iskra 1244

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa estitou iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriqiviji domain i naj-bezduniji otac koji se moezamisliti.

Narod je oseawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Na je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domainstvo,ojstvo i junatvo. To je zakon naegnaroda!

God. LXVI 1. januar 2015.

Gresi elitizma

ISTINSKA ELITA SLUA NAROD I UI OD WEGA

Drutvo i narod su danas predmet mnogihpodela. Samo je prvorodna, prirodna i neizbena.Poela je qudskim udruivawem i stvarawemirih qudskih zajednica. Nastala je `podelomrada` u takvom drutvu. Wen savremeni izraz suinteresne grupe, prirodno izrasle iz glavnihprivreivakih zanimawa, tj. strukovne iprivredne zajednice, koje niko nije vetaki iòdozgo` organizovao` i stvarao, ve su se one spon-tano raale irewem i razvojem qudskih zajedni-ca, te kasnije wihovom èvolucijom` u posebne nar-ode.

Naelno, svako grupaewe i posebnostslabi drutveno i narodno jedinstvo, ali su samostrukovne zajednice korisne i neminovne, jer suizrasle iz prirode qudskog drutva. Drugedrutvene i narodne podele uglavnom su ide-oloko-politiki nametnute, ili posledinadrutvena `moda`, te razbijai narodnog jedinstvai vetaki uzroena teta sutinskom narodnomnteresu.

Meu dodatnim razbijakim pojavama jeèlitizam`. Drutvo i narod u Srbiji suìzparcelisani` elitama. Skoro svako poqedrutvene delatnosti oglavqeno je èlitom` -dravnom, politikom, stranakom, drutvenom,privrednom, naunom, finansijskom, kulturnom,intelektualnom, sportskom, itd. Nigde obinih,prirodnih qudi; narod (puk) kao da ne postoji. Svoznawe, pamet i mudrost, idejno stvaralatvo ioblikovawe, vetina odluivawa i upravqawa -sve je to iskquivi dar, sposobnost i posed elite.

Drutvena delatnost je ve, uglavnomprirodna, podela. Elita je nekorisno i tetnodeqewe ve podeqenog; odvajawe od celinedrutvene delatnosti, svoje `mase` i baze. Ranijesmo vie puta ukazali i pokazali da su prirodnestrukovne zajednice u demokratsko-kapitalis-tikom sistemu razvlaene i liene svog ueai uticaja na vlast. Zamewene su, suprotno stvarnomi sutinskom narodnom interesu, nesputanom vla-davinom politikih stranaka, ustanovqenih kopi-

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwievnosti (179)

Milisav Savi, DOLINA SRPSKIHKRAQEVA

Jedan od vodeih savremenih srpskihpisaca, Milisav Savi, objavio je na srpskom iengleskom ilustrovanu kwigu Dolina srpskihkraqeva / The Valley of Serbian Kings, Prolenoputovawe / A Spring Journey 2013, u izdawu Rakekole (prevod na engleski Timotija XonaBajforda). Kwiga sadri beleke autora pri-likom putovawa kroz Junu Srbiju u prolee2013. godine.

Savi pria u romanu o svojim utiscimaprilikom posete manastirima i crkvama ia,Studenica, Sopoane, Gradac, Bawska,- ureviStupovi, Crna Reka. Nova i Stara Pavlica. Ontakoe govori i o zamanom broju mawih seoskihcrkava na Goliji, Kopaoniku i Rogozni. ta ga jenavelo da napie ovu kwigu shvatio je posleitawa starih putopisa, da veliki brojputopisaca, domaih i stranih, nije spomenuodesetine mawih crkava iz nemawikog i kasnijegdoba. On je posetio, esto peaei dugo, tenaoko zaboravqene crkve.

Da bi se dobio utisak Savievogpripovedawa, evo jednog dueg citata. Istiuiznaaj, vrline i lepote glavnih manastira, Savine proputa da istakne i znaaj mawih crkava.Tako, u jednom intervjuu on opisuje crkvu Sv.Petke u Trnavi, kraj Rake: Na nadvratniku vasoekuje grenica - nago, zdravo, bucmasto,seqako devoj-e, koje ujeda debela zmija - davas podseti koliko ste greni. A onda odmah dovrata - prelepa freska Sv. Ilije. Ne sluajno,kad na Goliji zagrmi, onda se tresu i zemqa inebesa. Inae, Sv. Ilija lii na boga Peruna. Ucrkvi u ivaliima Isus Hristos, grubog,ispoenog lica podsea na peterskog seqaka,opaqenog suncem i vetrovima. U selu Binii,negde u nedoiji pod vrhovima Golije, oekuje vasrairenih ruku Bogorodica Oranta. Kao da elida vam kae: pa doite mi ee, dosadilo miovde da samujem, s vukovima i medvedima. Alipravi biser je malena crkva Sv. Petra i Pavla uTutinu. Po slikarstvu gotovo ravnom onom izobliweg manastira Crna Reka, freskestranog suda su danteovske, ali na srpskinain. Na jednoj vidimo nagog oveka u ogwenojreci. Da bi bilo jasnije o kome je re, slikar jeispisao pored slike naslov `Bogata`.

Kwiga je obogaena bezbrojnim

fotografijama u boji predmeta koje autor opisu-je. Poneki odeqci sadre do osamdesetak estovanrednih slika. Nisu zapostavqene ni tvrave,Tu su i maj-storski opisi detaqa, kao i istori-jske pozadine. Cela oblast obuhvaena u kwizimoe da slui kao jedan ogroman muzej, Sve topokazuje veliku umetniku vrednost manastira, uono vreme najveih na Balkanu, donekle i uevropskoj civilizaciji uopte. Uz svima poznatei priznate le-pote fresaka, na primer u ii iStudenici, vide se lepe freske u ponekimmawim crkvama. Naalost, ove posledwe suesto unakaene nasilnim unitavawima, toukazuje na vekovne nesree koje su zadesile ovajnarod. Likovi vladara, crkvenih dostojnika izadubinara su esto unakaeni, a ipak i takvikakvi su govore mnogo. Sauvane su tvorevine,dostojno prikazane u ovoj kwizi. Manastiri,crkve i tvrave, naalost mahom urueni,pokazuju i dan-danas svoje lepote i istorijskevrednosti.

Milisav Savi se neizbeno pita, uporeewu sa ovim ogromnim postignuima, ta sedanas stvara da bi bilo sauvano vekovima.

Pored kwievne vrednosti ove kwige,treba istaknuti i druge vrednosti. Kako je toSaviev rodni kraj, kwiga je dola u pravi aspovodom vatrene diskusije o tome ija je tozemqa. Iako je oigledno da niko ne zida svojemanastire u tuoj zemqi, rasprava ima i poli-tiko zalee. Savi ne potencira to zalee vejednostavno go-vori o istoriji vremena kada susrpski kraqevi vladali u toj zemqi, zidalisvoje manastire i postigli visok nivo svogduhovnog i kulturnog postojawa. Romansiranaistorija, Dolina srpskih kraqeva itaocimaotvara oi i um, pa i onima koji se jo dvoumekome pripada ta dolina.

Svaka srpska kua trebalo bi da ima ovukwigu. Srbi unaokolo po svetu pogotovo, da se nestide svog porekla. A strancima ponuen je pre-vod da saznaju vie, i istinitije, o nama,

Vasa Mihailovi--------------------

1 Milisav Savi, Dolina srpskih kraqe-va / The Valley of Serbian Kings (Raka: Rakakola, 2014), 406 stranica, veeg formata.

1244

rawem tueg, nenarodnog drutevno-dravnogureewa. Glas naroda se jedino ùje` na navodnopovremenim `demokratskim` izborima, gde odluujeo programima i kandidatima koje im partijenameu, a on ih stvarno malo razume i poznaje.Elita prekida i tu gotovo nepostojeu i povremenuvezu sa narodom. Wu niko ne bira. Ona se samo-oglaava, ìskristalizava` i izdvaja iz drutvenedelatnosti.

Da podvue svoju izuzetnost i odvoji od`prostog` puka, elita ima i svoj jezik koji narod nerazume. Elite se danas takmie u posrbqavawustranih rei i izraza, ak i gde je misao boqeizraena naom reju. Oekivati je da to inesamozvani ànalitiari` u slubi vladajuedemokratsko-kapitalistike kaste i uvezenog`pogleda na svet`. Ali elite uestvuje u toj utakmi-ci odnaroavawa gotovo bez izuzetka, ak i onekoje sebe smatraju rodoqubivim.

Ima nesumwivo rodoqubivih analitiara iobjektivnih temeqnih istraivaa, ije su itavereenice esto izraene preteno stranim rei-ma, tako da usporavaju razumevawe wihovih zrelihzakquaka i ùenijih` italaca. A ima irodoqubivih `sajtova`, koji svako miqewe svojihitalaca o nekoj temi, uvode originalnomengleskom reju, kao napr. `says` (mesto `kae`) ili`reply` (mesto òdgovor`). Naravno, pozajmica je izjezika kojim govori tzv. `svetska zajednica` ivladajui vojno-politiki monici, SAD iBritanija. Opasna i teko zabriwavajua je ovaprotivrenost nae rodoqubive elite. S jednestrane, iskreno i obrazloeno se suprotstavqajuratnoj i idejno-politikoj najezdi NSP na narod,drutvo i dravu, a s druge, sami doprinoseodnaroavawu i jezikoj, duhovnoj i politikojkolonizaciji. Uzaludno je srano se boriti protivNSP, a klawati se èngletini`, jer to je istovre-meno podravawe uticaja i mita o izuzetnosti ivrednostima svega to iz tog sveta dolazi. A to jeprotivno i najboqoj srpskoj tradiciji i opomenamawenih prvaka od Nemawe do danawih dana: `Jezikuva granice`. Jer nita tanije od toga: Nisu Srbi

2Istinska elita...

gubili teritorije samo iseqavawem, progonima iratovima, ve i jezikim zagaivawem i asimi-lacijom.

Vraajui se danawoj eliti uopte, wenoodnaroavawe jezika i razvod od `prostog` i kunognaroda, je oajnih razmera. Uzmimo napr. nau lepui jezgrovitu re òbrazovawe` ili `vaspitawe`. Sveto je vezana sa `prosvetom` (jo jedna sadrajna ioduhovqena naroda re) su doslovno proterani izgovornog i pisanog jezika i zameweni pomodnimanglicizmom èdukacija` i drugim wenim oblici-ma. Brojni su primeri ovakvog `proterivawa` naihrei. Re `narod` se sve mawe upotrebqava;najee povodom izbora. Zamena je re `graani` -`prevod` stanovnici gradova. Ostali narod seistopio u woj, kao da ga nema i ne postoji. A toodaje i malograansko poreklo elite i wen prezirpuka, ali i uroeniku poniznost pred politikimokuptorom. Mi bi dodali i vid prikrivenogoseawa `nie vrednosti` nae elite pred mit-skim vrlinama Zapada.

Neko e rei neka vrsta elite uvek je pos-tojala. ini se - postojala je, ali se nije takozvala, ni samoisticala. Za razliku od savremenihelita, bila je to èlita` iz naroda i sa narodom.Vodila i odluiva dogovorno i zajedno sa narodom,u najboqoj srpskoj tradiciji sabornosti. Imala jeotvoreno uho i srce za glas naroda, wegove tegobe iivotno iskustvo. Ni èlita` ni predstavnicistvarnog naroda nisu razgovarali o maglovitimideolokim i nestvarnim partijskim programima,jer nametnute stranke nisu ni postojale, a `narod`sveden na ono ono to je danas - biraka `pleva`.

Stvarna pitawa koja tite narod i traereewe iznosili su pred sabor najboqi wegovipredstavnici, iskusni i mudri domaini, pa jesutinski narodni interes prirodno vrhunio.Razgovaralo se i reavalo mirno, nestrastveno;niija sujeta, presti ili borba za `demokratski`glas nisu bili u pitawu. Istinska ravnopravnost idobra voqa svih uesnika su pretpostavka i temeqsabornosti. A tzv. èlita` je iz izloenog na saboru- i najvanijeg, umea da slua, sauestvuje, i uiiz iskustva organski jedinstvenog naroda - savetu-je najboqe zakquke i reewa. Tako je i ulogasaborne èlite` uglavnom bila da primewuje onoto je, zajedniki usaglaeno i zakqueno.

A kada je re o vanosti i umeu istinskeelite da slua i ui od `prostog` naroda, ne moese zaobii iskustvo jednog od najveih umova,neprevazienog pisca i `sozercateqa` qudskedue, Fjodora Mihailovia Dostojevskog. Narodkoji je Dostojevski sluao i od koga se uio, nijemogao biti ùbogiji` - `dno samog dna`, okorelirazbojnici i ubice. Sreo ih je i sa wima iveo utamnici prognanika u Sibiru, gde je dospeo kaoosuen borbeni revolucionar i ateista. Svoja saz-nawa i ùewe` Dostojevski je detaqno opisao udelu `Zapisi iz mrtvog doma`. Nije se uio nanaprasno steenim `vrlinama` robijaa. Jer oni suostali ono to su povrno bili - svaalice, ubo-

jice, meusobni ogovarai, kradqivci i podkazi-vai, itd. Uio se èprkajui` ispod wihove var-qive okorele obrazine. Meu suwima najmawe jebilo obinih pravoslavaca; bilo je vie raznihraskolnika, ateista, katolika, kavkaskih musli-mana, Jevreja i drugih inoveraca. Veri se uiogledajui wihovu pripremu i slavqewe Boia idrugih praznika, a izgleda da ga je veri ponajprevratio mladi musliman, koga je pouavao ruski, aovaj zajecao sluajui Hrista u `Besedi na gori` irazgaqen ponavqao: Ìsa` veliki Boji prorok!Blagorodnosti narodne due uio se posmatrajuidrawe robijae za vreme stvarnih kriza. ini seda mu je najtee bilo da prihvati carizam.Prelomila ga je ispovest ubice koji je bajonetomrasporio bahatog i bogohulnog pukovnika koji jeesto ponavqao: Ovde sam ja va Bog i car! Shvatioje da Rus-rodoqub, ne moe da bude ateista, niprotivnik poretka u koji narod duboko veruje. Takose Dostojevski vratio iz Sibira, nauen od narodai `preobraen` - iskren vernik u prirodni poredaksa Hristom Spasiteqem u venosti i carem-vladarom u Rusiji.

I kao to, po naem saznawu, Dostojevski-revolucionar nita vredno nije ostavio, tako uistorijskom seawu naroda nezapaeno prolazi inaa odnaroena elita. U narodnim pesmama,imenuju se samo oni koje narod smatra borcima zapravdu i istinu, ili svojim pobornicima i junaci-ma, te da se zlo istakne i wihovi negativniprimeri. U novijoj istoriji ivi samo èlitaìznikla iz naroda i ostala sa wim, pismenooblikujui izvorno narodnu misao i veru, kaoWego. Kasnije, misao vladike Nikolaja koji je izasebe imao irok narodni Bogomoqaki pokret,govorio i pisao jasnim narodnim jezikom. esto senavode boanski nadahnute misli iz Jevaneqa iPoslanica, tako bliske narodnoj dui i veri, reiribara i obinog puka dubokog duhovnog sadraja, aizraene biserno jasnim jezikom koji svako razume.U narodnim poslovicama, svako slovo je na svommestu, nema ni prizvuka strane rei, a najee sui velika mudrost, koju pametni svakodnevno pomi-wu.

Sujetnu i pokondirenu nenarodnu elitu iinteligenciju treba da brine ocena i sud vremena,a jo vie brzo nestajawe i istorijski zaborav.

V. Dimitrijevi

Iskra 1. januar 2015. 31

ISKRASLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UrednitvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: [email protected] urednik (Editor):

Vladimir Ljoti.

Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miljenje redakcije.

Iskra izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godinja pretplata za Iskru (obinom po-tom) 16 ili odgovarajua vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom potom godinjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje JuneAmerike 20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije 23 ili odgovarajua vrednost u drugimvalutama.

ekove za Iskra Periodical slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: Jadran, c/o D.Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. AUSTRALIJA: MaleeviBogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 ENGLESKA: Mirjana Ljoti, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (ekovi da glase naIskra Periodical) KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMAKA: D. Jakovljevi, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRAJA

Liberalne ideje i posledice danas. . . . . . . . . . . . . . . . 3

Opasnost za Srbiju u procepu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Imperija trai bezuslovnu poslunost. . . . . . . . . . . . 7

Hrianstvo ujediwujua sila Rusije. . . . . . . . . . . . . .11

Kisinxer - Stvara se NSP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Otpor, Kanvas i terorizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Brisel strahuje da e Kina podeliti EU. . . . . . . . . . . 20

Rusko-srpski odnosi zavisie od RF. . . . . . . . . . . . . 21

Odbrana Marisava Petrovia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PAWA ONIMA KOJI ELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji ele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju tampa-nu, mogu nai svaki wen broj, poev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - itati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu Novovidelo .

Iskra 1. januar 2015.

Naim itaocima, pretplatnicima i saradnicimapravoslavne vere elimo srene i blagoslovene nastu-pajie praznike:

Mir Boiji - Hristos se rodi!Srena Nova Godina! Iskra

Za pokoj dua dragih mi drugaricaVere Zeevi i Qube Pavievi.Molim se Gospodu da wihovim ple-menitim duama podari rajsko nase-qe. Wihovom bratu Andri Mandiu iQubinom sinu Nikoli, snaji i unuku,iskreno sauee.Seka Ojdrovi $ 30

Za pokoj due nae drage QubePavievi, dugogodiwe laniceudruenwa Jadran, uz molitveGospodu da wenu duu primi uNebesko Cartsvo. Venaja pamjat!lanovi drutva Jadran $ 50

Za pokoj due naeg dragog i dobrogivana Lazarevia o naoj slavi Sv.NikoleSupruga Dragica sa porodicom 20

PRILOZI ISKRI

+ Bora BreiU ikagu, SAD, umro je 11.

decembra 2014. na drug i biidobrovoqac SDK, Bora Brei. Boraje roen 8. jula 1928 od majke Marije ioca Dimitrija, uiteqa. Skoro celaporodica Brei koja je do kraja sep-tembra 1944. ivela u Poarevcu,bila je na neki nain vezana zadobrovoqce i JNP Zbor. Tako seveina, posle povlaewa u Italiju,nastanila u SAD, gde su uglavom iumrli.

Bora se nastanio u Geri,Indijana. Sa svojom pokojnom suprugomBernis (Savi) izrodili su sinaMihaila i erku Katrin. Bora je biojedan od utemeqaa katedrale Sv.Ilije i istoimene crkvene optine uGeri. Takoe vrlo revnosan lanSrpske narodne odbrane.

Opelo pokojnog Bore obavioje u Geri 18. decembra o. AleksandarObradovi, a sahrana na grobquMontroz u igagu, pored veinelanova porodice Brei.

Porodice pokojnika naesauee, a naem drugu Bori slava ihvala. Molimo se za wegov venipokoj u Carstvu Hristovom!

+ Marija AtanackoviU Bradfordu, Engleska,

umrla je poetkom decembra 2014.Marija, supruga naeg pokojnog drugaQube Atanackovia.

Pokojna Marija je Italijanka,prela je u pravoslavqe, odgojilasvoju decu u naem duhu i mnogozaduila srpsku zajednicu uBradfordu svojom qubavqu i topli-nom, revnosnim radom i spremawemoko crkve i svakonedeqnim pevawemza crkvenom pevnicom. Sahrawena je22. decembra, ispraena od velikogbroja bliwih i zahvalnih prijateqai potovalaca. Opelo je obavio mesniparoh i arhijerejski zamenik. prota o.arko Nedi.

Deci pokojnice - Katarini,Milomiru i Milanu i wihovimporodicama - nae sauee. Molimose Gospodu da dobroj i dragoj Marijidaruje veni pokoj u CarstvuHristovom!

+ Ilija JovanoviU Skiptonu, Engleska, umro je

u decembru 2014., posle duge borbe srakom, na drug i dobrovoqac etvr-tog puka SDK, eta pokojnog MilivojaPavlovia - Pajka, Ilija Jovanovi.Pokojni Ilija, dobrovoqac od 1941, jerodom iz okoline Viegrada, istonaBosna. U jednoj borbi je rawen i izgu-bio oko. Opelo i sahranu u Skiptonuobavio je 29. decembra paroh, prota,o. arko Nedi.

Porodici pokojnika naesauee, a naem odanom i dragomdrugu Iliji, slava i hvaala. Molimose gospodu da mu daruje rajsko nasqe iveni pokoj!

+ Mia KosijerU Adelajidi, Australija,

umro je poetkom decembra 2014, nadrug i bivi srpski dobrovoqac,Mia Kosijer.

Sauee wegovoj porodici.Naem drugu Mii slava i hvala.Molimo se Gospodu da mu podariveni ivot!

(Izviwavamo se itaocima,to su podaci o naim mrtvima,usled opteg starewa i umirawa, sveoskudniji).

+ Milenko StojiU Adelajidi, Australija,

umro je 6. decembra 2014, posle duebolesti, na drug i bivi srpskidobrovoqac, Milenko Stoji (95).

Sauee wegovoj supruziPauli. Naem drugu Milenku slava ihvala. Molimo se Gospodu da mupodari veni ivot!

+ Mitar SkoriU Englskoj umro je u decembru

2014. na drug i bivi dobrovoqacTreeg puka SDK, Mitar Skori (90+),rodom iz sela Mojkovi, srezRaevski.

Porodici pokojnika naesauee, a drugu Mitru vean pokoj uGospodu!

D.V.Qoti i wegov ZborSajt `Srpska dijaspora` objavio je

lanak Slavie Peria (pisan 2011)pod gorwim naslovom. lanak je objek-tivno pisan i na jednom mesto iznetcelokupan drutveni i politiki rad iivot DVQ. Bez obzira na nekolikonenamernih netanosti, s obzirom navrednost wegove celine, lanak je pre-neo i sajt `Novo videlo`, pa gazaiteresovani mogu i tamo nai.

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Kakva `strana`...

: . : -, .

, . - , . - -: ! -.

- . . - - - , : . ! , - . , .

, - , . . - -.

500 , , -. . , , , . , .

, - , , - . , - , - . - .Peat, 18.12.2014.

(Podvukla - Iskra)

330

. . , . - , , , .

, , - . , - . , . , -. - - . , , . - .

. , . , , . , . , , - . - .

- 35, , - , . (Thomas Piketty) 21. -. - . - , .

, ,

. - , .

, , . - , ,, . habeas corpus, , .

- , - - . , . , , .

, .

. .

, . , - , . , , , . - , ,, ... , .

, . - - - ., , - ,

Srpska ekonomska drama i beda neoliberalne ideje

Odbrana Marisava... (sa str. 28)

. , . , . - .

. .

, - , a. : . . . , . , .Novi Sad, 15.11. 2014. Vladislav orevi

, , : , ;, , : 1943-1944; , , , 9 ;, , ; , , : ,, ;, , , . 1;, , : 1941-1944; M, , : ---: ;M, , 1941-1945; , , : -: ;, , , ?;, , :1941; , , ; , , . ; , , : ; , , 1918-1988, 3 ;, , 1939-1945; , , . . 1935-1945: ;, , 1941-1945: ; : ;, , - ;, , ;, , , ; , , 1941-1944: - : ; , , : : 27. 1941.


Liberalne ideje...

.

- . . - , , . . , - , .

.

( ) , . ; , , .

, , . , - , - , , , . - . , , - .

- , ? - , , ?

, -, ? () , ? - , ? , , , - .

, . ? , -? - . ?

, , , - , - .

. -, . , - , - , - .

- , . , , , -.

, , - . , . , , . . , -, . , .

10 , 10 - . .

, , . , . , .,

, . (Kraj na str. 6/2 )

294

cvea : a . cvee , .

- , 11. 2001. - . , , . - .

, - . - . - -, - . - -. , , 6000 500. , 500 : , ? ?

, , . - , , - . , , - , , , .

, - - . - ! , - , . .

, . , ; , - - . , , .

. . - - - -.

, . , . - , .

, . - , ... , , , - . , , .

, , , 54 . - -, .

, , , , . , , - . , ,

Cvee amerike demokratije

KAKVA `STRANA` MUEWA CIJE SKRIVA91% SKRAEN IZVETAJ SENATA

28 Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015.

Odbrana Marisava...

. ? - . ; . ; . . -.

- . : (-) ()...

21. 1941.

-- 21. . - 10 26 - 2300 .

- - - . : . : ! - . .

- . , 29. 1941. . -. . - . - . . , 87 . , - - 9 27 -. ; , :87 - , 10 26 .

, . . 19. 1941. - , , . , , , 422 . , . : 10 26 422 ? 36 -

, 422 .

, . 2300 . 21. - 1941. - ? - - . - - . .

. - . - . ? - .

- - - , - - . a . , : . , . , - .

. 10 1000 , 26 1300. . 21. 1941. : 2300 . - .

- . o - ? - - - - . , - 7000 . - 20. 1941. - : 3.200. , - , .

, . . . .

. - - . , . - -

(Kraj na str. 30/2)

. -, 1999. . - , CNN . , .

, , drugih zemaqa BRIKS-a je hegemon jo uvek SAD i wego-va NSP. , zoabilae-wa Saveta bezbednosti kad je pitawe rata i mira usvetu. , , , , potpalio`arapsko prolee` i rat u Siriji. -, 28 -. - , . - 2020. . " , ", .

. (2003) (2004) - o . , . 2008. 2014. 2008. , , to su nekivideli posle . . okupi-rala , svoj Krim. . , - Ukrajine ( - 2004. 2013/2014), ne mire se , u jasnoj nameri da odre krizu.

, -. najavio - - . ,

5

. - `` - , . On - -, 1997. , 21. , , . e .

- , . . , , , , . . , , , , , za , , , - . a a se SB, a2014, e -a () .

e

, / - . , - - - - . Ako Srbija `bezalterna-tivno` hoe u EU, ova kao uslov trai da svojuunutrawu i spoqnu politiku uskladi sa Evropom. , dok supredsednik Nikoli i Vui izgleda podeliliuloge, pa prvi , a drugi . Verovatno zato .

, . . , . - je .

Vuieva licemerna politika `balansirawa` izmeu Istoka i Zapada

OPASNOST ZA SRBIJU `U PROCEPU` - BEZPODRKE I PRIJATEQA U SVETU


Opasnost za Srbiju...

. trenutno . , nito, niti , i ostalihzemaqa BRIKS-a , ne opravdavaju povr-na predviawa samozvanih domaih i stranih àna-litiara` koji prerano (moda i zamajavajue)òtpisuju` SAD, jer to nije kraj -, niti stvarnost ve stvorenog viepolarnogsveta.

Dominantna pozicija NSP, danas na elu saSAD, je posledica trovekovno iskustveno usavra-vane i ostvarivane, celovite i jedinstvene, kapi-talistiko-demokratske globalne politike, u kojusu koordinirano ukquene sve dravne i drutveneslube i institucije. U poreewu sa ovom, odgvara-jue politike potencijalno rivalnih sila, prolih idanawih, su skorojevii; u najboqem sluaju zaetesu od posledweg sloma prethodnog poliikog poret-ka ili katastrofalnog ratnog poraza. Danawa pre-mo NSP je toliko utvtrena i uanena, da e je presruiti unutrawe protivrenosti kapitalizma,nego bilo kakvi ratni savezi rivalnih sila.

Pored toga, . - . , i opasali su itavu planetusvoji strateki rasporeenim ratnim bazama.

,koje nastoje i putem svog energentskogbogatstva .

? , prisustvo , . odnosa - Vuia da se opredeli ili ukloni. Odrava se de-magogijom i stalnom pojavom na tv, pomerajui `boqedane`, iz godine u godinu; danas je to tek 2016. Sviekonomsko-finansijski pokazateqi to negiraju.Mnoge druge `menice` stiu na naplatu. Prodaja ipredaja Kosova za daleku EU se maskira slavqewempobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. I uVuievom taboru prskaju àvovi`, a i narod u vei-ni poiwe da progledava, mada jo uvek pasivan.Vulin trai preispitivawe spoqne politike.Posledwa Vueva nada je samit kineskog premijerasa vladama centralno-istone Evrope u Beogradupolovinom decembra, od koga Srbija oekuje 2 mili-jarde dolara povoqnih kredita. Ako i to oekivawepodbaci ili se izjalovi, Vui je konano priteranuz zid iza koga nema odstupnice. Bie to kraj iwegove dvoline i neiskrene politike navodnog`balansirawa` izmeu Istoka i Zapada, teprivoewa Srbije na `pravu stranu` - tj. u EU.Naalost, to je i velika opasnost da se mala iosiromaena Srbija, usled neuspenog `balansi-rawa`, nae u procepu izmeu dve strane - bezpodrke i stvarnih prijateqa bilo gde u svetu.

Jakov Babi

Liberalne ideje... (sa str. 4)

. , . , , .

, ?

, - , -. -, , - , .

K , , , , , .

, . . , - , , , -. , .

, -. -. - - - , -.

( ), - , , . - .(Drugi deo veeg lanka: `Srpska ekonomska drama i

beda neoliberalne ideje`)

Standard, 16.12.2014. Neboja Kati (Podvukla - Iskra)

1941. : ( ), ( ), ( ). - , , . -?

. . : , , . 12 . . 1916. - (, ) .

- 1918. -. , . . - . . - . .

, : . - ( 1941).

- . (1941). . , - : , , ustaa, . , .

. - , , .

1941. . . , -.

. . -

, ravnogorci . - -. -, . , . : . , .

, , , . , . - a - - , . , - . , - .

. -: . . , - - . - , .

. a 16. 1941. 50 , 100. , .

, : - - -. 1941.

- - - - . . 15. 1941, . .

- - - - . : , - . -, .

276

Srbija u grotlu okupacije i graanskog rata


- . .

. - 0,7-0,6 . 13,3 148,4 . , .

, , - . . . 2008. , .

- , , -.

- . - -.

- - , -. , - - ?, .

, .

- . , .

. 30- 38 .

- .

.

, . , .

, .

, , . . .

. , , .

- , - , . , : . , .

50 . 575 .

. : .

- , .

, , - . . , . .

18.12.2014. Peat(Podvukla - Iskra)

, , -- , , Antiwar - ? - , , , , , ?

- - , . - - . . , , . - : , , - , , , . - , , .

- .

. , -, - , , -, ?

- - , - ( ) , , - - . , . - , , . - , ;

, ; - , .

, , . . , , - . , , , .

, , : , , , , - , , - , ? - , , .., .

- . , . , - -, , -, , - . , . - , . . , , - - - .

, ( ) - . , . , ,

726

Neboja Mali: Rodoqubi ne mogu pregrmeti NSP `u zaklonu`

IMPERIJA TRAI BEZUSLOVNOPODANITVO I POSLUNOST

ova godiwa konferencija za tampu, 18. decembra

RUSIJA BRANI SVOJE INTERESE I OTUDA NEZADOVOQSTVO ZAPADA


. . , . - .

, . , , , .

, , . -, - - , .

, . , - - . - , . .

, - . , . - -, - - : .

, , , , , , - - ?

- , . , - , . - . .

- , ? ?

- - . .

(Kraj na str. 10/2 )

Imperija trai...

, -.

, - , - , . - , , , ?

- . , -. . (Council onForeign Relations). , - .

, - . , , - , . , . . ? , , - . ,, - , - - , - - .

, - , -?

- . 1995. , .

- - . . , . .

. - ? ?

-

, ,

.

, . . -. -, , - . , , . - ( ) . , , .

2000-, 2010. . , ( ) - . .

. , , . 2002-2003. --, - . ( , ), .

- . , -. , -, - .

, . - , . . , . .

- - 2014. - .

- . -, , , .

60- - , 70- 80- -. - . (- , ) - 60- , . ( ) .

, , ,

- - / . , , , . ( -) - . - . , , . .

, , . : - - . - , , -. , - . , - , , - ...

- 60- 70- . , , - . , , . , , - -. .

3.12.2014. Petar Mini

258

Istorija promena u EU - Rusija Istonojpolitici

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 24 9

. , . , , , . , - : , - , - -. -, : ...

. 16. , - , . , - , . , , , . . , - , , .

- ? , : 2019. ( ) 100% . , - , - .

, . , , . ...

. , -

- , ., - , , , . . .

. , ,

. , . - - . -, , - ?

. . , , , -e . , - , , - .

. , , - - , ? - - . . , . , , , -. - - , , - , ...

? -. -. . , .

, - . , -, , -- , , . ,

Nacionalizacija Centralne...

, . , - - . , . . - .

, . - - - -. , -, , - .

. - - -- - . . , . . - . - , , - . , -- .

- - . - . , , - - . , .

- , -, , . , -, - , - -. . -34, . -, , . , .

, - , . - . , - - - - , . - , ./

16.12.2014. (Podvukla - Iskra)

OBUSTAVQEN


Obustavqawe Junog toka...

. - - , .

, , . - 10 ? 3 ? - ? ? ? , -, ? , ?

, , . , . , , : () . , , .

, . - , o . () . , , ? , , , - ? --? , ? ?

, - . . drang nach Osten-a -. . . -, ?

. . .


Imperija trai... (sa str. 8)

, , - . , - , .

, , , - , , , , , , , -, , ?

- . - , , , , , . -, . , .

, , - -, , , , , - . , , ?

- . - . - , , - ( ). , - . , . , .

. , - . . - . ? . . , -.

4.11.2014. - 786 eopolitika(Podvukla - Iskra)

, 2014. - , . - - , - , -. -, , : , , . - - - , .

, , - - . - . , - .

. - , . , . , . ,

. -. , - , ( ). - , - .

:

, , . , - - , . 14 , .

. - , . - 1972. - - , - . 2012. - .

- , 2013. . , - .

2310 Iskra 1. januar 2015.

Lek za kqune slabosti Putinove strategije

NACIONALIZACIJA CENTRALNE BANKE -OSLOBOEWE OD PROZAPADNIH OLIGARHA

I DOLARA, REZERVNE VALUTE


Rusko-srpski odnosi...

. - , - .

, , , , . , -, - .

. . - - , , , - .

, , , - , .

: ? -.

, , - . , -, 2007. . , , - . , , 2008. .

, , , , . - , .

. , : , .

. . .

, . , - . , - - , . -, . , , . , .

, , , . - , , . .

, -, . , , . . , .

, . 25- , , , , - . , . - - . . .Standard, 5.12.2014. (Podvukla -Iskra)

, , - , 11. , , . - , , 4. - . - . , , - urbi et orbi. , .

- : , - - . , . , , : - , , , , . - - . - , -, , - - . . . . - - . a , - .

- , ,

. - 1. 2015: , , . - ., , , . - , , ... - , . , , , - , - , .

-

- . , , : - , , , . , , . . , .

- , - . , , . . , , . , - , -. , - . ,

1122

Putinovo obraawe ruskom narodu i najviim vlastima

Hrianstvo - objediwavajua duhovna silau stvarawu ruske nacije

- SVET DANAS I ONAJ KOJI STVARAMO -

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. .

Hrianstvo - objediwavajua...

, , .

. - : . , -. ... , - , , - -. . , , - . ... .

- , , , , -: , -, , - - - .

- -: - , - , .

- , : , ; , ; - ; - , : - , , , . .

,

- :

- : , () .

, ' '... , - , , - . , -. ( ) , , , - - , , - ' ' - , , , - - . , , , - ( ) . : , , . , . . , .

,

, :- -

. - , -: , , , . - -, - -.

- -, , , , 40 - - - - . , , - , , .

- , -. , ()- ,

(Kraj na str. 14/2)

, -

-, . , , . - , , , - . -, , . - , , , -, -. , : , - .

, - , , , - . , , . , - , , - .

. , ; , , , , , . - - . , , : , , .

- , - ,, , . - , , /

16. . , , , - , - ? .

, - , , , ? , , , . , - - - , , , , , , , .

? . , - . , , - , , , - .

, , , , . , , - , . , , , ?

, , , . , , - -

2112

Posle suspenzije Junog toka

RUSKO-SRPSKI ODNOSI ZAVISIE OD VOQE RUSIJE


x

,

, , , , - , - , , , , .

, , , ( , ). , , - .

-

, , , , - . - , .

- - 2018. - - 60 - . , - , , .

-, - , -.

.

, - . . , , - . , - , - .

-, , . - , , ., 690 110 -, 375 , , , , - 50 , !

, , , , , , . , () , .

() - . , , - . - , , ., 17.12. 2014.

(Podvukla - Iskra)

povijesti kad je svjetski poredak ivio na temequamerikog idealizma i tradicionalnog europskogkoncepta dravnosti i ravnotee moi. No, velikidijelovi svijeta nikad nisu dijelili zapadwakikoncept reda. To sada dolazi do izraaja, prim-jerice, u sluaju krize u Ukrajini i Junom kineskommoru. Poredak koji je proglasio Zapad sada je naprekretnici, upozorava.

U 91. godini, dobitnik Nobelove nagrade zamir i zakleti neprijateq politiki lijevo orijenti-ranih uskoro e objaviti kwigu Svjetski poredak, auoi toga je objavqena ova wegova analiza.

Globalne promjene

Prema Kissingeru, sama priroda drave, kaoosnovne jedinice meunarodnog ivota, trenutano jepod pritiskom. Naime, Europa pokuava transcendi-rati dravu i voditi vawsku politiku samo naosnovi diplomacije i suradwe, za razliku od vawskepolitike koja koristi sredstva prisile. No, tekoda zahtjev za legitimnost odvojen od konceptastrategije moe odrati svjetski poredak. A Europajo nema atribute drave, to izaziva internivakuum moi i neravnoteu moi na wenim granica-ma. Istodobno su se dijelovi Bliskog istoka raspalipo sektakom i etnikom kquu i meusobno su uratu; vjerske milicije i sile koje ih podravaju kregranice i suverenost zemaqa kako im se prohtije,dovodei do fenomena propalih drava koje ne kon-troliraju teritorij. Izazov u Aziji je druge vrste irazliit od izazova u Europi: principi ravnoteemoi prevladavaju neovisno o dogovorenom konceptulegitimnosti, zbog ega dolazi do sukoba na granicioruane konfrontacije. Sukob izmeu meunarodneekonomije i politikih institucija koje wome vlada-ju slabi osjeaj zajednikog ciqa koji je nuan zasvjetski poredak.

Gospodarski sustav je postao globalan dokpolitika struktura svijeta ostaje temeqena nadravama-nacijama. Dok ekonomska globalizacijatei potirawu dravnih granica, vawska politikaih tei potvrditi, s naglaskom na konfliktnenacionalne interese ili ideale poretka. Ta jedinamika, kako istie, stvorila desetqeaodrivog ekonomskog rasta, uz povremene finan-cijske krize koje, kako se ini, eskaliraju u svojimproporcijama - u Latinskoj Americi u 80-ima, u Aziji1997., u Rusiji 1998., u SAD-u 2001. te ponovno 2007.,a u Europi 2010. godine.

Pobjednici ne dvoje o vrijednosti trenu-tanog sustava. No, gubitnici, primjerice junaEuropa i sve na wenoj granici, pokuavaju isplivatiiz krize pomou sredstava koja negiraju ili baremopstruiraju funkcionirawe globalnog ekonomskogporetka.

No, meunarodni poredak suoava se sparadoksom, smatra Kissinger. Naime, prosperitetovisi o uspjehu globalizacije, ali proces izazivapolitiku reakciju koja esto uzurpira wene ciqeve.Sqedea slabost trenutanog poretka je nedostatakuinkovitog mehanizma koji e sluiti kao savjeto-davno tijelo velikim silama i putem kojeg esuraivati na najvanijim pitawima. To se ini kon

Henry Kissinger, diplomat i bivi amerikidravni tajnik, u svojoj novoj kwizi objawava kakoje dolo do potpune promjene naina na koji proma-tramo aktualne politike i oruane sukobe diqemsvijeta.

Henry Kissinger, doajen amerike nacionalnesigurnosti, pozvao je Sjediwene Amerike Drave dasurauju s drugima u stvarawu novog svjetskog poret-ka. Vrijeme je, smatra Kissinger, da se globalna poli-tika struktura preoblikuje kako bi bila odriva unovim politiko-ekonomsko-drutvenim okolnos-tima.

U tekstu za ameriki Wall Street Journal HenryKissinger, savjetnik za nacionalnu sigurnost idravni tajnik u vrijeme amerikih predsjednikaRicharda Nixona i Geralda Forda, koji je savjetovao ikasnije amerike administracije, konstatira da jesvijet u kaosu. Kissinger, vidqivo je iz teksta, potieglavne svjetske igrae, a naroito SAD, da suraujukako bi se ostvario krajwi ciq novog svjetskogporetka.

Libija je u graanskom ratu, fundamentali-stike armije proglasile su i grade kalifat u Sirijii Iraku, a afganistanska mlada demokracija gotovoje paralizirana. Uz to, tenzije s Rusijom suobnovqene, a odnosi s Kinom kliu od pria osuradwi do javnih optubi, poiwe svoj komentarKissinger te zakquuje da je poredak aktualan u mo-dernom dobu trenutano u velikoj krizi.

Potragu za svjetskim poretkom dugo su pred-vodila zapadna drutva, vodei se vlastitim kon-ceptima vrijednosti. Nakon Drugoga svjetskog ratavostvo svijeta preuzeo je SAD, nacija sazdana naideji slobode i predstavnike vladavine. SAD je svojuspon vezivao uz irewe slobode i demokracije, toje smatrao nainom da se osigura trajni mir u svije-tu, navodi Kissinger.

Tradicionalni europski stav u izgradwisvjetskog potreka polazio je od uvjerewa da su qudi idrave inherentno kompetitivni. A kako bi se spri-jeile posqedice sukobqenih ambicija, nuni subili ravnotea moi i prosvijeeni efovi dra-va, pie Kissinger.

Tewa demokraciji

Prema amerikom stajalitu, qudi su razum-ni i tee mirnom pronalasku kompromisa i zdravo-razumskih rjeewa. Upravo zato je irewedemokracije bilo glavni ciq kako bi se osiguraomeunarodni red i poredak. Slobodna trita osi-guravaju napredak pojedinaca, obogauju drutva izamjewuju ekonomsku meuovisnost meunarodnimrivalstvom, pie Kissinger.

Prema wegovu miqewu, pokuaj Zapada dauspostavi svjetski poredak u mnogoemu se pokazaoplodonosnim. Samostalne suverene drave vladajuveim dijelom svijeta. irewe demokracije postaloje opa tewa. Globalne komunikacije i financijskemree rade u realnom vremenu.

Od 1948. do kraja prolog stoqea moe se,istie on, govoriti o kratkom razdobqu u qudskoj

1320

KISINXER :UPRAVO SE STVARA NOVISVJETSKI POREDAK

Posle samita sa kineskim premijerom u Beogradu


Kisinxer: Upravo se stvara...

tradiktornim s obzirom na to da trenutano postojivie meunarodnih foruma nego ikad prije u povi-jesti. No, priroda i uestalost tih sastanaka ne idunaruku elaboraciji dugorone strategije, ve je,upravo suprotno, podrivaju. Takva situacija ne do-puta da se krene daqe od rasprave o taktikimpitawima i u najgoroj moguoj varijanti slui kaodogaaj od socijalne vrijednosti.

Odnosi meu regijama

Suvremena struktura meunarodnih pravila inormi, ako se eli pokazati relevantnom, ne moepostojati samo u formi deklaracija, mora se gajitikao stvar zajednikih uvjerewa, pie Kissinger.

Naime, kazna za neuspjeh nee biti veliki ratmeu dravama, ve stvarawe sfera utjecaja, to sevidi na odreenim unutarwopolitikim strukturamai tipovima vladavine. Svaka sfera e se nai uiskuewu da testira svoju snagu protiv drugogentiteta koji dri nelegitimnim. Borba izmeuregija mogla bi biti i vei problem od borbe meudravama.

Zato e potraga za svjetskim poretkomiziskivati koherentnu strategiju kako bi se obliko-vao koncept unutarweg poretka u raznim regijama ikako bi se uspostavio odnos meu tim regijama. No, ticiqevi nisu nuno povezani. Naime, uspjehradikalnog pokreta koji uspostavqa red u jednojregiji moe istodobno potaknuti previrawa u drugimregijama. Vojna dominacija jedne zemqe u regiji, ak iako to znai unutarwi red, moe izazvati krizu uostatku svijeta.

Sveobuhvatna strategija

Naa najboqa ansa u kojoj treba traitiinspiraciju je svjetski poredak koji potie indivi-dualno dostojanstvo, vladu participacije i meuna-rodnu suradwu u skladu s dogovorenim pravilima.No, da bismo doli do toga, trebamo proi nekolikomeufaza. Kako bi SAD igrao odgovornu ulogu uevoluciji svjetskog poretka u 21. stoqeu, mora bitispreman odgovoriti na nekoliko pitawa: to elimosprijeiti, bez obzira na koji nain, i ako emo totrebati napraviti sami? to elimo postii, ak iako nas ne prati podrka? to elimo postii,odnosno izbjei, samo u sluaju da imamo podrkuSaveza? U to se ne elimo uputati, ak i ako pos-toje zahtjevi od multilateralne skupine ili saveza?Koje vrijednosti elimo promovirati?, pitaKissinger i zakquuje:

Za SAD to znai promiqawe na dvije naiz-gled kontradiktorne razine. Univerzalni principimoraju ii rame uz rame s priznavawem povijesti,kultura i pogleda na sigurnost koje weguju drugenacije. No, ak i dok se usvajaju lekcije iz prolosti,potrebno je zadrati stav o iznimnosti SAD-a.Povijest ne nudi odmor dravama koji zanemarujuosjeaj identiteta u zamjenu za koraawe linijommaweg otpora. No, povijest pokazuje da uspjeh nijegarantiran za temeqna uvjerewa u sluaju da ne pos-toji sveobuhvatna geopolitika strategija.

SIM (), 2.9.2014. Antonija Kandabaka(Podvukla - Iskra)

Hrianstvo - objediwavajua...(sa str.12)

, . , .

- , , . : - -, .

- , . , , -. - . , , .

- - , , .

- , - .

- , , - .

- . 70. 74 .

- , . , , , . , - . , . - , . - .

5.12.2014 (Podvukla - Iskra)

, -

, , -, . 85 , , . - - - . .

2004. , , . : , - . , . .

, . - - . - , , , . , , , .

, . , , , . . 2004. , - . .

, ? - -

- . - . - , , .

, , . - . - - - . . , - - , . , - .

. - - . - , , - .

( - ), - , . - - . - . - . -, , .

Izvor nejasan, 14.12.2014. (Podvukla - Iskra)

1914

Licemerje NSP: danas teroristi, sutra saveznici - i obratno

,


Odgovor: `Patriotska revolucija`...

. . - - - .

.

: , , . , - . , .

, - ?

: . - . . - . . , .

, . , - . . . -. , . ? . - - .

- .

: , . . -. 1998. . . , 19.12.2014.

(Podvukla - Iskra)

Rascep u vrhu vlasti?

Nikoli: Spremam reewe za KiM!

"To e biti predlog Vladi, jer ja po Ustavunemam prava predlagawa Skuptini. Ja elim saVladom da delim sudbinu, jer ako situacija budeloa, uzalud je to predsednik dobro radi.Aleksandar Vui i ja smo na vlast doli zajednoi zajedno emo sa vlasti i otii, ako ne budedobro", rekao je Nikoli u intervju NIN-u.

"Ako ne postignemo jedinstvo, ja vie nitane mogu da uinim za Kosovo, jer u mojim rukama nijeni spoqna ni unutrawa politika. Ali, poto sampobedio na direktnim izborima, od mene se uvekoekuje da imam stav i spreman sam, kao i u slua-ju prethodne platforme o Kosovu, da predloiminicijalni tekst i da mi Vlada kae ta je za wumogue, a ta nije, da doemo do zajednikog ree-wa i da za to traimo i podrku u meunarodnimkrugovima", kae Nikoli.

On smatra da zavretak pregovora sa EUstoji nad Srbijom kao Damoklov ma nad glavom.

"Da li e uslovi biti priznavawe nezavis-nosti KiM ili da se ponaamo kao da pored naspostoji nezavisna drava koju nismo priznali? Umnogim organizacijama nas vie i ne pitaju -Kosovo je lan Meunarodnog olimpijskog komiteta,a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i podmaskom zatite qudskih prava i demokratijetakozvana drava Kosovo moe da postane lan ite organizacije. Tim pre to Razvojna banka SavetaEvrope ve sarauje sa Pritinom", napomiweNikoli.

Nikoli je rekao da je sa premijerom o tomerazgovarao u naznakama i da oekuje istovetanstav.

Po wemu, postavqe se pitawe trenutkaizlaska sa tim reewem, jer za wega, kako napomi-we, bar u prvo vreme, sigurno nee biti podrke,posebno onih drava koje su priznale nezavisnostKiM.

"To e biti velika borba, jer e to biti nakonaan ustupak, a za one koji su priznali Kosovo,to e biti oduzimawe neega na ta je Pritinaapsolutno raunala" rekao je predsednik.

Tim reewem, dodao je, niko nee bitizadovoqan, ali ja oduvek i tragam za reewemkojim nee biti zadovoqni ni Beograd niPritina, jer je to jedino realno."

Sve drugo bi bilo protivno demokratskim icivilizacijskim principima savremenog drutva.Ne treba zanemariti UN, u kojima emo imati veli-ki oslonac za tu borbu", smatra predsednikNikoli.

On objawava da je Srbiji osnovni ciqlanstvo u EU, ali da Unija "mora da pokae da liiskreno sa nama pregovara, da li nas hoe ili ne".

"Ako zaista uslov za lanstvo bude dapriznamo nezavisnost KiM, to je znak da nas EUnee. Uz to, vrlo je teka i odluka o zajednikojspoqnoj politici EU i to su dve stvari na kojima jeinsistirao Johanes Han. O te dve stvari Vladamora da ima jasan stav, je li spremna na to ili ne",napomiwe Nikoli. (Tanjug)

,

24 . , : - . - .

, . , .

, . , . . - . . 10,5 17 .

. , , . - , , .

, . , , .

, - . , - , , -

.

, . , , - ( ). . , - ?

:

, - , .

, . . - , . , . . - - . , - . - . - . , , -. - . , . . , .

?

: 1991. -. , . , .


Sankcije, obezvreewe rubqe i `peta kolona` usmereni na pad Putina

ODGOVOR: `PATRIOTSKA REVOLUCIJA` ISMENA PROZAPADNIH KADROVA U VLASTI

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 17


. - - 1991. . , -. - . , . , . , . , - . 5,5, 17 . , . . , , .

. -.

: 13. - . . , , . 1991. , . . . , . , , . , . .

, -: ?

: . , . , . . , - . .

. ?

: . : ? . , .

, , . . (13. 15. ). , . . , , , . . , - . - . - , - , . , , , , - .

, . .

: , 90-. 145 . 200 . - . , 30-40.000 , . . . - . , .

80- - , . ?

: , . 1612, 1812. 1941, . -, . - . . - - .

, .

: - . 1991. , . ,

1991, - . . -. 50 , .:

- , .

: . . , - , - . , 1917, . . . . . - . - . , . . , , . , - . - , , , .

1917, .

: . - , , , , , , . , , . , . 1917. . . , . , . . , - .

-

.: -

. , 16. , . . 16. . - , . - . . 20. . . , , . , . : , . , , - . -, , . .

?

: . - . . . - , , , . . . . , : . .

- ?

: 80- . ., , , . . - , . . - . ,

16



. . - - - .

.

: , , . , - . , .

, - ?

: . - . . - . . , .

, . , - . . . -. , . ? . - - .

- .

: , . . -. 1998. . . , 19.12.2014.

(Podvukla - Iskra)

Rascep u vrhu vlasti?

Nikoli: Spremam reewe za KiM!

"To e biti predlog Vladi, jer ja po Ustavunemam prava predlagawa Skuptini. Ja elim saVladom da delim sudbinu, jer ako situacija budeloa, uzalud je to predsednik dobro radi.Aleksandar Vui i ja smo na vlast doli zajednoi zajedno emo sa vlasti i otii, ako ne budedobro", rekao je Nikoli u intervju NIN-u.

"Ako ne postignemo jedinstvo, ja vie nitane mogu da uinim za Kosovo, jer u mojim rukama nijeni spoqna ni unutrawa politika. Ali, poto sampobedio na direktnim izborima, od mene se uvekoekuje da imam stav i spreman sam, kao i u slua-ju prethodne platforme o Kosovu, da predloiminicijalni tekst i da mi Vlada kae ta je za wumogue, a ta nije, da doemo do zajednikog ree-wa i da za to traimo i podrku u meunarodnimkrugovima", kae Nikoli.

On smatra da zavretak pregovora sa EUstoji nad Srbijom kao Damoklov ma nad glavom.

"Da li e uslovi biti priznavawe nezavis-nosti KiM ili da se ponaamo kao da pored naspostoji nezavisna drava koju nismo priznali? Umnogim organizacijama nas vie i ne pitaju -Kosovo je lan Meunarodnog olimpijskog komiteta,a ogroman je pritisak i na Savet Evrope i podmaskom zatite qudskih prava i demokratijetakozvana drava Kosovo moe da postane lan ite organizacije. Tim pre to Razvojna banka SavetaEvrope ve sarauje sa Pritinom", napomiweNikoli.

Nikoli je rekao da je sa premijerom o tomerazgovarao u naznakama i da oekuje istovetanstav.

Po wemu, postavqe se pitawe trenutkaizlaska sa tim reewem, jer za wega, kako napomi-we, bar u prvo vreme, sigurno nee biti podrke,posebno onih drava koje su priznale nezavisnostKiM.

"To e biti velika borba, jer e to biti nakonaan ustupak, a za one koji su priznali Kosovo,to e biti oduzimawe neega na ta je Pritinaapsolutno raunala" rekao je predsednik.

Tim reewem, dodao je, niko nee bitizadovoqan, ali ja oduvek i tragam za reewemkojim nee biti zadovoqni ni Beograd niPritina, jer je to jedino realno."

Sve drugo bi bilo protivno demokratskim icivilizacijskim principima savremenog drutva.Ne treba zanemariti UN, u kojima emo imati veli-ki oslonac za tu borbu", smatra predsednikNikoli.

On objawava da je Srbiji osnovni ciqlanstvo u EU, ali da Unija "mora da pokae da liiskreno sa nama pregovara, da li nas hoe ili ne".

"Ako zaista uslov za lanstvo bude dapriznamo nezavisnost KiM, to je znak da nas EUnee. Uz to, vrlo je teka i odluka o zajednikojspoqnoj politici EU i to su dve stvari na kojima jeinsistirao Johanes Han. O te dve stvari Vladamora da ima jasan stav, je li spremna na to ili ne",napomiwe Nikoli. (Tanjug)

,

24 . , : - . - .

, . , .

, . , . . - . . 10,5 17 .

. , , . - , , .

, . , , .

, - . , - , , -

.

, . , , - ( ). . , - ?

:

, - , .

, . . - , . , . . - - . , - . - . - . , , -. - . , . . , .

?

: 1991. -. , . , .


Sankcije, obezvreewe rubqe i `peta kolona` usmereni na pad Putina

ODGOVOR: `PATRIOTSKA REVOLUCIJA` ISMENA PROZAPADNIH KADROVA U VLASTI


Kisinxer: Upravo se stvara...

tradiktornim s obzirom na to da trenutano postojivie meunarodnih foruma nego ikad prije u povi-jesti. No, priroda i uestalost tih sastanaka ne idunaruku elaboraciji dugorone strategije, ve je,upravo suprotno, podrivaju. Takva situacija ne do-puta da se krene daqe od rasprave o taktikimpitawima i u najgoroj moguoj varijanti slui kaodogaaj od socijalne vrijednosti.

Odnosi meu regijama

Suvremena struktura meunarodnih pravila inormi, ako se eli pokazati relevantnom, ne moepostojati samo u formi deklaracija, mora se gajitikao stvar zajednikih uvjerewa, pie Kissinger.

Naime, kazna za neuspjeh nee biti veliki ratmeu dravama, ve stvarawe sfera utjecaja, to sevidi na odreenim unutarwopolitikim strukturamai tipovima vladavine. Svaka sfera e se nai uiskuewu da testira svoju snagu protiv drugogentiteta koji dri nelegitimnim. Borba izmeuregija mogla bi biti i vei problem od borbe meudravama.

Zato e potraga za svjetskim poretkomiziskivati koherentnu strategiju kako bi se obliko-vao koncept unutarweg poretka u raznim regijama ikako bi se uspostavio odnos meu tim regijama. No, ticiqevi nisu nuno povezani. Naime, uspjehradikalnog pokreta koji uspostavqa red u jednojregiji moe istodobno potaknuti previrawa u drugimregijama. Vojna dominacija jedne zemqe u regiji, ak iako to znai unutarwi red, moe izazvati krizu uostatku svijeta.

Sveobuhvatna strategija

Naa najboqa ansa u kojoj treba traitiinspiraciju je svjetski poredak koji potie indivi-dualno dostojanstvo, vladu participacije i meuna-rodnu suradwu u skladu s dogovorenim pravilima.No, da bismo doli do toga, trebamo proi nekolikomeufaza. Kako bi SAD igrao odgovornu ulogu uevoluciji svjetskog poretka u 21. stoqeu, mora bitispreman odgovoriti na nekoliko pitawa: to elimosprijeiti, bez obzira na koji nain, i ako emo totrebati napraviti sami? to elimo postii, ak iako nas ne prati podrka? to elimo postii,odnosno izbjei, samo u sluaju da imamo podrkuSaveza? U to se ne elimo uputati, ak i ako pos-toje zahtjevi od multilateralne skupine ili saveza?Koje vrijednosti elimo promovirati?, pitaKissinger i zakquuje:

Za SAD to znai promiqawe na dvije naiz-gled kontradiktorne razine. Univerzalni principimoraju ii rame uz rame s priznavawem povijesti,kultura i pogleda na sigurnost koje weguju drugenacije. No, ak i dok se usvajaju lekcije iz prolosti,potrebno je zadrati stav o iznimnosti SAD-a.Povijest ne nudi odmor dravama koji zanemarujuosjeaj identiteta u zamjenu za koraawe linijommaweg otpora. No, povijest pokazuje da uspjeh nijegarantiran za temeqna uvjerewa u sluaju da ne pos-toji sveobuhvatna geopolitika strategija.

SIM (), 2.9.2014. Antonija Kandabaka(Podvukla - Iskra)

Hrianstvo - objediwavajua...(sa str.12)

, . , .

- , , . : - -, .

- , . , , -. - . , , .

- - , , .

- , - .

- , , - .

- . 70. 74 .

- , . , , , . , - . , . - , . - .

5.12.2014 (Podvukla - Iskra)

, -

, , -, . 85 , , . - - - . .

2004. , , . : , - . , . .

, . - - . - , , , . , , , .

, . , , , . . 2004. , - . .

, ? - -

- . - . - , , .

, , . - . - - - . . , - - , . , - .

. - - . - , , - .

( - ), - , . - - . - . - . -, , .

Izvor nejasan, 14.12.2014. (Podvukla - Iskra)

1914

Licemerje NSP: danas teroristi, sutra saveznici - i obratno

,


x

,

, , , , - , - , , , , .

, , , ( , ). , , - .

-

, , , , - . - , .

- - 2018. - - 60 - . , - , , .

-, - , -.

.

, - . . , , - . , - , - .

-, , . - , , ., 690 110 -, 375 , , , , - 50 , !

, , , , , , . , () , .

() - . , , - . - , , ., 17.12. 2014.

(Podvukla - Iskra)

povijesti kad je svjetski poredak ivio na temequamerikog idealizma i tradicionalnog europskogkoncepta dravnosti i ravnotee moi. No, velikidijelovi svijeta nikad nisu dijelili zapadwakikoncept reda. To sada dolazi do izraaja, prim-jerice, u sluaju krize u Ukrajini i Junom kineskommoru. Poredak koji je proglasio Zapad sada je naprekretnici, upozorava.

U 91. godini, dobitnik Nobelove nagrade zamir i zakleti neprijateq politiki lijevo orijenti-ranih uskoro e objaviti kwigu Svjetski poredak, auoi toga je objavqena ova wegova analiza.

Globalne promjene

Prema Kissingeru, sama priroda drave, kaoosnovne jedinice meunarodnog ivota, trenutano jepod pritiskom. Naime, Europa pokuava transcendi-rati dravu i voditi vawsku politiku samo naosnovi diplomacije i suradwe, za razliku od vawskepolitike koja koristi sredstva prisile. No, tekoda zahtjev za legitimnost odvojen od konceptastrategije moe odrati svjetski poredak. A Europajo nema atribute drave, to izaziva internivakuum moi i neravnoteu moi na wenim granica-ma. Istodobno su se dijelovi Bliskog istoka raspalipo sektakom i etnikom kquu i meusobno su uratu; vjerske milicije i sile koje ih podravaju kregranice i suverenost zemaqa kako im se prohtije,dovodei do fenomena propalih drava koje ne kon-troliraju teritorij. Izazov u Aziji je druge vrste irazliit od izazova u Europi: principi ravnoteemoi prevladavaju neovisno o dogovorenom konceptulegitimnosti, zbog ega dolazi do sukoba na granicioruane konfrontacije. Sukob izmeu meunarodneekonomije i politikih institucija koje wome vlada-ju slabi osjeaj zajednikog ciqa koji je nuan zasvjetski poredak.

Gospodarski sustav je postao globalan dokpolitika struktura svijeta ostaje temeqena nadravama-nacijama. Dok ekonomska globalizacijatei potirawu dravnih granica, vawska politikaih tei potvrditi, s naglaskom na konfliktnenacionalne interese ili ideale poretka. Ta jedinamika, kako istie, stvorila desetqeaodrivog ekonomskog rasta, uz povremene finan-cijske krize koje, kako se ini, eskaliraju u svojimproporcijama - u Latinskoj Americi u 80-ima, u Aziji1997., u Rusiji 1998., u SAD-u 2001. te ponovno 2007.,a u Europi 2010. godine.

Pobjednici ne dvoje o vrijednosti trenu-tanog sustava. No, gubitnici, primjerice junaEuropa i sve na wenoj granici, pokuavaju isplivatiiz krize pomou sredstava koja negiraju ili baremopstruiraju funkcionirawe globalnog ekonomskogporetka.

No, meunarodni poredak suoava se sparadoksom, smatra Kissinger. Naime, prosperitetovisi o uspjehu globalizacije, ali proces izazivapolitiku reakciju koja esto uzurpira wene ciqeve.Sqedea slabost trenutanog poretka je nedostatakuinkovitog mehanizma koji e sluiti kao savjeto-davno tijelo velikim silama i putem kojeg esuraivati na najvanijim pitawima. To se ini kon

Henry Kissinger, diplomat i bivi amerikidravni tajnik, u svojoj novoj kwizi objawava kakoje dolo do potpune promjene naina na koji proma-tramo aktualne politike i oruane sukobe diqemsvijeta.

Henry Kissinger, doajen amerike nacionalnesigurnosti, pozvao je Sjediwene Amerike Drave dasurauju s drugima u stvarawu novog svjetskog poret-ka. Vrijeme je, smatra Kissinger, da se globalna poli-tika struktura preoblikuje kako bi bila odriva unovim politiko-ekonomsko-drutvenim okolnos-tima.

U tekstu za ameriki Wall Street Journal HenryKissinger, savjetnik za nacionalnu sigurnost idravni tajnik u vrijeme amerikih predsjednikaRicharda Nixona i Geralda Forda, koji je savjetovao ikasnije amerike administracije, konstatira da jesvijet u kaosu. Kissinger, vidqivo je iz teksta, potieglavne svjetske igrae, a naroito SAD, da suraujukako bi se ostvario krajwi ciq novog svjetskogporetka.

Libija je u graanskom ratu, fundamentali-stike armije proglasile su i grade kalifat u Sirijii Iraku, a afganistanska mlada demokracija gotovoje paralizirana. Uz to, tenzije s Rusijom suobnovqene, a odnosi s Kinom kliu od pria osuradwi do javnih optubi, poiwe svoj komentarKissinger te zakquuje da je poredak aktualan u mo-dernom dobu trenutano u velikoj krizi.

Potragu za svjetskim poretkom dugo su pred-vodila zapadna drutva, vodei se vlastitim kon-ceptima vrijednosti. Nakon Drugoga svjetskog ratavostvo svijeta preuzeo je SAD, nacija sazdana naideji slobode i predstavnike vladavine. SAD je svojuspon vezivao uz irewe slobode i demokracije, toje smatrao nainom da se osigura trajni mir u svije-tu, navodi Kissinger.

Tradicionalni europski stav u izgradwisvjetskog potreka polazio je od uvjerewa da su qudi idrave inherentno kompetitivni. A kako bi se spri-jeile posqedice sukobqenih ambicija, nuni subili ravnotea moi i prosvijeeni efovi dra-va, pie Kissinger.

Tewa demokraciji

Prema amerikom stajalitu, qudi su razum-ni i tee mirnom pronalasku kompromisa i zdravo-razumskih rjeewa. Upravo zato je irewedemokracije bilo glavni ciq kako bi se osiguraomeunarodni red i poredak. Slobodna trita osi-guravaju napredak pojedinaca, obogauju drutva izamjewuju ekonomsku meuovisnost meunarodnimrivalstvom, pie Kissinger.

Prema wegovu miqewu, pokuaj Zapada dauspostavi svjetski poredak u mnogoemu se pokazaoplodonosnim. Samostalne suverene drave vladajuveim dijelom svijeta. irewe demokracije postaloje opa tewa. Globalne komunikacije i financijskemree rade u realnom vremenu.

Od 1948. do kraja prolog stoqea moe se,istie on, govoriti o kratkom razdobqu u qudskoj

1320

KISINXER :UPRAVO SE STVARA NOVISVJETSKI POREDAK

Posle samita sa kineskim premijerom u Beogradu

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. .

Hrianstvo - objediwavajua...

, , .

. - : . , -. ... , - , , - -. . , , - . ... .

- , , , , -: , -, , - - - .

- -: - , - , .

- , : , ; , ; - ; - , : - , , , . .

,

- :

- : , () .

, ' '... , - , , - . , -. ( ) , , , - - , , - ' ' - , , , - - . , , , - ( ) . : , , . , . . , .

,

, :- -

. - , -: , , , . - -, - -.

- -, , , , 40 - - - - . , , - , , .

- , -. , ()- ,

(Kraj na str. 14/2)

, -

-, . , , . - , , , - . -, , . - , , , -, -. , : , - .

, - , , , - . , , . , - , , - .

. , ; , , , , , . - - . , , : , , .

- , - ,, , . - , , /

16. . , , , - , - ? .

, - , , , ? , , , . , - - - , , , , , , , .

? . , - . , , - , , , - .

, , , , . , , - , . , , , ?

, , , . , , - -

2112

Posle suspenzije Junog toka

RUSKO-SRPSKI ODNOSI ZAVISIE OD VOQE RUSIJE


Rusko-srpski odnosi...

. - , - .

, , , , . , -, - .

. . - - , , , - .

, , , - , .

: ? -.

, , - . , -, 2007. . , , - . , , 2008. .

, , , , . - , .

. , : , .

. . .

, . , - . , - - , . -, . , , . , .

, , , . - , , . .

, -, . , , . . , .

, . 25- , , , , - . , . - - . . .Standard, 5.12.2014. (Podvukla -Iskra)

, , - , 11. , , . - , , 4. - . - . , , - urbi et orbi. , .

- : , - - . , . , , : - , , , , . - - . - , -, , - - . . . . - - . a , - .

- , ,

. - 1. 2015: , , . - ., , , . - , , ... - , . , , , - , - , .

-

- . , , : - , , , . , , . . , .

- , - . , , . . , , . , - , -. , - . ,

1122

Putinovo obraawe ruskom narodu i najviim vlastima

Hrianstvo - objediwavajua duhovna silau stvarawu ruske nacije

- SVET DANAS I ONAJ KOJI STVARAMO -


Obustavqawe Junog toka...

. - - , .

, , . - 10 ? 3 ? - ? ? ? , -, ? , ?

, , . , . , , : () . , , .

, . - , o . () . , , ? , , , - ? --? , ? ?

, - . . drang nach Osten-a -. . . -, ?

. . .


Imperija trai... (sa str. 8)

, , - . , - , .

, , , - , , , , , , , -, , ?

- . - , , , , , . -, . , .

, , - -, , , , , - . , , ?

- . - . - , , - ( ). , - . , . , .

. , - . . - . ? . . , -.

4.11.2014. - 786 eopolitika(Podvukla - Iskra)

, 2014. - , . - - , - , -. -, , : , , . - - - , .

, , - - . - . , - .

. - , . , . , . ,

. -. , - , ( ). - , - .

:

, , . , - - , . 14 , .

. - , . - 1972. - - , - . 2012. - .

- , 2013. . , - .


Lek za kqune slabosti Putinove strategije

NACIONALIZACIJA CENTRALNE BANKE -OSLOBOEWE OD PROZAPADNIH OLIGARHA

I DOLARA, REZERVNE VALUTE

Iskra 1. januar 2015. Iskra 1. januar 2015. 24 9

. , . , , , . , - : , - , - -. -, : ...

. 16. , - , . , - , . , , , . . , - , , .

- ? , : 2019. ( ) 100% . , - , - .

, . , , . ...

. , -

- , ., - , , , . . .

. , ,

. , . - - . -, , - ?

. . , , , -e . , - , , - .

. , , - - , ? - - . . , . , , , -. - - , , - , ...

? -. -. . , .

, - . , -, , -- , , . ,

Nacionalizacija Centralne...

, . , - - . , . . - .

, . - - - -. , -, , - .

. - - -- - . . , . . - . - , , - . , -- .

- - . - . , , - - . , .

- , -, , . , -, - , - -. . -34, . -, , . , .

, - , . - . , - - - - , . - , ./


OBUSTAVQEN


. . , . - .

, . , , , .

, , . -, - - , .

, . , - - . - , . .

, - . , . - -, - - : .

, , , , , , - - ?

- , . , - , . - . .

- , ? ?

- - . .

(Kraj na str. 10/2 )

Imperija trai...

, -.

, - , - , . - , , , ?

- . , -. . (Council onForeign Relations). , - .

, - . , , - , . , . . ? , , - . ,, - , - - , - - .

, - , -?

- . 1995. , .

- - . . , . .

. - ? ?

-

, ,

.

, . . -. -, , - . , , . - ( ) . , , .

2000-, 2010. . , ( ) - . .

. , , . 2002-2003. --, - . ( , ), .

- . , -. , -, - .

, . - , . . , . .

- - 2014. - .

- . -, , , .

60- - , 70- 80- -. - . (- , ) - 60- , . ( ) .

, , ,

- - / . , , , . ( -) - . - . , , . .

, , . : - - . - , , -. , - . , - , , - ...

- 60- 70- . , , - . , , . , , - -. .

3.12.2014. Petar Mini

258

Istorija promena u EU - Rusija Istonojpolitici


- . .

. - 0,7-0,6 . 13,3 148,4 . , .

, , - . . . 2008. , .

- , , -.

- . - -.

- - , -. , - - ?, .

, .

- . , .

. 30- 38 .

- .

.

, . , .

, .

, , . . .

. , , .

- , - , . , : . , .

50 . 575 .

. : .

- , .

, , - . . , . .

18.12.2014. Peat(Podvukla - Iskra)

, , -- , , Antiwar - ? - , , , , , ?

- - , . - - . . , , . - : , , - , , , . - , , .

- .

. , -, - , , -, ?

- - , - ( ) , , - - . , . - , , . - , ;

, ; - , .

, , . . , , - . , , , .

, , : , , , , - , , - , ? - , , .., .

- . , . , - -, , -, , - . , . - , . . , , - - - .

, ( ) - . , . , ,

726

Neboja Mali: Rodoqubi ne mogu pregrmeti NSP `u zaklonu`

IMPERIJA TRAI BEZUSLOVNOPODANITVO I POSLUNOST

ova godiwa konferencija za tampu, 18. decembra

RUSIJA BRANI SVOJE INTERESE I OTUDA NEZADOVOQSTVO ZAPADA


Opasnost za Srbiju

iskra 1244

Documents