istorija 5.razred

57
5 за пети разред основне школе са читанком и радном свеском УЏБЕНИК ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА РАДНА СВЕСКА

Upload: aleksa-ivkov

Post on 21-Feb-2015

16.722 views

Category:

Documents


211 download

TRANSCRIPT

Page 1: ISTORIJA 5.RAZRED

5

за пети разред основне школе са читанком и радном свеском

УЏБЕНИКИСТОРИЈСКА ЧИТАНКАРАДНА СВЕСКА

Page 2: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈАза пети разред основне школе

Данијела Стефановић Снежана Ферјанчић Зорица Недељковић

УЏБЕНИКИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА

РАДНА СВЕСКА

ФРЕСКА – Београд 2010.

Page 3: ISTORIJA 5.RAZRED

САДРЖАЈI. ПРОШЛОСТ1. ИСТОРИЈА – НАУКА О ПРОШЛОСТИ2. ВРЕМЕ3. РЕКОНСТРУИСАЊЕ ПРОШЛОСТИ – ИСТОРИОГРАФИЈА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

II. НАЈСТАРИЈА ПРОШЛОСТ ЉУДСКОГ ДРУШТВА1. ПРАИСТОРИЈА2. ПРАИСТОРИЈСКЕ КУЛТУРЕ НА ПРОСТОРУ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

III. СТАРИ ИСТОК1. ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА2. ДРУШТВА СТАРОГ ИСТОКА3. КУЛТУРА И НАУКА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

IV. АНТИЧКА ГРЧКА И ХЕЛЕНИЗАМ1. НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ2. ПРОЦВАТ ГРЧКИХ ПОЛИСА3. ГРЧКИ СВЕТ У 5. ВЕКУ ПРЕ Н. Е.4. РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА5. КЊИЖЕВНОСТ И НАУКЕ ХЕЛЕНСКОГ СВЕТА6. ХЕЛЕНИЗАМ ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

V. АНТИЧКИ РИМ1. ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА2. РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА3. РИМ У ДОБА ЦАРСТВА4. КУЛТУРА СТАРОГ РИМА5. ХРИШЋАНСТВО6. ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

РЕЧНИК ПОЈМОВА

569

1214

19202528

3334394348

5556626671778288

9596

100104109114117120

126

Page 4: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА7ИСТОРИЈА5

Page 5: ISTORIJA 5.RAZRED

Европски морепловци на прагу Новог света

Тема I

Европски морепловци на прагу Новог света

Тема IТема III

Нај ста ри је ци ви ли за ци је људ ског дру штва обра зо-ва не су на те ри то ри ји Ста рог ис то ка. Оне су на ста ја ле и не ста ја ле у пе ри о ду од кра ја IV ми ле ни ју ма пре н. е. до по след њих де це ни ја 4. ве ка пре н. е. Ста нов ни ци др жа ва и гра до ва-др жа ва Егип та, Ме со по та ми је, Ма ле Ази је и Ле ван та су жи ве ли у сло же ним за јед ни ца ма сло бод них љу ди ко ји ма су упра вља ли вла да ри. По-ли тич ки, при вред ни, кул тур ни и сва ко днев ни жи вот ових дру шта ва био је про жет ре ли гиј ским ве ро ва њи-ма, те је и јед на од нај ва жни јих ин сти ту ци ја ци ви ли за-ци ја Ста рог ис то ка био упра во храм. Кул ту ра ма Ста рог ис то ка ду гу је мо не ке од нај ва жни јих изу ма људ ског дру штва: пи смо, ма те ма тич ка, астро ном ска, тех но ло-шка и ме ди цин ска зна ња.

Земљорадња у Египту

Page 6: ISTORIJA 5.RAZRED

34

СТАРИ ИСТОК

Нармерова палета

Чо век мла ђег ка ме ног до ба при пи то мио је жи во ти ње (ко зе, ов це, го ве да), об ра ђи вао зе мљу и уз га јао би ље. Око 10.000

го ди на пре н. е. љу ди су по че ли да се ба ве по љо при вре дом, и то нај пре на Бли ском ис то ку. Плуг, мо ти ка и раз бој учи ни ли су ње го ве по сло ве лак шим и успе шни јим. По љо при вред на про из-вод ња и уз гој сто ке омо гу ћи ли су лак ше пре хра њи ва ње и учи-ни ли да љу ди поч ну да жи ве у стал ним на се љи ма. Но ви усло ви жи во та до не ли су и про ме не у ор га ни за ци ји људ ских за јед ни ца.

Споменик Нарам-сина

1.ДРЖАВЕ СТАРОГ ИСТОКА

Ста ри ис ток

На те ри то ри ји ко ја се про сти ре од Ма ле Ази је (да на шња Тур-ска) и Егип та, пре ко Ле ван та (ко ји чи не обла сти Изра е ла, Ли ба на, Јор да на и Си ри је) и да ље на ис то ку об у хва та Ирак (Ме со по та ми-ја) и део Ира на, на ста ли су нај ста ри ји гра до ви-др жа ве и др жа ве све та: Еги пат, Урук, Акад ско цар ство, Аси ри ја, Пер си ја, Фе ни ки ја, Изра ел, Хе тит ска др жа ва. Не ке од њих тра ја ле су крат ко, а не ке, по пут ста рог Егип та, и ви ше хи ља да го ди на. Ову те ри то ри ју да-нас на зи ва мо Ста ри ис ток.

Пр во бит не уре ђе не за јед ни це у ко ји ма су жи ве ли љу ди ни су мо гле да за до во ље све њи хо ве по тре бе. Да би се из бо ри ли са при-род ним не по го да ма (по пла ве, су ше), обез бе ди ли до вољ но хра не и во де, ору ђа и оруж ја за рад, љу ди су по че ли да се удру жу ју у ве ће за јед ни це, из ко јих су се вре ме ном раз ви ли гра до ви. Из су ко ба са дру гим гра до ви ма, ко ји су се во ди ли нај че шће због об ра ди ве зе мље и из во ра во де, по бед ник је по ве ћа вао сво ју те ри то ри ју и бо гат ство. Жи вот у та квој за јед ни ци по ста јао је сло же ни ји, од но-си ме ђу љу ди ма су се ме ња ли, и да би за јед ни ца оп ста ла, по сте-пе но су се раз ви ли еле мен ти сло же ни јег, уре ђе ног дру штва ко је на зи ва мо др жа ва. У др жа ви по сто ји вла дар или го спо дар ко ји упра вља за јед ни цом, уво де се по ре зи, до но се се за ко ни, би ра ју се чи нов ни ци ко ји кон тро ли шу за јед ни цу, ус по ста вља ју се пра-ви ла по на ша ња ко ја при хва та ју сви чла но ви за јед ни це. За јед ни цу по ве зу је и по што ва ње бо жан ства ко је се сла ви у град ском хра му или све ти ли шту.

речна делта – карактеристичан троугласти облик ушћа реке

Месопотамија – Међуречје, област између река Тигра и Еуфрата

Непознате речи

Page 7: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

35

Стари Египат

У до ли ни ре ке Нил већ у IV ми ле ни ју му пре н. е. по сто ја ле су уре ђе не за јед ни це љу ди. По сте пе но, оне су се ује ди ни ле у две це ли не: До њи (дел та) и Гор њи Еги пат (до ли на Ни ла). Око 3000. го ди не пре н. е. Гор њи и До њи Еги пат ује ди ни ли су се у јед ну др-жа ву. Егип том је упра вљао вла дар; ње га су по да ни ци осло вља ва ли раз ли чи тим име ни ма, а из јед но га од њих раз вио се по јам фа ра он, ка ко се да нас нај че шће на зи ва вла дар ста рог Егип та. Пр ва пре-сто ни ца ује ди ње ног Егип та био је град Мем фис.

У по тра зи за до бри ма ко јих ни је би ло у њи хо вој зе мљи, вла-да ри ста рог Егип та су од нај ра ни јих вре ме на пред у зи ма ли тр го-вач ке и вој не по хо де у обла сти ко је су се гра ни чи ле са Егип том: на југ у Ну би ју (да на шњи Су дан) и на се ве ро и сток, ка Ле ван ту. За хва љу ју ћи осва ја њи ма те ри то ри ја Егип та се ши ри ла, а из по ко-ре них зе ма ља сти зао је ка ко бо гат рат ни плен та ко и но ва зна ња и ве шти не. Је дан од нај моћ ни јих вла да ра Егип та био је фа ра он Тут мес III (14. век пре н. е.) ко ји је пред у зео чак ше сна ест по хо да на Ле вант. У вре ме фа ра о на Рам зе са II (13. век пре н. е.) Еги пат је, за хва љу ју ћи ње го вим вој ним по хо ди ма, по стао нај моћ ни ја др-жа ва Ста рог ис то ка.

Вла да ри Егип та ни су би ли са мо хра бри рат ни ци већ и ве ште ди пло ма те. О пре го во ри ма ко је су во ди ли са вла да ри ма дру гих др жа ва Ста рог ис то ка са зна је мо на осно ву пи са ма за пи са них на гли не ним та бли ца ма, про на ђе ним у Тел Амар ни.

По чет ком I ми ле ни ју ма при ли ке су се на Ста ром ис то ку про-ме ни ле: због уну тра шњих про бле ма и спољ них при ти са ка дру гих др жа ва Еги пат је по чео да сла би. Осла бље на др жа ва по ста ла је лак плен стра них осва ја ча – нај пре Аси ра ца, а по том и Пер си ја-на ца и Ма ке до на ца. Три де се те го ди не пре н. е. Еги пат су осво ји-ли Ри мља ни.

Месопотамијa

На про сто ру Ме со по та ми је, из ме ђу ре ка Ти гар и Еуфрат, на-ста ја ли су и не ста ја ли број ни гра до ви-др жа ве и др жа ве, а њи-хов по че так и крај че сто су обе ле жа ва ле се о бе на ро да. Плод на и отво ре на до ли на Ме сопо та ми је би ла је ви ше не го при влач на за жи вот љу ди.

Др жа ве Ме сопо та ми је че сто су, због ве ли ке те ри то ри је ко ју су об у хва та ле, би ле по де ље не на ма ње обла сти. Њи ма су упра вља ли на ме сни ци, ко је је обич но по ста вљао сам вла дар, а би рао их је нај че шће из ре до ва сво јих бли ских ро ђа ка.

Рамзес II Велики

Рам зес II на пре сто је сту пио са 25 го ди на. Вла дао је 67 го ди на и пре ми-нуо у сво јој 92. го ди ни. То ком свог ду-гог жи во та по ди гао је број не гра ђе-ви не у Егип ту. Пре сто ни ца Рам зе са II, Пер-Рам зес, на ла зи ла се у дел ти Ни-ла. На ње ној из град њи, пре ма ста ро-за вет ним при ча ма, ра ди ли су Је вре-ји. Му че ни те шким ра дом Је вре ји су, пре ма тра ди ци ји, на пу сти ли Еги пат, пред во ђе ни Мој си јем.

Ипак, најважнији догађај из ње-говог времена била је битка код Кадеша. Египћани и Хетити, два нај-моћнија народа тадашњег света, су- кобили су се код града Кадеша у се- верној Сирији, покушавајући да се изборе за превласт над Сиријом. Рамзесова војска бројала је 20.000 војника; Хетита је било још више. Битка је трајала два дана и завршила се нерешено. Шеснаест година ка-сније Рамзес II и хетитски владар Хатушилиш III потписали су мировни уговор којим је спорна територија подељена између две државе.

Page 8: ISTORIJA 5.RAZRED

36

СТАРИ ИСТОК

Гра до ви-др жа ве Су ме ра и Акад ско цар ство

На са мом ју гу Ме со по та ми је Су мер ци су, у IV ми ле ни ју му пре на ше ере, обра зо ва ли сво је гра до ве-др жа ве. Нај по зна ти ји су би ли Киш, Ур, Урук и Ла гаш. Гра до ви ма су упра вља ли кра ље ви ко је су њи хо ви по да ни ци нај че шће на зи ва ли ен си. О гра до ви ма Су ме ра нај ви ше зна мо за хва љу ју ћи ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма. Ипак, не ки по да ци са чу ва ни су и у пи са ним из во ри ма. Та ко је опис гра-да Уру ка са чу ван у Епу о Гил га ме шу.

Гра до ви су че сто ме ђу соб но ра то ва ли због об ра ди ве зе мље и кон тро ле над си сте ми ма за на вод ња ва ње. У 24. ве ку пре н. е. су мер ске гра до ве по ко ри ли су ста нов ни ци се вер ног де ла Ме со-по та ми је – Ака ђа ни, на род се мит ског по ре кла. Сар гон, вла дар Ака да, ус пео је да ује ди ни чи та ву Ме со по та ми ју под сво јом вла-шћу, а На рам-Син, је дан од ње го вих на след ни ка, на звао је се бе „го спо да ром че ти ри стра не све та“.

Ва ви лон и Аси ри ја

По чет ком II ми ле ни ју ма пре н. е. у Ме со по та ми ји је на ста-ла но ва др жа ва чи ја се пре сто ни ца на ла зи ла у Ва ви ло ну. Њен нај зна чај ни ји вла дар био је Ха му ра би (18. век пре н. е.). За хва-љу ју ћи вој ним по хо ди ма и ве штој по ли ти ци Ха му ра би је ус пео да за вла да чи та вом Ме со по та ми јом. Нај ви ше про бле ма за да ло

Еп о Гилгамешу

„Гилгамеш, победоносни јунак,саградио је зид око Урука.Високо као брег диже се свети храму утврђеном граду.Чврсто, као од туча, лежи насути темељ.Под заштитом узвишене куће,у којој пребива бог неба,далеко се пружа житница града,прекрасно спремиште.Сјајном белином блиста у светлу краљевска палата.Цео дан стоје стражари на бедемима,а и ноћу бдију ратници.“

Стари исток у III и II миленијуму пре н. е.

Гудеа, владар Лагаша

Page 9: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

37

му је осва ја ње гра да-др жа ве Ешну не, ко ји се на ла зио у су сед ству Ва ви ло на. Моћ ни бе де ми Ешну не го ди на ма су одо ле ва ли Ха му-ра би је вој вој сци. Град је на кра ју осво јен за хва љу ју ћи по пла ви ко ја је пот ко па ла ње го ве бе де ме и та ко вој ни ци ма омо гу ћи ла да уђу у град.

Ха му ра би је ва др жа ва би ла је уре ђе на по узо ру на Акад ско цар-ство. Ме ђу тим, Ха му ра би је ви на след ни ци – услед уну тра шњих про бле ма, но вих се о ба на ро да и су ко ба са дру гим др жа ва ма – ни-су ус пе ли да очу ва ју др жа ву ко ју је он ство рио.

Асир ци су на род се мит ског по ре кла ко ји је жи вео се вер но од Ва ви ло на. По сте пе но су ши ри ли сво ју власт и у 7. ве ку пре н. е. ус пе ли су да за вла да ју го то во чи та вим Ста рим ис то ком. Го ди не 671. пре н. е. осво ји ли су и Еги пат. Асир ци су би ли ве шти гра-ди те љи, тр гов ци, бан ка ри, али и вр ло су ро ви рат ни ци. Њи хо во про стра но цар ство би ло је по де ље но, ра ди лак шег упра вља ња, на те ри то ри јал не окру ге. Ипак, сва власт на ла зи ла се у ру ка ма ца ра ко ји је вла дао из сво је пре сто ни це Ни ни ве.

Асир ско цар ство уни шти ли су Хал деј ци, но ви го спо да ри Ва-ви ло на и осни ва чи Но во ва ви лон ског цар ства. Хал деј ски вла дар На бо по ла сар је 612. го ди не пре н. е. осво јио Ни ни ву, пре сто ни цу Аси ри је. Убр зо по том Аси ри ја је пре ста ла да по сто ји као са мо-стал на др жа ва.

Пер си ја

Хамураби

Асирски цар у лову

Персијско царство

Page 10: ISTORIJA 5.RAZRED

38

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Пер си јан ци, на род ин до е вроп ског по ре кла, жи ве ли су на Иран ској ви со рав ни. Пр ви пер сиј ски вла дар био је Кир Ве ли ки. У дру гој по ло ви ни 6. ве ка пре н. е. Кир је, за хва љу ју ћи успе шним ра то ви ма ко је је во дио, ус пео да по ко ри Ма лу Ази ју и Ме со по та-ми ју. Је дан од ње го вих нај ве ћих успе ха би ло је осва ја ње Ва ви ло на 538. го ди не пре н. е.

Ки ро ви на след ни ци, а по себ но Да ри је I, на ста ви ли су да ши ре те ри то ри је сво је др жа ве. За рад бо ље упра ве Пер си ја је би ла по-де ље на на ве ли ки број про вин ци ја ко је су се зва ле са тра пи је. У са тра пи ја ма је при ку пљан по рез и ре гру то ва на вој ска за цар ске по хо де. Да ри је ви на след ни ци ни су би ли то ли ко успе шни. Пер си ја је сла би ла и у 4. ве ку пре н. е. осво јио ју је Алек сан дар Ве ли ки.

Др жа ве Ле ван та

Фе ни чан ски гра до ви (Тир, Си дон, Би блос, Уга рит) на ис точ ној оба ли Сре до зем ног мо ра би ли су во де ћи тр го вач ки цен три на Ста ром ис то ку. Ови гра до ви ни ка да ни су ство ри ли је дин стве-ну др жа ву, а ка ко су се на ла зи ли на рас кр сни ци пу те ва, че сто су би ли плен моћ ни јих др жа ва. Ис точ но од фе ни чан ских гра до ва на ла зи ла се др жа ва Је вре ја, обра зо ва на по чет ком I ми ле ни ју ма пре н. е. Ње на пре сто ни ца био је Је ру са лим. Је дан од ње них нај-ва жни јих вла да ра, ко ји је остао упам ћен пре све га због му дро сти, био је Со ло мон. Др жа ву Је вре ја пр во је осво ји ла Аси ри ја, по том Но во ва ви лон ско цар ство, а на кра ју је по ста ла део Пер си је.

Држава Хетита

Др жа ва Хе ти та, ин до е вроп ског на ро да, обра зо ва на је на про-сто ру Ма ле Ази је око 1650. год. пре н. е. У вре ме ве ли ких се о ба, у 12. ве ку пре н. е., др жа ва Хе ти та пре ста ла је да по сто ји. Уре ђе ње ове др жа ве би ло је слич но уре ђе њу ста рог Егип та и др жа ва Ме со-по та ми је. Хе тит ски вла да ри би ли су ве ште и успе шне вој ско во ђе и с еги пат ским фа ра о ни ма че сто су ра то ва ли због кон тро ле по-се да на Ле ван ту. По пут Аси ра ца, и Хе ти ти су из ра ђи ва ли оруж је од гво жђа, а овој ве шти ни на у чи ли су и Егип ћа не.

1. Где су настали најстарији градови-државе света?2. У чему је значај реке Нил за Египат?3. Због чега су се на простору Месопотамије често смењивале државе?4. Набројте народе Месопотамије који су били семитског порекла.5. По чему је значајан персијски владар Кир Велики?

Питања и задаци

сатрапије – провинције Персијског царства

јудаизам – верско учење Јевреја

Непознате речи

Со ло мо но ва уче ност

Со ло мон је вла дао Изра ел ским цар ством по сле смр ти свог оца, кра-ља Да ви да, по чет ком 10. ве ка пре но ве ере. Ра ди бо љег упра вља ња др жа ву је по де лио на два на ест по ре-ских окру га. У Је ру са ли му, сво јој пре-сто ни ци, из гра дио је ве ли ки двор и храм по све ћен бо гу Ја хвеу, у ко јем се чу вао и Ков чег за ве та – нај ва жни ји сим бол ју да и зма. Пре да ње Со ло мо ну при пи су је да је из ре као 3.000 по сло-ви ца и ис пе вао 1.005 пе са ма.

Остаци Персеполиса, персијске престонице

Лавља капија – остаци Хатуше, престонице Хетита

Page 11: ISTORIJA 5.RAZRED

39

Еги пат

Вла дар Егип та, фа ра он, упра вљао је зе мљом осла ња ју ћи се на ве ли ки број чи нов ни ка. Нај ва жни ји ме ђу њи ма био је ве зир. Он се ста рао о при ку пља њу по ре за, ра ду су до ва и свим дру гим по-сло ви ма у зе мљи. Ва жан по сао оба вља ли су и чи нов ни ци ко ји су во ди ли ра чу на о ка на ли ма за на вод ња ва ње, бра на ма и ве штач ким је зе ри ма, у ко ји ма се чу ва ла во да по треб на за на вод ња ва ње по ља то ком су шних пе ри о да го ди не. Сем ари сто кра та, бли ских вла да ру и дво ру, на ва жне по ло жа је у др жа ви мо гли су до ћи и љу ди ко ји ни су би ли пле ме ни тог по ре кла.

Ве ћи ну ста нов ни штва Егип та чи ни ли су сло бод ни љу ди ко ји су при па да ли раз ли чи тим сло је ви ма дру штва. Нај ве ћи број сло-бод них љу ди чи ни ли су зе мљо рад ни ци, за на тли је и тр гов ци. Јед но од нај це ње ни јих за ни ма ња би ло је за ни ма ње пи са ра. Пи сме ност је у Егип ту би ла ве о ма це ње на али је до жи вља ва на као ве шти на, а не као ре зул тат чо ве ко вог обра зо ва ња. Пи са ри су пред ста вља ли нај ва жни ји део ад ми ни стра ци је ста рог Егип та. Пи сар ски за нат пре ла зио је са оца на си на, и ни је био огра ни чен на при пад ни ке ари сто кра ти је. Cви љу ди упу ће ни у тај не пи сар ског за на та мо гли су да ра чу на ју на раз ли чи те слу жбе у зе мљи.

У ста ром Егип ту би ло је и ро бо ва, љу ди ко ји ни су би ли лич но сло бод ни. Они су би ли вла сни штво фа ра о на или не ког

2.ДРУШТВАСТАРОГ ИСТОКА

Храм краљице Хатшепсут

У гра до ви ма-др жа ва ма и др жа ва ма Ста рог ис то ка жи ве ло је сло бод но и не сло бод но ста нов ни штво. Од њи хо вог по ре кла

и бо гат ства за ви си ло је и то ко јим ће се за ни ма њи ма ба ви ти и на ко ји на чин ор га ни зо ва ти сво је жи во те.

Египатски чиновник

Фараон Рамзес II

СТАРИ ИСТОК

аристократија – слој угледних људи у друштву, који због свог порекла понекад имају већа права од других слободних становника

чиновници – људи који обављају различите државне послове

Непознате речи

Египатски писар

Page 12: ISTORIJA 5.RAZRED

40

СТАРИ ИСТОК

ари сто кра те. Ро бо ви су нај че шће би ли рат ни за ро бље ни ци, али по не кад и Егип ћа ни ко ји ни су пла ти ли по рез. Сем што су пла ћа-ли по рез, ста нов ни ци Егип та су је дан број да на у го ди ни мо ра ли да про ве ду на јав ним ра до ви ма: град њи хра мо ва, па ла та, пу те ва, гроб ни ца. Из бе га ва ње ове оба ве зе стро го се ка жња ва ло. По себ на па жња по кла ња на је одр жа ва њу си сте ма за на вод ња ва ње, ко ји је чи ни ла раз гра на та мре жа ка на ла, бра на и ве штач ких је зе ра ца, у ко ји ма се чу ва ла во да за на вод ња ва ње усе ва у вре ме су шних пе ри о да.

Ме со по та ми ја

Вла да ри др жа ва Ме со по та ми је су се, у упра вља њу сво јим гра-до ви ма и цар стви ма, та ко ђе осла ња ли на ве ли ки број чи нов ни ка. У гра до ви ма Су ме ра и у др жа ви Ака да ови чи нов ни ци че сто су би ли вла да ре ви ро ђа ци.

Ве ћи ну ста нов ни штва у др жа ва ма Ме со по та ми је чи ни ли су сло бод ни љу ди: зе мљо по сед ни ци, све ште ни ци, пи са ри, ле ка ри, тр гов ци, за на тли је, ра та ри. У др жа ва ма Ме со по та ми је би ло је и не сло бод ног ста нов ни штва – ро бо ва. То су нај че шће би ли рат ни за ро бље ни ци, али и љу ди ко ји ни су успе ва ли да вра те сво је ду го ве те су сто га па да ли у „ду жнич ко роп ство“. Ро бо ви су мо гли би ти вла сни штво дво ра, хра мо ва, али и ари сто кра ти је.

Свакодневни живот у старом Египту

Егип ћа ни су жи ве ли и ра ди ли у се ли ма и гра до ви ма. Плод на до ли на Ни ла (на ста ла за хва љу ју ћи на но си ма плод ног му ља али и сточ ном ђу бри ву) би ла је при влач но и угод но ме сто за жи вот, где је би ло мо гу ће га ји ти ра зно вр сне биљ не и жи во тињ ске вр сте.

Не бу хад не зар (На ву хо до но сор) II био је вла дар Но во ва ви лон ског цар ства. Ова др-жа ва обра зо ва на је кра јем 7. ве ка пре н. е. Пер си јан ци су је осво ји ли 539. го ди не пре н. е. За вре ме вла да ви не Не бу хад не за ра II (605–562. год. пре н. е.) Но во ва ви лон ско цар-ство би ло је нај моћ ни ја др жа ва Ста рог ис то-ка – про сти ра ло се од Ме со по та ми је до ис-точ не оба ле Ме ди те ра на. У сво јој про стра ној др жа ви Не бу хад не зар је нај ви ше про бле ма имао са др жа ва ма Ле ван та, у ко ји ма су че сто из би ја ле по бу не. Он их је су ро во гу шио, а ње го ва срџ ба нај те же је по го ди ла Је ру са лим.

По сле јед не по бу не град је, 586. го ди не пре н. е., ра зо рен, а ње го во ста нов ни штво при-ну ђе но да се исе ли у дру ге обла сти цар ства („Ва ви лон ско роп ство“). При ра за ра њу гра да био је по ру шен и храм ко ји је краљ Со ло мон по ди гао у част бо га Ја хвеа. Не бу хад не зар је остао упам ћен и по то ме што је по ди гао број не гра ђе ви не у Ва ви ло ну, пре сто ни ци цар ства: ка на ле и мо сто ве, храм по све ћен бо гу Мар ду ку, ка пи ју бо ги ње Иштар, чу ве не Се ми ра ми ди не вр то ве. За хва љу ју ћи ње го-вим гра ди тељ ским по ду хва ти ма Ва ви лон је по стао нај ве ле леп ни ји град Ста рог ис то ка.

Сумерски свештеник

Египћанка меси хлеб

Реконструкција остатакаграда Вавилона

Page 13: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

41

Јед на од основ них жи та ри ца био је је чам; од ње га су се до би јали хлеб и пи во. Од по вр ћа су се уз га ја ли кра ста вац, пра зи лук, цр ни и бе ли лук, со чи во и ле бле би је, а од во ћа ур ме, гро жђе и смо кве. Од жи во тињ ских вр ста га је не су раз ли чи те сор те африч ког го ве че та, ко је је би ло основ на жи во ти ња за ву чу и глав ни из вор ме са. Осим го ве да га је не су и ко зе, ов це и сви ње, а од жи ви не пат ке и гу ске.

У скло пу по се да хра мо ва, има ња имућ них љу ди и вла да ра на-ла зи ли су се воћ ња ци и по врт ња ци, раз ли чи те за нат ске ра ди о ни-це, ткач ни це, пе ка ре, ме са ре, пи ва ре, у ко ји ма су ра ди ли број ни љу ди. Сло бод ни љу ди ко ји су у њи ма ра ди ли ис пла ћи ва ни су у јеч му, јед ној од основ них жи вот них на мир ни ца.

Егип ћа ни су сло бод но вре ме про во ди ли од ма ра ју ћи се, ло ве-ћи у пу сти њи или у мо чва ра ма Ни ла, на све ча ним го зба ма, или игра ју ћи дру штве не игре. Игра „се нет“, ко ја под се ћа на на шу игру „не љу ти се, чо ве че“, би ла је јед на од оми ље них ига ра.

Ис хра на ста рих Егип ћа на би ла је ра зно вр сна: на тр пе зи се мо-гло на ћи раз ли чи то во ће и по вр ће, раз не вр сте хле ба и ме са, пи-во, ви но и ко ла чи. Оде ћа је би ла из ра ђи ва на од ла не ног плат на, глат ког или пли си ра ног, а сан да ле, на кит и пе ри ке мо гли су се би да при у ште са мо нај бо га ти ји. Огле да ло је би ло знак по себ ног бо гат ства. Шмин ка је и за же не и за му шкар це би ла ва жан део жи во та: сен ке за очи, ма ска ра, руж за усне сва ко днев но су ко ри-шће ни, а ар хе о ло зи су от кри ли и остат ке са ло на за улеп ша ва ње.

Сва ко днев ни жи вот у Ме со по та ми ји

Ста нов ни ци ме со по там ских се ла ба ви ли су се углав ном по-љо при вре дом и сто чар ством. У гра до ви ма су жи ве ле за на тли је, тр гов ци, чи нов ни ци, као и вла дар са сво јим дво ра ни ма. Ме со по-там ски ра та ри уз га ја ли су је чам и пше ни цу, не го ва ли воћ ња ке са

Египатска слу шки ња

Ве ли ки број Егип ћа на ра дио је на по љи ма или су би ли слу ге на по се-ди ма. Ста ту е те че сто при ка зу ју мла де слу шки ње оде ве не у ла не не ха љи не ка ко но се ко ша ре на гла ва ма, исто она ко ка ко то и да нас ра де Егип ћан-ке у се ли ма.

Слуге су обављале тешке послове, а ношење терета на описан начин могло је довести до повреда, што потврђују скелети жена откривени приликом археолошких ископава-ња: честа су оштећења вратних пр-шљенова. На скелетима мушкараца овакве повреде нису пронађене.

Хлеб

Хлеб је у ста ром Егип ту био осно ва ис хра не. У из во ри ма је за бе ле же но де се ти не об ли ка и на зи ва раз ли чи-тих вр ста хле ба.

Призори из свакодневног живота Египћана

Хлеб пронађен у египатској гробници

Page 14: ISTORIJA 5.RAZRED

42

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Како се делило становништво старог Египта?2. Ко се све убрајао међу слободне људе у Месопотамији?3. Опишите свакодневни живот Египћана.4. Којим занимањем су се најчешће бавили становници Месопотамије?5. Које је занимање било најцењеније у старом Египту и због чега?

Питања и задаци

ста бли ма ора ха, ур ми, на ра, ли му но ва и ду до ва. Иако је еко но-ми ја гра до ва углав ном по чи ва ла на по љо при вре ди, сто чар ство је та ко ђе би ло раз ви је но (га је не су ко зе, ов це, го ве да, сви ње и пат ке). Во ло ви и ма гар ци ко ри шће ни су за ву чу и као то вар не жи во ти ње. Риб ња ци су по сто ја ли чак и на ма лим има њи ма.

Ис хра на ста нов ни ка Ме со по та ми је та ко ђе је би ла ра зно вр сна. Је чам и пше ни ца, раз ли чи те вр сте ме са, укљу чу ју ћи и ри бе, кор-ња че и ра ко ве, ко јих је би ло у ре ка ма и ка на ли ма, би ли су са став-ни део ис хра не. Од јеч ма се до би ја ло и пи во, оми ље ни на пи так. Ме со се рет ко је ло: углав ном са мо у вре ме вер ских свет ко ви на ка да се жи во ти ња при но си ла на жр тву.

У др жа ва ма Ме со по та ми је рад на оба ве за од но си ла се на чи-та во ста нов ни штво, укљу чу ју ћи и же не и де цу.

Асирска гозба

Пер сиј ски цар Да ри је Ве ли ки вла дао је од 522. до 486. го ди не пре н. е. По-што је угу шио по бу не ко је су из би ле ши ром Цар ства по сле ње го вог сту па ња на пре сто, спро вео је ве ли ке ре фор ме за хва љу ју ћи ко ји ма је Пер си ја по ста ла до бро уре ђе на др жа ва. Ра ди лак шег упра вља ња Да ри је је зе мљу по де лио на два де сет про вин ци ја (са тра пи ја). Цен трал на власт до дат но је оја ча на ре фор-мом по ре ског си сте ма. За хва љу ју ћи овим ме ра ма у цар ске бла гај не сли ва ло се огром но бо гат ство. Је дин ству цар ства и бр жој ко му ни ка ци ји допринела је и пут на мре жа ко ју је уна пре дио, а нај ва жни ји је био пут ко ји је во дио од Сар да до Су зе (Цар ски пут). По што је уре дио др жа ву и ре ор га ни зо вао вој ску, Да ри је је по кре нуо низ по хо да за хва љу ју ћи ко ји ма је Пер си ја по ста ла нај-про стра ни ја др жа ва ста рог ве ка. Кра јем вла да ви не Да ри ја Ве ли ког по че ли су су ко би са Гр ци ма. Не ко ли ко го ди на по сле угу ше ња Јон ског устан ка Да ри је је пред у зео ве ли ки по ход на Хе ла ду, под из го во ром да же ли да ка зни Ати ња не што су пру жи ли по моћ по бу ње ни ци ма. Да ри је ву вла да ви ну обе ле жи ли су и број ни гра ди тељ ски по ду хва ти. Је дан од нај ве ћих био је по че так из град ње Пер се по ли са, но ве цар ске пре сто ни це.

Page 15: ISTORIJA 5.RAZRED

43

Ве ро ва ња на ро да Ста рог ис то ка

Пре да ња на ро да Ста рог ис то ка пре но се број не ле ген де о на-стан ку све та и чо ве ка. По што су свет и чо ве ка ство ри ли бо го ви, на ро ди Ста рог ис то ка ве ро ва ли су да и при ро дом и њи хо вим жи во ти ма упра вља ју бо жан ства од чи је је во ље за ви сио оп ста нак чи та ве за јед ни це.

Пре ма јед ном од еги пат ских пре да ња, свет је на стао из во де. Бо ги ња Мут је, ус пра вив ши се, сво јим те лом раздвojила не бо и во ду. По том је из во де из ро ни ло бр до на ко јем су пр во жи ве ли бо го ви, а он да и љу ди. Бо го ви су по том ство ри ли уре ђе ни свет ко ји су пре пу сти ли љу ди ма, и сто га је је дан од основ них за да та ка фа ра о на био да тај свет очу ва.

3.КУЛТУРА И НАУКАНАРОДА СТАРОГ ИСТОКА

Бог Озирис

Сви на ро ди Ста рог ис то ка, осим Је вре ја, ве ро ва ли су да при-ро ду на ста њу ју и кон тро ли шу број ни бо го ви. Сто га је и њи-

хов сва ко днев ни жи вот у ве ли кој ме ри за ви сио од во ље бо го-ва. Пре ма је вреј ском ве ро ва њу, свет је ство рио, и њи ме вла да, је дан бог – Ја хве. На ро ди Ста рог ис то ка из у ме ли су три пи сма: кли но пис, хи је ро глиф ско пи смо и ал фа бет.

СТАРИ ИСТОК

Мит о Изи ди и Ози ри су

Египатска религија обилује мито-вима. Најпознатији су митови о Ози- рису и Изиди и борби између Хоруса и Сета. Озирис је био први госпо-дар Земље, који је људе научио да обрађују земљу, узгајају стоку, по-штују богове и пишу, а саставио је и прве законе. Његов брат Сет био је жељан власти па је, уз помоћ заве-реника, убио Озириса, а његово тело бацио у Нил. Озирисова жена Изи-да је након дугог трагања пронашла његово тело. Када је Сет за ово са-знао, исекао је Озирисово тело на четрнаест делова и разбацао их по Египту. Изида их је пронашла, оба- вила обред мумифицирања и тиме Озириса вратила у живот. Тако је Ози- рис постао господар света мртвих.

Бог Мардук

Поворка хетитских богова

мит – прича која говори о пореклу и на-станку човека, народа, и других живих бића, богова и хероја

Page 16: ISTORIJA 5.RAZRED

44

СТАРИ ИСТОК

Еги пат ским све том вла да ли су број ни бо го ви. Ме ђу нај по што-ва ни ји ма су би ли Ре – бог Сун ца, Изи да – за штит ни ца кра љев ске вла сти, Ози рис – бог под зем ног све та, Хат хор – бо ги ња ле по те. Егип ћа ни су ве ро ва ли да се жи вот на ста вља и по сле смр ти. Због то га је би ло по треб но да се те ло са чу ва од рас па да ња, што се по-сти за ло му ми фи ци ра њем, и да се за ње га из гра ди ку ћа (гроб ни-ца). Гроб ни це су гра ђе не и за фа ра о не и за обич не љу де. Нај ве ће гроб ни це из гра ђе не у Егип ту је су пи ра ми де у Ги зи. При па да ле су фа ра о ни ма Ке оп су, Ке фре ну и Ми ке ри ну.

Ста нов ни ци Ме со по та ми је та ко ђе су по што ва ли број не бо го ве и по лу бо жан ска би ћа. Та кав си стем ве ро ва ња зо ве се по ли те и зам (мно го бо штво). Пре ма ве ро ва њу Су ме ра ца, пр вог чо ве ка ство рио је бог во де Еа од гли не и кр ви. Го то во сва ки град у Ме со по та ми ји имао је свог бо га-за штит ни ка, ко ји се сла вио у хра му са зи да ном на вр ху сте пе на сте ку ле (зи гу рат). Ен лил, бог зе мље и ве тро ва, био је је дан од нај по што ва ни јих бо го ва у Су ме ру. За штит ник гра-да Ва ви ло на био је бог Мар дук. Ва жно ме со по там ско бо жан ство би ла је и Иштар, бо ги ња ле по те али и бо ги ња ра та. За раз ли ку од Егип ћа на, за ко је је смрт би ла са мо дру га чи ји об лик жи во та, али јед на ко уго дан као и жи вот на Зе мљи, ста нов ни ци Ме со по та-ми је ве ро ва ли су да се те ло по сле смр ти рас па да и да ду ша веч но оста је у цар ству сен ки.

Је вре ји су ве ро ва ли да по сто ји са мо је дан бог, Ја хве. Так во вер-ско уче ње зо ве се мо но те и зам (јед но бо штво). Пре ма је вреј ском пре да њу, бог је за се дам да на ство рио свет: не бо, зе мљу, во ду, биљ ке, жи во ти ње и чо ве ка. Вер ски и исто риј ски спи си је вреј ског на ро да са бра ни су у Ста ром за ве ту, ко ји је по стао са став ни део Би бли је.

Пирамидe у Гизи

Зигурат у Уру

Део зида сумерске куће

политеизам – веровање у више богова

монотеизам – веровање у једног бога

Непознате речи

Богиња Изида

Page 17: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

45

Школ ске не во љесу мер ског ђа ка

У ар хи ви ма и би бли о те ка ма гра до-ва Ме со по та ми је и Егип та са чу ва на су и школ ска ве жба ња ђа ка. Не ве што ис пи са не зна ке кли но пи са или хи је-ро гли фе учи те љи су ис пра вља ли и чу ва ли да би мо гли да пра те на пре-до ва ње ђа ка. Је дан су мер ски ђак је о сво јим школ ским оба ве за ма за бе-ле жио:

„Ово је ме сеч ни пре глед мо јих школ ских оба ве за:

Сва ког ме се ца имам три да на од-мо ра и три да на пра зни ка. То укуп но чи ни 24 да на сва ког ме се ца ко је мо-рам да про ве дем у шко ли.

Како су то дуги дани!“

Писменост на Старом истоку

Изум пи сма јед на је од нај ве ћих тековина на ро да Ста рог ис-то ка. Пи смо ко је су ко ри сти ли Су мер ци са сто ја ло се од број них сли ка. Ако су же ле ли да на пи шу реч во да, ко ри сти ли су три та-ла са сте ли ни је по ре ђа не јед на ис под дру ге – ова сли ка под се ћа ла је на уз бур ка ну во ду. Су мер ци су пи са ли на гли не ним пло чи ца ма ко је су по том су ше не на сун цу или пе че не у пе ћи ма. Вре ме ном, сли ке су по ста ја ле све јед но став ни је и све су ма ње ли чи ле на пред ме те ко је су пр во бит но пред ста вља ле. Ка ко су Су мер ци пи-са ли шта пи ћи ма од тр ске чи ји је је дан крај био ко со за се чен, ова „олов ка“ је у гли ни оста вља ла траг ко ји под се ћа на клин. Оту да и име пи сма – кли на сто пи смо. Зна ци ма од ко јих је био са ста вљен кли но пис мо гле су се ис ка за ти ре чи, сло го ви или по је ди ни гла-со ви. Овим пи смом ко ри сти ли су се го то во сви на ро ди Ме со по-та ми је, али и Хе ти ти у Ма лој Ази ји.

Пи смо ста рих Егип ћа ни та ко ђе је би ло сли ков но. Вре ме ном су сли ке по че ле да озна ча ва ју и гру пе су гла сни ка (сло го ве) али и по-је ди нач не гла со ве. Ста ри Гр ци су ово пи смо зва ли „све ти зна ци“ – хи је ро гли фи, јер су њи ма би ли ис пи си ва ни тек сто ви по све-ће ни фа ра о ни ма и бо го ви ма. Хи је ро гли фи ма се мо гло пи са ти на ка ме ну, др ве ту, ко жи или на па пи ру су. Ово пи смо је по чет ком 19. ве ка де ши фро вао фран цу ски на уч ник Жан-Фран соа Шам по ли он.

Ста нов ни ци фе ни чан ских гра до ва слу жи ли су се гла сов ним пи смом од 22 су гла снич ка зна ка. Овим пи смом (ал фа бе том) пи-са ло се мно го бр же не го кли но пи сом или хи је ро гли фи ма, а то је Фе ни ча ни ма, ве штим тр гов ци ма, би ло ве о ма ва жно. Ал фа бе том су пи са ли и Је вре ји.

На уч на зна ња на ро да Ста рог ис то ка

На Ста ром ис то ку се, упо ре до са раз во јем дру штва, раз ви ја ла и на у ка. За по тре бе сва ко днев них по сло ва: да би се пре ме ри ла пар це ла зе мље, про ко пао ка нал за на вод ња ва ње, из гра ди ла ку ћа или храм, тре ба ло је оба ви ти од ре ђе на ме ре ња и про ра чу не. Про-тив ра зних бо ле сти ко је су по га ђа ле и љу де и жи во ти ње та ко ђе се тре ба ло бо ри ти, а да би се пред у пре ди ле, тре ба ло је по бољ ша ти усло ве ста но ва ња. Да би би ли си гур ни ка да ће ре ке по че ти да пла ве, на ро ди Ста рог ис то ка мо ра ли су да на у че да по сма тра ју

Хијероглифи

Феничански алфабет

Клинопис

Page 18: ISTORIJA 5.RAZRED

46

СТАРИ ИСТОК

не бо и уоче кре та ња зве зда и пла не та, ко ја су на го ве шта ва ла и про ме не у све ту у ко јем су жи ве ли. Из ових по тре ба раз ви ле су се раз ли чи те на у ке: ма те ма ти ка, ар хи тек ту ра, ме ди ци на, ве те ри-на, астро но ми ја и мно ге дру ге. Зна ње се сти ца ло и пре но си ло у шко ла ма ко је су ра ди ле у окви ру хра мо ва или вла дар ских па ла та.

Египат

Егип ћа ни су по се до ва ли ве ли ка зна ња из ма те ма ти ке, ар хи тек-ту ре и гра ђе ви нар ства, што упе ча тљи во по твр ђу ју хра мо ви ко је су из гра ди ли. Зна ли су да ко ри сте ра чун ске опе ра ци је, по зна ва-ли су раз лом ке, зна ли су да из ра чу на ју по вр ши ну и за пре ми ну ге о ме триј ских те ла. Са чу ван је и Ма те ма тич ки па пи рус из 16. ве ка пре н. е. за за бе ле же ним арит ме тич ким и ге о ме триј ским обра сци ма и фор му ла ма, што све до чи о до бром по зна ва њу ма-те ма ти ке.

Егип ћа ни су ра но уочи ли да се по че так из ли ва ња Ни ла по-ду да ра са по ја вом зве зде Си ри јус на не бу. По пла ве су по чи ња ле сре ди ном ју ла те је и ка лен дар ска го ди на за Егип ћа не по чи ња ла упра во та да. Еги пат ска го ди на има ла је 365 да на и де ли ла се на че ти ри се зо не са три ме се ца од по три де сет да на. По след њих пет да на го ди не би ли су по себ но про сла вља ни јер се ве ро ва ло да су тих да на ро ђе ни бо го ви.

Кроз му ми фи ци ра ње Егип ћа ни су до бро упо зна ли људ ски ор-га ни зам. Ле ка ри ста рог Егип та би ли су вр ло тра же ни на Ста ром ис то ку, а њи хо во уме ће би ло је на гла су и у грч ком све ту. Зна ли су ка ко функ ци о ни ше кр во ток, уме ли су да ле че зуб не и оч не бо ле сти. За ја ча ње ор га ни зма че сто су пре пи си ва ли во ду ко ја се чу ва ла у ба кар ним по су да ма. Чест са сто јак ле ко ва био је мед, а кр ва ре ње се за у ста вља ло ста вља њем си ро вог ме са на отво ре ну ра ну. Еги пат ски ле кар је, пре не го што би по чео да ле чи па ци јен-те, мо рао да се под врг не јед ном те сту. У хра му бо ги ње Сех мет, за штит ни це ме ди ци не, мо рао је да до зво ли да га угри зе зми ја – ако би по том ус пео да из ле чи се бе, сма тра ло се да је спо со бан да ле чи и дру ге љу де. Ве те ри нар ска зна ња та ко ђе су би ла раз ви је на. На уч ни ци су, про у ча ва ју ћи па пи ру се, до шли до са зна ња да је и у ста ром Егип ту сто ка обо ле ва ла од бо ле сти са ко ји ма се и да нас ве те ри на ри бо ре (сли нав ка, шап, бо лест „лу дих кра ва“).

Месопотамија

Ста нов ни ци Ме со по та ми је би ли су вр ло до ми шља ти и мно го то га су из у ме ли. Уна пре ди ли су и олак ша ли зе мљо рад њу упо тре-бом се ја ли це: исто вре ме но ора ње и се ја ње њи ве знат но је олак-ша ва ло по сао. Ве ро ва ли су да их је сам бог Ен лил на у чио овој ве шти ни и да се због то га плуг мо гао ви де ти ме ђу зве зда ма.

мумифицирање – поступак којим се спречава распадање тела

Непознате речи

Египатска мумија

Ковчег фараона Тутанхамона

Page 19: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

47

На вр хо ви ма зи гу ра та че сто су по ста вља не оп сер ва то ри је из ко јих се по сма тра ло не бо. От кри ли су да се по сма тра њем кре-та ња не бе ских те ла мо же ме ри ти вре ме, што је би ло вр ло ва жно за пла ни ра ње по љо при вред них ра до ва и сла вље ње вер ских пра-зни ка. Ме со по там ски астро но ми су ду жи ну го ди не ве зи ва ли за кре та ње Ме се ца те је она има ла 354 да на. Зна ли су да се вре ме мо же од ре ди ти и у од но су на кре та ње Сун ца и да та ква го ди на тра је 365 да на. Го ди ну су де ли ли на 12 ме се ци, а не де љу на 7 да на.

За јед но с астро но ми јом, у ме со по там ским гра до ви ма раз ви ја-ла се и астро ло ги ја. Ве ро ва ли су да не бе ска те ла ути чу на жи во те љу де и да се на осно ву њих мо же пред ви де ти бу дућ ност. По че ли су да из ра ђу ју хо ро ско пе – нај ста ри ји хо ро скоп ски зна ци от кри-ве ни су упра во у су мер ским гра до ви ма.

О хи ги је ни се та ко ђе во ди ло ра чу на. У ме со по там ским гра-до ви ма је по сто ја ла ка на ли за ци ја, а ако би се по ја ви ле бо ле сти, ле чи ли су их ве шти ле ка ри. Ипак, јед на од нај че шћих бо ле сти ста нов ни ка Ме со по та ми је би ла је жу ти ца. За не са ве сне ле ка ре Ха му ра би јев за ко ник пред ви ђа и ка зне. По себ но об у че ни ле ка ри (ве те ри на ри) би ли су за ду же ни за ле че ње жи во ти ња.

Ма те ма ти ка је та ко ђе би ла раз ви је на. Ста нов ни ци Ме со по-та ми је ко ри сти ли су по себ не зна ке за бе ле же ње бро је ва, а по-зна ва ли су и ну лу. Уме ли су да са би ра ју, од у зи ма ју, мно же и де ле. Су мер ци су пр ви круг по де ли ли на 360 сте пе ни. Око 3500. го ди не пре н. е. Су мер ци су из у ме ли то чак и пр ви су на род ко ји је по чео да ко ри сти је дра и сна гу ве тра за пло вид бу.

1. Набројте египатска божанства.2. Који је народ Старог истока веровао у једног бога?3. Објасните сличност између клинастог писма и хијероглифа.4. Какво је писмо алфабет?5. Које науке су развили и неговали народи Старог истока?

Питања и задаци

5000. 4000. 3000. 2000. 1000. 1. 1000.

ЕГИПАТ

1650. 1200.

2200. 612.

3600. 2400. 1900. 538.

3100. 30.

АСИРИЈА

ХЕТИТИ

СУМЕР АКАД

1.п р е н о в е е р е новa ерa

Државе са центром у ВАВИЛОНУ

Лента времена – Стари исток

Вавилонска мапа света

Капија богиње Иштар

Page 20: ISTORIJA 5.RAZRED

48

СТАРИ ИСТОК

Пр о верите, обновите, научите!

Коју територију је обухватао Стари исток?Зашто су прве државе настале на Старом истоку?Који је град био прва престоница уједињеног Египта?Који су народи створили државе на простору Месопотамије?Који су феничански градови били значајна трговачка средишта? Како се делило становништво Месопотамије?У чијем су власништву били робови у Египту?Какав је био свакодневни живот становника Месопотамије?Како су Египћани проводили слободно време?Које су намирнице користили становници Месопотамије? Шта су пирамиде и које су најпознатије?Шта су зигурати и где су грађени?Која су божанства поштовали народи Старог истока?По чему се верска схватања Јевреја разликују од веровања других народа Старог истока? Која су писма користили народи Старог истока и у чему су њихове сличности и разлике?

1.

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ?ДА

Сумерци

Page 21: ISTORIJA 5.RAZRED

49

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

49

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTEПБ

Повежите личности с одговарајућим појмовима:

Рамзес IIСаргонХамурабиНабополасарКир ВеликиСоломон

ВавилонПерсијаЕгипатХалдејциАкадЈеврејска држава

2.

По ве жи да ту ме на лен ти са до га ђа ји ма.1.

3000. г.пре н. е.

1650. г.пре н. е.

671. г.пре н. е.

586. г.пре н. е.

538. г.пре н. е.

30 г.пре н. е.

1) Римљани освајају Египат 2) Кир Велики осваја Вавилон 3) Настанак хетитске државе 4) Уједињење Горњег и Доњег Египта 5) Асирци освајају Египат 6) Небухаднезар осваја Јерусалим

3.

ЗАДАТАК: Погледајте карту Старог истока и илустрације о животу ста-новништва овог простора. Затим од- говорите на питања и решите зада-так.

Које велике реке протичу кроз ово подручје?Зашто су државе Старог истока на- стале у долинама река или на мор-ској обали?Размислите на који је начин рељеф утицао на занимања становништва Старог истока.

Саргон

Page 22: ISTORIJA 5.RAZRED

50

СТАРИ ИСТОК

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчарРВ

ВЕЖБАЈТЕ као историчарВГ

Об но ви те лек ци ју о дру штви ма Ста рог ис то ка. Под се ти те се основ них дру штве них гру па у Егип ту и Ме со по та ми ји и раз ми сли те о слич но сти ма и раз ли ка ма ме ђу њи ма.

1.

Под се ти те се бо жан ста ва на ро да Ста рог ис то ка. Об ја сни те ка ко су ве ро-ва ња на ро да Ста рог ис то ка ути ца ла на њи хов на чин жи во та. Уочи те узро-ч но-по сле дич не ве зе из ме ђу на чи на са хра њи ва ња и вер ских схва та ња у Егип ту и Ме со по та ми ји.

2.

О ду жно сти ма ве зи ра, нај ва жни јег чи нов ни-ка у ста ром Егип ту, го во ре тек сто ви са чу ва ни на зи до ви ма њи хо вих гроб ни ца. На уч ни ци су ове тек сто ве на зва ли „Ду жно сти ве зи ра“.

„Он по ста вља чи нов ни ке у Гор њем и До њем Егип ту… Сва ка че ти ри ме се ца они га из ве шта-ва ју о све му што се до га ђа. Под но се му на пи-са не из ве шта је и из но се сво је ми шље ње.

Он опре ма вој ску ко ја ће пра ти ти фа ра о на на се вер и југ...

Он са ве ту је управ ни ке гра до ва и управ ни ке окру га да ору и жа њу.

Он по ста вља су ди је...Ве зир од ре ђу је гра ни це сва ког окру га, сва-

ке ба ште, свих има ња хра мо ва, сва ке њи ве.“

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о дужностима везира,одговорите на питање и решите задатак.

1.

Дужности везира

о

Које су дужности обављали везири у старом Египту?Покушајте да закључите са ким је све сарађивао везир у обављању својих дужности.

3.

ЗАДАТАК: По гле дај те илу стра ци је пи са-ма Ста рог ис то ка и од го во ри те на пи та ња.

По че му је кли но пис до био на зив?На ко јим ма те ри ја ли ма се пи са ло на Ста ром ис то ку?Какав је био положај писара у Египту?Зашто су Грци хијероглифе назвали „светим знацима“?Ко је створио алфабет и по чему се ово писмо разликовало од клинописа и хијероглифа?

Page 23: ISTORIJA 5.RAZRED

51

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5151

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Раз ми сли те за што вој ник па ти и ако је сло бо дан и ако је за ро бљен.Ко је за ни ма ње пи сац овог тек ста пре по ру чу је чи та о цу?

2.

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора о добрим и лошим занимањима у старом Египту, решите задатак и одговорите на питање.

На еги пат ским па пи ру си ма за бе ле же не су и по у ке пи са-ра на ме ње не уче ни ци ма пи-сар ског за на та. Да би ис та кли све пред но сти пи сар ског по-зи ва, ко ји се ве о ма це нио и омо гу ћа вао на пре до ва ње у дру штву, учи те љи су сво јим ђа ци ма по ку ша ва ли да при-ка жу ма не дру гих за ни ма ња. На па пи ру су из 12. ве ка пре н. е. опи са не су те шко ће вој-нич ког по зи ва.

„До ђи, опи са ћу ти не да ће вој ни ка иако су ње го ви ко-ман дан ти број ни.... По што су

вој ни ка про бу ди ли у зо ру, во-де га као што се во ди ма га рац. Он ра ди док сун це не за ђе. Он је гла дан и ње гов сто мак му че бо ло ви... Ка да до би је сле до ва-ње јеч ма, и ка да је осло бо ђен слу жбе, тај је чам ви ше ни је до бар за мле ве ње. По зван је због Си ри је, и не ма вре ме на да се од мо ри.. Не ма ни оде-ћу ни сан да ле.... За вре ме ду-гог мар ша пре ко бр да он пи је во ду сва ки тре ћи дан, она је уста ја ла и има укус со ли. Ње-го во те ло раз ди ре бо лест. Не-при ја тељ је сти гао и оп ко лио

га стре ла ма, жи вот га на пу шта. Го во ре му: ‘По жу ри, на пред, о хра бри вој ни че! По бе ди да би се тво је име пам ти ло!’... Би ло да је сло бо дан или за ро бљен, вој ник па ти. Ако по бег не и оде ме ђу де зер те ре, сви ње го ви ће би ти за тво ре ни. Он уми-ре на иви ци пу сти ње, и не ма ни ко га да ове ко ве чи ње го во име. Смрт му је те шка као што му је и жи вот био те жак... Бу-ди пи сар и спа си се бе да не бу-деш вој ник. Не мој би ти вој ник и спа си ћеш се бе му ка.“

До бра и ло ша за ни ма ња у ста ром Егип ту

Египатски војници

Page 24: ISTORIJA 5.RAZRED

52

СТАРИ ИСТОК

РАДИОНИЦАПрочитајте наведене чланове Хамурабијевог законика и размислите зашто су казне биле тако строге у поређењу са данашњим законима.

На ро ди Ста рог ис то ка по зна ва ли су пи са но и оби-чај но пра во. Је дан од нај ста ри јих са чу ва них пи са-них за ко на са про сто ра Ме со по та ми је је сте Ха му-ра би јев за ко ник.

„§ 22. Ако не ко из вр ши раз бој ни штво и бу де ухва-ћен, да се уби је.

§ 53. Ако је не ко су ви ше лењ да одр жа ва сво ју бра ну и на њој се на пра ви отвор и во да пре пла ви по ље, не ка на док на ди жи то ко је је уни ште но.

§ 59. Ако не ко, без зна ња го спо да ра ба ште, у ту-ђој ба шти од се че др во, пла ти ће по ла ми не сре бра.

§ 117. Ако не ко за ду жи сво ју же ну, си на или кћер про да за но вац или у ду жнич ко роп ство, три го ди не ра ди ће у ку ћи куп ца или го спо да ра ду га, у че твр тој го ди ни пу сти ће их на сло бо ду.

§ 196. Ако не ко дру го ме уни шти око, да се уни шти ње го во око.“

Ха му ра би јев за ко ник

КОРАК НАПРЕДКД

Хамурабијев законик

Page 25: ISTORIJA 5.RAZRED

53

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

5353

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОЈЕКАТ

Смислите неколико речи које је могуће написати хијероглифима.

A Б В Г Д

Ђ И Л К М

Н П Р С Т

У Ф Х Ч Ш

Page 26: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА5

Page 27: ISTORIJA 5.RAZRED

Упо ре до са ве ли ким до га ђа ји ма грч ке и хе ле ни стич-ке исто ри је у за пад ном де лу Сре до зе мља на ста ја ла је и уз ди за ла се но ва ци ви ли за ци ја. Ње ни но си о ци би ли су Ри мља ни. Рим је, то ком не ко ли ко ве ко ва, од гра да--др жа ве у Ита ли ји из ра стао у моћ ну си лу. Ње на сна га по чи ва ла је, ве ро ва ло се, на склад ном др жав ном уре-ђе њу и сна жној и до бро ор га ни зо ва ној вој сци. Рим ска др жа ва је у свом нај ве ћем оби му об у хва та ла чи та во Сре до зе мље и ве ли ки део он да по зна тог све та. Мно-го број не на ро де ко ји су ула зи ли у њен са став спа ја ла је за јед нич ка кул ту ра. Ста ро се де о ци су од Ри мља на при ма ли ла тин ски је зик, оби ча је и вер ска схва та ња, што је до при но си ло ства ра њу је дин ства у рим ској др-жа ви. Мо же мо сло бод но ре ћи да је рим ска кул ту ра, по ред грч ке и хе ле ни стич ке, још је дан те мељ на ко јем по чи ва ци ви ли за ци ја са вре ме не Евро пе.

Римски славолук

Тема V

Page 28: ISTORIJA 5.RAZRED

96

Ро мул и Рем

Ле ген да ка же да су Рим осно ва ла бра ћа бли зан ци Ро мул и Рем. Они су ро ђе ни у гра ду Ал ба Лон ги, где је њи хов де да био краљ. Ње гов брат је тек ро ђе не бли зан це ба цио у Ти бар. При гра-бив ши кра љев ску власт же лео је да за тре бра то вље ву по ро ди цу. Ка да је кор па с бе ба ма до спе ла до оба ле, њи хов плач чу ла је јед на ву чи ца. Она их је спа сла и по до ји ла. Ка сни је их је про на шао не ки па стир ко ји их је от хра нио као сво је си но ве.

Ка да су од ра сли, Ро мул и Рем осве ти ли су свог де ду и вра ти ли му пре сто у Ал ба Лон ги. По том су од лу чи ли да на ме сту где их је ву чи ца про на шла осну ју град. У то ку град ње зи ди на бра ћа су се по сва ђа ла. Ру га ју ћи се, Рем је пре ско чио пре ко бе де ма ко је је гра дио Ро мул. Раз ја рен, Ро мул је убио бра та. По том је осно вао град ко ји је, ка ко су Ри мља ни ве ро ва ли, по ње му на зван Рим.

Осни ва ње Ри ма

Град Рим про сти рао се на се дам бре жу ља ка на ле вој оба ли ре ке Ти бар. Осно ван је, пре ма пре да њу, 753. го ди не пре н. е. Ар хе о ло шка ис ко па ва ња су по ка за ла да је нај ста ри је на се ље на бре жуљ ци ма на ста ло знат но ра ни је, око 1000. го ди не пре н. е.

АНТИЧКИ РИМ

Вучица доји Ромула и Рема

Исто ри ју Хе ла де су у 5. ве ку пре н. е. обе ле жи ли грч ко-пер-сиј ски ра то ви и Пе ло по не ски рат, али и успон и раз вој де-

мо кра ти је у Ати ни. У 4. сто ле ћу пре н. е. ма ке дон ски кра ље ви по ко ри ли су грч ке по ли се и сру ши ли Пер сиј ско цар ство. Исто-вре ме но са овим до га ђа ји ма, у Ита ли ји се уз ди за ла но ва си ла. То је би ла рим ска др жа ва. Рим је то ком 5. и 4. ве ка пре н. е. од гра да-др жа ве из ра стао у моћ ну си лу. У ста ром ве ку се ве ро ва ло да је успон ду го вао до бром и по сто ја ном др жав ном уре ђе њу.

Латински ратник

1.ОСНИВАЊЕ И УСПОН РИМА

Етрурски ратник

Page 29: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

97

Др жав но уре ђе ње Ри ма

Ри мом су од ње го вог осни ва ња вла да ли кра ље ви. Би ло их је се дам, а пр ви је био осни вач гра да Ро мул. Рим ски кра ље ви би ли су вр хов ни за по вед ни ци вој ске, су ди је и све ште ни ци. По след њи ме ђу њи ма вла дао је ве о ма су ро во. Због то га је 509. го ди не пре н. е. зба чен с пре сто ла. По том је у Ри му ус по ста вље но но во др-жав но уре ђе ње – ре пу бли ка.

Рим ском др жа вом су у до ба ре пу бли ке упра вља ла дво ји ца кон зу ла. Они су би ли вр хов ни за по вед ни ци вој ске. У ми ру су во ди ли др жав не по сло ве. Њи хо ва ду жност би ла је вре мен ски огра ни че на: тра ја ла је го ди ну да на. Кон зу ли су се у упра вља њу др жа вом са ве то ва ли са се на том. Ово те ло има ло је на ро чи то зна чај ну уло гу у во ђе њу спољ не по ли ти ке. У Ри му су по сто ја ле и на род не скуп шти не. Оне су до но си ле за ко не и би ра ле кон зу ле. Има ле су и пра во да об ја вљу ју рат и скла па ју мир.

Дру штве но уре ђе ње Ри ма

Рим ски гра ђа ни де ли ли су се на па три ци је и пле беј це. Па три-ци ји су би ли ари сто кра те, љу ди пле ме ни тог по ре кла. Пле беј ци су би ли „оби чан на род“: за на тли је, тр гов ци и се ља ци. У по чет ку су са мо па три ци ји мо гли да уче ству ју у упра вља њу рим ском др-жа вом. Пле беј ци су би ли ли ше ни по ли тич ких пра ва. Има ли су оба ве зу да пла ћа ју по рез и слу же у вој сци.

Пле беј ци су се го то во два сто ле ћа бо ри ли да до би ју иста пра ва као и па три ци ји. Од би ја ли су да бра не др жа ву од спољ них не при-ја те ља. Не ко ли ко пу та су се чак и исе ли ли из Ри ма. Тај чин на зи ва се се це си јом. Бор ба пле бе ја ца за по ли тич ка пра ва за вр ше на је у пр вој по ло ви ни 4. ве ка пре н. е. Од 367. го ди не пре н. е. они су мо гли би ти би ра ни за кон зу ле. На тај на чин су из јед на че ни са па три ци ји ма.

Осим па три ци ја и пле бе ја ца, у рим ској др жа ви би ло је и мно-штво ро бо ва ко ји су оба вља ли нај ра зли чи ти је по сло ве.

Ла ти ни и Етрур ци

У пр вим ве ко ви ма сво је исто ри је Рим ни је био ни шта моћ ни ји од дру гих гра до ва-др жа ва у Ита ли ји. То раз до бље обе ле же но је ра то ви ма про тив су се да – Ла ти на и Етру ра ца. Са Ла ти ни ма је по чет ком 5. ве ка пре н. е. скло пљен са вез.

Ме ђу нај о па сни јим не при ја те љи ма рим ске др жа ве би ли су Ве ји. То је етрур ски град на де сној оба ли Ти бра, бли зу Ри ма. Ри-мља ни су про тив Ве ја ра то ва ли три пу та. Осво ји ли су их по сле де се то го ди шње оп са де (по чет ком 4. ве ка пре н. е.). Из во ри бе ле-

Гу ске спа са ва ју Ка пи тол

По чет ком 4. ве ка пре н. е. у сред њу Ита ли ју су са се ве ра про др ли Га ли и осво ји ли и сам Рим. Је ди но је бре-жу љак Ка пи тол остао ван њи хо вог до ма ша ја. Тит Ли ви је пре но си при чу о то ме ка ко су га спа сле гу ске по све-ће не бо ги њи Ју но ни.

„Ка пи тол се на шао у ве ли кој опа-сно сти. Га ли су но ћу, при ме се чи ни, сти гли до вр ха у та квој ти ши ни да су за ва ра ли не са мо стра жа ре, не го и псе, ко ји су ина че осе тљи ви на ноћ-не шу мо ве. Ме ђу тим, ни су мо гли да из не на де гу ске по све ће не Ју но ни и по ште ђе не иако је вла да ла ве ли-ка оску ди ца у хра ни. Оне су спа сле ствар. На њи хо во га ка ње и ле пе-та ње кри ли ма про бу дио се Мар ко Ман ли је ко ји је био ис ку сан рат ник. Згра бив ши оруж је уз бу нио је оста ле. Док су они хитро по ска ка ли, обо рио је јед ног Га ла ко ји се већ био по пео на врх. Тај сво јим па дом по ву че оне ко ји су му ста ја ли нај бли же. Уско ро су се са ку пи ли и оста ли Ри мља ни и збу ни ли не при ја те ља ба ца ју ћи стре-ле и ка ме ње. За тим се це ла ко ло на Га ла, па да ју ћи, сру чи ла у су но врат.“

Римски сенатори

Портрет римског патриција

ју ру у у р

Page 30: ISTORIJA 5.RAZRED

98

АНТИЧКИ РИМ

же да су ис ко па ли под зем ни про лаз ис под бе де ма и та ко про др-ли у град.

Ри мља ни су по сле осва ја ња Ве ја за го спо да ри ли сред њом Ита-ли јом. На се ве ру су по ко ри ли број не етрур ске гра до ве. На ју гу су са вла да ли Сам ни те, пле ме ко је је жи ве ло у ср цу пла нин ског ма си ва Апе ни на.

Та рент и Пир

По сле осва ја ња сред ње Ита ли је рим ска власт и ути цај ши ри-ли су се ка ју гу. То је до ве ло до су ко ба са Та рен том. Овај град био је нај моћ ни ја грч ка ко ло ни ја на ју гу Апе нин ског по лу о стр ва.

Етрур ци

Етрур ци су у ста ром ве ку жи ве ли у сред њој Ита ли ји, из ме ђу ре ке Ар-но, на се ве ру, и Ти бра, на ју гу. Ни ка да ни су ство ри ли је дин стве ну др жа ву. Жи ве ли су у гра до ви ма-др жа ва ма ко-ји ма су вла да ли кра ље ви. Ба ви ли су се зе мљо рад њом, за нат ством и тр го-ви ном. Раз вит ку зе мљо рад ње на ро-чи то је до при но си ло то што су зна ли ка ко да по мо ћу мре же ка на ла ису ше мо чвар но зе мљи ште. Тр го вач ке ве-зе одр жа ва ли су са Гр ци ма из Ве ли ке Грч ке и са Кар та ги ном, фе ни чан ском ко ло ни јом у се вер ној Афри ци.

Етрур ци су за со бом оста ви ли зна чај не кул тур не те ко ви не. Њи хо-ви ва ја ри су, слич но хе ле ни стич ким, при ка зи ва ли љу де она ко ка ко су из-гле да ли. Сем то га, Етрур ци су сли ка-ли ле пе фре ске жи вих бо ја. На њи ма су че сто пред ста вља ли при зо ре из сва ко днев ног жи во та (нпр. пле са чи-це, сви рач на фру ли, рва чи, итд.).

Етрур ска ре ли ги ја би ла је слич на грч кој и рим ској. Вр хов ни бог Ти-ни ја био је, по пут Зев са и Ју пи те ра, го спо дар му ња и гро мо ва. Етрур ци су на ро чи ту па жњу по све ћи ва ли про ри ца њу. Чи та ли су бу дућ ност из утро ба жр тво ва них жи во ти ња или из ле та пти ца.

Етрур ци су то ком 5. и 4. ве ка пре н. е. че сто ра то ва ли са Ри мом. Упр-кос то ме, Ри мља ни су од њих при-ми ли мно ге кул тур не те ко ви не (нпр. пи смо, гла ди ја тор ске игре, ве шти ну про ри ца ња).

Италија до средине 3. века пре н. е.

Етрурска гозба

Page 31: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

99

Та рен тин ци ни су има ли вој ску ко ја би се мо гла су прот ста ви ти Ри мља ни ма. Због то га су се обра ти ли Пи ру, кра љу Епи ра, у за пад-ној Грч кој. Он је при хва тио по зив са ња ју ћи о осва ја њу Ита ли је и за пад ног Сре до зе мља. То би био пр ви ко рак у ства ра њу кра љев-ства рав ног Алек сан дро вом.

Пир је на по чет ку ра та по сти зао успе хе. Имао је зна чај ну пред-ност у од но су на рим ске сна ге. Из Епи ра је до вео до бро уве жба ну и ис ку сну вој ску. Ње го ви бој ни сло но ви се ја ли су страх и па ни ку ме ђу рим ским вој ни ци ма. По пут мо дер них тен ко ва, про би ја ли су не при ја тељ ски бој ни ред.

За хва љу ју ћи ис ку сним вој ни ци ма и сло но ви ма Пир је по бе дио у две ма ве ли ким бит ка ма у ју жној Ита ли ји. Оба успе ха ко шта-ла су га ве ли ких гу би та ка у људ ству. Из во ри бе ле же да је по сле дру ге бит ке сво јим при ја те љи ма ре као: „Ако Ри мља не по бе ди мо још јед ном, пот пу но ће мо про па сти.“ Због то га из раз „Пи ро ва по бе да“ и да нас озна ча ва по бе ду из во је ва ну уз те шке гу бит ке.

Пи ро ви ус пе си ни су обес хра бри ли Ри мља не, са мо су про бу-ди ли њи хов гнев и рас плам са ли же љу за по бе дом. Ри мља ни су од лу чу ју ћи уда рац Пи ру за да ли у бо ју код гра да Бе не вен та (275. го ди не пре н. е.). Њи хо ви стрел ци ус пе ли су да по пла ше сло но ве. Жи во ти ње су се да ле у бег, га зе ћи свој бој ни ред. Пир се по сле овог по ра за вра тио у Грч ку, а Ри мља ни су вр ло бр зо за го спо да-ри ли чи та вом Ита ли јом.

Ка мил (4. век пре н. е.)

Мар ко Фу ри је Ка мил био је је дан од чу ве них рим ских вој ско во ђа. За-слу жан је за осва ја ње Ве ја (396. го-ди не пре н. е.). По по врат ку из Ве ја Ка мил је пао у не ми лост. Оп ту жен је да је за се бе при гра био део бо га тог рат ног пле на. Због то га је осу ђен на из гнан ство.

Не пу ну де це ни ју по сле осва ја ња Ве ја Ри мља ни су се су о чи ли с но вом озбиљ ном опа сно шћу. У сред њу Ита-ли ју про др ли су Га ли ко ји су жи ве ли на се ве ру, у до ли ни ре ке По. Они су 390. го ди не пре н. е. осво ји ли Рим. Из во ри бе ле же да су опљач ка ли и спа ли ли чи тав град. Ван до ма ша ја Га ла остао је је ди но бре жу љак Ка-пи тол. Ње го ве бра ни о це су у то ку ноћ ног на па да про бу ди ле гу ске по-све ће не бо ги њи Ју но ни.

Су о че ни са не ми нов ном про па-шћу Ри мља ни су се обра ти ли Ка-ми лу. Он је по но во по ста вљен за вр хов ног за по вед ни ка вој ске (389. го ди не пре н. е.). Ка мил је, ка ко ка жу из во ри, оку пио 20.000 љу ди. У ме ђу-вре ме ну су се ме ђу Га ли ма у Ри му по ја ви ле бо ле шти не. Му чи ла их је и вру ћи на на ко ју ни су би ли на ви кли. Га ли су због то га при хва ти ли пре да ју Ри мља на. Ри мља ни су се, пак, на то од лу чи ли из гу бив ши сва ку на ду да ће им Ка мил до ћи у по моћ. У тре нут-ку пре да је зла та за от куп, у гал ском та бо ру по ја вио се Ка мил. Ре као је Га-ли ма да узму ва гу и те го ве. На ре дио им је да оду јер Ри мља ни отаџ би ну из не во ље из ба вља ју гво жђем, а не зла том. Га ли су се по ву кли ван Ри ма, а Ка мил их је по сле из ве сног вре ме-на на пао. Пу ни са мо по у зда ња, ње го-ви вој ни ци по бе ди ли су Га ле.

Краљ Пир

1. Ка ко гла си ле ген да о Ро му лу и Ре му?2. Опи ши те др жав но уре ђе ње Ри ма.3. Опи ши те дру штве но уре ђе ње Ри ма.4. На ко ји су на чин Ри мља ни за вла да ли сред њом Ита ли јом?5. Због че га су Ри мља ни до шли у су коб са Пи ром?

Питања и задаци

Рањени галски ратник

Page 32: ISTORIJA 5.RAZRED

100

Рим ска вој ска

Рим је од гра да на оба ли Ти бра до пре сто ни це свет ског цар-ства из ра стао за хва љу ју ћи до бро ор га ни зо ва ној, опре мље ној и об у че ној вој сци. Основ на је ди ни ца рим ске вој ске би ла је ле ги ја. Са ста вље на од пе ша ка и ко ња ни ка, сва ка ле ги ја бро ја ла је око 6.000 љу ди. Рим ски вој ни ци би ли су на о ру жа ни ла ким и те шким ко пљи ма и крат ким ма че ви ма. Но си ли су окло пе, шти то ве и шле-мо ве. Од шти то ва су че сто пра ви ли тзв. кор ња че: на сту па ли би зби је ни је дан уз дру гог, др же ћи шти то ве из над гла ва и ус пра вље-не са стра не. На тај на чин су би ли пот пу но за шти ће ни од на па да не при ја тељ ских стре ла ца.

Рим ске ле ги је би ле су нај сна жни ја вој на си ла ста рог све та за-хва љу ју ћи по што ва њу ди сци пли не и не пре кид ном ве жба њу. Ле-ги о на ри су у ми ру сва ко днев но ве жба ли, под буд ним оком сво јих офи ци ра и вој ско во ђа. Че сто су оба вља ли и ра зно вр сне дру ге по сло ве: гра ди ли су во до во де, пу те ве и мо сто ве пре ко ре ка. У рим ским ле ги ја ма вла да ла је стро га ди сци пли на. Уко ли ко би је пре кр ши ли, вој ни ци су би ли ка жња ва ни, нај че шће ба ти на ма.

Пун ски ра то ви

По што су по ко ри ли Ита ли ју, Ри мља ни су то ком сле де ћих сто-ле ћа за го спо да ри ли чи та вим Сре до зе мљем. Ја ча ње и успон Ри ма до ве ли су нај пре до су ко ба са Кар та ги ном. Ова фе ни чан ска ко-ло ни ја у се вер ној Афри ци би ла је нај моћ ни ја др жа ва у за пад ном

АНТИЧКИ РИМ

Рим је, пре ма пре да њу, осно ван 753. го ди не пре н. е. То ком пр вих сто ле ћа сво је исто ри је из ра стао је од гра да-др жа ве

на оба ли Ти бра у моћ ну си лу. Ри мља ни су по чет ком 3. ве ка пре н. е. го спо да ри ли сред њом Ита ли јом. По том су, ра ту ју ћи про-тив грч ког гра да Та рен та и епир ског кра ља Пи ра, по ко ри ли и обла сти на ју гу.

Римски легионар

2.РИМ КАО СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ СВЕТА

Опре ма ле ги о на ра

У ста ром ве ку се ве ро ва ло да су Ри мља ни осво ји ли го то во цео по-знати свет за хва љу ју ћи до број вој-сци. Опре му ле ги о на ра опи сао је, из-ме ђу оста лих, и исто ри чар По ли би је:

„Рим ско на о ру жа ње са сто ји се, нај пре, од шти та. Штит је са ста вљен од две да ске сле пље не леп ком до-би је ним пре ра дом ко же би ка. Спо-ља је пре сву чен ла не ним плат ном, а он да го ве ђом ко жом. Гор ња и до ња иви ца за шти ће не су гво зде ним ра-мом ко ји га шти ти од уда ра ца ма чем. На сре ди ни има гво зде но ис пуп че-ње ко је за у ста вља ка ме ње, ко пља и уоп ште те шко оруж је. Ле ги о на ри но се и брон за ни шлем и штит ни ке за пот ко ле ни це. Ко нач но, ки те се и пур пур ним или цр ним пе ри ма. Ка-да на гла ву ста ви пера и узме оста-ло на о ру жа ње, сва ки чо век из гле да дво стру ко ве ћи не го што је сте. Он пред ста вља леп и стра шан при зор за не при ја те ље.“

„Корњача“

Page 33: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

101

де лу Сре до зе мља. Рас по ла га ла је ја ком фло том и по се ди ма на Си-ци ли ји и на оба ла ма Ибе риј ског по лу о стр ва, тј. Шпа ни је. Бор ба Ри ма и Кар та ги не тра ја ла је, са пре ки ди ма, ви ше од 150 го ди на (264–146. го ди не пре н. е.).

Три ра та ко је су Ри мља ни во ди ли про тив Кар та ги ња на по зна-та су под на зи вом пун ски ра то ви, јер су Ри мља ни Кар та ги ња не зва ли Пу ни ма. Пр ви пун ски рат за вр шен је рим ским осва ја њем Си ци ли је. Нај те жи и нај о па сни ји по Рим био је Дру ги пун ски рат (218–201. го ди не пре н. е.). Кар та гин ском вој ском за по ве дао је Ха ни бал, је дан од нај ве ћих вој ско во ђа ста рог све та. Он је од-лу чио да из не на ди Ри мља не та ко што ће на Ита ли ју уда ри ти са се ве ра. Због то га је сво ју вој ску коп не ним пу тем – из Шпа ни је пре ко Га ли је – до вео у се вер ну Ита ли ју. Нај те жи део пу та био је пре ла зак пре ко Ал па. Ха ни бал је на те шко про ход ним пре во ји ма и уским ста за ма за тр па ним сне гом из гу био мно штво љу ди, ко ња и сло но ва.

По што се са Ал па спу стио у се вер ну Ита ли ју, Ха ни бал је стао да ни же рат не успе хе. По бе дио је Ри мља не у три ве ли ке бит ке – два пу та у до ли ни ре ке По и тре ћи пут код Тра зи мен ског је зе ра у Етру ри ји (217. го ди не пре н. е.). Кар та гин ска вој ска на пре до ва ла је кроз Ита ли ју пу сто ше ћи и пљач ка ју ћи све пред со бом. Су о че ни са ве ли ком опа сно шћу Ри мља ни су се од лу чи ли за но ву так ти ку. По што је пун ска вој ска би ла ве о ма ис ку сна, из бе га ва ли су отво-ре не бит ке. Упу шта ли су се са мо у ма ње окр ша је, на сто је ћи да оте жа ју снаб де ва ње не при ја те ља на мир ни ца ма. Ка да су се ко нач-но од ва жи ли на отво ре ну бит ку, пре тр пе ли су још је дан стра шан по раз: рим ска вој ска го то во је уни ште на 216. го ди не пре н. е. код гра да Ка не у ју жној Ита ли ји. По сле бит ке стра хо ва ло се и од па да са мог Ри ма. У гра ду се уз ви ки ва ло: „Ха ни бал је пред вра ти ма!“

Ха ни бал ни је ис ко ри стио пред ност ко ју је сте као по бе дом код Ка не. Ри мља ни су ус пе ли да об но ве сна ге и при мо ра ју га да се по-ву че из Ита ли је. На кра ју су из Дру гог пун ског ра та они иза шли као по бед ни ци. Од лу чу ју ћу по бе ду из во је ва ли су у бо ју код гра да За ме у се вер ној Афри ци (202. го ди не пре н. е.). Моћ Кар та ги не ко нач но је сло мље на сре ди ном 2. ве ка пре н. е. Град је осво јен и ра зо рен до те ме ља.

Упо ре до са пун ским ра то ви ма Ри мља ни су по сте пе но по ко ра-ва ли и хе ле ни стич ке кра ље ви не у ис точ ном Сре до зе мљу. По след-ња је би ла Еги пат, ко ји је осво јен тек 31. го ди не пре н. е. Та да је Сре до зем но мо ре ко нач но по ста ло „рим ско је зе ро“.

Осва ја ње Га ли је

Сре ди ном 1. ве ка пре н. е. Ри мља ни су сво ју власт про ши ри ли на Га ли ју (да на шња Фран цу ска). Га ле ни је би ло ла ко по бе ди ти јер су би ли хра бри и до бри рат ни ци. Чу ве ни вој ско во ђа Ју ли је Це зар

Ха ни бал пре ла зи мо чва реу до ли ни Ар на

У Дру гом пун ском ра ту Ха ни бал је из не на дио Ри мља не та ко што је на-пао Ита ли ју. Из до ли не ре ке По про-дро је у Етру ри ју, пре шав ши мо чва ре у до ли ни ре ке Ар но. О не да ћа ма на том пу ту све до чи овај од ло мак из из-во ра:

„Ибе ри ма (тј. Шпан ци ма) и Ли биј-ци ма је на мар шу кроз мо чва ре тло би ло још чвр сто, та ко да су про шли без ве ћих те шко ћа. Га ли су, ме ђу-тим, те шко на пре до ва ли јер је во да у мо чва ри већ би ла уз бур ка на, а тло из га же но. Ко њи ца, ко ја им је би ла за ле ђи ма, оне мо гу ћа ва ла им је да се вра те на траг. Це ла вој ска се нај ви ше му чи ла због не спа ва ња – че ти ри да-на и три но ћи су без пре стан ка мар-ши ра ли кроз во ду. Од то вар них жи-во ти ња нај ве ћи део је на ли цу ме ста про па дао кроз муљ и стра да вао, чи-не ћи ти ме бар јед ну услу гу љу ди ма. Се де ћи на њи ма и на на го ми ла ном пр тља гу др жа ли су се из над во де, и на тај на чин би пре спа ва ли бар ма-ли део но ћи. Мно гим ко њи ма су због ду го трај ног хо да ња кроз бла то от па-ла ко пи та. Сам Ха ни бал је је два, уз ве ли ке те шко ће, ус пео да пре ђе на је ди ном пре о ста лом сло ну. Тр пео је ве ли ке бо ло ве због те шке упа ле ока, због ко је је на кра ју око и из гу био.“

ле ги ја – основ на је ди ни ца рим ске вој ске

Непознате речи

Ханибал

Page 34: ISTORIJA 5.RAZRED

102

АНТИЧКИ РИМ

ра то вао је про тив њих пу них осам го ди на. Га ли су по след њи от-пор пру жи ли под зи ди на ма Але зи је. Пад овог утвр ђе ња озна чио је по ко ра ва ње Га ли је.

Про вин ци је

Ри мља ни су за не што ма ње од три сто ле ћа (сре ди на 3. ве ка пре н. е. – крај 1. ве ка пре н. е.) по ко ри ли ско ро чи тав та да по знати свет. Осво је не обла сти ван Ита ли је на зи ва ли су про вин ци ја ма. Пр ва је би ла Си ци ли ја, осно ва на по сле Пр вог пун ског ра та.

Сци пи он Афри ка нац

Пу бли је Кор не ли је Сци пи он је дан је од нај ве ћих рим-ских вој ско во ђа и др жав ни ка. Из во ри бе ле же да се ис та-као и сла ву сте као још као осам на е сто го ди шњи мла дић. Сци пи о нов отац био је вр хов ни за по вед ник рим ске вој ске у вре ме Ха ни ба ло вог ра та. По што је у јед ном бо ју те шко ра њен, на шао се оп ко љен не при ја те љи ма са свих стра на. Син му је од ва жно при ско чио у по моћ и спа сао га.

Ри мља ни су од по чет ка Дру гог пун ског ра та на сто ја ли да Кар та ги ња ни ма оду зму по се де у Шпа ни ји. На тај на чин би их осла би ли и Ха ни ба ла на те ра ли на по вла че ње из Ита ли-је. Не ко ли ко го ди на по сле бит ке код Ка не, за за по вед ни ка у Шпа ни ји по ста вљен је Сци пи он. По што је уве жбао вој ску, по чео је да ни же по бе де над пун ским сна га ма. Осво јио је

глав но кар та гин ско упо ри ште – Но ву Кар та ги ну (209. го ди-не пре н. е.). Пред сам на пад на град, у сну му се ука зао бог мо ра Неп тун и обе ћао му по моћ. Сци пи о но ви ус пе си су на кра ју при мо ра ли Кар та ги ња не да се по ву ку из Шпа ни је.

Сци пи он је за слу жан и за ко нач ну рим ску по бе ду у Дру-гом пун ском ра ту. Он је је ди ни вој ско во ђа ко ји је ус пео да по ра зи Ха ни ба ла. За по ве дао је рим ском вој ском у бо ју код За ме (202. го ди не пре н. е.). Ле ги о на ре је под ста као на бор бу по зи ва ју ћи их да се се те ра ни јих би та ка. Ре као је да ће, ако по бе де, по ста ти го спо да ри чи та вог све та. Бит ка код За ме ду го је тра ја ла, а по бе да је на кра ју при па ла Ри мља-ни ма. По сле скла па ња ко нач ног ми ра Сци пи он је до био на ди мак Афри ка нац.

Римска држава у доба републике

Page 35: ISTORIJA 5.RAZRED

103

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Про вин ци ја ма су упра вља ли на ме сни ци ко ји су до ла зи ли из Ри ма. Ста нов ни ци про вин ци ја би ли су оба ве зни да рим ској др-жа ви пла ћа ју по рез. По ред то га, слу жи ли су и у рим ској вој сци, као пе ша ци и ко ња ни ци.

Ри мља ни су у про вин ци ја ма осни ва ли но ве гра до ве. Ста нов-ни ци ма су да ва ли рим ска гра ђан ска пра ва. Сва ку про вин ци ју је по сле осни ва ња за пљу ски вао та лас рим ских гра ђа на. Би ло је ту чи нов ни ка, вој ни ка, тр го ва ца, за на тли ја. Ста ро се де о ци су од њих при хва та ли рим ски на чин жи во та, кул ту ру и ла тин ски је зик. Све то убр за ва ло је про цес ро ма ни за ци је. Ро ма ни за ци ја је до при но-си ла ства ра њу је дин ства у огром ној рим ској др жа ви.

Осва ја ње Бал кан ског по лу о стр ва

На Бал кан ском по лу о стр ву су у исто риј ско до ба жи ве ли Или-ри (у за пад ним обла сти ма) и Тра ча ни (на ис то ку). У 4. ве ку пре н. е. у се вер не обла сти су се до се ли ли Кел ти, тј. Га ли. По ме ну ти на ро ди ра но су до шли у до дир са Гр ци ма и Ма ке дон ци ма. Ус по-ста вља ње ве за са су се ди ма на ју гу пре суд но је ути ца ло на кул тур-ни и по ли тич ки на пре дак Или ра, Кел та и Тра ча на. Вре ме ном су по че ли да се удру жу ју и ства ра ју пле мен ске са ве зе.

Рим ски про дор на Бал кан ско полу о стр во по чео је не по сред но пре из би ја ња Дру гог пун ског ра та. Или ри су у дру гој по ло ви ни 3. ве ка ство ри ли мо ћан пле мен ски са вез на ис точ ној оба ли Ја-дран ског мо ра. Би ли су по зна ти по гу са ре њу: њи хо ви бро до ви су на ју гу до пи ра ли све до оба ла Пе ло по не за. Че сто су пљач ка ли и рим ске тр го вач ке бро до ве. Ри мља ни су због то га три пу та ра то-ва ли про тив Или ра. По ко ри ли су их у 2. ве ку пре н. е.

Рим ска власт се по том по сте пе но ши ри ла ка уну-тра шњо сти Бал кан ског по лу о стр ва. Ста ро се де о ци су пру жа ли же сток от пор па је осва ја ње тра ја ло ду же од сто го ди на. За вр ше но је кра јем 1. ве ка пре н. е. Гра ни-ца је ус по ста вље на на Ду на ву. Та ко се и те ри то ри ја да на шње Ср би је на шла под рим ском вла шћу. Она је би ла по де ље на из ме ђу три про вин ци је. Нај ве ћи део је об у хва та ла Гор ња Ме зи ја. За пад на Ср би ја би ла је део Дал ма ци је, а се ве ро за пад на део Па но ни је.

1. Опи ши те оруж је и опре му ле ги о на ра.2. Об ја сни те због че га је до шло до су ко ба Ри ма и Кар та ги не.3. Ка да су и ка ко Ри мља ни осво ји ли Га ли ју?4. Ка кве је оба ве зе пре ма рим ској др жа ви има ло ста нов ни штво про вин ци ја?5. Ко је су рим ске про вин ци је по сто ја ле на те ри то ри ји да на шње Ср би је?

Питања и задаци

про вин ци ја – рим ска те ри то ри ја ван Ита ли је

ро ма ни за ци ја – про цес при хва та-ња рим ске кул ту ре и оби ча ја

Непознате речи

Трачка уметност

Полудраги камен са представом покоравања Далмације

Римске провинције на северу Балканског полуострва

Page 36: ISTORIJA 5.RAZRED

104

Про паст рим ске ре пу бли ке

Рим ску ре пу бли ку су то ком чи та вог 1. ве ка пре н. е. по тре са ли гра ђан ски ра то ви. Ови су ко би би ли су ре зул тат бор бе за власт ме ђу ис так ну тим др жав ни ци ма и вој ско во ђа ма. Пут осни ва њу цар ства утро је Ју ли је Це зар. Он је у гра ђан ском ра ту по бе дио свог про тив ни ка Пом пе ја. Та ко се рим ска ре пу бли ка на шла под ње го вом кон тро лом. Це зар је иза бран за до жи вот ног дик та то ра. То му је до не ло нео гра ни че на овла шће ња у упра вља њу др жа вом. При ста ли це ре пу бли ке би ле су не за до вољ не ова квим раз во јем до га ђа ја. Због то га је про тив Це за ра ско ва на за ве ра. Он је уби јен на сед ни ци Се на та 44. го ди не пре н. е.

Прин ци пат

Исто ри ја рим ског цар ства де ли се на два раз до бља: прин ци пат и до ми нат. До ба прин ци па та на зва но је по то ме што је цар био са мо прин цепс, тј. пр ви чо век др жа ве. Тра ја ло је од вла да ви не Ок та ви ја на Ав гу ста до кра ја 3. ве ка н. е.

Рим ско цар ство осно вао је Ок та ви јан Ав густ (27. го ди не пре н. е. – 14. годинe н. е.). Он је окон чао гра ђан ске ра то ве и ус по ста вио ду го же ље ни мир. Ав густ је знао да се Ри мља ни про ти ве нео гра-ни че ној вла сти јед ног чо ве ка и због то га ни је уки нуо ре пу бли ку. Он и ње го ви на след ни ци би ли су са мо пр ви љу ди рим ске др жа ве. Сва власт се, ме ђу тим, на ла зи ла у њи хо вим ру ка ма. Ца ре ви су би-ли вр хов ни за по вед ни ци вој ске. По ста вља ли су на ме сни ке ко ји су

Октавијан Август

АНТИЧКИ РИМ

Уста ром ве ку ве ро ва ло се да је сна га рим ске др жа ве по чи-ва ла на до бром др жав ном уре ђе њу и вој сци. Ри мом су у

нај ста ри је до ба вла да ли кра ље ви. По том је, 509. го ди не пре н. е., уве де на ре пу бли ка. Др жа вом су упра вља ла дво ји ца кон зу-ла, се нат и на род на скуп шти на. Вре ме ном је рим ску ре пу бли ку за хва тио ви хор гра ђан ских ра то ва. То је до ве ло до ње не про-па сти и ус по ста вља ња цар ства.

Јулије Цезар

3.РИМ У ДОБА ЦАРСТВА

Page 37: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

105

упра вља ли про вин ци ја ма. Се нат и на род на скуп шти на би ли су под њи хо вом кон тро лом.

Ав густ и ње го ви на след ни ци во ди ли су му дру спољ ну по ли-ти ку. На сто ја ли су да пре све га оси гу ра ју гра ни це цар ства. Не ки од њих во ди ли су осва јач ке ра то ве и осни ва ли но ве про вин ци је. Рим ско цар ство се у 1. ве ку пре н. е. про те за ло од Бри та ни је на се ве ру до Афри ке на ју гу, и од Шпа ни је на за па ду до Си ри је на ис то ку.

Тра ја но ви дач ки ра то ви

Рим ско цар ство је то ком чи та ве сво је исто ри је би ло из ло же но на па ди ма вар ва ра – на ро да ко ји су жи ве ли ван гра ни ца рим ског све та. Про вин ци је на Бал кан ском по лу о стр ву су то ком 1. ве ка н. е. угро жа ва ли Да ча ни. Они су жи ве ли на под руч ју да на шње Ру му ни је, се вер но од до њег то ка Ду на ва. Пљач ка шке по хо де на рим ску те ри то ри ју пред у зи ма ли су чак и зи ми. Та да су пре ла зи ли пре ко за ле ђе ног Ду на ва.

Да ча не је по ко рио цар Тра јан (98–117. го ди не н. е.). По ход про тив вар ва ра бри жљи во је при пре ман. На оба ла ма Ду на ва ни-као је чи тав низ утвр ђе ња. Да би вој ска из ра зних кра је ва цар-ства мо гла да се пре ба ци на Ду нав, усе чен је пут кроз Ђер дап ску кли су ру. О овом по ду хва ту и да нас све до чи нат пис по знат под на зи вом Тра ја но ва та бла. Да би се олак шао про дор у дач ку те ри-то ри ју, по диг нут је и мост пре ко Ду на ва (код да на шњег Кла до ва).

Пре шав ши на ле ву оба лу Ду на ва Тра јан је за шао ду бо ко у не-при ја тељ ску те ри то ри ју. Ње го ви вој ни ци хра бро су се бо ри ли про тив Да ча на, ко ји су пру жа ли же сток от пор. Из во ри бе ле же да је у јед ном бо ју број ра ње них ле ги о на ра био огро ман. Ви дев ши то Тра јан је сво ју оде ћу исе као на тра ке и по чео сам да пре ви ја ра не сво јих љу ди. Да ча ни су на кра ју би ли при мо ра ни да се пре да ју. На њи хо вој те ри то ри ји осно ва на је про вин ци ја Да ки ја.

Бри ти

Рим ско цар ство об у хва та ло је ве ћи део Бри та ни је. На се ве ру, ван рим-ских гра ни ца, жи ве ли су ра то бор ни и ди вљи Бри ти. Њи хо ве оби ча је и на-чин жи во та опи сао је је дан рим ски исто ри чар.

„Они пре би ва ју у ди вљим и без-вод ним пла ни на ма и пу стим мо чвар-ним рав ни ца ма. Не ма ју ни утвр ђе ња ни гра до ве. Не ба ве се зе мљо рад-њом, већ жи ве од сво јих ста да, ло ва и не ких пло до ва. Ри бу ко ја се та мо мо же на ћи у огром ним ко ли чи на ма уоп ште не је ду. Жи ве у ша то ри ма, на ги и бо си. У бој иду на ко ли ма и има ју ма ле, бр зе ко ње. Има ју и пе ша-ди ју ко ја ве о ма бр зо тр чи и хра бро се бо ри, не од сту па ју ћи. Од оруж ја но се штит и крат ко ко пље на чи јем вр ху је при ка че на ја бу ка од брон зе ко ја, кад за тре су ко пљем, звец ка и иза зи ва страх код не при ја те ља. Они под но се глад и хлад но ћу и све вр сте на по ра. Ула зе у мо чва ре и та мо жи ве по не ко ли ко да на док им са мо гла ве сто је из над во де. У шу ма ма се хра-не ко ром др ве ћа и ко ре њем. Има ју и на ро чи ту вр сту хра не ко ја, ка да је по је ду, спре ча ва да осе те глад или жеђ, иако је ве ли ка као зр но бо ба.“

Трајанова табла

Трајан

Page 38: ISTORIJA 5.RAZRED

106

АНТИЧКИ РИМ

Тра јан је био по след њи цар ко ји је ши рио гра ни це Рим ског цар ства. Ње го ви на след ни ци усред сре ди ли су се на њи хо ву од-бра ну.

До ми нат

До ба до ми на та тра ја ло је од кра ја 3. ве ка н. е. до па да За пад-ног рим ског цар ства (476. го ди не н. е.). На зив је до би ло по то ме што је цар био до ми нус. Ова реч у пре во ду са ла тин ског зна чи го спо дар. Цар је у овом пе ри о ду био не при ко сно ве ни го спо дар др жа ве и свих сво јих по да ни ка. Од њих се зах те ва ло да га за жи-во та по шту ју као бо жан ство.

До ба до ми на та по че ло је вла да ви ном Ди о кле ци ја на (284–305. го ди не н. е.). Рим ско цар ство су то ком 3. ве ка н. е. за хва ти ле те-шке не да ће. Пре ко гра ни ца су на ди ра ли вар ва ри. У про вин ци ја ма су бе сне ли гра ђан ски ра то ви. Ле ги је су сво је за по вед ни ке про гла-ша ва ле за ца ре ве. Они су се он да ме ђу соб но бо ри ли за пре власт. Овим не во ља ма тре ба до да ти и опа да ње при вре де.

Римско царство у доба принципата

Диоклецијан

Page 39: ISTORIJA 5.RAZRED

107

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Сту пив ши на пре сто Ди о кле ци јан је пред у зео низ ме ра за оздра вље ње цар ства. Нај пре је увео нов по ре ски си стем. По рез се пла ћао у на ту ри, да ва њем по љо при вред них про из во да, па су нај ве ћи те рет сно си ли се ља ци. Вред ност рим ског нов ца је то ком 3. ве ка н. е. знат но опа ла. То је до ве ло до на глог ско ка це на. Ди-о кле ци јан је због то га до нео на ред бу ко јом је утвр дио нај ви ше мо гу ће це не за основ не жи вот не на мир ни це и услу ге.

Осни ва ње Кон стан ти но по ли са

На по чет ку до ми на та, Рим и Ита ли ја из гу би ли су не ка да шњи зна чај. Те жи ште цар ства по сте пе но се пре ме шта ло ка ис то ку. Ис-точ не про вин ци је су би ле бо га ти је и гу шће на се ље не од за пад них. Због то га је цар Кон стан тин Ве ли ки (306–337. го ди не н. е.) од-лу чио да на ис то ку осну је но ву пре сто ни цу – Кон стан ти но по-лис, тј. Кон стан ти нов град. Град је осно ван 330. го ди не н. е., на ме сту ста рог грч ког гра да Ви зан та, на оба ли Бос фо ра, мо ре у за ко ји по ве зу је Мра мор но и Цр но мо ре. Пред ста вљао је спо ну из-ме ђу Евро пе и Ази је. Вре ме ном је по стао то ли ко зна ча јан да су га зва ли „дру ги Рим“.

Цен трал ни и се вер ни Бал канпод рим ском вла шћу

Про вин ци је на цен трал ном и се вер ном Бал ка ну су од са мог осни ва ња за пљу ски ва ли та ла си рим ских до се ље ни ка. Би ло је ту вој ни ка, др жав них чи нов ни ка, при пад ни ка ари сто кра ти је, за на-тли ја и тр го ва ца. Не пре ста ни при лив рим ских гра ђа на омо гу ћио је брз на пре дак при вре де. Нај зна чај ни ја при вред на гра на би ло је ру дар ство. Се вер ни де ло ви Бал кан ског по лу о стр ва би ли су

Мар ко Ауре ли је

Рим ски цар Мар ко Ауре ли је вла дао је од 161. до 180. го ди не н. е. Ве ћи део сво је вла да ви не про вео је бра-не ћи гра ни це цар ства од вар ва ра. Мо рао је да за у ста ви Гер ма не ко ји су про ва ли ли у се вер ну Ита ли ју и оп се ли град Акви ле ју (170. го ди не н. е.). Мар ко Ауре ли је од био је њи хов на пад. По том је пред у зео ве ли ки по-ход про тив вар ва ра ко ји су жи ве ли се вер но од про вин ци је Па но ни је. На ме ра вао је да на њи хо вој те ри то-ри ји осну је две но ве про вин ци је, али тај план ни ка да ни је оства рен. Мар ко Ауре ли је био је су о чен и са јед ним гра ђан ским ра том. Реч је о по бу ни на ме сни ка про вин ци је Си ри је (175. го ди не н. е.). За вре ме ње го ве вла да-ви не Рим ско цар ство за хва ти ла је и ве ли ка епи де ми ја ку ге. Ка ко је вој ска би ла де сет ко ва на, цар је био при ну-ђен да ле ги је по пу ни гла ди ја то ри ма, бив шим ро бо ви ма и раз бој ни ци ма.Мар ко Ауре ли је је од мла до сти био на кло њен фи ло зо фи ји. Рет ке сло бод-не тре нут ке у бес крај ним ра то ви ма про во дио је пи шу ћи де ло под на-сло вом Са мо ме се би. У ње му је за пи-си вао сво ја раз ми шља ња о људ ском жи во ту и ра зно вр сним фи ло зоф ским пи та њи ма. Сма трао је да сви љу ди мо ра ју да де ла ју за оп ште до бро. Тим на че лом ру ко во дио се то ком чи та ве сво је вла да ви не.

Остаци мозаика из царске палатеу Константинополису

Константинов портретнађен у Нишу

Page 40: ISTORIJA 5.RAZRED

108

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

чу ве ни по руд ном бла гу. Бо га ти руд ни ци сре бра, зла та, оло ва и ба кра би ли су под кон тро лом рим ских ца ре ва. Осим ру дар ства раз ви ја ла се и тр го ви на, за хва љу ју ћи раз гра на тој мре жи пу те ва. До бро гра ђе ни пу те ви омо гу ћа ва ли су брз и лак пре воз ро бе, па су за то ус по ста вље не чвр сте тр го вач ке ве зе са Ита ли јом и про-вин ци ја ма на за па ду и ис то ку.

Ри мља ни су на под руч ју да на шње Ср би је осно ва ли низ гра-до ва. Нај зна чај ни ји су би ли: Сир ми јум (Срем ска Ми тро ви ца), Син ги ду нум (Бе о град), Ви ми на ци јум (Ко сто лац) и На ис (Ниш).

Римско царство у доба домината

Остаци Виминацијума

1. Об ја сни те ка ко је Ју ли је Це зар по стао дик та тор.2. Ко ји пе ри од рим ске исто ри је на зи ва мо прин ци па том?3. Ка кав је био ис ход Тра ја но вих дач ких ра то ва?4. Ко ли ко је тра јао до ми нат?5. Због че га је цар Кон стан тин Ве ли ки осно вао Кон стан ти но по лис?

Питања и задаци

Остаци Хадријановог зида у Британији. Зид је представљао границу Римског царства

Page 41: ISTORIJA 5.RAZRED

109

Рим ска ре ли ги ја

Рим ска ре ли ги ја раз ви ја ла се под ја ким ути ца јем хе лен ских вер ских схва та ња. Рим ски бо го ви пред ста вља ни су као љу ди. Има ли су исте осо би не као и хе лен ски бо го ви. Вр хов ни бог ста-рог Ри ма био је Ју пи тер. Он је био отац свих оста лих бо го ва и го спо дар му ња и гро мо ва. Ње го ва же на Ју но на би ла је за штит ни-ца бра ка и уда тих же на. Марс је био бог ра та, а Неп тун је вла дао мо рем. Ми нер ва је би ла бо ги ња му дро сти и за штит ни ца за на-тли ја. Ри мља ни су не ке бо го ве пре у зе ли од Гр ка. Ме ђу њи ма је на ро чи то зна ча јан био Апо лон.

У до ба цар ства, Ри мља ни су сво је вла да ре по што ва ли као бо-жан ства. У то ме се рим ска ре ли ги ја мо же упо ре ди ти са вер ским схва та њи ма хе ле ни стич ких кра ље ви на. За вре ме прин ци па та, ца-ре ви су про гла ша ва ни за бо го ве тек по сле смр ти. До ба до ми на та до не ло је зна чај ну про ме ну: вла да ри су са да сма тра ни бо го ви ма и за жи во та.

Књи жев ност и пра во

Рим ска књи жев ност раз ви ја ла се под сна жним ути ца јем грч-ке књи жев но сти. Чи та о ци су, слич но Хе ле ни ма, во ле ли еп ску и лир ску по е зи ју, али и про зна де ла слич на да на шњим ро ма ни ма. Еп ски пе сни ци ста рог Ри ма ства ра ли су под ути ца јем Хо ме ра. Нај чу ве ни ји ме ђу њи ма био је Вер ги ли је, са вре ме ник ца ра Ок та-ви ја на Ав гу ста. Ње го во глав но де ло је Ене и да. Она опе ва суд би ну

4.КУЛТУРА СТАРОГ РИМА

Минерва

На ро ди Ста рог ис то ка и Хе ле ни оста ви ли су иза се бе кул тур-не те ко ви не не про ла зне вред но сти. До при не ли су на стан ку

и раз во ју ре ли ги је, умет но сти и мно го број них на у ка. Њи хо вим сто па ма по шли су и Ри мља ни. Рим ска кул ту ра раз ви ја ла се под ја ким ути ца јем грч ке кул ту ре. То се осе ћа ло у вер ском жи во ту, ра зним гра на ма умет но сти и на у ке. Рим ски ва ја ри су, на при-мер, во ле ли да пра ве ко пи је чу ве них грч ких ста туа. Фи ло зо фи су при хва та ли и раз ра ђи ва ли иде је и уче ња сво јих хе лен ских прет ход ни ка.

АНТИЧКИ РИМ

Јупитер

Page 42: ISTORIJA 5.RAZRED

110

АНТИЧКИ РИМ

тро јан ског ју на ка Ене је по сле па да Тро је. Слич но Оди се ју, Ене ја је ду го лу тао Сре до зе мљем. На кра ју је до спео у Ита ли ју и ту се скра сио. Ње го ви по том ци су, пре ма пре да њу, би ли Ро мул и Рем. У Ав гу сто во вре ме жи ве ла су и ства ра ла још два зна ме ни та рим ска пе сни ка: Ови ди је и Хо ра ци је.

Ри мља ни су да ли не мер љив до при нос раз во ју прав не на у ке. Рим ско пра во је те мељ на ко ме по чи ва са вре ме но пра во. Уче-ни рим ски прав ни ци при ку пља ли су и ту ма чи ли ста ре за ко не и од лу ке су до ва. За хва љу ју ћи то ме, пра во се не пре кид но раз ви ја-ло и уса вр ша ва ло. Ри мља ни су, као и Хе ле ни, по себ но не го ва ли бе сед ни штво. Адво ка ти и др жав ни ци мо ра ли су би ти до бри го-вор ни ци. Нај чу ве ни ји бе сед ник до ба ре пу бли ке био је Ци це рон (1. век пре н. е.).

Исто ри ја

Исто ри ја је за у зи ма ла ва жно ме сто ме ђу на у ка ма у ста ром Ри му. По че ци ба вље ња исто ри јом се за ли су ду бо ко у про шлост. Вр хов ни све ште ни ци су сва ке го ди не у ка лен да ри ма бе ле жи ли нај зна чај ни је до га ђа је (рат ни по хо ди, по пла ве, по мра че ња Ме се-ца и Сун ца, итд.). Из тих за пи са раз ви ли су се исто риј ски спи си.

Нај по зна ти ји рим ски исто ри ча ри жи ве ли су у до ба цар ства. Тит Ли ви је био је са вре ме ник Ок та ви ја на Ав гу ста. Исто ри ја Ри-ма ко ју је на пи сао по чи ња ла је осни ва њем гра да и се за ла је до ње го вог вре ме на. На пи са на је да под у чи по је дин це и др жа ву. Тит Ли ви је на сто јао је да по ка же ко је при ме ре тре ба сле ди ти и по-дра жа ва ти, а шта из бе га ва ти.

Енеја са сином

Мар ко Ту ли је Ци це рон био је чу-ве ни рим ски бе сед ник и др жав ник 1. сто ле ћа пре н. е. У мла до сти је сте као ве о ма до бро обра зо ва ње. Шко ло вао се у Ри му, за тим у Ати ни и на остр ву Ро до су, где је учио фи ло зо фи ју и бе-сед ни штво.

Ци це рон је у Ри му ра дио као адво-кат, да би се по том укљу чио у по ли-тич ки жи вот. Го ди не 63. пре н. е. иза-бран је за кон зу ла. Као кон зул спа сао је ре пу бли ку гра ђан ског ра та. От крио је за ве ру ко ју је, са ци љем да пре у зме власт, ско вао мла ди ари сто кра та Ка-ти ли на. Раз от кри ва ње ње го вих пла но-ва до не ло је Ци це ро ну огро ман углед.

Док се јед не ве че ри вра ћао ку ћи, гра-ђа ни су га по здра вља ли пље ска њем. На зи ва ли су га спа си те љем до мо ви не. Уз ви ки ва ли су да му ду гу ју за хвал ност јер их је осло бо дио озбиљ не опа сно-сти.

Ци це рон се за вре ме Це за ро ве дик-та ту ре по ву као из по ли тич ког жи во та. Из во ри бе ле же да је сво је вре ме по-све ћи вао мла ди ма ко ји су же ле ли да се ба ве фи ло зо фи јом. Та ко ђе је са ста-вљао и пре во дио фи ло зоф ске спи се. У по ли тич ки жи вот се по но во укљу чио на кон Це за ро вог уби ства (44. го ди не пре н. е.). По др жа вао је дик та то ро вог не ћа ка Ок та ви ја на про тив моћ ног

Мар ка Ан то ни ја. У се на ту је одр жао че тр на ест го во ра про тив Ан то ни ја. На звао их је фи лип ика ма, по узо ру на Де мо сте но ве бе се де про тив Фи ли па II.Ци це ро но во са ве зни штво са Ок та ви-ја ном ни је ду го по тра ја ло. До раз до ра је до шло ка да су Це за ров не ћак, Ан-то ни је и Ле пид скло пи ли спо ра зум о по де ли вла сти. Они су се су ро во об-ра чу на ли са свим про тив ни ци ма, ме-ђу ко ји ма је био и Ци це рон. Ок та ви-јан ни је ни шта ура дио са за шти ти свог до ско ра шњег са ве зни ка. Бе сед ник је уби јен док је по ку ша вао да по бег не из Ри ма (кра јем 43. го ди не пре н. е.).

Ци це рон

Макета Рима

Page 43: ISTORIJA 5.RAZRED

111

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Та цит је пи сао по чет ком 2. ве ка н. е. Он је ис ти цао да исто-ри чар мо ра да пи ше без гне ва и при стра сно сти, али се сам то га ни је при др жа вао. Био је про тив ник цар ске вла сти. Сма трао је да је Ав густ Ри мља ни ма до нео мир по це ну гу бит ка сло бо де.

Ли ков не умет но сти

Ри мља ни су да ли зна ча јан до при нос раз во ју ли ков них умет но-сти. Нај ви ше су по сти гли на по љу ар хи тек ту ре. Рим ски гра до ви у Ита ли ји и про вин ци ја ма знат но су се раз ли ко ва ли од грч ких. Гра ђе ни су, по пут хе ле ни стич ких, по стро го од ре ђе ном пла ну. Две глав не ули це се кле су се под пра вим углом и град де ли ле на че-ти ри ве ли ке че твр ти. Сва ка че тврт би ла је ис пре се ца на мре жом ма њих ули ца.

Сва ки рим ски гра да имао је фо рум, про стра ни трг. То је би-ло сре ди ште по ли тич ког, при вред ног и вер ског жи во та. Фо ру ме су кра си ли мно го број ни хра мо ви, ста туе ца ре ва и бо го ва. Ту су би ле и про дав ни це са ра зно вр сном ро бом, као и за нат ске ра ди-о ни це. По се ти о ци фо ру ма мо гли су да се ди ве сла во лу ци ма. То су спо ме ни ци у об ли ку огром них ка пи ја, по ди за ни у знак се ћа ња на ве ли ке по бе де у ра то ви ма.

Ме ђу нај зна чај ни је те ко ви не рим ских не и ма ра убра ја ју се и аква дук ти. Ови спо ме ни ци се и да нас мо гу ви де ти у не ким зе-мља ма са вре ме не Евро пе. Слу жи ли су да гра до ве у Ита ли ји и про-вин ци ја ма снаб де ва ју во дом. Ри мља ни су да ли ве ли ки до при нос раз во ју ва јар ства. До са вр шен ства су до ве ли из ра ду пор тре та. Ца ре ви и вој ско во ђе, али и обич ни љу ди, при ка зи ва ни су она ко ка ко су за и ста и из гле да ли. Ако су, на при мер, би ли ста ри, то се ви де ло на пор тре ту. Рим ски ва ја ри су сво ју ве шти ну ис ка зи ва ли из ра ђу ју ћи рас ко шне ре ље фе, ко ји су кра си ли хра мо ве и сла во-лу ке. На њи ма су пред ста вља ни бо го ви или при зо ри из слав не рим ске про шло сти.

Остаци храма Марса Осветника

Ав гу сто ви хра мо ви у Ри му

Ав густ се за вре ме сво је вла да ви не по бри нуо да Рим бу де нај леп ши град ста рог све та. Из гра дио је мно ге хра-мо ве, по зо ри ште, аква дук те и дру ге гра ђе ви не. Пред смрт се по хва лио да је за те као град од ци га ла, а оста вља Рим од мер ме ра. Ње го ва гра ђе вин-ска де лат ност опи са на је у овом од-лом ку из из во ра.

„По ди гао је ве ли ки број згра да, од ко јих су нај по зна ти ји хра мо ви Мар са Освет ни ка, Апо ло на и Ју пи те ра Гро-мов ни ка. Од ре дио је да у Мар со вом хра му се нат од лу чу је о ра то ви ма... и да се ода тле ис пра ћа ју на ме сни-ци ко ји од ла зе у сво је про вин ци је. Апо ло нов храм је са гра дио на ме сту сво је ку ће на Па ла ти ну. Ту је уда рио гром и вра чи су об ја сни ли да бог же ли да му се на том ме сту по диг не храм... Ју пи те ру Гро мов ни ку по све-тио је храм јер се спа сао из жи вот не опа сно сти. Док је јед ном пу то вао но-ћу, гром је уда рио тик уз ње го ву но-сиљ ку и убио ро ба ко ји је пред њом но сио све тиљ ку.“

Марс

Римски аквадукт у данашњој Француској

Page 44: ISTORIJA 5.RAZRED

112

АНТИЧКИ РИМ

Сва ко днев ни жи вот Ри мља на

Сва ко днев ни жи вот Ри мља на до бро је по знат. Имућ ни љу ди жи ве ли су у рас ко шним ви ла ма у гра до ви ма или на се лу. Си ро ма-шни ма су у гра до ви ма на рас по ла га њу би ле тзв. ин су ле. Ви со ке не ко ли ко спра то ва, под се ћа ле су на да на шње стам бе не згра де. У при зе мљу ин су ла би ле су сме ште не про дав ни це и за нат ске ра ди-о ни це. На спра то ви ма су се мо гли из нај ми ти ста но ви.

Ис хра на обич них рим ских гра ђа на би ла је ве о ма скром на. На њи хо вим тр пе за ма нај че шће су би ле жи та ри це, ме со, раз не вр сте во ћа и по вр ћа. Ју тар њи и по днев ни обро ци би ли су оскуд ни, а ве чер њи не што обил ни ји. На су прот то ме, бо га ти Ри мља ни че сто су при ре ђи ва ли го збе на ко ји ма су се слу жи ле ра зно вр сне ђа ко-ни је: мор ски је же ви, пе че ни је лен, ку ва ни ној или фла мин го, итд.

Ста ри Ри мља ни су по себ ну па жњу по кла ња ли ве жба њу и не зи те ла. Тај њи хов став од ра жа ва из ре ка „У здра вом те лу здрав дух“. Рим ски гра до ви има ли су јав на ку па ти ла – тер ме. У њи ма су се Ри мља ни од ма ра ли и опу шта ли.

Мно ги Ри мља ни су сло бод но вре ме про во ди ли по сма тра ју ћи гла ди ја тор ске бор бе. Оне су при ре ђи ва не ши ром цар ства, чак и у нај за ба че ни јим гра до ви ма уда ље них про вин ци ја. Гла ди ја то ри су се бо ри ли из ме ђу се бе или про тив ди вљих зве ри (ла во ва, ти гро-ва, но со ро га, итд.). Уко ли ко је цар при су ство вао пред ста ви, ка да би ушли у аре ну, по здра вља ли су га ре чи ма: „Ца ре, по здра вља ју те они ко ји ће умре ти.“ Нај у спе шни ји гла ди ја то ри мо гли су да се из бо ре и за сло бо ду. Уко ли ко би од ца ра или го спо да ра до би ли др ве ни мач, би ли су осло бо ђе ни.Двобој гладијатора

Инсула

Рим ска го зба

Углед ни Ри мља ни су сва ко днев но ужи ва ли уз бо га те тр пе зе. Овај текст опи су је јед ну рас ко шну го збу.

„За у зе смо ме ста за тр пе зом. Де ча ци из Алек сан-дри је по ли ше нам ру ке во дом ко ју су рас хла ди ли сне гом. Дру ги су уре ђи ва ли на ше но ге и пе ва ју-ћи се кли нам за нок ти це. Ко год би шта за тра жио, роб би му пе ва ју ћи при нео. Кад су сви за у зе ли ме ста, до не со ше бо га то пред је ло. На по слу жав-ни ку се на ла зио брон за ни ма га рац са би са га ма на пу ње ним с јед не стра не цр ним, а с дру ге зе-ле ним ма сли на ма. Ту је био и сре бр ни ро штиљ на ко ме су цвр ча ле ко ба си це... Он да су ро бо ви до не ли у кор пи пу ној сла ме па у но ва ја ја. Кад су го сти от кло ни ли љу ску, уну тра су на ла зи ли де бе-лу гр му шу по хо ва ну у жу ман це ту и до бро по су ту

би бе ром. Слу жи ли су нас ви ном и ме дом. Ви но је би ло сто го ди шње. Он да при не со ше ве ли ки по-слу жав ник с ра зним је ли ма од ме са, ри бе и пи те. Не ки мла ди Егип ћа нин раз но сио је врућ хлеб... На до њем де лу по слу жав ни ка на ла зи ли су се уго је-ни пи ли ћи и зец укра шен кри ли ма. Око ње га су пли ва ле пр же не ри бе на ко је је па дао за би бе ре ни ка ви јар. Роб је, у рит му ор ке стра, се као пе че ње... А он да уне ше огром ни по слу жав ник на ко ме се на ла зио ди вљи ве пар огром них раз ме ра и у кор-пи ца ма ур ме. На о ко ло пра си ћи од пе че ног те ста, пред ви ђе ни да се де ле го сти ма за успо ме ну...“

Page 45: ISTORIJA 5.RAZRED

113

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Кул тур ни жи вот про вин ци јацен трал ног и се вер ног Бал ка на

До се ља ва ње рим ских гра ђа на у про вин ци је цен трал ног и се-вер ног Бал ка на под ста кло је њи хо ву ро ма ни за ци ју. Ста ро се де-о ци су при ми ли рим ски на чин жи во та и оби ча је. По че ли су да ко ри сте ла тин ски је зик и пи смо. При хва ти ли су и рим ске бо го ве: Ју пи те ра, Ју но ну, Ми нер ву, Неп ту на и дру ге. У њи хо ву част по-ди за ли су хра мо ве и ва ја ли ста туе. Рим ски ути цај осе ћао се и у ар хи тек ту ри, ва јар ству и сли кар ству. О то ме, мно штвом спо ме-ни ка, све до чи и цар ска па ла та у Гам зи гра ду код За је ча ра, из гра-ђе на по чет ком 4. ве ка н. е.

Је дан од нај зна чај ни јих рим ских гра до ва на под руч ју да на шње Ср би је био је Сир ми јум (Срем ска Ми тро ви ца). У 4. и 5. ве ку н. е. био је зна чај но вој но и при вред но сре ди ште. У Сир ми ју му се на ла зи ла лу ка ду нав ске реч не фло те. Ту је би ла и ра ди о ни ца за из ра ду оруж ја, као и ков ни ца нов ца. У Сир ми ју му су че сто бо ра-ви ли ца ре ви. Сто га је у гра ду ни кла рас ко шна па ла та. Ар хе о ло зи су у Срем ској Ми тро ви ци от кри ли и остат ке хи по дро ма, где су гра ђа ни ужи ва ли по сма тра ју ћи тр ке дво ко ли ца.

1. На број те нај ва жни ја рим ска бо жан ства.2. Ко је спе вао Ене и ду?3. Ко су би ли нај по зна ти ји рим ски исто ри ча ри?4. Шта се све мо гло ви де ти у рим ским гра до ви ма?5. Ка ко су жи ве ли бо га ти, а ка ко си ро ма шни Ри мља ни?

Питања и задаци

Остаци царске палате у Гамзиграду Дионис, мозаик из Гамзиграда

Статуета Меркура, гласника богова, пронађена у Текији код Ђердапа

Статуета Меркура гласника

хи по дром – гра ђе ви на где се одр-жа ва ју тр ке ко ња и дво ко ли ца

Па ла тин – је дан од се дам рим ских бре жу ља ка

гр му ша – вр ста пти це

Непознате речи

Page 46: ISTORIJA 5.RAZRED

114

Исус Хри стос

За вре ме вла да ви не Ав гу сто вог на след ни ка Ти бе ри ја, у Рим-ском цар ству по ја ви ла се но ва јед но бо жач ка ве ра. То је би ло хри-шћан ство, на зва но по осни ва чу Ису су Хри сту. Он се, пре ма пре-да њу, ро дио у гра ду Ви тле је му у про вин ци ји Ју де ји, у три де се тој го ди ни Ав гу сто ве вла да ви не. Не по сред но пре ње го вог ро ђе ња на не бу се по ја ви ла зве зда па да ли ца. Био је то пред знак до ла ска си на Бож јег на ово зе маљ ски свет. Ве ро ва ло се, на и ме, да је Исус син Бож ји, по слат да смрт не љу де из ба ви од гре хо ва.

Исус Хри стос је вр ло бр зо сте као ве ли ки број след бе ни ка. Пу-то вао је Па ле сти ном у прат њи 12 уче ни ка (апо сто ла) и ши рио сво је уче ње. Чу да ко ја је пре ма пре да њу чи нио, учвр сти ла су уве-ре ње да је он за и ста син Бож ји. На јед ној свад би је во ду пре тво-рио у ви но да би на по јио мно го број не го сте. Дру гом при ли ком је на чу де сан на чин на хра нио мно штво љу ди: по што је бла го сло вио пет хле бо ва и две ри бе, апо сто ли су њи ма на хра ни ли пет хи ља да Хри сто вих след бе ни ка. Јед но од нај ве ћих чу да је вас кр се ње Ла-за ре во. Ла зар је био са хра њен у јед ном се лу бли зу Је ру са ли ма. До шав ши до ње го вог гро ба Исус је на ре дио да се са ула за укло ни пло ча. За тим је по ди гао очи ка не бу и ре као: „Ла за ре, иза ђи на-по ље.“ Ла зар је истог тре на ожи вео и иза шао из гро ба.

Ши ре ње но вог вер ског уче ња за бри ну ло је на ме сни ка Ју де-је Пон ти ја Пи ла та. Он је на ре дио да се Исус Хри стос ухап си. Осу дио га је на смрт ра за пи ња њем на крст, као што су тра жи ли је вреј ски све ште ни ци. По што је осу ђен, рим ски вој ни ци су на

АНТИЧКИ РИМ

Исус Христос

Вер ска схва та ња ан тич ког све та од ли ко вао је по ли те и зам. На-ро ди Ста рог ис то ка, Гр ци и Ри мља ни по што ва ли су ве ли ки

број бо го ва. Је ди ни из у зе так би ли су Је вре ји. Они су ве ро ва ли да по сто ји са мо је дан бог – Ја хве, тво рац све та и људ ског ро да.

Распеће из прве половине 5. века

5.ХРИШЋАНСТВО

Исус позива прве ученике

апо сто ли – Хри сто ви уче ни ци

Непознате речи

Page 47: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

115

Хри сто ву гла ву по ло жи ли кру ну од тр ња. Ру га ју ћи му се, по здра-вља ли су га ре чи ма: „Здра во, ца ре Је вре ја!“ Исус Хри стос био је при мо ран да кроз ули це Је ру са ли ма на ле ђи ма но си те жак др ве-ни крст. До нео га је до бр да Гол го те, где је рас пет 33. го ди не н. е. Исус је на кр сту тр пео стра шне му ке, а из дах нуо је уз ре чи: „Оче, у ру ке тво је пре да јем дух свој!“ Са хра ни ли су га ње го ви уче ни ци. По сле три да на Исус Хри стос је, пре ма пре да њу, вас кр снуо, тј. устао из гро ба и при дру жио се сво ме оцу у цар ству не бе ском.

Хри шћан ско уче ње

Осно ве хри шћан ског уче ња из ло же не су у Би бли ји. Ова све-та књи га са сто ји се из две це ли не: Ста рог и Но вог за ве та. Ста ри за вет, по ред оста лог, са др жи и мно го број на про ро чан ства ко ја су на ја вљи ва ла Хри стов до ла зак ме ђу љу де. У Но вом за ве ту за-пи са на су основ на на че ла хри шћан ске ве ре. Ње гов нај зна чај ни ји део су че ти ри је ван ђе ља. То су спи си у ко ји ма су апо сто ли (Ма теј, Мар ко, Лу ка и Јо ван) опи са ли жи вот и стра да ња сво га учи те ља Ису са Хри ста.

Хри шћа ни су ве ро ва ли да по сто ји са мо је дан бог – Бог Отац, тво рац све та и људ ског ро да. Сви су љу ди пред њим јед на ки. Ме-ђу њи ма ни је би ло раз ли ке, би ло да су бо га ти или си ро ма шни, сло бод ни или ро бо ви.

Ши ре ње хри шћан ства у Рим ском цар ству

Апо сто ли су, по сле стра да ња и вас кр сну ћа Ису со вог, ши ри-ли хри шћан ство. Пу то ва ли су Рим ским цар ством про по ве да ју ћи но ву ве ру. Хри шћан ство је нај пре ухва ти ло ко рен у ис точ ним про вин ци ја ма, а за тим се по сте пе но ра ши ри ло и на за па ду. При-хва та ли су га љу ди ко ји ви ше ни су ве ро ва ли у ста ре бо го ве. Ме ђу њи ма је би ло ро бо ва, си ро ма шних, се ља ка, тр го ва ца, за на тли ја, вој ни ка, али и љу ди пле ме ни тог по ре кла.

Про го ни хри шћа на

Рим ски ца ре ви у по чет ку ни су обра ћа ли мно го па жње на хри-шћан ство. Сма тра ли су га јед ним од мно го број них вер ских уче-ња са ис то ка. Ка ко је број вер ни ка не пре кид но ра стао, по је ди ни вла да ри по че ли су да про го не хри шћа не. То су чи ни ли за то што је хри шћан ство пред ста вља ло опа сност по рим ску др жа ву. Ису-со ви след бе ни ци ни су по што ва ли рим ске бо го ве. Осим то га, ни-су при зна ва ли ца ре ве за бо жан ства. На тај су на чин под ри ва ли те ме ље рим ске др жа ве.

Пр ви цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Не рон (сре ди-на 1. ве ка н. е.). Исто ри чар Та цит бе ле жи да је за вре ме ње го ве

Се дам хри шћан ских вр ли на

1. Смер ност2. Да ре жљи вост3. Мо рал на чи сто та4. Чо ве ко љу бље5. Уз др жљи вост6. Тр пе љи вост7. Ис трај ност у ве ри и мо ли тви

Хришћански натпис, мозаик

„Добри пастир“, хришћански мозаик

Page 48: ISTORIJA 5.RAZRED

116

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

вла да ви не у Ри му из био ве ли ки по жар. Ва тра је ве о ма бр зо про гу-та ла ве ли ки део гра да. Не рон је за ову стра шну не сре ћу окри вио хри шћа не и на ре дио њи хов про гон.

Про го ни хри шћа на би ли су на ро чи то же сто ки у 3. ве ку н. е. След бе ни ци Ису со вог уче ња сви ре по су му че ни: спа љи ва ни су на ло ма ча ма, ра за пи ња ни на кр сто ве, ба ца ни у ре ке са ка ме њем око но гу. У цир ку си ма ши ром цар ства при ре ђи ва не су пред ста-ве у ко ји ма су хри шћа ни ба ца ни из глад не лим ди вљим зве ри ма. По след њи цар ко ји је про го нио хри шћа не био је Ди о кле ци јан.

По бе да хри шћан ства

Ве ли ки про го ни ни су мо гли да за у ста ве ши ре ње хри шћан ства у Рим ском цар ству. Ви дев ши огром ну сна гу но ве ве ре, Кон стан-тин Ве ли ки схва тио је да ће цар ство са мо оја ча ти уз по др шку хри шћа на и њи хо ве цр кве. Због то га је 313. го ди не н. е. до нео Ми лан ски едикт. Овом на ред бом хри шћан ство је из јед на че но са па ган ством. Хри шћа ни ма је до пу ште но да сло бод но про по ве-да ју сво је уче ње.

Ма ње од сто го ди на по сле Ми лан ског едик та, хри шћан ство је по ста ло је ди на зва нич на ре ли ги ја Рим ског цар ства. Цар Те-о до си је I је 391. го ди не н. е. за тво рио све хра мо ве и за бра нио по што ва ње па ган ских бо го ва.

1. Ка да се и где по ја ви ло хри шћан ско уче ње?2. Пре при чај те ка ко је свој жи вот за вр шио Исус Хри стос.3. Ко је све у Рим ском цар ству при хва тао хри шћан ско уче ње?4. Због че га су рим ски ца ре ви про го ни ли хри шћа не?5. Ко ји је вла дар хри шћан ство про гла сио је ди ном зва нич ном ре ли ги јом Рим ског цар ства?

Питања и задаци

Сим бо ли ра ног хри шћан ства

Хри шћа ни ма је све до по чет ка 4. ве ка н. е. би ло за бра ње но да ис по ве да ју сво ју ве ру. Они су се због то га ску пља ли у тај но сти, у под зем ним ход ни ци ма, ко ји се на зи ва ју ка та ком бе. Ту су се мо ли ли Бо гу и са хра њи ва ли сво је мр тве.

У ка та ком ба ма се и да нас мо гу ви де ти сли ке и зна ци ко ји су би ли ра-зу мљи ви са мо хри шћа ни ма. Си дро је би ло сим бол на де, јер су апо сто ли под у ча ва ли да је на да си гур но и по у зда но си дро ду ше. Брод је озна ча вао цр кву. Је дан хри шћан ски пи сац за пи сао је сле де ће: „Овај свет је уз бур ка но мо ре. У ње му је цр ква као брод ко ји мор ски та ла си за пљу ску ју, али га не по-та па ју.“ Ри ба је би ла сим бол ћу та ња, док је јаг ње пред ста вља ло са мог Ису са Хри ста. Он се у је ван ђе љи ма на зи ва Јаг ње том Бож јим ко је на се бе при ма све гре хе све та.

„По бе ди ћеш под овим зна ком“

У из во ри ма за исто ри ју Рим ског цар ства са чу ва но је пре да ње пре ма ко ме се ца ру Кон стан ти ну Ве ли ком, пред јед ну бит ку, на не бу ука зао крст у пла ме ну. На кр сту је ста јао нат пис: „По бе ди ћеш под овим зна ком.“ Кон-стан тин у по чет ку ни је знао шта је то зна чи ло. У сну му се ја вио Исус Хри-стос и ре као да знак ко ји је ви део на не бу ста ви на че ло сво је вој ске. Цар је на ре дио да се на пра ви ве ли-ки крст да се но си за јед но са рат ним бар ја ци ма. То му је, пре ма ле ген ди, до не ло по бе ду над не при ја те љи ма.

Теодосије I

едикт – цар ска на ред ба

Непознате речи

Колосеум у Риму, место страдања хришћана

Page 49: ISTORIJA 5.RAZRED

117

На се ља ва ње вар ва ра нате ри то ри ји Рим ског цар ства

Вар ва ри су при ти ска ли гра ни це Рим ског цар ства од са мог ње-го вог осни ва ња. Гер ма ни и при пад ни ци дру гих на ро да нај че шће су пре ла зи ли пре ко ве ли ких ре ка – Ду на ва и Рај не. Про ди ра ли су ду бо ко у про вин ци је, пљач ка ју ћи и пу сто ше ћи све пред со бом. Из во ри бе ле же да су у 3. ве ку н. е. на ју гу сти за ли све до Аха је, тј. Грч ке.

При ро да вар вар ских на па да на Рим ско цар ство из ме ни ла се у 4. ве ку н. е. Вар ва ри су се ра ни је, по сле пљач ка ња, са пле ном и за ро бље ни ци ма по вла чи ли са рим ске те ри то ри је. Вра ћа ли су се у сво ја ста ни шта ван рим ских гра ни ца. Са да су са со бом во ди ли сво је по ро ди це и че сто оста ја ли у опу сто ше ним обла сти ма. На-се ља ва ње вар ва ра на рим ској те ри то ри ји под сти ца ли су и ца ре-ви. Не ки од њих су им до пу шта ли да се на ста не у по гра нич ним про вин ци ја ма. На се ље ни ци су има ли оба ве зу да се ба ве зе мљо-рад њом и шти те гра ни це. На тај на чин је обез бе ђе но об ра ђи ва ње на пу ште не зе мље, али и од бра на цар ства.

Ве ли ка се о ба на ро да

Ве ли ка се о ба на ро да је про цес про до ра и на се ља ва ња вар вар-ских пле ме на на те ри то ри ју Рим ског цар ства. Та лас се о ба по кре-ну ли су Ху ни, ра то бор но пле ме по ре клом са ис то ка, из азиј ских сте па. Они су 375. го ди не н. е. про шли кроз Вра та на ро да, рав-ни цу из ме ђу пла ни не Ура л и Ка спиј ског је зе ра. Про дор Ху на у Евро пу до вео је до ве ли ког по ме ра ња дру гих пле ме на. На уда ру

6.ПРОПАСТ АНТИЧКОГ СВЕТА

Германски војсковођа у служби римског цара

До ба до ми на та по че ло је вла да ви ном ца ра Ди о кле ци ја на. За хва љу ју ћи ме ра ма ко је је пред у зео, Рим ско цар ство иза-

шло је из кри зе ко ја га је по тре са ла то ком 3. ве ка. Уво ђе ње но-вог по ре ског си сте ма и едикт о це на ма до при не ли су об но ви при вред ног жи во та. Оја ча на је и учвр шће на и цар ска власт. За вре ме ца ра Кон стан ти на те жи ште цар ства пре не то је на ис ток. Осно ва на је но ва пре сто ни ца – град Кон стан ти но по лис.

АНТИЧКИ РИМ

Шлем римског војника

Борба Римљана и варвара

Page 50: ISTORIJA 5.RAZRED

118

АНТИЧКИ РИМ

су се нај пре на шла она ко ја су жи ве ла у пре де ли ма се вер но од Цр ног мо ра и Ду на ва.

Го ти

Ме ђу вар ва ри ма ко је су Ху ни угро жа ва ли би ли су и Го ти. Они су жи ве ли се вер но од до њег то ка Ду на ва. Пред на ле том хун ских хор ди спу сти ли су се на Ду нав, гра ни цу Рим ског цар ства. Цар Ва ленс им је до пу стио да пре ђу ре ку и да се на се ле на рим ској те ри то ри ји (376. го ди не н. е.). До би ли су зе мљу на об ра ђи ва ње, уз оба ве зу да да ју од ре ђен број вој ни ка.

Го ти су убр зо по ста ли не за до вољ ни сво јим по ло жа јем. На ро-чи то су се жа ли ли на по на ша ње рим ских чи нов ни ка јер их ови ни су снаб де ва ли на мир ни ца ма. Сме та ло им је и то што су њи хо ва де ца про да ва на у ро бље. Не мир ни Го ти су се на кра ју окре ну ли пљач ка њу обла сти у ко ји ма су би ли на се ље ни. То је до ве ло до су-ко ба са рим ском вој ском. Ри мља ни су пре тр пе ли стра шан по раз у бо ју код гра да Ха дри ја но по ли са (378. го ди не н. е.). У бор би је из ги ну ло мно штво ле ги о на ра, а пао је и сам цар Ва ленс. Го ти су по сле по бе де код Ха дри ја но по ли са на ста ви ли да ха ра ју рим ским про вин ци ја ма. На уда ру се на шла и Гор ња Ме зи ја. Ка да је ко нач но скло пљен мир, вар ва ри су по но во на се ље ни на рим ској те ри то-ри ји, са истим оба ве за ма као и ра ни је.

По де ла Рим ског цар ства

Рим ско цар ство је то ком 4. ве ка би ло оп хр ва но спољ ним и уну тра шњим опа сно сти ма. Вар ва ри су на па да ли гра ни це и на-се ља ва ли се на рим ској те ри то ри ји. У про вин ци ја ма су из би ја ле по бу не про тив цар ске вла сти. Ове не да ће до ве ле су до по де ле цар ства, кра јем 4. ве ка н. е. Је дан вла дар ни је мо гао исто вре ме но да од би ја и су зби ја на па де вар ва ра и да у по кор но сти др жи про-вин ци је. Због то га је 395. го ди не н. е., по сле смр ти ца ра Те о до си-ја I, Рим ско цар ство по де ље но из ме ђу ње го вих си но ва. Хо но ри ју су при па ле за пад не, а Ар ка ди ју ис точ не про вин ци је. Гра ни ца из-ме ђу За пад ног и Ис точ ног рим ског цар ства пре ла зи ла је пре ко Бал кан ског по лу о стр ва. Во ди ла је од Син ги ду ну ма на се ве ру до Бо ке Ко тор ске на ју гу.

Ху ни

Сре ди ном 5. ве ка н. е. Рим ско цар ство би ло је су о че но са но-вом опа сно шћу. Ху не је ује ди нио Ати ла, зва ни Бич Бож ји. Он је ус по ста вио хун ску пре власт у пре де ли ма се вер но од Цр ног мо ра и Ду на ва. По ко рио је вар вар ска пле ме на на огром ном про сто ру од Ка спиј ског је зе ра, на ис то ку, до Ал па, на за па ду.

Теодосије I са породицом

Варварски ратник

Валенс

Page 51: ISTORIJA 5.RAZRED

119

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ван да ли зам – ра за ра ње и уни шта-ва ње кул тур них до ба ра

Непознате речи

На уда ру Ху на нај пре су се на шле про вин ци је Бал кан ског по-лу о стр ва. Рим ска вој ска ни је мо гла да за у ста ви хор де ко је су не-ми ло срд но пу сто ши ле и па ли ле све пред со бом. Ху ни су у овим по хо ди ма ра зо ри ли го то во све зна чај ни је рим ске гра до ве на тлу да на шње Ср би је. Опљач ка ли су Сир ми јум, Син ги ду нум, Ви ми-на ци јум и На ис. Из во ри бе ле же да су вар ва ри би ли ве о ма вич ни оп са да ма. Ко ри сти ли су оп сад не ку ле, ов но ве за раз би ја ње ка пи-ја, ле стве за пе ња ње на бе де ме, итд.

По што је иза се бе оста вио пу стош на Бал кан ском по лу о стр ву, Ати ла се упу тио у за пад не обла сти Рим ског цар ства. Про ва лио је у Га ли ју, али је за у ста вљен у бо ју на Ка та ла ун ским по љи ма (451. го ди не н. е.). Глав ни ну рим ске вој ске ко ја је по ра зи ла Ху не чи ни ли су вар ва ри.

Рим ско цар ство је од хун ске опа сно сти спа сла Ати ли на из не-над на смрт 453. го ди не н. е. Хун ска пре власт се вер но од Цр ног мо ра и Ду на ва ни је га ду го над жи ве ла. Са вез вар вар ских пле ме на ко ји је Ати ла ство рио убр зо се рас пао.

Про паст За пад ног рим ског цар ства

Те ри то ри ју За пад ног рим ског цар ства су у 5. ве ку н. е. пре пла-ви ла гер ман ска пле ме на. Вар ва ри су се на се ља ва ли у гал ским и шпан ским про вин ци ја ма и у се вер ној Афри ци. Не ки од њих су пред у зи ма ли пљач ка шке по хо де све до Ита ли је и са мог Ри ма. Је дан од нај стра шни јих на па да на Рим за бе ле жен је 455. го ди не н. е. Град су на па ли и опља ча ли Ван да ли. Иза се бе су оста ви ли та кву пу стош да из раз ван да ли зам и да нас озна ча ва ра за ра ње и уни шта ва ње кул тур них до ба ра.

За пад но рим ско цар ство су у 5. ве ку н. е. по тре са ле и не пре-кид не бор бе за пре сто. Во ди ле су их гер ман ске вој ско во ђе у слу-жби ца ре ва. По след њег рим ског ца ра, Ро му ла Ав гу сту ла, 476. го ди не н. е. с пре сто ла је зба цио гер ман ски за по вед ник Одо а кар. На те ри то ри ји За пад ног рим ског цар ства по том су осно ва не вар-вар ске кра ље ви не. Ита ли јом и Шпа ни јом вла да ли су Го ти, Афри-ком Ван да ли, а Га ли јом Фран ци. Ис точ но рим ско цар ство је под на зи вом Ви зан ти ја оп ста ло још хи ља ду го ди на.

1. За што су рим ски ца ре ви на се ља ва љи вар ва ре на те ри то ри ји цар ства?2. Ко је и ка да по кре нуо Ве ли ку се о бу на ро да?3. Ка ко је и за што до шло до по де ле Рим ског цар ства?4. Об ја сни те ко је и због че га но сио на ди мак Бич бож ји.5. Ка да је до шло до про па сти За пад ног рим ског цар ства?

Питања и задаци

Ати ла

Хун ски вој ско во ђа Ати ла био је страх и тре пет за Рим ско цар ство у 5. ве ку н. е. Је дан ви зан тиј ски пи сац опи сао је ње гов из глед, др жа ње, по-на ша ње и рат нич ке спо соб но сти. Ати ла је, пре ма ње го вим ре чи ма, био по но си та др жа ња, нео бич но не-мир на по гле да. Сва ки ње гов по крет из ра жа вао је охо лост због ње го ве си ле. За љу бљен у ра то ва ње, он је ште део сво је сна ге. Био је спо со бан да раз ми шља и при сту па чан за мо-ли о це. Био је ве ран за да тој ре чи. Ње-гов ма ли раст, ши ро ке гру ди, круп на гла ва, сит не очи, рет ка бра да, на ко-стре ше на ко са, пре ви ше кра так нос, цр на пут – све су то би ли зна ци ко ји су ода ва ли ње го во по ре кло. Иако је ње го вој при ро ди би ло свој стве но да пред у зи ма ве ли ке по ду хва те, ње го-ва од ва жност би ла је тим ве ћа јер је про на шао Мар сов мач... Про на шао га је на сле де ћи на чин. Не ки чо ба нин при ме тио је да му ју ни ца хра мље. Сле де ћи траг кр ви, до шао је до ме ста где је жи во ти ња па сла и где је ра се-кла но гу. Чо ба нин је на том ме сту от-ко пао мач и од мах га је од нео Ати ли. Он се об ра до вао јер је тим по кло ном по ста вљен за вла да ра чи та вог све та. Мар со вим ма чем је, на и ме, до био не-из мер ну вој нич ку моћ.

Вандалскиратник

Page 52: ISTORIJA 5.RAZRED

120

АНТИЧКИ РИМ

Пр о верите, обновите, научите!

Када је, према предању, основан Рим?Ко су конзули?Због чега је значајна битка код града Беневента?Како се називала основна јединица римске војске?Ко је био Ханибал? Који су народи живели на Балканском полуострву пре римског освајања?Због чега је значајна владавина Октавијана Августа?Када је владао цар Диоклецијан?Које градове су Римљани основали на подручју данашње Србије?Како се назива врховни римски бог? Ко је био Цицерон?Каква је била архитектура римских градова?Како су се називали Христови ученици и колико их је било?Шта је Библија и од чега се састоји? Ко је и због чега донео Милански едикт?На шта се односи израз „Врата народа“?Када се одиграла битка код Хадријанополиса?Како је настао израз вандализам?

1.

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИ?ДА

са?

Савремена статуа галског вође Верцингеторикса

Page 53: ISTORIJA 5.RAZRED

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОУЧИTE И ОДГОНЕТНИTEПБ

По ве жите да ту ме на лен ти са до га ђа ји ма.1.

753. г.пре н. е.

509. г.пре н. е.

275. г.пре н. е.

216. г.пре н. е.

44. г.пре н. е.

31. г.пре н. е.

27. г.пре н. е.

33. г.н. е.

330. г.н. е.

451 г. н. е.

1) Битка код Кане 2) Убиство Јулија Цезара 3) Легендарно оснивање Рима 4) Битка код Беневента 5) Битка на Каталаунским пољима 6) Оснивање Константинополиса 7) Оснивање римске републике 8) Почетак владавине Октавијана Августа 9) Распеће Исуса Христа 10) Римско освајање Египта

Повежите личности са одговарајућим појмовима:

Ромул и РемПирХанибалЈулије ЦезарТрајанВергилијеКонстантин ВеликиРомул Августул

Милански едиктБитка код БеневентаПропаст Западног римског царстваДруги пунски ратЕнеидаОснивање града РимаОсвајање ГалијеДачки ратови

2.

ЗАНИМЉИВОСТИ

По чет ком 2. ве ка н. е. ис точ ни део Сре до зе-мља био је по го ђен ра зор ним зе мљо тре сом. Је дан рим ски исто ри чар за бе ле жио је да су том при ли ком стра да ли мно ги гра до ви, а нај-ви ше Ан ти о хи ја у про вин ци ји Си ри ји.

„Нај пре се, из не на да, за чу ла стра шна бу ка, а за тим је усле дио сна жан по трес. Зе мља се уз-ди гла, а згра де су по ле те ле у ва здух. Не ке су са мо по диг ну те и од мах су па да ле раз би ја ју-ћи се у ко ма де, док су дру ге ба ца не та мо-амо

као да их но си мо ре. Тре сак дрв не гра ђе ко ја се мр ви ла и ло ми ла, цре по ва и ка ме ња, био је за стра шу ју ћи. По ди гла се не ви ђе на пра ши на од ко је се ни шта ни је мо гло ви де ти, ни ти чу ти. У не ким слу ча је ви ма је чак и др ве ће, за јед но са ко ре њем, ле те ло у ва здух. Број љу ди ко ји су стра да ли био је не из ме ран. Гра ђа ко ја се ру ши-ла усмр ти ла је огром но мно штво, а мно ги су се угу ши ли под ру ше ви на ма...“

Зе мљо трес у Ан ти о хи ји

П

121

Page 54: ISTORIJA 5.RAZRED

122

АНТИЧКИ РИМ

Погледајте илустрације римских богова, од-говорите на питања и решите задатак.

3.

Како се звао римски бог рата?

За шта је била „задужена“ богиња Јунона?

Под чијим се утицајем развијала римска религија?

Подсетите се хеленских богова и нађите им парове у римској рели-гији.

Јупитер Јунона Марс

РАЗМИШЉАЈТЕ као историчарРВОбновите лекцију „Оснивање и успон Рима“. Подсетите се основних појмова као што су: република, конзули, сенат, народна скупштина, патрицији, плебејци, Латини, Етрурци, Тарент.

Објасните везу између дисциплине и увежбаности римских легија и претварања Средоземног мора у „римско језеро“. Уочите узрочно-после-дичне везе између опадања привреде, грађанских ратова, надирања варвара и пропасти Западног римског царства.

1.

2.

Погледајте илустрације римских богова, одговорите на питања и решите задатак.

3.

Зашто римски цареви у почетку нису обраћа-ли пажњу на хришћанство?

Шта су јеванђеља?

Размислите какав је био однос Константина Великог према хришћанима.

Због чега је хришћанство крајем 4. века н. е. постало једина званична религија Римског царства?

Покушајте да се сетите још неке једнобожачке религије осим хришћанства.

Крст

Распеће ХристаИсус ХристосБиблија

Page 55: ISTORIJA 5.RAZRED

123

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора и решите задатке.1.

Историчар Полибије (2. век пре н. е.) описао је овлашћења и дужности конзула у старом Риму:

„У Риму конзули управљају свим државним пословима. Све хитне ствари износе на расправу у сенату и брину се за спровођење сенатских одлука. Њихова је дужност да сазивају скупштине. Они им износе предлоге и брину се за спровођење њихових

одлука. Што се тиче рата, власт конзула је ту скоро не-ограничена. Они одређују ве- личину савезничких трупа, по-стављају официре, позивају грађане у војску. Поред тога, на ратним походима могу да изричу казну сваком војнику под њиховом командом. Државна благајна им је пот-пуно на располагању – троше онолико колико сами одлуче.“

Овлашћења конзула

Наведите овлашћењаконзула у миру.Наведите овлашћењаконзула у рату.

ВЕЖБАЈТЕ као историчарВГ

ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из извора, одговорите на питања и решите задатке.

2.

Римљани су широм своје државе оснивали бројне градове. Сви су грађени по одређеном плану. Један римски архитекта изложио је главна начела за избор места и подизање бедема:

„Када се подижу градске зидине, треба најпре изабрати врло здраво место. Добро је када то место није изложено ни магли, ни мразу. Треба да је окренуто према оним странама света које нису сувише топле, ни сувише хладне. Избегава се близина мочвара.

Околина града треба да буде плодна ради прехране становништва. Води се рачуна и о томе да ли добри путеви, пловне реке или лука на мору олакшавају прилаз граду.

Темељи треба да буду шири од зидина које ће се на њима подићи. Куле се са спољне стране толико истурају напред да се непријатељ са бокова може тући и десно и лево кад хоће да се примакне зиду. Непријатељу не сме да буде лак пут до зидина и зато се град мора дизати на стрмини.“

Римски град

Шта је било најважније приликом избора места за оснивање града?Објасните зашто је било пожељно да околина града буде плодна.Какав треба да буде прилаз граду?На који се начин град бранио од непријатеља?Подсетите се како је изгледао сваки римски град.Размислите да ли данашњи градови испуњавају основна начела изложена у овом тексту.

Page 56: ISTORIJA 5.RAZRED

124

753.

Оснивање Рима

509. 27.

284.Оснивање републике

Оснивање царства

476.

Пад Западног римског царства

Д О Б А Ц А Р С Т В А

ДОБА КРАЉЕВА ДОБА РЕПУБЛИКЕ ПРИНЦИПАТ ДОМИНАТ

1. 1.п р е н о в е е р е н о в a е р a

РАДИОНИЦА

Направите видео презентацију Сирмијума, Сингидунума, Виминацијума или Наиса. Организујте излет или екскурзију и обиђите римско наслеђе у Сремској Митровици, Београду, Костолцу и Нишу.

ПРОЈЕКАТ

Поделите се у групе, на пијаци и у продавници забележите цене жи-вотних намирница које се спомињу у наведеном одломку из Диокле-цијановог едикта о ценама. Распитајте се и о вредности дневница мајстора и учитеља. Упоредите висину цена намирница некада и данас и уочите које су најскупље а које најјефтиније. Исто урадите и са дне-вницама мајстора и учитеља.

КОРАК НАПРЕДКД

АНТИЧКИ РИМ

Лента времена – Стари Рим

Едикт о ценама „пшеница – 10 килограма – 100 денарија, јечам – 10 килограма – 60 денарија, свињетина – 300 грама – 12 денарија, говедина – 300 грама – 8 денарија, морска риба – 300 грама – 24 денарија, речна риба – 300 грама – 12 денарија, шкољке – 100 комада – 100 денарија, столар – дневно – 50 денарија, молер – дневно – 75 денарија, пекар – дневно – 50 денарија, учитељ – по дечаку месечно – 75 денарија.“ денарији – римски новац

Римски касапин

Диоклецијан

Page 57: ISTORIJA 5.RAZRED

125

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

125

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Остаци римског града у северној Африци