idejno rje enje pje aœkog mosta

Download IDEJNO RJE ENJE PJE AŒKOG MOSTA

Post on 26-Jun-2015

585 views

Category:

Documents

11 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

2. SIMPOZIJUM STUDENATA DOKTORSKIH STUDIJA IZ OBLASTI GRAEVINARSTVA, ARHITEKTURE I ZATITE IVOTNE SREDINE

Edin Zeirovi 1 Aladin Baljinac 2 Enis Sadovi 3 Emir Maslak 4

IDEJNO REENJE PEAKOG MOSTA PREKO REKE RAKE U NOVOM PAZARURezime: Nerijetko je peaka komunikacija izmeu dva dela grada neophodnija i svrsishodnija od saobraaja koji bi se na tom delu odvijao motornim vozilima. Ovaj rad se bavi problemom uspostavljanja peake komunikacije izmeu dva dela grada Novog Pazara razdvojena rekom Rakom, koja imaju izraenu potrebu za ovom vrstom saobraaja. Ovo iz praktine potrebe povezivanja funkcionalnih celina koje se nalaze na jednoj i drugoj obali reke Rake. Naime, u radu je prikazano idejno reenje mosta za peaki saobraaj.

Kljune rei: Peaki saobraaj, Peaki mostovi, Visei mostovi, Karbonski kablovi

PRELIMINARY DESIGN FOR THE CONSTRUCTION OF A PEDESTRIAN BRIDGE OVER THE RASKA RIVER IN NOVI PAZARAstract: Rarely is pedestrian connection between the two parts of a town more indispensable and purposeful than the motor vehicle traffic. This paper deals with the problem of establishing connection between two parts of Novi Pazar, seperated by the Raska river, which have an increased need for this kind of traffic. It stems from practical needs for connection of the functional wholes located on both sides of the Raska river. Namely, the paper deals with preliminary design of constructing a bridge for pedestrian traffic.

Key words: Pedestrian traffic, Predestrian bridges, Suspension bridge, Carbon cables

Dipl.ing.gra.,PhD student Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni, zecirovic.edin@gmail.com: Dipl.ing.arh, A.D. UKRAS Novi Pazar, abaljinac@gmail.com: 3 Dipl.in.gra., Ambijent doo Novi Pazar, enis_sadovic@yahoo.com: 4 Dipl.in.gra., asistent, Departman za Graevinarstvo Univerziteta u Novom Pazaru, e_maslak@yahoo.com:1 2

-1-

1. UVOD Peaki mostovi se izvode kao integralni delovi peakih staza na mestima gde peake staze nailaze na nekakvu prirodnu ili vetaku prepreku u vidu reka, sobraajnica i slino. Optereenja koja primaju peaki mostovi, u poreenju sa optereenjima koja primaju drumski i elezniki mostovi, su veoma skromna, pa u veini sluajeva veoma laka i vitka konstrukcija moe zadovoljiti uslove koje diktiraju uslovi optereenja. Meutim, peaki mostovi veoma esto trebaju premostiti velike raspone, pa se u tom sluaju njihova krutost mora posebno razmatrati. Sa obzirom na to da se ovakva vrsta mostova esto nalazi na jako prometnim javnim mestima, mora se obratiti posebna panja na njihov izgled kao i na to da se svojom geometrijom i oblikom uklapaju u okolni ambijent. elik nudi ekonomine i atraktivne oblike konstrukcija koji zadovoljavaju sve potrebne zahteve peakih mostova. Veoma esto se javlja potreba za uspostavljanjem peeke komunikacije izmeu dve urbane i funkcionalne celine nekog grada, ili izmeu dvaju gradova kao to je sluaj sa peakim mostom iz [1]. Shodno spomenutom, na desnoj obali reke Rake, gledajui nizvodno, kako se vidi sa situacije na slici 1, nalazi se industijska zona i velika pijaca za prodaju tekstilne robe. Sa druge strane na levoj obali se nalazi autobuska stanica i kompleks od nekoliko stambenih blokova. Stanari ovih stambenih blokova, kao i mnogi trgovci koji autobusima stiu iz mnogih krajeva u regionu, gravitiraju od leve ka desnoj obali reke Rake, radi trgovine ili poslova u industriskoj zoni. Nedovoljan prostor za formiranje parking povrina na desnoj obali, kao i postojanje saobraajnica neposredno uz desnu i levu obalu reke Rake, otvaraju kao mogunost reenja problema izradu peakog mosta na spomenutoj lokaciji.

Slika 1 - Situacija

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEAKIH MOSTOVA 2.1 Geometriske karakteristike Kao i ostali mostovi i peaki most mora biti dovoljno dug da premosti odreenu prepreku, ali i dovoljno visoko postavljen kako bi se na taj nain omoguio nesmetan prolaz svemu onome to treba proi ispod njega. irina peakog mosta je najee skromna, tj. onolika koliko je dovoljno da se obezbedi nesmetan prolaz peaka u oba smera. U nekim sluajevima se javlja potreba da peaki most obezbedi nesmetan prolaz kako za peake tako i za bicikliste. U ovom sluaju irina mosta treba biti neto vea i najee se ureuje kao dve fiziki odvojene zone, tj. zona predviena za peake i zona predviena za bicikliste. esto puta je kolovozna ploa peakog mosta izdignuta u odnosu na tlo, da bi se na taj nain omoguio nesmetan prolaz ispod mosta. U ovom sluaju je nephodno izvesti stepenita i/ili pristupne rampe kojima bi, korisnici peakog mosta, sa tla stupili na most i opet na tlo. Da bi preko peakog mosta bio omoguen prelaz biciklima i invalidskim kolicima neophodno je obratiti posebnu panju na nagib pristupne rampe, to direktno diktira duinu rampe kao i njen poloaj u odnosu na most, to veoma esto ima presudnu ulogu na celokupnu formu mosta. U odnosu na ostale vrste mostova, pristupna rampa moe biti pod pravim ili nekim otrim uglom u odnosu na poduni pravac mosta. Nagibi pristupnih rampi se kreu od 1 20 stepeni, u zavisnosti od raspoloivog prostora. Pristupna rampa moe biti i viekraka ili spiralnog oblika u zavisnosti od raspoloivog prostora i visinske razlike koja se treba savladati. Rampe esto mogu biti viekrake u vidu makaza, tj. da sputajui se menjaju smer za 180. Kod spiralnih rampi se preporuuje da minimalni unutranji poluprenik ne bude manji od 5.5m. Visina gazita kod stepeninih rampi se preporuuje da bude 125mm, ime se kod spiralnih rampi savlauje viinska razlika od 6m za spiralu od 360. Kakva god pristupna rampa da se odabere potrebno je da ispuni uslove bezbednosti i pristupanosti. Neizostavni deo peakih mostova je ograda. Ona treba biti dovoljno visoka, vrsta i gusta kako bi omoguila bezbedan saobraaj preko mosta. U sluaju kada most prelazi preko eleznike pruge neophodno je da ograda bude visoija i da na mestima neposredno iznad koloseka bude dodatno zatiena zatvorenim panelima. U zavisnosti od konfiguracije terena, okolnog ambijenta, raspona koji se treba savladati, frekvencije saobraaja, raspoloivih novanih sredstava, estetskih zahteva, kao i drugih faktora, primenjuju se razliite vrste konstrukcijskih reenja peakih mostova. U tabeli 1 su prikazani razliiti tipovi peakih mostova u zavisnosti od njihovog raspona:Tabela 1- Opseg raspona za razliite vrste konstrukcija

[2]

Vrsta konstrukcije Poduprti Virendelov nosa Dvostruki elini nosai elini nosai + elina podna ploa elini kutijasti nosa Kompozitna greda Luni Kablovima pridran most Visei most

Opseg raspona [m] 15 60 15 45 10 25 10 30 20 50 10 60 25 i vie 40 i vie 70 i vie

2.2 Vrste optereenja koje treba uzeti u obzir Peaki mostovi su mostovi namenjeni iskljuivo saobraaju peaka. Prelaz drumskih vozila preko takvih mostova mora biti onemoguen odgovarajuim konstruktivnim detaljima. Na pravilnik [3], propisuje optereenja (delovanja) koja treba imati u vidu pri proraunu peakih mostova. Pod pojmom veliine optereenja (delovanja), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sva spoljanja i li unutranja delovanja na most kao celinu ili na njegove delove. Delovanja se zavisno od uestalosti njihovih pojava, promena njihovih vrednosti u vremenu i/ili prostoru i vrste njihovog uticaja na mostove, mogu svrstati u tri grupe i to: 1) osnovna: (delovanja koja su po pravilu uvek prisutna na mostu, ije su promene vrednosti zanemarljivo male ili delovanja koja pristiu iz osnovne namene mosta) sopstvena masa korisno optereenje stalni teret na mostu sile koje nastaju od prednaprezanja skupljanje i teenje materijala optereenje vodovima aktivni pritisak tla pritisak i masa mirne vode uzgon pritisak na ogradu mosta deformacije nastale kao posledica naina izgradnje 2) dopunska (delovanja koja se javljaju povremeno i ije su promene znaajne) promena temperature skupljanje betona teenje betona vetar sneg udar leda otpori u leitima mogue pomeranje temeljnog tla 3) izuzetna: (delovanja koja se javljaju retko i koja su po pravilu, kratkotrajna) udari vozila i plovnih objekata zemljotres vanredna optereenja privremena stanja pri graenju 2.2.1 Stalno optereenje

Stalno optereenje je ukupna teina svih stalnih komponenti nosee konstrukcije nekog peakog mosta. Ovde spada: sopstvena teina kolovozne konstrukcije, teina noseih kablova, teina sigurnosne ograde, teina eventualnih spregova i/ili stabilizatora, teina konektora za vezu, zavrtnjeva i td. U sluaju kada je izbor mogu, treba izabrati to je mogue lake materijale za sve delove konstrukcije, ali sa to veom nosivou kako bi se moglo primiti to vee pokretno optereenje.

2.2.2

Pokretno optereenje

Izbor tipa konstrukcije i materijala od kog e most biti izgraen u mnogome zavisi od inteziteta pokretnog optereenja. Pokretno optereenje u ovom sluaju ini ljudstvo koje treba na bezbedan nain u raznim kombinacijama da pree preko mosta. Najee ova vrsta optereenja bude i merodavna pri dimenzionisanju noseeih kablova mosta. 2.2.3 Optereenje usled uticaja vetra

Za raspone vee od 50 metara vetar izaziva ozbiljna lelujanja i uzdune vibracije konstrukcije peakih mostova. Iz ovih razloga uticaji vetra se ne mogu zanemariti. Optereenje vetrom se uzima kao uticaj pretpostavljene brzine vetra u vidu horizontalne komponente na mostovsku konstrukciju. Vertikalna komponenta se u ovom sluaju zanemaruje. Brzina vetra se dobija na osnovu meteorolokih podataka za oblast u kojoj se planira izgradnja mosta. 2.2.4 Uticaj temperature

Promene temperature e izazvati promenu duine noseih kablova, a samim tim e izazvati i promenu naponskog stanja u kablovima. Temperaturni uticaji se kreu od veoma malih do znaajno velikih inteziteta (naroito ako postoji mogunost poara usled paljenja drvene ograde, drvene kolovozne konstrukcije i sl.). Takoe pri upotrebi nekih materijala, kao npr. karbonkih noseih kablova, dovodi se u opasnost celokupna konstrukcija mosta. Ovo zato jer u sluaju nesavesnog dejstva vandala i kratkotrajno zagrejavanje kablov

Recommended

View more >