između privatnog i javnog katalog izložbe

Download Između Privatnog i Javnog Katalog izložbe

Post on 01-Feb-2017

233 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Novi Sad, 2015.

    izmeu Privatnog i Javnog

    izme

    u Pr

    ivat

    nog

    i Jav

    nog

  • Novi Sad, 2015.

  • 2

    izmeu Privatnog i Javnog

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 29. maj21. jun 2015.

    Kua legata, Beograd 616. jul 2015.

    Organizacija izlobe Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

    nKA / iCA - nezavisna Kulturna asocijacija, Beograd

    Kustos izlobe Dragomir Ugren

    Koncepcija projekta nKABiljana Tomi i Dobrila Denegri, kustoskinje

    Postavka izlobe Dragomir Ugren i umetnici

    Odnosi sa javnou Danijela Halda

    Tehnika realizacija izlobe ore Popi

    Pajica Dejanovi

  • 3

    izmeu privatnog i Javnog

    RadomiR damnjanovi damnjan vesko GaGovi

    Dragomir UgreN veljko vujai

    BoJaNa atliJa marco chieSa

    maRko maRkovi

    BoGoljuB jovanovi VaSa

    eUgeN Feller

  • sleva nadesno

    Radomir Damnjan i Veljko Vujai (Posavski muzej, Breice, 1999)

    Vesko Gagovi, Dragomir Ugren, Jea Denegri i Veljko Vujai ispred slika Radomira Damnjana (Posavski muzej, Breice, 1999)

    Radomir DamnjanPortret Jee Denegrija, 1999. fotografija, 50x50 cm (Posavski muzej, Breice, 1999)

  • 5

    Jedna od posledica raspada Jugoslavije je prestanak postojanja dotadanjeg jugoslovenskog umetnikog prostora kojega su decenijama unatrag na okupu odravale gotovo svakodnevne radne veze niza strunih institucija, a jo vie i pre mnogobrojnih pojedinaca meu umetnicima i ostalim akterima umetnikog ivota iz svih kulturnih sredina zajednike zemlje. Izmeu mnogih od tih pojedinaca bile su s vremenom uspostavljene tesne ljudske relacije, ak i duga i bliska prijateljstva, pa je otuda za sve vreme u tim kobnim zbivanjima neprekidno tinjala nada da sve to se zbivalo na terenu svakodnevne politike ipak nee moi da prethodno postignuto definitivno razori. Slutilo se da e obnova saradnje jednom ponovo morati da nastupi, da e neko prvi ili meu prvima trebati da u tom smeru poduzme prve kontakte. U takvoj izmenjenoj situaciji, pored ranijih, javili su se na novonastalim scenama nekadanjeg jugoslovenskog umetnikog prostora, a sada samostalnih dravnih zajednica, novi akteri meu pripadnicima mlaih generacija. Sve to je nagovetavalo radikalne promene dotadanje ukupne umetnike situacije i unutar nje, te drugaijih naina budue saradnje. Na srpskoj umetnikoj sceni druge polovine i kraja devedesetih godina prolog veka i sa prelaskom u tekue stolee dolazi do postepenog izlaska iz mune atmosfere zatvorenog drutva i drutva opasnosti u stanje relativne normalizacije, a u toj situaciji prelaznog perioda izmeu tih dvaju kulturnih paradigmi brojni su autori na tadanjoj domaoj umetnikoj sceni dali svoje zasebne i specifine, danas u nizu primera istorijski vredne i relevantne doprinose.

    Jea Denegri

    (ne)moGunost aUtoNomiJe

    UmetNoSti U tRaumatinom

    politikom koNtekStU

  • 6

    U politikoj atmosferi odmaklih devedesetih i posle dvehiljadite na meunarodnoj umetnikoj sceni prireene su brojne izlobe u kojima su se na okupu nali i pojedini akteri umetnikog ivota sada ve bive Jugoslavije. Meu najmarkantnijim izlobama koje su obeleile te procese, hronolokim redom njihovog odravanja, izdvajaju se: After the Wall Art and Culture in postcommunist Europe u Stokholmu 1999, In search of Balkania u Gracu 2002, Blut und Honig. Die Zukunft ist am Balkan u Beu i In der Sch1uchten des Balkans u Kaselu, obe 2003. Primetno je da se za obeleavanje geopolitikog konteksta novonastale umetnike situacije u nazivima triju navedenih izlobi oito planski koristi pojam Balkan. To sasvim izvesno nije sluajno i zavredilo bi napor daljeg razmatranja. Na domaem pak terenu valja pomenuti izlobu Konverzacije u Muzeju savremene umetnosti 2001. i pojavu reformisanog Oktobarskog salona sa meunarodnim sastavom uesnika u Beogradu od 2004. i dalje. Organizovane od strane raz1iitih strunih krugova, uz prisustvo niza pojedinaca meu umetnicima, teoretiarima i organizatorima umetnikog ivota, sve te priredbe ukazuju na intenzivne procese obnove institucionalnog umetnikog sistema koji se zasniva na konkretnim javnim i privatnim ekonomskim temeljima, te, shodno tome, u polaznim namerama organizacije tih poduhvata naprosto zato jer drugaije u svetu umetnosti danas ne moe da bude stoje neke realne drutveno-politike strategije, iji su nosioci u polju promocije savremene umetnike produkcije videli i traili naine realizacije nekih sopstvenih, sasvim odreenih ciljeva i interesa.

    Svim pomenutim meunarodnim manifestacijama na kojima su se u razliitim selekcijama i na poziv raznih selektora nalazili umetnici sa donedavnog jugoslovenskog umetnikog prostora prethodila je jedna, prireena unutar nekadanjeg domaeg terena, u Sloveniji, pod nazivom Likovna kolonija Breice 1999, odrana izmeu 9. i 16. septembra. Prema podacima navedenim u katalogu te priredbe, kao njeni pokrovitelji imenovani su DZL d. d. Ljubljana, Radio Breice i Posavski muzej Breice, nosilac projekta bio je Peter piler, a struni voditelj Milan Zinai. Na njihov predlog formiran je selektorski tim u koji su uli: Jea Denegri (za tadanju dravnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru), Edi Muka

  • 7

    (Kosovo), Neboja Vili (Makedonija), Ivica upan (Hrvatska), dok je izbor uesnika iz Bosne i Hercegovine obavio Peter piler, a iz Slovenije Milan Zinai. Listu uesnika Kolonije sainjavali su sledei umetnici, u katalogu navedeni abecednim redom i prema mestu boravka: Mirko Bratua (Ljubljana), Jakov Brdar (Ljubljana), Radomir Damnjan (Beograd), Boris Demur (Zagreb), Iskra Dimitrova (Skoplje), Vesko Gagovi (Podgorica), grupa IRWIN (Ljubljana), Duje Juri (Zagreb), Ivan Koari (Zagreb), ivko Marui (Koper), Afan Rami (Sarajevo), Dragomir Ugren (Novi Sad), Veljko Vujai (Beograd), Mehmed Zaimovi (Sarajevo) i Sislej Xhafa (Pritina).

    Nikada nisu bili do kraja javno saopteni glavni inicijatori i temeljni motivi projekta kolonije Breice 99, no po svoj prilici nastala je po zamisli Milana Zinaia. S obzirom na to da se u osnovnoj ideji Kolonije nalazila tenja za okupljanjem umetnika sa podruja bive zajednike drave, nezaobilazno se postavilo pitanje politikih intencija te inicijative. Nije iskljueno, ak je sasvim verovatno, da je takva intencija u namerama organizatora zaista postojala, ali ona ne samo da se nije osetila u svakodnevnom radu nego ni u meusobnim kontaktima svih uesnika. tavie, ono ljudski najdragocenije u njihovim uspomenama bilo je upravo seanje na prisnu atmosferu, posebno u slobodnom vremenu, proteklu u srdanim susretima ne samo nekadanjih poznanika (poput veterana Koaria i Damnjana) nego i onih koji su se upravo tom prilikom prvi put sreli i upoznali. Umetnici i selektori nipoto se nisu oseali kao slubeni predstavnici, niti su to bili, zemalja iz kojih su pristigli, nego su svoje uee u breikoj Koloniji doiveli kao autonomni pojedinci i stoga im je odgovaralo da iza njihovih imena i prezimena u dokumentima Kolonije budu navedeni gradovi umesto drava iz kojih dolaze. U takvoj, dakle, atmosferi nastali su radovi naravno kod svakog umetnika ponaosob prema njihovim individualnim opredeljenjima i sposobnostima sve samo ne prigodnog karaktera, nego upravo po meri onog najboljeg po njihovim kreativnim mogunostima. A sve to je potom, po zavretku rada Kolonije, bilo prikazano na zavrnoj izlobi i u znatnom broju ostalo u kolekciji Muzeja u Breicama. Danas je prisutno zadovoljstvo to je uspomena na breiku Koloniju iz

  • 8

    septembra 1999. ostala iva i vrlo pozitivna u iskustvu njenih pojedinih uesnika, a ceo taj dogaaj trebalo bi da ostane zabeleen kao jedan svetao primer obnovljenih kontakata meu umetnicima sa nekadanjeg zajednikog jugoslovenskog umetnikog prostora u novonastalim politikim prilikama na samom kraju devedesetih godina prologa veka.

    etvorica umetnika u selekciji sredine njihovog delovanja pripadnici su razliitih generacija Damnjan (1936), Ugren (1951), Gagovi (1963), Vujai (1967) sva etvorica su predloeni, podrazumeva se, kao samostalne umetnike linosti, nipoto kao zastupnici nekog zajednikog poimanja. U breikoj Koloniji ostvarili su dela vrhunskog kvaliteta unutar sopstvenih slikarskih shvatanja: Damnjan dve slike akrilom na platnu velikog formata (230x120 cm), Ugren seriju objekata (16x210 cm) u postupku obrade drvenih podloga akrilom na gazi, Gagovi triptih u kombinovanoj tehnici olovkom i akrilom na platnu (3x40x200 cm), Vujai seriju slika akrilom na platnu kvadratnog formata 200x200 cm. Svojim individualnim pristupima uklopili su se u celinu selekcije kao skladna ekipa koja se primetno razlikovala od ostalih uesnika Kolonije. No to je jo bitnije, boravkom u Breicama uspostavili

  • 9

    su meusobne odnose umetnikog i ljudskog uvaavanja, to e ih u nadolazeem vremenu odrati na okupu u dva navrata: prvo na izlobi etvorice u Galeriji Peter Lindner u Beu (oktobranovembra 1999) i potom u Centru za vizuelnu kulturu Zlatno oko u Novom Sadu (decembra 2000), nakon to je prethodno u izdanju pomenute institucije juna 2000. bila objavljena publikacija koja se odnosila na nastupe etvorice umetnika u breikoj Koloniji i u bekoj Galeriji. Kao uvodnik te publikacije objavljen je sledei (nepotpisani) tekst:

    Nastupi etvorice umetnika u Breicama, Beu i Novom Sadu 19992000, kao i njihove prethodne aktivnosti tokom cele decenije, odvijali su se u krajnje dramatinim drutvenim i politikim domaim i meunarodnim prilikama devedesetih godina prolog veka. U takvim prilikama postavljalo se sledee pitanje: kakav i koliki moe da bude prostor slobode delovanja umetnika i umetnosti, da li taj prostor treba da bude jedna od solucija javnog i graanskog otpora ili pak umetnici zadravaju pravo da uprkos svemu okolnom ostanu dosledni imanentnim svojstvima umetnosti, a da ipak i kao takvi budu sagledani kao aktivna i aktivistika drutvena snaga? Usred takve dileme ispoljeno

    sleva nadesno

    Rad