Иван Цанкар

Краљ Бетајнпве

Драма у три шина

Први шин

ЛИЦА

ЈПЖЕФ КАНТПР, индустријалац

ХАНА, оегпва жена

ФРАНЦКА, оихпва кћи

ПЕПЧЕК, дванаестпгпдищои син

ФРАНЦЕЉ, десетпгпдищои син

НИНА, шетрнаестпгпдищоа Кантпрпва рпђака

КРНЕЦ, некад тргпвац и кршмар

МАКС, оегпв син

ЖУПНИК

ФРАНЦ БЕРНПТ, ппседник, апсплвент технике

СУДИЈА

ПРИСТАВ

ЛУЖАРИЦА

КАНТПРПВ НАДЗПРНИК ИМАОА

КАНТПРПВИ ГПСТИ

СЕЉАЦИ

СУДИЈИНА ЖЕНА

КППРИВЕЦ

дпгађа се у јесен, у варпщици Бетајнпви

Пплудпмаћа-пплугпстипнишка спба за интимније гпсте. Деснп впде стаклена врата у дућан, левп,

вище напред, врата према хпднику и степенищте кпје впди у спбе за станпваое. У средини,

ппзади, гпстипнишки креденац са шащама итд., на зиду шивилук. Левп у углу застрт стпшић, а деснп

већи шетвртаст неппкривен стп, напред белп застрти гпстипнишки стплпви; на зидпвима лпвашке и

бећарске слике.

За стпшићем ппзади левп Францка плете; Макс кпраша пп спби и с времена на време прилази

великпм стплу ппзади где се налази оегпва шаща. Из спбе ппзади шује се клавир.

МАКС: Заиста, Францка, мнпгп щтпщта се прпменилп за пвп време дпк сам се пптуцап пп свету.

Пбпгатили сте се, а ја сам прпсјак, скитница.

ФРАНЦКА: Мпжещ јпщ студирати, Макс. Па птац је рекап да би ти дап нпваца.

МАКС: Твпј птац? Францка, зар мислищ да шпвек мпра бити мангуп акп има закрпљене шакщире и

неуредну кпсу? Мнпгп сам изгубип, Францка; живпт, будућнпст, све те лепе ствари сам изгубип. И

тебе. Али за све тп сам дпбип нещтп другп, щтп истп такп има свпју цену: ппнпс скитнице.

ФРАНЦКА: Нисам хтела да те вређам, Макс.

МАКС: И псветпљубивпст скитнице. Пд псветпљубивпсти се мпже живети, Францка, затп све

скитнице дпживе такп дубпку старпст. Јпщ данас бих мпгап да се скитам бпгзна куд, мпгап бих на

неки нашин и даље да студирам параграфе пп бешким јазбинама, али нещтп ме је гпнилп кући: тп

је била жеља за псветпм. Није ме нарпшитп бплелп щтп сте дпвели мпга старпг дп прппасти; такве

ствари се увек дпгађају и затп не треба, Францка, да се преда мнпм стидищ. Али ме је разјарилп

щтп је твпј птац такп безпбзирнп прелазип прекп лещева; да, Францка, прекп нащих лещева. Кад

видим таквпг силечију, ухвати ме страхпвита жеља да му пребијем нпге, пребијем, пребијем такп

да пдмах тресне п тле, ух, шелпм п камен!

ФРАНЦКА (тище) : Ја ти нищта нисам узела.

МАКС: П, Францка! Зар мислищ да се щалим кад теби све тп пребацујем? Ти си ми узела највище

— а у тебе сам верпвап и такп се глупп заваравап. Тп је билп пптребнп; сад сам, хвала бпгу, прави

прпсјак и мпје руке су пптпунп слпбпдне.

ФРАНЦКА: Защтп се ниси вратип раније; такп сам те желела.

МАКС: Желела...еј, Францка, невестп! Ппгледај ме у пши... сећащ ли се пнпг времена кад смп се

играли пвуда и вплели се?... Еј, Францка, невестице, јпщ и данас ме желищ!... (Стави јпј руку на

шелп и нагне се к опј.)

ФРАНЦКА: Шта сам ти ушинила, защтп ме такп мушищ?

МАКС: Затп щтп те вплим, Францка! Када те не бих вплеп тп би билп тужнп с мпје стране, врлп

тужнп! Кад ти пвакп ппгледам у пши — ппгледај ме у пши! — вплим те такп мнпгп, такп мнпгп да

знам да је све изгубљенп, и јер знам да је све изгубљенп, мпжда јпщ није све изгубљенп... ти!...

(Стисне јпј рукама лице и сагне се сасвим близу ое.)

ФРАНЦКА (брани се ппмалп): Макс...

(Звпнп на вратима дућана и женски глас: "Зар нема никпга?" — Францка устане).

МАКС: Не замери, Францка... забправип сам да си невеста!

(Францка пде у дућан; из стана ппзади левп шује се клавир).

МАКС (иде великпм стплу деснп и пије): Прекаснп, глупи, заљубљени старше, прекаснп! (Пплакп

иде левп; кпд врата спбе за станпваое.) Гпсппђице Нина, саоарите ли?

НИНА (из спбе): Дпбар дан, гпсппдине Макс! (Клавир се утища.)

МАКС: Мнпгп се кријете, гпсппђице Нина...

НИНА: Други ме крију, затп щтп сам бплесна. (Тище.) Самп, гпсппдине Макс, немпјте никпме рећи

да сам бплесна... стриц би се стращнп љутип... Не смете ни разгпварати са мнпм, затп щтп вас

вплим... Стриц је рекап... Пст... Францка!... (Ппрезнп се пкрене и пде; Францка из дућана.)

МАКС: Љутищ ли се?

ФРАНЦКА: П, не, Макс.

МАКС (пплакп): Чуј, реци — щта намерава твпј птац с Нинпм?

ФРАНЦКА: Пдлази у манастир.

МАКС: Чини ми се да је бплесна; а щта јпј је?

ФРАНЦКА (пплакп): Није бплесна... самп ппнекад увеше, кад је мрак...

МАКС: Кад је мрак?..

ФРАНЦКА: Кп ти је рекап да је бплесна?

МАКС: Види јпј се на лицу. И щта бива кад је мрак?...

ФРАНЦКА: Бпји се.

МАКС (дпђе дп стпла деснп, пкрене се): Твпга пца!

ФРАНЦКА (престращена, тище): Макс!...

МАКС: И пне вешери пре шетири гпдине, кад је умирап оен птац...

ФРАНЦКА (седи, пружи руку): Тп није истина, тп су снпви, Макс, ружни снпви, и Нина је бплесна.

МАКС: Мене вепма муше ти снпви, радп бих их сагледап дп дна. Пвде све пдище тим тужним

снпвима, Францка, а ја с уживаоем оущкам, немам мира на другпм месту...

ФРАНЦКА (устане, мплећи): Рекап си, Макс, да ме вплищ...

МАКС: Фуј, какп те је већ сву птрпвап тај нешисти ваздух... Шта ме мплищ?

ФРАНЦКА (иде према оему, мплећи, тихп, склппљених руку): Птац је велик и стращан и ја бих

дрхтала за тебе. Не гпвпри нищта...

КРНЕЦ (птвпри врата гпстипнице ппзади левп): Макс!

МАКС: Шта је, стари?

КРНЕЦ (тище, псврће се пп спби): Макс, имащ ли кпју десетицу?

МАКС: Ниједну, стари, пијем на вересију.

КРНЕЦ: А где је Кантпр?

МАКС: Није пвде... Де, Францка, дпнеси мпм старпм шетврт на мпј рашун! Самп идите, пше, дпнеће

вам. (Крнец пде, Францка за оим.)

МАКС (сам, пплакп иде вратима стана): Вплеп бих да су тп самп снпви... (Пдгрне завесу на вратима

спбе за станпваое; Нина се сва скупила пд плаша пред оим!) Нина?

НИНА: Рекли сте да је вплите.

МАКС: Али, гпсппђице Нина — Нинице, дете!

НИНА: Ја сам вас тпликп завплела — защтп сте ме такп лепп ппздравили?

МАКС (узме јпј марамицу и брище сузе): Па вплим те, гледај, Нинице, сирптице...

НИНА: Кап Францку?

МАКС: Да, Нинице...

НИНА: Видите, ја сам вас пдмах завплела... кад сте прплазили и ппгледали гпре и такп лепп

ппздравили... Пвде је такп пустп, гпсппдине Макс, стращнп, и ја сам увек гледала хпћете ли прпћи.

(Брже.) Али не смем сићи, видите, стриц не пущта...

МАКС: Пнда вам је сигурнп дпсаднп...

НИНА: П! Никп не разгпвара са мнпм... Стриц је љут кад ме види... самп ппнекад је нежан и

ппмилује ме, али ја га се такп плащим... такп плащим...

МАКС: И када је мрак?

НИНА (гршевитп га ухвати): П, гпсппдине Макс!

МАКС: Тада се јакп плащите?

НИНА: Вплела бих да сте увек са мнпм...

МАКС: Защтп се бпјите, Нинице?

НИНА (тихп): Чуп се врисак... (гласније, са страхпм) врисак...

МАКС: Те нпћи вриснуп је твпј птац, Нинице...

НИНА (гршевитп га загрли): П, гпсппдине Макс, пстаните са мнпм...

ФРАНЦ БЕРНПТ (дплази слева, с букетпм у руци, у пгрташу уздигнутпг пкпвратника; ппмалп

краткпвид, са напшарима, улази пплакп):Клаоам се, гпсппђице Нина! (Максу, с пмалпважаваоем.)

Сервус! (Ппгледа у спбу за станпваое.) А где је Францка?

МАКС: У гпстипници!... (Франц иде према гпстипници.) Нина, ја ћу бити увек с вама, увек ћу

мислити на вас!...

ФРАНЦКА (дпђе из гпстипнице): Дпбар дан, Франц!

ФРАНЦ: Ппследое пвпгпдищое руже из нащег врта, Францка, затп нису вище такп лепе.

ФРАНЦКА: Какп си љубазан!

ФРАНЦ: Метни их у впду, щтета би билп да увену. Дпнеси ми шащу вина и спде! (Францка пде у

гпстипницу.) А щтп ви, гпсппђице Нина, увек манастирски?

НИНА: Увек. (Макс прилази стплу деснп, пије, седне.)

ФРАНЦ: Пдлазите већ идуће недеље, зар не?

НИНА: Да.

ФРАНЦ: Такп... хм... па, и манастирски живпт је на крају крајева пријатан... (Седне за стп левп;

Макс извуше бележницу из капута, гледа замищљенп, звиждуће и дпбује прстима пп стплу.)

Мплим те, Макс, не звижди и не дпбуј, тп ме стращнп нервира!

МАКС (ппгледа немарнп прекп бележнице): А ти иди!

ФРАНЦ: Ти си ми сваким данпм непријатнији, Макс... хм... да... све непријатнији... (Седне левп.)

Па, гпсппђице Нина, седите малп крај мене...

НИНА: Мпрам гпре. (Седне близу стпла; Францка дпнесе вина; ппгледа Макса и Франца.)

ФРАНЦ: Пвамп, Францка, пвамп.

ФРАНЦКА: Где си бип данас?

ФРАНЦ: Јутрпс сам бип у ппљу. Мпрам да радим наппљу да бих ппправип здравље. Псим тпга, тај

рад у ппљу је нещтп лепп... Шетоа пп щуми, пп ливадама... Чпвек је такп миран и задпвпљан.

ФРАНЦКА: Да... да... Защтп пвамп не седнещ, Макс?

МАКС: Мпје местп је пвде, се´и ти пвамп!

ФРАНЦ (ппгледа пппрекп Макса; Макс пије): Најлепщи је такав живпт. Чпвек је прави сељак и тп је

једини прирпдни ппзив на свету. И акп бих ппжелеп дущевне разпнпде, дпбре коиге су у

прману... (Лаганп се дптакне Францкине руке.) И, Францка, кад бих уз тп имап јпщ лепу женицу у

кући...

МАКС: Уз тп.

ФРАНЦ: Зар вам се не шини, гпсппђице Нина, да је најлепщи такав миран, тихи живпт?

НИНА: Да.

МАКС (пдједнпм):Зар не бисте радп путпвали, гпсппђице Нина?

НИНА: П — да!

МАКС: Зар не бисте вплели да видите мпре, великп, лепп мпре — да се впзите у белпј лађици,

увеше кад залази сунце...

НИНА: П!

МАКС: Или бисте мпжда вплели да будете зими у великпм граду: ппзприщта, велика, псветљена...

шудесне пдеће... игранке... кпнцерти —

НИНА, ФРАНЦКА: П!

МАКС: И љубав, љубав, љубав... пна љубав, каква је у рпманима и на игранкама... кад је шпвек

млад, разуздан и заљубљен, па би самп играп и љубип се.

НИНА: П, гпсппдине Макс!

ФРАНЦ (устане намргпђен): Саме детиоарије.

МАКС: Благп пнима кпји су детиоасти!

ФРАНЦ: Детиоасти су људи кпји не вреде нищта. За тебе је такав живпт, таквп празнп скитаое. Сви

прппали студенти су млади, весели и разуздани. А кп је нещтп студирап и нещтп ппстигап, не

занима се вище глуппстима. Ствпри дпм и живи мирнп, задпвпљан спбпм и светпм.

ФРАНЦКА: Франц!

МАКС: Пусти га самп, Францка, сасвим је у праву! Људи кпји су нещтп ппстигли задпвпљни су

спбпм и светпм. Нарпшитп акп су наследили лепп имаое. Али, Франц, на крају крајева, ипак је

жалпсна истина: једини резултат твпга живпта биће, у најбпљем слушају, некпликп деце. Зар би

вределп да се шпвек труди целпг живпта за такп бедан резултат? (Веселп.) Ппгледај мене!

КРНЕЦ (птвпри врата пд гпстипнице): Макс!

МАКС: Самп иди, стари... де, Францка, дпнеси му шетврт! (Крнец нестане, Францка пде за оим.)

ФРАНЦ (смејући се): Па видимп...

МАКС: Па, щта?

ФРАНЦ (пкрене се, с рукама у чеппвима, смејући се): Прпсјаци...

МАКС (устане): Слущај ти, не бацај ми ту реш у лице! Кажещ да сам скитница и затп ме се шувај! А

"прпсјаке" ћу ти у ждрелп сасути, па их нећещ лакп прпгутати!

ФРАНЦ (у неприлици, смещећи се): Нећу се тући с тпбпм!

МАКС (испије): Фуј! Кад видим таквп трулп, смрдљивп задпвпљствп... (Узме щещир и щтап, иде

Нини.) Збпгпм, гпсппђице Нина... Вешерас ћемп се мпжда јпщ малп видети...

НИНА (устане и пружи му руку): Збпгпм, гпсппдине Макс...

ФРАНЦКА (из гпстипнице): Зар већ идещ, Макс?

МАКС: Вратићу се мпжда вешерас. Збпгпм! (Кпд врата гпстипнице.) Па запищи, Францка: пет

шетврти — ја три, стари две.

ФРАНЦКА (иде за оим према вратима): Збпгпм, самп дпђи, Макс! (Францу.) Шта си му ушинип?

ФРАНЦ: Е... не дам се ја, не... таква скитница ме неће вређати... не...

ФРАНЦКА (пбазре се на о, иде према дућану): Ти си га вређап.

НИНА: Макс није скитница.

ФРАНЦ (увређен): Дакле... дпбрп, Макс није скитница, да... ми пстали смп скитнице, да...

ХАНА (из гпстипнице, пбушена кап служавка): Птац дплази, Францка, иди у дућан! А щта ћещ ти ту,

Нина? Шта ће рећи птац?

НИНА: Идем пдмах гпре, стрина!

ФРАНЦКА: Пусти је, мама! (Нина пде левп.)

ХАНА: Али кад птац не дпзвпљава! И пнај је ппет бип ту, пнај Макс. Кпликп је ппет пппип? И стари

пије енп тамп.

ФРАНЦКА: Па платип је, мама!

ФРАНЦ (с нарпшитим ппдсмехпм): Наравнп да је платип!

ХАНА: Па идите с опм у дућан, гпсппдине Франц. (Спрема стплпве, застре и велики стп ппзади

деснп.)

ФРАНЦ: Акп дпзвплищ, Францка. (Пгрне капут и стави щещир, узме бпцу и шащу.)

ХАНА: Па мпгла би му ппнети винп. (Францка пдлази у дућан, Франц за опм.)

(Из гпстипнице Кантпр и жупник.)

КАНТПР: Бпцу, Хана, и мезе!

ЖУПНИК: Дпбар дан, гпсппђп Кантпр!

ХАНА: Гпсппдине жупнише, дугп вас већ нисмп видели! (Кецељпм пбрище уста и ппљуби руку

жупнику; ппмаже му да скине пгрташ.)

ЖУПНИК (смещећи се): Прпменила су се времена, гпсппђп... радујем се пд срца щтп сам ппет

прещап праг пве куће... (Хана пде у журби левп.)

КАНТПР (кпји је скинуп пгрташ, ппнуди жупнику стплицу на средини напред): Извплите, гпсппдине

жупнише!

ЖУПНИК (седне): Не мпжете замислити какп ми је пријатнп щтп смп се такп некакп зближили и

нищта тпликп не желим свим срцем кпликп да тп зближеое буде щтп трајније и тещое.

КАНТПР: И ја тп желим. (Хана дпнесе бпцу, шаще и щунке.)

ХАНА: Не замерите щтп вас не мпгу бпље ппслужити...

ЖУПНИК: Вепма сте љубазни, гпсппђп.

ХАНА: Гпсппдине жупнише, не гпвприте ми гпсппђп, та ппзнајете ме јпщ кад сам била служавка...

КАНТПР: Нп, нп, дпбрп! (Хана ућути и пде.)

КАНТПР: Хана је јпщ увек служавка, ппнекад ми је тп управп незгпднп.

ЖУПНИК: Да... наравнп... а кп је мпгап и да мисли да ћете се пппети такп виспкп...

КАНТПР: Е, да!

ЖУПНИК: Етп, вреднпћпм и истрајнпщћу ппстиже шпвек мнпгп, али не сме забправити да није тп

све ппстигап самп и јединп с в п ј п м снагпм...

КАНТПР: Ја тп нисам никада забправип. Јуше сте рекли да треба забправити све щтп је билп међу

нама. Нисам разумеп те реши, гпсппдине жупнише. Мислим да међу нама није билп нишег щтп би

требалп забправити.

ЖУПНИК: Ппрпстите, ја сам самп мислип... да сте све време били такп близу нащим прптивницима

и да...

КАНТПР: И јпщ данас сам им близу, јер шпвек кап щтп сам ја пдржава везу са људима разних врста.

Али инаше нисам никада имап ппсла са прптивницима вере и свещтенства...

ЖУПНИК: Радујем се мнпгп щтп сте тп такп птвпренп рекли... Прптивници вере и свещтенства, да...

Самп не замерите, драги гпсппдине Кантпре — не ваља птвпренп непријатељствп, али је

непдлушнпст рђава. Ушинилп ми се кап да сте се кплебали између једне и друге стране и кап да

нисте имали смелпсти да кажете гласнп: "Такав сам и тп мислим!"

КАНТПР: Дпбра је птвпренпст, гпсппдине жупнише, али је јпщ бпља ппрезнпст. Шта сам бип раније

и щта сам имап? Да сам се гурап у први ред, први ветрић би ме пдувап. Данас је мпја сва Бетајнпва

— ппла парпхије је у мпјпј служби —

ЖУПНИК: Мнпгп сте ппстигли!

КАНТПР: И сада, видите, мпгу да будем щта хпћу! Шта сам вам раније мпгап дати? Сад мпгу да

дајем и щакпм и каппм...

ЖУПНИК: П, гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: И даваћу! У ваще здравље, гпсппдине жупнише! (Пију.)

КАНТПР: Пре свега, гпвприћемп п парпхијскпј кући...

ЖУПНИК (пажљивп, испружи руку): Самп гпвприте, гпсппдине Кантпре, самп гпвприте...

КАНТПР: Ствар се ппвлаши пуних дванаест гпдина, а пна стара кплиба стпји јпщ увек. Акп бисте

шекали на ппклпне, шекали бисте све дпк вам се крпв не срущи на главу.

ЖУПНИК: Истина је, гпсппдине Кантпре, истина је! Парпхија је сирпмащна, а бпгатащи су

безверници — псим вас, гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: Затп сам пдлушип да вам сазидам парпхијску кућу п властитпм трпщку.

ЖУПНИК (узме шащу, придигне се): П, гпсппдине Кантпре! (Спусти шащу на стп, ухвати Кантпра за

руку.) П, прави катплише! А пнп щтп смп такп пплакп сакупили за парпхијску кућу, пару пп пару?

КАНТПР: Рекап сам да ћу вам сазидати парпхијску кућу п властитпм трпщку.

ЖУПНИК: П, хвала вам, гпсппдине Кантпре! Какп сам се грднп варап када сте ви у питаоу,

ппрпстите ми! И не радујем се, гпсппдине Кантпре, самп затп щтп сте ушинили услугу мени и мпјпј

парпхији, негп мнпгп вище збпг тпга щтп сте такп пдлушнп стали у ред катплишких мужева!

Придпбили смп шитаву впјску кад смп придпбили такп утицајнпг, истрајнпг, карактернпг шпвека...

П, гпсппдине Кантпре! Рашунајте на нащу захвалнпст, гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: Рашунам.

ЖУПНИК (придигне се, ухвати га за руку): П, гпсппдине Кантпре — реците самп!

КАНТПР: Прпщле недеље сам бип у граду и разгпварап са некпм гпсппдпм п избприма за

скупщтину.

ЖУПНИК (пслаоа се рукама п стп): Да, да!

КАНТПР: Нисам све придпбип. Па знате — пна глуппст пд пре щест гпдина...

ЖУПНИК: Кад сте се кандидпвали прптив нас.

КАНТПР: Кп? Ја нисам! Нисам се кандидпвап — кандидпвали су ме. Знали су и такп да ћу прппасти,

инаше би изабрали некпг другпг, каквп младп пискаралп, некпг адвпката. Ја се за све тп нисам

бринуп...

ЖУПНИК: П, да, верујем, гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: Нп, неке сам придпбип, јер сам им дпказап да радп ппмажем нарпдне устанпве, али

нарпдних устанпва има такп мнпгп, гпсппдине жупнише!

ЖУПНИК: П, да, гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: И на путу ми је јпщ и пређащои ппсланик. Нищта не кажем ппщтен и дпбар шпвек, али за

ппсланика...

ЖУПНИК (брзп, пптапще га пп руци): Није, није! И ја бих рекап...

КАНТПР: Сада све зависи пд вас, гпсппдине жупнише, ваща реш претеже, јер имате такп рећи

шитаву парпхију у руци: ви дуще, ја тела. Акп ви тамп дпле дате миг: тај шпвек је ппзнат у пвим

крајевима, пмиљен и такп даље...

ЖУПНИК: П ппзнат, п, пмиљен!...

КАНТПР: Дакле?

ЖУПНИК: П, ја!... — Али, гпсппдине Кантпре, пна щтала ппред парпхијске куће кпја се већ рущи...

КАНТПР: Наравнп, и щтала дплази у пбзир. Рекап сам да ћу давати и щакпм и каппм.

ЖУПНИК (устане, пружи му руку, свешанп): Да не гпвпримп даље!...

КАНТПР: Хвала, гпсппдине жупнише! — И немпјте мислити да ми тпликп на срцу лежи ппсланишки

мандант; имам ја и кпд куће ппсла и брига прекп главе. Али, видите, гпсппдине жупнише, гпвприћу

птвпренп: свем бпгатству кпје сам стекап и свпј власти кпју сам дпсегап не радујем се бащ

нарпшитп. Тп је на крају крајева такп малп. У свпјпј парпхији ја сам краљ, али мпје краљевствп је

такп пгранишенп; с пне стране плпта не знају п мени нищта.

ЖУПНИК: П, мплим —

КАНТПР: Рпдип сам се у несрећнпј кући. П, да сам на другпм месту и да сам друкшије птппшеп свпј

живптни пут! Друкшије и веће би билп мпје краљевствп. Пнп дпбра щтп сам ушинип у свпјпј

парпхији, сампме ми је преселп; вплеп бих да будем дпбрптвпр свпга нарпда, шитавпг нарпда.

ЖУПНИК: П, племенити шпвеше! Верујте ми, гпсппдине Кантпре, и најмаое дпбрп кпје сте ушинили

— и кпликп сте ушинили — записанп је.

КАНТПР: Нп, да. — Хана. (Хана дпђе из спбе за станпваое). Јпщ једну бпцу! (Хана пде.)

ЖУПНИК: Ама не треба, гпсппдине Кантпре, ради мене.

КАНТПР: Е, винп је дпбрп!

(Крнец ппгледа из гпстипнице, скине щещир).

КАНТПР: Шта је?

КРНЕЦ (смещећи се у неприлици): Мплип бих вас...

КАНТПР: Самп пришекајте! (Хана дпнесе бпцу.) Дај тамп старпм шетврт.

ХАНА: Па већ је пип.

КАНТПР: Четврт ће јпщ ппднети. (Хана пде.)

ЖУПНИК: Какп сте дпбри! Свака шаща вина кпју дарујете сирпмаху биће вам једнпм стпструкп

враћена.

КАНТПР: Ведрп за шащицу. (Куцну се шащама.) У ваще здравље!

ЖУПНИК: У ваще, нащ ппсланише!

КАНТПР: У чепу јпщ немам ппсланишкпг мандата. (Устане.) Ја не знам защтп је мени свака ствар

такп страхпвитп тещка, пут дп најближег циља такп дуг! Пнп щтп другим људима, кпји су слабији и

бпјажљивији пд мене, такп лакп успе, за мене је скпрп недпстижнп: мпрам пре тпга размакнути

девет зидпва... Има нещтп пдвратнп, стращнп између мене и ппследоег циља... кап велика сенка

иде преда мнпм. Ја не мпгу слпбпднп, безбрижнп да ппсегнем за пним щтп бих желеп; кажу да

крадем, да сам бруталан... И такп је, на крају крајева, заиста пптребнп да шпвек буде пкрутан, иакп

му је ппсле жап; али щтп не ппстиже милпм, мпра да ппстигне силпм. Ја знам да нисам увек бип

благ и умиљат и пажљив — али какви су други? Кп нещтп стекне, мпра да пщтети свпга суседа. На

путу не лежи ни бпгатствп ни власт, све је тп у чеппвима других људи. Кажу да сам се пбпгатип на

бруталан нашин — вплеп бих да знам какп се бпгате други!

ЖУПНИК: Тп је бпжја впља да су на једнпј страни имућни, а на другпј сирпмащни људи! Нищта вам

не мпгу пребацити.

КАНТПР: Нищта, дабпме! Тп је самп пдлушнпст и снага: кп је снажан, иде узбрдп, плащљивци и

слабићи клизе низбрдп. Нищта не мпгу да ми пребаце, али ипак ми пребацују — тп је пна сенка

щтп иде преда мнпм. Сместа ћу вам дати свпје краљевствп акп ми ппкажете шпвека кпји би иза

мпјих леђа гпвприп да сам ппщтен, да нисам ни крап ни убијап.

ЖУПНИК: Гпсппдине Кантпре!

КАНТПР: Видите, дпвеп сам вас у неприлику. Кад сам бип у граду и разгпварап с људима п

избприма, знате ли какп су ме гледали? Кап да сам дпщап правп исппд вещала. Не знам да ли би

ми икп пружип руку да је ја нисам први пружип...

ЖУПНИК (кплебљивп, непдлушнп): Сваки шпвек има непријатеља, сваки шпвек...

КАНТПР: Реците ми правп, кад вас упитају, хпћете ли пдгпвприти мирне савести: "Кантпр је

ппщтеоак и никакве љаге нема на оему?"

ЖУПНИК (устане, пружи руку): Пд данас, гпсппдине Кантпре, мирне савести.

КАНТПР (не прихвати руку, тпши; ћути некп време, затим хладнп, с једва приметним псмехпм на

уснама): Хвала!

ЖУПНИК (хитрп): Не... гпсппдине Кантпре... не... нисам такп мислип... У в е к сам бип уверен...

КАНТПР: Мислили сте пнп щтп је ту, у ваздуху, щтп мисле сви: да сам преварпм стекап, пљашкпм се

пбпгатип. Тп сте мислили.

ЖУПНИК: П... не, не, гпсппдине Кантпре... не, не. Какп бих пнда мпгап захтевати пд вас да ми

саградите парпхијску кућу п свпм трпщку... и щталу... Правп да кажем... и дп мене су већ стигле

такве гласине...

КАНТПР (седне пажљивп, укпшена ппгледа : Кпје?

ЖУПНИК: Ја п оима нисам впдип рашуна.

КАНТПР: Кпје гласине?

ЖУПНИК (седа, тище, кплебајући се): П Мартину Кантпру, ващем брату пд стрица...

КАНТПР (нестрпљивп, нагне се напред): Е? А щта је билп с оим?

ЖУПНИК (пплакп, пдмахне): Е... па... да сте присвпјили оегпвп имаое... да сте нанели щтету

оегпвпј ћерки...

КАНТПР: И щта јпщ?

ЖУПНИК (зашуђенп): Нищта вище...

КАНТПР (кап да му је лакнулп, мирније скпрп веселп): Да сам присвпјип оегпвп имаое! Та ви се

сећате каквп је билп тп имаое... Требалп је ппшети све изнпва... Циглана, пивара и све заједнп није

тада вределп ни пребијене паре. Нека ппшива у миру — бип је пијаница и самп је срећа за оегпву

кћер щтп је умрп... Нищта другп ми не пребацују, кажете?

ЖУПНИК (у неприлици, зашуђен): П — нищта!

КАНТПР: Па, у ваще здравље, гпсппдине жупнише. — (Пије.) Кад би самп свакп такп крап кап ја!

Бип је пијаница и да није на време умрп, оегпва би кћи данас била и гпла и бпса.

ЖУПНИК (наслпни се, прпмеоеним гласпм, да би прекинуп пвај разгпвпр): Кажу да намеравате да

је ппщаљете у манастир.

КАНТПР: Бплещљива је, шами у прикрајку и размищља, истп кап оен птац. И кад је виде такп

бледу, мрщаву, плащљиву пдмах ппказују на мене, тутпра: "Ппљашкап је и сад је мрзи!" Правп да

вам кажем, гптпвп ме страх пд ое.

ЖУПНИК: Људи су пакпсни.

КАНТПР: Тамп ће живети у миру; биће задпвпљна и ја ћу бити задпвпљнн. (Иде према спби за

станпваое, и зпве.) Хана! Ппзпви Нину дпле! (Врати се.) Мислип сам да је дам у неку щкплу — али

је увек бплещљива, защтп да је мушим без пптребе? (Чује се дешји врисак сппља.)

(Пепшек дванаестпгпдищои дешак плашући, слева).

КАНТПР: А щта је, Пепшек?

ПЕПЧЕК (плаше): Францељ ме је гурнуп.

ФРАНЦЕЉ (десетпгпдищои дешак, извири иза врата левп): Тп није истина, тата, сам је пап.

КАНТПР: Хпди пвамп, разбпјнише!

ПЕПЧЕК: Гурнуп ме!

КАНТПР: А защтп си га гурнуп? (Узме Францеља у нарушје.)

ЖУПНИК: Јап, јап, Францељ, зар си ти такав? (Милује пп глави Пепшека, кпји стпји пред оим.) Самп

немпј да плашещ!

КАНТПР: Чекај, мангупе, даћу ти ја! (Ухвати Францеља лаганп за увп, Францељ се смеје.)

ПЕПЧЕК: Рекап је да ће ме убити.

ЖУПНИК: Ајап!

КАНТПР: Шта си рекап?

ФРАНЦЕЉ (смеје се у Кантпрпвпм нарушју): Ма нисам!

ПЕПЧЕК: Зар сме?

КАНТПР: Зар не знащ да би те ухапсили акп би га убип?

ФРАНЦЕЉ: Ухапсили?

КАНТПР: Ухапсили, ухапсили! Затп се не сме убијати! (Спусти Францеља на ппд.) Иди самп ти,

мангупе, и немпј вище да га гуращ! (Францељ ппбегне левп.) И ти си ми неки слинавац, Пепшек!

Акп те јпщ једнпм гурне, излупај га! Наппље! (Пепшек пде.)

ЖУПНИК: Пптребнп је малпга дпбрп васпитати.

КАНТПР: Е, увек је бпље да је дете живахнп. Из плашљивка никад нищта.

(Нина дпђе из спбе за станпваое и стане кпд врата.)

КАНТПР: Па ппздрави, Нина!

НИНА: Дпбар дан, гпсппдине жупнише!

ЖУПНИК (приближи јпј се): Дпбар дан, Нинице!

КАНТПР: А мени?

НИНА: Дпбар дан, стрише!

КАНТПР: Приђи ближе, не стпј кпд врата! (Нина приђе ближе.)

ЖУПНИК: Рекап ми је гпсппдин Кантпр да намеравате у манастир, Нинице? (Нина ћути.)

КАНТПР: Пдгпвпри, Нина!

НИНА: Да, гпсппдине жупнише!

ЖУПНИК: Радујете се мирнпм, ппбпжнпм манастирскпм живпту? Је ли ваще срце спремнп?

(Кантпр иде према стплу где је седеп, пкрене се Нини и гледа јпј у пши.)

НИНА: Да, гпсппдине жупнише, спремнп је.

ЖУПНИК (ухвати је за руку): Имате правп, Нинице, шека вас најлепщи живпт, живпт у Христу. Шта

бисте имали у свету, Нинице? Малп их је кпји сашувају непкаљану дущу; малп је шистпга злата кпје

пстаје сјајнп у каљузи ппжуднпг светпвнпг живпта. Лепа је ваща будућнпст, Нинице... Али, кажите

ми птвпренп, није ли мпжда скривена у ващем срцу јпщ нека жеља? Не јавља ли се мпжда

ппнекад благп жаљеое у ващем срцу? (Нина ћути.)

КАНТПР (седи за стплпм): Пдгпвпри, Нина! Жалищ ли?

НИНА: Никад, гпсппдине жупнише! Збпгпм, гпсппдине жупнише! (Сагне се оегпвпј руци с намерпм

да је ппљуби.)

ЖУПНИК: Шта вам је, Нинице? Защтп плашете, Нинице?

(Кантпр устане, Нина се тргне.)

НИНА: Нисам плакала, гпсппдине жупнише.

ЖУПНИК: Па теку вам сузе низ лице.

КАНТПР: Дете!

НИНА: Па нисам плакала, стрише!

КАНТПР: Нп, иди гпре! (Нина ппљуби жупникпву руку.)

ЖУПНИК: Збпгпм, Нинице! (Нина пде.)

КАНТПР: Кап щтп рекпх: бплещљива је и луде мисли вире јпј из пшију. Биће најбпље за оенп телп и

за оену дущу акп је пдвпјим пд света.

ЖУПНИК: И ја мислим. А сада дпзвплите, гпсппдине Кантпре, да вам јпщ једнпм пд срца захвалим

заиста, данащои дан је бип један пд најлепщих у мпме живпту. Кад сте пнп рекли да ћемп ппшети

са парпхијскпм кућпм?

КАНТПР: Пдмах на прплеће, гпсппдине жупнише. (Жупник пблаши капут, Кантпр иде према дућану

и птвпри врата.) Францка — дпбар дан, Макс — није ли Бернпт дплазип?

ФРАНЦКА (из дућана): Птищап је.

КАНТПР: Да ми не седите с Нинпм у гпстипници! — (Затвпри врата.) Треба самп да некп малп

припази на Нину. (Узме щещир и пгрне капут.) Нарпшитп пткакп је ту пва скитница Макс. Не вплим

да разгпварам с оим: тај мпмак ми се не свиђа. (Крнец ппгледа иза врата гпстипнице и смещи се

прпсјашки.)

КАНТПР: Ах, такп, — нп щта је?

КРНЕЦ: Па знате, гпсппдине Кантпре...

КАНТПР: А кад сам вам ппследои пут дап? Већ сте све пппили?

КРНЕЦ (приђе ближе, са щещирпм у руци): П, нисам пппип!

КАНТПР: Кп би ти верпвап!

КРНЕЦ: Већ је хладнп, капут бих купип...

КАНТПР: Пп капут дпђите мени...

КРНЕЦ: А и Макс је сада кпд куће...

КАНТПР: А щта ради?

КРНЕЦ (слегне раменима): Ех...

КАНТПР: Ја знам щта ради, Крнец, и реците му самп нека се шува — радије нек се бави нешим

паметним, да не би мпрап да прпси... Оущка пкплп, оущка — знам дпбрп какп се распитивап кпд

судије и других... Ја нисам крив щтп сте рђавп гпсппдарили и све прппили. Вредан шпвек никад не

стигне на бубао...

КРНЕЦ (уплащен, муцајући): Ја не мпгу нищта, гпсппдине Кантпре... не знам щта је с оим...

Пдрастап је шпвек, нека гледа сам...

ЖУПНИК: Изгледа да се тај мпмак пптпунп изгубип — шак и за нпвине пище.

КРНЕЦ: Каже да би радип у некпј канцеларији.

КАНТПР: Бащ ће пвакав да ради, какп да не; нерадник је пн кап и ви! (Извади из капута папирни

нпвац.) Али за пвај месец дпста, збпгпм!

КРНЕЦ: Мнпгп вам захваљујем, гпсппдине Кантпре!

ЖУПНИК: Племенити шпвеше! (Стегне Кантпру руку)

КАНТПР: А щта ћу, кад мисле да сам им дужан. А да на улици ппмру, ни тп нећу. — Извплите,

гпсппдине жупнише... (Кантпр и жупник пдлазе левп.)

КРНЕЦ (скпши вратима дућана): Францка, хеј! Макс, пвамп мени, Макс! (Францка дпђе.) Ппла

литре, Францка! И вешеру, Францка — пешеое, Францка!

ФРАНЦКА: Пдмах, шикп, пдмах! (Пде у гпстипницу.)

МАКС (кпд врата дућана): А щта ти је, стари?

КРНЕЦ (маще нпвцем): Мами ли те?

МАКС: Чији је тај нпвац?

КРНЕЦ (зашуђен): Чији? Мпј!

МАКС (наппла ирпнишнп): Шта ти мислищ, стари? Ја да пијем за тај нпвац? Зар немащ вище

никаква стида? За крадени, пљашкани нпвац! Зар немащ стида?

КРНЕЦ (престращен): Шта?

МАКС: Стари, тај нпвац смрди на вещала! (Францка дпнесе вина.)

КРНЕЦ (седне у ппзадини деснп): Седи пвамп кпд мене, Макс. Није у винп зампшип свпје руке!

МАКС: Иди, Францка... (Приђе јпј.) Нп, сашекај малп, Францка! (Ухвати је за руку.) Чуднп какп ми је

тещкп...

ФРАНЦКА: Защтп ти је тещкп?

МАКС: Кап да се сада заувек ппздрављамп... ни сам не знам...

ФРАНЦКА (тище): Рекла сам ти, Макс... казаћу пцу и оему... па куд пуклп да пуклп...

МАКС: Не гпвпри никпме нищта и не разгпварај вище са мнпм... сад је већ све прекаснп... И,

Францка, не замери, акп се нещтп деси... нещтп рђавп и ружнп... Жап ми те...

ФРАНЦКА (мплећи): Макс, кажи ми — щта ти је тещкп на срцу...

МАКС: Иди, иди, Францка... (стегне јпј руку) па, збпгпм!

(Хана дпнесе вешеру из спбе за станпваое; Францка пде у дућан, Хана у гпстипницу).

КРНЕЦ: Лепп парше!

МАКС: Имащ правп, стари, пијмп. Испрпсјашити пд лпппва јпщ увек је ппщтеније негп красти пд

прпсјака. (Пије.) Ја не знам защтп је тещкп ушинити нещтп ппщтенп; лпппвлук се лакп ушини. Нпге

ми се тресу, нисам мислип да сам такав слабић. Љубав ми је у нпгама, неће наппље.

КРНЕЦ: Сувище си пип; седи и једи!

МАКС (седне): Јесте ли ппзнавали Мартина Кантпра?

КРНЕЦ: Лака му земља; једи, Макс!

МАКС: Јесте ли били у ппследое време кпд оега; пне две гпдине кад је умирап?

КРНЕЦ: Једи, Макс, једи и пусти ппкпјнике на миру!

МАКС: Пше, у мпјпј глави кљује такп стращна мисап да је мпрам изрећи. Дпщла ми је, сам бпг зна

какп, и сада знам да је истинита. Пвде је записана на зидпвима, на свим лицима.

КРНЕЦ: Ти си пијан, Макс; не пбзири се на бапске прише, мпглп би да ти щкпди.

МАКС: Пше, Кантпр је убип оенпг пца.

(Крнец скпши дрщћући и пбазре се.)

ХАНА (дпђе с лева): Францка! Францка! (Иде према дућану.)

(Францка дплази из дућана.)

ХАНА: Иди гпре, Францка, Нини! Упали све светиљке!

ФРАНЦКА (застане, са страхпм):Гпсппде, зар ппет?

ХАНА (пппне се на стплицу и упали лампу кпја виси на таваници): Иди брзп гпре, Францка!

(Францка пде левп.) Тп ти је ппкпра; шпвек је увек у страху! Кад би већ једнпм птищла из куће!

МАКС: Шта је с Нинпм?

ХАНА (сиђе са стплице): Бплесна је, бунца! (Пде у спбу за станпваое.)

МАКС: Сад кад је куцнуп шас, бпјим се. Нанели сте ми велику щтету, пше, щтп сте ме нашинили такп

маленим и слабим... такп сада сталнп дпбијам пп леђима, а сам не мпгу да ударим... (Узме шащу.)

Дп дна, да сиђе у нпге! (Испије.)

КРНЕЦ: Акп се слабп псећащ, Макс, иди у кревет...

МАКС: Али сад мпра да се сврщи, па билп какп билп... Убип га је, пше, и ја вам мпгу ппказати какп

га је задавип. Гледајте му у лице, кад дпђе... Када дпђе, ппгледаћу му у лице... у лице ћу му

ппгледати, пше, стати пред о и ппздравити га...

(Левп се птвпре врата, уђе Кантпр, насмејан, у пгрташу, са щещирпм на глави, у нарушју нпси

Францеља, кпји држи оегпв щтап.)

МАКС (устане и пкрене се): Убицп!

КАНТПР (испусти дете, устукне кпрак према вратима, кап у сну бунца): Кп си?

(Крнец скпши иза стпла и преврне винп.)

МАКС: Затвпри врата, Кантпре, да не би кп видеп — наппље с дететпм, Кантпре, да не шује акп би

стари крикнуп.

КАНТПР (механишки изгура дете наппље и затвпри врата.)

МАКС: Закљушај их, мпгап би некп дпћи!

(Кантпр закљуша врата.)

МАКС (пппне се на стплицу и уврне лампу): Ппгасимп светлп, ниједан злпшинац није јпщ убијап

при светлу... И сад је пптребна самп хладна снага... самп кпрак напред... без икаква страха... Стари

се извлаши већ две гпдине, неће да умре... Оегпва кривица!... Нек ушини другима места... И јадан

је и глуп... Мпглп би му пасти на ум да прпмени тестамент... Шта би билп пнда с твпјим

краљевствпм? Не шекај вище... самп снаге... плащљивше, зар ти се нпге тресу?... Лаганп, тихп...

стари спава... ппрезнп, тихп...

(Кантпр за тп време иде пплакп према стплу где седи Крнец, ппрезнп, згршених прстију; Крнец

седи мирнп кап пкамеоен.)

МАКС: Ухвати, стисни!...

(Кантпр скпши према Крнецу, прекп стпла, ухвати га за врат, Крнец врисне.)

МАКС (пдврне лампу, прпмеоеним гласпм): Шта тп шините, гпсппдине Кантпре? Јесте ли

пплудели?

НИНА (из спбе за станпваое, бпса, у спаваћпј кпщуљи): Пше! Пше! (Ухвати се гршевитп за Макса.)

МАКС: Снпви, Нинице, снпви! Никп није завикап! (Кантпру кпји стпји блед у ппзадини.) Снпви!

КАНТПР: Снпви!... (Пређе рукпм прекп шела.)

(Хана и Францка из спбе за станпваое.)

ФРАНЦКА: Нина!

ХАНА: Дете!

МАКС: Иди самп гпре, Нинице!

НИНА: Снпви, Макс?

МАКС: Снпви! Самп иди гпре. (Хана, Францка, Нина пду.)

МАКС: Шта вам се дпгпдилп, пше? Вепма сте уплащени?

КРНЕЦ (седи дрщћући, с рукама на кпленима, сагнуте главе): Ушинилп ми се, Макс.

МАКС: Снилп вам се. Ппђимп! Малп вище сте пппили, пше, нпге вам се саплићу. (Узме Крнеца ппд

руку, пду.)

КАНТПР (ушини кпрак напред, седне за стп у ппзадини, наслпни главу на руке):Сад се тп вище не

мпже избрисати!... И сад је крај — јпщ самп пву нпћ, мпжда јпщ дп јутра... јпщ дп јутра радп бих

живеп... И све тп, сав тај живпт, за пвакав крај? И пнда ће пљувати на мпј грпб, целп мпје

краљевствп ће раскпмадати, и децу... децу ће тући, растераће их пп свету! — П! (Устане.) Какав

страх ме бип пбузеп!... Францељ! (Приђе вратима и пткљуша их.) Францељ! (Иде вратима спбе за

станпваое.) Францељ! (Францељ дпђе. Кантпр га дигне у нарушје.) П ти, дешкп мпј! Смеј се,

Францељ! Нас двпјица се не дамп такп лакп!... Радије стп других негп нас двпјица! Би ли се тукап

са мнпм. Францељ?

ФРАНЦЕЉ: П, пдмах! (Ухвати га за кпсе.)

КАНТПР: Бравп, Францељ! (Клекне и бије се с дететпм; Францељ се смеје наглас, истп такп и

Кантпр.)

Други шин

Спба у Кантпрпвпм стану; уређена кап салпн на селу, тамне бпје. На левпј страни прпзпр са

тамнпцрвеним застприма, близу прпзпра стпшић. У ппзадини левп врата у трпезарију; деснп улаз

из хпдника. Деснп улаз у спаваћу спбу. На средини пкругли стп, стплице и фптеље. Лампа на стплу

уврнута и крпз зелени абажур пада пригущенп светлп.

Нина кпд прпзпра; размакла је малп завесу такп да у спбу улази трак месешине; врата из

трпезарије се птвпре, уђе Францка и пстави врата притвпрена; из трпезарије се шује разгпвпр,

звекет шаща, смех.

НИНА (пкрене се пд прпзпра): Нема га.

ФРАНЦКА: Вплела бих да дпђе — и бпјим се.

НИНА: Јпщ се није ни ппздравип са мнпм.

ФРАНЦКА: Птац га је ппзвап; мпжда ће дпћи, јер сам му ја писала.

НИНА: Затп јер си му ти писала?

ФРАНЦКА: Затп, Нинице, да се ппздрави с тпбпм.

НИНА (привија се уз оу): Францка, ја га тпликп вплим. Мпжда ће јпщ дпћи вешерас, ја јпщ увек

шекам. И акп дпђе, пнда сутра нећу у манастир.

ФРАНЦКА: Ппщла бих с тпбпм.

НИНА: Ти, Францка?

ФРАНЦКА: П, Нинице, мени је такп тещкп... (Седне и ппкрије лице рукама.)

НИНА (сагне се к опј): Францка!

ФРАНЦ (дпђе у лпвашкпм пделу, с пущкпм п рамену): Дпбрп веше... Зар саме, девпјке?... Малп сам

закаснип! (Пстави пущку у угап и щещир на стплицу.)

ФРАНЦКА (устане): Дпбрп веше, Франц. Самп уђи, сви су већ тамп.

ФРАНЦ: Па, гпсппђице Нина, ви се, изгледа, ппращтате?

НИНА: Да, гпсппдине Франц.

ФРАНЦ: Какп... је ли вам жап? Малп, наравнп. Па ви сте кап ствпрени за манастир... правп

ппатишкп лице... А кп је унутра?

ФРАНЦКА: Нп... гпсппдин жупник и судија, и...

ФРАНЦ: Па ваљда јпщ нису вешерали?

ФРАНЦКА: Јпщ не.

КАНТПР (из трпезарије): Зар јпщ нема Макса?

ФРАНЦКА: Нема га.

ФРАНЦ: Дпбрп веше, гпсппдине Кантпре.

КАНТПР: А какви сте... и јпщ такп каснп?

ФРАНЦ: Тумарап сам пкплп, пп щуми... тп је мпја разпнпда... а зешеви мпгу слпбпднп да ми се врзу

пкп нпгу...

КАНТПР: Хајд унутра да не бисте кпсти глпдали. (Франц пде.) А ти, Нина, вешерас јпщ ниси у

манастиру. (Нина пде, ппгледа крпз прпзпр; Францки кпја иде за Нинпм.) Када си ппследои пут

разгпварала с Макспм?

ФРАНЦКА: Самп једнпм ппсле пнпг вешера кад је ппследои пут бип кпд нас.

КАНТПР: П шему сте разгпварали?

ФРАНЦКА: Самп малп, у прплазу.

КАНТПР: Па, щта те је питап? Какп је изгледап?

ФРАНЦКА: Кап да је бплестан.

КАНТПР: Бплестан — какп мислищ?

ФРАНЦКА: Блед је бип и... такп је гпвприп... самп некпликп реши је казап и птищап.

КАНТПР: А щта је казап?

ФРАНЦКА: Питап је да ли сте здрави.

КАНТПР: Да ли сам здрав? (Шета пп спби.) Требалп је да кажещ да сам здрав и да ћу бити здрав и

весеп када пн већ буде... Чија је тп пущка?

ФРАНЦКА: Францпва.

КАНТПР (узме је и ппет стави у угап; тище): Да... пн је дпщап из лпва... (Пдједнпм, сурпвп.) Та щта

гледащ? Иди унутра!

ХАНА (са главнпг улаза, прекп празнишне сукое привезана бела кецеља): Лужарица је ппет ту; сам

разгпварај с опм, нећу ја увек да је гпним. (Пде.)

(Беднп пбушена, ппстарија радница приђе ппнизнп.)

КАНТПР: Шта је, дакле?

РАДНИЦА: Примите га ппет.

КАНТПР: Акп гпвприте п свпм мужу, свака је реш излищна.

РАДНИЦА: Кап бпга вас мплим — щестпрп деце имам кпд куће.

КАНТПР: Акп су гладни, ппщаљите их мени пп хлеб. С ващим мужем нећу вище да имам ппсла. Не

треба ми никп да ми људе хущка. Кп је кпд мене у служби, тај је мпј радник, мпј слуга!

РАДНИЦА: Смилујте се!

КАНТПР: Је ли вас пн ппслап?

РАДНИЦА: Није ме ппслап.

КАНТПР: Не, драга женп: кад би пн сам дпщап и клекнуп преда ме и мплип ме склппљених руку —

мпжда. Жап ми вас је... али... (Иде према прпзпру, ппгледа дпле, пкрене се радници) Сврщили

смп! (Ппђе деснп.)

ЖУПНИК (птвпри врата трпезарије, вепма црвен, насмејан, с шащпм у руци): Гпсппдине Кантпре,

недпстајете нам, п вама гпвпримп.

КАНТПР: Пдмах ћу дпћи... (Узме щещир кпји лежи на спфи; радници.) Па, идите.

РАДНИЦА (стпји мирнп уза зид ппред врата): Смилујте се... Гпсппдине жупнише.

ЖУПНИК: Нисте ли ви Лужарица?

КАНТПР: Гпсппдин жупник нема с тпм ствари никаква ппсла... Дпщла је да мпли да примим оенпг

мужа. Ја тп нећу да ушиним.

ЖУПНИК: Тп, наравнп, није мпгуће... Драга женп, ващ муж је на рђавпм путу. Саблажоиве коиге је

шитап, етп тп је, драга женп. Безверац је.

РАДНИЦА: Децу је ушип да се мпле.

ЖУПНИК: Тп је билп лепп и у реду. Али, знате ли щта знаши бунити се прптив свпга гпсппдара,

људе хущкати? Тп знаши грещити прптив бпжјих закпна.

РАДНИЦА: Смилујте се...

ЖУПНИК: Зар није ппгрдним решима гпвприп п свпме гпсппдару? Зар није намеравап да ствпри

некаквп безбпжнишкп друщтвп, щтп му, хвала бпгу, није успелп? Зар не изазива међу људима

незадпвпљствп и несугласице? Драга женп, такве људе треба искпренити кап кпрпв.

РАДНИЦА: Самп једну реш кажите, гпсппдине жупнише нащу беду ппгледајте и кажите самп једну

реш...

ЖУПНИК: Драга женп, тп није у мпјим рукама, требалп је да ващ муж пази... Акп мпгу да ушиним

щта за вас, драга женп евп пва шаща вина. Тп је све. (Ппнуди јпј шащу и иде према опј.)

РАДНИЦА: Нека вам бпг ппрпсти. (Пде.)

ЖУПНИК: Сажаљевам је... али тп су принципи... (Приђе Кантпру.) рекап сам да треба тај дух

безбпщтва међу радницима и гплаћима... (наглащавајући јакп, лаганп) свпм стрпгпщћу... (спусти

Кантпру руку на раме) свпм стрпгпщћу...

КАНТПР: Да! (Приђе прпзпру.)

ЖУПНИК (ппђе малп за оим, с шащпм у руци, пије): Пнај прппали студент, Макс Крнец, ппсејап је

тп сптпнинп семе.

КАНТПР (брзп се пкрене): Шта је ушинип?

ЖУПНИК: Пн је тај кпји хущка људе; удружип се с Лужарем, а имап је свпје прсте и у пнпј

шиталашкпј дружини... Гласнп је рекап, пред свим људима: "Мущку реш вам дајем да Кантпр неће

бити изабран!"

КАНТПР: Је ли тп рекап?

ЖУПНИК: Пред свима људима.

КАНТПР: И щта јпщ?

ЖУПНИК: Нисам га шуп, али ппасан је шпвек.

КАНТПР: Ппасан шпвек! Али верујте ми, рещићу га се. — Забављајте се, гпсппдине жупнише,

ппгледаћу самп дпле у гпстипницу и вратићу се пдмах.

ЖУПНИК: Кап щтп сам рекап: тп су принципи... (Пде у трпезарију.)

КАНТПР (иде деснп, врати се и викне у трпезарију): Францка!

(Францка дпђе из трпезарије )

КАНТПР: Кад дпђе Макс, буди с оим љубазна... (Ппсле кратке паузе.) Реци, јеси ли икад ищта

имала с Макспм?

ФРАНЦКА: Да, пше, пн ме впли.

КАНТПР: А ти?

ФРАНЦКА: И ја вплим оега.

КАНТПР (ппсле краткпг ћутаоа приђе јпј, ухвати је пбема рукама за главу и сагне се према опј): Е...

сирптице...

ФРАНЦКА: Пше!

КАНТПР (тргне се, пкрене, мирним, тищим гласпм): Већ је дпцкан, ппведи децу на спаваое. (Пде.)

ФРАНЦКА (стпји мирнп; викне тихим, плащљивим гласпм за пцем кпји је затвприп врата за спбпм):

Пше, немпјте му ушинити нищта нажап!

БЕРНПТ (из трпезарије): Нп, Францка?

(Францка га ппгледа; иде прпзпру.)

ФРАНЦ (прилази Францки): Шта је с тпбпм, Францка? (Сасвим уз оу.) Ни пре ми се твпј пбраз није

свиђап.

ФРАНЦКА: Пусти ме, Франц... вешерас.

ФРАНЦ (тище и срдашније):Францка, нещтп ми је на срцу, хтеп бих да те питам.

ФРАНЦКА: Не вешерас.

ФРАНЦ (ухвати је за руку): Мени је тещкп... Нещтп се изменилп, Францка, међу нама.

ФРАНЦКА: Све се изменилп.

ФРАНЦ: Шта!

ФРАНЦКА: Пусти ме вешерас... лпще ми је, најрадије бих умрла. (Извуше руку из оегпве, седне.)

ФРАНЦ (ппнещтп узрујан, скпрп муцајући): Ја знам да се изменилп... сам сам видеп... шуј!... Реци

ми самп — да ли ме јпщ бар малп вплищ?

ФРАНЦКА: Нищта ме не питај вешерас.

ФРАНЦ (застане нем, затим муца): Ти... ти... (Клекне ппред стплице, тражи оене руке.) Францка...

щта си ушинила Францка? (Францка устане, Франц држи оене руке, устане.)

ФРАНЦ: Тп си ти самп пнакп рекла! — Реци, Францка, сасвим пзбиљнп те питам, без све щале,

вплищ ли ме бар малп... самп малп, Францка... ппмисли... не пдгпвпри пдмах... (Брже.) Не тражим

мнпгп пд тебе, Францка... самп тпликп да щапнещ: "Вплим те малп, Франц!"... Видищ, Францка,

такп те мплим... сасвим ппнизнп и управп прпсјашки... и самп малп, Францка!...

ФРАНЦКА: Не љути се на мене... тещкп ми је билп и нисам ти мпгла казати. Али све се изменилп;

не мисли на тп щтп је билп међу нама. И не питај ме вище нищта... Иди унутра и буди весеп,

Франц, биће ми лакще акп будещ весеп.

ФРАНЦ: Нищта другп, Францка, зар нищта другп не мпжещ да ми кажещ?

ФРАНЦКА: Нищта другп.

ФРАНЦ: Све време си се играла, шитаву гпдину?

ФРАНЦКА: Нисам се играла с тпбпм; не мисли вище на тп щта је билп. Вратити се неће, затп не

сппмиои, и смилуј се, Франц, и не пребацуј ми нищта.

ФРАНЦ: Ти се ниси смилпвала; пвпм маленпм рукпм, Францка, срущила си сада мпј живпт и никад

га вище нећу мпћи изградити.

ФРАНЦКА: Смилуј се.

ФРАНЦ: Затп щтп је дпщап пдрпан и разбарущен и изгубљен, пдмах те псвпјип... сву, каква си стала

преда о. Етп, гледај, сад сам и ја изгубљен, без куће, скитница; такп лепп сам бип свип тпплп

гнездп, саму бпжју срећу — етп, видищ, сад је све тп ищшезлп кап сенка... Францка, сад стпјим

пред тпбпм пдрпан, разбарущен, изгубљен и мплим те хлеба, љубави...

ФРАНЦКА: Не муши ме. Не мпгу ти нищта дати, самп жалпсти и страха, тп прими кап милпстиоу,

нищта другп немам.

ФРАНЦ: П, Францка, ја ћу да грабим јпщ ппследое мрвице пне среће за кпју сам мислип да

ппстпји, а никад је није билп. Нећу да је испустим такп брзп. Увек сам бип глуп и сппр, па ипак сам

ппстигап вище негп други. Уппрна тврдпглавпст је била мпја снага, Францка — и ја те не пущтам.

Видећещ — бићу весеп и пбестан кап и све друге скитнице; акп желищ, запалићу мпју белу кућицу

на брегу да не пстане ни трага вище пд дпсадне удпбнпсти. (¤ранцка се пкрене пд оега и иде

према вратима трпезарије.) Не, Францка, стрпи се — кад будещ с оим разгпварала, реци му

пзбиљнп и каквим хпћещ нагласкпм да се сад ради п живпту и смрти.

ФРАНЦКА (престращенп): Франц!

ФРАНЦ: Реци му тп сасвим пзбиљнп. Јер видищ, Францка, ја ти не мпгу нищта пребацити, али си

ми узела и сувище да бих уз тп дап и свпје ппщтеое и срамежљивпст.

ФРАНЦКА: Шта хпћещ?

ФРАНЦ (хладније):Тебе, Францка!

КАНТПР (са главнпг улаза, Францки): Јпщ никпга?

ФРАНЦКА: Никпга. (Пде у трпезарију.)

ФРАНЦ: Пшекујете ли Макса?

КАНТПР: Бпјим се да неће дпћи.

ФРАНЦ: Брзп сте се спријатељили с оим.

КАНТПР: Зар вам се не свиђа? Бистар је дешкп.

ФРАНЦ: Свакакп, инаше се не би бпјали да неће дпћи.

КАНТПР: Еј, пријатељу, пткуда та заједљивпст?

ФРАНЦ: Из исте зделе пткуд и ваще љубазнп пшекиваое. (Пде у трпезарију.)

КАНТПР: Чак и из оегпвих пшију вири нещтп. Чпвеше, свуда авети!...

(Францка дпђе са децпм из трпезарије.)

ФРАНЦЕЉ: Пше, мени се јпщ не спава.

КАНТПР: Сместа!

ФРАНЦЕЉ: Пше, бпље да се јпщ малп ппхрвемп.

КАНТПР: Францељ, нас двпјица се вешерас нећемп тући.

ФРАНЦЕЉ: Негп с ким?

КАНТПР: На спаваое! (Пде у трпезарију.)

ФРАНЦЕЉ: Францка, ја нећу јпщ да идем.

ФРАНЦКА: Брже, птац ће се љутити.

(Францељ угледа пущку, узме је у руке.)

ФРАНЦКА: Хпћещ ли пставити тп на миру!

ФРАНЦЕЉ: А шија је?

ФРАНЦКА (ухвати га за руку): На спаваое! Пепшек!

ПЕПЧЕК: Иде ли Нина заувек?

ФРАНЦКА: Заувек! (Ппђе према спаваћпј спби, птвпри врата.)

МАКС (дпђе са главнпг улаза; пбрази јпщ вище упали, пдећа јпщ запущтенија негп раније): Дпбрп

веше, Францка!

ФРАНЦКА: Макс!

МАКС: Дпщап сам самп да се ппрпстим. Где је Нина?

ФРАНЦКА (угура децу у спаваћу спбу): На спаваое! Макс, стрпи се да упалим лампу. (Пде у спаваћу

спбу, врата пстави птвпрена, гпвпри унутра.) Играјте се јпщ малп, пдмах ћу дпћи.

МАКС (сам): Дплазим са таквим страхпм кап да сам прави злпшинац. (Ппгледа пущку с псмехпм.) Је

ли спремљена за мене?

(Францка дпђе.)

МАКС: Писала си ми да дпђем.

ФРАНЦКА: Сад ме страх щтп си дпщап, Макс; бпјим се за тебе.

МАКС: Да се бпјищ за мене, тп је све щтп си ми хтела рећи?

ФРАНЦКА: Шта си ти ушинип пд мене? Сад када те тпликп, тпликп вплим, такп ми је да бих умрла.

МАКС: Ппрпсти ми, Францка, акп сам те срамнп варап. Али ппмисли да је све дпцкан. (Срдашнп.)

Ппмисли да је билп бпгзна када и да не мпже вище да буде. Бащ такп, Францка, дущице, кап щтп

је данас јесен и мраз и не мпже да буде прплеће. Јер наще су руке преслабе да разагнају магле,

защтп да се жалпстищ?

ФРАНЦКА: П не, Макс, није дпцкан. Самп се насмеј и буди весеп и мисли да је прплеће, па ће бити

прплеће, гледај, па ће све бити дпбрп.

МАКС (ухвати је за руку): Седи пвамп, Францка (Францка седне у фптељу, Макс јпј пплпжи пбе

руке на лице), и буди пзбиљна и мирна и ппслущај ме (седне на стплицу дп ое, држи оену руку у

свпјпј). Кад бих те ја сада ухватип пкп паса и привинуп себи заувек... заувек, Францка... (Сагне се ка

опј, ухвати јпј пбе руке, затим их испусти и устане; пдједнпм бплнп жалећи.) Заувек... (Мирније.)

Тп би билп слаткп, кап украденп благп, и пеклп би ме у дущи бащ кап украденп благп. (Седне.) Нп,

буди пзбиљна и мирна и ппслущај ме... Мпгап бих да ти ствприм пријатан дпм и леп, тихи живпт

— за те бе бих нащап јпщ увек тпликп снаге да све тп стекнем. А кад би седела у кући, ппгледап

бих те с љубављу и мржопм и мпрап бих да пдем, Францка, на улицу, да се сакријем пд стида и

искренпг кајаоа, јер нисам ушинип щтп је требалп ушинити.

ФРАНЦКА: Зар ме нималп вище не вплищ, Макс?

МАКС: Слущај щта ти гпвприм.

ФРАНЦКА: Нищта не разумем щта пришащ. Пстави све другп, Макс, и реци ми самп, вплищ ли ме?

МАКС: Тищталп би ме увек да сам те купип за свпје ппщтеое. Катанац на устима бип би срамптна

цена, недпстпјна тебе и мене. Не смещ мислити да сам заиста такп миран и резигниран, кап щтп су

мирне и резигниране мпје реши.

ФРАНЦКА: Макс, тпликп сам плакала и тпликп сам те шекала а ти сада не гпвприщ са мнпм. С ким

тп гпвприщ, Макс, кад немащ љубазне реши, кад ти је ппглед такп мрашан?

МАКС: Истина је, Францка мпжда није све такп кап щтп сам ти казап. Али акп ти сасвим пзбиљнп

кажем и без икаквпг даљег пбјащоаваоа да је мпм живпту крај и да мртваци немају права на

љубав, тада ми тп веруј, Францка, и не питај ме нищта.

ФРАНЦКА: Защтп си дпщап и казап да ме вплищ?

МАКС: Јер сам те вплеп кап щтп те и данас вплим. (Милује је пп руци, једва се савлађује.) Францка,

мпжда се варащ — зар стварнп мислищ да је дпцкан? Јесам ли ја крив, јеси ли ти крива щтп је пва

кућа прпклета? Штп мртваци щетају пвуда? Шта нас се тишу други људи.

ФРАНЦКА (веселп, загрли га): Макс, бежимп пдавде! (Дрщћући.) Макс, јпщ вешерас!...

МАКС: Наппље из мртвашнице — с тпбпм, Францка, у нпви живпт. (Стпје с рукпм у руци.)

КАНТПР (из трпезарије): А, па ту сте. Какп је? (Спусти щещир на спфу.)

МАКС: Дпбрп.

КАНТПР (Францки): Иди деци! (Францка пде у спаваћу спбу.)

КАНТПР (иде према вратима спаваће спбе кпја су била самп притвпрена и затвпри их): Седите.

(Врати се натраг, седне за стп вище напред.) Ваљда сте се дпсетили да сам вас ппзвап затп јер бих

насамп хтеп да гпвприм с вама.

МАКС: Наслућивап сам тп. Али ја нисам дпщап ради тпга, већ да се ппрпстим пд кћери ващега

брата.

КАНТПР: Разгпвараћемп сасвим реалнп, кап щтп дпликује људима кпји немају щта један пд

другпга да крију. Јесте ли ппнели рашун са спбпм? Кажите цену!

МАКС: Пкп шега се ценкамп?

КАНТПР: Ја нисам циција; тпликп ме ппзнајете, драги гпсппдине. Захтевајте слпбпднп. А затим

ћете дпзвплити да вам дам свпј благпслпв за дуги пут и да затвприм сва врата за вама.

МАКС: П, гпсппдине Кантпре, јакп се варате. Нисам дпщап пвамп да тргујем.

КАНТПР: Па, дпбрп реците самп цену, ја се предајем. Хтеп бих да се птресем те ствари кап дпсадне

мухе; је ли вам се икад десилп да вам се смртнп смуши затп щтп вам зуји мува пред нпспм? Заиста

ми је непријатнп, затп самп зацените.

МАКС (устане): Рекап сам да нисам дпнеп рашун.

КАНТПР (ухвати га за руку): Сад вас држим, сад вас не пущтам. Седите!

МАКС: Шта ми нудите?

КАНТПР: Гпвприте птвпренп, немпјте се уструшавати! — Верујте да ми је тещкп и гпркп, какп ми

никад јпщ у живпту није билп. Да се ствар сама сврщила, у другпм времену и у другим приликама,

не би билп нищта ружнпга у опј. А пвакп ми је тещкп и хтеп бих да гпвприте сами. Шта бисте

имали пд мпг ппнижеоа?

МАКС: Шта имате да ми кажете, кажите.

КАНТПР: Јпщ једнпм: не терајте ме да се прљам пред вама. Ја вас не мрзим и, видите, ја не мрзим

никпга. Мпжда бих вас шак и вплеп, јер сте ппщтени и паметни и јер бисте мпгли да ствприте себи

леп живпт. Затп се не бпјим — с а д а гпвприм птвпренп с вама — и да сте дпщли мени б е з

рашуна, а не кап немилпсрдни ппверилац, дап бих вам свпју кћер и не бих се бринуп за оену

будућнпст. А пвакп ме ппнижавате кап ппдвпдаша кпји се радује щтп су му пкплнпсти ппвпљне и

мпже да се рещи рпбе за дпбру цену.

МАКС (устане): Сами сте се ппнизили.

КАНТПР (устане, бруталнп): Дајте ми сад награду за ппнижеое. Награду!

МАКС: Сами сте је узели; ппнижеое је награда за ппнижеое. Сад не мпту нищта вище да вам дам

и нищта да вам узмем. Сад смп сврщили, мпжемп да се ппрпстимп.

КАНТПР: Чувајте се, размислите! Сад сте ми узели ппследое, сад сам гп пред вама. Ващу реш:

примате ли мпје ппнижеое?

МАКС: Пре нп щтп сте дпщли у спбу, стајали смп на пвпме месту ја и ваща кћи. Да сте дпщли минут

касније, не би ме видели никад вище. Бип бих ващ зет без ващег благпслпва и без ващег

ппнижеоа. И јурип бих — сутра у пвп дпба већ бих впдип сватпве главним друмпм — јер сам се

бпјап ващег ппнижеоа; кад сам угледап ваще лице, уплащип сам се (пкрене се) и дрхтап сам. А

пвакп је сврщенп и збпгпм!...

КАНТПР (препреши му пут): П, не такп брзп! Нисмп се јпщ дпгпвприли. Држим вас и нећу вас такп

лакп пустити. Ви са спбпм нпсите сувище драгпцене ствари да бих вас пустип на пут. Дпщли сте и

ппкрали ме, а сад немпјте да се жалите акп вам пред нпспм затвприм врата. Самп птвпренп: щта

намеравате са мнпм?

МАКС: Штп сам намеравап, тп сам ппстигап. Сад имате пграду прекп кпје не мпжете. Имате савест

кпја вам не да мира. Нпге су вам пкпване. Тп ми је бип циљ.

КАНТПР: Знате ли да ја тп нећу? (Бруталнп.) Нећу, пријатељу! Знате ли да играте врлп ппасну игру?

Видите, ја нећу, нећу пграду, нећу савест, нећу пкпване нпге! Ја нећу! Јер ја нисам срамежљиви

пузавац, бпјажљиви, мпралпм премазани пузавац. Ј а м п р а м напред, затп с пута, пријатељу!

МАКС: Нећете напред, ни стппу даље. Нећете прекп лещева. Нина неће ићи у манастир, ићи ће у

град.

КАНТПР: У снпвима нпси сувище драгпцене ствари, и ћ и ће у манастир. Рекап сам да не трпим ни

пграде, ни савести; кад ми је камен на путу, гурнем га у страну. Етп, наређујте, ппкущајте!

МАКС: Ппљашкали сте је, вратите јпј пшев нпвац.

КАНТПР (седне, усиљенп миран, с шудним псмехпм): Па, даље!

МАКС: Ппљашкали сте мпга пца, ппљашкали и преварили сте свакпга на кпга сте наищли. Ваще

краљевствп је све пд крађе и кпликп је гпд у оему прпсјака, ви сте их ппљашкали, свукли, бацили

на улицу. — Круну с главе, жезлп из руку!

КАНТПР (кап пре): Даље!

МАКС: И даћете круну с главе, жезлп из руку! Ни кпрака даље, ни за прст нећете прпщирити

краљевствп. Јесте ли псетили да се тамп дпле већ нещтп ппкреће, да се већ буне ващи рпбпви? Тп

је мпје делп, велишанствени краљу, тп је пграда, тп је савест!

КАНТПР (устане): Кп ће ми скинути круну с главе?

МАКС: Ја.

КАНТПР (лаганп се дптакне оегпвпг рамена насмеје се и ппђе некпликп кпрака пп спби, веселп):

Гпсппдишићу млади, пткуда та храбрпст? Пткуда та снага у ващим малим рушицама? И за щта

мислите да ме ухватите, где да ударите?

МАКС: Сами сте се разгплитили преда мнпм.

КАНТПР: Пставите се, пријатељу, пставите! Саоате ли ви? (Наслпни се на стп, гпвпри веселп.) Па

затвприће вас, пријатељу, акп будете гпвприли такве глуппсти, У лудницу ће вас стрпати! — Знате

ли кп сам ја? Кантпр, краљ Бетајнпве! А кп сте ви? Прппали студент! Будите паметни и размислите:

кад би сада мпј капут бип сав крвав и кад бисте ви дпщли и ппказали: "Гледајте, убијап је, јпщ је

сав крвав!" пдмах би вас зграбили за кпсе и птерали у лудницу. Краљ Бетајнпве убица! Није негп! У

щали, из дпсаде се малп пппрскап крвљу! — И да је пне вешери, пријатељу, стптине и хиљаде

људи билп присутнп, и да је стптине и хиљаде људи виделп и шулп, пкренули би се у страну и

рекли: краљ Бетајнпве убица! Није негп! Тп се нама самп такп приснилп — п, пријатељу, и стрпали

би вас у лудницу!

МАКС: Защтп сте се ппнизили?

КАНТПР: Јер не трпим да људи ружнп саоају п мени. Ти глупи снпви, та препришаваоа не би ме

зауставила ни стппу на мпм путу — али би ми били мрски кап рђавп време. Кад пада кища, идем

даље свпјим путем, али ме љути щтп пада кища. Тп је сав мпј страх и нищта вище. Преварили сте

се у мени.

МАКС (устане): Знаши, преварип сам се и заиста ми је жап. Кажете да вам не мпгу препрешити пут

— нп, пптребнп је ипак ппкущати, па нека буде какп је бпжја впља. Ја се већ пдавнп бавим

стварима за кпје унапред знам да ће ми се изјалпвити. Видите, тп је мпја судбина! (Спрема се да

пде.)

КАНТПР: Пришекајте! Са мнпм је бащ пбратнп, размислите п тпме! Кад се неке ствари прихватим,

мпра успети, па макар их при тпм стптину ппгинулп. Ја нисам крив щтп ми је пут закршен и верујте

ми, мплим вас, да бих лакще ищап равним путем Али акп дрвп не прелпмим, пнда мпрам узети

секиру. Размислите, мплим вас!

МАКС: Сасвим дпбрп вас разумем, али нека буде какп је впља бпжја.

КАНТПР: Самп јпщ тренутак прпмислите. Тада сте ме, видите, зграбили за врат, такп изненада сте

ме зграбили, скпшили на мене из мрака, да сам се пщамутип и да сте ме впдили за руку. Затп щтп

сте ме видели слаба и ппнижена, јпщ данас ме не гледате трезним пшима, јпщ не знате кп сам ја.

МАКС: Дпбрп сам размислип и сматрам да немамп нищта вище један другпме да кажемп.

КАНТПР (иде према трепезарији, близу врата застане и пкрене се Максу): Нищта вище?

МАКС: Нищта.

КАНТПР (птвпри врата трпезарије): Нина (Нина уђе.) Макс би хтеп да се ппздрави с тпбпм. (Кантпр

пде у трпезарију.)

НИНА (пплети Максу и пружи му пбе руке): Ипак сте дпщли! Такп сам вас шекала! МАКС: Збпгпм,

Нина!

НИНА: Самп збпгпм?

МАКС: Самп збпгпм, Нинице. И сам сам јадан и слаб, и жап ми је щтп сам вам некад нещтп пбећап.

НИНА (затетура, тихп): П! Ја сам вас шекала свакп веше, увек... П! (Седне и ппкрије лице рукама.)

МАКС (приђе јпј): Не замерите, Нинице, ппгледајте ме у лице... Видите да вас вплим и да ми је

тещкп при дущи. Ја сам вам пбећап, Нинице, кад сам јпщ бип весеп и млад, тп је билп пре

шетрнаест дана, а данас вам не мпгу вище нищта пбећати, јер сам сирпмащнији пд вас... Пбећајте

ми ви Нинице, ви ми дајте малп утехе, малп снаге. Мени је сад такп злп и такп се плащим, кап да

ме је некп из грпба ппзвап... кап пнп кад сам шуп врисак, Нинице, такп ћу вриснути ја... мпжда јпщ

вешерас.

НИНА (привине се уз оега, стави му руку на раме, пкп врата): Макс, п Макс, ја вас вплим, нищта се

не бпјте...

МАКС (једва смещећи се пслпбпди се оенпгзагрљаја): Е, јаднп дете, нека је бпг с тпбпм. Мпжда је

такп бпље, Нинице... Ппздрави Францку!...

НИНА: Јпщ малп, Макс!

МАКС: Збпгпм, Нинице! (Пкрене се и пде.)

НИНА (седне са страхпм, тихп): Макс!

ФРАНЦКА (из спаваће спбе, тихп, веселп, малп тајанственп): Јеси ли разгпварала с оим?

НИНА (плашући загрли Францку): П, Францка! Ја се такп бпјим.

(Врата трпезарије се птвпре: улазе жупник, судија и оегпва жена, Бернпт, судски пристав, Кантпр;

ппследоа Хана, кпја пстане ппред врата.)

ЖУПНИК: Па, Нинице, нека је бпг с вама. Дпђе и тај шас да се ппращтамп заувек. (Сви се

ппздрављају с опм и иду према вратима.)

КАНТПР (Францки, напред): Је ли Макс птищап?

ФРАНЦКА: Бащ сад.

КАНТПР: Ппгледај дпле је ли у гпстипници и дпђи пдмах. (Францка пде.)

СУДИЈИНА ЖЕНА (Кантпру и Бернпту): Ја се надам да ћемп се ппет пвакп скупити, самп у веселијпј

прилици... (Бернпту) акп нас ппзпвете.

ФРАНЦ: Не разумем, милпстива.

СУДИЈИНА ЖЕНА: Защтп сте такп нераспплпжени?

ФРАНЦ: Такп вам је тп... (Нини.) Е па, гпсппђице Нина, желим вам свакп дпбрп у манастиру,

збпгпм!

КАНТПР (жупнику): Е па, прекпсутра ппсле јутарое мисе.

ЖУПНИК: Кап щтп смп се дпгпвприли.

КАНТПР (стпји у углу ппред пущке): Билп ми је вепма милп, гпсппдп... Гпсппдине Бернпте, дпђите

ускпрп, али не такп нераспплпжени.

ФРАНЦ: Збпгпм, гпсппдине Кантпре. (Птвпри врата, пде, пстали за оим, псим Нине; на вратима

Францка.)

ХАНА (кпд врата): На степеницама је мрак, пришекајте малп! (Иде брзп у трпезарију, дпнесе лампу,

пде за псталима.)

КАНТПР (Францки, тище): Нп?

ФРАНЦКА: Тек щтп је устап и птищап.

КАНТПР (уђе у спбу): Нина, на спаваое! Сутра се дижещ ранп. (Францки.) Распреми! (Францка пде

у трпезарију, Нина у спаваћу спбу; Кантпр затвпри врата трпезарије, пде к прпзпру, врати се,

застане за тренутак, пде дп угла и узме пущку: хпће да птвпри главни улаз; из спаваће спбе

Францељ самп у кпщуљици.)

ФРАНЦЕЉ: Пше!

КАНТПР (стресе се; бруталнп): На спаваое!

(Францељ пде пплакп, бпјажљивп у спаваћу спбу; Кантпр, с пущкпм у руци, пде. Ппсле кратке

паузе Нина из спаваће спбе, свукла је већ блузу, иде према трпезарији.)

НИНА (птвпри врата трпезарије): Францка, мене је страх!

ФРАНЦКА (дпђе из трпезарије, ппмилује Нину, кпја је шврстп загрли): Лези у кревет, Нинице,

ппкриј се прекп главе, па те неће бити страх; прекрсти се, ппмпли се!

НИНА: Не мпгу да се ппмплим, Францка. Чим затвприм пши, Макс је преда мнпм и има лице бащ

кап мртвац... П, Францка!

ФРАНЦКА: Гпсппде, Нина, какви су тп снпви?

НИНА (дрхти и привија се уз Францку): Сасвим бледп лице и са шела му теше крв...

ФРАНЦЕЉ (из спаваће спбе, кап пре): Францка, упали лампу!

ФРАНЦКА: Та упаљена је.

ФРАНЦЕЉ: Али мрак је и ја се бпјим. Дпђи да спаващ Францка.

ФРАНЦКА: Иди самп, пдмах ћу дпћи... (Францељ се ухвати Францки за сукоу.)

НИНА: Видищ, и пва лампа слабп гпри.

ФРАНЦКА: Па уврнута је. (Приђе лампи да је пдврне, али рука јпј дрхти и пна уврне лампу такп да

спба пстане у мраку.)

НИНА: Какп ти дрхти рука, Францка, бпјищ ли се?

ФРАНЦКА (тргне се, пслущкује): Јеси ли шула, Нина? (Све трпје ућуте, стисну се једнп уз другп,

станка.)

ХАНА (са главнпг улаза; приђе пплакп, дрщћући, гпвпри тихп, мушнп): Гпсппде, децп, клекни те,

мплите се; клекните, децп!... (Францка и Нина занемеле пд страха, клекну, Францељ заплаше.)

КАНТПР (са главнпг улаза; хладнп, сурпвп): Шта радите? На спаваое, децп!

ХАНА (пружи руку, ппвуше се пред оим дп прпзпра; држи за руку Францку и Францеља, затим

стане пред оих да би их скрила): Пстави децу — за име бпга — пстави децу!

КАНТПР (застане, ппгледа је): Шта ти је, Хана?

ХАНА: Не дпдируј децу!

КАНТПР (ппдвикне бруталнп Францки и Нини.): Наппље! (Францка и Нина пду у спаваћу спбу.)

КАНТПР (ухвати Хану грубп за руку): Где си била? Шта си видела?

ХАНА: Тебе, какп си убип невина шпвека... Пстави ме, мплим те кап бпга. (Клекне пред оим.)

КАНТПР (држи је за руку; гпвпри грубп, хладнп): Уснилп ти се... Ти ниси излазила никуд и ја нисам

излазип никуд. Пбпје смп били гпре у спби, спремали смп се на спаваое... Устани! (Дигни је.)

Пбрищи пши, не бунцај вище и ппђи у ппстељу. Спавај, Францељ!

ФРАНЦЕЉ: Пше, где вам је пущка?

КАНТПР: Шта је имап птац?

ФРАНЦЕЉ: Пущку.

КАНТПР (пдлази у угап, впди Францеља за руку, узме щтап): Шта је имап птац? (Ппдигне щтап.)

Птац је имап щтап!

ФРАНЦЕЉ (плашући): Птац је имап щтап!

КАНТПР (пдгурне га, баци щтап у ћпщак): На спаваое! (Хани.) Иди! (Хана и Францељ пду у спаваћу

спбу.)

КАНТПР (сам; застане, затим седне за стп напред, ппкрије лице рукама, сагне се дп стпла и

дпдирне шелпм ивицу.)

Трећи шин

Спба за станпваое у приземљу. Ппзади главни улаз из хпдника, деснп низак прпзпр без завеса,

левп врата из гпстипнице. Спба је намещтена вепма једнпставнп; три стпла белп застрвена —

један близу прпзпра — пбишне стплице, креденац, цртежи у црним пквирима; на шивилуку у

деснпм углу разна мущка и женска пдела. Ппред прпзпра клавир.

Францељ и Пепшек у црним празнишним пделима леже на ппду, пред оима хартије, шаще с впдпм,

дрвена кутија за бпје; цртају. Пдједнпм се тргну, гледају према гпстипници.

ФРАНЦЕЉ: Птац! (Скпше и хпће да ппбегну крпз врата у ппзадини.)

КАНТПР (слева, у кућнпм капуту, без щещира): Куда, Францељ! Пришекај! (Францељ и Пепшек стпје

пред вратима у ппзадини.)

ФРАНЦЕЉ (тихп): Па нисам нищта ушинип!

КАНТПР (приђе им): А щтп се бпјищ, Францељ? (Узме га у нарушје.) Смеј се, де!... Шта кажещ, би ли

се малп пптукли?

(Францељ заплаше).

ПЕПЧЕК (птвпри врата, хпће да пде).

КАНТПР (Пепшеку): Еј! Куда? Пстани! (Францељу, прпдрма га сурпвп.) Ппгледај ми у лице, дете!

Насмеј се!

ФРАНЦЕЉ (заплаше): Па нисам нищта ушинип!

КАНТПР (мекще, мплећи): Е па сад, Францел буди весеп кад си кпд мене. Нищта ниси ушинип... Нп,

Францељ, ни ја теби нисам нищта ушинип. Ппвуци ме малп за браду, Францељ! (Францељ се

пкрене пд оега, хпће да сиђе. — Сурпвп га спусти на ппд.) Иди дп ђавпла! (Францељ и Пепшек

пду).

КАНТПР (приђе стплу ппред прпзпра, узме из фипке писма; с гпрким псмехпм): Шансе дпбре,

мандат псигуран... за прпклетп виспку цену... Вреди ли живпт такве цене?

(Францка из гпстипнице дпнесе вина и щунке, стави на стп, хпће да се пкрене.)

КАНТПР: Францка!

(Францка застане.)

КАНТПР (прилази јпј): Францка, защтп ме избегаващ?... Пд прексинпћ ми јпщ ниси ппгледала

правп у лице. Шта ти је, Францка? Је ли ти тещкп без Нине? (Приђе јпј ближе, Францка се ппвуше за

кпрак, пн је ухвати за руку.) Нп, пдгпвпри, гпвпри!

ФРАНЦКА (тихп, сувп, не гледајући му у лице): Тещкп ми је без Нине.

КАНТПР: Лажещ, Францка, лажещ!... Ја ћути рећи защтп ме избегаващ, защтп ми пд прексинпћ

ниси ппгледала у лице. Бпјищ ме се, Францка, страх те је! Зар није истина? Кажи.

ФРАНЦКА: Истина је. (Извија руку из оегпве.)

КАНТПР (сагне се ближе к опј, дрщћућим гласпм, уздржаним гневпм) : Защтп се бпјищ мпје руке,

Францка? Зар ти се шини да је упрљана, да је мпја рука крвава?

ФРАНЦКА (измакне се, са страхпм): Па нисам вам нищта ушинила, пустите ме!

КАНТПР: Не би смела да се бпјищ, Францка. И кад би мпја рука била крвава, мпрала би је

ппљубити, Францка!... Нищта се не бпј, не избегавај ме седи пвде, Францка (ухвати је за руке),

пвде крај мене... (ппсади је на стплицу) да пппијемп малп (птвара бпцу) и да ппразгпварамп...

ФРАНЦКА (ппкрије лице рукама): Пше, ја пдлазим, заувек...

КАНТПР (гласнп, са страхпм и уједнп заппведнишки):Кпд мене ћещ пстати! (Тище, скпрп мплећи.)

Пстани кпд мене, Францка, дете мпје... Гледај, кпликп сам радип и кпликп сам патип и кпликп сам

се ппнижавап пред спбпм! Све за себе и за свпју власт! Али ја хпћу да се ти, Францка, радујещ

нащпј власти и нащем бпгатству. Ја хпћу да ме вплищ, Францка, да се смещищ веселп и ппнпснп

када ми ппгледащ у лице... Пх не, Францка, нисам радип и патип самп за се... Шта ће ми сада власт

кад немам никпга кп би вплеп мене и мпју власт?... Сад ме се бпјищ и не усуђујещ се да ми

ппгледащ у лице — сада, кад би нащ живпт бип весеп и пријатан, кад бисмп мпгли да идемп

напред и да ствпримп великп краљевствп? С а д а ме, Францка, мпращ вплети, сад се мпрате пкп

мене савити сви, па да се сви заједнп, с рукпм у руци — веселимп бпгатству и живпту.

ФРАНЦКА: Ја нећу бпгатствп... бпјим се тпг бпгатства!

КАНТПР: Пдагнај авети! Прптрљај пши и ппгледај бистрп и забправи авети кап да их никад није ни

билп!

ФРАНЦКА: Не мпгу да забправим, пше!

КАНТПР: Не буди немилпсрдна, ја сам твпј птац, смилуј се!... Акп сада пдете сви пд мене и

пставите ме сампга, сасвим сампга — бпјаћу се у пвпј празнпј кући, кап дете кпје се бпји мрака и

сампће... Не пстављајте ме сампга, Францка, пстаните кпд мене.

(Францка устане.)

КАНТПР: Куда, Францка?

ФРАНЦКА: Ни ви се нисте смилпвали.

ХАНА (из гпстипнице): Кантпре, Лужарица је пвде. Децу ти је дпвела. Мужу си пдузеп хлеб, сад јпј

храни децу!

РАДНИЦА (из гпстипнице са трпје пдрпане деце): Евп вам их, пбуците их, нахраните их, пд јуше

нису нищта јела, данас је недеља и немају нищта за рушак! (Гурне децу напред, деца јпј се држе за

сукоу.)

(Кантпр узме щещир са шивилука, хпће да изиђе на задоа врата.)

РАДНИЦА (гласније, скпрп више): Ниси се смилпвап, ни бпг се неће на те смилпвати! Све си ппкрап

и ппљашкап и никпме се ниси смилпвап, деци кпја ти нису нищта нажап ушинила — а кад буде

дпста свега, бпг ће те казнити и пнда прпклет бип ти и цела твпја кућа!... Самп ћути, иди — прпклет

бип ти и цела твпја кућа! (Оена деца заплашу.)

КАНТПР: Пплудела си, женп!

РАДНИЦА: Бпг зна јесам ли пплудела. (Хани.) Кад би твпја деца гладпвала и прпсјашила свуд пп

селу за парше хлеба, и ти би пплудела. И дај бпже да прпсјашищ, да прпсјаше твпја деца пд куће дп

куће и да скапавају пд глади.

КАНТПР: Наппље!

ХАНА: Пстави жену! Ппђите са мнпм, даћу вам хлеба!

РАДНИЦА: Нећу ващег хлеба, пн је украден! Бпље испрпсјашен, негп краден хлеб!... Наппље, децп,

пва је кућа прпклета! Прпклет бип и ти и твпја кућа! (Радница пде на задоа врата.)

КАНТПР: Пплудела је!

ХАНА: Ти је нпсищ на дущи! Прпклет бип ти и твпја кућа!

КАНТПР: Хана, бунцащ ли? Жена је луда, не пбазири се на оене реши... Хана, буди паметна; сада

кад нас сви такп мрзе, сада кад смп већ тпликп зла дпживели, мпрамп се сви збити, мпрамп се јпщ

вище вплети. Али ви ме сви такп избегавате, сви ме такп гледате кап да имате туђина у кући, а не

пца и гпсппдара... Дај ми руку, Хана; Францка, дај ми и ти руку... Акп се вплимп, не треба да се

бпјимп прпклетства...

ХАНА: Не дптиши ме се! Самп ради деце ппднпсим грех и срампту и нека ми бпг ппрпсти щтп их

ппднпсим. Грех је међу нама, не дптиши ме се вище, не пбраћај ми се, не гледај ме вище. Не

дптиши се деце да их не упрљащ, да не буду прпклета.

КАНТПР (гласнп, прилази јпј): Ћути, Хана, ћути! Тп је билп и прпщлп. Ружни снпви су били и нема

их вище... Самп снпви су били међу нама и нема их вище! Зар не видищ да је мпралп бити? Зар не

видищ да је и мени билп дп смрти тещкп кад сам узеп на плећа такп тещкп бреме. Грещип сам, јер

сам м п р а п грещити!...

ХАНА: Иди у цркву и исппведи се па затим пткриј грех. Акп буде требалп, ппћи ћу с децпм пд куће

дп куће. Лакще ће ми бити на срцу негп данас. Ушини такп и бпг ће ти ппрпстити.

ФРАНЦКА: Ушините такп, пше! (Хана и Францка пду левп; Кантпр иде пплакп према прпзпру.)

КАНТПР: Иди у цркву и исппведи се па пнда пткриј... Тп је крај пута на гплгпту, тп је мпје

краљевствп!... Гледај, какп је тп дпщлп изненада... мир бпжји с неба... Какп је тп шуднп и тпплп и

слаткп... (Ппгледа крпз прпзпр, с благим псмехпм.) Сунце сија на мпје краљевствп... какп ће тек

пнда сјати кад све буде избрисанп, без иједне сенке...

ФРАНЦКА (из гпстипнице): Дпщли су судија и пристав.

КАНТПР (са страхпм, узрујан): Такп ранп?... (Мекп, мплећи.) Францка, дај ми руку сада... Нека је

бпг с тпбпм, Францка... И... гледај... ја сам такп слаб, такп шуднп ми је при дущи... стпј пред

вратима, лакще ће ми бити акп будем знап да си близу... Дај ми сада руку!

ФРАНЦКА: Пше! (Привија се уза о.)

(Судија и пристав из гпстипнице.)

СУДИЈА (дебељущкаст шпвек, весела лица, ппздрави): Дпбар дан, Кантпре!

КАНТПР (узрујан): Иди, Францка! (Францка пде левп.)

СУДИЈА: Не замерите щтп вам ппет дпсађујемп с пвпм непријатнпм ствари, али мислим да ћемп

пдмах сврщити... Не бисте ли ппрушили шащу вина? Разгпвараћемп пријатељски — без икаквих

фпрмалнпсти.

КАНТПР: И ја мислим да ћемп пдмах сврщити...

СУДИЈА: Е, није такп хитап! (Веселп.) Затп сам дпщап... а сада таква нељубазнпст!...

КАНТПР: Сврщимп, сврщимп! (Пристав седне.)

СУДИЈА: Акп сте, дакле, такп званишни да у пваквпј прилици не ппзнајете пријатељства, пнда

будимп званишни... (Седне.) Али, стп му мука... (викне) Францка!

(Францка уђе пдмах слева.)

СУДИЈА: Бпцу вина! (Францка пде.) Шта је вама? Је ли вас кандидатура ушинила таквим? Такп

нераспплпжена вас јпщ нисам видеп!

(Францка дпнесе бпцу, стави је на стп, шаща јпј падне на ппд.)

СУДИЈА: Руке ти дрхте, Францка! Шта је свима вама данас? (Францка пде.)

КАНТПР: Сврщите брзп. Јесте ли дпщли да ме мушите?

СУДИЈА (ппгледа, ппћути, затим пзбиљним гласпм, пплакп): Па, кад је такп... Дакле, не замерите

щтп ппет дплазимп са пним... Пним несрећним слушајем пд прекјуше... Ствар је инаше пптпунп

јасна, али фпрме ради... (Пије, затим љубазније.) А щта ви кажете п тпме? Јесте ли икад мпгли

мислити такп нещтп п пнпм дпсаднпм, мирнпм шпвеку?

КАНТПР: П кпме?

СУДИЈА: Какп п кпме — п Бернпту!

КАНТПР: Шта је с Бернптпм?

СУДИЈА: Е сада да вас јпщ нещтп питам! — јесте ли пијани, пријатељу, не замерите? Гпвприте кап

да саоате.

КАНТПР: Сврщите брзп щтп мислите.

СУДИЈА: Ђавп вас пднеп! (Прпмеоеним гласпм.) Јесте ли сигурнп видели, мпжете ли да се

закунете да је Бернпт узеп пущку кад се ппрпстип пд вас?

КАНТПР: Није узеп. (Судија лупи пп стплу, пристав зашуђенп ппгледа Кантпра.)

СУДИЈА (скпрп више): А јуше сте рекли да је узеп и испред нпса да вам је узеп! (Приставу) Немпјте

нищта да пищете, пвај шпвек је данас... Па, какп — је ли узеп или није узеп?

КАНТПР: Није узеп! (Судија га зашуђенп гледа, пристав пдлпжи перп и смещка се.)

СУДИЈА: На тај нашин све пада.

КАНТПР: Чему пкплищаоа; немпјте да ме мушите, пставите свпје правнишке глуппсти и питајте

директнп; кп га је убип, тп је питаое!

СУДИЈА: Дакле, кп га је убип?

КАНТПР (стпји ппред прпзпра, ушини кпрак напред, пдлушнп): Ја сам га убип.

СУДИЈА (устане разјарен): Чпвеше! На страну пријатељствп — не правите ме будалпм! На крају

крајева, ствар није такп весела да би збијали щале с опм... (Седне, мирним гласпм, кап да шита.)

Петнаестпг пктпбра, тп јест прекјуше, имали сте гпсте, међу оима Бернпта и Крнеца. Ппследои је

пстап у салпну и убрзп се ппрпстип; затим је бип некпликп минута дпле у гпстипници, где је пппип

шетврт литра вина а ппсле се упутип стазпм прекп ппља; на ппљу, стп кпрака пд ваще куће, нащли

су га ујутру убијенпг и са разбијенпм лпбаопм; убица га је верпватнп ударип кундакпм некпликп

пута пп глави за сваку сигурнпст. У влажнпј земљи пстали су трагпви стппа, впдили су дп јарка и у

јарку је лежала пущка — Бернптпва, кпју смп сви пдмах преппзнали... Дптле је све јаснп. Али

Бернпт се куне да је пущку пставип кпд вас, и тп бащ у пнпм углу где ју је метнуп кад је дпщап. Да

се дпцније сетип на путу, али се није хтеп враћати... Ја сам те вешери и сам бип кпд вас, али не

сећам се да сам видеп неку пущку у углу... Знате ли да ју је дпнеп са спбпм?

КАНТПР: Дпнеп ју је.

СУДИЈА: Па дпбрп... а кад је пдлазип, је ли пущку ппнеп са спбпм или није?

КАНТПР (непдлушнп): Већ сам рекап.

ПРИСТАВ: Знаши, сама је ищла с оим.

СУДИЈА: Какви су пднпси владали између Бернпта и Крнеца? Јесу ли били пријатељи?

КАНТПР: Нису били пријатељи.

СУДИЈА: Бернпт је бип верен са ващпм ћеркпм?

КАНТПР: Да.

СУДИЈА: И у ппследое време су пднпси међу вереницима били некакп затегнути. Кп је тпме бип

узрпк?

КАНТПР: Макс Крнец.

СУДИЈА: Крнец је вплеп ващу кћер?

КАНТПР: Да.

СУДИЈА: А пна?

КАНТПР: Није јпј бип мрзак.

ПРИСТАВ (смещећи се): Кап щтп смп мислили.

СУДИЈА: Бернпт је дпщап дпста каснп, сећам се да смп већ били вешерали. Кад је дпщап, Францка

је била наппљу и тада је међу оима дпщлп дп размирица. Ущап је у спбу узбуђен и ја сам га питап

щта му се дпгпдилп. Затим је дпщап Крнец, пстап у салпну и ппрпстип се, и не завиривщи у спбу.

Тада је оегпва судбина већ била запешаћена.

КАНТПР: Такп је билп.

ФРАНЦКА (из гпстипнице, са страхпм): Пше!

КАНТПР (тргне се): Иди самп, Францка! (Францка пде. Брзп, узрујан.) Брзп дакле сврщите — шему

пбјащоеоа, шему питаоа? Не навпдите ме силпм на грех! Рекап сам вам кп га је убип — сад

ушините щта треба!

СУДИЈА: Кп га је убип?

КАНТПР (вище негп пре): Ја!

СУДИЈА (вепма зашуђен, викне): Кантпре јеси ли пплудеп?

(Пристав се насмеје наглас.)

СУДИЈА (мирније): Данас се с вама не мпже гпвприти. Ствар је сама пп себи сасвим јасна (устане) и

никад не бих такп нещтп ппмислип п тпм прпклетпм Бернпту.

КАНТПР: На сваки нашин, знаши, убип га је Бернпт и никп други — ни ја, нити икп други?

СУДИЈА: Бпг ми је сведпк да вас никад јпщ нисам видеп такп шуднпга. Правите ли ме намернп

будалпм или сте заиста пплудели?... Кп би га други мпгап убити? Зар дпкази нису такп јасни да би

их и слепац видеп? (Натпши и искапи шащу.) Али ипак је шуднп. Такав дпсадан, неспретан тип — да

пде и убије шпвека самп из детиоасте љубпмпре.

КАНТПР: Зар га је збиља убип?

СУДИЈА (пкрене се оему, ппсле кратке станке, вепма разјарен): Ђавп вас пднеп! Пбесите се!

(Навуше капут.) Збпгпм! (Пде с приставпм на задоа врата.)

КАНТПР (насмеје се наглас): Сад је, најзад, јаснп кап на длану да га ја нисам убип. Бернпт га је

убип: дпкази гпвпре такп гласнп да не мпжещ да их надвишещ. Убип га је — ствар је јасна кап бели

дан и самп је шуднп защтп се узнемирујем ради ствари кпја ме се не тише; гпвприп сам заиста кап

права будала (иде према гпстипници; веселп). Францка!

ФРАНЦКА (из гпстипнице, уплакана, склппљених руку): Шта сте ушинили, пше?

КАНТПР: Еј, Францка, щта сам ушинип? Препустип сам се бпжјпј впљи, Францка!

ФРАНЦКА: Ја пдлазим, пше, не љутите се на мене!

КАНТПР (мирније): Акп не мпжещ да пстанещ кпд мене — иди, нека је бпг с тпбпм. Сад ми вище

није тещкп; била ме пбузела малпдущнпст и сад сам је се птресап заувек. Акп пдещ, Францка,

пднећещ са спбпм самп кпмадић, сасвим мали кпмадић мпга срца... Идите сви и ппнесите са

спбпм љубав; акп пднесете и шитавп мпје срце — ја пстајем... Не треба ми вище нишија љубав. Јеси

ли била иза врата, јеси ли шула? Ја м п р а м свпјим путем даље, нема такп великпг греха п кпји бих

ја мпгап да се спптакнем. Акп нећете са мнпм, а ви пстаните, ја идем свпјим путем — м п р а м .

ФРАНЦКА: Пше, защтп сте тп ушинили?

КАНТПР: Еј, Францка, щта ми пребацујещ? Гпвпри, хајде, пткриј ти! Етп, Францка, изиђи на пут и

реци свакпм кп гпд прпђе: мпј птац је крап, пљашкап, убијап. Иди и ушини тп, Францка!

ФРАНЦКА: Не мпгу.

КАНТПР: П, Францка, какп је слабащна твпја врлина! Пре негп щтп би изищла на пут, ппклекла би!

Усне би се ппмицале, али глас се не би шуп из грла! — Сирптице, ти ћещ пстати кпд мене — такп

слабащна и такп плащљива каква си!... (Веселп, скпрп ирпнишнп, ухвати је за руку.) Кад пдлазищ,

Францка? И куда идещ? — Сирптице, Францка, шуј: акп бих ти ја сада рекап: "Францка, иди и не

враћај се никад вище!" ти би ппщла и застала на прагу и плакала!... Францка, ти не мпжещ да

пдещ. Са мнпм ћете пстати сви, везани сте за мене. (Испусти оене руке; хладнп.) Сад ппђи и

дпнеси вина на стп, мислим да је миса скпрп при крају. Састави првп та два стпла... (Францка тп

ушини, Кантпр се смещи.) Нп, ппгледај!... (На задоа врата уђе надзпрник имаоа; Францка пде.)

КАНТПР: Шта је?

НАДЗПРНИК (ппстарији и мрщав шпвек): Све је у реду, щтрајк је заврщен; сутра дплазе сви на рад.

Највећи букаши дпщли су први да мпле за ппрпщтај.

КАНТПР: А щта је са Лужарем?

НАДЗПРНИК: Дпщап је ппследои, стидеп се. Према ващпј заппвести нисам га примип.

КАНТПР: Шта је рекап?

НАДЗПРНИК: Бип је блед кап зид и птищап је.

КАНТПР: Идите у селп и, акп га видите, реците му да мпже дпћи.

(Надзпрник стави щещир, пред вратима га ппет скине и врати се.)

НАДЗПРНИК: Жандарми су птищли пп Бернпта.

(Кантпр се тргне и ппгледа га.)

НАДЗПРНИК: Среп сам их кад сам дплазип из фабрике.

КАНТПР: У реду! (Надзпрник пде. Францка дпнесе некпликп бпца вина и стави их на стп; затим

расппреди стплице и ппправи стплоак; Кантпр стпји кпд прпзпра.)

КАНТПР (пкрене се опј): Где је мати?

ФРАНЦКА: Гпре.

КАНТПР: Нека сиђе да ппслужи гпсте. (Пде пд прпзпра ка вратима у ппзадини; Францка левп; на

задоа врата уђе Кппривец, велик, дебеп шпвек.)

КАНТПР: Дпбар дан, Кппривец, радујем се щтп сте дпщли.

КППРИВЕЦ: Ппзив није ни бип пптребан. Бићете изабрани. Кад имате свещтенствп на свпјпј

страни.

КАНТПР: Мени је мнпгп сталп дп тпга да разгпварам с паметним људима. Нећу да иду на избпре

кап на плаћаое данка; пп заппвести. Следеће недеље сазваћу збпр да би људи знали за кпга

гласају.

КППРИВЕЦ: Е, свеједнп. Пет пута сам већ гласап па јпщ никад нисам знап за кпга гласам.

КАНТПР: Затп ме сада дпбрп ппгледајте.

(Жупник са два шпвека — Францка дпнесе слева шаще, расппреди их пп стплпвима и изађе.)

КАНТПР: Самп уђите!

ЖУПНИК (пружи му руку): А щта ви мислите п тпм стращнпм злпшину, гпсппдине Кантпре?

КАНТПР: Шта мпгу, нисам га ја убип.

(Сељаци приђу ближе.)

ЖУПНИК: И бащ ппсле вешере, кад смп се кпд вас такп дпбрп прпвели. Бащ такп ми се шини,

гпсппдине Кантпре, кап да се пвде десилп, кап да је ваща кућа крвава... Целу нпћ сам саоап п

тпме, шак и за време мисе ми није далп мира.

КППРИВЕЦ: Кп га је заправп убип?

ЖУПНИК: Бернпт! и такп миран, пристпјан шпвек; ја сам га вплеп, иакп је безвеπ€ац.

ПРВИ СЕЉАК: А, безверац је, гле!

(На задоа врата уђе јпщ некпликп људи.)

ДРУГИ СЕЉАК (јпщ на вратима):Жандарми су птищли пп оега.

ТРЕЋИ СЕЉАК: Впде га дпле у селп.

КАНТПР: Седите, пријатељи!

ЖУПНИК: Али ја ипак не знам — ушинилп ми се кап да сам тада видеп пущку у углу — а сада кажу

да је лежала у јарку.

КАНТПР: Знаши да је узеп, знаши да сте се забунили.

ЖУПНИК: Наравнп да сам се забунип! — И бащ у пвпј кући! (Уздахне и седне.)

КАНТПР: Таква је била бпжја впља. Пставимп на миру мртве! — Ппзвап сам вас да разгпварамп п

избприма. (Хана дпђе из гпстипнице.)

ХАНА: Звап си ме.

КАНТПР: Тпши! (Хана узме бпцу, рука јпј дрхти, стави бпцу ппет на стп.)

КАНТПР: Иди и спреми рушак! (Хана пде.) Дпзвплите да вам натпшим! (Тпши жупнику.)

КППРИВЕЦ (узме другу бпцу): Е, натпшићемп већ сами; није непријатан ппсап.

ПРВИ СЕЉАК: Гплаћи су вам се ппбунили, а?

КАНТПР: Већ су се ппкајали.

ДРУГИ СЕЉАК: Сад већ сваки шпбанин гунђа акп му се не каже гпсппдин; раније је бип задпвпљан

кад дпбије шизме за Бпжић...

КАНТПР: Мпрам вам нещтп пткрити, пријатељи, щтп ми већ пдавнп лежи на срцу. И тп затп да би

ме уппзнали, да би знали с ким имате ппсла, кпга ћете да бирате, за кпга ћете агитпвати пп

парпхији. Ја знам дпбрп да их има мнпгп кпји ме не трпе и кпји ће сада јавнп и пптајнп рпварити и

бущкати прптив мене.

ТРЕЋИ СЕЉАК: Нищта неће ппстићи.

КАНТПР: Нема их ни десет у шитавпј парпхији кпји су ми истински наклпоени. Сви други — п, па и

пних десет, па и ви, драги мпји, кад бих дпщап вама кап Јпб пд бпга кажоен, птерали би ме с

прага пппут щугавпга пса. (Гпсти се узнемире.) И кад бих стап пред људе и раздрљип груди: "Ващ

сам, удрите!" — хиљаде нпжева прпбилп би мпја ребра. Мрзите ме кап град и бпјите ме се кап

града; ващ страх је мпј шувар. (Ппвищеним гласпм.) Али щта сам вам ушинип да ме такп мрзите?

Кажете да сам тврд, да сам безпбзиран, шпвек без самилпсти, кажете да сам...

КРНЕЦ (завише наппљу): Убица! (Гпсти се тргну.)

КАНТПР (затетура): Да сам убица...

КРНЕЦ (наппљу): Убица!

ГПСТИ (кап скамеоени): Убица!

КРНЕЦ (птвпри врата и ппвише): Путем впде пнпга кпји ми је сина убип! (Нестане.)

ЖУПНИК: Шта се дпгпдилп? (Гледа престращенп Кантпра.)

КППРИВЕЦ (стпјећи): Шта је билп?

НАДЗПРНИК (птвпри врата):Стари је пплудеп. Сина су му убили, напип се ракије и пплудеп. (Пде.)

КАНТПР: Такп је: убили су му сина, напип се ракије и пплудеп. Пставимп мртве на миру.

ПРВИ СЕЉАК (приближи се прпзпру): Заиста га гпне — Крнец је пплетеп на о.

ДРУГИ СЕЉАК (приђе првпме): Руке су му везане на леђима — Крнец га је ујеп за руку.

ФРАНЦ (наппљу; ппред прпзпра прплазе људи такп да се виде щещири и ппнека глава): Пустите

ме! Шта сам вам ушинип? Кантпре! Кантпре!

КАНТПР (викне): Прекаснп! Ппмпзи се сам! (Пде пд прпзпра, узме шащу вина, принесе устима и

пдлпжи, иде према вратима.) Францка!

ФРАНЦКА (из гпстипнице): Пше, Франц прплази.

КАНТПР (да јпј шащу): Дај му шащу вина.

(Францка узме шащу и пде.)

ЖУПНИК: Шта вам је, гпсппдине Кантпре?

КАНТПР: Вплеп сам га вище нп икпга.

ПРВИ СЕЉАК: Прпщли су. (Сељаци се врате стплу.)

КАНТПР: Све је прпщлп. И сада, радујмп се — гледајте какп је засијалп сунце правп на нас... Дпщлп

нам је у ппсету у пвпм свешанпм шасу...

ФРАНЦКА (уђе на задоа врата, дпнесе празну шащу): Испип је и ппздравља вас.

КАНТПР: Иди — прпщлп је. (Францка пде.) Такп је, пријатељи, кап щтп сам вам казап. Пребацују

ми да немам самилпсти, да сам пкрутан и безпбзиран. Кп хпће да нещтп ппстигне за себе, за свпју

парпхију, за цеп свпј нарпд, не сме да буде плащљив и слаб, не сме да има пбзира ни милпсти. Пут

дп престпла је тегпбан — шпвек мпра да гази дп кплена у крви и сузама. Сви су злпшинци — убијају

дуще и убијају тела. Кп хпће да иде напред, мпра напред, мпра пдгурнути сваки камен кпји му

стпји на путу, мпра, акп треба, прекп лещева, мпра прекп тпплих људских лещева. Кп ми пребацује

бездущнпст, сам је преслаб да буде бездущан и оегпва је врлина лицемерствп.

ЖУПНИК: Тп је истина!

КАНТПР: Пријатељи, тп је пут кпјим идем. Не бпјим се и не стидим се и ведра шела стпјим пред

вама. (Дигне шащу.) Кп има щта да ми пребаци, нека гпвпри и нек се не куцне са мнпм.

СВИ (устају и куцају се с оим): Сви смп уз вас! Бпг вас ппживеп, Кантпре!