Knez Milos

Download Knez Milos

Post on 26-Jun-2015

67 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>Kad je do ao na Rudnik, Milo je zatekao narod ve u pokretu. Odmah su ga obavestili o situaciji i sastancima u Rudovcu i Vreocima. Re en da se ustane na Turke kako bi se spre ili dalji turski zulumi, Milo je i sam organizovao nekoliko tajnih vi enja s narodnim prvacima. Ovakvih pohoda i skupova bilo je: u manastiru Vra ev nici, kod arhimandrita Melentija Pavlovi a; u selu Lunjevici-u ku i njegovog pobratima Nikole Mili eviha Lunjevice; u Dragalju, u ku i Arsenija Lome; a pred Cveti, po etkom cvetne nedelje, u selu Rudovcu, u ku i popa Ranka Mitroviha, gde se Milo sastao sa vi enijim knezovima i ljudima iz nahije beogradske i valjevske, koji su bili i na onom prvom skupu, pod Mili evim brdom. Na ovom skupu ponovo su se zaverili, zakleli i utvrdili, da se odmah podignu na oru je i oslobode narod od Turaka. Milo je odredio da se na Cveti, crkveni praznik i narodni sabor u Takovu, oglasi novi ustanak na Turke. Svog brata Jevrema poslao je s ve im krdom volova u Ostru nicu kako bi ih prebacio trgovcima u Srem i za to dobio preko potreban novac. S Milo evom namerom bili su upoznati svi vi eniji ljudi iz beogradske, valjevske, rudni ke,a izgleda i iz a anske (po e ke), kragujeva ke i smederevske nahije. Me utim, slu aj je hteo da se tri dana uo i praznika Cveti pojave hara lije u Jasenici i da zapo nu staru praksu iznu ivanja, ucene i batinanja. To je nateralo Arsenija Lomu da udari na zulum are i da ih razjuri, a Jovan Obrenovi , Sima Pa trmac i Blagoje iz Kni a su dan uo i praznika, ak ubili turskog skuplja a poreza u gru anskom selu Konju i. Glas o ovim doga ajima brzo se preneo po iroj okolini ovih nahija. U nedelju 11. aprila (po starom kalendaru) 1815, na saboru kod crkve u Takovu, Milo je sve ano objavio da se di e novi narodni ustanak, predaju i Simi Pa trmcu zastavu sa ve legendarnim pozivom: Evo mene, a eto vama rata sa Turcima. Sli no kao i u prvom ustanku u Ora cu 1804, i ovde u Takovu su prisutni, ube eni u pravednu stvar i s verom u dobar ishod, prihvatili oru je i po li za svojim vo ama, biv i m vojvodama i barjaktarima iz Kara or evog</p> <p>5</p> <p>vremena. Sa padina gorostasnog Rudnika, ustanak se naglo pro irio na sve okolne krajeve. Koliko je narod tra io odu ka u novom ustanku vidi se po tome to je na saboru bilo gotovo celokupno odraslo stanovni tvo iz okoline, kao i ljudi iz udaljenijih krajeva. Po re ima Mihaila Gavrilovi a, najboljeg poznavaoca ovog perioda srpske istorije, ...duhovi su ve bili pripremljeni agitacijom i poslednjim doga ajima... I narod i kmetovi pa i sami starci koji su obi no bili za pomirljivu politiku tra ili su da se na Turke ustane, da se otpo ne borba na ivot i na smrt i jednodu no zamole Milo a da ih ne izdaje ve da i on bude s njima i da im bude stare ina. Njegov pristanak kao najznatnijeg oveka po polo aju bio je jemstvo za sre an ishod ovog preduzeva. Milo je dao pristanak da e povesti narod protiv turskih zuluma ako zaborave svoje me usobne sva e i zadevice. Nije mu bilo te ko da dobije obe anje, po to drugog izlaza pred turskim zulumima nije bilo. Odmah mu ljudi gologlavi - nastavlja Gavrilovih - stanu redom prilaziti i ljubiti ruku, estitajuhi i blagosiljaju i novo preduze e. Od ovoga dana Milo Obrenovi nije vi e prvi stare ina po Sulejman-pa inoj milosti, buruntiju vezirovu zamenio je narodnim izborom: tu u Takovu Milo se predao Turcima, tu je javno s njima i raskrstio. Tada mu je bilo trideset i dve godine.</p> <p>RATOVANJE I PREGOVORI S TURCIMA 1815.Primiv i se vo stva ustanka, Milo je imao odre en plan borbe protiv Turaka: najpre je, po Kara or evom primeru U prvom ustanku, trebalo osloboditi sredi nji deo pa aluka, oterati Turke iz nahijskih centara i opkoliti turske garnizone po tvr avama. Rudni ka, a anska i kragujeva ka nahija inile bi osnovu ustanka, sa osloncem na masiv Rudnika, odakle bi se ustanak mogao docnije lako pro iriti na sve strane. Stoga je Milo iz Takova uputio vojvodu6</p> <p>Lazara Mutapa i svog brata Jovana na</p> <p>a ak, a kneza Milutina Gara anina na</p> <p>planinu Klje tevicu da bi spre ili odlazak beogradskog garnizona u unutra njost Srbije. Obe ove vojske imale su u po etku po tri stotine momaka. Milo je ostao na Rudniku, u selu Majdanu, da prikuplja nove borce i upu uje ih prema Valjevu i Kragujevcu. Me utim, Turci su odbili srpski napad na a ak, pa su se ustaiici povukli na obli nji Ljubi . U isto vreme, Sulejman-pa a je poslao svog ehaju Im ir-pa u sa preko, 5.000 vojnika i nekoliko stotina konjanika protiv Milo a, sa ciljem da se a ak oslobodi srpskog pritiska i razbije glavna vojna snaga ustani ka. Videv i toliku tursku silu i prozrev i turski plan, Milo je naredio taktiku pokret ljive odbrane i sna nih protivudara u pozadinu turske vojske. Do sukoba sa Im ir-pa om do lo je na Liparu i kod sela Rudovca, posle ega je, prelazehi preko Rudnika, gro turske vojske u ao u a ak 24. aprila. Ve sutradan je do lo do ve eg okr aja i na Ljubi u, ali su Turci bili odbijeni, posle ega su se povukli preko Morave da se odmore i pregrupi u. Dobiv i pomo od pet stotina Gru ana pod knezom Jovom Dobra om i dve stotine Rudni ana pod Milihem Drin i em, knez Milo je istovremeno izradio plan da se pre e u protivnapad prema Valjevu i Pale u, gde su se tamo nji Turci spremali na a ak u pomo Im ir-pa i. Po svoj prilici, tada je a ku. Ubrzo posle toga, Srbi drugo srpsko odeljenje pod R. J ele aninom krenulo na Karanovac da bi spre ilo dolazak novopazarskih Turaka U pomo su izvojevali dve prve ve e pobede: Drin i je na Dru eti ima razbio valjevske Turke, a Milo na Pale u, pa su se na ustanak podigle i valjevska i beogradska nahija. Na Pale u je vi e od dve hiljade Srba juri alo na turske an eve, upotrebiv i i tzv. domuzarabe; pri tom su zarobili i dva turska topa po to su prethodno potopipi turski etokaik. Veze Beograda sa apcem bile su potpuno prekinute, a Petar Moler je bio upu en da motri na valjevske Turke. Dalje irenje ustanka u smederevskoj, kragujeva koj i jagodinskoj nahiji bilo je usporeno zbog te kih okr aja na Ljubihu gde su Srbi hrabro odbijali7</p> <p>Turke predvo eni Jovanom Obrenovi em, Jovanom Dobra om i biv im Kara or evim barjaktarom Tanaskom Raji em koji je imao pod komandom dva topa. U ovim borbama su najpre Turci potukli Srbe 24. maja i zarobili srpske topove, ali su potom pretrpeli te ak poraz kad su ustanici ubili Im ir-pa u na Moravi. Srbi su uspeli da zauzmu i a ak i da krenu u silovitu poteru za Turcima koji su nameravali da pobegnu u pravcu Sjenice. Utom bekstvu izginulo je mnogo turske vojske na planini Jelici i kod sela Rtara, a ostatak su dotukli starovla ki hajduci. U stanici su tada zadobili veliki plen u oru ju, a povratili su i oba topa koja su im Turci oteli na Ljubihu; tursko roblje su sproveli u U ice. Tada je na U ice bio upu en kne ev brat Jovan, u isto vreme kad i Sima Nenadovih na Baurih, da brani pristup sokolskim Turcima. U me uvremenu je do lo do pada Valjeva oko 15. maja i do turskih poraza na Bato ini i Crnom vrhu (kragujeva kom), a zatim u Po arevcu i Ranovcu, gde je Srbe predvodio vojvoda P. Cuki i biv i leskova ki vojvoda Strelja. U borbama oko Po arevca, koje su trajale nedelju dana, Srbi su imali blizu petnaest hiljada ljudi koje je predvodio li no knez Milo uz pomo Pavla Cuki a, Petra Molera, Stevana Dobrnjca i Marka Abdule Todorovi a. Turci koji su potu eni bili su ispra eni za upriju, posle ega je bila oslobo ena cela po areva ka nahija, a zatim uprijska i jagodinska. Po to je zauzet i Pore , bila je oslobo ena sva isto na teritorija Beogradskog pa aluka. Za to vreme je Stojan upih u zapadnom delu uveliko bunio aba ku nahiju. Beogradski Turci su u me uvremenu uzalud poku avali da zadr e beogradsku i smederevsku nahiju; u borbama kod Vin e i Grocke bili su kona no potu eni i primorani da se zatvore u beogradsku i smederevsku tvr avu. Poku aj bosanskog vezira Hur id-pa e da preko apca do e u pomoh Beogradu propao je usled velikog poraza turske vojske na Dublju 14. jula 1815, kad je poginulo oko hiljadu i dve stotine Turaka i oko pedeset Srba, me u kojima i Mili Drin i i Sima Nenadovi ; tada su Srbi zarobili i Ibrahim-pa u Nik i kog. Tako je za kratko vreme od oko tri meseca bio oslobo en ceo8</p> <p>Beogradski pa aluk sem turskih gradova Beograda,</p> <p>apca, Sokola, U ica i</p> <p>Smedereva, koje Srbi uostalom nisu ni nameravali da napadnu. Uspeh srpskih ustani ka protiv turske sile u Beogradskom pa aluku sna no je odjeknuo i izvan Srbije, posebno me u Srbima na austrijskoj teritoriji. Tada su se mnogi srpski emigranti vratili iz Austrije, a u Srbiju su tako e pre li i brojni austrijski grani ari Srbi. Za ustanak su se zainteresovale i srpske vojvode u Rusiji na elu s Kara or em, a zatim i austrijske pograni ne vojne vlasti. O toku ustanka, Srbi su preko prote Mateje Nenadoviha obe tavali i ruskog cara koji je tada (u aprilu 1815) boravio u Be u, zatim austrijskog cara Franca (u maju), kao i Dvorsko ratno ve e u Be u, mole i pomo , ali uzalud. Jedino su Rusi obe ali da e posredovati na Porti, ali su istovremeno zahtevali od Srba da tra e mir od sultana. Tek kasnije, u julu, na vesti o te kim turskim porazima u Srbiji, ruski car je naredio delimi nu mobilizaciju ruske podunavske armije na Prutu kako bi se Turci primorali da na u mirno re enje sa Srbima. Po etkom leta 1815, turska vlast je prestala da postoji u unutra njosti Beogradskog pa aluka, a umesto nje su Srbi svuda preuzeli vlast. Pored biv ih vojvoda i starih knezova, zatim kalu era, popova i trgovaca, zvanih gazda (na primer Nikola Lunjevica iz rudni ke nahije i Nikola Topalovi iz kragujeva ke), u ustanku su u estvovali i gotovo svi biv i ratnici iz prvog ustanka, me u kojima je bio prili an broj ranijih buljuba a, barjaktara i kapetana. Oni su se jo pod Kara or em istakli u ratnoj ve tini. Me utim, osnovu ustani ke vojske sa injavali su seljaci, naro ito iz zadru nih ku a. Posle prvih pobeda nad Turcima, u ustanku su u estvovali i mnogi be ari, dobrovoljci, emigrantipovratnici, kao i izvestan broj austrijskih grani ara Srba, obi nih boraca i oficira ni eg ranga. Tako je ustanak iz 1815. godine dobio karakter pokreta oru anog d aroda protiv Turaka. Savremenik tih doga aja, kasnije poznati knji evnik Sima Milutinovi Sarajlija, nazvao je ustanak iz 1815. godine ob te narodna vtori na protiv turskog zuluma buna.</p> <p>9</p> <p>Kao vo a ustanka, knez Milo je dobro znao da vojni deo borbe Srba za slobodu ne bi mogao biti uspe no zavr en ako ne bi do lo i do politi kih pregovora s Turcima i do njihovog priznanja srpskih zahteva. Srbi su ina e stalno isticali da je njihova borba uperena protiv zuluma Sulejman-pa e Skopljaka, a ne protiv sultanove vlasti. Dokaz za to istina je injenica da je ustanak obuhvatio samo Beogradski pa aluk, a ne i ostale teritorije Srbije iz vremena prvog ustanka, kao i u humanom postupku Srba prema turskim civilima i ratnim zarobljenicima, u emu se slo no i novi bosanski vezir Hur idpa a, glavni komandant turske vojske u 1813. godini. Novi srpski ustanak nije bio prijatan za Portu od samog po etka, ali su mi ljenja o tome kako primiriti Srbe u Beogradskom pa aluku bila podeljena. I spahije su se alile Porti da je uzrok ustanku bio Sulejman-pa a, a sli no su svedo ili novopazarski i leskova ki pa a. Strahujy i od diplomatskih komplikacija, a svakako i pod utiskom turskih poraza, Porta je po etkom leta 1815. dala instrukcije Mara li Ali-pa i, rumelijskom valiji i seraskeru turske vojske u Evropi, da stupi u pregovore sa Srbima uz obe anja da e im se pobolj ati polo aj, a vinovnici vuluma e biti ka njeni. Sli no uputstvo je dobio i Hur id-pa a. Tako je do lo do preokreta u srpsko-turskim odnosima, pa je srpski ustanak u ao u drugu fazu. U toku jula i po etkom avgusta po eli su pregovori izme u kneza Milo a i Hur id-pa e, a zatim i sa Mara li Ali-pa om. Pregovorima kneza Milo a sa Hur id-pa om mnogo je pomogao Ali-aga Ser esma, biv i deliba a velikog vezira, koji je u jesen 1813 primio Milo evu predaju. On je bio za pomirenje sa Srbima, pa je u tom pogledu radio i kod bosanskog vezira. Jedno Milo evo ranije pismo Hur ic-pa i (jo pre bitke na Dublju) u kome su Srbi izneli zulume turske uprave u Beogradskom pa aluku pod Sulejman-pa om, tako e je uticalo na Hur id-pa u da stupi u pregovore sa Srbima, utoliko pre to je i iz Carigrada stigla instrukcija u tom smislu. Tako je Milo oti ao u Hur idov logor 9. avgusta i izneo srpske tu be i molbe. Sa njim su bili knez Avram Lukih iz po e ke nahije, Petar Ota evih iz kragujeva ke i10</p> <p>Nikola Simeunovih iz valjevske, kao i njegov pisar Dimitrije Pregovori su trajali</p> <p>or evi .</p> <p>etiri dana, pa je Hur id-pa a najzad pristao da izda</p> <p>bujuruldiju, koju je knez Milo odneo ustanicima, uz uslov da Srbi predaju vas silav i sve oru je da bi dobili amnestiju. Za to vreme su Vujica Vuli evi , Jovan Obrenovi i knez beogradske nahije Aksentije Miladinovi , u Milo evo ime pregovarali na Moravi sa predstavnicima Mara li Ali-pa e. Jagodinski knez Miloje Todorovih i kalu er manastira Nikolje Neofit izneli su Mara liji srpske tu be na Sulejman-pa u i tra ili za titu za srpski narod u pa aluku. Srbima je u tome mnogo pomagao Jermenin Jordan Had i- or evi , valijin ur iba a. Mara lija nije tra io od Srba da predaju oru je, nego da izjave pokornost sultanu, da obustave ratovanje i da propuste jedno odeljenje njegove vojske u Beograd, s tim to srpsko pro enije. Car kabuli e im on obezbediti pratnju za srpsku deputaciju koja e otihi u Carigrad i predati Porti o ja na inim ili razvalim - tvrdio je Mara lija Srbima i uveravao ih u svoju za titu. Tako su srpski komandanti na ovoj strani pristali da 12. avgusta po alju Todorovi a i Neofita s vezirovim harem- ehajom u Carigrad, a 14. avgusta da propuste odeljenje Mara lijine vojske za Beograd. U zamenu za to, Mara lija je pristao da ostane u upriji do sultanove odluke, a da Srbi zadr e svoju vojsku na Moravi, tj. u Belici i na planini Juhoru. Vra aju i se od Hur id-pa e, Milo je na putu saznao za sporazum sa Mara lijom, i to od Prote Mateje. Iako nevoljno, znaju i da Hur id postavlja te e uslove, Milo je odobrio rad Vujice Vuli evi a i svoga brata Jovana, pa je krenuo na Vra ar kako bi se i li no sporazumeo s Mara lijinim ehajom i zatraio od njega da se Sulejman-pa a to pre premesti iz Beograda. Milo je krajem avgusta po ao Mara liji na razgovor o sporazumu. U dva razgovora sa njim izneo mu je Sulejman-pa ine zulume i elju naroda da ivi mirno sa Turcima, za ta je naveo primer sultanovih povlastica prema tzv. I kovom miru iz 1806. Sa svoje strane, Mara li Ali-pa a je odluku o budu im srpsko-turskim odnosima prepu tao Porti i sultanu, ali je Milo u u znak11</p> <p>priznanja za njegove napore da bi do lo do sporazuma s Turcima poklonio skupocen urak, dobrog konja i starinske brojanice kao simbol velikog poverenja i uva avanja. Uz to je kao se raske r izdao nare enje Hur id-pa i da ne napada Srbe i ne kre e s vojskom dalje od Drine. Srpska deputacija je bila dobro primljena na Porti, ali zadugo nije dobijala nikakvo re enje u pogledu narodnih molbi i zahteva. U me uvremenu su Sulejman-pa a i Hur id-pa a stalno optu...</p>