UKLJUČIVANJE POSLODAVACA I REFORMA STRUČNOG OBRAZOVANJA NA ZAPADNOM BALKANU

VODIČ ZA UKLJUČIVANJE POSLODAVACAwww.britishcouncil.rs

Nadam se da cete uživati koristeci ovaj „Vodič za uključivanje poslodavaca“ koji nudi korisne materijale, rešenja i primere dobre prakse saradnje škola i poslodavaca u pripremi mladih ljudi za svet rada. Vodič pruža podršku školama i poslodavcima koji traže prilike da ojačaju postojeca ili uspostave nova partnerstva i poboljšaju kvalitet stručnog obrazovanja.

Ovaj vodič smo razvili u sklopu projekta „Uključivanje poslodavaca i reforma stručnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi British Council, a finansira Britansko ministarstvo spoljnih poslova (Foreign & Commonwealth Office). Projekat podržava razvoj srednjeg stručnog obrazovanja na zapadnom Balkanu i u sklopu ovog projekta, blisko smo sarađivali sa donosiocima odluka u oblasti obrazovanja kako bismo razvili nove strategije i standarde. Između ostalog, pružili smo podršku procesu uspostavljanja sektorskih veca. Zajedno sa britanskim partnerima, omogucili smo uspostavljanje foruma poslodavaca. Organizovali smo obuke u oblasti liderstva za direktore i nastavnike stručnih škola. Blisko smo sarađivali sa školama i poslodavcima radi uspostavljanja novih programa praksi za učenike.

Pored toga, razvili smo ovaj vodič koji ce vam, nadam se, pomoci u uspostavljanju efikasnih partnerstava između škola i poslodavaca. Ova partnerstva ce vam pomoci da uskladite proces obrazovanja sa buducim potrebama poslodavaca i poboljšate šanse mladih ljudi za nalaženje posla.

Ambasador Njenog Kraljevskog Veličanstva Velike Britanije u Republici Srbiji

Njegova ekselencija, gospodin Denis Kif CMG

Potreban je samo površan pogled u lokalne novine ili internet da bi se videlo da živimo u globalnom društvu. Razlozi i efekti toga su široki i raznoliki. Svi mi živimo u globalizovanom svetu gde se proizvodi i usluge mogu proizvoditi na više različitih lokacija i prodavati na tržištima bilo gde u svetu. Ova globalna slika utiče na tražnju za proizvodima i uslugama čije se usklađivanje, modernizovanje i prilagođavanje odigrava brzim tempom kako bi se odgovorilo na potrebe potrošača.

Kao i kompanije i organizacije koje proizvode robu i usluge za ova tržišta, i stručno obrazovanje podjednako treba da bude u stanju da se prilagođava i menja kako bi se osiguralo da su veštine i znanja koje se razvijaju kod mladih ljudi one koje im omogucavaju da pristupe ovom brzom i sve dinamičnijem radnom okruženju. Mnoge škole i pružaoci usluga u oblasti obrazovanja širom Zapadnog Balkana vec ulažu napore da uključe poslodavce iz svojih lokalnih sredina, te su razvili veze koje omogucavaju učenicima da steknu pozitivna nova radna iskustva i uče iz njih. Ove mogucnosti se zasnivaju na međusobnoj saradnji škola i poslodavaca.

Ali, kako se to može postici? Svet formalnog obrazovanja se u velikoj meri razlikuje od poslovnog sveta i zapošljavanja, uz različite pritiske i prioritete na obe strane. U početku povezivanje može izgledati nedostižno. Međutim, uz malo razmišljanja i mašte, mogu se formirati pozitivna i produktivna partnerstva i veze.

Ovaj vodič je podeljen na sedam delova, od kojih svaki pokriva ključnu oblast uključivanja poslodavaca.

SADRŽAJ

UVOD U PRIČU ZAŠTO ŠKOLE MORAJU DA SE ANGAŽUJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

PREDNOSTI UKLJUČIVANJA POSLODAVACA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

RAZVOJ MODELA UKLJUČIVANJA RAZLIČITE IDEJE I AKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

RAZVOJ MODELA UKLJUČIVANJA RAD NA STRATEŠKOM NIVOU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PLANIRANJE AKTIVNOSTI UKLJUČIVANJA POSLODAVACA . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

KONTAKTIRANJE POSLODAVACA PRONALAŽENJE ZAINTERESOVANE PUBLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . .45

REZIME KLJUČNI DETALJI KOJE TREBA ZAPAMTITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

ALATI KOJI VAM MOGU POMOĆI VAŠI DOKUMENTI ZA PLANIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

7

UVOD U PRIČU ZAŠTO ŠKOLE MORAJU DA SE ANGAŽUJU

O ČEMU SE RADI U OVOM VODIČU?Ovaj kratak priručnik napisan je kako bi pomogao direktorima i nastavnicima stručnih predmeta koji rade širom Zapadnog Balkana da utvrde na koji način se poslodavci i privreda u njihovoj lokalnoj sredini mogu uključiti i podstaci na rad sa srednjim stručnim školama. Vodič pruža širok spektar ideja proisteklih iz realnih primera širom Zapadnog Balkana i iz Velike Britanije, gde je proces uključivanja poslodavaca funkcionalan i ima pozitivan uticaj na rezultate učenika.

Jasno je da nece sve ideje koje su predložene i opisane na ovim stranicama biti od koristi vama i vašoj školi. Možda ste i pre isprobali neke od njih. Ali, važno je da se shvati da svaka uspešna aktivnost uključivanja poslodavaca treba da bude dobitno rešenje za sve strane. U stvari, to treba da bude dobitni scenario koji ce istovremeno doneti prednosti učenicima, stručnim školama i poslodavcima. Stoga je predlog da se prilagođavanjem vašeg trenutnog rada ili usvajanjem nekih ideja predstavljenih u ovom vodiču uspostave produktivnije i efikasnije veze sa privredom.

KO JE IZRADIO OVAJ VODIČ?Ovaj vodič je izrađen u sklopu projekta „Uključivanje poslodavaca i reforma stručnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu“, koji finansira Britansko ministarstvo spoljnih poslova, a sprovodi British Council, sa ciljem pružanja podrške saradnji između stručnih škola i poslodavaca u zemljama Zapadnog Balkana. Opšti cilj projekta jeste da se poboljšaju šanse za zapošljavanje mladih ljudi kroz stručno obrazovanje i obuku koja ce kod mladih ljudi razviti veštine koje zadovoljavaju iskazane potrebe poslodavaca u regionu. Ovo su izazovi sa kojima se obrazovni sistem Velike Britanije suočavao barem u poslednjih 20 godina i zahvaljujuci čemu je stečeno mnogo znanja i iskustva. Vodič ima za cilj da podstakne direktore, nastavnike i poslodavce da uspostave ili ojačaju saradnju sa poslodavcima i širom zajednicom u cilju pripreme mladih ljudi za svet rada.

KAKO TREBA KORISTITI OVAJ VODIČ?Vodič je napisan kao „priručnik“ čiji sadržaj ne samo da stimuliše razvoj novih ideja vec daje i alate i ukazuje na korake koje treba slediti u razvoju uspešnih aktivnosti uključivanja poslodavaca. Možete slobodno koristiti

8

isečke, deliti, kopirati njegov sadržaj i koristiti ga na sastancima sa kolegama, a, naravno, i sa samim poslodavcima.

Radi pružanja pomoci u ovom pristupu, vodič je podeljen na kratke delove, sa fokusom na predloge različitih aktivnosti, ali i smernice u pogledu toga kako se ovi planovi mogu postici. Vodič takođe sadrži veliki broj studija slučaja koje ilustruju uticaj koji uključivanje poslodavaca može imati, kao i načine na koje se uspešna partnerstva mogu realizovati.

KOME JE OVAJ VODIČ NAMENJEN?Ovaj vodič je napisan kako bi pružio pomoc direktorima škola u osmišljavanju i planiranju metoda za uspostavljanje bliskih odnosa između njihovih škola i lokalnih poslodavaca, kao i nastavnicima stručnih predmeta da bi razumeli koje konkretne aktivnosti treba planirati. Možda ste nastavnik pripravnik, direktor škole ili odseka, ili pojedinac odgovoran za organizaciju razmeštaja učenika kod poslodavaca zarad sticanja radnog iskustva. Isto tako, možete biti nastavnik koji se posebno bavi stručnim predmetima.

Vodič takođe može biti od pomoci poslodavcima u privredi koji žele da razviju pozitivne i produktivne radne odnose sa jednom stručnom školom ili grupom škola. Poslodavci mogu da iskoriste neke od sredstava iz ovog vodiča kako bi privukli mlade ljude da rade u njihovoj branši, odnosno grani privrede. Vodič ce takođe istaci neke od aktivnosti koje bi poslodavci mogli da preduzmu zarad osavremenjivanja sadržaja koji se uče i praktikuju u školama koje pripremaju učenike za svet rada, kao i izazove sa kojima se škole mogu suočiti prilikom organizovanja aktivnosti uključivanja poslodavaca.

ŠTA POSLODAVCI IMAJU OD TOGA?Na prvi pogled, svet stručnog obrazovanja i svet poslovanja i privrede mogu izgledati sasvim drugačije. Škole se fokusiraju na rad sa učenicima iz raznih sredina i, tokom niza godina, usredsređuju se na razvoj njihovih sposobnosti kao građana.

Biznis i privreda se, sa druge strane, fokusiraju na potrebe svojih klijenata i obezbeđivanje da proizvodi i usluge koje oni stvaraju ispunjavaju njihova očekivanja i prodaju se po ceni koja čini poslovanje održivim. Sigurno da takve kompanije nemaju vremena za rad sa lokalnim školama. Isto tako, zašto bi školski nastavnik provodio vreme u razgovoru sa lokalnim kompanijama?

Dakle, na površini se čini da je razvoj produktivnog partnerstva sa lokalnom privredom teško ostvarljiv. Međutim, svetovi obrazovanja i privrede su u suštini mnogo bliži nego što izgleda na prvi pogled.

9

Kompanije i poslodavci u javnom sektoru su suočeni sa izazovom pronalaženja obučenih i motivisanih ljudi koji ce raditi za njih. Zbog toga je uloga koju škole mogu imati u pružanju pomoci prilikom rešavanja ovih potreba veoma važna.

Primer 1:

G1 Group – Program Taste, Škotska

G1 Group je ugostiteljska kompanija koja vodi veliki broj restorana, barova i hotela širom Škotske. U sastavu ove grupacije je i akademija Tennent’s Training Academy, specijalizovani pružalac usluga za ugostiteljsku delatnost, koja daje podršku nizu drugih ugostiteljskih preduzeca. Ona nudi kurseve koji se odnose na pripremu hrane, usluživanje u barovima, obuku u oblasti zakonodavstva i programe sticanja upravljačkih veština.

G1 Group prepoznaje značaj privlačenja mladih, talentovanih ljudi u ugostiteljski sektor, te je u proteklih nekoliko godina organizovala program TASTE koji mladim ljudima u školama nudi priliku da nauče više o radnim mestima u ovoj grani privrede. Ključna tačka programa jeste da ukaže da rad u ovom sektoru može da bude zabavan. Program TASTE je sada pokrenut u velikom broju škola širom Škotske i uključuje niz različitih poslodavaca, kako velikih, tako i malih.

Na primer, januara 2016. godine, program TASTE je pokrenut u jednoj srednjoj školi u Dandiju. Ovaj dvodnevni događaj omogucio je učenicima da učestvuju u praktičnim radionicama o pravljenju „moktela“ (koktela koji ne sadrže alkohol), usluživanju gostiju i kuvarskim radionicama vrhunskih škotskih kuvara. Učestvovalo je ukupno 220 učenika uzrasta od 14 do 18 godina, sa ciljem razmatranja ugostiteljstva i turizma kao potencijalnih mogucnosti za razvoj karijere nakon završetka škole.

Direktor akademije Tennent’s Training Academy Stefani Vejd, ističe: „Svakog dana je učestvovalo po 110 učenika. Organizovacemo i neka predavanja na temu sticanja praktičnih veština, tako da ce naučiti da kuvaju, da rade kao barmeni, da naprave kafu, što su prave praktične veštine koje su im potrebne da bi stupili u svet rada“.

„Nadamo se da ce do kraja programa početi da razmišljaju o karijeri u ugostiteljstvu. Ali, ako i ne bude tako, u redu je – provešce dan zabavljajuci se“.

Program TASTE je razvijen nakon objavljivanja izveštaja škotske vlade, „Razvoj mlade radne snage“, koji je ukazao da bi poslodavci i sektor obrazovanja trebalo više da sarađuju u nastojanjima da podstaknu preduzetničke i privredničke veštine.

10

U izveštaju je istaknuto da ce razvoj veština i znanja kod mladih ljudi njima podici samopouzdanje u pogledu dobijanja posla nakon završetka škole, a pomoci ce i u smanjenju nezaposlenosti mladih.

Loren, učenica trece godine iz predgrađa Brohti Feri, ističe: „Stekli smo nove veštine i saznali o različitim poslovima koji postoje. Danas sam naučila mnogo više o ugostiteljstvu nego što sam znala do sad“.

13

PREDNOSTI UKLJUČIVANJA POSLODAVACA

ZAŠTO TREBA SARAĐIVATI SA PRIVREDOM? – PREDNOSTI PARTNERSKOG RADAPostoji jasna potreba za partnerstvima između stručnih škola i poslodavaca.

Ako škole žele da razviju veštine i znanja kod mladih ljudi koje privreda traži, moraju da budu u stanju da otkriju šta je potrebno sektorima kojima žele da pruže podršku. Pored toga, ako poslodavci žele da obezbede priliv motivisanih i sposobnih mladih ljudi koji bi pomogli u razvoju njihovog poslovanja, treba da budu u stanju da iskažu svoje potrebe sistemu stručnog obrazovanja i pruže podršku stručnim školama na lokalnom, odnosno nacionalnom nivou da bi se ovo postiglo.

Bez takvog dvosmernog dijaloga, nijedan partner nece imati uspeha, ali, uz malo mašte, kreativnosti, i truda, može se postici dobitno rešenje za obe strane. Prema tome, prednosti se mogu naci na obe strane.

Prednosti za poslodavcePoslodavci ce imati koristi od mogucnosti da:

predstave svoju kompaniju, odnosno sektor potencijalnoj, buducoj radnoj snazi

sarađuju sa potencijalnim pripravnicima

unaprede partnerstva sa školama

ispune korporativnu odgovornost davanjem nečega zauzvrat lokalnoj zajednici.

Prednosti za školeRad sa privredom omogucava da:

primeri i lekcije, odnosno zadaci koji se koriste za rad sa učenicima budu relevantni i realistični

škola dobije podršku lokalnih preduzeca i unapredi svoj status u zajednici.

Ali, postoje i prednosti za pojedince koji učestvuju u aktivnostima uključivanja poslodavaca.

14

Prednosti za zaposleneNastavnici stručnih predmeta i ostali predstavnici škola imace koristi od:

motivišuceg iskustva koje stiču upoznavanjem i saradnjom sa lokalnim kompanijama, odnosno poslodavcima

povecanog osecaja vrednosti jer se njihov rad smatra značajnijim

obezbeđivanja da su rezultati njihovog rada od prave koristi za učenike

stvaranja novih ideja koje bi mogli da koriste kao primere i aktivnosti tokom rada u učionici.

Prednosti za učenikeNajznačajnije od svih su, ipak, moguce prednosti za same učenike. Uključivanje poslodavaca može:

stvoriti mogucnosti za razvoj preduzetničkih veština

pomoci u razvoju veština i znanja koje povecavaju njihove šanse za zapošljavanje

učiniti učenje zabavnijim i zanimljivijim

dodati kontekst i povecati razumevanje onoga što se uči

podržati i motivisati učenike da uče i stiču nove veštine, od značaja za praktičan rad

povezati stručna znanja o teorijskim konceptima i veštine sa određenim zanimanjima

podstaci i inspirisati izbor karijere učenika – usmeravanjem njihovog procesa odlučivanja u pogledu zapošljavanja, odnosno daljeg školovanja

razviti ključne veštine za zapošljavanje.

Primeri saradnje između stručnih škola i poslodavaca koji trenutno postoje u zemljama Zapadnog Balkana imaju jak uticaj na učenike. Jedan od primera jesu srednje stručne škole u Delčevu. Ovaj primer pokazuje da je važno da poslodavac obezbedi pravo radno okruženje za učenike koji učestvuju u programu radne prakse. Ovo je suštinski preduslov koji omogucava učenicima da steknu veštine i znanja koja su direktnije povezana sa njihovim buducim poslovima.

15

Primer 2:

SOU Metodi Mitevski – Brico, Delčevo

Lokalnu fabriku „Rudine“ u Delčevu posecuju učenici svih razreda hemijskog i prehrambenog odseka u različitim fazama školovanja, u vezi sa različitim aspektima njihovog školovanja. Tokom posete, učenici posecuju područja rada, imaju priliku da osete radnu atmosferu i posmatraju proces proizvodnje.

Učenici razvijaju radne navike, postaju svesni radnog okruženja u okviru svojih potencijalnih buducih profesija i imaju priliku da vide kako se teorija o kojoj uče na časovima primenjuje u praksi u stvarnom proizvodnom procesu. Ovo iskustvo je korisno jer motiviše učenike da razviju nove veštine i znanja. Razmena ovih iskustava u školi tokom praktične nastave inspiriše mlađe generacije za visok nivo angažovanja u procesu učenja.

Partnerstvo sa vlasnicima fabrike razvijeno je tokom vremena i oni to partnerstvo podržavaju jer ga smatraju izvorom buducih potencijalnih kadrova.

17

RAZVOJ MODELA UKLJUČIVANJA RAZLIČITE IDEJE I AKTIVNOSTI

KAKO SE POSLODAVCI MOGU UKLJUČITI U PROCES OBRAZOVANJA?Dakle, šta mi zapravo podrazumevamo pod „uključivanjem poslodavaca“? Postoje mnoge prednosti za nastavnike i škole ako ulože napor da ostvare saradnju sa poslodavcima za dobrobit svojih učenika. Poznato je da se sve škole, bez obzira na to gde se nalaze, bore sa sve vecim pritiscima u pogledu postojecih resursa. Bilo bi naivno osmisliti vodič kao što je ovaj, a ne uzeti u obzir pritiske sa kojima se suočavaju nastavnici stručnih predmeta i obrazovni sistem u celini. Zbog toga, ideje predložene u ovom vodiču predstavljaju niz različitih pristupa od kojih ce neki za vas biti korisniji od drugih. Možda vec primenjujete neke od ideja ili ih bar razmatrate.

Ono što je zajedničko svima njima, međutim, jeste princip podsticanja bliske saradnje između poslodavaca i sektora stručnog obrazovanja, razmena ideja i izgradnja veza koje obezbeđuju da učenici dobiju najbolje moguce obrazovanje koje ih priprema za zadovoljavajuce i isplative karijere.

Da bi stvari bile jasnije, predložene aktivnosti uključivanja poslodavaca možemo široko podeliti u dve ključne grupe:

1. pružanje pomoci u realizaciji aktivnosti i angažovanju učenika – aktivnosti koje imaju direktan uticaj na učenika

2. planiranje nastavnog plana i programa – rad na strateškom nivou zarad uticaja na osmišljavanje nastavnog plana i programa.

Počecemo iscrtavanjem slike o tome kako bi neke od ovih aktivnosti mogle izgledati, kao i o mogucim vidovima ovih aktivnosti.

PRUŽANJE POMOĆI U REALIZACIJI AKTIVNOSTI I ANGAŽOVANJU UČENIKAKao nastavnik stručnih predmeta, verovatno na redovnoj osnovi razmišljate kako biste svoje lekcije mogli učiniti korisnijim, novijim, svežijim i zanimljivijim za učenike. Nema sumnje da je internet veoma koristan alat za pomoc u dobijanju informacija o različitim poslodavcima u stručnom području kojim se bavite. Možda Internet koristite kao sredstvo za pronalaženje slika, primera i informacija koje možete koristiti u svojim lekcijama. To može biti bilo šta, čak i jednostavne stvari kao što su slike i

18

logotipi na slajdovima ili štampanim materijalima u PowerPoint formatu, ili jednostavni primeri o novim proizvodima i uslugama koje dobro poznati poslodavci nude.

Ali, zamislite korist za učenike kada biste stvarno mogli da ih odvedete na radno mesto da vide materijale i procese u kojima rade ili vrste klijenata kojima oni pružaju usluge.

Saradnja sa poslodavcima može vam pomoci da to postignete. Hajde da sada pogledamo primere nekih jednostavnih aktivnosti koje vam mogu pomoci u realizaciji savremenih aktivnosti.

Tri tabele u nastavku predstavljaju niz aktivnosti za uključenje poslodavaca koje se fokusiraju na različite aspekte podrške učenicima. Ovo može obuhvatiti radionice i laboratorije koje čine formalne delove nastavnog plana i programa. Isto tako, predstavljeni su fleksibilniji vidovi aktivnosti, kao što su posete kompanijama, mogucnosti praktičnog usavršavanja na samom radnom mestu itd.

19

Tab

ela

1:

Akt

ivno

sti u

klju

čiva

nja

po

slo

dav

aca

u d

irek

tno

j vez

i sa

ob

uko

m, o

dno

sno

ko

nkre

tno

m r

ealiz

acijo

m a

ktiv

nost

i:

Naj

jed

nost

avni

je a

ktiv

nost

i su

one

ko

je p

om

ažu

po

jed

inim

nas

tavn

icim

a d

a o

bez

bed

e d

a su

akt

ivno

sti k

oje

rea

lizuj

u sa

vrem

ene

i ilu

stro

vane

zan

imlji

vim

i ak

tuel

nim

pri

mer

ima.

Akt

ivno

sti k

oje

su

nave

den

e u

ovo

j tab

eli s

u p

rilič

no

jed

nost

avne

i m

og

u se

org

aniz

ovat

i na

ind

ivid

ualn

oj o

snov

i izm

eđu

konk

retn

og

nas

tavn

ika

i po

slo

dav

ca.

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Po

slo

dav

ac o

bez

beđ

uje

mat

erija

le

Loka

lni p

osl

od

avac

ob

ezb

eđuj

e fiz

ičke

re

surs

e ili

mat

erija

l ko

ji se

mo

gu

kori

stiti

ka

ko b

i akt

ivno

sti u

čenj

a b

ile k

ori

snije

i sa

vrem

enije

.

Ovo

mo

že u

klju

čiva

ti vi

deo

, pro

mo

tivne

m

ater

ijale

, uzo

rke

siro

vina

, op

rem

e ko

ja

pre

dst

avlja

viš

ak z

a ko

rišc

enje

itd

.

U n

ekim

slu

čaje

vim

a, v

elik

i po

slo

dav

ci

mo

gu

da

ob

ezb

ede

viso

kokv

alite

tne

po

slov

ne m

ater

ijale

ko

ji ilu

stru

ju p

utev

e ra

zvo

ja k

arije

re u

njih

ovim

ko

mp

anija

ma,

o

dno

sno

org

aniz

acija

ma.

Pro

širu

je a

sort

iman

mat

erija

la i

op

rem

e ko

je š

kola

mo

že k

ori

stiti

. Osi

gur

ava

da

je o

no š

to n

asta

vnic

i ko

rist

e re

leva

ntno

i a

ktue

lno

.

Jed

nost

avan

nač

in z

a p

ruža

nje

po

mo

ci

stru

čno

j ško

li d

a b

ude

efika

snija

u

ono

me

što

pru

ža, k

oji,

uz

to, š

ted

i vre

me

i tro

škov

e.

Čin

i uče

nje

rele

vant

nijim

, kro

z ra

d s

a ak

tuel

nim

mat

erija

lima

i op

rem

om

.

Jed

no

dn

evn

a šk

ols

ka p

ose

ta

Jed

nod

nevn

a p

ose

ta r

adno

m m

estu

u

org

aniz

aciji

nas

tavn

ika

stru

čnih

p

red

met

a. M

ože

tra

jati

izm

eđu

jed

nog

ili

dva

sat

a, il

i ceo

dan

, u z

avis

nost

i od

ra

spo

loži

vog

vre

men

a.

Čin

i str

učni

pre

dm

et z

anim

ljivi

jim. M

ože

p

om

oci

u is

tican

ju z

nača

ja n

asta

vno

g

pla

na i

pro

gra

ma.

Nas

tavn

ik k

asni

je

mo

že k

ori

stiti

ono

što

se

vid

i to

kom

p

ose

te d

a b

i ilu

stro

vao

od

ređ

ene

det

alje

.

Posl

od

avac

mo

že d

a sa

rađ

uje

sa

velik

im b

roje

m p

oje

din

aca

isto

vrem

eno

. R

elat

ivno

jed

nost

avno

za

org

aniz

aciju

o

d s

tran

e p

osl

od

avca

. Mo

že m

otiv

isat

i uč

enik

e.

Ob

ezb

eđuj

e uč

enik

u sc

enar

io k

oji

čini

uč

enje

rel

evan

tniji

m.

Susr

et s

a lju

dim

a na

rad

nom

mes

tu

mo

že d

a ih

insp

iriš

e.

Pom

aže

u ilu

stra

ciji

po

slov

nog

put

a ko

jim b

i žel

eli d

a kr

enu.

20

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Pre

dst

avlja

nje

po

slo

dav

ca

Pre

dst

avni

k lo

kaln

og

po

slo

dav

ca

ob

avlja

pre

zent

aciju

uče

nici

ma

u šk

oli.

Pre

zent

acija

mo

že d

a se

foku

sira

na

od

ređ

eni t

ehni

čki p

red

met

ili n

a o

bja

šnja

vanj

e št

a p

osl

od

avci

oče

kuju

da

vid

e u

rad

noj b

iog

rafij

i, p

red

stav

ljanj

e tip

ični

h p

utev

a ra

zvo

ja k

arije

re i

stud

ija

sluč

aja

po

jed

inih

pra

vaca

kar

ijere

.

Čin

i str

učne

pre

dm

ete

zani

mlji

vijim

jer

po

dra

zum

eva

pre

zent

aciju

od

str

ane

dru

ge

oso

be

i sa

dru

gač

ijeg

asp

ekta

.

Do

nosi

ško

li ak

tuel

ne i

najb

olje

pra

kse

koje

se

od

nose

na

stru

čni p

red

met

.

Pre

zent

acija

se

mo

že s

nim

iti i

kori

stiti

p

ono

vo il

i čak

dis

trib

uira

ti d

rug

im

ško

lam

a ko

je n

ude

iste

str

učne

sad

ržaj

e.

Ko

rist

an a

lat

za r

azvo

j kar

ijere

ko

ji p

osl

od

avac

mo

že k

ori

stiti

kak

o b

i po

slao

čl

ana

oso

blja

u š

kolu

da

pre

dst

avlja

o

rgan

izac

iju. P

osl

od

avac

mo

že p

om

oci

d

a uč

enic

i do

biju

pra

vu s

liku

o t

om

e št

a se

oče

kuje

od

nov

ih z

apo

slen

ih,

od

nosn

o p

rip

ravn

ika,

o n

ivo

u p

lata

itd

.

Jed

nost

avan

i ek

ono

mič

an n

ačin

za

po

mag

anje

loka

lno

j ško

li.

Uče

nik

stič

e zn

anje

dir

ektn

o o

d lj

udi k

oji

ob

avlja

ju p

osa

o u

stv

arno

m s

vetu

.

Mo

že d

a p

om

og

ne u

čeni

cim

a d

a sh

vate

šta

se

od

njih

oče

kuje

kad

a p

oku

šaju

da

do

đu

do

po

sla.

Ovo

se

mo

že o

dno

siti

na k

valifi

kaci

je k

oje

su

po

treb

ne z

a d

ob

ijanj

e p

osl

a, e

fekt

ne

nači

ne s

op

stve

ne p

reze

ntac

ije p

red

p

osl

od

avce

m i

mo

guc

nost

i ko

je p

ost

oje

.

Ind

ivid

ual

no

rad

no

isku

stvo

Pore

d k

om

po

nena

ta o

bav

ezno

g r

adno

g

isku

stva

, nas

tavn

ici m

og

u is

kori

stiti

m

og

ucno

sti r

adno

g is

kust

va je

dan

dan

u

ned

elji.

Pri

liku

za s

tican

je r

adno

g is

kust

va c

e p

onu

diti

loka

lni p

osl

od

avac

.

Ovo

bi b

ilo k

ori

sno

jer

pru

ža p

om

oc

učen

icim

a ko

ji im

aju

pro

ble

me

sa

pra

cenj

em p

rog

ram

a ko

ji se

ug

lavn

om

o

bav

lja u

uči

oni

ci, t

e m

og

u im

ati k

ori

sti

od

po

sete

rad

nom

okr

užen

ju je

dan

dan

u

ned

elji

ili je

dno

m s

vake

dru

ge

ned

elje

.

Rad

no is

kust

vo m

ože

biti

org

aniz

ovan

o

na k

ratk

oro

čno

j ili

dug

oro

čno

j osn

ovi,

pru

žaju

ci p

oje

din

cu p

rilik

u d

a „p

rati

u st

op

u“ p

oje

din

ce il

i gru

pe

koje

im m

og

u p

oka

zati

od

ređ

ene

vešt

ine.

Ovo

mo

že d

a p

om

og

ne š

koli

da

od

gov

ori

na

po

seb

ne n

asta

vne

po

treb

e p

oje

din

ih u

čeni

ka k

ojim

a je

teš

ko d

a sa

vlad

aju

ob

imne

akt

ivno

sti u

uči

oni

ci i

koji

mo

gu

po

stic

i bo

lje r

ezul

tate

uče

ci u

ra

dno

m o

kruž

enju

.

Posl

od

avci

mo

gu

igra

ti d

irek

tnu

ulo

gu

u p

ruža

nju

po

drš

ke p

oje

din

cim

a ko

ji su

m

otiv

isan

iji z

a uč

enje

u r

ealn

im ž

ivo

tnim

si

tuac

ijam

a. T

ako

đe,

daj

e vr

eme

po

slo

dav

cu d

a up

ozna

uče

nika

to

kom

d

užeg

vre

men

sko

g p

erio

da.

Mo

že z

nača

jno

da

po

mo

gne

u r

adu

sa

učen

icim

a ko

jima

aktiv

nost

i baz

iran

e na

rad

u u

učio

nici

pre

dst

avlja

ju iz

azov

i o

nim

a ko

ji su

viš

e fo

kusi

rani

na

stup

anje

u

svet

rad

a.

Rad

no is

kust

vo je

tak

ođ

e o

dlič

an n

ačin

d

a se

osi

gur

a d

a m

lad

i lju

di r

azum

eju

šta

se o

d n

jih o

čeku

je n

a ra

dno

m m

estu

i n

a ta

j nač

in im

po

maž

e d

a ra

zviju

no

ve v

eštin

e ko

je p

ovec

avaj

u nj

ihov

e m

og

ucno

sti d

a se

zap

osl

e.

21

Tab

ela

2:

Akt

ivno

sti k

oje

zah

teva

ju fo

rmir

anje

slo

ženi

jih r

adni

h o

dno

sa:

Akt

ivno

sti k

oje

su

nave

den

e u

tab

eli 2

zah

teva

ju p

ažlji

vije

pla

nira

nje

i org

aniz

aciju

. One

zah

teva

ju s

arad

nju

ind

ivid

ualn

ih

nast

avni

ka, i

li, jo

š če

šce,

gru

pe

nast

avni

ka, z

arad

kre

iran

ja d

ugo

ročn

ih a

ktiv

nost

i. O

ve a

ktiv

nost

i zah

teva

ju s

taln

e ra

zgov

ore

sa

po

jed

inač

nim

po

slo

dav

cim

a ili

gru

pam

a p

osl

od

avac

a.

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Saja

m z

apo

šlja

van

ja

Svak

e g

od

ine,

po

slo

dav

ci n

asto

je d

a p

rom

oviš

u sv

oje

po

slov

anje

mla

dim

lju

dim

a ka

ko b

i pri

vukl

i naj

tale

ntov

anije

m

eđu

njim

a. O

rgan

izac

ijom

saj

ma

zap

ošl

java

nja,

gd

e se

loka

lni i

nac

iona

lni

po

slo

dav

ci p

oziv

aju

da

se p

red

stav

e g

rup

ama

učen

ika,

po

slo

dav

ci im

aju

pre

dno

st k

ako

od

pre

dst

avlja

nja

učen

icim

a, t

ako

i o

d p

om

oci

ško

lam

a d

a p

ost

ignu

bo

lje r

ezul

tate

kad

a je

reč

o

zap

ošl

java

nju.

U n

ekim

slu

čaje

vim

a,

saja

m z

apo

šlja

vanj

a m

og

u o

rgan

izov

ati

gru

pe

ško

la k

ako

bi t

i do

gađ

aji b

ili

dov

oljn

o v

elik

i i k

ori

sni z

a uk

ljuče

ne

stra

ne.

Sajm

ovi z

apo

šlja

vanj

a p

red

stav

ljaju

ve

om

a d

ob

ar n

ačin

pre

dst

avlja

nja

učen

ika

širo

kom

sp

ektr

u p

osl

od

avac

a i d

irek

tno

sre

dst

vo k

oje

im p

om

aže

da

pre

poz

naju

sp

ekta

r o

tvo

reni

h p

osl

ovni

h m

og

ucno

sti.

Sajm

ovi z

apo

šlja

vanj

a ta

kođ

e p

om

ažu

ško

lam

a d

a p

ost

anu

pro

aktiv

ni a

kter

i u

loka

lno

j pri

vred

i.

Uče

stvo

vanj

em n

a je

dno

m il

i niz

u sa

jmov

a za

po

šlja

vanj

a, p

osl

od

avci

m

og

u d

a p

red

stav

e sv

oju

ko

mp

aniju

ka

o „

po

željn

og

po

slo

dav

ca“

za u

čeni

ke

koji

zavr

šava

ju š

kolo

vanj

e i n

asto

je d

a se

zap

osl

e.

Uče

nici

do

bija

ju p

rilik

u d

a se

up

ozna

ju i

bud

u m

otiv

isan

i od

str

ane

velik

og

bro

ja

po

tenc

ijaln

ih p

osl

od

avac

a.

22

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Akt

ivn

ost

u u

čio

nic

i, u

tra

jan

ju o

d

nek

olik

o d

ana

Rad

eci s

a na

stav

niko

m s

truč

nih

pre

dm

eta,

po

slo

dav

ac m

ože

raz

vija

ti ak

tivno

sti k

oje

se

vrem

eno

m m

og

u p

rim

eniti

na

rad

nom

mes

tu. T

o b

i m

og

lo u

klju

čiva

ti g

rup

u uč

enik

a na

ra

dno

m m

estu

, rad

sa

zap

osl

enim

a u

pro

sto

rija

ma

po

slo

dav

ca, p

ruža

nje

po

mo

ci p

osl

od

avcu

da

pre

dst

avi n

ovi

pro

izvo

d k

lijen

tima.

Una

pre

đuj

e m

eto

de

kojim

a na

stav

nici

st

ručn

ih p

red

met

a p

ruža

ju u

čeni

cim

a is

kust

vo u

čenj

a vi

soko

g k

valit

eta

koje

je

rele

vant

no i

real

istič

no.

Posl

od

avac

saz

naje

viš

e o

ško

li i

učen

icim

a. M

ože

da

po

mo

gne

u

real

nije

m r

azum

evan

ju n

jihov

e o

bla

sti

rad

a. M

ože

da

mo

tiviš

e ra

dnu

sna

gu

koja

žel

i da

rad

i sa

mla

dim

ljud

ima.

Om

og

ucav

a d

a p

ote

ncija

lni k

and

idat

i za

po

sao

sag

led

aju

po

slo

dav

ca u

p

oziti

vno

m s

vetlu

.

Uče

nik

se m

ože

ukl

juči

ti u

real

ne

aktiv

nost

i na

rad

nom

mes

tu i

mo

že

stec

i ne

sam

o z

nanj

a ko

ja s

e o

dno

se n

a p

osa

o, v

ec i

pra

ktič

ne v

eštin

e.

Pom

aže

učen

iku

da

stek

ne

sam

op

ouz

dan

je i

međ

ulju

dsk

e ve

štin

e ra

dec

i sa

razl

ičiti

m lj

udim

a iz

van

učio

nice

.

Pro

jekt

ni r

ad u

nas

tavi

Posl

od

avac

rad

i sa

nast

avni

kom

str

učni

h p

red

met

a ka

ko b

i pre

dst

avio

zad

atak

ili

niz

zad

atak

a ko

ji o

dra

žava

ju z

ajed

ničk

e iz

azov

e i a

ktiv

nost

i na

rad

nom

mes

tu.

To b

i mo

glo

ukl

juči

vati

izra

du

pla

na

pro

jekt

a, r

azvo

j mar

ketin

ške

kam

pan

je

itd. Z

arad

naj

bo

ljih

rezu

ltata

, pro

jeka

t tr

eba

da

od

raža

va s

tvar

ne iz

azov

e sa

ko

jima

se s

uoča

va p

osl

od

avac

. Po

slo

dav

ac m

ože

da

se u

klju

či u

oce

nu

rad

a uč

enik

a. U

čeni

ci m

og

u ta

kođ

e b

iti

poz

vani

da

pre

dst

ave

rezu

ltate

svo

g

pro

jekt

a p

anel

u p

osl

od

avac

a.

Nas

tavn

ik s

truč

nih

pre

dm

eta

u ra

du

sa

po

slo

dav

cem

mo

že d

a o

smis

li ak

tivno

sti

učen

ja i

oce

njiv

anja

ko

je p

ovez

uju

i od

raža

vaju

vel

iki b

roj r

azlič

itih

kom

po

nena

ta s

truč

nog

nas

tavn

og

p

lana

i p

rog

ram

a. O

vo m

ože

da

mo

tiviš

e uč

enik

e i p

om

og

ne im

da

pov

ecaj

u ni

vo

svo

jih r

ezul

tata

.

Posl

od

avci

mo

gu

po

mo

ci u

o

smiš

ljava

nju

zad

atak

a ko

ji d

ono

se n

ove

idej

e. T

ako

đe

po

maž

e p

osl

od

avcu

da

izg

rad

i dug

oro

čni o

dno

s sa

ško

lom

.

Čla

novi

ma

oso

blja

ukl

juče

nje

u ov

e ak

tivno

sti t

ako

đe

mo

že d

one

ti m

otiv

aciju

i p

om

oci

im u

njih

ovo

m

lično

m r

azvo

ju.

Uče

nici

mo

gu

biti

ukl

juče

ni u

nas

tavn

e ak

tivno

sti k

oje

su

rele

vant

ne i

zani

mlji

vije

od

rad

a na

teo

rijs

kim

sc

enar

ijim

a.

23

Tab

ela

3:

Akt

ivno

sti u

vez

i sa

pla

nira

njem

i p

rip

rem

om

za

real

izac

iju a

ktiv

nost

i

Ove

akt

ivno

sti s

u us

mer

ene

na r

azvo

j nas

tavn

ika.

One

su

zasn

ovan

e na

pre

tpo

stav

ci d

a na

stav

nici

mo

gu

tako

đe

u ve

liko

j mer

i im

ati k

ori

sti o

d u

poz

nava

nja

sa n

ajsa

vrem

eniji

m s

truč

nim

sad

ržaj

ima

i mat

erijo

m. T

abel

a ta

kođ

e o

pis

uje

aktiv

nost

i ko

je m

og

u b

iti v

iše

usm

eren

e na

raz

ličite

sek

tore

tj.

op

šte

vešt

ine

za z

apo

šlja

vanj

e, k

oje

se

mo

gu

pri

men

iti u

sv

im g

rana

ma

pri

vred

e, a

ne

sam

o k

od

po

jed

inač

nih

stru

čnih

pre

dm

eta.

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Ind

ivid

ual

ni s

asta

nak

sa

loka

lnim

p

osl

od

avce

m

Nas

tavn

ik s

truč

nih

pre

dm

eta

org

aniz

uje

sast

anak

sa

loka

lnim

, od

nosn

o

od

gov

araj

ucim

po

slo

dav

cem

u s

ekto

ru

koji

se d

ovo

di u

vez

u sa

njih

ovim

st

ručn

im p

rog

ram

om

.

Pom

aže

nast

avni

ku d

a st

ekne

viš

e zn

anja

o t

ekuc

im r

adni

m p

raks

ama

i rad

nim

pra

ksam

a u

razv

oju

. Ist

iče

spec

ifičn

e ve

štin

e i z

nanj

a ko

je

po

slo

dav

ac i

njeg

ov s

ekto

r tr

aže

i vr

ednu

ju.

Posl

od

avac

ima

pri

liku

da

po

mo

gne

lo

kaln

oj š

koli.

Om

og

ucav

a b

uduc

im

kand

idat

ima

za p

osa

o d

a st

eknu

ta

čnu

slik

u o

njih

ovo

m p

osl

ovan

ju i

aktiv

nost

ima.

Uče

nici

imaj

u ko

rist

i od

una

pre

đen

ja

znan

ja n

asta

vnik

a. Im

aju

kori

sti o

d

aktu

elni

h in

form

acija

.

Raz

voj k

adro

va

Rad

sa

po

slo

dav

cim

a ne

sam

o d

a ko

rist

i uč

enic

ima,

vec

mo

že d

a p

om

og

ne

i u r

azvo

ju n

asta

vno

g o

sob

lja. Z

a na

stav

nike

str

učni

h p

red

met

a, is

kust

vo

u ra

dno

m o

kruž

enju

mo

že im

po

mo

ci

da

bud

u u

toku

sa

aktu

elni

m r

adni

m

pra

ksam

a.

Rad

na p

raks

a za

nas

tavn

o o

sob

lje

tako

đe

mo

že d

a p

om

og

ne d

a se

učv

rsti

ugle

d š

kola

ko

d lo

kaln

ih p

osl

od

avac

a.

Rad

na p

raks

a za

nas

tavn

ike

stru

čnih

p

red

met

a m

ože

biti

vel

iki m

otiv

acio

ni

alat

ko

ji o

bez

beđ

uje

nast

avni

cim

a st

ican

je n

ajno

vijih

zna

nja

i pri

liku

da

razv

iju k

ont

akte

sa

loka

lnim

p

osl

od

avci

ma.

Rad

na p

raks

a m

ože

ta

kođ

e st

imul

isat

i nas

tavn

ika

da

razm

otr

i nov

e id

eje

u p

og

led

u sr

edst

ava

i akt

ivno

sti k

oje

se

kori

ste

u p

roce

su

učen

ja.

U p

rinc

ipu,

rad

na p

raks

a p

red

stav

lja

od

ličnu

pro

fesi

ona

lnu

razv

ojn

u ak

tivno

st.

Org

aniz

acijo

m i

pru

žanj

em p

od

rške

ak

tivno

stim

a ra

dne

pra

kse

za lo

kaln

e na

stav

nike

str

učni

h p

red

met

a,

po

slo

dav

ci m

og

u im

ati d

irek

tan

utic

aj

na k

valit

et s

truč

ne n

asta

ve u

ško

lam

a.

Iako

uče

nici

nem

aju

dir

ektn

o is

kust

vo

sa r

adno

m p

raks

om

svo

jih n

asta

vnik

a,

oni

imaj

u ko

rist

i od

una

pre

đen

ja z

nanj

a i v

eštin

a ko

je n

jihov

i nas

tavn

ici d

ob

ijaju

. O

vo s

e p

ost

iže

ob

ezb

eđiv

anje

m d

a ra

dne

akt

ivno

sti o

dra

žava

ju n

ajb

olje

te

kuce

pra

kse

i poz

ivan

jem

nas

tavn

ika

na s

op

stve

na is

kust

va p

rilik

om

ilu

stra

cija

klju

čnih

det

alja

.

24

Akt

ivno

stP

red

nost

i za

ško

luP

red

nost

i za

po

slo

dav

ceP

red

nost

i za

učen

ike

Pru

žan

je p

od

rške

po

seb

nim

cilj

nim

g

rup

ama,

od

no

sno

kam

pan

jam

a

U n

ekim

slu

čaje

vim

a, a

ktiv

nost

i uk

ljuči

vanj

a p

osl

od

avac

a m

og

u se

us

red

sred

iti n

a ko

nkre

tna

pita

nja

koja

su

od

inte

resa

za

po

slo

dav

ce, š

kole

i d

rušt

vo u

cel

ini.

To m

ože

ob

uhva

titi

pita

nja

kao

što

su

uklju

čiva

nje

vece

g

bro

ja ž

ena

u ra

d, o

pis

men

java

nje,

rad

na

mat

emat

ičko

j pis

men

ost

i, p

od

stic

anje

uč

enja

pre

dm

eta

u o

bla

sti p

riro

dni

h na

uka

i teh

nolo

gije

. U o

vim

slu

čaje

vim

a,

aktiv

nost

i mo

gu

biti

org

aniz

ovan

e u

nizu

ra

zlič

itih

stru

čnih

i ne

stru

čnih

pre

dm

eta

i raz

ličiti

m s

ekto

rim

a za

po

šlja

vanj

a, k

oji

ob

uhva

taju

i p

riva

tni i

javn

i sek

tor.

Akt

ivno

sti u

klju

čiva

nja

po

slo

dav

aca

koje

su

usm

eren

e na

sp

ecifi

čna

pita

nja

koja

se

od

nose

na

učen

je i

zap

ošl

java

nje

mo

gu

po

mo

ci d

a se

bliž

e sa

rađ

uje

sa

učen

icim

a ko

ji su

ran

ije b

ili is

klju

čeni

ili

se n

isu

istic

ali t

oko

m š

kolo

vanj

a.

Poje

din

ačni

po

slo

dav

ci il

i sek

tori

p

rivr

ede

mo

gu

kori

stiti

par

tner

stva

sa

stru

čnim

ško

lam

a d

a b

i zaj

edno

reš

aval

i kl

jučn

a p

itanj

a ko

ja m

og

u ut

icat

i na

njih

ove

spo

sob

nost

i da

reše

pro

ble

m

ned

ost

atka

od

ređ

enih

veš

tina.

Ukl

juči

vanj

e p

osl

od

avac

a u

pru

žanj

e p

om

oci

ko

d p

rog

ram

a ko

jima

se

reša

vaju

pita

nja

slab

e p

ism

eno

sti m

ože

d

a im

po

mo

gne

da

razv

iju p

oziti

van

utis

ak o

ko

mp

aniji

ko

d p

ote

ncija

lnih

ka

ndid

ata

za p

osa

o.

Kre

ativ

ni p

rog

ram

i ukl

juči

vanj

a p

osl

od

avac

a ko

ji se

usr

edsr

eđuj

u na

p

ose

bne

gru

pe

učen

ika

i pita

nja

mo

gu

po

mo

ci d

a se

pro

šire

vid

ici u

čeni

ka i

po

mo

gne

im d

a p

rep

ozna

ju m

og

ucno

sti

za z

apo

šlja

vanj

e ko

je r

anije

mo

žda

nisu

uz

imal

i u o

bzi

r.

Sve

aktiv

nost

i ukl

juči

vanj

a na

roči

to s

u is

takl

e us

red

sređ

eno

st n

a p

ruža

nje

po

mo

ci u

ost

vare

nju

konk

retn

ih r

ezul

tata

uč

enja

i m

og

u se

org

aniz

ovat

i u p

oje

din

ačni

m s

truč

nim

ško

lam

a, s

a fo

kuso

m n

a p

otr

ebe

po

jed

inac

a i g

rup

a uč

enik

a.

Ovo

mo

že b

iti n

a je

dno

krat

noj o

snov

i ili

deo

šir

eg p

rog

ram

a. Is

takl

i sm

o o

bla

sti u

ko

jima

uklju

čiva

nje

po

slo

dav

aca

mo

že

do

neti

dir

ektn

e, p

oziti

vne

pre

dno

sti p

osl

od

avci

ma

kroz

pru

žanj

e p

om

oci

u p

rivl

ačen

ju k

valit

etni

h b

uduc

ih k

and

idat

a.

Međ

utim

, ako

se

ovi n

apo

ri p

roši

re n

a ce

lu p

rivr

edu

i pre

dno

sti m

og

u b

iti m

nog

o v

ece.

Pri

mer

iz T

ehni

čke

ško

le u

Uži

cu p

oka

zuje

kak

o p

osl

od

avci

i šk

ole

mo

gu

sara

điv

ati u

pro

cesu

izra

de

nast

avno

g p

lana

i nj

egov

e za

jed

ničk

e re

aliz

acije

.

25

Primer 3:

Tehnička škola, Užice

Projekat je počeo kada je sedam domacih kompanija koje proizvode kvalitetan nameštaj uočilo velike izazove sa kojima ce se suočiti u buducnosti zbog nedostatka kvalifikovane radne snage koja može da proizvodi proizvode u skladu sa očekivanim standardima.

U saradnji sa školom, osmišljen je novi trogodišnji obrazovni program. To je podrazumevalo razvoj novog obrazovnog profila pod nazivom „operater izrade nameštaja“, koji bi radio u prozvodnji nameštaja, i koji bi podrazumevao veštine u vezi sa stolarijom, presvlačenjem nameštaja, završnim radovima na nameštaju i lakiranjem.

Zarad podrške realizaciji novog programa, predstavnici kompanija upoznaju učenike koji upisuju prvu godinu srednjeg stručnog obrazovanja. Buduci učenici zainteresovani za ovaj obrazovni profil takođe imaju priliku da provedu dva dana u nedelji u radnom okruženju da bi bolje shvatili kako je raditi u ovom okruženju.

Tokom druge i trece godine stručnog programa, kompanije pružaju pomoc pripravnicima putem stručne nastave. To može trajati do tri dana u nedelji.

Tim stručnjaka iz kompanija je, zajedno sa nastavnicima stručnih predmeta i drugim priznatim stručnjacima u ovoj stručnoj oblasti, osmislio nastavni plan i program, usredsređujuci se na rezultate učenja koji jasno definišu stručno znanje, važne veštine, stavove (radne veštine) koje tržište rada i institucije visokog obrazovanja zahtevaju.

Po završetku procesa obrazovanja, uspešni učenici imaju mogucnost da nastave sa studijama i ličnim razvojem koristeci stipendije u kompanijama učesnicama u programu.

Zbog uspeha programa proizvodnje nameštaja, škola sada planira da razvije sličnu vrstu šeme za poslodavce u sektoru metalurgije i mašinskom sektoru.

27

RAZVOJ MODELA UKLJUČIVANJA RAD NA STRATEŠKOM NIVOU

Vec smo utvrdili da se radne prakse, metode proizvodnje itd. razvijaju brzim tempom. Uticaj ovoga je da stručni nastavni plan i program i stručne škole koje imaju zadatak da ga realizuju takođe treba da budu u stanju da se menjaju kako bi zahtevi poslodavaca u pogledu nove radne snage bili ispunjeni. Ovo predstavlja izazov za sve uključene u planiranje i pisanje nastavnih planova i programa, koji se odnosi na način na koji treba modernizovati nastavne programe kako bi držali korak sa zahtevima radnog okruženja.

U ovim slučajevima, strategije uključivanja poslodavaca takođe igraju važnu ulogu. Poznato je da je malo verovatno da ce školski nastavnici koji rade na lokalnom nivou imati potrebu da sarađuju sa lokalnim poslodavcima zarad pružanja podrške u osmišljavaju novih nastavnih planova i programa na nacionalnom nivou. Međutim, korisno je ukazati na metode koje se mogu koristiti buduci da poslodavci sa kojima oni rade mogu želeti da imaju aktivnu ulogu i utiču na nove nastavne planove i sisteme kvalifikacija koji se razvijaju.

PLANIRANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA – RAD NA STRATEŠKOM NIVOUU svakoj zemlji, grupa pojedinaca je odgovorna za planiranje i izradu nastavnog plana i programa koji se koristi. Ovo je najčešce centralno organizovana organizacija, možda deo vladinog ministarstva ili drugi državni organ sa odgovornošcu za upravljanje stručnim programima. Za pojedince i organizacije koji se bave ovim aktivnostima, ključno pitanje ce morati da bude koji poslodavci ce biti uključeni u razvoj, kako ce oni biti uključeni i kako se njihova posvecenost bilo kom razvojnom projektu može održati.

Kao rezultat promenljivog stanja u privredi, agencije, škole i nastavnici koji se bave privredom i razvojem veština treba da budu u mogucnosti da saznaju koje ce postojece i buduce veštine biti potrebne na radnom mestu u bliskoj buducnosti. Na osnovu ovih informacija, mogu se razviti programi obuke i sistemi kvalifikacija koji istinski pripremaju pojedince za pridruživanje radnoj snazi. Što je najvažnije, time se obezbeđuje da pojedinci budu efikasni na radnom mestu, a sekundarni efekti su viši standard poslovanja kompanije ili organizacije.

28

Primer 4:

Barnet and Southgate College, severni London, Engleska

Barnet and Southgate College je lokalna stručna škola koja nudi širok spektar stručnih predmeta i pruža podršku privrednim sektorima širom severnog Londona. Glavni program čine aktivnosti usmerene ka organizaciji „Programa prakse“ za mlade uzrasta od 16 do 18 godina koji žele strukturirano učenje u radnom okruženju.

Jedan lokalni poslodavac, Nationwide Computer Services, sarađivao je sa koledžom i nudio radnu praksu u nekoliko navrata. Lokalni menadžer je bio posebno zainteresovan da istraži model „Programa prakse“ i njegove dodatne specifičnosti zasnovane na proceni rada koje bi donele korist kako njegovom poslu, tako i praktikantima.

Menadžer govori sa velikim entuzijazmom o svom praktikantu i zadovoljan je njegovim doprinosom: „Doneo je pozitivne efekte. Dobili smo bistru, fokusiranu mladu osobu sa interesovanjem za materiju i koja je stekla niz veština“. U stvari, praktikant je zabeležio takav napredak u kratkom vremenskom periodu da je odmah upucen na program Višeg pripravništva.

Pored 161 sata radnog iskustva koje je ponuđeno praktikantu na mestu mlađeg tehničara, koledž mu je takođe pomogao da stekne niz kvalifikacija, uključujuci kratak program za sticanje kvalifikacija koji prepoznaje napredak učenika u razvoju veština neophodnih za zapošljavanje i lični razvoj, i drugi, koji odražava napredak u radu sa informacionim tehnologijama.

Za menadžera, proces angažovanja bio je bezbolan. „Prilikom izbora nekog ko ce uci u vaše radno okruženje, važno je da dobijete što više informacija o toj osobi. Barnet and Southgate College je pomno pratio i ocenjivao potencijalne kandidate za tu ulogu. Dobio sam dobre savete i podršku, kao i mogucnost da intervjuišem kandidata i dobijem dobre osnovne informacije o njemu“.

29

METODE KONSULTACIJA, ODNOSNO UKLJUČIVANJA POSLODAVACAZarad saradnje sa poslodavcima, autori nastavnog programa ili oni koji su odgovorni za planiranje programa učenja mogu da odluče da koriste niz različitih metoda uključivanja i konsultacija. Oni mogu da izaberu da koriste pojedinačne metode, mada je verovatnije da ce kombinacija metoda biti najefikasnije rešenje.

Radne grupeRadne grupe poslodavaca jesu efikasan mehanizam za prikupljanje informacija u vezi sa procesom razvoja veština mladih. Okupljanje grupe poslodavaca oko stola kako bi razgovarali o specifičnim veštinama može da donese veliku količinu informacija koje možete koristiti da biste uticali na razvoj sistema kvalifikacija i nastavnih planova i programa. Poslodavci koji učestvuju u radnim grupama mogu biti iz određene grane ako su predmet diskusije pitanja u vezi sa veštinama koje se odnose na određeni sektor, ili iz različitih sektora ako je pitanje koje se razmatra sveobuhvatnije, odnosno bavi se veštinama nadzora u upravljanju, ili znanja o finansijama.

U nekim zemljama Zapadnog Balkana te radne grupe su centralno organizovane u formi sektorskih veca ili sektorskih odbora.

Radne grupe (na primer, sektorska veca) mogu se formirati na regionalnom ili nacionalnom nivou, ali u ovim slučajevima, treba uzeti u obzir razdaljinu i vreme.

Članstvo u radnim grupama treba da predstavlja presek poslodavaca u određenom sektoru privrede. Ovo uključuje predstavnike iz mikro, pa sve do velikih preduzeca. Vrlo je verovatno da ce se mikro i mala preduzeca suočavati sa najvecim izazovom u pogledu posvecenosti pohađanju radne grupe zbog vremenskih pritisaka i nedostatka onih koji bi mogli da ih zamene. Stoga, svaki oblik konsultativnog rada takođe treba da se oslanja na metode koje omogucavaju mikro i malim preduzecima da se u potpunosti uključe. Ovo se može postici putem onlajn upitnika, telefonskih razgovora i sl.

Od ključne važnosti za uspeh konsultacija radne grupe jeste da prisutni članovi istinski predstavljaju svoju organizaciju i razumeju predmet o kome se diskutuje.

Poznato je da može biti teško podstaci pojedine poslodavce da se posvete i prisustvuju radnim grupama. Stoga je, u cilju njihovog uveravanja da njihovo vreme nece biti izgubljeno i da ce radna grupa biti od koristi njihovom poslovanju, važno dostaviti im precizno uputstvo o tome šta želite da postignete. To može biti u formi informativnog dokumenta

30

ili dnevnog reda. Poslodavci takođe mogu biti ohrabreni da učestvuju uvidom u prednosti umrežavanja različitih sektora, kao i dobijanjem prilike da upoznaju kolege iz drugih kompanija koje se bave sličnim poslovima i suočavaju sa istim izazovima.

U oblasti turizma i ugostiteljstva, vecina zemalja Zapadnog Balkana razvile su različite metode saradnje između stručnih škola koje obrazuju kadrove za ovu privrednu oblast i poslovni sektor i individualnih poslodavaca. Primer toga su srednje stručne škole iz Nikšica i iz Tirane, gde su organizovane posebne aktivnosti kod poslodavaca u kojima učenici učestvuju.

Primer 5:

Srednja ekonomsko-ugostiteljska škola, Nikšic

Srednja ekonomsko-ugostiteljska škola u Nikšicu osnovala je jednu organizaciju pod nazivom „Udruženje socijalnog partnerstva“. Ovo je odbor koji je osnovala škola da bi podstakla bliže poslovne odnose sa poslodavcima i drugim organizacijama u zajednici, uključujuci lokalne vlasti, privredne subjekte u gradu, Turističku organizaciju Bar, Regionalnu službu za zapošljavanje, savete roditelja i druge zainteresovane stručne institucije.

Glavni zadatak Udruženja je da podstakne razvoj tržišno orijentisanog obrazovanja. Škola očekuje od partnerskih organizacija da pokažu spremnost da jasno artikulišu svoje potrebe i, shodno tome, uključe se u izradu upisne politike i proces izmene otvorenih delova nastavnog programa. Udruženje ce takođe delovati kao forum za pružanje podrške promociji poslovnih mogucnosti za učenike.

31

Primer 6:

Akademija za ugostiteljstvo i turizam, Tirana

Akademija za ugostiteljstvo i turizam iz Tirane trenutno ima veze sa hotelima i restoranima, kada je reč o osoblju i obuci. Oni trenutno organizuju obuku za osoblje recepcije, bara i restorana hotela, kao i lanca restorana. Poslodavac uključen u ovaj program istakao je da su učenici realizovali obuku i na osnovu nje stekli važna znanja. Na osnovu ovog iskustva, ovaj poslodavac ima nameru da proširi obuku i u program uključi više još detaljnijih znanja i veština.

Privremene ili stalne grupe?Ako je cilj izrada novog nastavnog plana i programa ili sistema stručnih kvalifikacija, verovatno je da ce to biti kratkoročna, vremenski ograničena projektna aktivnost. U ovoj situaciji, vrlo je verovatno da ce se radna grupa sastajati samo periodično tokom trajanja projekta. Međutim, možda cete želeti da razmotrite prednosti formiranja radne grupe na trajnijoj osnovi koja se sastaje jednom na svakih četiri do šest meseci, odnosno da formirate stalne grupe.

Stalne grupe mogu biti od koristi u pružanju podrške razvoju novih nastavnih planova, odnosno sistema kvalifikacija ili kao savetodavni odbori u lokalnim školama. U ovim slučajevima, stalne grupe mogu da se koriste

32

zarad konsultacija sa poslodavcima o širokom spektru pitanja. Ovo je vec slučaj tamo gde su uvedena sektorska veca.

Kada je pitanju izrada nastavnog plana i programa, odnosno sistema kvalifikacija, uloga stalnih grupa može biti da proveri trenutnu prikladnost novih sadržaja nastavnih planova i programa, uz pomoc predstavnika poslodavaca, koji bi ukazivali na to kada značajne promene u privredi zahtevaju promene programa. Tipično, uloga organizacija poput sektorskih veca jeste da:

revidiraju listu zanimanja koja su relevantna za njihov sektor

revidiraju opise poslova za relevantna i nova zanimanja

utvrde znanja i veštine koje su potrebne za obavljanje poslova navedenih u obrazovnim profilima

razviju profile kvalifikacija i utvrde da li postoje odgovarajuci stručni programi koji ih podržavaju.

Dobar primer saradnje između srednjih stručnih škola i poslodavaca jeste Škola za dizajn tekstila i kože iz Novog Pazara, koji pokazuje da ovaj vid saradnje može prevazici okvire realizacije redovnog praktičnog rada i doneti obostranu korist.

Primer 7:

Škola za dizajn tekstila i kože, Novi Pazar

Da bi se postiglo bolje partnerstvo sa poslodavcima, učenici iz Škole za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru pohađaju praktičnu obuku u kompanijama koje su potpisale sporazume o saradnji sa školom. Te kompanije obezbeđuju programe mentorstva za učenike (nastavnika mentora i poslodavca mentora). Škola je unela određene izmene u model saradnje sa poslodavcima i nazvala ga „Mentorstvo u realizaciji praktične obuke“. Cilj ovog modela je da razvije profesionalne veštine i sposobnosti učenika koje su deo njihovih obrazovnih profila, kao i da ih pripremi za njihov dalji profesionalni razvoj. Nakon dvogodišnjeg perioda realizacije ovog modela, može se zaključiti da je sprovođenje praktične obuke efikasnije. Suština ovog modela je proces u okviru kojeg nastavnik iz škole i zaposleni iz kompanije prate razvoj svakog učenika, i, u skladu sa tim, određuju ritam rada učenika. Ovo je integrisani model koji kombinuje tradicionalan, „jedan na jedan“ (individualni) model sa „grupnim“ modelom.

„Put ka uspešnom partnerstvu bio je veoma težak u početku. Poslodavci su nas kritikovali zbog minimalnog nivoa znanja i veština naših učenika u odnosu na potrebe poslodavaca. Učenici, kao i nastavnici, nisu bili naviknuti

33

na proizvodni proces kompanija, tako da su, tokom praktične obuke u kompanijama, učenici radili samo manuelne i neadekvatne poslove. Vremenom, kada smo modernizovali školu novom opremom i različitim programima stručne obuke koje su naši nastavnici prošli (IT, mentorski rad, rukovanje savremenim mašinama itd.), stav poslodavaca se polako, ali sigurno menjao. Oni su uvideli da smo bili zainteresovani da od naših učenika načinimo dobre i vredne radnike i korisne članove naše zajednice“.

Zarad pružanja podrške realizaciji nastavnog plana i programa, odnosno sistema kvalifikacija u lokalnim stručnim školama, stalne grupe sačinjene od poslodavaca koji predstavljaju lokalnu privredu mogu da deluju kao koristan most i pristupna tačka u pomoci pri organizovanju drugih aktivnosti uključivanja poslodavaca.

Primer 8:

U Engleskoj, mnoge srednje škole angažuju predstavnike poslodavaca za učešce u školskim odborima. Ovo je posao koji se ne placa, a podstiče se da bi škole imale konstantne veze sa lokalnom privredom. Ovaj odnos pomaže da škola bude redovno informisana o lokalnim, odnosno nacionalnim pitanjima i mogucnostima koje bi možda želela da iskoristi.

Pozicije članova odbora obično su organizovane na trogodišnjoj ili četvorogodišnjoj osnovi, pri čemu se od predstavnika privrede očekuje da prisustvuju na najviše četiri sastanaka odbora tokom godine.

34

Metode konsultacija sa poslodavcima putem interneta, odnosno pisanim putemKao što je opisano u prethodnom tekstu, ponekad okupljanje grupe veoma zauzetih predstavnika privrede za stolom može biti komplikovano zbog razdaljina i vremena potrebnog za održavanje ovih sastanaka. U ovim slučajevima treba razmotriti druge metode komunikacije ukoliko želite njihov doprinos vašem radu. Najekonomičniji način jesu konsultacije putem email-a, pri čemu se jednostavan upitnik može distribuirati direktno pojedincima koji su najpozvaniji za davanje pouzdanih stavova. Naravno, uspeh ove metode uključivanja poslodavaca zavisi od toga da li imate ažurirane liste email kontakata. U ovim slučajevima je preporučljiv rad sa vašom neposrednom mrežom kontakata.

To može obuhvatiti potragu za kontaktima preko kolega, proučavanje članaka u stručnim časopisima, ili, u slučaju pojedinih škola koje žele konsultacije ovog tipa, obracanje pisanim putem roditeljima koji su povezani sa školom.

Drugi medijiPojedinci koji žele da kontaktiraju sa poslodavcima, bilo zarad konsultacija ili zarad direktnijih vidova uključivanja poslodavaca, takođe treba da razmotre upotrebu digitalnih medija. Besplatni alati za umrežavanje putem interneta omogucavaju pojedincima da osnuju profil koji opisuje ko su oni, koja su njihova zaduženja i profesionalna interesovanja. Ovi alati postaju sve popularniji jer omogucavaju pojedincima da brzo i lako formiraju poslovne mreže.

Forumi za diskusije na internetu takođe mogu biti od koristi. Nastavnici se mogu pridružiti forumima za diskusije na internetu u oblastima koje se odnose na njihove stručne predmete. Ovo im može pomoci da razviju veze sa privredom, a takođe i identifikuju aktuelne veštine koje su potrebne konkretnom sektoru privrede.

Da bi se ostvario dijalog licem u lice, može se razmotriti korišcenje besplatnih alata za komunikaciju putem interneta, odnosno video poziva. Oni su od naročite koristi ako treba razgovarati o idejama i konkretnim pitanjima sa pojedincima ili grupama koje nisu u mogucnosti da putuju do mesta sastanka. Ovo ne samo da štedi vreme poslodavaca, vec i vaše vreme.

Rad sa poslodavcem, odnosno predstavničkim telima privredeDo sada smo istraživali kako se nove veze mogu uspostaviti sa poslodavcima, kao i o metodama koje se mogu koristiti da bi se poslodavci uključili u rad pojedinih škola ili u značajne konsultativne projekte. Međutim, privreda ne radi sama. Poslodavci i predstavnici privrede sarađuju iz raznih

35

razloga kako bi zajednički došli do rešenja za zajedničke probleme ili kako bi predstavili mišljenje privrede vladi ili drugim agencijama.

Prilikom planiranja aktivnosti uključivanja poslodavaca, ovi tipovi mreža mogu često biti veoma korisni. U ovom slučaju, mreže između poslodavaca su vec razvijene i uz uspostavljenu infrastrukturu, mogu se koristiti za uspostavljanje kontakata i saradnju sa brojnim pojedincima.

U nekim slučajevima, postojece poslovne mreže mogu biti one koje vec imaju direktan interes u oblasti razvoja ljudi. Ovo može obuhvatiti mreže profesionalnih menadžera za ljudske resurse i obuku, sindikalne organizacije ili organizacije koje se bave razvojem karijere u svojim sektorima. Ostale mreže mogu biti specifične i vezane za konkretne sektore, delujuci kao poslovna udruženja koja se bave promovisanjem svog sektora na unutrašnjem nivou i u inostranstvu. Naposletku, neke mreže mogu biti regionalnog tipa. Ovo može obuhvatiti lokalnu privrednu komoru ili drugu grupu koja predstavlja poslodavce unutar određenog grada ili regiona.

Zbog političke i ekonomske istorije zemalja Zapadnog Balkana, poznato je da su neke od ovih postojecih ili potencijalnih mreža u povoju. Stoga se nastavnicima stručnih predmeta, stručnim školama i drugim institucijama stručnog obrazovanja pruža prilika da učestvuju u izradi i uspostavljanju dnevnog reda tih organa, odnosno mreža u ranoj fazi.

Ukoliko vam je lokalna ili nacionalna mreža poslodavaca dostupna, treba da razmotrite kako vam one najbolje mogu pomoci u ostvarivanju svojih ciljeva i pravaca, a, što je još realnije, kako možete zajedno rešavati zajedničke probleme. Jedan od načina na koji takve grupe mogu relativno lako pružati pomoc jeste prenošenje informacija o vašim potrebama za angažovanjem drugim članovima njihovih mreža. Ovo se može postici izradom biltena ili članaka koji se mogu objaviti na sajtu ili putem komunikacije na mrežama.

Grupe takođe mogu koristiti forume za diskusiju na internetu, buduci da oni pružaju mogucnost veoma jednostavnog, brzog i efikasnog objavljivanja vaših poruka, odnosno poziva na saradnju pojedincima i grupama poslodavaca. U tom slučaju, nastavnik stručnog predmeta može biti agent za pokretanje dijaloga.

36

Primer 9:

Operativna grupa za razvoj programa pripravništva (Apprenticeships scheme), Engleska

Širom Velike Britanije, programi pripravništva jesu važni programi razvoja strukovnih veština, namenjeni mladim ljudima uzrasta od 16 do 24 godine. Oni se koriste u svim sektorima privrede i kombinuju formalno teorijsko učenje na lokalnom koledžu ili kod pružaoca usluga obuke sa praktičnom obukom na radnom mestu. Svi pripravnici su angažovani od strane određenog poslodavca, te stoga program zahteva saradnju stručnih koledža i pružalaca usluga obuke zarad zadovoljenja zahteva poslodavaca i pripravnika.

Od 2015. godine, šema pripravničkog staža prošla je kroz značajne reforme kako bi se osiguralo da je njen fokus daleko više vođen potrebama poslodavaca. Kao rezultat toga, poslodavci na višim nivoima preuzeli su odgovornost za podsticanje razvoja ovih programa u njihovim sektorima.

Kako bi se osiguralo da je turistički sektor spreman i u čvrstoj poziciji da primeni niz novorazvijenih standarda u oblasti pripravništva do proleca 2016. godine, kao i da je u stanju da poveca svoje investicije u programe pripravništva, oformljena je „Operativna grupa za razvoj programa pripravništva“. Ova grupa obuhvata predstavnike poslodavaca, pružaoce usluga stručne obuke i predstavnike drugih institucija koji pomažu u finansiranju programa pripravništva.

Operativnom grupom predsedava viši direktor za ljudske resurse Tesco banke, a sastoji se od 34 vodeca poslodavca i osam privrednih udruženja iz oblasti ugostiteljstva, maloprodaje, putovanja, turizma i prevoza putnika.

Glavni prioritet operativne grupe jeste da osigura da Vlada prepozna način na koji poslodavci žele da realizuju programe pripravništva. Turistički sektor ima uverljive argumente za Vladu, sa svojim mogucnostima da realizuje veliki broj programa pripravništva i ispuni cilj od tri miliona i održive planove regulisanja kvaliteta programa pripravništva uz pomoc poslodavaca, zarad postizanja izvanrednih rezultata.

Fokus operativne grupe je na tri sektora (maloprodaja, ugostiteljstvo i putovanja), koji su preneli svoje planove u pogledu programa pripravništva u organizaciji poslodavaca Odseku za biznis, inovacije i veštine, vladinom odseku nadležnom za omogucavanje organizovanja pripravničkih programa u Engleskoj. Međutim, takođe uključuje predstavnike iz šireg sektora, uključujuci i prevoz putnika, jer je važno da se zajedno nastavi sa ovim procesom.

37

Operativna grupa ima šest jasnih ciljeva u narednih šest meseci:

1. pokretanje programa pripravništva u oblasti maloprodaje, ugostiteljstva i putovanja do proleca 2016. godine

2. dogovaranje o sektorskom upravljanju sa Odsekom za biznis, inovacije i veštine

3. dogovaranje i vladina podrška sektorskoj strategiji programa pripravništva

4. osnivanje saveta poslodavaca u oblasti maloprodaje, ugostiteljstva i putovanja, zarad upravljanja kvalitetom programa pripravništva u njihovim odgovarajucim sektorima

5. implementacija specifične pripravničke kampanje

6. uspostavljanje čvrste saradnje i partnerstva zarad realizacije sektorske strategije programa pripravništva.

39

PLANIRANJE AKTIVNOSTI UKLJUČIVANJA POSLODAVACA

KAKO OBAVITI RAD NA TERENU KAKO BI SE IZBEGLO GUBLJENJE VREMENA?Sada smo utvrdili koje aktivnosti mogu da se koriste za saradnju sa poslodavcima, i istražili mogucnosti konsultovanja sa njima na širem nivou. Ali, pre nego što se ove metode primene, treba se posvetiti utvrđivanju onoga što želite postici saradnjom sa poslodavcima i proceni šta se realno može postici. U ovom delu cemo istražiti neka od ovih pitanja.

Budite realni – šta želite da postignete?Vec smo uočili da su poslodavci i pojedinci koji rade u lokalnim kompanijama veoma zauzeti. Oni imaju svoje kompanije kojima upravljaju. Zbog toga, iako ce oni možda pokazati spremnost da vam pomognu i prepoznati svoj interes u saradnji sa vašom školom i njenim učenicima, njihovo vreme može biti vrlo ograničeno. Uticaj ovoga na vaše planove dovodi do potrebe da razmislite o tome šta su prioriteti i ciljevi realizacije aktivnosti uključivanja poslodavaca. Da li se nadate da cete izgraditi dugoročne veze zarad podrške nizu sofisticiranih aktivnosti ili planirate organizaciju jednostavne posete poslodavca školi ili da pozovete predstavnika privrede da razgovara sa vašim učenicima?

Dokazano je da, za početak, jednostavnije aktivnosti daju najbolje rezultate. Ovo daje poslodavcima priliku da podrže vaš rad, ali bez preopterecenja svog vremena. To takođe daje poslodavcima priliku da saznaju više o školi, potrebama učenika i onome što želite postici na duže staze.

Ostala pitanja koja treba uzeti u obzir u ovom trenutku i na koja treba dati odgovore jesu:

Šta želimo da naši učenici nauče iz ove, odnosno ovih aktivnosti?

Da li želimo da razvijemo aktivnost uključivanja poslodavaca koja obuhvata zajedničke potrebe za učenjem?

Da li želimo da razvijemo aktivnost uključivanja poslodavaca koja je usmerena na određenu materiju za učenje za ceo razred?

Da li želimo da razvijemo aktivnost uključivanja poslodavaca koja je osmišljena tako da zadovolji potrebe određenih učenika ili male grupe učenika?

Koje aktivnosti nastave i učenja ce najbolje zadovoljiti ove potrebe?

40

Koji resursi ce nam biti potrebni? – Da li treba da organizujemo putovanja, uniforme za osoblje, zaštitnu odecu itd.?

Kako možemo da proverimo da li je proces učenja realizovan?

U odnosu na realne veštine, odnosno znanja koja želite da razvijete, bice potrebno uzeti u obzir:

Da li želite da razvijete preduzetničke veštine ili veštine za povecanje mogucnosti zaposlenja?

Da li želite da pružite učenicima priliku da „uče kroz rad“ i da uče od stručnjaka koji vec rade taj posao?

Da li želite da podignete nivo rezultata u procenama?

Da li želite da povecate posvecenost učenika učenju, kao i njihovu motivaciju i samopouzdanje?

Da li želite da razvijete razumevanje kod učenika o poslovnim mogucnostima koje su im otvorene, kroz perspektivu i savete nepristrasnog i pouzdanog izvora informacija?

Da li želite da se bavite širom oblašcu, kao što je povecanje razumevanja učenika o privredi, preduzecima, i strukturi poslovnih organizacija i načinu na koji one rade?

Primer 10:

Hemijsko-prehrambena tehnološka škola, Beograd

Hemijsko-prehrambena tehnološka škola nudi veliki broj stručnih programa svojim učenicima, pri čemu je prehrambeno-tehnološki program posebno jak zbog velikog broja raznih lokalnih privrednika koji rade u ovoj oblasti. Škola je sarađivala i sarađuje sa oko 30 poslodavaca do te mere da su poslodavci čak aktivno učestvovali u realizaciji nastavnog plana i programa. To je pomoglo da se osigura da je ono što učenici nauče u direktnoj vezi sa zahtevima realnog poslovnog sveta i priprema ih bolje za zapošljavanje.

Ova saradnja podrazumeva izradu konačnog maturskog ispita, koji uključuje konsultacije sa poslodavcima prema njihovim zahtevima.

Škola je inicirala kontakt sa poslodavcima i radila na tome da se oni posvete aktivnoj ulozi u kreiranju nastavnog plana i programa, njegovoj evaluaciji i implementaciji.

41

Najznačajniji pozitivni aspekti saradnje jesu:

učenici razvijaju veci nivo praktičnih veština

učenicima je lakše da odmah nađu posao nakon završetka škole

učešce poslodavaca u osmišljavnju ispita omogucava procenu postojecih stručnih kompetencija.

Razvoj strategije, odnosno planaNakon procene i utvrđivanja onoga što želite da postignete kroz vaše aktivnosti uključivanja poslodavaca, treba da razmotrite šta je potrebno isplanirati i realizovati. U interesu vam je da osigurate da ce aktivnost, odnosno aktivnosti doneti uspeh, tako da ce biti potrebno vreme da se izradi plan ili „strategija“.

Strategija ili plan ne treba da bude kompleksan ili dugačak dokument. Međutim, tu treba precizirati šta želite da postignete, odrediti praktične oblasti koje je potrebno obuhvatiti i druge ideje koje treba realizovati. Ovo može uključivati putne aranžmane, vece događaje koji se dovode u vezu sa aktivnošcu ili čak jednostavne detalje, kao što je broj sati tokom kojih učenik može biti radno angažovan tokom dana.

Izradom takvog dokumenta, imacete dosta korisnih informacija koje se mogu preneti poslodavcu i koje se takođe mogu koristiti za proveru onoga što je organizovano i onih detalja koje tek treba dalje organizovati.

Primer strukture takvog plana dat je u Aneksu A.

42

Primer 11:

Akademija za ugostiteljstvo i turizam, Tirana

Akademija za ugostiteljstvo i turizam u Tirani osnovana je da pruži podršku lokalnom ugostiteljskom sektoru time što poslodavcima daje kvalifikovano osoblje, a služi i kao most između poslodavaca i obučenih profesionalaca u oblasti ugostiteljstva i turizma. Akademija trenutno obučava osoblje recepcije, bara i restorana za jedan broj lokalnih hotela i regionalni lanac restorana. Akademija takođe pruža podršku poslodavcima ponudom kurseva „Treniraj trenera“.

Jedan od najvecih izazova za akademiju je razumevanje jaza koji postoji između onoga što poslodavci očekuju i sposobnosti mladih ljudi kada dođu na radnu praksu ili učestvuju u aktivnostima obuke na radnom mestu. Pored toga, mladi ljudi imaju slabu percepciju onoga što privreda može da ponudi, ali ipak postoji povecano interesovanje poslodavaca da unaprede profesionalizam svog osoblja, te sada postoji bolja ponuda paketa pogodnosti kako bi se privukli motivisani mladi ljudi.

45

KONTAKTIRANJE POSLODAVACA PRONALAŽENJE ZAINTERESOVANE PUBLIKE

Jako je dobro imati plan, ali treba uložiti vreme i napor u kontaktiranje sa poslodavcima, dobijanje njihovog inicijalnog pristanka, a onda i razvoj dugoročnog odnosa. Ako ne pazite, možete izgubiti mnogo vremena i truda u pokušajima da razvijete ove važne veze. Naredni deo predstavlja neke ideje o tome kako se može postici strukturiran pristup dobijanju pristanka poslodavca. Predstavljen je kao pristup koji se sastoji od pet koraka:

Korak 1: Stupanje u kontakt i uključivanje organizacije

Korak 2: Razvoj odnosa

Korak 3: Priprema učenika i kolega

Korak 4: Realizacija aktivnosti

Korak 5: Provera rezultata, naknadne aktivnosti i evaluacija

46

Korak 1. Stupanje u kontakt i uključivanje organizacije

Prvi korak je da se uspostavi odnos sa poslodavcem. Ovo podrazumeva kontaktiranje prave organizacije i prave osobe, odnosno pravih osoba kako bi se realizovalo uključivanje poslodavaca:

Saznajte sve što možete o organizaciji.

Da li je ovo prava kompanija, odnosno organizacija za stupanje u kontakt?

Obavite svoje istraživanje. Koristite internet ili lokalne medije da biste saznali sve što možete o kompaniji, odnosno organizaciji.

Napomene:

Pitajte kolege da li škola vec ima veze sa ovom organizacijom.

Treba da znate da li je drugo osoblje u vašoj školi ili su možda druge stručne škole koje imaju iste stručne predmete sarađivale sa istim poslodavcem.

Napomene:

Razmislite ko je najbolja osoba za stupanje u kontakt.

U malim kompanijama, odnosno organizacijama, preporučljivo je stupiti u kontakt sa menadžerom.

Pozovite ih kako biste potvrdili puno ime i prezime te osobe i kontakt podatke, kao i odgovarajuce vreme za razgovor.

Napomene:

U velikim kompanijama, odnosno organizacijama, postoji nekoliko ljudi sa kojima biste mogli da stupite u kontakt.

Menadžer za ljudske resurse, odnosno osobljeGeneralni direktor

Napomene:

Primeri iz srednjih stručnih škola u zemljama Zapadnog Balkana pokazuju kako su poslodavci direktno uključeni u proces obrazovanja u srednjim stručnim školama. Svaka od ovih škola razvila je neki specifičan oblik saradnje, ali sve imaju isti cilj – da bolje obrazuju i osposobe učenike za određene poslove.

Primer 12:

Stručna škola Tafil Kasumaj, Dečani

U stručnoj školi Tafil Kasumaj u Dečanima, nastavnici stručnih predmeta stupaju u kontakt sa bivšim učenicima i bivšim nastavnicima koji sada rade i vode neke od kompanija koje odgovaraju njihovim programima stručnog obrazovanja. Ovo predstavlja jednostavan i efikasan način pristupa poslodavcima i razvijanja efektivnih odnosa.

47

Primer 13:

Srednja rudarska škola, Tuzla

Rudarska škola je osnovana 1956. godine na zahtev rudnika „Kreka“, kao glavnom institucijom za obuku buduce rudarske radne snage. Do 1992. godine, rudnik je imao veoma blisku saradnju sa školom. Međutim, ovaj odnos je poremecen u periodu između 1992. i 2010. godine.

Zahvaljujuci naporima škole, uspostavljen je novi dijalog sa rudnikom „Kreka“, kao i sa drugim rudnicima i poslodavcima u toj oblasti. Cilj ovog rada bio je da se pomogne u uspostavljanju novog pripravničkog programa za rudare koji ce pomoci mladim ljudima da dobiju zaposlenje u ovom sektoru.

Da bi se uspostavio ovaj novi program, škola je sklopila saradnju sa širokim spektrom partnera na projektu. Aktivnosti su obuhvatile:

saradnju sa roditeljima da bi im se objasnilo šta pripravnički program ima u ponudi

finansiranje neophodne lične zaštitne odece i opreme za učenike

planiranje praktične obuke uzimajuci u obzir gde učenici žive

saradnju sa sindikatima u okviru kompanija poslodavaca

izradu „Memoranduma o razumevanju“, koga potpisuju i škola i poslodavac, kako bi se osiguralo da partneri razumeju svoje obaveze

organizaciju prevoza za učenike.

Škola je insistirala na tome da se poslodavci obavežu da zaposle samo lica sa odgovarajucim obrazovanjem stečenim iz Rudarske škole prilikom zapošljavanja novih kadrova, kao što je propisano Zakonom o rudarstvu.

Kao rezultat ovog rada, škola je bila u mogucnosti da poboljša segment praktične obuke programa tako što je učenicima omogucen direktan pristup savremenoj opremi i proizvodnom procesu. Učenici su takođe stekli praktična znanja na samom izvoru i radne navike, tako se pripremajuci za buduci rad u struci.

48

Primer 14:

Srednja stručna tehnička škola Gorgi Naumov, Bitolj

Srednja stručna tehnička škola Gorgi Naumov u Bitolju je prvi kontakt sa poslodavcima ostvarila putem ličnih kontakata. Ova saradnja je dalje unapređena sastankom vodeceg nastavnika stručnih predmeta u okviru relevantne predmetne oblasti sa poslodavcima. Poslodavci su obavešteni o tome šta je školi potrebno obzirom na svrhu posete radnom mestu, kao i o željenom periodu realizacije posete, specifičnim potrebama učenika, detaljima putovanja, načinima obezbeđivanja hrane, osiguranju učenika u slučaju povrede, kontakt telefonima itd.

Primer 15:

Srednja stručna škola „Vukadin Vukadinovic“, Berane

U srednjoj stručnoj školi „Vukadin Vukadinovic“ u Beranama, škola i poslodavci su zajedno zaključili „Sporazum o partnerstvu“, navodeci fokus, kapacitete i obaveze različitih partnera. To je pomoglo da se poboljša upravljanje aktivnostima sticanja radnog iskustva i obezbedilo da se te aktivnosti uklapaju u viziju škole u pogledu kvalitetne realizacije praktične obuke.

49

U buducnosti su planirane šire aktivnosti saradnje. Ovo uključuje dalje istraživanje mogucnosti koje mogu biti dostupne i u drugim delovima lokalnog tržišta rada, i pracenje otvaranja novih kompanija kako bi se identifikovale njihove buduce potrebe za radnom snagom. Od prošle godine, škola je počela da organizuje „Dane otvorenih vrata“ kako bi omogucila poslodavcima da posete školu i saznaju više o tome šta škola može da ponudi. Plan je da ovo postane redovan događaj.

Pripremite informacije koje ce poslodavac želeti da zna. Mnoge od njih cete imati kada budete izradili plan, odnosno strategiju uključivanja poslodavaca.

Zašto želite da vam kompanija, odnosno organizacija pomogne?

Razmotrite kako se to uklapa sa ostalim aktivnostima u koje je škola uključena.

Napomene:

Kako bi, po vašem mišljenju, kompanija, odnosno organizacija mogla da vam pomogne?

Pričajte o predmetu, znanju i iskustvima koje želite da učenici steknu, bez pozivanja na specifične ishode učenja i komponente nastavnog plana i programa.

Napomene:

Šta želite da postignete partnerstvom?

Napomene:

Na koji način želite da sarađujete sa kompanijom, odnosno organizacijom?

Izbegavajte korišcenje obrazovnog žargona. Proverite da li je poslodavac upoznat sa uzrastom učenika.

Napomene:

Koliko vremena ce poslodavac morati da posveti ovom programu?

Budite jasni u pogledu tačnog vremena u toku dana, odnosno događaja. Pripremite raspored časova za poslodavce.

Napomene:

Mogu li i drugi poslodavci da se uključe, i ako mogu, koliko njih?

Ovo se može primeniti samo na vece organizacije.

Napomene:

Kakve prednosti ce kompanija, odnosno organizacija imati od partnerstva?

Istaknite pozitivne aspekte saradnje za poslodavca.

Napomene:

Korak 2. Razvoj odnosa

Kada je kontakt ostvaren, vreme je da se povežu aktivnosti. Sledeci koraci ce vas podržati u tome:

Vreme. Dajte sebi dovoljno vremena da obavite ovu fazu jer ce vaša kontakt osoba iz poslovnog sektora možda morati da se konsultuje sa kolegama čiji su dnevni rasporedi vec puni.

Planiranje. Ako je moguce, organizujte individualne sastanke sa poslodavcima jer to značajno utiče na krajnje rezultate. Pokušajte da održite sastanke u školi kako bi se poslodavci upoznali sa okruženjem. Ako imaju vremena, pokažite im školu kako bi mogli da vide gde ce se održati aktivnost.

50

Razgovarajte o njihovim potrebama. Razgovarajte o tome koji resursi ce im biti potrebni za realizaciju aktivnosti. To bi se moglo odnositi na raspored u prostoriji ili materijale za potrebe jednostavnog razgovora ili prezentacije ili zdravstveno-bezbednosne zahteve ukoliko učenici dolaze u posetu radnom okruženju. Porazgovarajte o tome koja su njihova očekivanja. Potvrdite vreme održavanja sesija na osnovu vremena koje oni mogu da posvete tome.

Podrška poslodavcima. Nadamo se da ce poslodavci biti srecni da rade sa učenicima i smatrati to delom njihovog ličnog i profesionalnog razvoja. Oni mogu biti veoma vešti u svojoj oblasti, ali oni nisu nastavnici. Pružite im maksimalnu mogucu podršku tokom procesa planiranja i razvoja. Pomozite im da osmisle svoje sesije i ponudite im korisne savete o tehnikama i pristupima koji ce uključiti učenike. Uostalom, radite sa njima svaki dan, te im prenesite svoja iskustva i znanja.

Učinite stvari jednostavnim. Izbegavajte korišcenje obrazovnog žargona. Objasnite što jednostavnije ono što vaši učenici treba da nauče. Onda možete raspravljati o terminologiji, rečniku i konceptima koje želite da poslodavci koriste tako da učenici mogu da vide veze sa ostalim delovima svojih predmeta.

Budite jasni u pogledu naziva i titula. Pitajte svoje poslodavce kako žele da se predstave učenicima, vodeci računa da koriste prava imena, pozicije itd. Razjasnite takođe način na koji ce se obracati vama pred učenicima.

Budite jasni u pogledu uloga. Uverite svoje poslodavce da nece biti sami i zaduženi za grupu učenika – ako to nije ono što ste se dogovorili. Neka znaju da cete vi ili drugi predstavnici škole biti tu da pružite podršku i da ste vi osoba koja ce biti odgovorna za regulisanje ponašanja svojih učenika. Gde je to moguce, dajte poslodavcima mogucnost da upoznaju učenike pre same aktivnosti.

Dokumentujte ono što ste dogovorili i isplanirali. Polazna tačka za planiranje aktivnosti je upotreba kontrolne liste kako biste se uverili da ništa nije prepušteno slučaju. Izradite „ugovor o projektu“. Vecina poslodavaca smatra organizaciju, planiranje i realizaciju aktivnosti projektom. Postojanje ugovora o projektu pomaže da svakome bude jasno šta se dešava i zašto, ko je odgovoran za šta i do kada. Alternativno, možda ce vam biti prihvatljivo da sve informacije stavite u email.

51

Primer 16:

Srednja stručna škola, Tešanj

Srednja stručna škola u Tešnju otpočela je svoje partnerstvo sa poslodavcima pre desetak godina i napravila prve korake ka saradnji sa poslodavcima na lokalnom tržištu rada.

Ovo je počelo sa kompanijom „Mann-Hummel“ iz Tešnja. Dogovoren je sastanak sa rukovodstvom kompanije gde su predstavnici škole predstavili svoje ideje za saradnju. Ubrzo nakon toga, obe strane su potpisale sporazum o saradnji, koji je definisao zajedničku mapu aktivnosti, tj. akcioni plan i obaveze obe strane.

Škola je preuzela obavezu da obuči 180 kvalifikovanih radnika metalne struke za kompaniju (preradu i rezanje metala) u periodu između 2010. i 2018. godine. Potreba poslodavaca za svežom radnom snagom ogledala se u starosti svojih postojecih radnika (prosečna starost od 55 godina). Za školu je ovo predstavljalo veliki izazov, jer je trebalo pripremiti učenike za zapošljavanje kod takve prestižne kompanije koja spada u najuspešnija preduzeca u Bosni i Hercegovini.

Škola se obavezala da ce pružiti stručnu, visokokvalitetnu obuku učenicima u saradnji sa poslodavcem i pripremiti ih za rad u kompaniji. Obuka je sprovedena i u školi i na radnom mestu, tako da su naši učenici mogli da steknu neophodna znanja, veštine i kompetencije koje je zahtevao poslodavac. Nastavni plan i program osmišljen je u skladu sa lokalnim potrebama (30 odsto nastavnog programa je promenjeno). Škola je sada ponosna što je imala priliku da obezbedi posao za oko 80 učenika u partnerskoj firmi.

U skorije vreme, vodeci se ovim uspehom, uspostavljena je saradnja sa još deset poslodavaca. Oslanjajuci se na ranija, pozitivna iskustva, poslodavci i škola su potpisali ugovore o saradnji. Aktivnosti sada uključuju niz različitih vrsta saradnje sa lokalnim kompanijama, uključujuci razmene učenika, radne projekte, saradnju na nivou lokalne zajednice itd.

Saradnja sa partnerima dovela je do bolje saradnje sa roditeljima i učenicima iz šireg područja, kao i sa drugim institucijama i organizacijama, ali i nevladinim sektorom. Škola je stekla bolju reputaciju i postala prepoznatljiva širom Bosne i Hercegovine.

Broj učenika koji se upisuju u školu sada raste, a interesovanje za novim zanimanjima i stručnim predmetima koji se nude partnerima jeste takođe u porastu.

52

Školi pomaže Školsko savetodavno vece, koje su osnovali poslodavci, lokalna zajednica i agencija za zapošljavanje. Zahvaljujuci ovoj saradnji, uspostavljeno je partnerstvo sa školom iz EU (iz Velenja, Republika Slovenija), što omogucava učenicima sa IV nivoa, koji se školuju za zanimanja tehničara mehatronike i IT tehničara, da dobiju obuku u oblasti modernih tehnologija.

Učenici imaju priliku da dobiju besplatnu obuku nakon završetka druge godine u školi. Nakon završenog školovanja u Sloveniji, učenici dobijaju sertifikat Europass, a po povratku u svoju zajednicu, od njih se očekuje da doprinesu razvoju zajednice sa novim znanjima i veštinama.

U početku je glavna prepreka uključivanju poslodavaca bio nedostatak poverenja poslodavaca koji nisu imali dovoljno poverenja u obrazovne institucije. Kroz partnerstvo, škola je uspela da ih ubedi da saradnja može da dovede do rezultata koji su uzajamno korisni za sve partnere.

Kao rezultat ovog rada, škola je ostvarila nekoliko kontakata sa dodatnim partnerima, gde su prve korake u saradnji načinili članovi školskog osoblja. Kasnije, zbog uspešne saradnje sa kompanijom Mann-Hummel, druge kompanije su ponudile mogucnost saradnje. Školsko savetodavno vece je takođe pomoglo u uspostavljanju ovih veza.

53

Primer 17:

Srednja ekonomska škola „Ymer Prizreni“, Priština

Osoblje u školi je organizovalo „Programe profesionalnog stažiranja“ zajedno sa sedam domacih kompanija u regionu Prizrena. Svi programi stažiranja bili su iz oblasti ekonomije, što je učenicima dalo priliku da steknu direktno iskustvo u radu sa nizom poslodavaca kojima su potrebne ove veštine.

Učenicima je bilo veoma korisno da vide kako se stvarno radi u okviru preduzeca. Videti rad, proizvodnju, i radnu kulturu bilo je veoma korisno za učenike i pružilo im je opštu perspektivu o tome kako izgleda baviti se svakodnevnim radom.

Da bi uspostavila ovu uspešnu saradnju, škola je morala da se osloni na posvecenost i dobru volju uključenih poslodavaca, te je stoga posebna pažnja posvecena organizaciji i efikasnom upravljanju ovim odnosima.

Škola sada planira da proširi svoj program kako bi vecem broju učenika obezbedila mogucnost sticanja radnog iskustva, i kako bi osigurala da program stažiranja postane tekuci i stalni deo njihovog stručnog obrazovanja i obuke.

54

Korak 3. Priprema učenika i kolega

Učenici treba da budu svesni onoga što mogu da očekuju od aktivnosti i kako to pomaže njihovom procesu obrazovanja. To može biti kroz individualnu nastavu sa grupom učenika ili zajedničkim radom. Ako se to radi zajedničkim radom, možete dati uputstva drugim nastavnicima koji su istovremeno uključeni u taj proces. Tražite od volontera da dočekaju posetioce i da ih isprate do i od mesta gde se održavaju aktivnosti. Isto tako, ako se organizuje poseta prostorijama poslodavca, prisustvo kolega, odnosno volontera koji vam mogu pomoci može obezbediti nesmetan tok događaja.

Obezbedite učenicima pločice sa njihovim imenima kako bi poslodavci lakše komunicirali sa njima. Moracete da upoznate svoje kolege sa sadržajem i ciljem aktivnosti kako bi po potrebi mogli da pruže podršku učenicima.

Ako realizujete složeniju aktivnost, vrlo je verovatno da ce vam trebati podrška kolega. U fazi planiranja, posvetite vreme i resurse informisanju i pripremi kolega za ono što treba da urade. Ovo bi trebalo da se odnosi na svrhe i ciljeve aktivnosti, vremenski plan i omoguci im da shvate šta želite da postignete tom aktivnošcu. Takođe bi trebalo da iskoristite ovo vreme da biste istražili kako učenici povezani sa vašim kolegama takođe mogu imati koristi od planiranih aktivnosti.

Korak 4. Realizacija aktivnosti

Uz dobru pripremu, aktivnost bi trebalo da teče glatko. Međutim, uvek vredi dva puta proveriti sledece:

Da li imate prave kapacitete i materijale potrebne za realizaciju aktivnosti?

Da li je neko spreman da dočeka i pozdravi posetioce iz oblasti privrede? Postarajte se da neko bude na recepciji da pozdravi vaše posetioce kada stignu. Ako je moguce, angažujte kolegu sa više pozicije.

Da li je obezbeđeno posluženje? Ako aktivnosti traju ceo dan, ručak je idealno vreme da se uradi brza revizija. Kako je sve proteklo iz ugla vas kao nastavnika? Kako je sve proteklo iz njihovog ugla? Ako ih ima, koje povratne informacije ste vec dobili od učenika? Postoji li nešto što treba promeniti u popodnevnoj sesiji?

Da li imate fotoaparat? Koristite fotoaparat za snimanje događaja. Fotografije ce biti korisne kasnije za biltene, sajt škole, izložbe, itd., što ce biti od koristi i za školu i poslodavca.

55

Korak 5. Provera rezultata, naknadne aktivnosti i evaluacija

Provera rezultata

Kada se aktivnost završi, poslodavci ce želeti da porazgovaraju o tome kako je sve proteklo i da li je ono što su oni uradili bilo uspešno.

Imate mogucnost da zamolite poslodavce da popunite formular sa povratnim informacijama, jer to pokazuje da ste zainteresovani za nastavak najboljih praksi i stalno poboljšanje onoga što radite. Iskoristite priliku da prodiskutujete o mogucnosti buduce saradnje sa školom kako bi oni taj predlog mogli da odnesu nazad u kompaniju i da naprave planove za buducnost.

Prepoznajte doprinos poslodavaca uspehu aktivnosti i, ako je moguce, zamolite višeg člana osoblja da im dodeli zahvalnice, ili, u krajnjem slučaju, pošaljite zvanično pismo pojedincu i njegovom ili njenom poslodavcu, zahvaljujuci im na njihovom vremenu i posvecenosti.

Na kraju, pitajte poslodavce da li bi im odgovaralo da napišete izveštaj ili članak o njihovoj aktivnosti za bilten, odnosno sajt škole ili lokalne medije. Ako to uradite, obavezno im dajte priliku da pregledaju i daju svoje komentare na članak pre nego što bude objavljen. To ce podici svest kod roditelja i lokalne zajednice o vašim partnerskim aktivnostima sa poslodavcima. To ce takođe podici profil organizacije poslodavca i ojačace prednosti partnerstva za poslodavca.

Primer 18:

Stručna škola Ali Myftiu, Elbasan

Škola Ali Myftiu sarađuje sa velikim brojem lokalnih kompanija i preduzeca kako bi učenicima 12. i 13. razreda obezbedila nastavu zasnovanu na razvoju

veština i stručno usavršavanje kroz programe stažiranja. Svaki program stažiranja učenicima pruža mogucnost pohađanja 15 sati nastave nedeljno u lokalnim radnim sredinama.

Kada se nađu na radnom mestu, učenike prate i procenjuju njihovi nastavnici stručnih predmeta. Formalna evaluacija se takođe sprovodi na kraju programa stažiranja, pri čemu se od poslodavca traži da dostavi povratne informacije i komentare.

56

Od početka sprovođenja programa, škola je primetila povecanje sposobnosti koje su učenici bili u stanju da razviju pored povecanja mogucnosti za zapošljavanje.

Da bi uspostavila partnerstva sa lokalnim poslodavcima, škola je inicirala dijalog da bi se konačno uobličili detalji o tome šta su poslodavci u obavezi da ponude i podršci koju ce škola obezbediti. Ovo je dokumentovano u formi formalnog sporazuma između dve strane.

Naknadne aktivnosti

Pokušajte da organizujete telefonski sastanak sa poslodavcem, odnosno poslodavcima ubrzo nakon aktivnosti kako biste je detaljnije revidirali osvrtom na nju. Da li je osecaj bio obostran da je aktivnost ispunila ciljeve? Kako znate? Koje povratne informacije ste dobili? Da li je to nešto što biste mogli razviti i ponoviti u buducnosti?

Takođe, treba razmotriti mogucnost traženja povratnih informacija pojedinačnih predstavnika poslodavca koji su učestvovali u aktivnostima. Ovo vam može pomoci da se osigura da sve buduce aktivnosti budu promovisane na osnovu njihove vrednosti za poslodavca, isto kao i na osnovu vrednosti za školu i učenike. Distribucija jednostavnog upitnika predstavnicima poslodavaca koji su učestvovali može pomoci u tome. Primer upitnika nalazi se u Aneksu B.

Evaluacija

Bilo bi odlično podeliti rezultate evaluacije sa poslodavcem kako bi ih poslodavac dalje podelio sa menadžmentom i drugim kolegama. To zaista stvara pozitivan uticaj i čini da se oni osecaju vrednovanim zbog vremena, energije i resursa koje su uložili u aktivnosti vaše škole.

59

REZIME KLJUČNI DETALJI KOJE TREBA ZAPAMTITI

Kroz ovaj vodič smo istražili nekoliko jednostavnih tehnika i procesa koji mogu pomoci u razvoju aktivnosti uključivanja poslodavaca koje u velikoj meri mogu da unaprede iskustvo učenja vaših učenika. Na prvi pogled može izgledati da neke od ovih aktivnosti zahtevaju od vas mnogo dodatnog rada tokom inače preopterecenog dana. Međutim, pažljivim planiranjem i uz malo napora i vaši učenici, a i vi sami, oseticete ogroman pozitivan uticaj.

Neke od ideja za aktivnosti ce zahtevati posvecenost tima nastavnika i poslodavaca. Ostale su relativno jednostavne za organizaciju, odnosno uključuju dolazak lokalnog poslodavca da razgovara sa vašim učenicima. Zbog toga je preporučljivo da za početak krenete sa jednostavnim aktivnostima, a onda, kada steknete neko iskustvo i kontakte, napredujete ka aktivnostima koje su više tehničke prirode i zahtevaju više vremena.

Kao jednostavan rezime, zapamtite sledece ključne tačke:

1. Definišite svoje ciljeve. Budite jasni po pitanju toga šta želite da postignete kako za učenike, tako i za školu. Ali, ne zaboravite da u obzir uzmete i koristi za poslodavca. Vaše školske aktivnosti mogu biti značajan alat za lični razvoj zaposlenih.

2. Budite maštoviti prilikom pronalaženja svojih poslovnih kontakata. Lokalni telefonski imenik ili internet ce, naravno, biti dobro mesto za početak, ali ne zaboravite da vaše kolege, roditelji i druge lokalne mreže mogu biti koristan način da se dobije prilika. Društveni mediji takođe mogu igrati važnu ulogu. Na duži rok, društveni mediji mogu da pomognu da se objavi vaš rad sa lokalnim poslodavcima.

3. Planirajte, pregledajte i ponovo planirajte. Vi cete želeti da osigurate da vaše aktivnosti uključivanja poslodavaca donesu uspeh školi, učenicima i poslodavcu. Zbog toga, treba da izdvojite dovoljno vremena za detaljno planiranje tih aktivnosti. Pregledajte svoj plan sa kolegama i poslodavcem, odnosno poslodavcima, kako biste proverili da li su svi zadovoljni onim što je predloženo i da li znaju šta treba da rade.

60

4. Objavite ono što ste postigli. Objavljivanjem dostignuca svojih učenika i uspeha aktivnosti uključivanja poslodavaca, poslodavci se brzo mogu uveriti u dimenziju obostrane koristi od rada sa školama. To takođe može da podstakne i druge poslodavce da se uključe.

5. Razmotrite i nadgradite uspeh. Razmotrite šta ste učinili kako biste uvideli kako se buduce aktivnosti mogu unaprediti. Nastojite da dobijete povratnu informaciju od poslodavca da bi iskustvo bilo pozitivno i za njih.

ALATI KOJI VAM MOGU POMOĆI VAŠI DOKUMENTI ZA PLANIRANJE

Aneks A:

Model strategije/Dokument za planiranje

Glavne osobe za kontakt Podaci o nastavniku Podaci o poslodavcu

Puno ime i prezime

Adresa škole/radno mesto

Telefon

Glavna email adresa

Alternativna email adresa

Mobilni telefon

Adresa na poslu

Najbolje vreme za kontakt

Najbolji način kontakta

Pomocne osobe za kontakt Podaci o nastavniku Podaci o poslodavcu

Puno ime i prezime

Radno mesto

Telefon

Glavna email adresa

Alternativna email adresa

Mobilni telefon

Adresa na poslu

Najbolje vreme za kontakt

Najbolji način kontakta

Detalji o projektu

Koja je aktivnost u pitanju?

Sa kojim predmetima je povezana?

Koji su ciljevi aktivnosti za poslodavca (i zaposlene)?

Kog su uzrasta učenici?

Koliko učenika učestvuje u aktivnosti?

Šta ce poslodavac raditi?

Šta ce škola raditi?

Koje resurse poslodavac donosi sa sobom?

Kakav prostor ce poslodavcu biti potreban ukoliko bude posetio školu?

Kada ce se održati aktivnost?

Da li ce poslodavcu trebati mesto za parking?

Da li poslodavac ima bilo kakve specifične potrebe u pogledu ishrane ili druge potrebe?

Akcioni plan:

Aktivnost Ko Do kada Komentari

Aneks B:

Model formulara za ocenu poslodavaca

Da bismo razmotrili i osmislili svoje (školske) aktivnosti uključivanja poslodavaca zajedno sa vama, cenili bismo vaše mišljenje i komentare u vezi sa nedavnim aktivnostima u kojima ste vi i vaše kolege učestvovali.

U potpunosti se slažem

Slažem se Ne slažem seUopšte se ne slažem

Dovoljno vremena je izdvojeno za razvoj partnerstva, odnosno aktivnosti.

Planiranje partnerstva, odnosno aktivnosti izvedeno je na efektivan i efikasan način.

Razumeo sam kako moje, odnosno naše učešce može pružiti podršku učenju učenika.

Aktivnost je pomogla da se podigne svest o:

mojoj kompaniji/sektoru/radu/načinu rada

mojoj ulozi na poslu i odgovornostima

veštinama, kvalifikacijama i iskustvu koje je potrebno u mojoj profesiji.

Ova aktivnost mi je pomogla u daljem razvoju:

poslovnih mogucnosti u mojoj kompaniji, odnosno sektoru

u profesionalnom, odnosno ličnom smislu

mog znanja, odnosno razumevanja školskog okruženja i obrazovnog sistema

mog samopouzdanja u razgovoru i radu sa mladima.

Na koji drugi način biste mogli da pružite pomoc školi u pogledu aktivnosti uključivanja poslodavaca?

ZAHVALNICABritish Council želi da se zahvali svim nastavnicima, direktorima škola, administratorima i stručnjacima u oblasti privrede koji su se dobrovoljno odrekli svog vremena da bi učestvovali u pisanju ove publikacije.

Vodič je napisao David Turnaj iz Evolution Partnerships, uz podršku Iskre Maksimovic.

Izrađen je u okviru projekta „Uključivanje poslodavaca i reforma stručnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu“, koji je finansiralo Britansko ministarstvo spoljnih poslova, a sprovodi ga British Council.

© British Council 2016.

British Council je vodeca međunarodna organizacija za obrazovne i kulturne odnose iz Velike Britanije.

© British Council 2016. British Council je vodeca međunarodna organizacija za obrazovne i kulturne odnose iz Velike Britanije.

www.britishcouncil.rs