hrono nutricijaprogram ishrane

HRONO NUTRICIJAProgram ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacijanajsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije,biohemije i biofizike.Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstvenpo tome to pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinuistovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijimsvetskim centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice umnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno medicine koja se baviusporenjem procesa starenja. Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:HRONOISHRANA dr GIFINGNa cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovogorganizma, jer je to znanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratkovreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica idobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se mogu primeniti na svimgeografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.Naroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutarporodice i to se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju daimaju dug i zdrav ivot.Oni koji su oboleli od naeih savremenih bolesti metabolizma za 10do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera.Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramopridravati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.Rezultati pokazuju 100%

uspeha kod svih onih koji su se potrudili danaue osnovne fizioloke procese.Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica iodredjivanje koliina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti.Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki ovek dobije znanje1 koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, matovitost isnalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodnedijagnostike procedure u cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenogstanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih pregleda i kontrolapratimo postignut rezutat.Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javljatakozvani jo-jo efekat (gubljenje-vraanje teine), a metabolikiporemeaji se trajno reavaju. Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre voljeda se malo ui i da se znanje primeni. Onaj ko naui ove principe imaobavezu da obui najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i dase osea dobro to je jo nekom pomogao!Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da sebavi preventivom, odnosno spreavanjem nastanka bolesti.Uz program, na tim lekara preporuuje odredjenu kombinacijuvitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo premarezultatima ciljanih dijagnostikih procedura, a preparati se nabavljajuu svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru, uvaju pankreas od metabolikih oscilacija i omoguavajutrajnost postignutih efekata. Novo u programu je individualnasuplementacija prema morfotipu tela.Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskoglekara Alain Delabosa,

koji je registrovao svoj program 1986. godine.Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u naem centruprimenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od 2005.godine.Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo danapravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovajprogram u potpunosti odgovara naem prosenom oveku, zato smoga i registrovali u ovom obliku.Moja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovogprirunika, jer ete sigurno promeniti neke ranije steene navike inauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje semoe pojaviti u toku programa.2 dr Ana GifingPria o masnom tkivuSvaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektnoorganizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi ioslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnimenergetskim potrebama.Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da gaimamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svakivei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim ihormonskim poremeajima i bolestima.Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline ieere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skorosvakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama penici,heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom brojupovra).Masne elije su dobro opremljene elije za ovu

ulogu i imaju vrlo napredan iosetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti. Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiselinepreuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikihmolekula, poznatih kao trigliceridi.Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina,hormona koga lui naa guteraa (pankreas).im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masneelije dobijaju komandu: skladiti! Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu,niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti seukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavljasvaku drugu njenu aktivnost. Masna elija zapoinje fazu stvaranja masti,koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti3 U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionieperfektno, sve dok je na dnevni ritam normalan.Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam jeukratko sledee: budjenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije doponoi; unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 8h i 20h...Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne trimaksimuma (tkz. pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatimnakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje, alipodvlaimo da efekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3sata

nakon unosa bilo koje hrane.Nakon tog odredjenog vremena,u proseku 3 sata nakon uzimanjahrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinjepripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se zove lipoliza.Ovo oslobadjanje masnoa iz masnih elija se deava dalekointenzivnije i bre, ukoliko postoji vea potreba za energijom(kretanje, fizika aktivnost).Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.Zato? Ili jedemo esto u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemoobroke. Ni jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata!O ovome e jo biti govora malo kasnije.teta od uzimanja grickalicaZa aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletanobrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo.Tada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza,odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obrokaprouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava dasmramo do neke eljene teine.Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimounosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacijau telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno grickanje izmedju obroka.4 Na alost, danas je ovo jedan od najeih poremeaja u navikama kodsavremenog oveka.Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ili bilo koju grickalicu van

regularnog obroka, ali ovo seodnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i drugo.Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece?Zato danas postoje veoma gojazna deca?elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Oveelije imaju ogroman potencijal za umnoavanjem. Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih iupravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebeskladitenja masti.Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potrebaza skladitenjem te stvorene telesne masti je velika.Deije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije uivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, uglavnom u odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine,naprotiv, deca koja su bila debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 80%sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom dobu.Masne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona imetabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije uivotu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai ivotni vek.Kod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbogpoveanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena.Ovi ljudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie

negovrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok pritisak,eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo).Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosnopankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri beli eer, utieer, med, itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica,pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i hidrogenizovanebiljne masnoe (a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu,posnim kolaima i dr.).5 Napici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom (ili vetakimzasladjivaem) menjaju na ciklus skladitenja i oslobadjanja masti, vonisokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedjuobroka... posebno dijet pia, verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj 1.eerne bolesti u Americi u deijem uzrastu, ali o tome emo kasnije.Preskakanje obrokaPored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani jepreskakanje obroka.U naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima isledeih izjava: ne veeram uopte jer je to zdravije; ujutru jedem samovoe; pojedem do 2 kg voa svaki dan; nikad ne stignem da ruam; uoptene jedem meso, najsladje mi je da jedem uvee u 11.. itd... sve ovo nijedobro, uopte nije dobro!-u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad jeprimitivni ovek bio lovac i kad nije imao mnogo razliitih namirnica usvakodnevnoj ishrani. Svakako je dolo do odredjenih minimalnih promena ugenetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog naina ivota (kad jesamo lovio) u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih

kultura.Voe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu moglida nabave meso. S druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom suosim mesa jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov organizam pomaloi polako prilagodio na takvu vrstu hrane.Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama.Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer semenjao i nain ivota i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa stvara odlinuenergiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko optereenjeorganizma od mesa.Ipak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Zafunkcionisanje srca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je poeljno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, pozakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h, ali o tome e mnogo vierei biti kasnije.Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doruak (najveibroj), ili uzimaju veoma malu koliinu hrane ujutru,ili samo voe (totakodje esto ujemo). O ovome danas naunici znaju skoro sve ine postoji vie ni najmanjasumnja u opravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskihnamirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona6 budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenje insulinanajaktivnije.U tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada senajbolje oseamo, organizam priprema energiju za sve nae dnevneaktivnosti.ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kodmnogih ljudi ak i vei pad eera.-Iako moda i ne oseamo

nikakvu glad, na eludac i ceo digestivnisistem se sprema da primi hranu, pa poinje sa predodredjenimizluivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranjuneophodne energije za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).ta mi uradimo ?Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jomnogo gore od toga popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem) i timebukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jestadipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervineophodne energije za rad organa.Zato je to tako? Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje triputa na dan), jedini nain da preivi, bila je jedna prirodnakarakteristika masnih elija: izazivanje automatskog zaustavljanjaaktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bipostajali samo sintetiui enzimi, to jest materije u organizmu kojesu bile sposobne da i od najmanje bobice ili voke koja bi se pojela, naprave neohodne energetske zalihe, odnosno mast.Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetrei svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svimzadatim uslovima.Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrananije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje7 kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utedeenergije.Znai,nakon jednog

preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije(pa makar to bio i list salate ili jabuka), viestruko se iskoristi, aostatak sauva i uskladiti, bazalni metabolizam se uspori, jer je sveto deo prirodnog nagona za preivljavanjem ljudi.Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicinaima brojne dokaze da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jernikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vie od 815 milionaljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili viegojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnojmedicinskoj praksi.Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernomvidjenju posta sa unoenjem namirnica kao to su bilji sir gauda ili biljni sirtrapist, razne pite od krompira, posnih kolaa, biljnog laga itd... moe serei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i duha.Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu,opravdano i u medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnimdijetama);post treba da podrazumeva manji kalorijski unos(nikako nepodrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga -biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitamaili sojinim niclama), konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd.Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanje kuvanju iisprobavanje brojnih poslastica...Jer nakon perioda posta, u praksi senajee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da suizgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od prethodno,pre-posta izmerenog nivoa.Takodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma

je zapravo post kojipodrazumeva unoenje samo vode u trajanju od 1 - 3 dana, najvie 5 dana;posle ega treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice,ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje odstrane lekara.Kako se mast oslobadja iz masne elije?Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas,takodje i otputa mast koju je prethodno uskladitilo.Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskogorganizma.8 Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velikemolekule, koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovurezervoari.Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove(trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postojinikakva magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do toga da masnaelija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne). Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji jeodgovoran za razlaganje triglicerida.Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosnoadipocitu, ali je potpuno neaktivna, sve dok je hormon insulinprisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom aktivnou, hormoninsulin direktno blo kira enzim lipazu!Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi napravljenju energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iztih naih masnih rezervi ne funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijskamogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, aponavljamo,

on je maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon svakogposlednjeg zalogaja koji smo pojeli.Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravoonog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin inoradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se otputaju u najveojmeri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota, hladnoa,fizika agresija, mentalni stres...). Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul trigliceridau manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrataadipocita, te se ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv.Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo sluekao miino gorivo.Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energijukoja im je ponudjena,-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku,pa e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti oveelemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride iuskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.9 Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jednaogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravomasno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, kojise veoma teko uklanja.Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma sutvrdokorne za uklanjanje.Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinihenzima direktno pretvaraju u trigliceride, tada se oni nazivajuserumski trigliceridi

i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. Kad supovieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne postoji fizikaaktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola jesiguran znak patnje nae jetre, kao i guterae,odnosno pankreasa.NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJEMINIMALNO 3, OPTIMALNO 4 SATA!Pravo vreme za vebanjeKao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energijeneophodne za rad srca i miia.Ali, masno tkivo ne elimie iz organizmani na koji nain nagomilanu mast. To rade nai miii.. oni suosnovnamaina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu zakretanje.Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miiei masne naslage e se prirodnim putem smanjivati.Poznato je da postoji odredjen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnuzatitu od svih poremeaja u metabolizmu masti, to se zovegenetskipolimorfizam,pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, onimogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tommogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikomprincipu.Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja,poevi od ivotne dobi izmedju 55-60 godina,pa bez obzira na tokoliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijojdobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikimporemeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma.10 Efektivne fat-burning vebeIntenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga.

Naprotiv.Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.- Kad i kako se veba je takodje veoma bitno.Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizikeaktivnosti u hronobioloki ritam.Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elijespremaju da zaponu proces oslobadjanja masti.Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti.Znai,ne vebamo posle obroka i to najmanjesledea 2 sata .Sem to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unetehrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukolikoelimo da smramo.Iskoristimo prirodnonajaktivniji period za lipolizu, odnosnorazlaganje masnoa (nivo kortizolaujutru je najvii izmedju7 i 8 sati ,kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svihnaih ivotnih funkcija najvii. Najbolje vreme za vebu je ujutru,a pre doruka.Statistika kae: ljudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najveiprocenat onih koji imaju idealnu telesnu teinu. I to bez ikakve muke.Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka,pogreno je ujutru trati (to veina ljudi smatra veoma zdravim), jernaem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja dapostignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim naporima u tovreme. Statistika kae da je procentualno daleko vei broj iznenadnih smrtiusled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugodoba dana.11 Ostalitermini za vebanjesupre ruka ili pre veere, ali ovoposlednje je najgora alternativa.Najmanjeje

preporuljivovebanje posle 9sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je totim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a tovodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina oveprakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeajuimuniteta).Teke vebe (sprint, aerobik)brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata,odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do nizametabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vratamasnih elija i uvanjem zaliha masti (nae telo ove teke vebe prepoznajekao pretnju, a ne kao stimulans!), a s druge strane, akutan pad eerapoveava potrebu za unosom hrane.Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak dajekomandu da moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi iobezbedila neophodna energija za njihov rad.Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svi mehanizmi za processtvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi emo dobijati na teini,ak i ako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnogtreninga!Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osimto mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi, koji poinju da vebaju posavetima vidjenim na TV.Za eliminaciju masti, potrebno je vebati dueod pola sata u kontinuitetu i to sa najvie 50%maksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalnopotedeti ugljene hidrate iz rezervi tela.Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnogtrenera. Po mnogim istraivanjima,brzi hod (5,5do7,5 km/sat)

jedao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.ene treba da imajunajmanje 4 sata aktivne rekreacijeu toku jedne sedmice, mukarci 3 sata (ovo je zbog razlike univou testosterona u krvi).12 Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnjane spada u ovu priu (etam psa svaki dan, guram kolica, etam saprijateljicom po gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizikojaktivnosti)...Zato su mnoge dijete neuspene?Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete kojepreporuuju nedovoljno obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tetenego to daju korist. to su restriktivnije, to su tetnije. I to zbog vierazloga, to mentalnih, to fizikih.Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana,kako veina dijetskih reima, na alost, predlae. Idealna je u trajanju odnajmanje 40 dana (kao to bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vremepravoslavnog posta), jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi naovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobiajenikalorijski unos.ta se dogadja: ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svihdrugih naih vitalnih organa.Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo dafunkcioniemo odlino na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizakon bio. Bazalni metabolizam je koliina kalorija koju moramo uneti u tokudana da bi funkcionisali nai organi - srce, plua, creva, jetra,termoregulacija itd, bez aktivnosti miia.

Tada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini (to na alostpodrazumeva smanjenje miine mase i koliine vode iz elija), ili imamosmanjenje obima tela (to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminumasnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori odgarderobe, koja postaje komotna).Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da suispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unetehrane snaan okida stresa kod oveka??) i vratimo se veem, odnosnoprethodnom kalorijskom unosu.Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deavarelativno brzo u cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svihdrugih unutranjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednostbazalnog metabolizma ...13 Znai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika uovom periodu; tada dolazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimoizgubljeno, ve i dodamo malo masti na onu koliinu koja je postojala predijete.Bitno je znati koje namirnice dovode do nagomilavanja masti i vano jekako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.Najbolje je promeniti kompletno nain ishrane, napraviti pravu kombinacijuhrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je netonajlake to moemo za sebe da uradimo.Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa...

Aspartami drugi vetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina odprostog, brzog eera...ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem...nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unostakozvanog brzog eera koji treba da se metabolie. Sad odjednom postajuzbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do laneuzbune... Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajnou krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovodolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata naelijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. Aspartam je jedan odnajkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks kiselosti je 40,apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakimzasladjivaem. Ali, zaista USLOVNO !Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojojpie bez eera ili sugar free, UVEK postoji dodatak zasladjivaa kao to suaspartam, sorbitol, saharin, ciklamat itd.Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedinofruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.Takodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, STEVIA, to je biljniekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno jebazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets,odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba,

cerealija, skroba idrugog), to posledino doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera,14 odnosno, nae elije poinju odredjene metabolike procese u cilju zatiteenergije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi jeopet podstaknemo (zakljuavanje vrata adipocita). Takozvane trans-mastiPosebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, aradi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne(margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd...)Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna priunosu ovih namirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvorii sintetska grupa. Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasnomleko, pa je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogosu tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavajunivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL)holesterola. U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnicakoje sadre trans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korienja takvihnamirnica u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentutrans masti u namirnicama (manje od 2%).Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesimaprerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva,slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svimkonzervisanim namirnicama...Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje,

pekarskemasnoe itd...Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijskiproizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti veiod 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte).Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie hidrogenizovana biljnamasnoa, neka to bude signal za oprez (na alost, to emo videti na veomavelikom broju proizvoda, mi smo do sada u naim prodavnicama pronalisamo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih masti).Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcijaProteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, kojeobezbedjuju rast, odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, atakodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neurotransmitera itd..15 Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili neunosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miinotkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca iunutranjih organa, kao i imunog sistema.Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko 1g po kilogramu,mada po najnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko 1,6gpo kilogramu telesne teine.U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velikekoncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese,razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u oblikusuplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizmakod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.S druge strane,

miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade,ovo se naroito odnosi na funkciju sranog miia.Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srcebilo zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnoginutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani.Hrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jerto moe da bude vie korisno nego tetno.Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonovebolesti (ne zabranjeno, ve ogranieno) i druga ogranienja za sada nisupoznata.GojaznostGojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to suopereenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnihmaterija u crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih organa (jetra,pankreas, bubrezi), ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja ufunkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.Ali, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedjudebljine oveka i skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavnomalo poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije jedu onajgenetski materijal koji presudno odredjuje duinu naeg ivotnog veka.Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz St. Thomas Hospital uLondonu, koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenjablizanaca, dolo se do zapanjujuih rezultata o ponaanju genetskih zapisakako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.16 Rezultati su objavljeni u strunoj periodici (Lancet Medical Journal, presvega), a kasnije studije

su objasile i molekularno-bioloku strukturuproblema skraenja ivotnog veka kod gojaznih ljudi.Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraivakog Centra u Baton Rouge, (LA) jesa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona.Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na MedicinskomUniverzitetu u New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisikod nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako i kod gojaznih.Vrednost BMI (body mass index, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno jepredstavljao pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe), preko 30, bila je faktor u definisanju gojaznosti.Jedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraemivotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko20% bilo gojaznih (imale su BMI preko 30). Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunolokeanalize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnihzrnaca, koja se zove telomera, a poznata je po tome to predstavlja perifernideo hromozoma, molekula koji nosi na ukupan genetski materijal. Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna za duinunaeg ivota, tako to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odredjenuduinu.Kada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je prirodapodarila (najee izmedju 48 i 54 puta), elija dalje ne moe da se deli, jerse telomera potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu, tadadolazi do smrti organizma. Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazneene.Telomere gojaznih ena

su bile statistiki znaajno krae nego telomere enasa normalnom telesnom teinom.Kasnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna decaimaju krae telomere od svojih vrnjaka).Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvigojaznih ljudi nalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, akoga lue masne elije.17 Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skrauje telomere (ovo je slianmehanizam kao to i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovirezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas seogromna novana sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivugojaznosti uopte.S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L.Leibel kae, da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali dane moraju obavezno znaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni sa skraenimtelomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja mogunost da jevreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih ljudielije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcije smanjena, moe da seoekuje prosena duina ivota.Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su biligojazne, pa zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizikaapsolutno ne postoji. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kaonezavisna formacija. Ako ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoeimamo u normalnom procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manjenego to treba, opet e nam nauditi!Koji su pokazatelji gojaznosti?Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radipreciznosti odredjivanja

stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela bodymass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se moemo veoma brzo orjentisatikakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lakoemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledee teinu u kilogramimapodelimo sa visinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je1.84, da bismo odredili body mass index, podelimo vrednost 70 sakvadratom visine, 1.84x1.84, dobijamo vrednost 20.67)Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena jesvaka osoba koja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko imaBMI izmedju 18.5 i 24.9, a vrednost BMI ispod 18.5 je takodje patoloka igovori nam da je u pitanju pothranjenost.Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditimnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti(pre svega to moe omoguiti InBody analizator tela).Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moeimati vei body mass index od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manjemiine mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.18 Jedna amerika psiholoka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznihispitanika) otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malokorpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju viegojaznih osoba. Kada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika nafotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak 79% ispitanika odgovarada je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboam to sam debela,potpuno

sam srena (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokimispitivanjima, da je kod gojaznih ljudi luenje hormona sree za skoro 35%ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana. Depresivnom raspoloenju podlegne 78.7% gojaznih ljudi, a vie od 60%pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokuajmo dashvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleivaBOLEST.Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovuporodicu i radno i prijateljsko okruenje.Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je dagojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe.Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjemindividualnih dijeta i suplemenata koji vraaju ravnoteu uneurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree iradosti .Principi Hrono - ishraneU programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja omedicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica,iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad seenergetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija.Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristupishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu,kao i telesnoj teini koja je idealna za nas.Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputajuuskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako seskladite i otputaju, je upravo ujutru.19

To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla maslac, kajmak, sir itd). Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputajuiz svog skladita masti i to vrlo intenzivno.Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto dadodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormonakortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto tonema novog unosa hranjivih supstanci.Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad teloprirodno skladiti mast.Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormonbudnosti se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije poliniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje naporauskladitile.Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjujuobroke organizam poinje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakonnekog vremena i u svako doba dana!Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijalanaim elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inaerade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolino, bez obzira na fizikuaktivnost (ponavljamo da intenzivne vebe nakon 9 sati uvee samo muenae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemoluenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji,

odnosnopopravci elija i pravljenju zdravog imuniteta).Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3puta u toku dana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) anaroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivihsupstanci.NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE2 SATA PRE ZASPIVANJA! Idealni jelovnik?Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijskereakcije na hranu mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti,glavobolje itd.20 To je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju jepreosetljiv.Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja segubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi uzglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma,depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.Najee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...Iako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnuhranu i da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja namodgovara, danas je na alost, teko prepoznati ove prirodne podsvesnesignale.Naime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnogveka, optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom,hranom punom konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanostinaih prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo onenamirnice koje treba da izbegavamo.Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirniceprepoznajemo kao - najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ovenamirnice

postaju veoma primamljive. Mnoge namirnice nas privuku svojimzavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci.Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treinesluajeva, dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povienholesterol, visok pritisak itd.Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravipametnim unosom hrane.Ali, kako danas biti pametan?Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska izaoka.. ali isto tako itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnimnovinama.I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog zaidealan jelovnik. Zato?Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona nepodrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova ustomaku. Naprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.21 Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju svenae fizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam iiskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom oveku je zastvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom,sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike usposobnosti iskorienja namirnica.Mi esto imamo oseaj da neku hranu volimo ili ne volimo , a to jesamo ostatak drevne moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice odkojih mogu imati samo korist, a ne i tetu.Definicija Hrono - ishraneHrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom

i individualnimreimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona ienzima u naem organizmu. Jednostavno reeno, svakom oveku je potrebnoda koristi odredjene vrste namirnica u razliita doba dana, da bi njihovaiskoristljivost za stvaranje energije bila najvea, a stvaranje otpadnogmaterijala pri tom najmanje.Princip hrono nutricije je osmiljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskognutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je utoku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naunika menjao oblik.U naoj sredini je teko primeniti ovaj program, jer veliki broj ljudi imaporemeene vrednosti holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate.Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smisluspreavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.Hrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain, mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje.Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viakkilograma, a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola itriglicerida u krvi, ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor za postizanjenormalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnihsudova i maligniteta.22 Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naemprirodnom ritmu izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u toodredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist

da smo je pojelinekoliko sati ranije ili kasnije.Na metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju uokviru odredjenih organa, a ovo luenje je uvek vremenski odredjeno i to neprema naim individualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritmadana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim: izlazak sunca, podne, poslepodne, zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualnibioloki ritam.Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranjemasnih depozita (u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranjeenergetskih zaliha) itd, a ovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni iodredjeni su zapisom u naem genetskom materijalu.Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranjeenergije.Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno jeda se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji setek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije.Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.Hormoni se takodje izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro seizluuje najvea koliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou.Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo daiskoristimo sve postojee fizioloke rezerve organizma u cilju korienja tenamirnice za stvaranje potrebne energije za

rad organa.Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemonae lezde koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimood njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenjeenzima, dolazi do greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti igojaznost.Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee.Niti je nama voe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da gaiskoristimo na pravi nain u to doba dana. Isto tako, testenina u veernjim ilinonim satima (a ovo je apsolutno najea greka u ishrani) nam nijepametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je23 iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana, usledprirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vareovaj oblik hrane.Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nainiskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad jefizioloka funkcija digestivnog sistema odgovarajua.Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranjametabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma.Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju raznemetabolike bolesti (eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeajlipidnog statusa poveanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kaoposledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali

iprerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd. Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kakoopte, tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovimatela).Kad pojedemo neku hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranjeenergije, mi je uskladitimo u obliku masnih naslaga, za neku drugupriliku.Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvimista, ve ona koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikogotpada. Ova masnoa se kao takva ne koristi na pravi nain ni kasnije, usluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranjaenergije.Dodatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosomhrane u pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad neiskoristi, mi dodajemo novu koliinu u skladita. Naravno, odsustvo fizikeaktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa, jer miii za svoj radkoriste veliku koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kodljudi koji nisu fiziki aktivni.Ako pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilanmetabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara naoj prirodnojkonstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo idebelo telo.Uzroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problemkod oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vie faktora(navike, psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje itd).24 Nasledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada sesvake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistikeanalize, da je ovaj uticaj ranije prilino preuvelian.Bitna injenica je da su navike u pogledu

ishrane unutar jedneporodice veoma znaajan uzronik nastanka gojaznosti.Takoe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavniproizvoai energije. Mitohondrije se nasleuju od majke i to moe objasnitiodnos izmeu teine deteta i teine njegove majke. Ako je majka gojazna,kasnije postoji 75% anse da i dete kao odraslo bude gojazno. esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara uorganizmu, odgovornom za oseaj sitosti. Ako postoji poremeaj u stvaranjuovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imaepotrebu da u toku dana uzima vie hrane.Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenojmedicini. Ali, ostaje injenica da je od presudnog znaaja za razvojgojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja,ipak bitan izborhrane.Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, toznai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega optiivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja izdravog razuma.U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica,slatkiima ili masnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nemaspiskova recepata po danima.Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bezikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamosluajeve od gubitka i vie od 10 kg, mada je najee oko 6 - 8 kg). Osimgubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete,

nae telo postajeoblikovano prema urodjenoj - fiziolokoj konstituciji. Izraen stomak, jahaepantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj naekonstitucije, ve posledica nepravilnog nutritivnog reima i mogu se regulisatiza izuzetno kratko vreme.Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Dabismo tano odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvaneantropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni pristup.Na primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer,cvekla, pakanat, boranija, krompir, itd) dovodi do pojave irokih kukova,suvie mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagogpoveanja ramena i grudnog koa, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb)dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i25 godina starosti), itd. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovaranaim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizutela pri prvom pregledu.Prema francuskim autorima, velike se greke prave ba unosom vrstenamirnica koje ne odgovaraju morfolokoj karakteristici naeg tela.Do skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainuishrane i izboru namirnica, ali je naputena samim inom autora teorije, kojise iste javno odrekao 2007 godine.Dr.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se baveovom temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorijanjegovog oca, stara pedesetak godina) o slaganju odreenih krvnih grupa savrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani(lektini) ponaa

se kao izaziva hemijske reakcije u dodiru sa belanevinamanaih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija. Budui da sunae krvne elije razliite (razne krvne grupe ABO sistema) odreena hranae bukvalno za neke ljude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra drD'Adamo.Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to miipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutarsvake krvne grupe izvanredno velika. Najvea zamerka ove teorije jepotpuno uoptavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belanevina: sviljudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci. Belanevine iz mesa zapripadnike krvne grupe A predstavljaju okida u nastanku karcinoma, naprimer, dok itarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroninihbolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema klinikim studijama, doslednoprimenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produava ivotstatistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.Kao to je reeno, dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije pre trigodine.Pravila Hrono ishraneKad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie nedolazi do skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik telaza kratko vreme menja.Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su inajee zanemarivani obroci. Obavezno je jesti ujutro obrok bogat ivotinjskim masnoama isporovareim ugljenim hidratima (cerealije hleb, itarice)26 Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, aidealno je vie od 4 sata

Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samoodredjena hrana uzima u odredjeno doba danaZabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ilivetake zasladjivae (Coca Cola, Sprite, Tonic, Coca Cola zero,energetska pia, zasladjeni voni sokovi i drugo)Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata zaruak i veeru, ovo je mogue samo ujutro za doruak Zabranjene su sve vrste grickalica izmedju obroka (SVE) Voe i suvo voe se ne jede ujutro, niti uvee, kao ni slatkii okolada na primer, ve samo izmedju 16 i 18 asova, pozimskom raunanju vremena (znai od 17 do 19 asova poletnjem raunanju vremena) Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..) Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) se jedu najkasnijedo 15 asova Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti, a iako se idalje oko toga polemie danas u svetu, hrono ishrana ga upotpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se stavlja u kafu .Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni margarin, biljni sirevi (osim tofu sojinog sira), biljna pavlaka,biljni lag, pekarska peciva, kao to su pogaice, kroasani itdsu takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljavaupotrebu ovih namirnicaNAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOA UORGANIZMU I MALA TELESNA TEINA, PRIMENJUJE SE DRUGAIJIPROTOKOL ISHRANE, SA VEOMA ESTIM KONTROLISANJEM INBODYSASTAVA TELA. U VEERNJIM ASOVIMA SE PREPORUUJE UNOSCEREALIJA, NAJEE PIRINA, KUKURUZA I INTEGRALNETESTENINE.Da bi

hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obavititestiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje kojase namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou beztetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnihtestova odredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnimgrupama, jer se zahteva individualniji pristup.Najpoznatiji i veoma traen je MORA biorezonantni test, a mi ga obavljamona aparatima MORA Super. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen idizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera,lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik.27 Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo bitivitalni, zdravi i dugoveni. Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i veekoliine odredjene hrane, ali samo u vreme kad na organizam tu hranu lakovari i bogato koristi. Nakon nekog vremena, sam organizam zapoinjerestrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvanoprejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tomodredjenom dobu dana.NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU JEDEMO,AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJIUslov za pravilan reimPrvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa jeu sledeem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, dabi se insulinska aktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dvedo etiri sedmice (a poeljno je i due) iz ishrane iskljue sve vrste slatkia(kolai, keks, okolade, voe i dr).

Zbog toga to mleko u elucu pravigrudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala,mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodiu samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrstaalkoholnih pia.U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnicekoje predstavljajuIZUZETKE:- dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogue je koristiti domai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti nieer fruktozu niti zasladjivae- kiselo mleko 2 - 4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3.2- puter (maslac) 10 do 20 g dnevno- limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe(ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remetena metabolizam). OBROCIDORUAK - ovo je najvaniji obrok !!!Doruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije uorganizmu dalje u toku dana.28 Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i najvanijidnevni obrok, vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnogreima, jer neete imati eljene rezultate.Razmislite o tome.Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere(itarice), jer je na organizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro varitii iskoristiti kombinacije ove hrane.Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnihnamirnica (lipaze). Od produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u tokusna stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija.Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan zasintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obrokupomau da se sintetie kvalitetan ( dobar ) holesterol.Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog

porekla,poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanogloeg holesterola. Ovaj LDL, lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti iobnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogimzapaljenskim procesima i podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa seubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova visok pritisak, ateroskleroza..).Ujutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnijekoriste u stvaranju sadraja naih elija). Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenjeinsulina odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takodjeujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku dana. Kortizol svojomaktivnou prirodno dodatno utie na poveanje vrednosti eera u krvi. Znaaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljujupankreas ukoliko unosimo

brzovaree eere (med, beli eer, voe i naroitovetake zasladjivae).Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutrounositi spore, odnosno sloene eere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze,odnosno proste eere (med, obian eer, voe). Spori eeri se nepretvaraju brzo u glukozu (eer u krvi), kao to je to sluaj sa unetim brzimeerima po emu su obe vrste eera dobile svoj

popularni naziv. Brzieeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (eer u krvi), pa ova pojavaizaziva novo izluivanje insulina iz guterae (pankreasa), to vremenomiscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskarezistencija i pre-dijabetes.29 Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i irokorasprostranjena zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer.Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa.tavie, daleko snaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jednamala jedinica aspartama nego velika kaika obinog belog eera. Fruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. Iako jefruktoza voni eer, voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jonekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal pankreasu zaluenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tiedemova bez dodatog eera, ili sa dodatom fruktozom. Tehnoloki postupakpripreme ovog proizvoda omoguuje dobru iskoristljivost, kao i malutetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove.Sve su redji dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro iprepodne. Osim trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije (kodnekih ljudi voe ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakvakorist ne postoji. Samo teta.Za doruak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a koliinanije ograniena. Hrana moe da sadri i

zasiene masnoe (ivotinjske),mlene proizvode (puter, sir), hleb, idealno je da to bude raani, heljdin iliintegralni penini hleb. Dobro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvorevitamina A i D, kao i minerale Ca i Mg.Masnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sintezatakozvanog endogenog holesterola (u glavnom LDL, odnosno loeg) smanjina minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi ifaktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. U programu hronoishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za 15 dana.Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanrednakombinacija za podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje,bogatstva limuna vitaminom C, ve zbog toga to limun u organizmu pravibaznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja takozvanibazni pepeo, to je njegova najbolja osobina), a sve to je bazno direktnoproduava ivot i vitalnost. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bitrebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka. U simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije,hronini umor, prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije,nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje,bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori,karcinomi, ir na elucu itd... Primer nekih namirnica koje poveavaju kiselost tela:30 beli hlebkafapeciva od belog branapivo (pH od 2.4 do 1.0)testenina od belog branavetaki

zasladjivai (aspartam, sahar.)kolai od belog branaestoka alkoholna pia (pH do 0.5) okoladagazirana bezalkoholna piasladoledbrusniceKao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizamnema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima kojiuestvuju u varenju voa, teko ga i varimo. Iako mnogi nutricionisti i daljepreporuuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas!Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskimreimima voe zabrani u jutarnjem obroku!Kliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreaspolako iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. Iakokod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on jeprivremen, a jo-jo efekat je drastian.Dugotrajno konzumiranje veih koliina voa ujutro i prepodne, kod mnogihljudi dovodi do pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijemivotnom dobu, to je danas sve ea pojava, a to starije ivotno doba se sve vie odnosi na ljude starosti od 40 godina, pa na vie.Deca koja jedu vie voa u svako doba dana, a naroito ujutro su najee ugrupi dece sa veom telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da jevoe = slatki! I to sa vie vrsta razliitih eera od okolade, na primer.Doruak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati prepodne.Ukoliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za veimkoliinsko kalorijskim

unosom hrane.Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnogdoruka, a znamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnihpopodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian doruku, nekasnije od 13 asova. Na primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost saputerom i ureim prsima ili slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do 13asova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina, znaimoemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko, ili samo urea prsa (pileaprsa, unka, peenica, itd) sa sveom paprikom, krastavcem i slino. Ili projusa sirom i kiselim mlekom.31 PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUAK: (ovo su primeri koji se odnose na periodnakon poetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listomnamirnica po testu intolerancije na hranu)Ukoliko je body mass index do 30 koliine nisu ograniene!!Kod BMI preko 30, koliine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetulekara.Dobro je popiti povremeno sve sok od pomorande (sve cedjeni sok jealkalan, odnosno baznog pH dok je pasterizovan kiselog pH, to jenepovoljno za organizam, dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi doslabljenja imunog sistema, a veoma esto do poveanja telesne teine). Ovo je jedino voe osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro, jerima veoma malu koliinu vonog eera, a veliku koliinu izvesnih enzimakoji olakavaju varenje (ponavljamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima kojiuestvuju u varenju voa minimalna).1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost

kvascasmanji ili poniti, to olakava mravljenje ili odravanje idealne teine),maslac, odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba izbegavati, jer tehnolokipostupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke reakcije u organizmu,tako da je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kodmukaraca esto i na podbratku). Takodje je dozvoljen i tostiran hleb saputerom i demom bez eera (najbolji je izbor dem bez ikakvog dodatogeera ili onaj sa dodatom fruktozom ova fruktoza ne podie nivo insulina, jer za razliku od eera iz sveeg voa, ne dovodi do aktivacije pankreasa!).2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko.3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mleka sa 2.8 ili 3.2%masnoe4) Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca(dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 umanca, dok za unos belanaca nepostoji nikakvo ogranienje), sa prenom ili sveom unkom, paradajz, sir,kiselo mleko, aj ili kafa.5) Musli, kiselo mleko ili voni jogurt (voni jogurt se preporuuje povremenoza doruak, iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruak - izpsiholokih razloga; nee nauditi ako se povremeno pojede, a moe donetizadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus).6) Tost sa puterom i unkom, uti sir kakavalj, trapist, gauda, kiselomleko, krastavac7) Kajmak, tost, tvrdo kuvana jaja (1-2 cela, ostala bez umanca), kiselomleko, paradajz32

8) Proja sa sirom9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premae sa sveim muenim jajima i mladim sirom, zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispi na maloulja).10) Gibanica, kiselo mlekoPraka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bitrebalo biti oprezan sa namirnicama kao to su patete, virle i nekimsuhomesnatim poizvodima ukoliko ne znamo taan sastav i koliinu aditiva.RUAK punjenje baterijaZa ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kaoizvor sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajenoblik deserta odmah nakon obroka.Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana :Snana je sekrecija enzima koji vare belanevine proteaze i enzima amilazekoji pomae varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belanevinaili skroba).Zapoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskihrezervi i ojaavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacijaglobulina). Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalopreskakati, jer se esto deava da se uvee energija neophodna zafunkcionisanje naih organa nadoknadjuje poveanim unosom hrane, to jeloe za odravanje idealne teine.Dobro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ilimeso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi,gvodja, cinka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi dolo dodobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu

nameso lili ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spana,kelerabu i karfiol.Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.33 Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije biosainjen od ugljenih hidrata). Eventualno se moe konzumirati jedna vrstavoa, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna teina stabilizovana),ali na svaka tri do etiri dana.Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prematanoj proceni proteinskog sastava. Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovimanutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustvenodaje odline rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednomobroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski naunici suobjavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da seorganizam metaboliki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporogmetabolisanja kombinovanih namirnica.Jedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. Tada jeaktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovihenzima u varenju.Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nijedobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje nepoklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od stranedrugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. Najee jeugroeno varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb, testenina)

pa ovenamirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja i oteenjazidova creva. Varenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a takiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belanevine ilisamo ugljene hidrate.U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima; meso i hleb, meso itestenina (lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt;Trebalo bi izbegavati graak s mesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve ugrumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui takopravilno varenje.Teke su i sledee kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sasirom; meso ili riba pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa soivom;pirina i meso; pirina i vino. Kao to je reeno, varenje skrobnih namirnica(testenina, itarice, banane, krompir, itd) trai alkalnu sredinu i zaustavlja seu prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokova od agruma, vina, limunai sireta.Jela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir,testeninu, hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Voe nakon testenine ilipirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.34 Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje. eludac vrlo brzo varieere ako uz njih nismo konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac vezauzet varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da dou na red. Zato voe islatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. Teke kombinacije: Svaslana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe trebakonzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah

posle njih.Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odriveteine i najverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti(osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sahlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama).Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski,odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivoeera u krvi posle uzimanja odreene vrste hrane, odnosno, to je brzinaporasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. Glikemijski indeks odreuje vrsta eera (koja se nalazi u hrani), koliinadijetnih vlakana u toj hrani i naina pripreme hrane.Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom kuvaneargarepe ili celera na primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno inivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porastatelesne teine. esto u praksi ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre inikako da smram! Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji nedozvoljava da se mast oslobadja iz elija, ve nasuprot, ini da se mastnakupi u elijama.Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani ukoliko elimoda smramo. Danas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea naonaj od pre 20 godina. ta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu senalaze biljni eeri. Genetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jednemale niske bisera od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje 100takvih ogrlica, a da je veliina krompira

ostala ista.Kuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju iste eere.Moemo slobodno rei da jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. to je raskuvaniji (krompir pire) ili preniji (pomfrit), to je eer u veojkoliini dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Krompir kuvan uljusci je jo i najbolji izbor.Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i coca-cola je sigurno zloinza nae telo! Da ne spominjemo da je coca cola bez eera za nijansu goraod obine, jer je zasladjena aspartamom, koji razara na pankreas.Danas je sve vie zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskomindeksu. Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku35 vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa bez obzira na nizakenergetski unos, moe doi do stvaranja, umesto smanjenja masnoa.Primer namirnica i glikemijskog indeksa - napomena: glikoza (groanieer) ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se odredjuju svi ostaliparametri.Zeleno povreParadajzLimunPeurkeTikviceSojaFruktozaCrna okoladaSueni graakSoivoPasulj tetovacSvea argarepaMladi graakLima pasuljLeblebijeJogurt, sir, kis. ml.Smrznuti graakBoranijaSvea cveklaIntegr. testeninaCrveni pasuljCedjeni sokovi bez e.Ovsene pahuljiceareni pasuljPrebranac15151515151820222327273032323335393939404040404243Integ r. pirinaIntegr. hlebBela testeninaPekmezBananaCvekla kuvanaPolubeli hlebBeli pirinaKukuruzKeks, biskvitiKuvani krompirMle. okoladaitarice sa eeromBeli hlebBeli eerKukur. pahuljiceKokiceargarepa kuvanaMedKrompir pireBeli tostPekarski

krompirPakanatNapolitankeMaltoza5050555560656570707070707070758585859 0909595101109110Povre je idealno jesti presno (argarepu i celer naroito), dok mnoga drugapovra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiarinikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one iji glikemijski indeks neprelazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskogindeksa.Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokogglikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to jepredmet koji se obradjuje u toku programa lino sa lekarima, da bi seostvario individualni koncept ishrane.Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ruak je izmedju 13 i 15 asova.36 Tradicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, azatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac ipri tome dolazi do usporavanja varenja, usled optereenja digestivnih enzimavarenjem razliitih vrsta namirnica.Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutnobez dezerta) i to tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno kad setelesna teina stabilizuje na eljenom nivou.Testeninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo.U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro iuvee) da bismo omoguili to bolju energetsku iskoristljivost ugljenihhidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bitrebalo jesti dva dana za redom.Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinacijusa mesom (ovo znai da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira,pagete sa mesom, pitu od mesa i slina jela).

Obrok koji u sebi sadrinamirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e blokirati metabolizam ifunkcionisanje organa za varenje, donee nam oseaj teine, umora,uspavanosti i usporenosti. Na elijskom nivou e doi do stvaranja velikihkoliina otpadnog materijala, to e zatrovati tkiva, u crevima e se hranadugo variti, nastae mikro oteenja, koja e vremenom dovesti do pojaveozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Kadkaemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da seskrobne namirnice (krompir, sve itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj,graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke,smokve, itd) ne meaju sa belanevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi,sirni namazi, itd). U jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samobelanca.Koncentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebnebelanevinaste obroke. Moe se meati sa svim povrem osim sa krompirom,grakom, soivom, boranijom i slinim (i cerealijama kao to je reeno, tuspadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd), a idealna kombinacija je saplodovitim i glaviastim povrem. Krompir je snana skrobna namirnica, zarazliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati (nakonpostizanja idealne teine) sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hranase obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice.Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.Ako elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednuvrstu belanevina (znai, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su tee37 kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. Sa koncentrovanimbelanevinama emo

uvek jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana.Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati uetiri grupe:1. korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak,cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac2. glaviasto (kupusasto) i lisnato kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj,lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi,komora, rabarbara, artioka3. mahunasto (leguminoze) boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob,bamija4. plodovito paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,tikva, tikviceOva podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povra u ishrani slae prema navedenojpodeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omoguava idealnuiskoristljivost hrane.PRIMERI JELOVNIKA ZA RUAK:1) Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena (na trpezu se ne iznosikuvana zelen) sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom i/ilirenom, salata od svee rendane argarepe i celera, zainjena sa malo sokaod limuna2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, argarepa, malo ljute sveepaprike). U ovom obroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe, jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskimunosom. Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao to jeranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv,nakon ovakvog obroka imaemo u narednih 24 sata par stotina grama manje3) Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom (pilee belo, par enova belogluka, nakon 10 min. dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade,dinstati jo dok ne omeka), zelena salata sa balzamikom i zainskim uljem je odlian prilog4) Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vieraznih salata (hrastov list, crveni i zeleni), malo radia i malo rukole, nadevod balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja)38

5) Musaka od paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno mesoprodinstati na luku ili praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poredjati uposudu red iseenih paprika, red mesa, itd, zavriti sa paprikom, naliti saumuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni). Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesanije odgovarajua, eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasnokiselo mleko. Iako je kombinacija mesa, jaja i pavlake teka, ovo jelo se lakovari zbog dodatka paprike i luka. Kad musaku ne pravimo sa pirinem imesom, razlika u varenju je znaajna!6) nicla sa povrem i salatom (moe i krmenadla, ako MORA testintolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine), na ulju se ispriizlupana nicla, posebno se griluje meavina povra (tikvice, patlidan,paprika, itd, ili se prodinsta neko od povra brokoli, prokelj, karfiol,spana), paradajz salata sa krastavcem7) Piletina sa limunom (pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati,izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, aubelog vina, malo pilee supe ili kocku, u dobijeni sos vratiti piletinu i jo malodinstati), za one koji imaju idealnu teinu, moe se garnirati sa malokuvanog pirina (pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira upotpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne trebakombinovati sa takozvanim jakim mesima, kao to je reeno), odlino je uzovo jelo dodati brokole i prokelj, zelena salata sa zainima8) orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake,teletina sa mladim povrem (meso iseeno na krupne kocke ispei sa svihstrana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz i zaine timijan,perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata, dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pakuvati jo 15

minuta, zatim dodati boraniju i kuvati jo 15 minuta). Ovo jelo je malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezipovremeno.9) Pastrmka i kuvani karfiol (zainjen samo sa malo belog luka), salata10) Soivo u crvenom vinu (isei povre crni luk, argarepu, en belogluka, iseckati malo slanine, zeleno soivo zaliti crvenim vinom na pola kgide oko 5 dl, dodati vode i kuvati, kad provri dodati povre i slaninu, kuvati jo 30 minuta na laganoj vatri, obavezno dodati malo zainskog bilja,timijan, lovor, perun itd).11) Aromatino soivo (crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti,dodati povre i dinstati oko 3 minuta, umeati soivo zeleno, dodati juneesupe ili vode, kuvati dalje)12) junea supa (jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni,pare junetine za supu, luk crni, zaini. Meso iz supe sa senfom, renom i39 povrem uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta sveegperuna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanu sveu sa limunovimsokom.13) Musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjona, 300 gramakrompira, na crnom luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti,pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljutiti i isei nakolutove, u plehu redjati red krompira, red ampinjona, preliti sa umuenim jajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.14) Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza,oprati babure, izvaditi semenke i posoliti ih unutra, narendati krompir idinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz,malo vode i nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drugi iseckanparadajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko 150stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 100g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee (jaje jekombinacija skroba umance i proteina koji ne optereuje belance,

pa jeova kombinacija sa krompirom dozvoljena).15) Pljeskavica, grilovano povre, salata (iseckati sitno dve glavice crnog idva ena belog luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom,dodati malo soda bikarbone jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostavitida odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati pljeskavice nauljenimrukama i pei na rotilju ili tiganju)Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i samesom i sa ugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i bifteksa prilogom od peuraka.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo samesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za svapoznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso!UINA malo slatkog zadovoljstvaKako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivoizluivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nauukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojavada se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u ciljukompenzacije energije za pravilan metabolizam.Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satimapojesti neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brzeenergije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, amozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.40 Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3polinezasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju dabudemo zdravi i da funkioniemo dobro.

to znai da je idealna vrstanamirnica je sledea: voe, okolada (preporuka je crna, ali ko je ne voli,moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu), integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik,vona salata sa lagom od slatke pavlake itd.. Suve smokve su idealnazakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno ine nau krvbaznom, pa utiu na porast imuniteta.Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa,biljni ili voni aj..Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiselipH. Veoma tamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. Mnogo kafemoe dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka dase ogranii unos ovog ukusnog napitka na najvie dve olje. Poznato je daosobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe.Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moese dodati mala koliina eera fruktoze ili sojino mleko.Mleko u prahu (svaka vrsta mleka kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd..)se u tehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja jepotencijalno tetna za na organizam. Tehnoloki postupak pravljenja prahase bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoa, ili direktnom uticaju visoketemperature. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu takopreradjena namirnica podie nivo slobodnih radikala, to je potencijalni uzrokmnogih oboljenja.Savremena

tehnologija proizvodnje hrane je pogorala krajem 20. veka iizgled oveka i njegovo zdravlje. Broj od preko milijardu gojaznih ljudi naplaneti je vie nego alarmantan, a procenat obolelih od metabolikih bolestiznaajno raste svake godine. Teko je u dananjoj ponudi izabrati uveknajzdravije namirnice i potreban je veliki trud, ali se ovaj trud viestrukoisplati, jer je lake i lepe biti zdrav, nego biti bolestan. Kad biramo voe, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voepodie nivo eera u krvi. Posebno obratite panju na glikemijski indeksveoma omiljene poslastice, a zapravo povra lubenice! Sad pomislite taradimo svom organizmu kad uvee nakon dobre veere pojedemo par velikihkomada ovog slatkog otrova.VOE GLIKEMIJSKI INDEKSTrenjeVinjeGrejpfrutljiveJagode222225323241 KrukeJabukeBreskvePomorandeKiviMangoKajsijeBananeSuvo groeAnanasDinjeLubenice 363843435255576265666472 !!!!Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju 16 i 18 asova po zimskomraunanju vremena, odnosno izmedju 17 i 19 asova po letnjem raunanju.VEERA poinje odmorUvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola,hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenje nekihdigestivnih enzima.Idealna hrana za veeru je izbor l

hrono nutricijaprogram ishrane

Documents