pod obraz, osmehnula se i nežno

ga pogledala. Bret nije mogao da veruje da mu se tako osmehuje i da ga neće

napasti. - Jesi li sigurna da nećeš da me optužiš da sam iskoristio situaciju

i... - zbunjeno je mucao. - Idi, dok se ne predomislim - osmeh je i dalje titrao na njenim

usnama. Glas joj je bio mek. - Takva si zbog groznice - našalio se osetivši kako ga preplavljuje

osećaj sreće. Znao je da treba, ali još uvek nije mogao da napusti njenu sobu. Bila je tako lepa, prijatna i nežna da, jednostavno, nije mogao da je se nagleda.

- Možda. - A sutra? - Laku noć - jače se osmehnula i sklopila oči. - Laku noć, Melinda - prošaputao je i na prstima izašao iz njene

sobe. ~ 38 ~

1000 € BONUS

Osećao se kao omađijan njenim osmehom. U glavi mu je zujalo kao u košnici. Sa mišlju da je ona najlepša žena koju je ikada video, legao je da spava.

Melinda je kasno ustala. Probudila se sa osmehom, zadovoljna, a sa tim osmehom je i sišla da doručkuje. Misao da i njoj veoma prija prijateljski odnos sa Bretom joj se duboko urezala u svest. Počela je da razmišljala o tome kako bi bilo dobro da se više ne svađaju. Smatrala je da je to bolji i realniji način da se sredi sporno pitanje oko budućnosti imanja. U kuhinji je zatekla majku, koja nije izgledala nimalo veselo. Sedela je sama za stolom, pila kafu i listala dnevnu štampu.

- Kako ste se sinoć proveli? - zapitala ju je. - Dobro - skinula je naočare sa nosa i podigla pogled prema

Melindi. - Šta te muči? - Razgovarala sam od jutros sa Bretom - duboko je uzdahnula i

nastavila. - Želi da poseti našeg knjigovođu. On još uvek ne zna da je to Geri. Plašim se da bi svašta mogao da pomisli kada sazna da ste Geri i ti prijatelji.

- Znala sam da će morati kad-tad da pokaže svoje pravo lice - besno je rekla Melinda. Osmeh, koji joj je do tog momenta titrao oko usana, iščezao je. Nestali su i njeni planovi da više ne dolazi u konflikt sa njim.

- Ne donosi nagle zaključke - Sindi je zavrtela glavom. - Objasnio mi je da želi samo da nam pomogne, jer je stručnjak za finansije.

- Da veruješ tim njegovim rečima, ne bi toliko brinula - pobunila se Melinda.

- Brinem, jer ne znam kako će reagovati kada shvati da smo ga prevarile. Od jutros mi je ta činjenica još teže pala pošto mi je Bret rekao da je ubeđen da naš knjigovođa loše obavlja posao. On misli da nas Geri potkrada.

- Oh, Bože! - Melinda se uhvatila za glavu.

~ 39 ~

- Možda ne bi bilo loše da zajedno odete do Gerija - predložila je Sindi. - Ili, još bolje, da razgovaraš sa Bretom i pokušaš da mu objasniš naše strahove, koji su nas naterali da napravimo jedan takav izveštaj - ali je Melinda, obuzeta svojim mislima, više nije slušala.

- Mrzim tog čoveka - rekla je i revoltirano izletela iz kuhinje. U hodniku je uzela jaknu i torbu. Imala je nameru da ode do Gerija

i da još jednom razgovara sa njim. Na stepeništu je naletela na Breta. On u prvi mah nije mogao da joj

vidi lice, a da ga je video, znao bi koliko je ljuta i da treba da joj se skloni sa puta.

- Da li te je groznica prošla? - zapitao ju je prisnim glasom, jer je još uvek bio pod utiskom njihovog sinoćnog razgovora i njenog osmeha, koji mu nije izlazio iz glave.

Kada je podigla glavu i pogledala ga, sve mu je bilo jasno. I sam se namrštio i ispravio svoje držanje.

- Na sreću, jeste - procedila je kroz zube. - Zašto si ponovo ljuta na mene? - nije mogao, a da je ne zapita. - Zato što guraš nos u tuđe, odnosno moje stvari - drsko je rekla i

obišla ga u poluluku. Bret je odmah znao da je ona razgovarala sa Sindi i da joj je majka

prenela da želi da razgovara sa njihovim knjigovođom. - Ono što se dešava na imanju je i moja stvar - pošao je za njom. - Finansijski obračuni su... - Znala sam da je to jedino što tebe interesuje, novac - rekla je i

počela da otključava auto. I pre nego što je on uspeo da joj odgovori, sela je na sedište, rukama grčevito stisnula volan i pokrenula kola.

Bret je opsovao i počeo da se osvrće oko sebe. Kada je ugledao Džejka, potrčao je ka njemu.

- Može li neko od vas da me odveze do grada? - Naći ćemo nekog - rekao je Džejk zbunjeno ga pogledavši. - Nekog ko zna adresu čoveka koji vodi knjige ovog imanja - dodao

je, ubeđen da je Melinda baš tamo otišla. - Svi znaju gde Geri živi - začuđeno je rekao Džejk, a potom pozvao

jednog od radnika.

~ 40 ~

1000 € BONUS

- Geri? - promrmljao je Bret, a onda se setio one noći kada je Geri došao po Melindu. - Geri je Melindin momak? - zapitao ga je.

- Možda - sa smeškom je dodao, a kada im je prišao jedan od radnika, koji je trebalo da odveze Breta, Džejk se pozdravio sa njim i otišao svojim poslom.

Bret je neprestao razmišljao o tome da je knjigovođa Melindin momak ili prijatelj, i ta činjenica je mnoge stvari menjala u njegovoj glavi.

Melinda je progutala knedlu kada je na vratima Gerijeve kancelarije ugledala Breta. Geri je po izrazu njenog prestrašenog lica shvatio ko je pridošlica. Nije znao da li je i koliko uspešno sakrio strah i nelagodnost koju je osećao ugledavši razjarenog Breta. Kada je zalupio vrata, oboje su se trgli.

Sto za kojim su sedeli bio je prepun papira. Bret je u toj gomili prepoznao obrasce finansijskih izveštaja. Njihovi izrazi lica su mu potvrdili sve ono u šta je počeo da sumnja dok se vozio prema gradu i Gerijevoj kancelariji.

- Šta radiš tu? - zapitala ga je Melinda ledenim glasom, dok je rukama pokušala da prekrije obrasce izveštaja.

Njen bes je došao iz straha i činjenice da više ništa ne može da izgubi, a napad je oduvek smatrala za najbolju odbranu.

- A ti? - upitno je izdigao obrve. - Spremaš novi izveštaj za mene sa svojim momkom? - njegova boja glasa je zaustavila Melindin dah.

- Ne znam o čemu govoriš - ustala je iz stolice. - A naročito ne znam odakle ti ideja da me pratiš i da...

- Melinda, od samog početka si bila toliko loša glumica da su mi tvoje namere odmah bile jasne - prekinuo ju je. - Ali, i pored svega, nisam mislio da si spremna da ideš toliko daleko - izvukao je izveštaj ispod njenih ruku. -

Ovo je krivično delo! - počeo je da mlatara papirima ispred njenog nosa.

~ 41 ~

Melinda je spustila glavu, a onda, osetivši da joj kolena klecaju, ponovo sela u stolicu.

- Koliko dugo to radite? - zapitao ju je gromoglasno, jer je pomislio da su, možda, i njegovog pokojnog strica potkradali i da su mu slali lažne izveštaje. Više ni u šta nije mogao da bude siguran. Osećao se prevarenim i razočaranim. A najteže od svega mu je palo saznanje da je sve to Melindino delo.

- Sa tim izveštajem sam želela da odložim tvoj dolazak i eventualnu prodaju tvog dela imanja - odgovorila mu je Melinda. Čitavo telo joj se treslo kao prut. Sakrila je ruke ispod stola kako on ne bi video koliko joj drhte prsti.

- Melinda, da U je sve ovo tvoja ideja? - Bret prosto nije mogao da poveruje da je ona bila spremna da uradi tako nešto. Sve se u njemu protivilo tom saznanju da ih je ona potkradala i počinila jedno takvo krivično delo.

Melindi se grlo steglo te nije mogla ni reč da kaže. Spustila je glavu, a kosa joj je pala preko lica i sakrila oči koje su počele da joj se pune suzama. Bret se okrenuo ka Geriju i, po prvi put, ga pogledao pravo u oči, tražeći od njega odgovor.

- Melinda je mislila da... - promrmljao je Geri glasom koji je samo podsećao na njegov.

Imao je potrebu da zaštiti Melindu, a sa druge strane se plašio za svoju budućnost i taj strah je pobedio. Kada je postao svestan da okrivljuje nju, zaćutao je. Njene ljubičaste oči su ga ošamarile ledenim pogledom. Melinda je gledala u Gerija ne mogavši da veruje da ju je tako lako izdao.

Osetila je kako više ne može da izdrži prisustvo nijednog od njih dvojice i da suze više nikako neće moći obuzdati, te je izletela iz Gerijeve kancelarije.

Čula je prvo Bretov glas kako je doziva, a onda i Gerijev, ali nije zastala ni za tren. Sela je u automobil i pokrenula ga bez cilja, gde bi mogla da ode. Važno joj je bilo samo da ode što dalje i od Breta i od Gerija.

Bret se vratio do Gerijeve kancelarije. Protrljao je rukom čelo koje ga je bolelo, a onda progovorio.

- Želim da vidim celokupnu dokumentaciju za proteklih pet godina.

~ 42 ~

1000 € BONUS

Geri je lagano ustao i počeo da vadi registratore dok mu je pred očima titrala Melindina slika, u momentu kada je podigla glavu i pogledala ga. Bio je to pogled koji nikada neće uspeti da zaboravi, pogled koji će ga podsećati kolika kukavica je ispao. Bret je seo za sto na mesto gde je sedela Melinda i počeo da lista dokumentaciju. Našao je koncentraciju i volju za tim, u želji da otkrije pravo lice Melinde Bloker.

Bret je u kuću Blokerovih stigao u sumrak. Lutao je sobama tražeći nekog od ukućana, ali kuća je bila neobično tiha i prazna. Popeo se na sprat u nameri da sačeka njihov dolazak u svojoj sobi. U hodniku je naišao na Melindu. Zastala je i prebledela kada ga je ugledala.

- Trebalo bi da razgovaramo - obratio joj se. - Trebalo bi - rekla je. - Ovde? - upitno je izgidao obrve. - Idemo u moju radnu sobu - dodala je i prošla pored njega svesna

da će je pratiti. Ušla je u radnu sobu i sela za sto. Sačekala je da se on smesti, a

onda je podigla pogled ka njemu. - Zašto? - zapitao ju je. Izgledala je uplašeno i ranjivo i njemu je bilo teško da je takvu

gleda. Da ju je takvu video pre par dana uživao Li u svojoj nadmoći, ali sada to nije mogao. Sada je imao želju da je zagrli, odagna joj taj strah i obeća joj da će sve biti u redu.

- Neću da ti se pravdam - ponosno je rekla smatrajući da to ničemu ne bi vredelo. - Ti ionako ne bi shvatio - dodala je.

- Objasni mi, možda ću shvatiti - ustao je i prišao joj. Oslonio se na ivicu stola i naterao je da ga pogleda. Pošto je

pregledao sva dokumenta ustanovio je da je lažirala samo poslednji izveštaj i interesovalo ga je zašto je to uradila.

- Zašto to radiš? - promrmljala je plačnim glasom. - Kada ćeš ionako... - suze su joj napunile oči i ugušile glas.

~ 43 ~

Nije želela da plače pred njim, ali više nije našla ni trunku snage da obuzda svoje suze. Bila je uplašena za budućnost imanja, svoje porodice, a i za svoju budućnost.

- Melinda - njegov tihi glas je samo pojačao navalu plača. Pokušao je da je uhvati za ramena. Ona se branila, krila glavu, ali je on video da joj se grudi tresu i da će svakog trena suze poteći iz njenih očiju.

- Treba da znaš da sam ja kriva za sve, da moja porodica nema veze sa izveštajem koji sam napravila i da... - rukom je prekrila usne i prestala da se brani.

- Znam sve - prošaputao je i naterao je da se nasloni na njegove grudi.

Melinda je počela glasno da plače kada je osetila toplinu njegovih grudi. Zagnjurila je lice i zaplakala, kao dete. Nije marila ni za svoj ponos, ni za šta. Samo joj je bilo važno da on shvati da je ona jedini krivac i da ne meša njenu porodicu u sve to. Snaga kao da je potpuno izašla iz njenog tela, ostao je samo strah od budućnosti.

Bret je stezao njena ramena koja su podrhtavala, a svaki jecaj mu je parao srce. Podigao ju je u naručje i preneo do kožnog dvoseda koji se nalazio u dnu radne sobe. Seo je pored nje ne ispustivši je iz zagrljaja ni za tren.

Imao je potrebu da joj nešto kaže, da je uteši, ali reči nije imao. I sam se osećao veoma čudno i pomalo krivo za sve što je ta mlada devojka morala da prođe. Pravila se hrabrom toliko da je i sam pomislio da je jača nego što je to bila. Toliko ga je sa svojim ponosom i besom zaslepela da nije mogao odmah da vidi koliki strah i nežnost se kriju u njenim ljubičastim očima. Mazio ju je po licu, po kosi, leđima. Svuda. Strpljivo je čekao da se smiri, nadajući se da oseća njegovu zabrinutost i toplotu njegovih dodira.

Melinda je osetila kako Bret briše njene suze svojim vrelim dlanovima. Srce joj se zatreptalo kao u prepelice. Otvorila je oči i srela se sa njegovim divnim sivim očima u kojima su se mešale briga i nadolazeća oluja strasti.

Palčevima je prešao preko njenih usana i raspirio žar u njima. Buknule su kao vatra. Pogled je počeo da joj se magli. Strast je lagano sa njega prelazila na nju. Izvila je ruke i počela da ga dodiruje. Prvo lice, a potom kosu, vrat i ramena. Čudan osećaj da su njene ruke kao pravljene za obline njegovog tela je prostrujao njenim venama i ubrzao joj krvotok.

~ 44 ~

1000 € BONUS

Bretovi dlanovi su skliznuli sa njenih obraza ka njenom golom vratu i ramenima. Svukao je njenu košulju i povukao bretele od grudnjaka u želji da i njega skine. Melinda ga je neko vreme gutala pogledom, a onda se izvila i počela da ga ljubi, strasno, požudno, kako se i osećala.

Želja da se oslobode odeće ih je još jače pokrenula. Nisu razmišljali o tome gde se nalaze. Bih su svesni samo jedno drugog i te strasti koja je danima tinjala i sada se sasvim rasplamsala.

Bret je imao osećaj da mu Melinda čita misli, jer ga je dodirivala na način na koji je želeo da to radi. Ljubila ga je tamo gde mu je to najviše prijalo. Posle mnogo godina ponovo je osetio kako od strasti bubnji u glavi, vrele struje seku stomak i mute razum.

Lepota Melindinog tela ga je opčinila. Prsti su mu klizili niz njenu baršunastu kožu, a njegov zamagljen pogled ih je pratio. Želja za njom je rasla iz trena u tren.

Uzbuđivala ga je pomisao da se i njoj isto dešava. Voleo je da oseti kako joj telo podrhtava u njegovom naručju od naleta strasti, izazvanih njegovim dodirima i poljupcima.

Sve ono što su danima potiskivali i skrivali duboko u sebi izašlo je na videlo na tom dvosedu, u radnoj sobi.

Melinda ni sama nije znala kada ju je Bret tako zaveo. Probudio je u njoj davno uspavane emocije I ona je od srca želela da mu pripadne, što se i desilo.

U radnoj sobi je ponovo zavladala tišina. Strasni uzdasi su utihnuli. Sve se smirilo. Melindina glava je počivala na Bretovom ramenu. Njena crna kosa se rasula po njegovim golim grudima. Držala je oči skopljene i jedino široko osmehnute usne su je odavale i govorile da je budna.

Bret je posmatrao njeno vitko telo sklupčano oko njegovog. Uplašen da bi moglo da joj bude hladno, uzeo je svoju košulju koja mu je bila na dohvat ruke i prekrio je njome.

- Ovo radim protiv svoje želje - rekao je kroz osmeh. - Uživao sam dok sam te posmatrao. Zanosna si - promrmljao je promuklim glasom i poljubio je u kosu.

~ 45 ~

Melinda se mazno protegla i počela da mu se umiljava. Osećala se Veoma opušteno i imala je utisak da su sada svi problemi, koji su je tištali, rešeni i to mu je rekla.

Bret je ostao nem. Mozak mu je počeo grozničavo da radi. Pomisao da je ona vodila ljubav sa njim kako bi ga odobrovoljila da je ne prijavi mu se usadila u glavu. Uzeo ju je za ramena, pridigao je i naterao da ga pogleda.

- Da li ti to imaš praksu da na ovaj način rešavaš sve svoje probleme? - glas mu je bio leden i nimalo prijatan. Imao je utisak da je neko prosuo bure hladne vode na njega. - Da li si i Gerija na ovaj način privolela da uradi izveštaj po tvojoj želji? - zapitao ju je ne znajući kome te reči teže padaju njoj ih njemu.

- Molim? - promucala je. Pogled joj se razbistrio. Izgledala je kao da se upravo probudila. - Između mene i Gerija nikada ništa nije bilo. On je uspeo da mi bude prijatelj i pored emocija, koje je gajio za mene - imala je potrebu da mu to objasni, mada su je njegove optužbe zabolele.

- To što smo vodili ljubav ne znači da sam zaboravio na sve što si uradila - lako ju je gurnuo od sebe, hitro je ustao i počeo da se oblači.

- Nisam tako mislila - Melindi je postalo jasno da je pogrešno protumačio njene reči kada je rekla da su svi problemi rešeni.

- Kada ćeš već jednom da prestaneš da potcenjuješ moju inteligenciju. Nisam dete, Melinda, sa kojim možeš da se igraš onako kako si zamislila - besno je rekao i sa njenog nagog tela svukao svoju košulju.

Melinda se osećala postiđeno i veoma neprijatno. Brzo je dohvatila svoju košulju i njome prekrila grudi, jer je njegov leden pogled izazivao osećaj jeze.

Pognula je glavu osetivši da joj se oči pune suzama. Pomisao da ga ne sme pustiti da tako besan, sa pogrešnim zaključcima, ode od nje joj je davala snagu i oterala suze.

- Ja nisam vodila ljubav sa tobom u nameri da iz tog izvučem korist - uhvatila ga je za ruku uplašena da će otići, ali se on brzo oslobodio njenog stiska.

- Nego? - ironično ju je zapitao. Nije bio spreman da joj poveruje ni reč koju je nameravala da izgovori.

Melinda je ustala i stala ispred njega. Iz drhtavih ruku joj je skliznula košulja, kojom je bila pokušala da pokrije svoju nagost. Pustila

~ 46 ~

1000 € BONUS

ju je da padne, zaboravljajući na stid. Strah da bi Bret mogao da je zamrzi i zauvek osudi je bio jači od svega.

Sklonila je razbarušenu kosu sa lica i pogledala ga pravo u oči. Bret se malo trgao iznenađen snagom koja je izbijala iz nje. Osećao

je veliku napetost, dok je čekao da čuje šta će mu reći. Činilo mu se da ta tišina isuviše dugo traje.

- Zato što sam se zaljubila u tebe - prošaputala je i odmah spustila svoj pogled.

- Kada bih samo mogao da ti verujem - rekao je sa zebnjom u glasu. Uhvatio ju je za ramena i blago pretresao. - Voleo bih da mogu da ti verujem - ponovio je, osetivši kako ga obuzima prelep osećaj zbog njenog priznanja, jer je rekla baš ono što je njegovo srce želelo da čuje.

- Istina je da sam mnogo toga, pre tvog dolaska isplanirala, ali ovo nisam - digla je ruku prema svojim grudima i raširenu šaku pritisnula u predelu srca - niti sam želela da mi se dogodi - nastavila je da govori glasom u kojem se osetilo naviranje suza.

- Zašto si me toliko mrzela? - morao je da je pita. - Nisam te mrzela, samo sam te se bojala - nije joj bilo lako da to

kaže, ali je, ipak, priznala. Potom je prekrila lice rukama i počela da plače.

Otvorila mu je svoje srce i stavila se njemu na milost ih nemilost. Melinda nikada ništa slično nije uradila. Bret je izdigao ruke iznad njenog povijenog tela, ali nikako nije

mogao da ih spusti i da je zagrli. Neprestano se pitao da li sme da joj veruje. U vazduhu je grčio prste dok mu je u glavi sve vrilo kao u nekom kotlu. A onda ju je zagrlio i privio na svoje grudi. Tog momenta je osetio olakšanje.

Usnama je potražio njene, a kada je osetio sa koliko nežnosti i ljubavi mu uzvraća poljupce, znao je da je doneo pravu odluku.

Melinda je, rumena u licu od vrelih poljubaca, odškrinula vrata radne sobe i provirila u hodnik. Izvila je glavu i ugledala Trejsi kako ide ka dnu hodnika. Brzo se vratila i zatvorila vrata. Iza nje je stajao Bret

~ 47 ~

kome je ta čitava situacija bila veoma smešna. Bio je naslonjen na zid, odmah iza nje, igrao se sa njenom svilenkastom kosom i čekao da mu da znak da izađu napolje.

- Kako izgledam? - zapitala ga je i hitro počela da ispravlja nabore na svojoj garderobi.

- Kao žena koju bi ponovo mazio i ljubio i ponovo bi... - Oh, ti uopšte ne shvataš ozbiljnost situacije - prekorno ga je

pogledala, a njemu je došlo da prasne u smeli, ali se nekako ozbuzdao. - Zašto se krijemo? - ponovo je počeo da negoduje. - Sada nikom ne bih mogla da objašnjavam ništa - ponovila je. - Da li si sigurna da je to razlog? - u njegovim očima se videla

sumnja. - A šta ti misliš da je razlog? - zapitala ga je besna što ponovo

sumnja u nju. - Tvoja veza sa Gerijem - rekao je otkrivši joj svoje sumnje. - Ja nisam u vezu sa Gerijem - ponovila je i osmehnula se, jer joj je

prijala njegova ljubomora. - Pa, zašto onda... - Poznajem svoju porodicu! Znam da mi se još uvek na licu vide

tvoji poljupci i znam da bi oni to primetili i onda od mene... - Počinju da blede - promrmljao je i istog trenutka njeno lice

obasuo poljupcima. - Ako ne prestaneš to da radiš nećemo nikada izaći odavde -

promucala je. - Ti si me izazvala. - Ja! - pobunila se. - Umeš to, znaš li? - svojim vrelim šapatom je zapalio njenu

osetljivu kožu vrata. - Kako? - izvila je svoje lice prema njemu, napućila usne i izazovno

ga pogledala. - Ovako? - zapitala ga je promuklim glasom. - Ne radi mi to - dah mu je postao sve brži. - Samo sam se šalila - uozbiljila se i malo odvojila od njega, kada je

shvatila koliko je uzbuđen. - Hm - promrmljao je svestan da se igra sa njim, ali mu nije bilo

krivo zbog toga, jer je on zapravo voleo te njene igre.

~ 48 ~

1000 € BONUS

Melinda je ponovo provirila u hodnik, a ovog puta bio je prazan. - Sada možeš da ideš u svoju sobu - rekla mu je. - A ti? - Ja ću u svoju sobu. - Ja ću sa tobom - našalio se i privukao je u zagrljaj. Ona ga je

poljubila, a potom se vešto izvukla. - Idemo dok još neko nije naišao. - Obećaj mi da ćeš doći kod mene. - Ne znam - pogledala ga je preko ramena i pošla da izađe. Bret ju je povukao za ruku. - Obećaj. Melinda mu je poslala jedan poljubac kroz vazduh, a onda hitro

nestala u hodniku. Bret je ostao da stoji u njenoj radnoj sobi. Na usnama mu je titrao

osmeh, a pred očima mu je lebdela vatra koja je jasno isijavala iz njenih ljubičastih očiju.

To njeno detinjasto ponašanje ga je u isto vreme i ljutilo i uzbuđivalo. A tako je bilo od prvog momenta kada ju je ugledao. Čas ga je ljutila, čas je u njemu budila najtananije emocije.

Sa nadom da će se Melinda, čim mir i tišina zavladaju u kući, uvući u njegov krevet, izašao je iz radne sobe i otišao u svoju. Ležao je u krevetu i čekao je. Uživao je u sećanju na njenu divnu kožu, vreo dah, spretne prste i slatke poljupce...

Narednog dana su, posle večere, četiri žene u prisustvu dva muškarca, Breta i Harolda, sedele su na terasi. Razgovarali su o imanju. Melinda je osetila da je pravo vreme da saopšti svojoj porodici da je Bret otkrio za njihovu prevaru.

Sindi Bloker, mada je očekivala da će čuti tako nešto, ipak, nije mogla da sakrije strah. Bret je to primetio, pa je požurio da kaže:

- Mislim da bi bilo najbolje da što pre zaboravimo sve nesporazume - rekao je i ispod oka pogledao u Melindu, koja je sedela

~ 49 ~

naspram njega i, njemu se činilo, veoma vešto skrivala svoja prava osećanja.

A njemu samom bi se zavrtelo u glavi svaki put kada bi se setio noći koju su proveli u njegovoj spavaćoj sobi i tog jutra koje su dočekali zajedno, stisnuti jedno uz drugo.

Jedva ju je pustio da ode iz njegovog kreveta. A kasnije, kada je postao svestan da je trag njenog parfema ostao svuda, a ponajviše na posteljini, širom je otvorio prozore kako Trejsi ne saznala gde je njena miljenica provela noć, bar ne pre nego što to Melinda odluči da joj to sama kaže.

Melindina želja je bila da neko vreme kriju njihovu vezu, što je on dosta nevoljno prihvatio. Objasnila je to potrebom da ona prvo razgovara sa ukućanima i saopšti im do kojih promena je došlo u njenoj glavi i u njenom srcu.

- Da. To je zaista bio pravi nesporazum, jer smo te mi doživeli kao veliku pretnju i jednostavno nismo mogli da sedimo skrštenih ruku na imanju i da ništa ne preduzmemo - otvoreno je rekla Sindi.

- Odlučio sam da za sada ne prodajem svoj deo, a kada budem spreman za to, prvo ću javiti vama, naravno - dodao je Bret. - To sam rekao i vašem knjigovođi, Geriju.

- Znala sam ja da ćeš naći razumevanja za nas - obradovano je rekla Trejsi i pogledala u Melindu, koja je najduže sumnjala u Breta.

- Ovo je divno! - uzviknula je Kajli. Osećala je kako joj je ogroman teret pao sa srca.

Izvila je ruku i potražila Haroldovu, stisnula ga je svom snagom pokazavši mu koliko je srećna i uzbuđena.

- Hvala ti, Brete - zahvalila mu se Sindi. - Želela bih da znaš da je ova kuća od sada i tvoja i da možeš da dođeš kada poželiš.

Bret je samo nemo klimnuo glavom. Njene reči su ga ganule i bio je isuviše uzbuđen da bi mogao išta da joj kaže.

Posle tog razgovora sasvim spontano su počeli da govore o predstojećem venčanju. Šalili su se na račun mladenaca i njihove zbunjenosti, koju su pokazali u momentima kada su trebali da donesu važne odluke oko priprema za venčanje.

Breta se pozvali na venčanje i naglasih mu da se nadaju da će do tog dana ostati na imanju.

~ 50 ~

1000 € BONUS

On se samo osmehnuo i ništa im nije odgovorio. Sindi i Trejsi su prve pokazale znake umora i napustile veselo

društvo. Potom je otišao Bret, koji je taj čitav dan radio sa Džejkom u voćnjaku i bio je zaista umoran.

Pogledom je pozvao Melindu, ali se ona pravila da to ne primećuje. Bojeći se da bude uporan i da bi njegove signale mogli da primete Kajli ili Harold, pokrenuo se i nevoljno otišao na spavanje.

Kada je stigao u sobu odmah se uputio u kupatilo. Vapio je za dobrim tuširanjem.

Melinda se ušunjala u njegovu sobu, a kada je čula šuštanje vode, skinula se i ušla u kupatilo. Stala je iza njegovih leđa i neko vreme se divila snazi, koja je zračila iz njegovog tela. Tople kapljice vode su se rasipale po njegovim ramenima i leđima i, zajedno sa penom, slivale niz njegovo telo čineći ga još privlačnijim. U stomaku joj je zakuvalo od tog prizora. Imala je neodoljivu potrebu da ga dodirne i poljubi, što je i učinila.

Bret se trgao i prestao da pere kosu, a onda svestan da se ona zaista nalazi iza njega, nasmejao se.

- Mislio sam da ću ovu noć provesti sam - rekao je okrenuvši se prema njoj.

- Zar bi voleo? - zapitala ga je i zavodljivo pogledala. - Menjao bih sve svoje noći za još jednu sa tobom - rekao je, a

potom je strasno poljubio. Te večeri, nije mogla prijatnije iznenađenje da mu priredi!

Melinda je narednog jutra, začuvši da su u kuhinji svi na okupu, kao što se i nadala da će biti, zastala iza odškrinutih vrata i još jednom u sebi ponovila tekst, koji je smišljala u toku noći, a koji je želela da saopšti svojoj porodici.

Kada se u toku noći iskrala iz Bretove sobe i otišla u svoju, nije mogla da zaspi. Bila je suviše uzbuđena i srećna da bi mogla da spava. Postala je svesna dubine svojih osećanja prema Bretu, a samim time, imala je potrebu da radost podeli sa porodicom.

~ 51 ~

Međutim, nije znala kako to da im saopšti svesna da će to za njih biti šokantna vest, pa je sve do jutra smišljala način na koji će im reći da se zaljubila kao nikada pre i da je spremna da napusti imanje i ode sa Bretom ukoliko bi to on od nje tražio.

Duboko je uzdahnula i ušla u kuhinju. Sa osmehom na licu, svima je poželela dobro jutro. Tri žene su odmah počele da se gurkaju i da upućuju značajne poglede jedna prema drugoj. Melindi je odmah bilo jasno da je one previše dobro poznaju i da su već počele da sumnjaju, što joj je na neki način bila olakšavajuća okolnost.

Sela je za sto i počela da se smeje. A onda, shvativši da im izgleda veoma neobično, zakolutala je očima i rukom pokušala da obuzda osmeh, ali joj ni to nije uspelo.

Pozitivna energija koja je zračila iz nje prenela se i na ostale, te su sve tri počeli da se osmehuju.

- Ne sećam se kada sam te videla tako srećnu - prokomentarisala je Sindi.

- Da li si srećna iz razloga što je došao kraj briga oko imanja ili postoji neki drugi razlog? - zapitala ju je Trejsi i značajno pogledala.

Melindine oči su sijale kao dva fenjera. U par navrata je uzimala vazduh sa željom da im sve ispriča, ali bi se nasmejala i zaćutala. Kada bi primetila njihovo nestrpijenje ponovo je pokušavala da se uozbilji.

Ulazak Breta, Melindi je oduzeo dah. Bio je razdragan poput nje. Melinda je mislila da je takav zbog noći koju su proveli zajedno i iznenađenja koje mu je priredila.

- Dobro jutro svima - pozdravio ih je i ostao da stoji pored stola. - Zašto ne sedneš? - Trejsi je izvukla stolicu i ponudila ga. - Moram da odem i obavim jedan telefonski razgovor. Prijatelj mi

je javio da je u firmi došlo do nekih smena i da su mene predložili za finansijskog direktora, tako da ću sutra morati da se vratim u grad - rekao je i krenuo da izađe iz kuhinje.

- Zar nećeš doručkovati? - zapitala ga je Kajli. - Možda kasnije! Nestrpljiv sam da čujem šta se sve tamo desilo -

rekao je i izašao. - Bret sutra odlazi? - iznenađeno je promrmljala Trejsi kojoj su

njegove reči tek sada doprle do mozga.

~ 52 ~

1000 € BONUS

Melinda je spustila glavu, dozvolivši da joj kosa padne preko lica i tako sakrije bledilo. Pravila se da jede i da je ne interesuju njihovi komentari vezani za njegove poslovne ambicije i nagli odlazak, dok je u njoj sve treperilo. Nije mogla da sačeka da se doručak završi. Na brzinu je jela i izvinivši se poslom, požurila da izađe iz kuće.

- Melinda, trebalo bi da razgovaramo - rekla je Kajli. Ona je pošla za njom, jer je primetila koliko ju je vest o Bretovom odlasku uznemirila.

- Nemamo o čemu - odlučno je rekla i pojurila ka vratima. - Ja znam da ste Bret i ti... - Kajli je potrčala za njom. - Bio je to samo trenutak zanosa koji nije vredan spominjanja -

rekla je i sama iznenađena oštrinom svoga glasa. Kajli je ostala na vratima i neko vreme gledala kako njena sestra

žurnim koracima odlazi u pravcu voćnjaka. Posle nekog vremena pokrenula se i zatvorila vrata za sobom. Kada se okrenula, pored vrata kuhinje je ugledala svoju majku i Trejsi. Imale su zabrinut izraz na licima. Razmenile su poglede sa Kajli u čijem pogledu nije bilo ni trunke nade.

Bret je posle razgovora sa Vorenom odlučio da tog dana napusti imanje Blokerovih. Priča, koju mu je Voren ispričao, ga je ponela i on neko vreme je mogao da misli samo o tom poslu koji ga je čekao. Njegov dečački san je bio da postane direktor i sada je mu bio nadohvat ruke.

U momentu, dok je pakovao svoje stvari pogled mu je skliznuo na krevet i još uvek izgužvan jastuk, na kom je njena glava počivala. Noge su mu najednom zaklecale, imao je potrebu da je vidi i što pre razgovara sa njom.

Od Džejka je saznao da sedi na klupi ispod starog hrasta koji se nalazio na samom ulasku u voćnjak. Uputio se tamo. Sa osmehom, umesto pozdrava, seo je naspram nje.

Njene ruke su počivale na drvenom stolu i delovale su izuzetno mirno u odnosu na njeno lice i oči koje nije znala na čemu da zaustavi.

~ 53 ~

Imao je utisak da želi nešto da mu kaže, ali da nema hrabrosti to da uradi.

Kada je zaustila, osetio je kako sav treperi. Zaustavio je vazduh kako ne bi prečuo neku njenu reč, kako ništa ne bi omelo i pomutilo boju njenog glasa.

- Doći ćeš na Kajlino venčanje? - zapitala ga je i nastavila da luta pogledom kroz daljinu.

- Da, obećao sam im. Jedino me posao može sprečiti da ne dođem - priznao joj je.

- Da, posao... - promrmljala je nezadovoljna saznanjem da je njemu posao preči od svega dragog.

Neko vreme je pokušavala da ga opravda misleći kako bi i njoj teško palo da se odvoji od imanja, ali to nije pomoglo. Gorčina je ostala u njenom srcu i povećavala bi se svaki put kada bi se setila da je ona, ipak, bila spremna da ode sa njim, samo da ju je pozvao.

- Vraćam se danas - rekao je tihim glasom. Izgledao je malo razočaran, jer Melinda nije rekla ništa od onog čemu se nadao da će čuti.

Tako malo mu je trebalo da se predomisli, toga je bio svestan tek kada ju je ugledao. Izgledala je božanstveno zakriljena senkom guste krošnje starog hrasta. Priroda, koja ju je okruživala je bila njen ambijent. Osećao je da ona tu pripada i da je deo te prirode više nego bilo ko drugi. Te misli su ga pokolebale u nameri da joj predloži da pođe sa njim.

- Danas! - za tren je podigla pogled ka njemu, a onda ga je brzo spustila.

- Moram. Ne bih smeo ništa da prepuštam slučaju i izgubim ovakvu priliku - počeo je da se pravda, jer nije bio siguran koliko je ona razumevala ozbiljnost situacije u kojoj se našao i to da sada ne sme da gubi ni jedan tren.

- To se desilo tako naglo - rekla je tihim glasom. Još uvek, deo nje nije želeo da poveruje da on zaista ide.

- Sve lepe stvari dolaze iznenada, kada se čovek najmanje nada - dodao je i potražio njen pogled, ali ga je ona skrivala.

Melinda je znala da je mislio i na to što se desilo između njih dvoje, ali ništa nije rekla. Nije znala šta da kaže. To što se desilo između njih

~ 54 ~

1000 € BONUS

dvoje ona je doživela kao početak velike ljubavi, a on kao „lepu stvar”. Još jednu u nizu, pretpostavljala je.

- Želim ti puno sreće na novom poslu - rekla je i ustala, jer više nije imalo smisla da nastavi da sedi sa njim. Naterala je sebe čak i da se osmehne. Ispružila je ruku ka njemu i dodala. - Pošto mene moj posao već čeka, bolje bi bilo da se sada pozdravimo. Srce joj se steglo, ali to ničim nije odala.

- Mislio sam da ćeš me ti odvesti do grada - rekao je i prihvatio njenu ruku.

- Džejk će me zameniti - izvukla je svoju ruku iz njegove i odmah se okrenula od njega.

- Melinda - pozvao ju je i u trenutku se i sam trgao zbog boje svog glasa.

- Da. - Videćemo se - rekao je posle dužeg ćutanja. Nije želeo to da joj

kaže, već nešto uverljivije, lepše, ali uplašen da bi mogao da zvuči smešno i glupo, rekao je to što je rekao.

- Srećan put - mahnula mu je rukom i otišla prema voćnjaku. U njenim očima je mogao da vidi da mu ne veruje.

Bret je bacio još jedan pogled prema Melindi, a onda se pokrenuo i otišao. Iza svojih leđa je čuo kako Melinda doziva Džejka.

- Dobro mi je, dobro se osećam - rekla je Melinda čim je ušla na terasu, jer je ponovo primetila zabrinute poglede kako se zadržavaju na njenom telu i licu.

Majka i sestra su, posle par dana od Bretovog odlaska, prestale da je pitaju kako se oseća, jer je ona insistirala na tome. Najupornija je bila Trejsi, koja je i sama kasnije morala da se povinuje Melindinoj želji i obuzda svoje nagone.

- Prošlo je sedam dana, a ti nisi izašla sa imanja - podsetila ju je Kajli. - Nisi čak ni haljinu probala - dodala je i nastavila da aranžira cveće na ogradi prostrane trase, na kojoj je trebalo da se održi ceremonija venčanja.

~ 55 ~

- Probaću je - obećala je i požurila da joj pomogne. - Kada? Ja se prekosutra udajem! - uzviknula je Kajli. - Sutra ću ići do grada i probaću tu haljinu. - Ja sam ti zakazala kod frizera - spomenula joj je majka koja je

sedela u naslonjači i pravila ukrase u obliku ruža. - Ja umem i sama da napravim sebi frizuru - negodovala je Melinda

koja je bila poslednjih dana veoma bezvoljna. Snagu da izađe iz svoje sobe, nalazila je u činjenici da joj se sestra

uda je i da mora da joj pomogne u pripremama i da bude što više sa njom, jer će uskoro zauvek otići sa imanja. Ona bi najradije ostala sama u sobi i prepuštala se svojim mislima.

- Geri te je ponovo zvao - oglasila je Trejsi, koja je ušla sa punom korpom materijala od kog su Sindi i ona pravile veštačke ruže.

- Nadam se da si mu rekla da sam u voćnjaku i da sam veoma zauzeta.

- Mislim da bi trebalo da razgovaraš sa njim - umešala se Sindi. - I malo da izađeš iz kuće - dodala je Trejsi. - To što se desilo između Breta i tebe... - osmelila se Kajli da

pomene njegovo ime. - Kajli, ne mogu o tome da govorim - prekinula ju je Melinda

nimalo prijatnim glasom. - Mi shvatamo da se ti nadaš da će on doći na venčanje, ali pošto se

nijednom nije javio od kako je otišao, možda bi bolje bilo da zaboraviš na njega - umešala se Sindi koja je tačno znala čemu se nadala njena kćerka.

- Nije čak poslao ni čestitku za Kajlino venčanje - uvređeno je rekla Trejsi.

- Melinda, vidi ko ide - Kajli joj je dala znak glavom da pogleda prema putu. - Razmisli dobro - dodala je kada je Melinda krenula Geriju u susret. - Seti se samo koliko dobrog je učinio za nas i pokušaj da mu oprostiš tu grešku koju je napravio iz straha.

Melinda je sišla niz stepenice i tu se srela sa Gerijem. - Morao sam da te vidim i da ti kažem koliko mi je žao zbog svega

što se desilo - rekao joj je. - Drago mi je što si došao - uhvatila ga je pod ruku i povela u

šetnju. ~ 56 ~

1000 € BONUS

U tom momentu se zaista i osećala tako - srećno što vidi starog prijatelja. Kajline reči su uticale na nju i ona, dok je šetala sa njim, nije mogla, a da se ne seti svih dobrih stvari koje je Geri učinio za nju i njenu porodicu.

- Trebalo bi da razgovaramo. - Da, naravno - rekla je spremna da ga sasluša. Sat vremena kasnije, kada se Melinda vratila na terasu, majka ju je

zapitala. - Da li si mu oprostila? - Da. - I? - upitno ju je pogledala Kajli. - Rekla sam mu da sutra dođe po mene da zajedno odemo do

grada po onu haljinu. - Ali prvo treba da je probaš - uozbiljila se Kajli. - Naravno da ću je probati - nasmejala se Melinda po prvi put od

kako je Bret otišao iz njenog života i to su svi primetili. - Tek sada shvatam koliko mi je nedostajao tvoj smeh - dodala je

Trejsi. - Ah, kako samo divno ječi terasom! - dodala je zadovoljno uzdahnuvši.

- Toliko, da lišće sa kestena otpada - našalila se Kajli i sa poda podigla jedan list kestena.

Melinda se još jednom nasmejala. Osećala se bolje nego proteklih dana, ali i dalje je svaka njena misao letela prema Bretu, a na svaki pomen njegovog imena srce bi joj zakucalo kao u uplašene grlice.

Uveravala je sebe da će vreme učiniti svoje i zahvaljujući tome pronalazila je snage i uspevala je da se smeje i da izgleda mnogo bolje nego što se osećala.

- Dobar dan, direktore - šaljivim glasom je pozdravio Voren svog prijatelja ušavši u njegovu novu kancelariju. Osvrnuo se oko sebe, a onda je zadivljeno klimnuo glavom. - Izgleda veličanstveno, dostojno tebe - dodao je sa smeškom.

- Ne preteruj, nisam izvršio neke velike promene samo sam...

~ 57 ~

- Vidim, nov sto, nov tepih - počeo je da nabraja Voren, a potom je seo u jednu od stolica. - I, kako se osećaš?

- Onako - posle kraćeg razmišljanja je odgovorio Bret. - Onako! - iznenađeno je ponovio Voren. - Da li to ima neke veze sa Emi? Opet neka ljubomorna scena. - Emi? - zgranuto ga je zapitao kao da ne zna o kome se radi. - A,

ne. Nije ona u pitanju. Bret je bio potpuno zaboravio na tu devojku, kao da je bila

izbirisana iz njegove memorije, i da ga ona nije pozvala telefonom, on joj se više nikada ne bi javio. Razgovarao je sa njom i rekao joj da ostaje pri odluci da je najbolje da se rastanu.

- Pa, šta je onda u pitanju? - Mislio sam da ova kancelarija sa sobom donosi mnogo bolji

osećaj - šaljivim glasom je rekao Bret, jer nije želeo da ga Voren previše ozbiljno shvati.

- Zar se nešto desilo za vreme mog odsustva? - verovao je da iskrsao neki problem dok je on bio na savetovanju.

- Ne, ništa se nije desilo, sve ide kako treba, samo... - Samo... to znači da, ipak, nešto fali? - Pitam se da li je ovo ono što zaista želim - priznao mu je. - Znam bar deset ljudi koji bi rado bih na tvom mestu i sedeli u toj

prekrasnoj kožnoj fotelji koja više liči na krevet - dodao je Voren sa notom šale.

- Pošto se haos u firmi smirio, imam više vremena za razmišljanje i sve češće se setim Melinde Bloker, koja je sa ljubavlju radila svoj posao i u čijim očima se jasno videla slika njenog voćnjaka i onda kada nije gledala u njega.

- Šta hoćeš da kažeš? Da ti svoj posao ne voliš toliko koliko ta devojka voli svoj? - zbunjeno je rekao Voren, kome se činilo da Breta, iako ga je godinama poznavao, tek sada upoznaje.

- Da. Shvatio sam da ja moju kancelariju nikada neću moći gledati tako kako ona posmatra svoj voćnjak.

- Ko je Melinda Bloker? - Starija sestra i devojka koju sam ostavio misleći da idem ka

svojoj sreći, ispunjenju svog sna.

~ 58 ~

1000 € BONUS

- Zaljubio si se u nju - konstatovao je. - Pa, zašto je nisi pozvao da dođe ovamo... da - spontano se počeškao po glavi. - Razumem, ona tamo pripada, voli to imanje. A zašto ti onda nisi ostao? - izletelo je iz njega.

- Zato što sam bio ubeđen da ja ovde pripadam - priznao je sa ironičnim osmehom na usnama. - A opet ne mogu ni sebe da krivim, jer je ovo zaista bila ponuda koju nijedan pametan čovek ne bi propustio - počeo je da se teši.

- Tvoje reči mi govore da si ti, ipak, razmišljao da propustiš tu priliku i da si se dvoumio.

- Jesam. I razum je pobedio. - A osećanja? - U poslu finansijskog direktora nema mnogo mesta za osećanja -

počeo je da se šali na svoj račun. - A pošto ja sada obavljam tu funkciju... - Ti si izabrao razum - dovršio je Voren. - A ona? - Ona... - nalegao se na naslon i zamislio, pogled mu je odlutao u,

samu njemu znanu, daljinu. Pitanje da li će ikada moći da je zaboravi ponovo mu se provuklo kroz misi. A potom mu se nametalo i jedno sasvim drugačije pitanje. Da li uopšte želi da je zaboravi?

- Izgleda da sam dosta toga propustio - više za sebe je rekao Voren. On je shvatio da se Bret zaljubio i više nego što je to u prvi mah bio spreman da prihvati. - Ne razumem, zašto se nisi vratio na imanje kada si shvatio da ovo, ipak, nije to što želiš? - sasvim iskreno ga je zapitao Voren.

- Mislim da je sada kasno za tako nešto - odgovorio je. U njegovom glasu se osetio strah koji je Voren odmah prepoznao.

- Kasno je samo ako ti želiš da tako bude. Inače, uvek ima nade... - Nisam joj se javio od kako sam otišao - priznao mu je i pokazao

koliko ga je savest pekla zbog toga, koliko ga je to pritiskalo. - Znaš, ja i dalje ne mogu da te zamislim na nekom imanju, ali

sasvim jasno mogu da zamislim jednu takvu devojku pored tebe. Da li misliš da bi ti to bilo dovoljno? - sasvim ozbiljno ga je zapitao.

- Njena sestra se sutra udaje - najednom je rekao i ustao iz fotelje. - Trebalo bi da budem prisutan na tom venčanju - napravio je par koraka po kancelariji, pa se ponovo vratio u fotelju i seo. Vorenovo pitanje je u njega unelo nervozu, jer je duboko u sebi slutio da je njegov odgovor da.

~ 59 ~

- Odlučio si da ne ideš? - Zapravo, upravo sam promenio odluku - značajno je pogledao u

Vorena i tog momenta je imao utisak da mu je jedan veliki teret pao sa srca. - Da li si u mogućnosti da mi pomogneš i zameniš me za jedan dan?

- Da, mislim da to neće biti nikakav problem - požurio je da kaže. - Morao bih sada da obavim još neke poslove. - U redu - Voren je ustao i krenuo ka vratima. - Ostavi mi poruke

kod sekretarice ukoliko se ne budemo videli do kraja dana - napomenuo mu je.

- Hvala ti - rekao je i odmah potom uzeo telefon u ruke i počeo da okreće neke brojeve.

- Kajli je najlepša mlada koju sam ikada videla - prošaputala je

Trejsi i krišom obrisala suze. Bio je to trenutak posle ceremonije venčanja. Stajala je pored Melinde i Gerija i gledala kako se mladenci ljube.

Melinda se setila Breta i osetivši kako joj se oči pune suzama, izvukla se iz gomile ljudi i ušla u dnevnu sobu. Trebalo joj je par minuta da se povrati. A onda, svesna da joj kuća vri od gostiju, ponovo se vratila na terasu. Bila je ljuta na sebe što je u jednom takvom momentu uopšte mogla i da pomisli na Breta.

- Gde si nestala? Hteo sam da plešem sa tobom - rekao joj je Geri. - Spremna sam - ispružila mu je ruku i zaplesala sa njim. - Odsutna si - najednom je rekao. - Teško mi je da se naviknem na misao da Kajli više neće živeti sa

nama - rekla mu je, mada je to bilo samo deo istine i Geri je to znao. Ali, pošto se već bio pomirio sa činjenicom da od nje može da

očekuje samo prijateljstvo, lakše je podneo tu njenu laž. Kada je ugledao Kajlinu prijateljicu Meri, oči su mu malo sinule.

- Neće ti smetati da odem do Meri dok mi ponovo nije pobegla - zapitao ju je.

- Ne, naravno da mi neće smetati - rekla je sa osmehom. ~ 60 ~

1000 € BONUS

A onda je ugledala Trejsi, koja je stajala sama naslonjena uz ogradu terase, i pošla je k njoj. Stala je pored nje i sama se naslonila na ogradu.

- Izgužvaćemo ruže koje ste mama i ti pravile i izlomiti ovo živo cveće - rekla je šaljivim glasom.

- Ako - nasmejala se Trejsi - ova terasa je danas zaista dobila jednu sasvim novu dimenziju.

Mislim da smo Sindi i ja uspele u svojim zamislima - ponosno je rekla.

- Svakako da jeste - potvrdila je Melinda i počela da zagleda simpatične detalje koji su terasi dali sasvim nov izgled.

- Kako li će izgledati kada se ti budeš udavala? - zapitala se Trejsi. - To se uskoro neće desiti, tako da je smešno da se već sada brineš

o tome - pokušala je da sakrije svoju tugu, ali nije uspela. Trejsi je, napamet, izvila svoju ruku i stisnula njenu. Melinda je

prihvatila taj stisak, jer joj je bila potrebna njena podrška. - Tako sam srećna što si sa nama, što te imamo - rekla je i zagrlila

je. - Mislim da sam ja, ipak, najsrećnija - dodala je Trejsi očito veoma

ganuta. - Da li ti je neko rekao kako imaš lepu haljinu? - zapitala ju je i pogledom prešla duž njene dugačke haljine golubije plave boje sa velikim otvorom na leđima.

- Niko - osmehnula se Melinda. - Niko, pa za Boga miloga, gde ti momci gledaju? - uhvatila ju je za

ruku i povela u masu. - Mislim da stojiš na pogrešnom mestu i da je to problem. Melinda i Trejsi su se umešale među goste i počele da se zabavljaju zajedno sa mladencima koji su, malo je reći, blistali od sreće.

- Svim divnim stvarima dođe kraj - mrmljala je Trejsi dok je rasklanjala čaše na opusteloj terasi.

- I to je uvek tako - složila se Sindi. - Zašto? - oglasila se Melinda koja je sedela nedaleko od njih i

ispijala svoje piće. ~ 61 ~

- Zato što ništa nije večno - požurila je da kaže Trejsi. - Postoje mnoge stvari, koje su prividno lepe, a zapravo to nisu -

rekla je njena majka, ciljajući na Breta. Bio joj je jako žao to što se njena kćerka iz dana u dan zatvarala u

sebe i sve više patila. - Nije to bio privid, mada bih sada više volela da jeste - rekla je. Melinda je prišla stolu, nasula punu čašu pića i uputila se ka

stepeništu. Tišina, koja je zavladala na terasi posle odlaska gostiju, njoj ni najmanje nije prijala. A razgovor o Bretu još manje.

- Gde ćeš ti, mlada damo, u toj lepoj haljini? - zapitala ju je majka, koja je pomagala Trejsi.

- Na moje mesto - namignula joj je i otišla. Sivi sumrak je punio vazduh, a crveni zraci zalazećeg sunca su ga

sekli svojom slabom svetlošću. Melinda se, ne mareći za to što joj se zadnji deo haljine vuče po zemlji, uputila prema voćnjaku. Sela je ispod krošnje starog i raskošnog stabla i zagledala se u voćnjak. Bio je to najlepši pogled koje su njene oči ikada videle i kome se iznova, svaki put, divila.

Kako je osetila da grudva u njenim grudima raste tako je sve češće prinosila čašu usnama.

Na terasi, Trejsi i Sindi su prestale da rade kada su ugledale neka nepoznata kola kako se približavaju. Sindi je potpuno zanemela kada je iz kola izašao Bret. To je bio poslednji čovek kome je ona mogla da se nada u tom momentu.

- Zakasnio sam - rekao je kada je došao na terasu, pogled mu je išao dalje nego što je mogao da vidi. Tražio je da ugleda vitku Melindinu figuru.

- Poprilično - nimalo ljubazno je rekla Trejsi. - Izvoli, uđi, sedi - ponudila ga je Sindi. - Posao me je zadržao, izgubio sam prevoz i na kraju odlučio da

dođem kolima. Nadao sam se da ću, ipak, stići da se pozdravim sa mladencima - pravdao se, jer mu je bilo veoma neprijatno.

- Možeš to uraditi sutra, ukoliko ostaneš - rekla je Sindi. - Gde je Melinda? - nije više mogao da odugovlači sa tim pitanjem,

jer je primetio da je nema u blizini. - Tu je - neodređeno je odgovorila Sindi i upitno ga je pogledala.

~ 62 ~

1000 € BONUS

- Voleo bih da je vidim u glasu mu se osećala molba. - Verujem da bi i ona volela tebe da vidi - rekla je ganuta njegovom

bojom glasa i tim izrazom lica koji je imao. - Kod starog hrasta je - rekla je Sindi i ispratila ga pogledom.

- A da ja ne skidam ove ruže sa ograde? - našalila se Trejsi. - Ko zna - nasmejala se Sindi. - Znam samo da ja više ne mogu da

radim, dok se njih dvoje ne pojave. - Skuvaću nam kafu i tako prekratiti čekanje - rekla je Trejsi i

požurila u kuhinju. I sama se unervozila, kao i Sindi. Bretov dolazak ih je šokirao više nego što su mu to pokazale.

Bret je zastao kada je ugledao Melindu kako sedi u dugačkoj golubije plavoj haljini. Kosa joj je bila pokupljena u punđu, samo par pramenova se slobodno spuštalo niz vrat ka golim leđima. Noge je držala prekrštene, tako da je mogao da vidi njene uzane članke i deo vitkog lista. U rukama je držala uzanu čašu i gledala ka voćnjaku.

Izgledala je graciozno i ženstveno. Začuvši njegove korake, okrenula se. Preko usana joj je prešao

neobičan osmeh kada ga je ugledala, tako da nije znao da li mu se raduje ih mu se to ironično osmehuje.

- Imaš prelepu haljinu, koja ti još lepše stoji - rekao je i potražio njenu ruku, a potom ju je prineo usnama.

- Ti si prvi koji mi je to rekao - nasmejala se. Osećala se slobodno i opušteno zbog prisustva alkohola u krvi.

- A da li sam prvi koji te moli za ples? - Geri je to uradio, ali je brzo odustao - rekla je. - Možda ćeš i ti, a

meni se za dva koraka ne ustaje - dodala je i prinela čašu usnama. Bretu je tek tada bilo jasno zašto se ona tako osmehuje i zašto izgleda tako opušteno, dok je on treperio kao hst na vetru.

- Ja neću odustati - povukao ju je k sebi i naterao je da ustane. - Ovde! Da plešemo. A muzika? - Ja ću ti pevati - rekao je i zagrlio je. - Samo reci šta.

~ 63 ~

Melinda je, kada je osetila njegove ruke oko svog struka, sva zadrhtala. A miris njegovog parfema kao da je isušio sav alkohol iz njene krvi. Uplašena zbog njegove blizine, lagano ga je odgurnula i vratila se na svoje mesto.

- Možda neki drugi put - rekla je i ponovo prinela čašu usnama, a onda ju je odložila i stavila ruke na sto. - Zakasnio si na venčanje - konstatovala je, a po boji njenog glasa bilo mu je jasno koliko je njoj krivo zbog toga.

- Nisam želeo da zakasnim, ali... - Posao - rekla je i osmehnula se kao neko ko sve zna. - Razmišljao sam - odjednom je rekao i pogledao u njene

duge prste, koji su, preklopljeni jedni preko drugih, mirno počivali na stolu.

Želeo je da ih uzme u ruke i svaki ponaosob poljubi, ali je nekako obuzdao tu želju.

- O čemu? - nada je sevnula u njenim očima. - O vremenu koje nam je dato i izboru da odlučimo šta ćemo da

radimo sa tim vremenom i sa kim ćemo da ga provedemo - rekao je i pogledao pravo u oči.

Njegov pogled ju je milovao lepše od daška vetra u vreloj letnjoj noći.

- I? - nestrpljivo je rekla. - Treba iskoristiti svaki trenutak koji nam je dat. I ja sam odlučio

da više ne gubim svoje dragoceno vreme. Melinda je primetila kako se boja njegovog glasa menja, ali još

uvek nije smela da se raduje. Nemo ga je slušala. - Čitav život sam želeo da sretnem devojku poput tebe, da mogu da

je volim - nagnuo se preko drvenog stola i uzeo njene ruke. - Jako sam srećan što si ušla u moj život, i ni sam ne znam kako sam mislio da bih mogao da živim bez tebe, i da bi mi taj posao pružio zadovoljstvo i sreću koju mi ti pružaš.

- Da li to znači da ti... - oči su joj se napunile suzama, usne su joj zadrhtale, jedva je uspela da završi tu rečenicu - ostaješ?

- Ukoliko me želiš. - Više nego išta na ovom svetu - i sama se sagnula preko stola i

poljubila ga.

~ 64 ~

1000 € BONUS

Osmeh se razlio njenim usnama. - Oduvek sam želela da mogu da volim nekog poput tebe i tako

sam se bojala da mi se taj san neće ostvariti - priznala mu je šapatom protkanim najdubljim emocijama.

Bret je ustao od stola i pozvao je u svoj zagrljaj. Melinda je ustala iz stolice i obišla oko stola. Prilazeći mu, osećala se kao nasrećnija i najvoljenija žena na svetu.

Bretu se činilo da je privilegovan muškarac, jer može da uživa u jednom tako čarobnom osmehu koji je samo njemu upućen i može da voli jednu tako zanosnu ženu kakva je bila Melinda Bloker.

Osetivši njen obraz, oslonjen na njegove grudi i uzlupano srce, kroz glavu su počele da mu se ređaju slike od momenta kada ju je upoznao. Počeo je da se smeje, a onda ju je odigao od zemlje i zavrteo.

- Volim te - prošaputao je. Melinda se smejala i plakala. - Problem je rešen! - viknula je, a potom se i on naglas nasmejao. - Svi problemi su rešeni - dodao je, a potom je spustio ka svojim

usnama.

- Ja ću da idem da virim - najednom je rekla Sindi i ustala sa stolice.

- Ne priliči nam - nećkala se Trejsi. - Ah, šta nam sve ne priliči pa radimo - uzela ju je za ruku i povukla

sa sobom. Na stepeništu je zastala, jer je primetila dve siluete kako idu

prema glavnom ulazu u kuću. Sindi se povukla u stranu i za sobom povukla Trejsi kako ih ne bi videli. A onda su naćulile uši da čuju šta pričaju.

- Da li je to on rekao da želi što pre da se venčaju? - zapitala ju je šapatom Trejsi kako bi Sindi potvrdila ono što je samo načula.

- Da - stavila je prst na usne i pokazala joj da bude tiha. Zajedno su se na prstima vratile na terasu.

- I šta si još čula? - zapitala ju je Trejsi nestrpljiva da sazna.

~ 65 ~

- Dovoljno da mogu da budem srećna - šaljivim glasom je rekla Sindi. - Gde je ono crno vino? - ustala je da ga potraži. - Imamo tako dobar razlog da nazdravimo.

Kraj

~ 66 ~

1000 € BONUS