Izolacija potkrovlja19.11.2008. | S. Kruni | Adaptacija i sanacija

Potkrovlje koje se preureuje za stanovanje treba izolovati da bi se toplotni gubici sveli na najmanju meru. Dobra izolacija omoguava lake i jevtinije grejanje zimi i udobniji boravak za vreme letnjih vruina. Najea debljina izolacionog materijala iznosi 10cm, a ponekad i do 15cm. Sa spoljne strane izolacionog materijala oblikuje se provetreni vazduni sloj oko 5cm debljine. Vano je zaptivanjepodnih i tavaninih povrina da se ne bi umanjili efekti izolacije produvavanjem hladnog vazduha kroz pukotine i spojeve u konstrukciji. Termoizolacioni slojevi krovnih ravni Postoji vie mogunosti za reenje detalja slojeva termoizolacije, krovnog pokrivaa i unutranje obrade. Na sl. 9.1 prikazana je konstrukcija slojeva krova koja se sastoji od ljebljenog crepa preko letava 2,5/5, na rastojanju 33,3cm. Ispod rogova privrena je krovna lepenka kao zatita termoizolacije od produvavanja i kvaenja u sluaju oteenja crepova. Izmeu lepenke i crepavazduh slobodno cirkulie. S donje strane upravno na pravac rogova, preko krovne lepenke prikucane su gredice 5/10 na rastojanju 50cm. Izmeu njih se smetaju ploe mineralne vune, debljine 10cm. Preko izolacionih ploa i gredica razastire se i privruje aluminijumska folija kao barijera pritisku pare. Zavrna obrada unutranjih povrina sastoji se od gips-kartonskih ploa, lamperije, iverice i slino.

Sl. 9.1 Termoizolacija sa slojevima zatite sa unutranje strane rogovaAko su povrine opivene gips-kartonskim ploama, ivericom ili heraklit ploama, spojnice treba obraditi na nain opisan u poglavlju o pregradnim zidovima. U protivnom, pojavie se prskotine na slojevima zavrne obrade. Na sl. 9.2 prikazan je detalj toplotne izolacije sa slojem mineralne vune debljine 10 cm izmeu rogova. Sa unutranje strane preko rogova i mineralne vune razapeta je aluminijumska folija, koja ima ulogu parne brane za zatitu izolacionih slojeva.

Na vie naina je mogue uraditi zavrnu obradu unutranjih povrina. Najee se koristi lamperija (kao u ovom sluaju). Klasian plafon (letve, trska, ok i kreni ili produni malter) ima prednost, iako se sporije radi po mokrom postupku, u dobrom zaptivanju izmeu zidova i plafona i u jo jednom vazdunom sloju od 2,5cm izmeu izolacije i malterske povrine. Preko rogova sa spoljne strane povrina je obloena amovom daskom, koja slui kao podloga za ter-papir - zatitu od vetra i eventualnog prokinjavanja i kvaenja termoizolacije. Izmeu daane oplate i sloja mineralne vune je vazduni sloj koji se ventilira od strehe ka slemenu.

Sl. 9.2 Konstrukcija termo i hidroizolacije potkrovlja sa slojevima toplotne zatite izmeu rogova Preko ter-papira i daane oplate prikovane su produene letve, a preko njih poprene letve - nosaicrepa ije rastojanje zavisi od naina pokrivanja (jednostruko, gusto, duplo ili ljebljeni crep). Na taj nain formiran je jo jedan sloj vazduha izmeu crepa i daane oplate. Naizmenini slojevi crepa, vazduha, oplate i termoizolacije i zavrne unutranje obrade su odlina zatita potkrovnog prostora kako od gubitka toplote, tako i od letnje visoke temperature. U sluaju potrebe za ojaanje roga, na sl. 9.3 prikazan je detalj na kom su dve daske debljine 2,5-5cm prikovane sa jedne ili sa obe strane oslabljenog roga.

Sl. 9.3 Ojaanje roga jednostrano ili s obe strane

Ako se ele postii efekti sa vidljivijim rogovima, a izmeu njih slojevi termoizolacije, onda se to moe ostvariti kao na sl. 9.4. Termoizolacioni slojevi su formirani od heraklit ploa (sa spoljne strane) i stiropora ili mineralne vune sa unutranje strane. Heraklit ploa je privrena na letve 2,5/5cm prikovane du rogova. Stiropor, kao glavni deo termoizolacije, nalee na lamperiju. Lamperija je prikovana na drugu unutranju letvu du rogova. Izmeu lamperije i stiropora je parna brana od alufolije.

Sl. 9.4 Termoizolacija sa slojevima izmeu vidljivih rogova Izmeu rogova, a ispod letvi, razapeta je ter-hartija kao zatita od eventualnog prokinjavanja u vazduni prostor izmeu heraklita i crepa. Fuga koja se javlja izmeu lamperije i vidljivih rogova pokriva se ugaonom lajsnom. Vazduni prostor izmeu termoizolacije i ter-papira provetrava se strujanjem od streha ka slemenu. Ovo strujanje osigurava suvu termoizolaciju i odstranjuje deo toplote koji se leti javlja usled pregrejavanja crepa. Boni zidovi u potkrovlju Delovi povrina potkrovlja ije je rastojanje od poda do krovne ravni ispod 1 m visine nepodesni su za korienje. Prostor iznad tih povrina odvaja se od ostalog dela potkrovlja bonim pregradnim zidovima, Razliite su mogunosti za izradu ovih zidia, a za koju emo se opredeliti zavisi izmeu ostalog i od materijala kojim raspolaemo i od toga imamo li nameru da odvojeni prostor ipak za neto koristimo. Slika 9.5 pokazuje da se boni zidi moe formirati kao produetak plafonske konstrukcije izraene na klasian nain od letava, trske, ok-maltera i sloja krenog maltera. Ovaj sistem je noen rotiljem od gredica 5/5 cm privrenim za rogove i venanice. Horizontalne letve preko rotilja gredica nosai su za jednoslojnu trsku kao podlogu za malter kao krajnju obradu.

Sl. 9.5 Konstrukcija bonog zida sa toplotnom izolacijomTermoizolacija od mineralne vune privrena je na vertikalne gredice i letve sa spoljne strane pregradnog zida. Druga varijanta na istoj slici pokazuje da se boni zid moe oformiti i u vidu plakara. U tom sluaju termoizolaciju krovne ravni treba izvesti sve do venanice. Boni zid od upljih blokova za pregrade ozidan je od tavanice do rogova, gde se utapa u krovnu ravan koja ga obezbeuje od ruenja (sl. 9.6). Mineralna vuna kao termoizolacija postavlja se sa spoljne strane bonog zida, od koga je odvojena parnom branom. Sa unutranje strane zid je omalterisan. Iznad visine zida obrada unutranje povrine krovne ravni je po izboru, elji i raspoloivom materijalu: lamperija, gips-kartonske ploe, malter itd.

Sl. 9.6 Boni zid od blokova Mada se prostor iza bonog zida ne koristi, mora mu se omoguiti pristup radi eventualnih intervencija na krovnom pokrivau i krovnoj konstrukciji. Konstrukcija krovnog pokrivaa Za sigurnu zatitu potkrovnog prostora a i celog objekta, najvei znaaj ima odgovarajui pokriva i njemu odgovarajua konstrukcija koja ga nosi. Izbor pokrivaa mora da bude prilagoen postojeem nagibu krovnih ravni ili nagibe prilagoavati raspoloivom krovnom pokrivau. Nosea osnova krovnog pokrivaa i najbolja zatita termoizolacionih slojeva je daana oplata prikovana preko rogova. Daske za ovu oplatu mogu da budu tree klase, a esto i ostaci korieni za oplatu betonskih konstrukcija. Preko dasaka prikiva se sloj krovne hartije, poev od strehe ka slemenu, sa preklopima po 10 cm. Po ter-papiru prikovane su letve pravca paralelnog rogovima. Letve omoguavaju oticanje vode koja eventualno prodre kroz krovni pokriva. Upravno na njih se prikivaju letve nosai crepa, ije se rastojanje podeava prema gustini ili vrsti crepa (sl. 9.7).

Sl. 9.7 Konstrukcija krovnog pokrivaaKroz krovne ravni i pokriva prodiru ventilacije, nosa antene i dimnjaci, ugrauju se okviri za izlazak na krovne povrine, leei prozori i bade.

Osvetljavanje potkrovlja Otvor za izlazak na krov ugrauje se izmeu dva roga, gde se letve presecaju i ostavlja prostor za daani ram unutranjih dimenzija 60/60 cm. Ram se sa jedne strane prikiva na rog, a sa druge na umetnutu gredicu drugog roga i rama. Ter-papir se prikiva po obimu rama sa spoljne strane, u visini oko 10 cm. Ako u krovnu ravan treba ugraditi prozor irine vee od razmaka meu rogovima, onda jedan rog treba presei, deo njegove duine odstraniti, a preostale delove prihvatiti (vekslovati) gredicama prihvatnicama koje se oslanjaju na susedne rogove (sl. 9.7). Prodor ventilacione cevi kroz pokriva obezbeuje se od prokinjavanja opivkom od pocinkovanog lima razvijene irine oko 50 cm, koja je na licu mesta zaletovana za ventilacionu glavu pod uglom nagiba krova, s gornje strane zavuena pod crep, a sa donje postavljena preko crepova. Sa strane su nabori lima (falcevi) radi spreavanja vode da se sliva sa strane (sl. 9.8).

Sl. 9.8 Prodor kanalizacione ventilacije kroz krovni pokriva

Presek kroz opivku izlaza na krovnu povrinu pokrivenu crepom prikazanje na sl. 9.9. Ovde je oigledno da opivka od lima koja se podvlai pod pokriva od crepa opiva i drveni ram po celoj visini koja nadvisuje krovnu ravan. Poklopac od lima ojaan je po obimu elinom ipkom ^8 do 10 mm i arkom vezan za ram. Poklopac se rezom zabravljuje sa unutranje strane krovnog prostora.

Sl. 9.9 Izlaz na krov Slina konstrukcija se primenjuje za obezbeenje leeeg krovnog prozora (sl. 9.10). Prozori ove vrste su fabrike izrade iji su detalji reeni tako da osiguravaju zaptivanje protiv prokinjavanja i produvavanja. Ugrauju se u krovne ravni nagiba od 15 do 70. Krilo i okvir od smrekovine opiveni su plastificiranim aluminijumskim limom. Zastakljuju se dvoslojnim 2 izolacijskim staklom. Koeficijent toplote provodljivosti K jednak 0 je 2,9 W/m K i zvune zatite od 31 dB. Okov prozora omoguava obrtanje krila oko horizontalne ose za 180, stabilnost u svakom poloaju, pa se staklo moe istiti i sa spoljne strane.

Sl. 9.10 Krovni leei prozorNa prozor sa unutranje strane montiraju se aluzine, roletne ili zavese. Proizvodne dimenzije su 54/70, 78/96, 78/118, 114/118 cm. Povrina prozorskog otvora treba da je 1/10 stambene povrine. Donja ivica stakla je na 115 cm a gornja najmanje 185 cm od poda.

Bone stranice okvira prozora privruju se za rogove. upljine izmeu rogova poprenih gredica okvira prozora moraju se popuniti izolacionom masom da bi se otklonili termiki mostovi.

Vertikalni krovni prozor U poreenju sa leeim, vertikalni krovni prozor ima niz prednosti i nedostataka. Nedostaci su u dva do tri puta veoj ceni izrade i 30-50% manjoj koliini svetlosti koja kroz istu povrinu prodire u prostoriju, u sloenoj konstrukciji krovne bade koju treba dograditi na krovnu povrinu. Prednost je u vertikalnom poloaju kao kod svakog drugog prozora, u njegovoj pristupanosti i providnosti i za vreme padavina i to ne prokinjava. Kostur konstrukcije krovne bade lake je i racionalnije izvesti na strmim nego na krovovima blagog nagiba. Konstrukcija prikazana na sl. 9.11 privrena je na susedne rogove krova strmog nagiba i sastavljena je od gredica 5/8. U prednju pravougaonu povrinu ugrauje se stojei prozor standardnih dimenzija ili specijalno pravljen po meri. U trougaone bone i jednu prednju povrinu izmeu gredica ugrauje se termoizolacija sa parnom branom i dvostranom opivkom od lamperije. Celu konstrukciju prekrivaju dve trapezne povrine u obliku dvovodnog krova. Krovne povrine se takoe termiki izoluju i pokrivaju istom vrstom pokrivaa kojom je zatien ceo krov.

Sl. 9.11 Konstrukcija za vertikalni prozor u krovu Opivka krovne bade sa ugradnjom zastakljenog vertikalnog prozora prikazana je na sl. 9.12. Celu ovu dogradnju na krovnoj povrini treba opiti pocinkovanim limom na mestu spojeva sa postojeom krovnom ravni.

Sl. 9.12 - Spoljna i unutranja opivka sa izolacijom za krovni prozor

Konstrukcija za vertikalni prozor na strmijoj krovnoj ravni mansardnog krova prikazana je na sl. 9.13. irina stojeeg prozora odgovara dvostrukom rastojanju izmeu rogova. Preseeni rog je prihvaen poprenom gredicom u visini parapeta. Otvor u strmoj krovnoj ravni pokriven je preputanjem krovne ravni blaeg nagiba. Trougaone bone strane i krovna povrina iznad bade toplotno se izoluju istom izolacijom kao i celo potkrovlje.

Sl. 9.13 Konstrukcija vertikalnog krovnog prozora kod mansardnog krovaReenje detalja opivke i ugradnja prozora sa staklom prikazano je na sl. 9.14. Vrsta krovnog pokrivaa kojim je pokriven ceo krov primenjuje se i za badu.

Sl 9.14 Detalj opivke konstrukcije krovnog prozora Zasek u krovu je jedan od naina osvetljavanja potkrovlja. Zasekom se deo krovne povrine i podna povrina ispod nje pretvara u lou. Zbog toga se pod izoluje toplotno i protiv prokinjavanja. Slojevipoda zaseka su isti kao kod prohodnog ravnog krova. Preko nosive ploe tavanice postavljen je sloj za pad, parna brana je zatita termoizolocije od pritiska pare iz donjih prostorija. Sloj termoizolacije izrauje se od stiropora, presovane mineralne vune, perlit betona itd. Iznad termoizolacije izrauje se hidroizolacija od sledeih slojeva:

sloj perforiranih bitumenskih traka takasto lepljenih, premaz vruim bitumenom sloj bitumenskih traka sa ulokom od staklene tkanine, premaz vruim bitumenom, sloj bitumenskih traka sa ulokom od staklenog voala, premaz vruim bitumenom, sloj bitumenskih traka sa ulokom od staklenog voala i premaz vruim bitumenom.

Preko gotove izolacije slobodno se razastire polietilenska folija, debljine 0,15 mm, bez lepljenja sa preklopom od 10 cm. Posle toga razastire se cementni malter u koji se polau keramike ploice kao zavrna podna obloga (sl. 9.15).

Sl. 9.15 Zasek u krovu