javno privatna partnerstva

Download Javno privatna partnerstva

If you can't read please download the document

Post on 12-Jan-2016

18 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Nacin finansiranja putem javno privatnog partnerstva

TRANSCRIPT

Proteklih nekoliko godina optine u Srbiji nainile su prve korake ka uvoenju javno-privatnog partnerstva u oblast komunalnih delatnosti. Potreba za novim investicijama u zapostavljanim sektorima, kao to su javni prevoz, daljinsko grejanje, snabdevanje prirodnim gasom i upravljanje vrstim otpadom, dovela je do toga da optinske vlasti u Srbiji uspostavljaju javno-privatna partnerstva i otvore svoja vrata i za neke drugaije oblike pruanja komunalnih usluga. Broj uspenih javno-privatnih projekata u Srbiji, jo uvek je prilino mali, imajui u vidu neophodnost revitalizacije komunalne infrastrukture i poboljanje kvaliteta usluga.

Lokalne vlasti su motivisane da sklapaju ovakva partnerstva zbog uoenih koristi od dopune skromnih optinskih budeta privatnim finansijskim sredstvima, elje da se dobije know-how od privatnog sektora i pomeranja uloge javne uprave koja od neposrednog pruaoca usluga sve vie postaje organizator, regulator i kontrolor.

Ima se utisak da se lokalne samouprave u Srbiji nalaze tek u poetnoj fazi procesa uspostavljanja politikog, pravnog i administrativnog okvira koji e omoguiti i olakati razvoj privatnog sektora i zasnivanje javno-privatnih partnerstava. U ovom trenutku, ono to koi snaniji zamah investicija privatnog sektora u delatnost komunalnih usluga jesu zamreno i nejasno pravno okruenje i rizino trite za investicije, kao posledica slabih ili nepotpunih institucionalnih struktura, nedostatka celovite strategije reforme komunalnih preduzea i administrativne kontrole cena komunalnih usluga itd. Optine su, pored toga, nedovoljno pripremljene za efikasno upravljanje razliitim aspektima i fazama aranmana JPP. Poetna iskustva s ukljuenjem privatnog sektora kao investitora u javni sektor Srbije pokazala su da optinskim vlastima u Srbiji nedostaje pravo iskustvo u finansiranju, strukturiranju i realizaciji projekata. Stoga im je potrebna neposredna podrka ako se eli da one preduzmu sve one zadatke i snose sve one rizike skopane s traenjem potencijalnih partnera, pregovaranjem i pripremom ugovora i odravanjem bilo kakvog partnerskog odnosa. To se odnosi na finansijsku, pravnu, administrativnu i druge oblasti javne uprave.

Definicija javno-privatnog partnerstva

Javno-privatno partnerstvo esto se pominje kao novi model obezbeivanja javne infrastrukture i usluga iako ono datira jo iz starih vremena. Prvi put se pojavljuje u Rimskom carstvu, kada su mnogi javni objekti (npr. luke, pijace i javna kupatila) izgraeni dodelom koncesije privatnom partneru. Ono se ponovo javlja u 16. i 17. veku, a naroito u 19. veku kroz javne radove i pruanje komunalnih usluga. Od 1990. godine zemlje Evropske unije koriste javno-privatno za podsticanje breg razvoja privrede, infrastrukture i javnih usluga. Francuska je prva primenila i pravno regulisala javno-privatno partnerstvo. Po broju sprovedenih projekata, njihovoj vrednosti i broju sektora u kojima je javno-privatno partnerstvo primenjeno danas vodeu ulogu ima Velika Britanija.

Javno-privatno partnerstvo je oblik saradnje izmeu privatnih i javnih partnera koji zajedno rade na sprovoenju investicionih projekata i pruanju javnih usluga. Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama Republike Srbije definie kao: Javno-privatno partnerstvo jeste dugorona saradnja izmeu javnog i privatnog partnera radi obezbeivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili odravanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog znaaja i pruanja usluga od javnog znaaja, koje moe biti ugovorno ili institucionalno.[footnoteRef:2] To mogu biti svi infrastrukturni projekti iz nadlenosti lokalne vlasti: izgradnja lokalnih puteva, mostova, tunela, ulica, komunalne infrastrukture, kola, predkolskih, sportskih i socijalnih objekata itd. [2: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javno_privatnom_partnerstvu_i_koncesijama.html]

U projektima javno-privatnog partnerstva javni i privatni sektor zadravaju sopstveni identitet, a saradnja se zasniva na jasnoj podeli odgovornosti, prava i rizika. Svrha saradnje je stvaranje dodatne vrednosti kroz: investiranje, podsticanje inovacija i poveanje efikasnosti u pruanju javnih usluga. Privatni sektor dobija nove mogunosti razvoja svoje delatnosti na rastuem tritu javnih usluga. Lokalna vlast dobija mogunost pruanja vieg kvaliteta usluga po istoj ili istog kvaliteta usluga po nioj ceni.

Naela javno-privatnog partnerstva

Osnovna naela sprovoenja infrastrukturnih projekata sklapanjem ugovora o javno-privatnim partnerstvima su sledea:[footnoteRef:3] [3: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javno_privatnom_partnerstvu_i_koncesijama.html]

Naelo zatite javnog interesa je obaveza lokalne vlasti da obezbedi ostvarivanje prava privatnog partnera koja nisu u suprotnosti sa zakonom definisanim javnim interesom. Naelo efikasnosti je obaveza sprovoenja postupka zakljuenja javnog ugovora i izbora privatnog partnera saglasno zakonu, a uz to manje trokove sprovoenja tog postupka. Naelo transparentnosti obuhvata obavezu oglaavanja namere zakljuenja javnog ugovora sa elementima koncesije ili bez njih, mogunost ponuaa da izvri uvid u podatke o sprovedenom postupku dodele javnog ugovora i sl. Naelo jednakog i pravinog tretmana, bez mogunosti diskriminacije, svih uesnika u postupku dodele javnih ugovora i izbora privatnog partnera, uz obavezu da uesnici imaju potpune i tane informacije o postupku, standardima i kriterijumima za izbor privatnog partnera. Naelo slobodne trine utakmice obuhvata zabranu ograniavanja uea u postupku nabavke ili izbora partnera i obavezu prihvatanja svih uesnika s odgovarajuim tehnikim, finansijskim i drugim strunim kvalifikacijama. Naelo proporcionalnosti znai da svaka mera lokalne vlasti mora biti minimalno potrebna i u srazmeri s javnim interesom koji se takvom merom eli zatititi. Naelo zatite ivotne sredine ureeno je zakonom o zatiti ivotne sredine, a obuhvata obavezu: integralnosti, prevencije i predostronosti, ouvanja prirodnih vrednosti, odrivog razvoja, odgovornosti zagaivaa i dr. Naelo autonomije volje obuhvata slobodu ugovornih strana da u skladu sa zakonima i propisima i dobrim poslovnim obiajima urede meusobna prava i obaveze po svojoj volji. Naelo ravnopravnosti ugovornih strana oznaava da se uzajamni odnosi subjekata u javnom ugovoru zasnivaju na njihovoj jednakosti i ravnopravnosti njihovih volja.

Razlozi za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva

Ukljuivanjem privatnog sektora u finansiranje, izgradnju i upravljanje infrastrukturnim projektima lokalna vlast moe da postigne:

optimizaciju kapitalnih investicionih rashoda ocenom finansijske isplativosti projekta, na osnovu obrauna ukupnih rashoda tokom veka trajanja projekta, procenu koristi od sprovoenja projekta javno-privatnog partnerstva u odnosu na klasinu javnu nabavku radova i usluga prilikom izbora partnera i ugovaranja javno-privatnog partnersva prenoenje dela rizika realizacije projekta na privatni sektor u skladu s naelima transparentnosti i proporcionalnosti.

Lokalna samouprava moe da oekuje ostvarivanje niza koristi od projekata javno-privatnog partnerstva:

bru implementaciju projekata koja se postie poveravanjem vie faza realizacije projekta (finansiranje, projektovanje, izgradnje, korienje) jednom privatnom partneru utede u trokovima izgradnje putem bre realizacije, bre nabavke i smanjenja rizika prekoraenja vremena i trokova, utede u trokovima poslovanja primenom savremenih tehnologija, kvalifikovane radne snage, centralizacijom administrativnog osoblja i vienamenskim korienjem objekata, inovacije u obezbeivanju infrastrukture i usluga kroz konkurenciju koja podstie privatne partnere da pronau efikasnije naine za realizaciju projekata od svojih konkurenata i optine, vee mogunosti finansiranja infrastukturnih projekata bez angaovanja ogranienih budetskih sredstava i zaduivanja na finansijskom tritu, bolje merenje performansi pruanja usluga, uvoenjem trinih standarda za ocenu kvaliteta i poveanje lokalnih javnih prihoda: poreza na imovinu i zarade, zakupnine, koncesione naknade ili prihoda od projekta/usluge.

Uesnici u javno-privatnom parnerstvu

Glavni uesnici u projektima javno-privatnog partnerstva za izgradnju lokalne infrastrukture najee su sledei:

Lokalna vlast donosi odluku o uspostavljanju javno-privatnog parnerstva, bira privatnog partnera, definie rezultate javno-privatnog partnerstva i omoguuje plaanje privatnog partnera. Privatno preduzee ima za cilj sprovoenje projekta javno-privatnog partnerstva na efikasan nain. Ono moe da formira konzorcijum s drugim kvalifikovanim pravnim licima: izvoaima radova, preduzeima za odravanje, privatnim investitorima, konsultantima itd. Privatni finansijeri obezbeuju kapital ili kredit radi ostvarivanja prinosa iz naplate javnog objekta i usluga od korisnika ili lokalne samouprave. Oni zahtevaju sklapanje ugovora o javno-privatnom partnerstvu koji obezbeuje visok kvalitet usluga i naplatu trokova projekta. Savetnike za realizaciju javno-privatnog partnerstva moe da angauje javni i privatni partner tokom strukturiranja i realizacije tehnikih, finansijskih i pravnih aspekata projekta javno-privatnog partnerstva. Oni mogu da ukau na najbolju praksu i potencijalne probleme i rizike projekta javno-privatnog partnerstva.

Finansiranje javno-privatnog partnerstva

Kod tradicionalne javne nabavke lokalna samouprava finansira izgradnju infrastrukture iz budetskih sredstava ili duga, koju po zavretku izgradnje poseduje i koristi. Privatni sektor je odgovoran za projekat samo tokom gradnje. Lokalna vlast preuzima rizik mogueg prekoraenja trokova projekta i odgovornost tokom korienja projekta.

Finansiranje projekta javno-privatnog partnerstva je drugaije. Privatni sektor je odgovoran za poetno finansiranje projekta, njegovo odravanje i isporuku povezanih usluga tokom trajanja ugovora. Lokalna vl

Recommended

View more >