Prof. dr Mirjana Stamenovi

Kroz proces predavanja uesnici e biti u prilici da: shvate vanost dobrih komunikativnih vetina u izgradnji odnosa izmedju obolelih i zdravstvenih radnika

prepoznaju svoje jake strane i slabosti u komunikaciji sa populacijom obolelih

prepoznaju vanost razvijanja vetina za ostvarivanje brinog odnosa sa obolelima

shvate znaaj verbalne i neverbalne komunikacije

Ishodi:1. Da se shvati vanost dobrih komunikativnih vetina u izgradnji odnosa zdravstveni radnik korisnik2.Da zdravstveni radnik istakne jake strane u komunikaciji i da prepozna svoje slabosti3. Da zdravstveni radnik prepozna model zbliavanja sa korisnikom- samopouzdanje- prihvatanje samoga sebe- otvorenost u komunikaciji4.Da zdravstveni radnik shvati znaaj verbalne i neverbalne komunikacije5.Da zdravstveni radnik prepozna vetine i kvalitet za korisnika koji e mu pomoi u komunikativnom procesu i da ih uveba - sluanje- postavljanje pitanja- ohrabrivanje

Pojam: latinska re comunicare uraditi neto zajedniki ukljuiti nekog drugog povezati se sa individualni razgovori sloeni procesi u grupama

Komunikacija odnos, kontakt, veza izmedju osoba

uzajamnost

vitalna veza izmedju zdravstvenih radnika i korisnikaprecizna

Definicije:Komunikacija je slanje i primanje poruke

Komunikacija je proces prenoenja informacija oseanja, ideja, saznanja itd. korienjem simbola, rei, brojeva, crtea i dr.

Komunikacija ukljuuje sveobuhvatnu ljudsku linost

Komunikacija reflektuje ono to se deava unutar nas samih kao i van nas

Kako i ta komuniciramo zavisi od:

telesnih senzacija ideja misli percepcije oseanja sudova emocija prethodnih seanja iskustava

Sposobnost verbalnog i neverbalnog izraavanja (kultura i situacija)

Izraavaju se miljenja elje savet, pomo potrebe oekivanja strahovi

Komunikacija u izgradnji meuljudskih odnosa empatije kvalitet kontrole emocija ivota ponaanja

Usklaeno verbalno i neverbalno izraavanje jepotovanje duhovnih, moralnih vrednosti, potenjai istine otvoreno iskreno

Iskreno i autentino izraavanje negativnih i neprijatnih oseanja konstruktivna reenja

ELEMENTI KOMUNIKACIJE

Poiljac Poruka Metod Primalac Povratna informacija Pismeni Usmeni Vizuelni Gestikulacioni Mehaniki

Pod uticajem

Kulture Znanja Potreba Ciljeva Prethodnog iskustva Vrednosti Uloga Sposobnosti

Komunikacija zavisi od:Komunikacija interakcija obrazovanja kultureKomunikacija ima pet emocijaaspekata: opaanja poiljalac porukaKomunikacija je od metoda slanja porukesutinskog znaaja za primalaczdravstvene radnike povratna sprega

smetnje

izbor formulisanje prenos primanje razumevanje informacija poruke poruke poruke poruke

poiljalac primalac

povratna sprega

Model procesa komunikacije

Neposredne i posredneso cicijalne interakcije Podrazumeva emocionalnu razmenu Uspeva ako postoji isti ili zajedniki KOD (rei, jezik)

Osnovni nain optenja meusobom ljudi ostvaruju govorom verbalnom komunikacijom

Govor osnovni oblik verbalne komunikacije esto je potpomognut: > naglaavanjem pojedinih glasova ili rei

> pauzama u toku govora

> menjanjem ritma u toku govora

Kao sredstvo komunikacije moe da slui sve u nama i oko nas

Izraena u obliku: menjanja mimike izraz lica i pokreti telesni dodir pogled rastojanje do sagovornika

ovek komunicira: izrazom lica, dranjem tela, pokretima, nainom odevanja, tonom i bojom glasa, potvrdnim klimanjem glave, blago podignutim obrvama, kontekstom i vremenom u kome alje poruku.

konstruktivna

nekonstruktivna

Konstruktivna komunikacija: skladna, jezgrovita, pozitivna,jasna, realna, ozirna, prijemiva, otvorena, iskrena, potena,taktina.

U konstruktivnoj komunikaciji naroitoje vano neverbalno ispoljavanje

Nekonstruktivna komunikacija: nametanje svog stava,prigovaranje, bockanje, duhovitost na tu raun.

Dobra struna i profesionalna komunikacija na nivouINTERVJUA vie je umetnost nego nauka vetina koja se uenjem i praksom usavrava ciljana, a ne proizvoljna

Opti faktori komunikacije

Jezik: kultura, stepen razvijenosti, psiho-socijalna i intelektualna razvijenost

Pol: razlika izmeu mukaraca i ena

Vrednosti i percepcije

Lina irina

Uloge i meuljudski odnosi

Okolina

Podudarnost: verbalna i neverbalna

Faktori vani za komunikaciju

Osoba ne moe da ne komunicira

Poruka se alje i prima

Poslata poruka nije obavezno i primljena poruka

Poruka ima otvoreno i zatvoreno znaenje

Komunikacija postaje disfunkcionalna kada osoba ne prihvata odgovornost za svoju komunikaciju

Faktori za verbalnu komunikaciju

Tempo / brzina

Jednostavnost

Jasnoa i saetost

Vreme i vanost

Prilagodljivost

Verodostojnost

Humor

Faktori za neverbalnu komunikaciju

Lina pojava

Stav i dranje

Izrazi lica

Gestovi

Davanje informacija nije komunikacija

Poiljalac je odgovoran za jasnou

Koristite jednostavan i egzaktan jezik

Povratna informacija treba da bude ohrabrena

Poiljalac treba da ima kredibilitet

Pohvaljivanje drugih je esencijalno

Direktni kanali komunikacije su najbolji

STILOVI KOMUNIKACIJE- R. NORTON - Dramatian stil komunikacije

Oputeni stil komunikacije

Prijateljski stil komunikacije

Otvoren stil komunikacije

Svadljiv stil komunikacije

Empatian stil komunikacije

Fleksibilan stil komunikacije

Rigidan stil komunikacije

Agresivni stil komunikacije

Asertivan stil komunikacije

Pasivan stil komunikacije

Psiholoko-socijalni aspekti komunikacije

stil: pasivan, agresivan, asertivan gestikulacija

shvatanje vremena shvatanje prostora

kulturne vrednosti politika korektnost

Komunikacijska sestra korisnik

Okruenje formalno neformalno

Socijalna komunikacija patronaa (osoba-osoba ne sestra-pacijent)

Interakcije uvodna faza radna faza zavrna faza

Neverbalni aspekti komunikacije sposobnost promatranja komunikacije udaljenost i lini prostor dodir poloaj i dranje tela u odnosu na sagovornika privatnost kontakt oima paralingvistina komunikacija

Verbalni aspekti komunikacije zatvorena pitanja otvorena pitanja sugestivna i viestruka pitanja proveravajua pitanja umee postavljanja pitanja razumevanje pitanja i pretpostavke

Osobine dobrog verbalnog nastupa osmiljenost svrsishodnost pravinost govorna norma ivahnost govora

Loe osobine komunikatora strogost hladnoa neravnopravnost nezainteresovanost

Neverbalna komunikacija

Spontane reakcije

Misli i procena vizije (budua deavanja) samoprocena bolest procena drugog ivotna situacija razmiljanja o deci, reavanje problema branom drugu Oseanja i raspoloenja nesigurnost oajanje nemir depresija san strah panika bes strah

Telesne reakcije bol umor napetost muka i gaenje oputenost svrab

Cilj komunikacije je dvosmeran:

1. pribliavanje korisniku otvoren i individualan proces 2. izgradnja odnosa poverenjateko se kontrolie usmerena komunikacija Komunikacija: > verbalna usmeno, pismeno> neverbalna znaci, signali

Dobra komunikacija: kvalitetna praksa Razvoj sposobnosti za komunikaciju: poboljanje kontakta sa korisnikom

Komunikaciji se ne pridaje dovoljan znaaj kao preduslov za kvalitetan rad zdravstvenih radnuika

emitovanje primanjeznakova

Komunikacija se ui u cilju: da se shvati vanost dobrih komunikativnih vetina u izgradnji odnosa zdravstveni radnik korisnik da zdravstveni radnik istakne svoje jake strane u komunikaciji da zdravstveni radnik prepozna svoje slabosti u komunikaciji da zdravstveni radnik prepozna model zbliavanja sa korisnikom kroz otvorenost u komunikaciji (samopouzdanje, prihvatanje sebe) da zdravstveni radnik shvati znaaj verbalne i neverbalne komunikacije da zdravstveni radnik prepozna vetine i kvalitet za korisnika koji e mu pomoi u komunikativnom procesu i da ih veba

sluanje postavljanje pitanja ohrabrenje

Komunikacija je ciljana

Planiranje ciljeva

1. ta je cilj13. utanje (davanje inicijative)

2. Problemi u planiranju ciljeva14. Dodir

3. Kako uspeti? 15. Saoptavanje loih vesti

4. Analiza ciljeva (prioritet)16. Procenjivanje stilova

5. Nain da se cilj postigne suoavanja i planiranje

6. Sklapanje ugovora (dogovor) podrke

7. Modeliranje demonstriranje 17. Poricanje

8. Davanje domaih zadataka18. Ljutnja

9. Voenje vebi19. Pretvaranje

10. Igranje uloga20. Depresija

11. Suprostavljanje21. Prihvatanje

12. Podrka

- pruanje emotivne podrke korisniku -Ciljevi:pomoi korisniku da spozna vlastite potrebepomoi korisniku da iskusi oseanje biti prihvaenpoveati samodomet korisnikaobezbediti podrku vezanu za promeneutvrditi komunikacijukoristiti minimalno verbalne aktivnostiosmisliti komunikaciju individualnoprihvatiti korisnika a ne presudjivatidavati otvorene izjave i postavljati otvorena pitanjaslagati se sa korisnikombraniti korisnika (njegov advokat)ne ignorisati korisnikove zahteveuskladiti ciljeve

Neverbalna komunikacija Svesna ili nesvesna poruka bez rei

Aspekti neverbalne komunikacije: direktan kontakt sa drugima osnova za poverenje ili nepoverenje prenos vie poruka istovremeno pojaava ili slabi neverbalnu komunikaciju spontanost, unutranje reakcije svesno, polusvesno, nesvesno izraavanje (simpatija, antipatija, elja, oekivanja, oseanja, raspoloenja) nesvesno govori o odnosu nain kako se neto kae (govor tela) odnos izmeu dve strane

Neverbalno, najdublja osnova kontakta izmeu dve osobe

Neverbalni izrazi su kulturno i individualno obeleeni

Neverbalna komunikacijaAgresivnostAsertivnostNeasertivnostIzraz licaNapetost ljuti izraz licaOputenost, prijatan izraz , primeren kontakt oima na nivou druge osobeNervozan izgled, oboren pogledStav, dranje telaRuke na bokovima, ulaz u lini prostor sagovornika. Stoji kada drugi sede. Pokuaj dominacije.Oputenost, pravilno dranje. uva se vlastiti lini prostorZgurena neudobna pozicija. Oslanjanje zbog podrke, spremnost da se ustukneTonGlasan, zahtevajui, pretei i nadmoanvrst,samouveren i topao, pokazuje potovanje za drugeTih, odaje kolebljivost i nesigurnost, lako ga je potcenitiGestikulacijaOtre, nagle, stisnute akeNaglaavaju ono to je vanoOdaju nervozu i strepnjuVerbalna komponenta govoraOtkrivanje, napadanje, poniavanje, elja za pobedom po svaku cenuIskreno izraavanje oseanja, jasne porukeNemogunost da se kae ono to se eli, izvinjavanje, poputanje drugoj osobi

zahteva:Prisutnost (prihvatanje i zainteresovanost)Sluanje (osetljivost, razumevanje i uzdravanje od formiranja suda o staroj i oboleloj osobi)Potovanje sagovornikove percepcije, situacije ili dogadjajaBrinost (strpljivost, iskrenost, ohrabrenje)Otvorenost (otkrivanje, pokazivanje sebe) - terapiski odnos -Prihvatanje (pratanje) sadraj komunikacijeSaoseanje (empatija, razumevanje)

ZDRAVSTVENI RADNIK KORISNIK

Realizacija procena udobnosti korisnika

kontinuirano staranje od strane zdravstvenog tima

postizanje ciljeva dnevnik, iskaz

kreiranje prilika za korisnikovo izraavanje

podrka za korisnikova pitanja i diskusiju

pruanje novih informacija korisniku

pruanje informacija i objanjenja porodici

Remeujui faktori u komunikaciji

Miljenje: tekoe u koncentraciji, seanju, pamenju tekoe u donoenju odluka zbunjenost previe misli odjednom vraanje na period suoavanja sa problemom iskrivljen doivljaj vremena gubitak interesa

Telesni znakovi: umor, nemir, razdraljivost vrtoglavica, drhtanje, oteano disanje, stezanje, guenje, pritisak prehlada poremeaj apetita miina napetost poremeaj menstrualnog ciklusa

Remeujui faktori u komunikaciji

Miljenje: 1. Stanje zaleenosti (bez oseanja) dogaaj kao san 2. Stres, uas, briga ugroena sigurnost 3. Oseaj nemoi, beznadenosti, bespomonosti ugroavajue opasno stanje 4. Tuga gubitak 5. Stid prevladavanje stresa 6. Krivica usmerena prema sebi i drugima 7. Ljutnja / agresivnost besmislenost, nepravednost, ranjivost, postienost, nerazumevanje, gubitak ponosa i samopotovanja > zato ba meni < ; > zato ba ja < 8. Ohrabrenost, enja enja za prolou, obeshrabrenost zbog gubitkagubitak kontrole nad vlastitim ivotom > oboleli

Remeujui faktori u komunikaciji

Ponaanje:

snane reakcije na promene

rizino ponaanje

smanjenje obima posla

povlaenje od ljudi ili preterana zavisnost

Disfunkcionalna komunikacija

Nema pozitivne interakcije

Komunikacija u zdravstvu ZN Specifinosti-emocionalni-psiholoki-socioloki faktori-etioloki

Zdravstveni radnik uspean u komunikacijiObolela osoba ranjiva, emotivno potroenaEfikasna komunikacija dobar odnos zdravstveni radnik korisnik kvalitet zdravstvene usluge

Sadanjost

EmpatijaEtikaEmocije StrunostProlostBudunostUsmerenostRacionalnost

Sluanje i opaanje - najvrednije vetine komunikatora - prikupljanje subjektivnih i objektivnih podataka za kvalitetnu procenu - sestrinske dijagnoze i intervencije procena (precizna) preduslov razumevanja

Komunikativan proces aktivno sluanje preduslov za opisivanje ponaanja sagovornika Zdravstveni radnik energija i koncentracija

Pre nego to zaponekomunikaciju sa obolelomosobom treba:1.proceniti funkcionalnu sposobnost osobe sa kojom elimo da komuniciramo

2.prilagoditi komunikaciju emocionalnom stanju sagovornika

3.dizajnirati komunikaciju prema senzornim funkcijama

4.zadovoljiti psihosocijalne potrebe obolele osobe na osnovu njegovog iskaza

5.zadovoljiti i uvaavati miljenje lanova porodice

KOMUNIKACIJA SA KORISNIKOM

Razmena informacija Razumevanje cele osobe razumevanje njenog psihosomatskog stanja, uticaja posla, porodice, kue > pitanja ne treba fokusirati samo na simptome sluanje korisnikove perspektive > korisnik ima ideje o svom stanju, buduim dogaajima i zabrinut je razmena informacija > zdravstveni radnici esto ne daju dovoljno informacija korisniku uee korisnika u donoenju odluka > promena ponaanja ohrabrivanje korisnikaKorienje komunikacijskih vetina

ZDRAVSTVENI RADNIK

- gleda sagovornika u oi, - naginje se prema sagovorniku - uspostavlja sa sagovornikom kontakt oima - prua sagovorniku potpunu panju - dobro slua i precizno opaa.

Potvrda da se sagovornik slua nalazi se u odgovorima da, ta jo, nastavite, recite neto vie .....

ASERTIVNI STIL KOMUNIKACIJE

Podrazumeva:aktivnu ulogupozitivan, brian nekritini stavodravanje vlastitih prava, bez odricanja prava drugih sposobnost da se prenose elje na jasan direktan nain bez pretnji ili napada

Omoguava da:budete tretirani spotovanjemimate razlono radno optereenjejednak poloaj u timumogunost da odredite vlastite prioritetepitate ono to eliteodbijete bez oseaja krivice i izvinjavanja

METODE KOMUNICIRANJAVerbalnaNeverbalna itanje kontakt oima pisanje ton glasa sluanje izrazi lica govorenje gestikulacija dodir hod dranje poloaj tela fiziki izgledVano je da postoji kongruentnost porukaInkongruencija ne postoji saglasnost

DOBRI MEULJUDSKI ODNOSI- dobra komunikacija -

Nesporazumi u interaktivnoj komunikaciji posledica su moguih

individualnih razlika u intelektualnim sposobnostima

unutranjih smetnji: umor, bolest, napetost

uticaja nesvesnih ili svesnih mehanizama na formulaciju ili tumaenje poruka

poslata poruka nije uvek i primljena poruka

PRUANJE EMOTIVNE PODRKEtroi zdravstene profesionalce

Zdravstveni radnici su u prilici da pomau i estose susreu sa tuim oseanjima

Zdravstveni radnici pokazuju veu osetljivost zadruge ljude i njihove potrebe

Preosetljivost oseanjima kod zdravstvenihradnika dovodi do emocionalne iscrpljenosti izgaranje

Kako zdravstveni radnik treba da reaguje na:

Tugu, bes, strah, nemo, patnju, kao iemocije koje poseduju ogroman energetski naboj, pune i prazne oveka, izraavaju potrebu da budu prihvaene

razgovor lekovit sagovornik zadovoljan i ohrabren

kroz umee sluanja davanja dozvole za emocije i potreberazvijanje i negovanje osetljivosti za prepoznavanje oseanja i potreba i njihovo razumevanje i prihvatanje pruanje emotivne podrke ohrabrivanjezadovoljiti svoje potrebe i spreiti emocionalno troenje

Sestra u komunikativnom procesu

Kreator konstruktivne komunikacije Pravilno govori jezik Ostvaruje kontakt sa korisnikom kao vanom linou Oslovljava korisnika imenom i prezimenom Ne govori sa korisnikom sa visine niti ga potcenjuje Ima u vidu da korisnik zna vie o sebi nego drugi Slua korisnika kad govori o sebi Profesionalna je u komunikaciji Nesme da se socijalizuje sa korisnikom Komunicira na terapeutski nain

Bez jasne komunikacije sestra ne moe da procenjujeBelei, evaluira akcije u odreenoj vetini

- Bez komunikacije nema sestrinstva -

TERAPEUTSKI KOMUNIKATIVNI PROCES

Odvija se kroz: dijalog sa odredjenim ciljem poverenje i doziranu bliskost umee pomaganja jasno definisanih reakcija sagovornika

Ovako ostvarena terapeutska komunikacija sa obolelima i starima dae najmanje dve koristi: zadovoljnog zdravstvenog radnika srenu obolelu/staru osobu koja ima mogunost da ivi kvalitetnije uz podrku terapeuta

TERAPEUTSKI KOMUNIKATIVNI PROCES

Najlake se ostvaruje ako je komunikator:

jasan u komunikaciji srdaan i iskren u komunikaciji opominje, a ne kanjava hvali i ohrabruje sagovornik poverljiv razume miljenje sagovornika koristi pohvale u komunikaciji (dozirano) brani interes sagovornika komunicira na primeran i prepoznatljiv nain

STANJE KORISNIKAProuzrokuje razliit emotivni odnos korisnika i njegove porodice

Odnos je individualan i podrazumeva: ravnodunost oseaj krivice anksioznost oseaj bespomonosti ljutnju oseaj porodinog odbacivanja depresiju oseaj porodinog prezatienja nemogunost koncentracije

Korisnici imaju potrebu da oseaju samopotovanje, podrku i razumevanje od strane zdravstvenog tima i lanova porodice

Zdrvstveni tim: efikasna edukacija emocionalna podrka zdravstveni radnik

KOMUNIKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Ciljevi:

identifikacija korisnikovih potreba

jasnost ciljeva interakcije

smisao komunikacije za korisnika

emotivno stanje korisnika

izraavanje oseanja i misli, ako su realni

TERAPEUTSKI KOMUNIKATIVNI PROCES

Pitanja koja zdravstveni radnici najee postavljajupacijentima imaju nekoliko ciljeva:

da zapone interakciju da se pokupe precizne informacije od korisnika da se dijagnostikuju specifine potekoe koje imaju korisnici da se fokusira panja na posebna podruja da podstaknu diskusiju da podstaknu otvorenost i iskrenost da bi se demonstrirala zainteresovanost za korisnika da bi se kontrolisala interakcija, komunikacija

korienje profesionalnog argona korienje humora kao naina za maskiranje problema

PITANJA U KOMUNIKACIJI

Vrsta pitanjaPrednostiNedostaci

OtvorenaKorisna jer dozvoljavaju slobodno izraavanje linosti. Osoba moe govoriti svojim reima o onome to smatra vanim.Skrretanje sa predmeta razgovora, tekoe u dobijanju konkretnih podataka od priljivih ljudi.ZatvorenaPogodna za brzo prikupljanje konkretnih podataka.Pitanja odraavaju gledite onoga ko ih postavlja. Izgledaju kao ispitivanje.SugestivnaPodstiu sagovornika da odgovara na postavljena pitanja zadravajui ga na temu.Ograniavaju slobodno izraavanje sagovornika o svojim pogledima. Mogu izazvati ljutitu reakciju, ako se doive kao pretea.

ProveravajuaIspitivanje tema koje se smatraju vanim. Odgovori mogu pruiti konkretne informacije. Mogu zatei pacijenta.Mogu doiveti kao pretea i izazvati ljutitu reakciju.ViestrukaPokazuje se zainteresovanost i entuzijazam.Mogu biti veoma zbunjujua, jer pacijent nezna na koje bi pitanje prvo odgovorio

KOMUNIKACIJA I TERAPEUTSKI ODNOSI

Terapeutski odnosi ukljuuju:

Brinost Osposobljavanje Poverenje Empatija / saoseanje

Zajednitvo

Poverljivost

Dobri medjuljudski odnosi - dobra komunikacija -

U komunikativnom procesu obolela osoba je u zavisnoj poziciji Zdravstveni radnik treba da bude dobar komunikator, a on to jeste ako: potuje linost obolele osobe je ljubazan je taktian je srdaan je strpljiv ume da slua je struan ume da kontrolie svoje negativne emocije: ljubomore, ljutnje, zavist, pakost

U komunikativnom procesu profesionalac:

Pokazuje zainteresovanost za problemePrepoznaje psiholoke reakcijeProcenjuje psihiku i fiziku sposobnostKoristi verbalnu i neverbalnu komunikacijuPrimenjuje komunikativne vetine za podrkuPostavlja konstruktivna pitanjaSadraj komunikacije tretira kao profesionalnu tajnuPotuje tuu linost

Komunikativni proces sa obolelima zahteva

1.razumevanje cele osobe (psihosomatsko stanje) 2.sluanje perspektive obolele osobe obolela 3.razmenu informacija osoba u 4.uee obolele osobe u donoenju centar odluka 5.ohrabrivanje obolele osobe

SOFTEN TEHNIKA

SOsmeh (Smile)Osmeh pokazuje da prihvatate osobe kao i da elite da ih sasluateOOtvoreno druenje(Open posture)Otvoreno dranje pokazuje da ste oputeni i spremni da sluate koliko god je to potrebnoFNagnutost napred(Forward lean)Nagnutost napred pokazuje da ste zaintersovani i da ih sluateTDodir(Touch)Dodir znai dodirivati samo kad je prikladno, mogu je jednostavan stisak ruke u znak pozdravaEGledanje u oi(Eye contact)Gledanje u oi je bitno. Pokazuje vau prfisutnost, obraanje panje na to to vam osobe priaju. Imaju vau punu panju.NKlimanje glavom(Nod)Klimanje glavom moe biti znak da razumete ta vam osoba pria, bez potrebe da je prekidate da bi ste joj to rekli.

BATHE TEHNIKA

BOsmeh (kontekst)(Background)Jednostavno pitanje: ta se deava u Vaem ivotu?, ukazae na kontekst pacijentove posete.AOseaj (stanje oseanja)(Affect posture)Pitanja kao ta oseate u vezi s tim?, mogu pomoi pacijentu da ukae i iznese svoja oseanjaTTegobe(Trouble)Pitanje: ta vam stvara najvee tegobe u ovoj situaciji?, pomae lekaru/sestri i pacijentu da se fokusiraju na znaenje sitacijeHPostupak(Handling)Odgovor na pitanje Kako postupate u vezi s tim?, daje procenu funkcionisanja i naina borbe pacijenta.EEmpatija - saoseanje(Empathy)Upotrebite empatiki izraz da bi zavrili misao, Mora da vam je vrlo teko, uvaava pacijentovo iskustvo, ini ga kompetentnim i bliim s praktiarem

Zdravstveni radnik- osobine -

Ostvarivanje terapeutske komunikacije obolelih/starih je sloen proces i zahteva struan i obuen kadar zdravstvenih radnikaInteraktivni odnos terapeutska komunikacija

Osobine zdravstvenog radnikaIzgradjena: empatija iskrenost odredjenost brinost potovanje

Model dobrog komuniciranjaSOLER tehnika

S Squarely biti okrenut bolesnikuO adopt an Open posture imati otvoren stavL Lean toward the other povremeno se naginjati at times ka bolesniku E good Eye contact dobar kontakt oimaR Relax ostati relaksiran u ponaanju

Poslovna komunikacija

1.Kultura (obrazovanje, prosveenost,vladanje, potenuje) 2.Organizacijska kultura (tradicija, obiaji,navike, vrednosti, stavovi, standardi,norme ponaanja, jezik) 3.Kultura zaposlenih (primedbe, sugestije, zapaanja,iskustva, oekivanja usluga )

Slubena komunikacija utiva odmerena jasna razumljiva

Definicija SZO:Sposobnost verbalnog i neverbalnogIzraavanja na prikladan nain kulturi i situaciji

Sposobnost izraavanja miljenja, elja, potreba, stavova

Sposobnost da se pita za savet i pomo kada je potrebno

Vetina komunikacije vetina meuljudskihodnosasposobnostempatijakontrola emocijaponaanjeusklaenost verbalne i neverbalne komunikacije

Uenje vetine komunikacije grupni rad pod kontrolom mentora

Proces uenja vetine podrazumeva:

1. Intelektualno razjanjavanje (diskusija, materijal, knjige)

2. Rad sa primerima (dobro, loe)

3. Praktine vebe (podela uloga) 4. Povratna sprega feedback (uspeno, neuspeno)

5. Nove vebe za one koje su bile tee

Implementiranje savladanih vetina u praksi podkontrolom

SLUANJE- Aktivno sluanje proces u kojem osoba pokazuje inters, volju zarazumevanjem verbalnih i neverbalnih signala koje alje druga osoba -

Nivoi sluanja:

Analitiki sluanje specifinih tipova informacija i njihovo ureivanje u kategorije Usmereni sluanje u cilju odgovaranja na specifina pitanja Paljivi sluanje optih informacija u cilju sticanja sveukupne slike Istraivaki sluanje jer se razmatra lina zainteresovanost za linost Procenjivaki sluanje zbog estetskog zadovoljstva, kao to je sluanje muzike Kurtoazni sluanje zbog oseanja obaveze da se slua Pasivni - sluanje bez pravog sluanja, bez posveivanja panje temi o kojoj se raspravlja

SLUANJE dobra komunikacija

Sluanje relevantno uspostavljanje veza Neuspeno sluanje plasiranje negativnih poruka Neadekvatne reakcije u komunikaciji produkt loeg sluanja

Neuspeno sluanje zdravtveni radnik korisnik

Primeri: sluam te, sa u stvari... da, da samo nastavi jednostrano sluanje nepraenje raspoloenja oseaj razumevanja sagovornika(jeednostrano, neadekvatno) selektivno sluanje selektivno odbacivanje (izbor informacija) (prema sebi) odbrambeno sluanje sluanje iz busije (ta ja tu mogu)(procene , sugestije) otimanje rei (upadanje u razgovor)Blokada komunikacije

PREPREKE KOD SLUANJA

Iskljuivanje prilikom sluanja

Sluanje otvorenih ustiju zatvorenog uma

Sluanje staklenih oiju

Sluanje na nain suvie duboko za mene

Sluanje sa neodobravanjem

Koncentrisati se na predmet razgovora umesto na onog koji govori

Sluanje injenica

Savladavanje odreenihkomunikacijskih situacija Sposobnosti sestre:

Sluati drugoga Uspostaviti dobre relacije meusobnog potovanja Usmeriti razgovor Preneti informaciju i razliite mogunosti ponaati se otvoreno kod tekih emocija i egzistencionalnihpitanja Stimulisati pacijentove sopstvene snage i mogunosti Saraivati da se postignu dobra reenja v e t i n e ue se u grupama

Uverenje u vezi porodice rezultat linog iskustvaZdravstveni radnik bez predrasuda

PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJAZDRAVARANJIVA mnogo drutvenih odnosa

dobija energiju od spolja

jaka struktura

pristup resursima

prihvata promene

dobra komunikacija

lanovi porodice se potuju malo drutvenih odnosa

dobija malo energije od spolja

slaba struktura

ogranieni resursi

odbija promene

loa komunikacija

lanovi porodice se nedovoljno potuju

KOMUNIKACIJA SA PORODICOM

Ciljevi sasluati porodicu

prepoznati uticaj porodice na korisnika

prepoznati budunost korisnika po vienju porodice

prepoznati planiranje porodice

KOMUNIKACIJA SA PORODICOM

Komunikacija sa porodicom korisnika treba da bude: direktna saoseajna jasna bez skrivenih poruka i diskvalifikacija koncizna struna da ne nakodi korisniku i optimalno srdana angauje porodicu u interesu korisnika

Procena porodinih kapaciteta radi pomoi korisniku kakvi su odnosi u porodici koliko mogu da se osloni jedne na druge

Strpljivo davanje iscrpnih informacija vezanih za korisnika

Pomo u procesu adaptacije na novonastalu situaciju kvalitetna komunikacija pomo u organizaciji porodinog sistema

Uspostavljanje dobre komunikacije

Stvaranje prijatnog ambijenta za korisnika Prikladno pozdravljanje Kako ste danas (poznat sagovornik) Motivisanje korisnika (sagovornika) pokazivanje interesa za korisnika Proveravanje podataka ta mogu uiniti za vas Zavriti postepeno komunikaciju davanjemznakova koji nagovetavaju kraj Javite se,Pozovite, Vidimo se

LINI RAZVOJ I KOMUNIKACIJA

Dobra komunikacija razumevanje sagovornika minimiziranje emocionalne sticanje poverenja napetosti redukcija greaka redukcija stresa pruanje kvalitetnih zdravstvenih usluga

Dobra komunikacija usmerena je prema korisniku zdravstvenom profesionalcu

TA JE PROFESIONALNA KOMUNIKACIJA

Cilj: stvoriti kontakt sa korisnikom

Profesionalnost u komunikaciji zahteva: znanje i sposobnost empatiju etike principe jasan cilj

SMERNICE ZA DOBRU KOMUNIKACIJU

Vebajte aktivno sluanje Prenesite iskren interes i brigu Dajte adekvatne informacije kolegama Upotrebljavajte ideje lanova tima u planu akcija Uinite maksimalnim oseaj samopotovanja Fokusirajte se na sposobnost lanova tima da sami sebi pomognu Ne smanjujte vrednost vremena odreenog za uenje Nagradite kompletan rezultat Jasno navedite oekivanja i identifikujte kljune take Budite voljni da pogledate alternative, ako ostali oseaju da su vane Pokaite potovanje za vrednosti i dostojanstvo svih lanova tima Ne uzimajte lino potencijalno konfliktne situacije

Unapredite svoju komunikaciju

Komunikacija se potvruje kroz povratne informacije

Pruajte strunu pomo

Komunikacija ponaanje

Ponaanje stil ivota

ivotciljevi

Na komunikaciju utiu obrazovanje, starosna dob, kulturna pripadnost, emocije, percepcija i situacije Neverbalne poruke su obino preciznije u saoptavanju oseanja osobe Za postizanje jasne komunikacije potrebno je da verbalne i neverbalne poruke budu kongruentne Ljudi imaju etiri zone bliskosti: intimnu, linu, drutvenu i javnu Terapeutska komunikacija ima svoju svrhu i cilj Gotova svaka interakcija sestra / pacijent treba da ukljui i terapeutsku komunikaciju Na komunikaciju sestra / pacijent utiu i sestra i pacijent Psihosocijalni aspekti komunikacije mogu pomoi ili omesti komunikaciju Za porodicu pacijenta koji se nalazi u terminalnom stadijumu bolesti, sestra esto predstavlja model za ponaanje Za postizanje kontinuiteta nege potrebno je da se izmeu lanova zdravstvenog tima odvija precizna komunikacija