INFORMACIONA OKOLINA

i

KOMUNIKACIONI KONTEKSTI

Prof. dr Milorad K. Banjanin

S

A

D

R

Ž

A

J

ORJENTACIJE

K

O

N

T

E

K

S

T

TEHNOLOGIJAKULTURA I STRATEGIJA

ZNANJEVEŠTINE

ORIJENTACIJE

INDIVIDUALNI nivo

ORGANIZACIONI nivo

POSAO

RAD I

PODRUČJE RADA

Pregled aspekata znanja i korespodentnih tipova učenja

Forma – aspek znanja

Tip učenja Performansni fokus

Vremenska perspektiva

Svest - nivo

PODATAK Instiktivno Sakupljanje podataka-feedback

Trenutačna Osećajna svest

INFORMACIJA Proceduralno Proceduralnost - efikasnost

Vrlo kratkoročna

Receptorska - čulna

ZNANJE Refleksivno Funkcionalnost - efektivnost

Kratkoročna Svesno -refleksivna

PRIMENJENO ZNANJE

Sistemsko-strukturalno

Produktivnost - upravljanje

Srednjeročna Komunalna - kontekstualna

INTELIGENCIJA Integrativno učenje

Optimalna integracija

Dugoročna Strukturalna

MUDROST Generativno – otvoreno interakcijsko

Obnova – integritet veza

Vaoma dugoročna

Etična

Kapacitet za deljenje znanja saradnjom u ZAJEDNICAMA znanja i učenja

Sinergijsko Saradnja- kooperacija koordinacija kolaboracija

Vanvremenska

Univerzalna

za učenje

za navigaciju ili operativno upravljanje

za kontrolu parametara

sistema i performansi

procesa

za donošenje

operativnih i instant odluka

U stvaranju displeja namenjenih komunikaciji klijenta ili operatora (korisnika) i sistema koristi se trinaest glavnih

principa. Značaj principa zavisi od kategorije zadataka za koje su displeji namenjeni

Najbolji odnos između displeja i zadataka, diktiraju ljudi, odnosno korisnici sistema sa svojim karakteristikama

Nijedan displej ne predstavlja najbolje rešenje za sve zadatke zbog različitih karakteristika korisnika

Sistem

Sistem

Dispelj

informacije

Čula (receptori)

Operatovo opažanje i svesnost onoga što

sistem radi (mentalni modeli)

Principi

Ključne komponente u dizajnu displeja

višestrani fenomen koji povezuje ono što je osećajno i

spoznajno u komunikaciji, a informaciju stavlja u kontekst jasnog ili nejasnog značenja,

prijatnog ili neprijatnog osećanja, relevantnog i irelevantnog saznanja,

prihvatljivog ili neprihvatljivog stava.

prva dimenzija

druga dimenzija

akt ili proces pripisivanja značenja i davanja smisla

displeju Svaka ličnost ima sopstveni referentni okvir i vrednosni

sistem iz koga proizilazi njen interpretativni sistem.

Interpretativni sistem

sintetizuje

vrednosti

navike

mišljenja

spoznaje

stavove

Atribut Mozak Računar

Tip elementa za procesiranje

Neuron (100 različitih vrsta) Bistabil

Brzina prenosa 2 ms ciklus ns ciklusBroj procesora oko 1011 10 ili manjeBroj veza među procesorima 103-104 10 ili manje

Način rada Serijski, paralelno SerijskiSignali Analogni Digitalni

Energetska potrošnja10-16 J po operaciji 10-6 J po

operacijiGreške Nefatalne Fatalne

Redudansa Stotine novih ćelija Eventualno rezervni sistem

Neke od razlika između ljudskog mozga i računara date su u tabeli 2.1.

Tabela 2.1. Razlike između ljudskog mozga i računara [1].

SMISAO je komunikativna

vrednost koju imaju reč, izraz ili

poruka prema svom mestu u

lingvističkom sistemu.

Za kreiranje poruka neophodno je postići

njihovu jednoznačnost. Jednoznačnost određuje kontekst, koji naglašava samo jedno, a isključuje

druga ZNAČENJA.

U konkretnoj situaciji interpretativni sistem čoveka će se modelovati na osnovu neposrednih opažaja, osećanja,

informacija i događaja. Informacija-sistem je u potpunosti dinamična i čini strukturu naše inteligencije koja funkcionišući

proizvodi smisao.PR EDSTAVLJA NJE

(prezentovanje)

Slika 2.4.- Č e t ir i k o n s tr u k t iv n e k o m p o n e n te S M IS L A

INFO RM AC IJA

Čovek je rezultanta svih uticaja, a značajan uticaj na

njegov interpretativni sistem imaju faktori sredine i

situacioni faktori. Njihovo jedinstvo ostvareno je

kontekstom.

KONTEKST je mikrookruženje komunikacije

DIMENZIONIRANJE KONTEKSTA

KONTEKST definišu i uticaji šire društvene, ekonomske,

socijalne, psihološke, fizičke, istorijske i druge okolnosti i

uslovi unutar kojih se odvijaju interakcije,

aktivnosti, akcije, procesi ili događaji i gde im je zadato

značenje.

KONTEKST određuje promptna ili momentalna socijalna

situacija-ambijent specifičnih karakteristika, kao

mikrookruženje određene interakcije ili procesa.

1

2

DIMENZIJE KONTEKSTA

fizička

mentalna

diskurzivna

pokriva osećanje bola, hladnoće, zadovoljstvo

konzumiranja hrane, radosti, dinamike doživljaja

otkriva se sistematičan, koherentan skup iskaza, slika, metafora i formalizacija koje konstruišu neki objekat na

određeni način i označavaju postojeća govorna razmena među

ljudima

strukturiraju ga razmišljanje, sanjanje, meditiranje, kreiranje

ideja i doživljaji iz duhovnog iskustva

Dinamika e-komunikacije se odvija u on-line diskursu i dramatično se menja u odnosu na face-to-face dijalog

EFEK

TIV

NO

ST K

OM

UN

IKA

CIJ

E

SPOSOBNOSTI KOMUNIKACIONOG KANALAvisokeniske

PapirAudio zapis

E-mail konverzacija

Video zapis

Konverzacija telefonom

Video konverzacija

Face-to-Face konverzacija

Vidljiva gestikulacija je karakteristična za USMENU KOMUNIKACIJU (govor tela,

intonacija, osmeh, iznenađenost u pogledu) i ona predstavlja metaporuke retoričkih

modela komunikacije.

U online diskursu je celokupna usmena komunikacija redukovana na ELEKTRONSKI

TEKST, i zato je potrebno razmotriti upotrebu alternativnih simbola u pisanom

tekstu koji zamenjuju paralingvistički jezik, kinestetiku i sinhroniju.

Metaporuke u tekstu, u kontekstu dijaloške interakcije čovek-kompjuter,

predstavljaju FREJMOVE ili skripte određene situacije.

Frejm u e-komunikaciji, pored iskaza, ima i zaglavlje i format, i oni konstituišu e-metaporuku

koja govori nešto o stvarnoj poruci koja prenosi elektronski

tekst.

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

Razumevanje poruka obezbeđuje KONTEKST koji predstavlja mikrookruženje u kome se

komunikacija odigrava.

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

Fokus je na situacionim kontekstima komunikacioni proces je ograničen brojnim i različitim faktorima (ulogama-brojem ljudi,

odnosima i interakcijama, prostorom između sagovornika, vremenom-stepenom

povratne informacije (feedback), i resursima slobodnih kanala).

Analizira se nekoliko osnovnih konteksta.

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

pored razmišljanja podrazumeva i maštanje, zapažanje, sanjarenje, rešavanje problema u glavi, unutrašnji dijalog i može se odigravati

čak i u prisustvu druge osobe

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

ljudi se uvek samoanaliziraju, tj. PROCENJUJU i sagledavaju sami sebe i

svoje osobine istraživanje intrapersonalne komunikacije orijentisano je

na ulogu kognicije u ljudskom ponašanju, na spoznaju, na

simbole i na namere pojedinaca

1. Intrapersonalni

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

bogat istraživanjima i teorijama o tome kako se ODNOSI uspostavljaju, održavaju i

raspadaju - ODNOSI su veoma složeni i različiti

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

2. Interpersonalni

INTERAKCIJE u okviru svakog od ovih odnosa omogućavaju učesnicima u komunikaciji da maksimiziraju broj

kanala, koji funkcionišu simultano za oba učesnika interakcije.

istraživači interpersonalne komunikacije su proučavali i veze

između interpersonalne komunikacije i masovnih medija, i

odnose u organizacionim i INTERAKCIJAMA U UČIONICAMA

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

više ljudi i sa mnogo perspektiva pa ima mnogo potencijala koji doprinose ciljevima

grupe

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

3. Grupni-manja grupa

korist koju male grupe za rešavanje problema dobijaju iz ove razmene višestrukih perspektiva se naziva

komunikaciona sinergija i objašnjava zašto male grupe mogu biti efikasnije od

pojedinaca u postizanju postavljenih ciljeva Dva najvažnija oblika ponašanja male grupe

su MREŽNO KOMUNICIRANJE i POZICIONO PONAŠANJE. U mrežnom komuniciranju postoje

i komunikacioni šabloni za PROTOKE INFORMACIJA po

grupama (ko se kome obraća i po kom redosledu?)

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

komunikacija unutar i između velikih, proširenih informacionih okruženja

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

4. Organizacioni

obavezno sadrži interpersonalne interakcije, prilike za javni govor, situacije malih grupa, i

posrednička iskustva postoji jasno definisana hijerarhija u većini organizacija, kao princip organizovanja gde su stvari ili ljudi rangirani poziciono jedan

iznad drugog istraživani predmeti su

elektronska izdanja, nesigurnost na poslu, protesti-duvanje u

pištaljku, trač, uvežbavanje posla, seksualno uznemiravanje i

agresivnost na radnom mestu

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

jedna OSOBA DELI INFORMACIJE sa velikom GRUPOM govornom prezentacijom po

retoričkim principima

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

5. Javni/retorički

u javnom govoru, GOVORNICI imaju tri primarna cilja: da informišu, da objasne ili da ubeđuju, pri

čemu je PROAKTIVNO ANGAŽOVANJE u središtu retoričke komunikacije

retorički principi definišu raspoloživa sredstva govornika koje on koristi za

ubeđivanje svoje publike jedna oblast u okviru konteksta javne retorike, koja je značajno privukla pažnju istraživača, je

KOMUNIKACIONA APREHENSIJA, ili u širem smislu STRAH OD GOVORA

PRED PUBLIKOM

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

obuhvata masovne medije ili kanale za prenos masovnih poruka za masovnu publiku

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

6. Mas-medijski

MASOVNI MEDIJI su štampa-novine, film-video, CD-Rom-e, TV, radio i nove

KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE zasnovane na kompjuterima

u veoma širokom obimu istraživanja istražene su i

teme onlajn društvena podrška, instant mesidžing i društvena povezanost, prvi

lični web sajtovi, analiza kviz šou-a itd.

6. Mas-medijski

5. Javni/retorički

relativno MLAD AKADEMSKI KONTEKST, koji se upotrebljava od 1950. godine, a odnosi se na

KOMUNIKACIJU DVE ili više OSOBA SA RAZLIČITIM KULTURNIM NASLEĐEM, pri čemu te osobe ne moraju biti

isključivo iz različitih zemalja

1. Intrapersonalni

7. Interkulturalni

2. Interpersonalni

3. Grupni-manja grupa

4. Organizacioni

7. Interkulturalni

KULTURA je sistem sa višedimenzionalnim karakteristikama

određene zajednice ili grupe i “ne pripada izolovanom pojedincu” KO-KULTURA -označava grupe individua

koje su deo neke veće kulture i koje kroz jedinstvo i individualno određenje stvaraju

sopstvene prilike KULTURA utiče na ukupno

delovanje OSOBE

KULTURA• Култура је динамички систем дељениx симбола, веровања, ставова,

вредности, очекивања и норми понашања• Култура је створено знање које људи користе при интерпретацији

искуства и формирању социјалног понашања• Култура је интеграција научених модела понашања (које деле

чланови друштва), културних симбола и значења • Култура је акумулација заједничких добара-креативних и

искуствених вредности, норми , схватања, ритуала и традиције међу члановима организације или друштва

• Нискоконтекстна култура (low context culture), корисници у преносу поруке доминантно користе вербалну комуникацију. Поруке су конкретне и експлицитно изражене

• Висококонтекстна култура(high context culture), корисници у преносу порука мање користе вербални модел, а више ситуационе околности и невербалне акције. У порукама има мало експлицитног и директног

• Култура је инваријантна, тј. разликује се од групе до групе а може варирати и унутар саме групе

Адаптивност(мења се и прилагођава)

Садржајност(учи се)

Симболичност(симболички се представља)

Дељивост

(укључује у токове,процесе и активности – групе,

тимове, организације)

Структуралност(успоставља односе и

интергисана је)

Трансмитивност(трансгенерацијска је и

кумулативна)

КУЛТУРА

1

2

3

4

5

6

Članovi neke organizacije često ne

mogu da razumeju informacije ili događaje

koji su mnogo komplikovaniji od njih

samih.

Potencijalni student nekog univerziteta koji pokušava da razumeju kompleksne

informacije koje se tiču finansijskih uslova ili režima studiranja određenog

studijskog programa.

Da bi interpretirali veoma dvosmislene informacije,

potrebna je veoma kompleksna komunikacija.

Dosta je pouzdana hipoteza da znanja naših studenata o

komunikaciji i komunikacijskim kontekstima nisu na

potrebnom ili su čak i ispod kritčnog nivoa, a isti zaključak

se može izvesti i za nastavničko i administrativno

osoblje na univerzitetima.

Rešenje problema vidimo u implementaciji oblasti iz teorije komunikacija u studijske

programe na svim departmanima univerziteta ili proširivanju već postojećih programa sa savremenim komunikacijskim temama i po

standardima bolonjskih studija.

Dakle, INFORMACIONA OKOLINA i KOMUNIKACIONI KONTEKSTI jesu značajni

faktori efikasnosti i kvaliteta bolonjskih studija.

KONTEKST INTERNRT i Web KOMUNIKACIJE

PREDNOSTI

Ž i v i m o u e r i

bogatstvo SOFTVERSKIH ALATA je dostupno kako na besplatnoj, tako i na komercijalnoj (plaćenoj osnovi

1.

aspekt globalnog učešća verovatno je i suština sadašnje faze evolucije

na internetu2.

Velike industrije telekomunikacija i računarstva, i inovativne kompanije koje su usvojile

„E.BUSINESS“ MODELE su u usponu

3.

Internet mreža možda čak može podstaknuti i državne vlade na preduzimanje odgovornijih

postupaka radi državne sigurnosti

4.

korišćenje ALGORITAMA dizajniranih i testiranih od strane

drugih, i ugrađenih u slobodni softver

5.

dostupnost ogromnih količina podataka za negovanje novih pristupa prema

naučnom istraživanju preko INTERNETa, koji deluje kao

UNIVERZALNI KONEKTOR.

6.

INTERNETA

Internet i veb su stvorili FORMU KOMUNIKACIJE, koja je bila

nezamisliva do pre nekoliko decenija.7.

RAZMENA i

DELJENJE digitalnih podataka

Internet

zasnovan na paketnom prenosu

podataka, odnosno TCP/IP protokolu,

nudi niz standardnih protokola

pogodnih za deljenje i razmenu

podataka.

DELJENJE PODATAKA predstavlja dinamičan proces u kome više korisnika može istovremeno

pristupiti aktuelnim podacima. U RAZMENI PODATAKA korisnik

čita podatke koji su aktuelni samo u trenutku čitanja.

USKA POVEZANOST PODATAKA I INTERNETA

Web 2.0

Socijalni Web,

Povezivanje ljudi,

(2000-2010)

Web 3.0

Semantički Web

Povezivanje znanja

(2005-2020) Web 4.0

Holistički-

sveobuhvatni Web,

Povezivanje Inteligencije,

(2015-2030)

Web 1.0

Web,

Povezivanje informacija,

(1990-2000)Evolutivni

razvoj Web-a

Evolutivni razvoj Web-a

Web 1.0

Web,

Povezivanje informacija,

(1990-2000)

Evolutivni razvoj Web-a

Web 2.0

Socijalni Web,

Povezivanje ljudi,

(2000-2010)

E- mailMrežne Konferencije

BlogoviSocijalne mrežeInstant poruke

Portali zajednicaSocijalni bookmarkHibridne Web aplikacije

Tržišta i aukcije

Evolutivni razvoj Web-a

Web 3.0

Semantički Web

Povezivanje znanja

(2005-2020)

Veštačka inteligencija

Semantički websajt

Korisnički interfejs

Inteligentni agenti

Ontologije

Semantičko pretraživanje

Baze znanja

Semantički desktop

Personalni asistenti

Web agenti koji znaju, uče i zaključuju

Autonomna intelektualna svojina

Semantički Blog

Semantički E-mailSemantičke socijalne

mrežeSemantička preduzeća

Inteligentna tržišta

Semantičke zajednice

Evolutivni razvoj Web-a

Web 4.0

Holistički-

sveobuhvatni Web,

Povezivanje Inteligencije,

(2015-2030)

popularan naziv za

napredne internet

tehnologije i

aplikacije

uzajamno povećanje kolektivne

inteligencije i dodate vrednosti za

svakog učesnika dinamičkim

stvaranjem i deljenjem

informacija

podrazumeva interaktivnu

dvosmernu komunikaciju između

korisnika Interneta i savremenih web

aplikacija, kao i iz

među samih

korisnika međusobno

Posetioci više nisu samo pasivni

primaoci informacija, već sudeluju u

njihovom stvaranju, dopunjavanju,

modifik

ovanju i prenošenju

Preduzeće 2.0 predstavlja koncept u kome se internet tehnologije koriste u svrhu kvalitetnije

razmene informacija među zaposlenima u preduzeću, ali i sa eksternim saradnicima i

partnerima.

Inteligentni web, odnosno

ekstenzija postojećeg veba. Podrazumeva sinergiju

veštačke inteligencije,

automatskog učenja i obradu

prirodnog jezika

Semantički web

„uči“računar šta podaci

znače, a računar potom

uz pomoć veštačke

inteligencije može da

izvede zaključak iz

naučenog.

Ostvarenje ideje o

semantičkom web-u, kao

mestu na kome su sve

informacije tako

kategorizovane i

uskladištene tako da ih

računar može razumeti

podjednako

dobro kao i čovek

Prelaz na web

orijentisan

prema znanju.

Na ovaj način je l ljudima

i računarima omogućeno da

pomoću Interneta, bez

ograničenja povezuju,

razvijaju, dele i koriste

znanje

Unutrašnju komunikacij

a

Deljenje i razmenu

informacija

Promovisanje

saradnje

Omogućavaju bržu i pouzdaniju

komunikaciju između inženjera zaduženih za

različite aktivnosti tokom čitavog životnog

ciklusa proizvoda

Nude jezgro za stvaranje okruženja elektronske

interakcije koji uključuje kombinaciju baze

informacija i znanja, mehanizma za podršku, alata za vizuelizaciju i

kontrolu procesa unutar kompanije

Korporativni portali su efikasno sredstvo za UPRAVLJANJE ORGANIZACIONIM ZNANJEM

stečenim izvan i unutar organizacijeKorporativni portal unapređuje saradnju i deljenje znanja među zaposlenima ili ekspertima koji se nalaze na fizički

razdvojenim lokacijama

Unapređenje

efikasnosti

Funkcije implementacije korporativnih portala

Internet i web su stvorili KONTEKST I MODALITETE KOMUNIKACIJE, koji su billi nezamislivi do pre nekoliko decenija.

TOTALNA

NEPOSREDNA

SVEPRISUTNA

DOSTUPNA

OTGORENA-DELJIVA

NEKONTROLISANA

KOMUNIKACIJA

Sadržajna, dinamična, interaktivna, proaktivna, ireverzibilna

bez obzira na moguće zahteve

za plaćanje radi brže konekcije

bez obzira na rastući

„digitalni jaz“

osim u nekim aspektima

HVALA NA

PAŽNJI

Prof. dr Milorad K. Banjanin

Komunikacioni KONTEKST

OBJEKTI ISTRAŽIVANJA I TEORIJSKI PROBLEMI

INTRAPERSONALNI

Komunikacija sa samim sobomKomunikacija oči u oči

Komunikacija sa grupom ljudi

Komunikacija unutar i između velikih i proširenih

okolina

Formiranje utiska i donošenje odluka, simboli i značenja, opservacije i

opisivanje, prisutnost ega i ubeđivanje

INTERPERSONALNI

GRUPNI-MANJA GRUPA

ORGANIZACIONI

JAVNI/RETORIČKI

Komunikacija sa većom grupom slušalaca

MAS-MEDIJSKI

Komunikacija sa veoma velikom publikom putem

medija

INTERKULTURALNI

Komunikacija između i unutar različitih kultura

pojedinih članova

Strategije održavanja odnosa, intima u odnosima, kontrola u odnosima,

interpersonalna privlačnostVođstvo po polu i grupi, grupna ranjivost, grupe i priče, grupno donošenje odluka,

težina zadatkaHijerarhija i moć organizacije, kultura i organizacioni život, moral zaposlenog,

mišljenja i zadovoljenost radnikaPredavanje o komunikaciji, efektivnost interpretacije, kritika govora i teksta,

etika govora, kulturalne analizeUpotreba mas medija, afilijacija i televizijsko programiranje, televizija i

vrednosti, mediji i zadovoljenje potreba Postavka kulture i pravila, kultura i anksioznost, hegemonija,

etnocentrizam