IGROVNI I RADNI LISTOVI

Profesor: Student:

Šta su i čemu služe igrovni i radni listovi

• Igrovni i radni listovi su vrsta štampanih didaktičkih igračaka i svojevrsnih prvih „udžbenika“ sa kojima se sreću predškolaska deca.

• Osnovni kvalitet igrovnih i radnih listova su: valjano odabrani sadržaji i odgovarajuća ilustracija, stavljanje dece u aktivan položaj, oni sadrže materijal pomoću kojeg deca mogu da se poigraju i zabave, pomažu deci da vežbaju svoje umne sposobnosti i stvaralaštvo.

• Deca uz pomoć njih lakše uočavaju ono što im u svakodnevnom životu promakne.

Pored navedenih, igrovni i radni listovi imaju sledeće osobine:

•Mogu da posluže kao stožer oko koga će se koncentrisati najveći broj njihovih sadržaja;•Bogate dečiji rečnik novim izrazima;•Aktiviraju svako dete u najpoželjnijem, individualnom obliku rada, dok istovremeno razvijaju saradnju među decom i decom i odraslima;•Predstavljaju estetski i didaktički vredan ilustrovani materijal;•Pored sposobnosti opažanja, neguju i niz drugih intelektualnih sposobnosti;•Razvijaju kod dece sposobnost voljnog usmeravanja pažnje na postavljeni problem, tačnost, urednost, koncentraciju i istrajnost;•Omogućavaju svakom detetu napredovanje sopstvenim tempom;•Omogućavaju vaspitaču da bolje upozna svako dete i prati njegov razvoj;•Služe kao svedočanstvo roditeljima.

Igrovni i radni listovi ne mogu da zamene neposredno iskustvo koje deca stiču u dodiru sa okolinom.

Aktiviranje dece na razne načine

• Osnovna funkcija igrovnih i radnih listova – aktiviranje dece

• Na svakom listu dete treba zaista nešto da radi, a ne samo da posmatra ilustracije

Igrovni i radni listovi sadrže sledeće operacije:

•Pokazivanje običnim strelicama;

•Povezivanje dvostrukim strelicama;

•Isecanje;

•Lepljenje;

•Bojenje;

•Podvlačenje ili obeležavanje;

•Zaokruživanje;

•Crtanje, docrtavanje;

•Precrtavanje.

Uspešno rešavanje težih zadataka zahteva prisustvo odraslih.

Koliko koristiti igrovne i radne listove

• Igorvni i radni listovi imaju dobar učinak samo ukoliko su karika u nizu drugih aktivnosti.

• Petogodišnjaci bi trebalo da koriste svaki drugi dan po jedan radni list (oko 120 listova za godinu dana).

• Šestogodišnjaci bi trebalo da koriste skoro svaki dan (oko 240 listova za godinu dana).

• Ne treba insistirati da deca reše sve zadatke u radnim listovima.

Kako koristiti igrovne i radne listove?

• Mogućnosti korišćenja igrovnih i radnih listova za predškolsku decu su veoma široke i oni se mogu upotrebljavati u svim etapama vaspitno-obrazovnog procesa.

• Njihova primena biće najuspešnija ako se nadovezuje na neposredno posmatranje i dodir sa konkretnim ljudima, stvarima i pojavama, usmerene i igrolike aktivnosti, razne vrste igara, tematske razgovore i diskusje, kroz koje se utvrdjuju stecena znanja i usavršavaju određene veštine i sposobnosti.

• Ukoliko se sadržaj lista uklapa u temu, može se koristiti u okviru usmerenih aktivnosti, ponekad na početku, kao uvod ili na kraju.

• Po težini listovi su poređani od lakših ka težim, ali to nije uvek slučaj, jer vaspitač na osnovu situacije odlučuje kako će raditi.

• Pored usmerenih aktivnosti neophodno je da deca imaju i druge vrste aktivnosti, naročito ako se organizuju posle boravka na svežem vazduhu ili ako ih deca izričito požele.

Postupak sa igrovnim i radnim listovima ima tri faze:

1.Prvi korak je privlačenje dečije pažnje i interesovanja na zadatu temu. Čitanje teksta. Obezbeđivanje vizuelnog materijala kako bi deca što bolje i lakše rešila problem koji će im biti postavljen.

2.U drugoj fazi se prelazi sa kolektivnog na individualni oblik rada u kojem su deca samostalnija. Vaspitač treba da bude tu samo kako bi pomogao ukoliko smatra da je pomoć neophodna. Kod kolektivnog oblika rada će se javiti problem, gde neka deca brže uče i odgovaraju od druge, ali decu koja su sporija ne treba požurivati već im dopustiti da razmisle.

3.Završna faza je sagledavanje onog što je urađeno i diskusija o postignutim rezultatima. Odgovaranje na pitanja koja su se u međuvremenu javila među decom, postavljanje novih pitanja. Prilikom svakog postignuća deci treba ukazati na sledecu etapu, viši nivo za koji treba uložiti više truda kako bi se dosegao. Sve to u cilju održavanja motivacije.

Šta učiniti kada dete pogreši?

• Važno je da deci ne zadajemo ni preteška ni prelaka pitanja.

• Vaspitač se mora potruditi da kod dece ne stvori strah od odgovora, jer nijedan odgovor nije pogrešan zato što deca uče.

• Vaspitač treba da pomogne detetu ako primeti da dete gubi motivaciju ili ako je dete zapelo bez izgleda da prevaziđe teškoću.

• Poželjnije je reći detetu “Ti to umeš da radiš bolje...” nego samo “Pogrešio si”.

• Ponekad se za ispravke treba obratiti drugoj deci, jer ona nekad mogu bolje objasniti svom vršnjaku od nas samih.

• Greške koje dete napravi treba prihvatiti kao znak vaspitaču ili roditelju.

• Decu treba što više podsticati da postavljaju pitanja, iznose različita mišljenja itd. jer zahvaljujući tome uspešno izvršavaju svoju funkciju.