ispit procena ugrozenosti rs skripta ftn

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

INTERDISCIPLINARNI ISTRAŽIVAČKI CENTAR ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA OD DOGAĐAJA SA

KATASTROFALNIM POSLEDICAMA

O METODOLOGIJI ZA IZRADU PROCENE UGROŽENOSTI OD DOGAĐAJA SA KATASTROFALNIM POSLEDICAMA

(Izvor: ”Sl. glasnik RS” br. 96/2012)

Pripremili:

dr Dušan Sakulski

O METODOLOGIJI ZA IZRADU PROCENE UGROŽENOSTI (Izvor: ”Sl. glasnik RS” br. 96/2012)

______________________________________________________________________________________Strana 1 od 60

dr Đorđe Ćosićdr Srđan Popovmr Mirjana LABANmr Ana Pavlovićmr Ljiljana Popovićmr Tanja Novakovićmr Jovana Simić

Novi Sad, Novembar 2012


______________________________________________________________________________________Strana 2 od 60

Sadržaj:

UVOD! 5

SADRŽAJ PROCENE UGROŽENOSTI! 6

Uvod! 6

Položaj i karakteristike teritorije! 6

Ugroženost kritične infrastrukture! 10

Identifikacija opasnosti i procena rizika! 11

Procena snaga, sredstava i preventivnih mera! 17

Zaključak! 18

METODOLOGIJA PROCENE RIZIKA! 19

Uvod! 19

Štićene vrednosti! 21

Kriterijumi za procenu rizika! 23

Kriterijumi za identifikaciju i preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti! 23

Kriterijum za određivanje verovatnoće (V)! 24

Kriterijumi za određivanje posledica (P)! 29


______________________________________________________________________________________Strana 3 od 60

Kriterijumi za određivanje nivoa rizika (NR)! 45

Ocena rizika! 46

Kriterijum za određivanje prihvatljivosti rizika! 46

HIDROSFERSKE OPASNOSTI - POPLAVE! 48

Potencijalne opasnosti! 48

SEIZMIČKE OPASNOSTI - ZEMLJOTRESI! 54

Potencijalne opasnosti! 54


______________________________________________________________________________________Strana 4 od 60

UVODProcena ugroženosti od događaja sa katastrofalnim posledicama je osnovni dokument za izradu Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na nivou Republike Srbije, kao i Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama organa državne uprave, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava, drugih pravnih lica i drugih organizacija. Procenu ugroženosti izrađuju svi subjekti definisani Zakonom o vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", br. 111/09 i 92/11). Nosioci izrade Procene formiraju stručni tim za izradu Procene, koji se sastoji od stručnjaka po vrsti delatnosti od značaja za zaštitu i spasavanje, odnosno procenu rizika.

Procena je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori i oblici ugrožavanja, mogući efekti i posledice, procena ugroženosti-rizika, sagledavanje snaga, sredstava i preventivnih mera za odgovor na opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, zaštite materijalnih, kulturnih dobara i životne sredine.

Procene ugroženosti pravnih lica i privrednih društava obuhvataju objekte i prostor u njihovom vlasništvu ili na korišćenju i prostor oko tih objekata koji može biti ugrožen elementarnim nepogodama i drugim nesrećama na postrojenjima u kojima obavljaju delatnost, odnosno može uzrokovati negativne posledice po širu zajednicu i okolinu u slučajevima prekida rada ili značajnijih poremećaja u radu objekata kritične infrastrukture. Prilikom izrade Procene uzimaju se obzir standardi urbanističko - planske regulative, tehničko - tehnološke dokumentacije, procedure proizvodnih i drugih procesa i statističkih podataka o svim elementima potrebnim za izradu.


______________________________________________________________________________________Strana 5 od 60

SADRŽAJ PROCENE UGROŽENOSTIProcenom ugroženosti se definišu položaj i karakteristike teritorije, moguća ugroženost kritične infrastrukture, identifikacija opasnosti, procena rizika, procena potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Procena ugroženosti treba da sadrži:

1. Uvod; 2. Položaj i karakteristike teritorije; 3. Ugroženost kritične infrastrukture; 4. Identifikaciju opasnosti i procenu rizika; 5. Procenu potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje; 6. Zaključak.

Uvod

Uvod procene ugroženosti sadrži osnovne podatke o cilju koji se treba ostvariti izradom procene, kako bi se društvena zajednica planski pripremila za reagovanje u slučaju događaja sa katastrofalnim posledicama.

Položaj i karakteristike teritorije

Opis položaja i karakteristika teritorije, koji se izrađuju za procenu ugroženosti i predstavlja njen sastavni deo, sadrži sledeće podatke:


______________________________________________________________________________________Strana 6 od 60

Geografski položaj:• površina teritorije,• broj i ukupna površina (gradovi i naseljena mesta),• urbana struktura naselja (opremljenost infrastrukturom, objekti od posebnog značaja - objekti državne i lokalne samouprave,

termoelektrane, hidrocentrale, ptt objekti, sedišta javnih medija, aerodrom, luka, pristanište, autobuska i železnička stanica, tržni centri),

• stambeno naselje (individualna i kolektivna gradnja, spratnost, gustina),• deponije - regionalne i druge, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i dr.;

Hidro-orografske karakteristike:• reke,• vodotoci i rečice,• podzemne vode,• prirodna i akumulaciona jezera,• geo-morfološki sastav zemljišta (reljef, planine, ravnice, rečne obale i dr.);

Meteorološko-klimatske karakteristike:• vrsta klime,• prosečna godišnja temperatura,• padavine (prosečne godišnje padavine, kiša, sneg, grad, led i magle),• vetrovi;

Stanovništvo:• ukupan broj,• polna struktura od ukupnog broja stanovnika (muškarci, žene),• starosna struktura stanovnika (0-7, 8-50, 51-70, 71-75 i više godina);

Socijalna struktura od ukupnog broja stanovnika:


______________________________________________________________________________________Strana 7 od 60

• radnosposobno stanovništvo (broj zaposlenih i nezaposlenih), • penzioneri,• majke sa decom do 15 godina starosti,• lica koja su po zakonu dužna da se staraju o čuvanju i negovanju maloletnika mlađih od 15 godina,• trudnice,• bolesna lica,• lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tuđa pomoć i nega;

Materijalna i kulturna dobra i životna sredina:• objekti od nacionalnog značaja (kulturno istorijski spomenici, muzeji, legati i dr.),• objekti za održavanje kulturnih manifestacija,• verski objekti;

Zaštićena prirodna dobra:• nacionalni parkovi,• parkovi prirode;

Životinjski svet: domaće i divlje životinje;

Vodosnabdevanje:• objekti za preradu vode (gradska vodovodna mreža),• kvalitet vode,• potrebne količine i distributivna mreža izvorišta,• bunari,• akumulaciona jezera pijaće vode,• crpne stanice;

Poljoprivredne površine:


______________________________________________________________________________________Strana 8 od 60

• zemljišna površina po nameni korišćenja i sektoru vlasništva,• ostvarena setvena struktura u proizvodnji u tekućoj godini osnovnih ratarskih i povrtarskih kultura,• stanje stočnog fonda na teritoriji,• pregled pojedinih kapaciteta skladišnog prostora na teritoriji,• kapaciteti hladnjača na teritoriji za uskladištenje mesa i mesnih proizvoda;

Objekti za sklanjanje, zbrinjavanje i zdravstveno obezbeđenje:• objekti za zbrinjavanje stanovništva (broj skloništa osnovne zaštite, broj skloništa dopunske zaštite),• broj zaklona,• objekti za zbrinjavanje stanovništva (izbor objekata privremenog smeštaja: škole, vrtići, sportski objekti, kolektivni centri, objekti za

pripremu hrane i dr., kao i izbor objekata za duže korišćenje: montažne kuće, kontejneri, kuće na privremeno korišćenje i dr.),• objekti za sklanjanje kulturnih i materijalnih dobara (disperzija kulturnih i materijalnih dobara iz ugroženih područja u manje

ugrožene),• zdravstveno obezbeđenje i lokacije (kapaciteti, lokacije, medicinska opremljenost, rezerve medicinskog materijala, kvalifikaciona

struktura zaposlenih i dr.);

Saobraćajno-tehnološka infrastruktura:• saobraćajna i putna mreža,• železnička mreža,• plovni rečni putevi (vrsta, dužina, magistralni put, regionalna i lokalna putna mreža),• mostovi, vijadukti, tuneli i aerodromi;

Industrijska zona (vrsta industrije):• prehrambena,• hemijska,• metaloprerađivačka,• građevinska,• tekstilna,


______________________________________________________________________________________Strana 9 od 60

• farmaceutska,• nuklearni objekti (nacionalni i u okruženju) i dr.

Ugroženost kritične infrastrukture

Kod procene vrste i intenziteta opasnosti od događaja sa katstrofalnim posledicama, potrebno je identifikovati objekte kritične infrastrukture i izvršiti procenu mogućih štetnih posledica na obavljanje njihove delatnosti i posledica prekida obavljanja delatnosti po korisnike, i to naročito u oblastima:

Proizvodnje i distribucije električne energije: hidroelektrane, termoelektrane, alternativni energenti, dalekovodi, trafostanice;

Snabdevanja energentima (mreža distribucije energenata): skladišta gasa, naftnih derivata i drugih energenata, (magistralni naftovodi i gasovodi i lokalna gasna mreža);

Snabdevanja sa vodom: sistem distribucije vode i prečistača, izvorišta vode za piće, izvorišta vode - bunari, mogući zagađivači površinskih i podzemnih voda;

Snabdevanja stanovništva sa hranom (proizvodnja, skladištenje i distribucija): proizvodni objekti i kapaciteti, pogoni za proizvodnju hrane, skladišne prostorije prehrambenih proizvoda, objekti i sredstva za distribuciju, obradive poljoprivredne površine, plantaže voća, objekti za uzgoj životinja i preradu mesa;

Zdravstvena zaštita: zdravstveno obezbeđenje i lokacije (zdravstvene ustanove, lokacije, kapaciteti, tehnička opremljenost);

Materijalna i kulturna dobra i životna sredina: objekti od nacionalnog značaja (kulturno istorijski spomenici, muzeji, legati i dr.), objekti za održavanje kulturnih manifestacija, verski objekti;


______________________________________________________________________________________Strana 10 od 60

Zaštićena prirodna dobara: nacionalni parkovi, rezervati životinjskog sveta;

Telekomunkacija: prenosni putevi (podzemni kablovi, vazdušni vodovi, bežični linkovi), antenski stubovi, antene baznih stanica za mobilnu telefoniju, telefonske centrale, prenosna emisiona oprema - radio i TV stanica (tehnička oprema za prenos i emitovanje audio-vizualnog signala);

Saobraćaj: saobraćajna i putna mreža, železnička mreža, plovni rečni putevi, mostovi vijadukti i tunelič

Proizvodnje opasnih materija (objekti za proizvodnju, skladištenje i promet opasnih materija).

Identifikacija opasnosti i procena rizika

Moguće opasnosti i procena rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća razvrstavaju se, u zavisnosti od uzroka nastanka, na prirodne i tehničko-tehnološke. Obuhvata identifikaciju kritičnih reona, lokacija i objekata, odnosno mesta koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja elementarnih nepogoda i drugih nesreća.

Identifikacijom opasnosti i procenom rizika razrađuje se:

• prikaz mogućeg razvoja događaja-scenario,• analiza posledica• procena rizika.

Prikaz mogućeg razvoja događaja-scenarija obuhvata sagledavanje i evidentiranje mogućih izvora opasnosti, obima i nastalih posledica po život i zdravlje ljudi, životinja, životne sredine, materijalnih i kulturnih dobara na teritoriji Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada i jedinice lokalne samouprave. Prikaz mogućeg razvoja događaja-scenarija za događaje sa katastrofalnim posledicama


______________________________________________________________________________________Strana 11 od 60

sa prekograničnim efektom obuhvata i sagledavanje izvora opasnosti sa teritorije susednih država. Prikaz mogućeg razvoja događaja-scenarija, obrađuje se po vrstama opasnosti. Prilikom razrade razvoja događaja-scenarija, koriste se i elementi definisani u delu procene ugroženosti-rizika. Obrađuje se scenario najgoreg mogućeg slučaja. Razvoj događaja - sagledavanje scenarija od udesa sa opasnim materijama, obrađuje se u skladu sa elementima iz procene opasnosti privrednog društva i drugog pravnog lica, nosioca opasnih aktivnosti.

Analizom posledica obuhvataju se analiza povredivosti i određivanje mogućeg nivoa nesreće. Prikaz povredivih zona na kartama vrši se ucrtavanjem granica opasnosti. Povredive zone mogu se prikazati u obliku kruga, elipse ili mogu biti predstavljeni u trodimenzionalnom sistemu.

U analizi povredivosti identifikuju se prostor, lokacije i objekti, i navode se svi povredivi objekti na ugroženoj teritoriji. (neophodno je da se utvrdi i navede broj ljudi u ugroženoj zoni koji mogu biti izloženi uticaju nesreće: u stambenim objektima - spratnost, broj stanovnika, gustina stanovanja, udaljenost od mesta moguće nesreće i mesto u odnosu na zonu ugroženosti; u privrednim objektima i dr. Obavezno se analiziraju i navode povredive grupe u okviru škola, predškolskih i zdravstvenih ustanova i dr. Potrebno je da se identifikuju i objekti u kojima je u određenim delovima dana povećano prisustvo ljudi kao što su: poslovni objekti, tržni centri, sportski i rekreativni prostori i drugi objekti).

Povredivi objekti prikazuju se grafički na odgovarajućoj karti ili situacionom planu sa jasno označenom granicom zone ugroženosti. Identifikacija povredivih objekata obuhvata i prikaz građevinskih objekata (proizvodni, prateći i pomoćni objekti izvan njega, stambeni, infrastrukturni i drugi objekti; objekti poljoprivrede), prirodnih i kulturnih dobara (flora i fauna; zaštićena kulturna dobra; zaštićena prirodna dobra; površinske i podzemne vode); objekata koji su od značaja za domino efekat (skladišta, proizvodna postrojenja opasnih materija u okviru i van kompleksa) i dr. koji trpe posledice zbog požara, eksplozija-rušenja i kontaminacije.

Identifikacija opasnosti, procena rizika i analiza posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća razrađuju se po vrstama opasnosti. Procena se zasniva na analizi potencijalnih opasnosti i posledica po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i to:

Od poplava: hidrološki pokazatelji - vodotokovi, jezera i akumulacije koje mogu biti uzrok poplava, opasnost od poplava reka ili bujičnih voda, pregled ugroženih naselja s brojem i strukturom stanovništva, mere zaštite u urbanističkim planovima i građenju,


______________________________________________________________________________________Strana 12 od 60

hidrometeorološki uslovi - vodostaj, led, prosečna godišnja količina padavina, zaštitna infrastruktura - nasipi i drugi zaštitni vodoprivredni objekti s pokazateljima o broju, vrstama, dimenzijama i sl., procenjena veličina ugroženog područja i stepen izgrađenosti površina - naseljenost, industrija, saobraćaj, lokacije kritične za formiranje ledenih barijera u uticaj na plovnost, statistički pokazatelji o najkritičnijim mesecima u godini, proglašenim elementarnim nepogodama, nastalim štetama i sl.;

Od pomeranja tla, odnosno seizmičkih opasnosti: Zemljotres: morfologija i sastav zemljišta, seizmološka karta, seizmičke karakteristike terena, mere zaštite u urbanističkim planovima i gradnji, kvalitet gradnje, učestalost, intenziteti i epicentri potresa u zadnjih 50 godina, posledica potresa po seizmičkim zonama za stambene, javne, industrijske i druge objekte korišćenjem MCS, moguće posledice (mogući broj ugroženog stanovništva, moguća oštećenja i uništenja materijalnih i kulturnih dobara i moguća ugroženost životne sredine (vazduh, zemljište, voda, biljni i životinjski svet), psihološki efekti i moguća povređivanja (pojave u objektima stanovanja i drugim objektima), promene u prirodi (podzemne vode, tlo i rastinje), oštećenje infrastrukture i dr.);

Klizišta, odroni i erozije: mapiran reljef sa prikazom udolina različitih površina i nagiba, režim podzemnih voda (oscilacija nivoa podzemnih voda), gustina i vlažnost tla, moguća oštećenja na objektima, oštećenja putne infrastrukture i podzemne infrastrukture-cevovodi i mere zaštite predviđene urbanističkim planovima;erozije:(kvalitet zemljišta, uzrok koji prouzrokuje eroziju pustošenje i krčenje šuma, neplanske čiste seče, paša i brst stoke, korišćenje kamena, šljunka, peska, humusa, zemlje i treseta, vetrovi, obilne padavine, površina zahvaćena erozijom, gustina naseljenosti i broj objekata.);

Od ostalih prirodnih uzroka, naročito onih koji pripadaju kategoriji ekstremnih vremenskih uslova (suša, olujni vetrovi, grad, snežne mećave, padavine nanosi i poledica), statistički podaci sušnih perioda (broj meseci-dana bez kiše) za poslednjih 10 godina, klasifikacija jačine suše pomoću SPI* (standar indeksa padavina), mogućnosti navodnjavanja (raspoloživost vode za navodnjavanje), intenzitet olujnih vetrova, pravac i smer strujanja, visina snežnih padavina, gustina infrastrukturnih i privrednih objekata na području, postojanje aktivne zaštite od grada,specifikacija ugroženih i najugroženijih područja (naseljenost, struktura stanovništva, prilazni putevi životinjski svet i dr.) i statistički prikaz posledica za poslednjih 10 godina, broj proglašenih vanrednih situacija zbog pojave elementarne nepogode u poslednjih 10 godina, koje su bitno promenile svakodnevno funkcionisanje (mogućnost snabdevanja vitalnim proizvodima, prekid snabdevanja električnom energijom, prekid saobraćaja, onemogućavanje pružanja hitne medicinske pomoći i sl.) i mogući uticaji na poljoprivredne kulture, zdravlje ljude i životinje;


______________________________________________________________________________________Strana 13 od 60

Od tehničko - tehnoloških udesa i terorističkih napada: • izazvane nesrećom u privrednim - industrijskim objektima: količina i vrsta opasnih materija u postrojenjima, skladištima i u prometu,

karakteristike teritorije u okruženju objekta sa opasnim materijama (vrsta naselja, gustina naseljenosti, privredni i povredivi objekti, udaljenost, kulturna i materijalna dobra i dr.;

• izazvane nesrećama u saobraćaju: količina i vrsta opasnih materija u saobraćaju (mesečni i godišnji promet po punim pravcima) infrastruktura - analizirati stanje putne, železničke i vodene infrastrukture, ranžirnih rampi, prelaza, da li postoje posebna parking i zaustavna mesta, puteva kroz nacionalne parkove i zaštićena područja, uređenost pristaništa i luka sa aspekta pretakanja i manipulacije, i dr.

Procena posledica od terorizma izrađuje se na osnovu strateških dokumenata Republike Srbije, javno dostupnih dokumenata ministarstva nadležnog za odbranu i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, uzimajući u obzir strukturu, veličinu i procedure operativnih snaga za reagovanje u vanrednim situacijama u odnosu na zahteve za njihovim angažovanjem tokom otklanjanja posledica terorizma. Procena od terorističkog napada obuhvata podatke o: karakteristikama objekata, uređaja, savremenih tehničkih sredstava i fizičko tehničkog obezbeđenja, koji mogu biti meta terorističkog napada, mogućnosti i posledice terorističkog napada, broj nastradalih i poginulih, materijalna šteta, oblici terorističke aktivnosti sa aspekta primene sredstava (eksplozivna, hemijska, radiološka i biološka sredstva);

Od požara i eksplozija: broj i vrstu objekata ugroženih od požara (stambenih, industrijskih, javnih i drugih), osetljivost objekata na požare,stanje protivpožarne zaštite, zone ugroženosti, broj ugroženih ljudi, životinja, materijalnih dobara, gustinu izgrađenosti objekata po rejonima, vrstu objekata (materijal, spratnost, požarna opterećenost), širinu i prohodnost saobraćajnica, vrstu i stanje instalacija (elektro-instalacija, gasovodi i dr.), način snabdevanja vodom (broj i raspored hidranata, bunara,cisterni i dr.), izvore toplote, šumske komplekse (vrste šuma, uređenost, prohodnost, način eksploatacije); skladišta eksplozivnih sredstava, proizvodnja municije eksplozivnih naprava i dr., skladišta eksplozivnih materijala, eksplozivne prašine, zaostala neeksplodirana ubojna sredstva (NUS-a), nosioca zaštite od eksplozija, mesto i lokacija uništenja NUS-a, pregled subjekata u kojima postoji velika opasnost od eksplozije;

Od rušenja hidroakumulacionih brana (moguća opasnost zasniva se na potencijalima hidroakumulacionih jezera, odnosno na njihovoj akumulaciji zbog koga bi usled rušenja brane ili nasipa hidroakumulacije bilo ugroženo stanovništvo i materijalna dobra na pravcu kretanja vodnog talasa), mere zaštite u urbanističkim planovima i građenju;


______________________________________________________________________________________Strana 14 od 60

Od nuklearnih i radiacionih akcidenata: Stanje nuklearnih objekata kao i objekata za zaštitu od nuklearnih i/ili radijacionih akcidenata na teritoriji - analizirati broj i kvalitet stambenih i privrednih objekata sa aspekta mogućnosti korišćenja za skloništa, osobine radioaktivnih materija koje nastaju u akcidentu, mogućnost radioaktivne kontaminacije ljudi, životinja, vode, vazduha, zemljišta, poljoprivrednih površina zasejanih poljoprivrednim kulturama, ugroženost prekograničnim efektom (važno je evidentirati najbliža područja koja u slučaju potencijalne opasnosti mogu biti ugrožena), uobičajene vrste nesreća koje se događaju (sa ispuštanjem u atmosferu, ispuštanjem u površinske vode, vodotokove, jezera, ispuštanje u tlo, odnosno u podzemni vodotok kao i prisustvo radioaktivnog otpada);

Od epidemiološke i sanitarne opasnosti (moguće posledice zasnivaju se na procenama nadležnih zdravstvenih, sanitarnih, veterinarskih, agronomskih i drugih službi i institucija koje u jedinstvenom sistemu zaštite i spasavanja predstavljaju osnovne nosioce koji su, u okviru redovnih delatnosti, nadležni za reagovanje u slučajevima epidemioloških i sanitarnih opasnosti), mere zaštite u urbanističkim planovima i građenju;

Od epidemije: Ugroženost područja epidemijama nastalim bez povezanosti sa drugim pojavama, te ga analizirati prema sledećem: • mogućnost pojave novih zaraznih bolesti; • mogući poremećaji vodosnabdevanja; • konzumiranje namirnica van kontrole; • obuhvat imunizacijom.

Tipovi epidemija - Ugroženost područja epidemijama koje nastaju kao posledica sanitarno higijenskih uslova i infrastrukture teritorije - analizirati sa aspekta: postojanja različitih vrsta epidemija.

Sanitarno higijensko stanje objekata i infrastrukturnih instalacija - sagledati sa aspekta: • postojanja deponija, lokacije, veličine i stanja; • lokalno snabdevanje vodom; • građevinsko-tehničko stanje postojećih objekata.


______________________________________________________________________________________Strana 15 od 60

Zdravstveni i drugi kapaciteti u funkciji zbrinjavanja, smeštaja, transporta i drugo, sagledati sa aspekta - kadrovski, smeštajni i transportni kapaciteti, lekovi, medicinska i druga oprema;

Od epizootija:

Parametri i karakter opasnosti - područje analizirati sa aspekta broja i vrsta ugroženih životinja i karakteristika bolesti;

Površina i karakteristike ugroženog područja - područje analizirati sa aspekta: izvora zarazne bolesti, razvoja, prenošenja i širenja bolesti, mogućnosti preduzimanja preventivnih i kurativnih mera;

Gustina životinjskog fonda - izvršiti analizu gustine životinjskog fonda sa aspekta broja i vrsta životinja kritičnih na epizootije;

Izgrađenost sistema zaštite od epizootija - analizirati sa aspekta postojanja planova zaštite od epizootija, prirodnih i veštačkih barijera za širenje bolesti i kapaciteta za zbrinjavanje;

Od biljnih bolesti analizirati sa aspekta vrsta ugroženih biljaka i karakteristika bolesti (izvora, razvoja prenošenja i širenja), površine i karakteristika ugroženog područja, posebno poljoprivrednih površina zasejanih usevima, povrćem i voćem.

Stepenovanje posledica (nivoi nesreće)

Mogući nivo nesreće određuje se na osnovu predviđenog scenarija i analize povredivosti, a izražava se kao I, II, III, IV ili V nivo nesreće:

• I nivo nesreće - (objekta, postrojenja) - negativne posledice nesreće su ograničene na deo objekta-postrojenja ili ceo objekat - postrojenje na kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica i ne očekuju se negativne posledice u okolini.

• II nivo nesreće - (objekta, postrojenja i kompleksa) - negativne posledice nesreće mogu zahvatiti deo objekta - postrojenja ili ceo komleks privrednog društva i drugog pravnog lica i ne očekuju se negativne posledice u okolini izvan kompleksa.


______________________________________________________________________________________Strana 16 od 60

• III nivo nesreće - (nivo jedinice lokalne samouprave) - negativne posledice nesreće mogu se preneti izvan granica opasnog objekta - postrojenja i komleksa privrednog društva i drugog pravnog lica i očekuju se posledice na delu ili celoj teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno grada.

• IV nivo nesreće - (nacionalni nivo) - negativne posledice nesreće na objektu - postrojenju i kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica, mogu se proširiti na deo teritorije i celu teritoriju Republike Srbije.

• V nivo nesreće - (međunarodni nivo)- negativne posledice nesreće na objektu - postrojenju i kompleksu privrednog društva i drugog pravnog lica, mogu se proširiti van teritorije Republike Srbije.

Procena snaga, sredstava i preventivnih mera

U Proceni snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanja potrebno je utvrditi: Postojeće snage i sredstva organa, službi i drugih pravnih lica koje se bave zaštitom i spasavanjem u okviru svoje delatnosti, drugih operativnih snaga zaštite i spasavanja, snaga i sredstava civilne zaštite, fizičkih lica i ostalih raspoloživih materijalnih resursa koji se mogu angažovati na sprečavanju nastanka i otklanjanju posedica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, na teritoriji za koju se Procena izrađuje i donosi.

Preventivne mere za zaštitu i spasavanje se preduzimaju radi sprečavanja ili smanjenja verovatnoće nastanka elementarnih nepogoda i drugih nesreća kao i umanjenja posledica.

Mere prevencije čine:

1. mere koje su predviđene i/ili realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekta postrojenja - kompleksa, 2. mere koje su predviđene za održavanje i kontrolu infrastrukture (PTT, železnički, rečni, drumski i vazdušni saobraćaj), 3. mere koje su predviđene za održavanje i kontrolu saobraćajnica na nivou lokalne zajednice, 4. mere koje su predviđene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima bezbednosti i zaštite, detekcija i identifikacija

opasnosti,


______________________________________________________________________________________Strana 17 od 60

5. edukacija - permanentna edukacija stanovništva, uključujući decu već od predškolskog doba, o svim aspektima zaštite i spasavanja,

6. propisi u svim oblastima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, 7. mere koje su predviđene organizacijom osposobljavanja i opremanja ljudskih kapaciteta za reagovanje u slučaju vanrednih

situacija, 8. mere koje su predviđene izradom i proverom planske dokumentacije za reagovanje u slučaju vanrednih situacija.

Zaključak

Zaključne ocene se donose za svaku meru zaštite i spasavanja u odnosu na postojeće mogućnosti za zaštitu i spasavanje i procenjenih ljudskih i materijalnih resursa potrebnih za ublažavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Ove tačke su osnov za utvrđivanje strukture i veličine operativnih snaga zaštite i spasavanja, njihovo obučavanje i osposobljavanje, utvrđivanje potrebnih materijalnih resursa, utvrđivanje prioriteta i smernica razvoja, o čemu se načelno navode pravci, odgovornost i dinamika u ostvarivanju, dokumenti kojima će se ova pitanja definisati kao i način praćenja ostvarivanje priprema za zaštitu i spasavanje.

Ocene iz ove tačke koriste se i za planiranje razvoja i upotrebe operativnih snaga koje se u okviru redovne delatnosti bave zaštitom i spasavanjem. Podatke iz Procene potrebno je prikazati u odgovarajućim geografskim kartama, u digitalnom obliku, u odgovarajućoj razmeri, u zavisnosti od veličine teritorije i vrste i obima opasnosti.


______________________________________________________________________________________Strana 18 od 60

METODOLOGIJA PROCENE RIZIKA

Uvod

U ovoj metodologiji (sl. 1.) zahtevi za procenu rizika su kvantitativni i kvalitativni. Procena rizika je sveukupan proces identifikacije, analize i ocene rizika. Procena rizika uključuje proces identifikovanja unutrašnjih i spoljašnjih pretnji i ranjivosti, identifikovanja verovatnoće događaja sa porastom takvih pretnji i ranjivosti, definisanja ključnih funkcija potrebnih za kontinuitet operacija, definisanja kontrole na mestu potrebnom za smanjenje izloženosti i analizu troškova takve kontrole. Pri proceni rizika potrebno je koristi dostignuća na polju standardizacije u oblasti procene rizika. Da bi bila efikasna i održiva, procena rizika treba da bude integrisana na svim nivoima zaštite i spasavanja i podržana od strane organa vlasti. Metodologija za procenu rizika od događaja sa katastrofalnim posledicama je specifikovana i potrebno je obraditi svaku pojedinačnu opasnost u skladu sa ovom metodologijom.


______________________________________________________________________________________Strana 19 od 60

Slika 1: Proces procene rizika


______________________________________________________________________________________Strana 20 od 60

Štićene vrednosti

Ceo proces procene rizika se radi obzirom na oblasti uticaja štićenih vrednosti, datih u tabeli 1:

Tabela 1: Oblasti uticaja štićenih vrednosti

R. br. Štićene vrednostiŠtićene vrednosti Oblasti uticaja štićenih vrednosti

1.

LJUDI IŽIVOTINJE

ŽIVOT Broj smrtno stradalih, broj nestalih ljudi, broj ubijenih i uginulih životinja

2.

LJUDI IŽIVOTINJE

ZDRAVLJE Broj ljudi i životinja sa teškim i lakšim povredama, broj obolelih i zaraženih

3. LJUDI IŽIVOTINJE

USLOVI ZA NORMALAN ŽIVOT

Broj lica koja su ostala bez osnovnih uslova za život na pogođenom području (smeštaj, hrana, voda, higijenski uslovi) evakuacija, broj i vrste životinja bez osnovnih uslova za život

4.

LJUDI IŽIVOTINJE

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Kapaciteti i troškovi za lekove i medicinska sredstva, zdravstvena zaštita bolničko zbrinjavanje, veterinarska zaštita

5.

LJUDI IŽIVOTINJE

NEPOSREDNE ILI TRAJNE HITNE MERE Hrana, voda, smeštaj, odeća i obuća

6.

EKONOMIJA I EKOLOGIJA

RESTAURACIJA JAVNIH ZGRADA Procena oštećenja, ukupni troškovi restauracije

7.


JAVNI PREVOZ I INFRASTRUKTURA

Funkcionalnost javnog prevoza, puteva, elektroenergetskog sistema, komunalnog sistema, alternativno snabdevanje vodom, raščišćavanje-prioriteti, procena štete

8.


RESTAURACIJA KULTURNOG NASLEĐAOštećeni kulturni objekti, procena štete, troškovi restauracije, prioriteti

9.


RESTAURACIJA IMOVINE Procena štete, troškovi restauracije, potrebni kapaciteti

10.EKONOMIJA I EKOLOGIJA

RESTAURACIJA ŽIVOTNE SREDINE

Procena štete, procena uticaja na ljude i mogućnosti multiplikacije opasnosti, troškovi sanacije


______________________________________________________________________________________Strana 21 od 60

11.


EKOLOŠKI TROŠKOVI Procena štete, utvrđivanje stanja na terenu, procena uticaja na ljude, životinje i zemljište, troškovi sanacije, prioriteti, asanacija terena

12.


OMETANJE EKONOMSKE AKTIVNOSTI

Uticaj na svakodnevni život i rad, prekid proizvodnje, snabdevanja energentima, vodom, hranom, lekovima

13.


ISPLATA OSIGURANJA Aktivnost osiguravajućih društava u proceni štete i isplata osiguranja

14.


INDIREKTNI DRUŠTVENI

TROŠKOVI PO EKONOMIJU

Veličina svih troškova nastalih usled elementarnih nepogoda i drugih nesreća a nisu planirani budžetom

15.


DRUGI DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVITroškovi angažovanja snaga drugih država na pomoći u saniranju posledica

16.

DRUŠTVENO POLITIČKASITUACIJA

JAVNO NASILJE I ANKSIOZNOST

Angažovanje policije i drugih snaga bezbednosti, angažovanje medicinskih službi, panika, strah, uništavanje i nezakonito prisvajanje javne i privatne imovine

17.


NARUŠAVANJE TERITORIJE

Pokušaji otcepljenja dela teritorije, nepriznavanje zakona države od strane raznih separatističkih i terorističkih grupa

18.


NARUŠAVANJE MEĐUNARODNE

POZICIJE

Loša pripremljenost i reakcija na elementarne nepogode i druge nesreće, veliki broj stradalih i povređenih usled loše pripremljenosti i organizacije pomoći, neadekvatno korišćenje međunarodne pomoći

19.


NARUŠAVANJE DEMOKRATSKOG

SISTEMAGubljenje poverenja u sistem vlasti na svim nivoima ili pojedinačno

20.

DRUŠTVENO POLITIČKASITUACIJA PSIHOLOŠKI UTICAJ

NA DRUŠTVOUsled loše pripremljenosti i organizacije pomoći nanose se negativne posledice na psihološku snagu stanovništva da se izbori sa efektima elementarnih nepogoda i drugih nesreća

21.


UTICAJ NA JAVNI RED I BEZBEDNOST Usled gubljenja domaćinstava, rodbine, materijalnih sredstava za život dolazi do kriminala

22.


POLITIČKE IMPLIKACIJE

Razne političke partije pokušavaju da izvuku političku korist proklamujući vlastite programe za poboljšanje stanja


______________________________________________________________________________________Strana 22 od 60

23. PSIHOLOŠKE IMPLIKACIJE Dolazi do pojave straha za opstanak i dalji život

24. ŠTETA PO KULTURNE VREDNOSTI Procena štete, mogućnosti saniranja, važnost objekata

25. PREKOGRANIČNI UTICAJI

Šteta u prekograničnim područjima, angažovanje snaga u prekograničnim područjima, diplomatski kontakti

Kriterijumi za procenu rizika

Kriterijumi za procenu rizika su svrstani u sledeće kategorije:

• Kriterijum za identifikaciju i preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti svih grupa rizika;• Kriterijum za određivanje verovatnoće;• Kriterijum za određivanje posledica; • Kriterijum za utvrđivanje nivoa rizika;• Kriterijum za utvrđivanje kategorije rizika;• Kriterijum za utvrđivanje prioriteta rizika;• Kriterijum za primenu opcija za ublažavanje rizika;• Kriterijum za primenu opcija za izvodljivost;• Kriterijum za primenu analize cena-korist;• Kriterijum za određivanje preostalog rizika i• Kriterijum za utvrđivanje kombinacije više rizika (multi rizik).

Kriterijumi za identifikaciju i preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti


______________________________________________________________________________________Strana 23 od 60

Za evidenciju postojanja potencijalnih opasnosti koriste se termini "postoji" i "ne postoji", na obrascima i na način koji su propisani ovom metodologijom.

Evidentiranje karakteristika potencijalnih opasnosti vrši se za svaku potencijalnu opasnost posebno a prema mogućim veličinama, prema sledećem:

• Veličina 1 - minimalna opasnost;• Veličina 2 - mala opasnost;• Veličina 3 - srednja opasnost;• Veličina 4 - velika opasnost i• Veličina 5 - maksimalna opasnost.

Preliminarna analiza potencijalnih opasnosti ima za cilj da se ustanovi dali postoji određena opasnost na datom području, a zatim da odredi stepen njenog uticaja, sa aspekta ugrožavanja štićenih vrednosti, u odnosu na druge opasnosti.

Po završetku preliminarne analize vrši se rangiranje potencijalnih opasnosti prema dobijenim veličinama, od najveće do najmanje. Na osnovu dobijenog ranga potencijalnih opasnosti, donosi se odluka o hitnosti preduzimanja mera za smanjenje potencijalne opasnosti. Odluka o hitnom preduzimanju mera za potencijalnu opasnost sa najvećom veličinom opasnosti ne sme da dovede do zapostavljanja ostalih potencijalnih opasnosti sa nižim veličinama opasnosti, naprotiv, mora se i o njima voditi računa. Rezultati preliminarne analize potencijalnih opasnosti su ulazni rezultati analize rizika.

Kriterijum za određivanje verovatnoće (V)

Verovatnoća (V) predstavlja kombinaciju učestalosti određenog štetnog događaja (U) i povredivosti (ranjivosti, R) u odnosu na potencijalnu opasnost:


______________________________________________________________________________________Strana 24 od 60

V= U x R (1)

Stepenovanje verovatnoće vrši se na sledeći način:) 1 - nemoguće, 2 - neverovatno, 3 - verovatno, 4 - skoro izvesno i 5 - sigurno.

Табела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеТабела: Критеријуми за одређивање вероватноћеВероватноћаВероватноћаВероватноћаВероватноћа Опис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноћеВеличинаВеличина СтепенСтепен Опис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноћеОпис вероватноће

11 НемогућеНемогућеВероватноћа до 2 %, вероватно само у екстремним случајевима или изузетно мало вероватно или равно догађају у далекој будућности или догађа се у граници "50 година или више"

Вероватноћа до 2 %, вероватно само у екстремним случајевима или изузетно мало вероватно или равно догађају у далекој будућности или догађа се у граници "50 година или више"




22 НевероватноНевероватно Вероватноћа до 5 % или није се догађало али би могло да се деси или могло би се десити у граници "понеки случај у двадесет година"Вероватноћа до 5 % или није се догађало али би могло да се деси или могло би се десити у граници "понеки случај у двадесет година"Вероватноћа до 5 % или није се догађало али би могло да се деси или могло би се десити у граници "понеки случај у двадесет година"Вероватноћа до 5 % или није се догађало али би могло да се деси или могло би се десити у граници "понеки случај у двадесет година"Вероватноћа до 5 % или није се догађало али би могло да се деси или могло би се десити у граници "понеки случај у двадесет година"

33 ВероватноВероватно Вероватноћа до 10% или могло би се десити, дешавало се и раније или могло би се десити у граници "једном у години"Вероватноћа до 10% или могло би се десити, дешавало се и раније или могло би се десити у граници "једном у години"Вероватноћа до 10% или могло би се десити, дешавало се и раније или могло би се десити у граници "једном у години"Вероватноћа до 10% или могло би се десити, дешавало се и раније или могло би се десити у граници "једном у години"Вероватноћа до 10% или могло би се десити, дешавало се и раније или могло би се десити у граници "једном у години"

44 Скоро извесноСкоро извесно Вероватноћа изнад 50% или вероватно би се могло догодити или могло се десити у граници "седмица у месецу"Вероватноћа изнад 50% или вероватно би се могло догодити или могло се десити у граници "седмица у месецу"Вероватноћа изнад 50% или вероватно би се могло догодити или могло се десити у граници "седмица у месецу"Вероватноћа изнад 50% или вероватно би се могло догодити или могло се десити у граници "седмица у месецу"Вероватноћа изнад 50% или вероватно би се могло догодити или могло се десити у граници "седмица у месецу"

55 СигурноСигурно Вероватноћа изнад 99% или дешава се веома често или могло би се десити у граници "дан у седмици"Вероватноћа изнад 99% или дешава се веома често или могло би се десити у граници "дан у седмици"Вероватноћа изнад 99% или дешава се веома често или могло би се десити у граници "дан у седмици"Вероватноћа изнад 99% или дешава се веома често или могло би се десити у граници "дан у седмици"Вероватноћа изнад 99% или дешава се веома често или могло би се десити у граници "дан у седмици"

Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Табела: Критеријум за одређивање учесталости (У)Учесталост ( У)Учесталост ( У)Учесталост ( У)Учесталост ( У)

Учесталости( период 50 година)




Учесталости( период 50 година)Степен учесталостиСтепен учесталости Величина учесталостиВеличина учесталости






11 Врло реткоВрло ретко један или ниједан штетан догађајједан или ниједан штетан догађајједан или ниједан штетан догађајједан или ниједан штетан догађајједан или ниједан штетан догађај


______________________________________________________________________________________Strana 25 od 60

22 ПовременоПовремено два до пет штетних догађајадва до пет штетних догађајадва до пет штетних догађајадва до пет штетних догађајадва до пет штетних догађаја33 ЧестоЧесто шест до десет штетних догађајашест до десет штетних догађајашест до десет штетних догађајашест до десет штетних догађајашест до десет штетних догађаја44 ПретежноПретежно једанаест до петнаест штетних догађајаједанаест до петнаест штетних догађајаједанаест до петнаест штетних догађајаједанаест до петнаест штетних догађајаједанаест до петнаест штетних догађаја55 Веома честоВеома често преко петнаест штетних догађајапреко петнаест штетних догађајапреко петнаест штетних догађајапреко петнаест штетних догађајапреко петнаест штетних догађаја

Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)Табела О.3 — Критеријум за одређивање повредивости (рањивости) (R)РањивостРањивостРањивост

Опис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиСтепен рањивости Величина рањивостиВеличина рањивости Опис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивостиОпис рањивости

1 Врло малаВрло мала постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености постоји потпуна заштита, оптимално пројектована и изведена према процени угрожености

2 Мала Мала постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености постоји већи број мера заштите примењених без процене угрожености

3 СредњаСредња Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу Постоје одређене мере заштита, примењују се мере заштите на средњем нивоу

4 ВеликаВелика Постоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоуПостоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоуПостоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоуПостоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоуПостоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоуПостоје само поједине мере заштите, примењују се мере заштите на ниском нивоу

5 Врло великаВрло велика потпуно слабе или уопште не постоје мере заштитепотпуно слабе или уопште не постоје мере заштитепотпуно слабе или уопште не постоје мере заштитепотпуно слабе или уопште не постоје мере заштитепотпуно слабе или уопште не постоје мере заштитепотпуно слабе или уопште не постоје мере заштите

Табела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеТабела: Матрица за одређивање вероватноћеРАЊИВОСТРАЊИВОСТРАЊИВОСТ врло великаврло велика велика средња мала врло малаУЧЕСТАЛОСТУЧЕСТАЛОСТУЧЕСТАЛОСТ 55 4 3 2 1

врло ретко/занемарљиво 11 33 2 1 1 1повремено/повремено 22 44 3 2 2 1

често/дуго 33 55 4 3 2 2претежно/претежно 44 55 4 3 3 3

веома често/трајно 55 55 5 4 3 3


______________________________________________________________________________________Strana 26 od 60

Učestalost (U) se odnosi na ponavljanje određenog štetnog događaja u vremenskom periodu ili na izloženost štićene vrednosti određenoj potencijalnoj opasnosti u određenoj vremenskoj jedinici.

Učestalost se primenjuje u dva pojavna oblika, i to:

• U1 - učestalost kada postoji evidencija štetnih događaja i• U2 - učestalost kada ne postoji evidencija štetnih događaja.

Kada se vrši procena rizika mora se odlučiti da li će se primeniti učestalost U1 ili U2, na osnovu podataka o postojanju validnih evidencija o štetnim događajima, u fazi utvrđivanja konteksta problema.

Vremenski period u kojem se posmatraju podaci o učestalosti treba da bude najmanje za poslednjih deset kalendarskih godina. Prilikom procene rizika može se odstupiti od ovog vremenskog određenja, ako:

a) Ne postoji desetogodišnja evidencija, već evidencija za kraći vremenski period, ali ne kraći od pet godina ib) Postoji evidencija za period duži od deset godina iz koje se mogu prikazati bitni pokazatelji učestalosti događaja.

Prilikom procene rizika koristi podatke objavljene od strane javnih i drugih službi.

Stepenovanje učestalosti (U1) vrši se na osnovu kriterijuma za određivanje učestalosti:) 1 - vrlo retko, 2- povremeno, 3 - često, 4 - pretežno; - 5 veoma često.

Ako je analizom statističkih podataka neželjenih događaja u proteklom periodu utvrđeno da nema podataka o štetnim događajima ili nisu zabeleženi, dolazi se do zaključka da nije moguće izračunati učestalost po osnovu evidencije događaja. U tom slučaju, pristupa se analizi vremena izloženosti štićenih vrednosti determinisanim potencijalnim opasnostima i u odnosu na dobijenu vremensku izloženost, potencijalnim opasnostima određuje stepen učestalosti.

Stepenovanje učestalosti (U2) vrši se na osnovu kriterijuma za određivanje učestalosti:


______________________________________________________________________________________Strana 27 od 60

) 1 - zanemarljiva, 2 - povremena, 3 - duga, 4 - pretežna; 5 - trajna.

Povredivost (Ranjivost) (R) predstavlja postojeće stanje zaštite subjekta, odnosno osetljivost subjekta na potencijalne opasnosti. Stepenovanje povredivosti vrši s vrši se na osnovu kriterijuma za određivanje povredivosti (ranjivosti):) 1 - vrlo velika, 2 - velika, 3 - srednja, 4 - mala i 5 - vrlo mala


______________________________________________________________________________________Strana 28 od 60

Kriterijumi za određivanje posledica (P)

Posledice (P) predstavljaju efekat štetnog događaja po štićene vrednosti, a manifestuju se kroz veličinu gubitka (štetu) u odnosu na kritičnost štićene vrednosti:

P = Š x K (2)

Stepenovanje posledica (P) vrši se na sledeći način:) 1 - Minimalne; 2 - Male; 3 - Umerene; 4 - Ozbiljne; 5 - Katastrofalne.

Posledice (P) se određuju prema matrici za određivanje posledica:

ШТЕТАКРИТИЧНОСТКРИТИЧНОСТКРИТИЧНОСТКРИТИЧНОСТКРИТИЧНОСТ

ШТЕТАврло велика велика средња мала врло мала

врло мала 3 2 1 1 1

мала 4 3 2 2 1

средња 5 4 3 2 2

велика 5 4 3 3 3

врло велика 5 5 4 3 3


______________________________________________________________________________________Strana 29 od 60

Šteta (Š) je mera oštećenja štićenih vrednosti. Stepenovanje štete vrši se prema kriterijumima za određivanje štete:) 1 - Vrlo mala; 2 - Mala; 3 - Srednja; 4 - Velika; 5 - Vrlo velika.

Табела: Критеријуми за одређивање штетеТабела: Критеријуми за одређивање штетеТабела: Критеријуми за одређивање штете

ШтетаШтета Опис штетеСтепен штете Величина штете

Опис штете

1 Врло мала чији износ прелази 1% националног дохотка оствареног на територији у претходној години

2 Мала чији износ прелази 3% националног дохотка оствареног на територији у претходној години

3 Средња чији износ прелази 5% националног дохотка оствареног на територији у претходној години

4 Велика чији износ прелази 10% националног дохотка оствареног на територији у претходној години

5 Врло велика чији износ прелази 15% националног дохотка оствареног на територији у претходној години

Kritičnost (K) je mera vrednosti odnosno važnosti štićene vrednosti odnosno osetljivosti, na efekte delovanja štetnog događaja na štićene vrednosti. Stepenovanje kritičnosti vrši se prema kriterijumima:) 1 - Vrlo velika; 2 - Velika; 3 - Srednja; 4 - Mala; 5 - Minimalna.

Табела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичностиТабела: Критеријуми за одређивање критичности

КритичностКритичностКритичностКритичностОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиСтепен

критичностиСтепен

критичностиСтепен

критичностиВеличина критичнос

ти

Опис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичностиОпис критичности


______________________________________________________________________________________Strana 30 od 60

111 Минимална

Угроженост штићених вредности заједнице, због којег настају мањи проблеми у функционисању који се решавају ангажовањем редовних служби.( нема људских жртава, 1% угинулих и 5% лакше повређених животиња, нису угрожени медији животне средине материјална и културна добра, стабилна друштвена и политичка ситуација)







222 МалаУгроженост штићених вредности заједнице, због којег су могући поремећаји функционисања.( има људских жртава 1-2 погинула, до11-20 тешко повређених, до 5% угинулих до 20% лакше повређених животиња, лакше угрожени медији животне средине, угрожено до 25% материјалних и културних добара, спорадичне појаве политичке нестабилности)

Угроженост штићених вредности заједнице, због којег су могући поремећаји функционисања.( има људских жртава 1-2 погинула, до11-20 тешко повређених, до 5% угинулих до 20% лакше повређених животиња, лакше угрожени медији животне средине, угрожено до 25% материјалних и културних добара, спорадичне појаве политичке нестабилности)






333 СредњаУгроженост штићених вредности заједнице која дозвољава функционисање уз повећане напоре редовних служби и допунска средства.( има људских жртава 3-50 погинула, 20-100 повређених, 5 -10% угинулих до 30% повређених животиња, угрожени медији животне средине, угрожено до 40% материјалних и културних добара, појачане спорадичне појаве политичке нестабилности)

Угроженост штићених вредности заједнице која дозвољава функционисање уз повећане напоре редовних служби и допунска средства.( има људских жртава 3-50 погинула, 20-100 повређених, 5 -10% угинулих до 30% повређених животиња, угрожени медији животне средине, угрожено до 40% материјалних и културних добара, појачане спорадичне појаве политичке нестабилности)






444 Велика

Угроженост штићених вредности заједнице због којег долази до озбиљног нарушавања безбедности и функционисања организације, потребно ангажовање осталих субјеката уз ванредну ситуацију на територији заједнице и система и допунска средства .( има људских жртава 51-100 погинулих,10-1000 тешко повређених,10 -20% угинулих до 40% повређених животиња, озбиљно угрожени медији животне средине присуством у њима опасних материја у већим концентрацијама, које угрожавају животе и здравље људи и животну средину, угрожено до 50% материјалних и културних добара, снабдевеност енергије, хране и воде,здравствена угроженост, појачане појаве политичке и друштвене нестабилности)







555 Врло велика

Угроженост штићених вредности заједнице због којег долази до потпуног нарушавања безбедности и прекида функционисања субјекта, ванредна ситуација на целој територији државе .( има људских жртава преко 100 погинулих,преко 1000 тешко повређених, преко 20% угинулих преко 40% повређених животиња, озбиљно угрожени медији животне средине присуством у њима опасних материја у концентрацијама које угрожавају животе, људи и животну средину угрожено преко 50% материјалних и културних добара, минимална снабдевеност енергијом, храном и водом, наглашена здравствена угроженост уз недостатак лекова и стручног медицинског особља, појачане појаве политичке и друштвене нестабилности , криминал демострације)







Табела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеТабела: Критеријуми за одређивање последица по људеПоследицеПоследицеПоследицеПоследицеПоследице

Област дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеСтепен последиц

аВеличинапоследицаВеличинапоследицаВеличинапоследицаВеличинапоследица

Област дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеОбласт дејства штетног догађаја на људеСтепен последиц

аВеличинапоследицаВеличинапоследицаВеличинапоследицаВеличинапоследица Живот ЗдрављеЗдравље Услови за нормалан животУслови за нормалан животУслови за нормалан животУслови за нормалан живот

1 МинималнеМинималнеМинималнеМинималне

Нема погинулих и несталих људи,

Лакше повређених нема, тешко повређених нема,

Лакше повређених нема, тешко повређених нема,

Минимално нарушени услови за нормалан живот. Поремећаја нема или се нису ни осетили код већине становништваМинимално нарушени услови за нормалан живот. Поремећаја нема или се нису ни осетили код већине становништваМинимално нарушени услови за нормалан живот. Поремећаја нема или се нису ни осетили код већине становништваМинимално нарушени услови за нормалан живот. Поремећаја нема или се нису ни осетили код већине становништва


______________________________________________________________________________________Strana 31 od 60

2 Мале Мале Мале Мале

1-2 погинула и/или нестала човека,

Лакше повређених до 11-20, тешко повређених до 10

Лакше повређених до 11-20, тешко повређених до 10

Нарушени услови за живот у смислу нестанка енергената до 1 дан, нарушено снабдевање храном и водом до један дан. Нема примера срушених или оштећених стамбених објеката. Нема потреба за евакуацијом.




3 УмеренеУмеренеУмеренеУмерене

3-50 погинулих и/или несталих људи

Лакше повређених до 20-100, тешко повређених до 11-80

Лакше повређених до 20-100, тешко повређених до 11-80

Знатно нарушени услови за живот у смислу нестанка енергената до 10 дана, нарушено снабдевање храном, водом и хигијенским средствима до 10 дана. Има појава оштећених стамбених и привредних објеката, до 25% од укупног броја. Постоји потреба за склањањем једног броја људи, од 25 до 50% од укупног броја.




4 ОзбиљнеОзбиљнеОзбиљнеОзбиљне

51-100 погинулих и/или несталих људи

Лакше повређених до 101-1000, тешко повређених до 81-100,

Лакше повређених до 101-1000, тешко повређених до 81-100,

Озбиљно нарушени услови за живот у смислу нестанка енергената до 30 дана, нарушено снабдевање храном, водом и хигијенским средствима до 30 дана. Велик број стамбених и привредних објеката је оштећен и неуслован и опасан за Постоји хитна потреба за обезбеђењем смештаја велико броја људи, преко 50-75% од укупног броја.




5 КатастрофалнеКатастрофалнеКатастрофалнеКатастрофалне Преко 100 погинулих и/или несталих,

Лакше повређених преко 1000, тешко повређених преко 100

Лакше повређених преко 1000, тешко повређених преко 100

Потпуно нарушени услови за живот у смислу нестанка енергената преко 30 дана, нарушено снабдевање храном, водом и хигијенским средствима преко 30 дана и на дужи период. Највећи број стамбених и привредних објеката је оштећен и неуслован и опасан за живот преко 75%. Неопходно је одмах предузети мере за обезбеђењем смештаја великог броја људи, преко 75% од укупног броја.




Табела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животињеТабела: Критеријуми за одређивање последица по животиње

ПоследицеПоследицеПоследицеПоследицеПоследицеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животиње


______________________________________________________________________________________Strana 32 od 60

Степен после-дицаСтепен

после-дицаВеличина последицаВеличина последицаВеличина последица

Област дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеОбласт дејства штетног догађаја на животињеСтепен после-дицаСтепен

после-дицаВеличина последицаВеличина последицаВеличина последица

ЖивотЖивот ЗдрављеЗдравље Услови за нормалан живот

1.1. МинималнеМинималнеМинималне

до 1% угинулих животиња једне врсте услед повреда и незаразних болести

до 1% угинулих животиња једне врсте услед повреда и незаразних болести

до 10% лакше повређених животиња или оболелих од незаразних болести

до 10% лакше повређених животиња или оболелих од незаразних болести

Минимално нарушени услови за нормалан живот. Поремећаја нема или се нису ни осетили код већине животиња

2.2. МалеМалеМале

до 5% угинулих животиња једне врсте услед повреда и нарочито опасних заразних болести

до 5% угинулих животиња једне врсте услед повреда и нарочито опасних заразних болести

до 20% лакше повређених животиња или до 5% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у једној епизотиолошкој јединици

до 20% лакше повређених животиња или до 5% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у једној епизотиолошкој јединици

Нарушени услови за живот, нарушено снабдевање храном и водом до један дан. Нема примера срушених или оштећених објеката за смештај животиња. Нема потреба за евакуацијом.

3.3. УмеренеУмеренеУмерене

од 5% до 10% угинулих животиња једне врсте услед повреда и нарочито опасних заразних болести


до 30% лакше повређених и тешко повређених до 10% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у више епизотиолошких јединица

до 30% лакше повређених и тешко повређених до 10% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у више епизотиолошких јединица

Знатно нарушени услови за живот, нарушено снабдевање храном, водом до 10 дана. Има појава оштећених смештајних и привредних објеката, до 25% од укупног броја. Постоји потреба за склањањем једног броја животиња, од 25 до 50% од укупног броја.


______________________________________________________________________________________Strana 33 od 60

4.4. ОзбиљнеОзбиљнеОзбиљне



Лакше повређених до 40% и тешко повређених до 20% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у једном епизотиолошком подручју

Лакше повређених до 40% и тешко повређених до 20% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у једном епизотиолошком подручју

Озбиљно нарушени услови за до 30 дана, нарушено снабдевање храном до 30 дана. Велик број смештајних и привредних објеката је оштећен и неуслован и опасан за живот и смештај животиња. Постоји хитна потреба за обезбеђењем смештаја велико броја животиња, преко 50-75% од укупног броја.

5.5. КатастрофалнеКатастрофалнеКатастрофалне

преко 20% угинулих животиња једне врсте услед повреда и нарочито опасних заразних болести

преко 20% угинулих животиња једне врсте услед повреда и нарочито опасних заразних болести

лакше повређених преко 30% и тешко повређених преко 20% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у Републици

лакше повређених преко 30% и тешко повређених преко 20% животиња или до 10% оболелих животиња од нарочито опасних заразних болести у Републици

Потпуно нарушени услови за живот преко 30 дана, нарушено снабдевање храном, водом и преко 30 дана и на дужи период. Највећи број смештајних и привредних објеката је оштећен и неуслован и опасан за живот и смештај животиња, преко 75%. Неопходно је одмах предузети мере за обезбеђењем смештаја великог броја животиња, преко 75% од укупног броја.

Tabela :Stepen posledica za ekonomiju i životnu sredinu

После-дицеПосле-дице Област дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологијуОбласт дејства штетног догађаја на економију и екологију


______________________________________________________________________________________Strana 34 od 60

Степен последица

Величина последица

Здравствена заштита

Непосредне или трајне хитне мере

Рестаурација јавних зграда

Јавни превоз и

инфраструктура

Рестаурација културног наслеђа

Растаурација имовине

Рестаурација животне

средине

Еколошки трошкови

Ометање

економске

активности

Исплата

осигурања

Индиректни друштвени трошкови по економију

Други директни

индиректни трошкова

1. Минималне

Нема потребе или минимална потреба за утрошком лекова и медицинских средстава, нема потребе за болничким збрињавањем

Нема потребе за хитним и трајним мерама

Нема потребе за рестурацијом. Зграде нису оштећене

Нема поремећаја јавног превоза и инфраструктуре.

Нема потребе за рестаурацијом културног наслеђа

Нема оштећења на имовини.

Нема знакова негативног утицаја на животну средину

Редовни трошкови или их нема.

Нема ометања или у границама редовних трошкова

Осигурање не исплаћује преко 75% премија

Нема додатних трошкова

Нема додатних трошкова


______________________________________________________________________________________Strana 35 od 60

Мале

Због постојања лакших повреда код мањег броја људи, неопходно је коришћење лекова и материјалних здравствених средстава. Нема потребе за болничким збрињавањем

Постоји потреба за помоћи специфичним артиклима за децу и старе и болесне до 5% становника

Оштећења на зградама су мала, напукли зидови на појединим местима.Потребне ситне оправке. Оштећено до 10% зграда.

Незнатан прекид и функционисању јавног превоза од неколико сати. Путеви су без оштећења, мањи број препрека. Нема потребе за рашчишћавањем путева. Прекид снабдевања струјом и енергентима до 1 дан. Прекид рада комуналног система до 1 дан. Нема потребе за алтернативним снабдева

Оштећено до 25% фонда културног наслеђа

Оштећено до 25% имовине грађана и привреде, нема нарушавања безбедности објеката, потребне мање интервенције, испуцали зидови на местима.

Мања оштећења на привредним објектима са незнатном могућности доспевања опасних материја у животну средину. Могућност избијања непогода локалног карактера. Није неопходна санација већ мање интервенције.

Трошкови до 100000 динара

Нарушене радне активности до један дан, снабдевање енергентима и основним намирницама нарушено до један дан.

Осигурање не исплаћује до 50% премија

Додатни трошкови до 0,5% буџета

Додатни трошкови до 100000 динара


______________________________________________________________________________________Strana 36 od 60

3. Умерене

Због постојања лакших повреда код већег броја људи, неопходно је повећано коришћење лекова и материјалних здравствених средстава. До 25% случајева на болничком збрињавању до три дана.

Постоји потреба помоћи у свим артиклима до 25% становника

Оштећења на зградама су велика, доста напукли зидови на више места, попуцали прозори. Потребна процена безбедности зграда и озбиљне оправке. Оштећено до 50% зграда.

Прекид у функционисању јавног превоза до 10 дана. Путеви су са оштећењима, има препрека. Постоји потреба за рашчишћавањем путева. Прекид снабдевања струјом и енергентима до 10 дана. Прекид рада комуналног система до 10 дана. Постоји потреба за алтернативним снабдевањем водом.


Оштећено до 50% имовине грађана и привреде, има нарушавања безбедности објеката потребна процена, потребне интервенције на појединим објектима, испуцали зидови на више места.Попуцала стакла.

Видљива оштећења на привредним објектима са великом могућности доспевања опасних материја у животну средину. Могућност избијања непогода на ширем подручју. Неопходна је озбиљна процена и интервенција.


Нарушене радне активности до десет дана, снабдевање енергентима и основним намирницама нарушено до десет дана.

Осигурање неисплаћује до 25% премија

Додатни трошкови до 1% буџета



______________________________________________________________________________________Strana 37 od 60

4. Озбиљне

Због постојања лакших повреда код великог броја људи, неопходно је коришћење великих количина лекова и материјалних здравствених средстава. До 50% случајева на болничком збрињавању до 30 дана

Постоји потреба помоћи у свим артиклима до 50% становника

Оштећења на зградама су велика, отпали делови зидова и кровова, попуцали скоро сви прозори. Потребна процена безбедности зграда и рестаурација. Оштећено до 50 % зграда.

Прекид и функционисању јавног превоза до 30 дана. Путеви су са великим оштећењима, има већих препрека. Постоји хитна потреба за рашчишћавањем путева. Прекид снабдевања струјом и енергентима до 30 дана. Прекид рада комуналног система до 30 дана. Постоји хитна потреба за алтернативним снабдевањем водом као основним извором воде.


Оштећено до 50% имовине грађана и привреде, нарушена безбедност објеката потребна хитна процена, потребне значајне интервенције на појединим објектима а већи део је неупотребљив, испуцали зидови на више места одваљивања делова зидова, пад крова. Потпуно пуцање стакала.

Озбиљна оштећења на привредним објектима са доспевањем опасних материја у животну средину у великим количинама. Могућност избијања непогода на ширем подручју. Неопходна је озбиљна процена и интервенција свим расположивим снагама.


Нарушене радне активности до 30 дана, снабдевање енергентима и основним намирницама нарушено до 30 дана.

Штета минимална или је нема, осигурање нормално функционише

Додатни трошкови до 5% буџета



______________________________________________________________________________________Strana 38 od 60

5.Катастрофалне

Због погибија и тешких повреда код огромног броја људи, неопходно је омогућити коришћење свих расположивих количина лекова и материјалних здравствених средстава. Неопходна је допуна из резерви. Преко 75% случајева на болничком збрињавању преко 30 дана

Постоји потреба помоћи у свим артиклима преко 75% становника

Највећи део зграда је скоро потпуно срушен. Потребна је потпуна ресатурација. Оштећено од преко 75% зграда.

Потпун прекид и функционисању јавног превоза преко 30 дана. Путеви су са великим и непремостивим оштећењима, има огромних препрека. Постоји хитна потреба за рашчишћавањем и рестаурацију путева. Прекид снабдевања струјом и енергентима преко 30 дана. Прекид рада комуналног система преко 30 дана. Постоји хитна потреба за алтернативним снабдевањем водом као основним извором воде за све врсте потреба.

Оштећено преко 75% фонда културног наслеђа

Оштећено преко 75% имовине грађана и привреде, потпуна небезбедност објеката потребна хитна процена, објекти су потпуно неупотребљиви. Неопходно рушење.

Потпуно оштећење на привредним објектима са доспевањем опасних материја у животну средину у смртоносним количинама. Могућност избијања непогода на ширем и прекограничном подручју. Неопходна је озбиљна процена и интервенција свим расположивим снагама и средствима са евакуацијом људи и стоке.

Трошкови преко 1000000 динара

Нарушене радне активности преко тридесет дана, снабдевање енергентима и основним намирницама нарушено преко тридесет дана. Неопходна помоћ становништву.

Осигурање исплаћује преко 25% премија

Додатни трошкови преко 10% буџета

Додатни трошкови преко 100000 динара


______________________________________________________________________________________Strana 39 od 60

Табела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацијуТабела П.3-4 — Критеријуми за одређивање последица по друштвено политичко ситуацију

ПоследицеПоследицеОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацију

Степен последиц

аВеличина последица

Област дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацијуОбласт дејства штетног догађаја на политичку друштвену ситуацију

Степен последиц

аВеличина последица

Јавно насиље и анксиозност

Нарушавање

територије


међународне

позиције


демократског система

Психолошки утицај на друштво

Утицај на јавни ред и безбедност

Политичке импликациј

е

Штета по културне вредности

Прекогранични утицаји

1. Минималне

Нема случајева јавног насиља или је у редовним границама

Нема случајева нарушавања територије

Нема случајева нарушавања међународне позиције

Нема случајева нарушавања демократског система

Нема негативног психолошког утицаја на друштво или је у границама просека

Нема ремећења јавног реда и безбедности становништва

Политичка ситуација је у границама редовних догађања

Нема штете по културне вредности

Догађаји нису изазвали прекограничне ефекте


______________________________________________________________________________________Strana 40 od 60

2. Мале

Спорадични случајеви јавног насиља, ситне пљачке и нереди. Проблеме решавају редовне полицијске патроле.

Поједине изјаве политичара о потреби одвајања угрожених подручја.

Догађаји имају утицаја на међународну позицију земље у смислу реаговања невладиних организација.

Због насталих догађаја постављају се питања у медијима да ли су све мере предузете како треба у складу са законом

Сиромашни слојеви становништва долазе у још лошији положај.

Ситни случајеви ремећења јавног реда и мира. Безбедност становништва није нарушена. Ангажовање редовних полицијских патрола.

Поједини политички лидери дају изјаве и оптужују органе власти и других партија. Негативне реакције појединих чланова партија. Ситна окупљања.

Штета до 25% од укупног фонда

Медији из граничних земаља су пренели вест о догађајима, Појава страха код становника у граничном појасу суседног подучја


______________________________________________________________________________________Strana 41 od 60

3. Умерене

Већи број случајева јавног насиља, пљачки и нереда. Ангажоване јаке полицијске снаге. Страх код становништва

Учестале изјаве политичара о одвајању угроженог подручја, појава наоружаних група, пљачки на путевима.

Догађаји имају утицаја на међународну позицију земље у смислу реаговања других држава дипломатским средствима

Становништво и медији реагују на спорост и квалитет у предузимању мера заштите и спасавања, блокирањем путева, претњама на радикализацију мера. Медији појачано преносе вести.

Појава великог броја случајева страха код стновника у могућност борбе са последицама несреће. Покушаји исељавања.

Ремећења јавног реда и мира од стране разних група у смислу нереда,пљачки, озбиљног нарушавања безбедности. Лоше или недовољне информације о догађајима доприносе увећању незадовољства

Већи број политичких партија посвећује време за стицање политичких поена а не на организовање за заштиту и спасавање. Демонстрације група чланова политичких партија.


Догађаји су узроковали страх код људи, ситне поремећаје здравља, и симптоме болести код животиња. Реакција органа власти државе прдузимањем превентивних мера.


______________________________________________________________________________________Strana 42 od 60

4. Озбиљне

Велики број пљачки и нереда, демонстрације, покушаји одсељавања становништва, Ангажовање жандармерије и великих снага безбедности.

Организовање становништва у демонстрацијама з одвајање дела територије. Ангажовање јаких снага безбедности

Догађаји имају утицаја на међународну позицију земље у смислу реаговања ОУН, ОЕБС са претњама санкцијама

Блокирање путева и јавних институција због неквалитетног рада у предузимању мера заштите и спасавања.

Потпун страх код људи за опстанак и живот услед немогућности санирања последица несреће. Велики број људи жели исељавање са подручја

Безбедност веома озбиљно нарушена, кретање ограничено, велики број пљачки и криминалних радњи. Ангажовање жандармерије и јаких снага безбедности.

Највећи број политичких партија посвећује своју пажњу ка личној промоцији а не ка помоћи угроженима. Опструкција рада на предузимању мера заштите и спасавања од стране чланова партија доводе до блокирања рада органа система заштите и спасавања.


Догађаји су узроковали смртне исходе код људи и животиња, тровање животне средине. Евакуација становништва. Предузимање опсежних мера за заштиту.


______________________________________________________________________________________Strana 43 od 60

5. Катастрофалне

Масовне демонстрације и криминал. Уведен полицијски час.

Отворени наступи у покушајима нарушавања територије. Сарадња са екстремистичким деловима у суседним државама.

Нарушена међународна позиција државе, Увођење санкција.

Потпуно нарушен демократски систем. Анархија. Интервенције страних фактора.

Услед негативних догађаја највећи део становништва је потпуно изгубио веру у могућност повратка на нормалан темпо живота и рада. Исељавање масовно.

Безбедност је потпуно нарушена. Масовне демонстрације, криминал. Ангажовање свих капацитета снага безбедности

Политичка ситуација је потпуно поремећена. Политичке партије чине све да стекну политичке поене занемарујући потребу за заштитом и спасавањем. Због опструкције рада од стране чланова политичких партија, није могуће ефикасно предузети све мере заштите и спасавања

Штета на културним вредностима је преко 75%

Услед прекограничних утицаја велики број људи је изгубио живот, евакуисана су цела места на подручју, штете су огромне


______________________________________________________________________________________Strana 44 od 60

Kriterijumi za određivanje nivoa rizika (NR)

Nivo rizika je proizvod stepena verovatnoće (V) i stepena posledica (P), i određuje se prema sledećem obrascu:

NR = V x P (3)

Kriterijumi za određivanje nivoa rizika i matrica za određivanje nivoa rizika dati su u sledećoj tabeli:

ПОСЛЕДИЦЕПОСЛЕДИЦЕ Минималне Мале Умерене Озбиљне Катастрофалне

ВЕРОВАТНОЋАВЕРОВАТНОЋА 1 2 3 4 5

Мало вероватно 1 1 2 3 4 5

Вероватно 2 2 4 6 8 10

Врло вероватно 3 3 6 9 12 15

Скоро извесно 4 4 8 12 16 20

Сигурно 5 5 10 15 20 25


______________________________________________________________________________________Strana 45 od 60

Kao što se vidi iz prethodne tabele nivo rizika određen prema ovoj metodologiji može biti u granicama od minimalno 1 do maksimalno 25.

Ocena rizika

Radi ocene rizika potrebno je izvršiti klasifikaciju rizika u kategorije a potom odredi koji su rizici prihvatljivi a koji nisu. Rizici se klasifikuju u kategorije od najniže (prva) do najviše (peta):

Степен ризика Величина ризика Ниво ризика

1 Врло мали 1 и 2

2 Мали 3, 4 и 5

3 Умерен 6, 8 и 9

4 Велики 10, 12,15 и 16

5 Врло велики 20 и 25

Kriterijum za određivanje prihvatljivosti rizika


______________________________________________________________________________________Strana 46 od 60

Na osnovu liste prihvatljivih i neprihvatljivih rizika definiše se lista prioriteta. Prioritetno se tretiraju oni rizici koji imaju najveći nivo rizika. Prilikom određivanja koji rizici će prioritetno biti tretirani, potrebno je obrati pažnju na mogućnost postojanja rizika sa niskim nivoom rizika i mogućnosti da primenom mera tretiranja prerastu u visoke rizike sa potrebom za prioritetnim tretmanom.

Kriterijumi za određivanje prihvatljivosti rizika dati su u sledećoj tabeli:

Прихватљивост ризика Ниво ризика

ПРИХВАТЉИВ 1, 2, 3, 4 , 5, 6, 8, 9

НЕПРИХВАТЉИВ 10, 12, 15, 16, 20 и 25


______________________________________________________________________________________Strana 47 od 60

HIDROSFERSKE OPASNOSTI - POPLAVEPreliminarnu analizu potencijalnih opasnosti od poplava vršiti prema sledećim elementima:

• Uzrok i karakter nastanka poplave;• Izgrađenost sistema zaštite od poplave;• Karakter i gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda, količina kulturnih i materijalnih dobara i• Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Potencijalne opasnosti

Potencijalne opasnosti od poplava, identifikuju se prema sledećim faktorima:

1. Karakteristike poplave1. Uzrok i karakter nastanka poplave - izlivanje vode iz korita prirodnih ili veštačkih vodotoka, intenzivna kiša, topljenje snega

(direktno plavljenje terena, visok nivo podzemnih voda i rušenje brana);2. Mehanizam nastanka poplave - prevaziđen kapacitet osnovnog korita (nema zaštitnog sistema, prelivanje nasipa (prevaziđen

merodavni protok), otkaz zaštitnog sistema (prodor nasipa, rušenje, pogrešno upravljanje), blokada ili suženje korita, zagušenje mosta, ledena barijera;

3. Karakter nastanka poplave - bujična poplava (mali sliv, kratko vreme koncentracije), poplava usled naglog topljenja snega (često uz istovremene obilne kiše ili pojavu ledenih barijera), brz nastanak poplave koja nije bujična, srednje brz nastanak poplave. Spor nastanak poplave, poplava sa velikom količinom plivajućeg i rečnog nanosa, poplava koju odlikuju velike brzine i poplava koju odlikuju velike dubine, dužina trajanja i period pojave;


______________________________________________________________________________________Strana 48 od 60

2. Izgrađenost sistema zaštite od poplave - pravno normativna regulativa, organizacija subjekata, izgrađenost tehničkih sistema (nasipi, ispusti, propusti, mostovi i dr.) rana najava i obaveštavanje.

3. Karakter i gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda, količina kulturnih i materijalnih dobara - analizirati gustinu naseljenosti i brojnost životinjskog fonda, broj i stanje kulturnih i materijalnih dobara na analiziranom području sa aspekta uticaja na život i zdravlje ljudi i životinja, zbrinjavanja i asanacije i mogućnosti zaštite i spasavanja kulturnih i materijalnih dobara.

4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti - analizirati mogućnost da usled istovremenog nastanka i drugih opasnosti dođe do uvećavanja štetnih efekata na štićene vrednosti.

Tabela : Kriterijumi za identifikaciju potencijalnih opasnosti od poplava

R. br. Zahtev za procenu potencijalne opasnosti

VELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIR. br. Zahtev za procenu

potencijalne opasnosti Maksimalna Velika Srednja Mala MinimalnaR. br. Zahtev za procenu potencijalne opasnosti

5 4 3 2 1


______________________________________________________________________________________Strana 49 od 60

1. Uzrok, i karakter nastanka poplave

Istovremene obilne kiše, naglo topljenje snega i pojava ledenih barijera. Brz nastanak poplave koja nije bujična (u roku od 24 časa). Rušenje nasipa (prevaziđen merodavni protok). Blokada ili suženje korita, zagušenje (neprilagođena visina mosta). Poplava koju odlikuju velike brzine i velike dubine vode na poplavljenim površinama (preko 50 cm). Dužina trajanja (do mesec dana i duže). Period pojave zima.

Obilne kiše i naglo topljenje snega. Srednje brz nastanak poplave (u roku od 48 časova).Prelivanje nasipa. Poplava koju odlikuju velike brzine i velike dubine na poplavljenim površinama (30 do 50 cm), dužina trajanja(do 15 dana) i period pojave zima.Bujične poplave.Otkaz zaštitnog sistema.

Obilne kiše. Srednje brz nastanak poplave. Bujične poplave. Poplava koju odlikuju male brzine i dubine do 30 cm.Dužina trajanja do 10 dana.Period pojave (proleće i jesen).Nema rušenja i prelivanja nasipa. Prisutnost podzemnih voda (do 20 cm). Nastanak poplave (u roku do 3 dana).

Pojačane kišne padavine u trajanju od 2 do 4 dana. Pojačano topljenje snega u trajanju 5 do 10 dana. Nema rušenja i prelivanja nasipa. Prisutnost podzemnih voda (do 10 cm.).Dužina trajanja do 5 dana.Spor nastanak poplave (u roku od 3 do 5 dana).

Kišne padavine umerenog intenziteta u trajanju od 2 do 5 dana.Postepeno topljenje snega u trajanju 30 i više dana.Nema rušenja i prelivanja nasipa.Prisutnost podzemnih voda zanemarljiva.Dužina trajanja do 5 dana.Spor nastanak poplave (u roku od 5 do 10 dana).


______________________________________________________________________________________Strana 50 od 60

2. Izgrađenost sistema zaštite od poplave

Nema pravno normativne regulative. Nema zaštitnog sistema (nasipa). Nema sistema rane najave. Nema organizacije subjekata za reagovanje u slučaju poplava. Nema organizovanih snaga za zaštitu od poplava. Nema opreme i sredstava za zaštitu od poplava. Nisu planirana finansijska sredstva za nabavku opreme i sredstava. Nema sprovođenja preventivno tehničkih mera zaštite od poplava

Nema pravno normativne regulative.Nema zaštitnog sistema (nasipa).Nema sistema rane najave. Postoji improvizovana organizacija za reagovanje u slučaju poplava.Imaju delimično organizovane snage za zaštitu od poplava 30% od potrebnog.Ima oprema i sredstava za zaštitu od poplava (30 %) od potrebnog.Nisu planirana finansijska sredstva za nabavku opreme i sredstava.Nema sprovođenja preventivno tehničkih mera zaštite od poplava

Pravno normativna regulativa u fazi izrade.Zaštitni sistem (nasipa 50% izgrađen). Nema sistema rane najave.Imaju delimično organizovane snage za zaštitu od poplava 60% od potrebnog. Postoji delimična organizacija subjekata za reagovanje u slučaju poplava (50%). Ima oprema i sredstava za zaštitu od poplava (30 %) od potrebnog. Planirana finansijska sredstva za nabavku opreme i sredstava (40%)Delimično sprovođenje preventivno tehničkih mera zaštite od poplava

Pravno normativna regulativa izrađena.Zaštitni sistem (nasip) izrađen. Postoji sistem rane najave.Imaju delimično organizovane snage za zaštitu od poplava 60% od potrebnog. Postoji organizacija subjekata za reagovanje u slučaju poplava (70%).Ima oprema i sredstava za zaštitu od poplava (60 %) od potrebnog.Planirana finansijska sredstva za nabavku opreme i sredstava (60%)Sprovode se preventivno tehničkih mera zaštite od poplava

Pravno normativna regulativa izrađena. Zaštitni sistem (nasip) izrađen. Postoji sistem rane najave.Postoje organizovane snage za zaštitu od poplava 80% od potrebnog.Postoji organizacija subjekata za reagovanje u slučaju poplava (80%). Ima opreme i sredstava za zaštitu od poplava (70 %) od potrebnog. Planirana finansijska sredstva za nabavku opreme i sredstava (60%)Sprovode se preventivno tehničkih mera zaštite od poplava


______________________________________________________________________________________Strana 51 od 60

3. Karakter i gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda,

količina kulturnih i materijalnih dobara

Urbano naselje sa gustinom naseljenosti od 1000 do 2000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 300 do 500 stanovnika po kvadratnom kilometru (stara gradnja objekata). Izgrađenost škole, vrtića, zdravstvenih ustanova, muzeja i hemijske industrije u plavnom prostoru. Izgrađenost elektroenergetskih postrojenja. Izgrađenost infrastrukture (voda, struja, saobraćaj i dr.) Postojanje nacionalnih parkova, obradivih poljoprivrednih površina, korištenih za proizvodnju prehrambenih proizvoda sa 70% površine povrća. Izgrađenost farmi za uzgoj životinjskog fonda kapaciteta 5000 do 10000 jedinki. Postojanje prirodnih rezervata divljeg životinjskog fonda.

Urbano naselje sa gustinom naseljenosti od 500 do 1000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 200 do 300 stanovnika po kvadratnom kilometru. Izgrađenost hemijske industrije u plavnom prostoru. Izgrađenost elektroenergetskih postrojenja. Izgrađenost infrastrukture (voda, struja, saobraćaj i dr.) Postojanje nacionalnih parkova, obradivih poljoprivrednih površina, korištenih za proizvodnju prehrambenih proizvoda sa 50% površine povrća. Izgrađenost farmi za uzgoj životinjskog fonda kapaciteta 3000 do 5000 jedinki. Postojanje prirodnih rezervata divljeg životinjskog fonda.

Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 200 do 300 stanovnika po kvadratnom kilometru.Izgrađenost hemijske industrije u plavnom prostoru.Izgrađenost elektroenergetskih postrojenja.Izgrađenost infrastrukture (struja, saobraćaj)Postojanje, obradivih poljoprivrednih površina, korištenih za proizvodnju prehrambenih proizvoda sa 30% površine povrća...Izgrađenost farmi za uzgoj životinjskog fonda kapaciteta 1000 do 3000 jedinki.

Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od do 200 stanovnika po kvadratnom kilometru.Izgrađenost infrastrukture (saobraćaj i dr.)Postojanje, obradivih poljoprivrednih površina, korištenih za proizvodnju useva. Izgrađenost farmi za uzgoj životinjskog fonda kapaciteta 500 do 1000 jedinki.

Izgrađenost infrastrukture (saobraćajna) Postojanje, obradivih poljoprivrednih površina, korištenih za proizvodnju useva na 30% plavnog prostora.


______________________________________________________________________________________Strana 52 od 60

4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti

Istovremeno uz poplavu nastajanje opasnosti od: olujnih vetrova, grada, tehničko tehnološki udesi na postrojenjima sa opasnim materijama i transportu uz prisustvo požara, epidemija i epizootija (zaraznih bolesti za ljude i životinje), biljnih zaraznih bolesti. Nastajanje klizišta i rušenje stambenih objekata.

Istovremeno uz poplavu nastajanje opasnosti od; olujnih vetrova, tehničko tehnološki udesi na postrojenjima sa opasnim materijama i transportu, epidemija i epizootija (zaraznih bolesti za ljude i životinje), biljnih zaraznih bolesti. Nastajanje klizišta i rušenje stambenih objekata

Istovremeno uz poplavu nastajanje opasnosti, hemijskog udesa na manjim postrojenjima sa opasnim materijama uz prisustvo požara, epidemija i epizootija manjeg obima (zaraznih bolesti za ljude i životinje), biljnih zaraznih bolesti.

Istovremeno uz poplavu nastajanje opasnosti, hemijskog udesa na manjim postrojenjima sa opasnim materijama.

Istovremeno uz poplavu nastajanje opasnosti, pojedinačnih oboljenja od zaraznih bolesti.


______________________________________________________________________________________Strana 53 od 60

SEIZMIČKE OPASNOSTI - ZEMLJOTRESI

Potencijalne opasnosti

Preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti od zemljotresa vršiti prema sledećim elementima:

1. Postojanje dokumenata planskog monitoringa: 1. Postojanje karte hazarda (potencijalnih opasnosti) - ustanoviti postojanje karte, popunjenost i ažurnost i usklađenost sa

referentnim standardima i propisima za vođenje karte;2. Prognozna karta - ustanoviti postojanje karte, popunjenost i ažurnost i usklađenost sa referentnim dokumentima i propisima za

vođenje karte;3. Karta seizmičkog zoniranja gradova - ustanoviti postojanje karte, ažurnost i usklađenost sa referentnim propisima i standardima

za vođenje karte;4. Geodinamični monitoring - ustanoviti postojanje dokumenata geodinamičkog monitoringa, evidencije izvršenih monitoringa,

analiza i planova za otklanjanje nedostataka sa izveštajima o preduzetim merama,2. Postojanje sistema za identifikaciju, ranu najavu i obaveštavanje:

1. Sistem za identifikaciju opasnosti ustanoviti postojanje sistema za identifikaciju, tehničku ispravnost, postojanje i vođenje dokumentacije;

2. Sistem za ranu najavu - ustanoviti postojanje sistema za ranu najavu, postojanje dokumentacije o tehničkoj ispravnosti, dokumentacija o pregledima od strane ovlašćenih lica, dokaze o usklađenosti sistema sa standardima i propisima o ugradnji i eksploataciji;


______________________________________________________________________________________Strana 54 od 60

3. Sistem obaveštavanja stanovništva i informisanje - ustanoviti postojanje planova za obaveštavanje i informisanje stanovništva, postojanje osposobljenih osoba za realizaciju obaveštavanja i informisanja, postojanje planova za upotrebu alternativnih načina za obaveštavanje i informisanje

3. Postojanje sistema monitoringa i evidencije:1. Kapacitet za sistemski monitoring i evidenciju jakih potresa (brane, mostovi, industrija - postojanje evidencija važnih objekata

osetljivih na jake potrese, postojanje planova za monitoring, postojanje planova za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, postojanje planova za reagovanje u slučaju jakih potresa, postojanje osoba osposobljenih za vršenje monitoringa);

2. Kapacitet za utvrđivanje povredivosti objekata - utvrditi postojanje pregleda sa povredivošću objekata, postojanje plana za utvrđivanje povredivosti objekata od strane ovlašćenih lica, stepen realizacije plana;

4. Gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Tabela 2 prikazuje kriterijume za identifikaciju potencijalnih opasnosti od zemljotresa:

R. br. Zahtev za procenu potencijalne opasnosti

VELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIVELIČINA OPASNOSTIR. br. Zahtev za procenu

potencijalne opasnosti Maksimalna Velika Srednja Mala MinimalnaR. br. Zahtev za procenu potencijalne opasnosti

5 4 3 2 1


______________________________________________________________________________________Strana 55 od 60

1.Postojanje dokumenata planskog monitoringa

Ne postoji karta hazarda (potencijalnih opasnosti), prognozna karta, karta seizmičkog zoniranja teritorije i vrši se geodinamički monitoring. Ne postoji osoba osposobljena za rad sa dokumentima. Osnovni stepen seizmičnosti područja (MSK-64) ≥ 9°

Postoji karta hazarda (potencijalnih opasnosti), prognozna karta, karta seizmičkog zoniranja teritorije i ne vrši se geodinamički monitoring. Dokumenta su nepotpuna, nisu izrađena u skladu sa važećim standardima i propisima, Dokumenta nisu ažurna. Ne postoji određena osoba osposobljena za rad sa dokumentima, već sa istima rukuje lice pored svojih redovnih poslova Osnovni stepen seizmičnosti područja (MSK -64) od 8° do 9°

Postoji karta hazarda (potencijalnih opasnosti), prognozna karta, karta seizmičkog zoniranja teritorije i vrši se geodinamički monitoring. Dokumenta su nepotpuna, nisu izrađena u skladu sa važećim standardima i propisima. Dokumenta su ažurna. Postoji određena osoba osposobljena za rad sa dokumentima. Osnovni stepen seizmičnosti područja (MSK -64) od 7° do 8°

Postoji karta hazarda (potencijalnih opasnosti), prognozna karta, karta seizmičkog zoniranja teritorije i vrši se geodinamički monitoring. Dokumenta su nepotpuna, izrađena su u skladu sa važećim standardima i propisima. Dokumenta su ažurna. Postoji određena osoba osposobljena za rad sa dokumentima. Osnovni stepen seizmičnosti područja (MSK -64) od 6° do 7°

Postoji karta hazarda (potencijalnih opasnosti), prognozna karta, karta seizmičkog zoniranja teritorije i vrši se geodinamički monitoring, Dokumenta su potpuna, izrađena u skladu sa važećim standardima i propisima. Dokumenta su ažurna. Postoji osoba osposobljena za rad sa dokumentima na posebnom radnom mestu. Osnovni stepen seizmičnosti područja (MSK -64) < 6°


______________________________________________________________________________________Strana 56 od 60

2.Postojanje sistema za identifikaciju, ranu najavu i obaveštavanje

Ne postoje sistemi za identifikaciju zemljotresa, ranu najavu i obaveštavanje stanovništva. Ne postoje osobe, određene i osposobljene za rukovanje sistemima. Ne planira se njihova izgradnja.

Postoje sistemi za identifikaciju zemljotresa, ranu najavu i obaveštavanje stanovništva, sistemi su tehnički neispravni, ne vrši se redovna kontrola i provera rada od strane ovlašćenih lica, ne vodi se uredna dokumentacija. Postoje osobe, za rukovanje sistemima koje nisu adekvatno osposobljene a koje taj posao obavljaju pored svog redovnog posla.

Postoje sistemi za identifikaciju zemljotresa, ranu najavu i obaveštavanje stanovništva, sistemi su tehnički ispravni, ne vrši se redovna kontrola i provera rada od strane ovlašćenih lica, ne vodi se uredna dokumentacija. Postoje osobe, za rukovanje sistemima koje nisu adekvatno osposobljene.

Postoje sistemi za identifikaciju zemljotresa, ranu najavu i obaveštavanje stanovništva, sistemi su tehnički ispravni, vrši se neredovna kontrola i provera rada od strane ovlašćenih lica, vodi se neažurna dokumentacija. Postoje osobe, na posebnim radnim mestima, osposobljene za rukovanje sistemima.

Postoje sistemi za identifikaciju zemljotresa, ranu najavu i obaveštavanje stanovništva, sistemi su tehnički ispravni, vrši se redovna kontrola i provera rada od strane ovlašćenih lica, vodi se uredna dokumentacija. Postoje osobe, na posebnim radnim mestima, osposobljene za rukovanje sistemima.


______________________________________________________________________________________Strana 57 od 60

3.Postojanje sistema monitoringa i evidencije

Ne postoji evidencija važnih objekata osetljivih na jake potrese, ne postoje planovi za monitoring, ne postoje planovi za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, ne postoje planovi za reagovanje u slučaju jakih potresa, ne postoje osobe obučene i osposobljene za vršenje monitoringa

Postoji neodgovarajuća evidencija važnih objekata osetljivih na jake potrese, ne postoje adekvatni planovi za monitoring, ne postoje adekvatni i ažurni planovi za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, postoje neadekvatni planovi za reagovanje u slučaju jakih potresa, postoji osoba određena za vršenje monitoringa bez adekvatnog osposobljavanja

Postoji neodgovarajuća evidencija važnih objekata osetljivih na jake potrese, postoje neadekvatni planovi za monitoring, postoje neadekvatni i neažurni planovi za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, postoje neadekvatni planovi za reagovanje u slučaju jakih potresa, postoje osobeodređene za vršenje monitoringa bez adekvatnog osposobljavanja

Postoji neažurna evidencija važnih objekata osetljivih na jake potrese, postoje neažurni planovi za monitoring, postoje planovi za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, postoje planovi za reagovanje u slučaju jakih potresa, postoje osobe obučene za vršenje monitoringa

Postoji evidencija važnih objekata osetljivih na jake potrese, postoje planovi za monitoring, postoje planovi za preduzimanje mera za zaštitu stanovništva i dobara, postoje planovi za reagovanje u slučaju jakih potresa, postoje osobe obučene i osposobljene za vršenje monitoringa.


______________________________________________________________________________________Strana 58 od 60

4.Gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda

Urbano naselje sa gustinom naseljenosti od 1000 do 2000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 300 do 500 stanovnika po kvadratnom kilometru. Preko 1000 grla stočnog fonda po km2

Urbano naselje sa gustinom naseljenosti od 500 do 1000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 200 do 300 stanovnika po kvadratnom kilometru Ukupno 700-900 grla stočnog fonda po km2

Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od 200 do 300 stanovnika po kvadratnom kilometru. Izgrađeno Ukupno 500-700 grla stočnog fonda po km2

Neurbano naselje sa gustinom naseljenosti od do 200 stanovnika po kvadratnom kilometru. Ukupno 100-500 grla stočnog fonda po km2

Gustina naseljenosti ispod 100 stanovnika po km2. Ispod 100 grla stočnog fonda po km2


______________________________________________________________________________________Strana 59 od 60

5.Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Istovremeno uz zemljotres nastajanje opasnosti od: tehničko-tehnološkog udesa na postrojenjima sa opasnim materijama i u transportu uz prisustvo požara, epidemija i epizotija (zaraznih bolesti za ljude i životinje). Nastajanje klizišta i rušenje stambenih objekata

Istovremeno uz zemljotres nastajanje opasnosti od: hemijskog udesa na postrojenjima sa opasnim materijama i u transportu, epidemija i epizotija (zaraznih bolesti za ljude i životinje). Nastajanje klizišta i rušenje stambenih objekata.

Istovremeno uz zemljotres nastajanje opasnosti od hemijskog udesa na manjim postrojenjima sa opasnim materijama uz prisustvo požara, epidemija i epizotija (zaraznih bolesti za ljude i životinje). Nastajanje klizišta

Istovremeno uz zemljotres nastajanje opasnosti od hemijskog udesa na manjim postrojenjima sa opasnim materijama, epidemija manjeg obima (zaraznih bolesti ljudi)

Istovremeno uz zemljotres nastajanje opasnosti od pojedinačnih slučajeva zaraznih bolesti ljudi i životinja.


______________________________________________________________________________________Strana 60 od 60

ispit procena ugrozenosti rs skripta ftn

Documents