Priredio i komentare u napomenama i zagradama dodao Ivan Anti

Tabula smaragdina /. Verum, sine mendatio, certum et verissimum. - Istina, bez lai, pouzdana i iskrena. 2. Quod est inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius. - Ono to je dole odgovara onome to je gore, a to je gore odgovara onome to je dole kako bi se izvrila udesna operacija sjedinjenja. 3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione. - Kao to su sve stvari potekle od jednog, od jedine misli, tako su sve stvari nastale od ove jedne stvari, prilagoavanjem. 4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est. - Otac njegov je Sunce, majka njegova je Mesec, Vetar ga je nosio u svojoj utrobi, Zemlja je njegova hraniteljka. 5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic. - On je Otac svake telesme, tvorac celog sveta. 6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram. - Njegova snaga je potpuna ako ce ponovo okrene zemlji. 7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio. - Odvojie Zemlju od Vatre, lako od tekog, postepeno s velikim znanjem. 8. Ascendit terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas. - Sa zemlje ce uzdie na nebo, zatim se ponovo sputa na zemlju, upija snagu gornjeg i donjeg sveta. Tako e zadobiti vladavinu nad celim svetom. Zbog toga e od tebe pobei svaka tama. 9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, q solidam penetrabit. - To je sila sile u svakoj sili, budui da proima sve neno i savlauje sve nepobedivo. 10. Sic mundus cratus est. - Tako je stvoren svet. 11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic. - Odavde e potei arolija prilagoavanja, iji je ovo nain. 12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi - Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva tri znanja sveta. 13. Completum est quod dixi de operatio solis. - Ispunjeno je ono to sam rekao o operacijama Sunca.

Sadrina Tabule smaragdine je sledea. Ako ovek hoe da izvri operaciju udesnog sjedinjenja (Jednog), ono to je dole i ono to je gore odgovaraju jedno drugom u njegovoj operaciji. Jer kao to svaka stvar potie iz misli Jednoga, tako isto, naravno - istina uz prenos - sve je nastalo iz Jednog.

Kako je poteklo i kako nastalo? Tvorac je Sunce. Majka je Mesec. Vazduh je nosi u materici i Zemlja hrani. Jer je on

(telesma) tvorac celog sveta. Njegova snaga dostie najvei stepen ako pristigne na zemlju i odatle se vrati nazad. A to je teorija operacije, recimo, to je bila teorija znanja. Sada sledi praktino uputstvo. ta treba uiniti? Treba odvojiti vatreno od zemlje i lako od tekog. U odvajanju je znanje isto toliko vano kao i strast. Diferencirati i diferencirati. To je najvanije.

Usred ove operacije uzdie se (telesma), zatim sputa kako bi upila u sebe snagu gornjeg i donjeg sveta Na ovakav nain ovek zadobija mo nad stvarima. A tama se raspruje. ovek dolazi u posed takve moi kojom i vazduasto moe da uhvati i da ga pobedi, i da proima vrstu materiju.

Svet je na taj nain stvoren i to je i nain prenosa. A sve to nije nita drugo do operacija Sunca.

Paracelzus uz Tabulu smaragdinu daje opasku da su tih trinaest reenica univerzalni recept po kojem se stvari mogu postaviti u njihovo prirodno ili savreno stanje. Nema razlike izmeu zemaljskih, mineralnih, biljnih, ivotinjskih, psihikih, duhovnih krugova, na svaki od njih se moe podjednako primeniti.

Prva misao koju treba razumeti jeste ta znai izvriti operaciju arolije Jedan. (Prema arapskom tekstu: Jedan je delo arolije. Paracelzus: auszurichten die Wunder eines einzigen. Dinges. Art perpetranda miracula rei unis.)

Ovo je operacija: 1. oveku daje mo nad stvarima. 2. I svet je stvoren na takav nain. 3. To zapravo nije nita drugo do operacija Sunca. Bilo koliko da ju je teko nauiti i praktikovati, ipak vredi. Ona obeava mo nad stvarima

(ne samovolju!). Vazduasto moe biti pobeeno (ovek leti!), i teka materija bie prozirna (kao s rendgenskim zracima). Arapski tekst kae: to je kao to je stvaranje sveta. Kako treba poeti? Na taj nain to ovek diferencira. Odvaja lako od tekog. Primer e odmah razjasniti: apostol Pavle pie da ovek moe da ivi po telu i po duhu. Opet on na drugom mestu pravi trostruko razlikovanje izmeu telesnog, duevnog i duhovnog. A isti apostol Pavle je uio o razlikovanju prirodnog i duhovnog oveka.

Na ovakav nain treba shvatiti odvajanje u Tabuli smaragdini. To je osnovna operacija unutarnje hemije: diferencirati. Odvojiti stvari jedne od drugih i drati ih odvojeno i imenovati ih i svaku od njih posebno upoznati. Prvi korak je diferenciranje vatrenih i zemnih elemenata. U svome telu - kae Pavle - vidim drukiji zakon kojem se suprotstavlja moj razum.

Znai, ono emu nas ui Tabula smaragdina jeste analitiki metod unutarnje hemije. Jedna vrsta posveivanja po kojoj ovek stvari, ali u prvom redu samog sebe, kao to kae Paracelzus, stavlja u stanje savrenstva. To je takva transmutacija (preobraaj) koja se moe primeniti na sve postojee.

ta je znak raspoznavanja ovog preostvarivanja? Isto je kao ono koje vri Sunce kada svojom svetlou i toplotom i drugim ivotvornim svojstvima svojih zraka podstie i neguje ivot. Neka nikome ne pada na um da pomisli kako je ovo poreenje otrcana metafora. Izmeu operacija duha i Sunca postoji analogija, i analogija nije poreenje, nego jedna vrsta logike. O tome e jo biti mnogo rei.

Tabula smaragdina kae da istu tu zraeu, ivotvornu toplu svetlost kojom Sunce plavi prirodu, ovek moe da ostvari u samom sebi, i to zraenje moe da naini sadrinom svoga ivota. Ali istim ovim zraenjem moe proeti stvari. To je operacija koja je kasnije nazvana alhemija.

Nazivaju je pravljenjem zlata jer je zlato metal koji odgovara Suncu i kada ovek sebe prome svetlou i toplotom, on sam sebe pretvara u Sunce, odnosno u zlato. Alhemija kae da se bia i stvari mogu preobraavati. Pogotovu to nain na koji bia i stvari ive ovde na zemlji nije ni prirodan ni savren.

Ali postoji postupak kojim ovek moe sebe sasvim usavriti, a taj postupak je istovetan onom kojim se usavravaju i stvari. Alhemija je ono znanje koje ui o mogunosti preobraaja svojstava i elemenata na taj nain to polazi od postavke: postojei svet oko nas nije izvorna priroda, nego njen iskvareni oblik. Ovaj kvare treba ukloniti i izvornu prirodu ponovo uspostaviti. Jezikom analogije se to izraava da se elementi mogu pretvoriti u zlato.

Prema tome, Tabula smaragdina nije nita drugo do recept za onu operaciju prema kojoj se svet (ovek, svojstvo, stvar, elemenat, metal itd.) moe ponovo vaspostaviti u svom izvornom i pravom stanju. Takva operacija postoji. Operacija se zapravo i konano moe izraziti u jednoj jedinoj reenici. Ovu formulu alhemija je jezikom analogija nazvala Kamen mudrosti. Kamenom ga naziva jer je on fundamentalna osnova svake misli i operacije.

Bela Hamva Tabula smaragdina

SEDAM HERMETIKIH PRINCIPA (AXIOMA-ZAKONA)

I. Princip mentalnosti "Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma"

II. Princip saglasnosti

"Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore."

III. Princip vibracija "Nita ne stoji; sve se kree; sve vibrira"

IV. Princip polarnosti

"Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i razliito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugaije po stepenu; krajnosti se susreu; sve su istine poluistine;

svi se paradoksi mogu pomiriti."

V. Princip ritma "Sve se kree gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdiu i padaju; njihanje klatna

se odraava u svemu; koliina njihanja udesno jednaka je koliini njihanja ulevo; ritam sve izjednaava."

VI. Princip uzroka i posledice

"Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se deava skladno Zakonu; sluajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje mnogi nivoi uzronosti, ali nita ne moe izbei Zakonu."

VII. Princip pola

"Pol je u svemu; sve ima svoje muke i enske principe; pol se manifestuje na svim nivoima."

CORPUS HERMETICUM

Knjiga I Poimander; pastir ljudi 1. Jednom kada je moj um meditirao o stvarima kakve jesu, a moje se misli uzdigle do velikih visina, dok su mi telesna ula obamrla - kao u ljudi koje je preuzeo san nakon preobilne hrane ili umora tela, uinilo mi se da neko beskrajno velik iz beskrajnih dimenzija doziva moje ime i govori: ta eli uti i videti, i ta eli nauiti i znati? 2. Rekoh: Ko si ti? Kazao je: Ja sam ovek-Pastir (Poimander), Um Uzvienog (Nous). Ja znam ta eli i posvuda sam s tobom. 3. elim da nauim, rekoh, stvari kakve jesu, da shvatim njihovu prirodu i da spoznam Boga. To je ono to elim da ujem. Ponovno mi se obratio: Dri u svom Umu (Nousu) sve to eli nauiti i ja u te pouiti. 4. Govorei ove rei, njegovo se oblije promenilo, i odmah, u treptaju oka, sve se stvari otvorie preda mnom; ugledah beskrajnu viziju. Sve se stvari pretvorie u svetlost, slatku i veselu (svetlost). I gledajui sve to, postadoh ushien. Ali malo kasnije pojavi se u jednom delu nanie zastraujua i gnusna tama koja se kretala vijugajui u zavojitim naborima, pa mi se uini kao da je zmija. A tama se tada promeni u neku vrstu Vlane Prirode, odbaene iznad svih moi sveta, bacajui dim kao iz vatre i jeei ispusti bolni zvuk koji se nikako ne moe opisati. 5. Tada iz svetlosti istupi Sveta Re (Logos) i sie na tu Prirodu, a iz nje poskoi ista vatra i podigne se; bee to svetlo prodorno i aktivno. Vazduh, takoer, bivajui svetlost, sledio je vatru i penjao se sve dok je nije sustigao; od zemlje i vode dizao se prema vatri, tako da je izgledalo kao da je iz nje obeen. A zemlja i voda ostadoe na svom vlastitom mestu, zdrueni zajedno tako da niko nije mogao razluiti zemlju od vode. No ipak se pokrenue da bi uli zbog Duha-Rei (Logos) koji ih je proimao. 6. ovek-Pastir (Poimander) tada mi ree: Jesi li shvatio ta ova vizija znai? Ne, ali spoznau, rekoh. Ta svetlost, ree, sam Ja, Nous, tvoj Bog, koji je postojao pre Vlane Prirode koja se pojavila iz tame; a Svetlost-Re (Logos), to pojavi se iz Uma (Nous), je Sin Boji. Kako to moe biti? pitao sam. Znaj da to to vidi i uje unutar tebe je Re Boja (Logos); ali Um (Nous) je Bog Otac . Nisu meusobno odvojeni, jer u njihovom sjedinjenju postoji ivot. Hvala Tebi rekoh. Stoga shvati svetlost [odgovorio je] i sprijatelji se s njome. 7. I govorei tako, dugo me gledao u oi; pogledavi ga poeo sam drhtati. Ali kada je podigao glavu, videh u vlastitom Umu (Nousu) Svetlost, ali sada u moima koje niti jedan ovek ne moe pobrojati, i Kosmos to prelazi sve granice. Videh vatru okruenu najsnanijom moi, sada obuzdanu, kako stoji na svom mestu. I kada videh te stvari, shvatih ih pomou Rei (Logosa) oveka-Pastira.

8. A budui da sam bio zapanjen, Poimander mi ponovno pone govoriti: Video si u Umu Arhetipski Oblik ije je postojanje pre poetka i bez kraja. Tako mi je Poimander govorio. Onda, rekoh, odakle potiu elementi Prirode? Njegov je odgovor bio: Od Boje volje. Priroda prima Re (Logos) i gledajui predivan Kosmos stvara jedan isti kao taj (materijalan), odraavajui sebe u Kosmosu pomou njenih sastavnih elemenata i pomou roenja dua. 9. Bog Um (Nous), bivajui muko i ensko, postojei kao ivot i svetlost, stvara drugi Um (Nous) koji stvarima daje oblik; kao Bog Vatre i Duha, oblikovao je Sedam Vladara koji zaokruie ulni svet. Ljudi njihovu vladavinu nazivaju sudbinom. 10. Direktno iz elemenata koji se kreu nadole, Boji Razum (Logos) poskoi u Prirodino isto uoblienje i posta sjedinjen s Oblikovanim Umom, jer sutinski mu bee jednak. A elementi Prirode koji se kreu nadole ostadoe tako bez razuma, postavi ista materija. 11. Tada oblikovani Um (Nous), zajedno s Razumom, okrui sfere i zavrti ih, prouzroivi okretanje stvari koje je stvorio, i dopusti im da se okreu od neogranienog poetka do beskonanog kraja. Jer okretanje sfera poinje tamo gde i zavrava ba onako kako je Um (Nous) hteo. Od elemenata koji se kreu nadole Priroda stvara ivljenja bez razuma, jer On do njih nije proirio Razum (Logos). Razum stvori krilata bia, Voda bia koja plivaju, a Zemlja i voda behu odvojeni jedno od drugoga, kako Um (Nous) htede. Iz svojih nedara zemlja stvori ivote koje imae, etvoronona bia i reptile, divlje zveri i one pitome. 12. Um (Nous), Otac svega, koji je ivot i Svetlost, stvori oveka jednakog Samom Sebi, u kojeg se zaljubi, budui da je Njegovo vlastito dete; jer ovek bae predivan, ni sa ime se nije mogao uporediti, i nosio je lik svojega Oca. Uistinu se Bog zaljubio u vlastito oblije i njemu udelio sva svoja stvaranja. 13. Kada je ovek opazio u Ocu stvaranja Stvoritelja, i on sam poeli stvarati; a Otac mu dopusti da to ini. Promenivi svoje stanje prema oblikovanoj sferi s time je dobio vlastitu mo, on promotri bia svoga Brata. Oni ga zavole i svaki mu da deo svoje vlasti. I nakon to je dobro upoznao njihovu sutinu i dobio udela u njihovoj prirodi, imao je um kojim je mogao proi kroz granicu njihove sfere i podvrgnuti mo koja je postala nadmona nad vatrom. 14. Imajui svu mo nad mrtvima u Kosmosu i nerazumnim biima, on nagne svoje lice dole kroz Sklad, prodirui kroz njihovu snagu i pokazujui Prirodi koja se kree nadole predivno oblije Boga. Kada je ona videla taj oblik lepote kojega se nikad ne moe zasititi, i njega koji sada imae u sebi svaku pojedinanu energiju svih sedam Vladara, jednako kao i vlastito Boje Oblije, smejala se s ljubavlju; jer videla je lik najlepe forme oveka u vodi i njegovu senku na zemlji. On, pak, videvi svoje oblije u njoj, odraz u njezinoj Vodi, zavole ga i poeli iveti u njemu; s voljom doe in, i tako on oivi formu lienu razuma. A Priroda uzme predmet svoje ljubavi i potpuno se ovije oko njega; oni se pomeae, jer su voleli jedan drugoga. 15. Iz tog razloga, od svih bia koja ive na zemlji samo je ovek dvostruk; smrtan zbog tela, besmrtan zbog sutine ovekove. Jer, iako je besmrtan i ima vlast nad svime, on trpi smrtne stvari koje su podreene sudbini. Iako je iznad sklada, unutar sklada postao je rob. Premda je muko-ensko, s obzirom da je od Oca mukog-enskog, i iako nikada ne spava, budui da njime vlada onaj ko nikada ne spava, nadvladan je snom.

16. Na to ja rekoh: Pouavaj dalje, o moj Ume (Nous), zaljubio sam se u Re (Logos). Pastir (Poimander) ree: To je tajna koja je uspeno sauvana sve do sadanjeg trenutka. Jer Priroda, sjedinjena sa ovekom, stvorila je udo za udom. Jer kako je ovek, kao to sam ti kazao, imao prirodu podudarnu sa Sedam (snaga) koje su nainjene od Vatre i Duha, Priroda nije ekala, ve je odmah stvorila sedmoro ljudi koji bejahu podudarni s prirodama Sedmorice, muko-ensko i pokretni u prostoru. Tada rekoh: O, Pastiru... sada sam ispunjen velikom eljom i arko elim uti vie. Molim te, nemoj stati. Pastir (Poimander) ree: uti, jer jo ti nisam celovito izloio prvu rastavu (logoi). Evo! Zanemeo sam! rekoh. 17. Kao to rekoh, u takvom mudrom dolazi do raanja tih Sedam. Zemlja je bila enskog roda, a njena voda ispunjena je udnjom; zrelost uzima od Vatre, um od Etera. Priroda je tako stvorila okvire koji odgovarae obliju oveka. I ovek se od Svetlosti i ivota promeni u (individualnu) duu i um. I na taj nain se nastavie sve stvari ulnog sveta sve do razdoblja njihovog kraja i novog poetka. Nastavak Knjige I 18. Sluaj sada preostali deo govora (Logos) koji udi uti. Zavretkom razdoblja, veza koja ih vee izgubljena je skladno volji Boga. Sve ivotinje muko-enskog roda, kao i ovek, razdvojeni su u isto vreme. Neki tako postadoe muko, a neki postadoe ensko. Bog odmah izgovori Svoju Svetu Re (Logos): Poveajte se sve vie i mnoite se u mnotvu, vi bia i sve stvoreno, a ovek s Umom (Nous) u sebi, neka naui i spozna da je besmrtan i da je elja uzrok smrti, te da je ljubav sve. 19. Kada je Bog to izustio, Njegova Volja pomou Sudbine i Sklada izazva njihovo spajanje i njihovi se narataji utemeljie. I zato su sve stvari umnoene skladno njihovoj vrsti. I onaj koji je tako nauio da spozna sebe dosegao je Uzvieno Dobro koje nadmauje mnotvo, dok onaj koji ima nastranu ljubav, ljubav prema svom telu, ostaje lutajui u Mraku i pati kroz svoja smrtna ula. 20. Koju veliku greku neuki ini rekoh, da ga ona liava besmrtnosti? ini se, rekao je, da nisi pridao panju onome to si uo. Nisam li te pozvao da misli? Hvala ti, odgovorih. iniu tako i zapamtiu. Nastavio je: Ako si upamtio, kai mi, zato su oni u smrti zasluili smrt? Zato jer je mrana tama koren i osnova materijalne grae tela; iz nje tama uzdie Vlanu Prirodu; iz nje je sastavljeno telo u ulnom svetu iz kojega se smrt napaja Vodom. 21. Ispravne su tvoje misli. Ali kako onaj koji je spoznao sebe odlazi Ocu, kao to je Re Boja (Logos) utvrdila? Odgovorio sam: Jer Otac svega je sazdan od Svetlosti i ivota, a od Njega je roen ovek. Dobro govori, govorei tako. Svetlost i ivot jeste Otac-Bog i od njega je roen ovek. Ako, stoga, spozna sebe kao bie od ivota i Svetlosti i injenicu da si od njih nainjen, vratie se u ivot. Tako je govorio ovek-Pastir (Poimander). Ali reci mi dalje, moj Umu (Nous), zavapih, kako u se ponovno vratiti u ivot... jer Bog kazuje: 'Neka ovek koji ima Um (Nous) u sebi spozna da je on sam besmrtan'. 22. Nemaju li svi ljudi Um (Nous)?, pitao sam. Dobro govori, govorei tako. Ja, Um (Nous), osobno sam sa svetim i dobrim ljudima, istim i milostivim ljudima koji ive pobono. Takvima moja prisutnost postaje pomo i oni trenutno stiu znanje (Gnoza) o svim stvarima; zadobijaju Oevu ljubav svojim istim ivotima i zahvaljuju Mu, zazivajui Njegov blagoslov i pevajui himne koje Mu upuuju s gorljivom ljubavlju.

Pre nego to predaju telo pravednoj smrti, oni zatvaraju ula, videvi njihovo delovanje. Ne, Ja, Um (Nous), neu dopustiti da aktivnosti tela koje ih napastuju imaju svoj uinak. Kao uvar vrata zatvoriu sve ulaze i prekinuti sve mentalne aktivnosti iz kojih se izvode niske i zle energije. 23. Za one bez Uma (Nousa), izopaene i pokvarene, zle i gramzive, ubice i bezbone, za njih sam daleko, ustupam mesto Osvetoljubivom Duhu, koji oivljava vatru, mui ih sve jaom vatrom i napada svakoga od njih kroz oseaje. On ih takoer podstie na vea dela bezakonja, tako da takvi trpe veu odmazdu. A ipak se ne smanjuje njihova neograniena udnja za neumerenou i nezasitom borbom u tami. 24. Dobro si me pouio tim stvarima, kako sam i eleo, o Ume (Nous). Kai mi sada, molim te, o prirodi Puta iznad? Na ovo je ovek-Pastir (Poimander) odgovorio: Kao prvo, pri rastvaranju materijalnog tela najpre dolazi do promene samoga tela. Forma koju si imao nestaje i ti predaje svoj nain ivota, lien energije, Duhu. Telesna ula vraaju se svojim izvorima, razdvajajui se i ponovno oivljavajui kao energije. Strasti i elje povlae se u prirodu koja je liena razuma. 25. I tako se taj ovek poinje podizati kroz Sklad. Prvoj razini on predaje energiju rasta i smanjenja; drugoj sredstva zla, sada bez energije; treoj skrivene lukavtine elja; etvrtoj nasilniku aroganciju, takoe bez energije; petoj svetovnu drskost i bezobzirnu smelost, lienu energije; estoj zle tenje za bogatstvom liene uzdizanja; a sedmoj razini neiskrenost ili la koja eka u zasedi, lienu energije. 26. Tada, lien svake aktivnosti, ulazi vlastitom snagom u onu Prirodu koja pripada Osmoj razini i peva zahvale Ocu s tamo prisutnima. Oni koji su tamo radosno pozdravljaju njegov dolazak. Nalik onima koji su tamo zajedno, i on uje Snage koje su iznad prirode koja pripada Osmoj sferi, pevajui svoje pesme zahvalnice Bogu na svom vlastitom jeziku. Tada oni zajedno odlaze u Oev dom, predaju se Snagama, i postajui Snage, oni su stopljeni u Bogu. To je dobar kraj za one koji su stekli vie znanje: postati jedno s Bogom. Zato sada odgaa? Kada si sve primio, ne bi li trebao da postane vodi onima koji su vredni, kako bi smrtni ljudski rod mogao da bude spasen Bogom kroz tebe? 27. Rekavi to, ovek-Pastir (Poimandres) stopio se s moima. Ali ja, zahvaljujui i veliajui Oca univerzalnih snaga, bejah osloboen, pun snaga koje je izlio u mene i pun Njegovog uenja o prirodi svega postojeeg i najuzvienijih vienja. I poeh proglaavati ljudima lepotu pobonosti i znanja: O narode, ljudi roeni na zemlji, koji ste se odali piu, i snu, i neznanju, i neukosti o Bogu, otreznite se, prestanite biti zatrovani, prestanite biti zavarani nerazumnim snom. 28. Kada su uli, jednoduno svi dooe. Rekoh: O, ljudi roeni od zemlje zato ste se predali smrti kad imate mo da budete deo besmrtnosti? Pokajte se. Vi koji ste se drali onih koji su lutali i s njima delili neznanje, izaite iz sveta tame, uzmite ideal besmrtnosti i stanite na kraj unitenju. 29. Neki od njih s podrugljivim smekom na usnama odoe od mene, predajui se putu smrti; drugi, molei da ih pouim, bacie se do mojih nogu. Podiui ih, postajem vodi roda na putu k domu, pouavajui rei (logoi), kako i na koji nain mogu biti spaseni. Posejao sam u njima rei (logoi) mudrosti; voda besmrtnosti dala im se za pie. Dolaskom veeri i zalaskom sunevih zraka, naredim im da se zahvale Bogu. Kada su zavrili sa svojim zahvalama, svaki se ovek vrati na svoje mesto odmora. 30. Zapisao sam u svoje srce dobrotvornost oveka-Pastira (Poimandres) i bejah oduevljen kada

sam se ispunio svakom svojom nadom. Jer san tela postao je budnost due, zatvaranje oiju postalo je pravo vienje, moja tiina postala je bremenita Uzvienim Dobrom, a izgovaranje moje rei (Logos) roeno iz bogatih stvari. Sve to dolo je meni iz mojeg Uma (Nous), koji je ovek-Pastir (Poimandres), Re (Logos), nadzornik svega, pomou kojega nadahnut Bogom stupih na Poljanu Istine. Zato zahvalih Bogu Ocu itavom svojom duom i snagom. 31. Svet si Ti, o Boe, sveopti Oe. Svet si Ti, o Boe, volja kojega usavrava sebe svojim vlastitim moima. Svet si Ti, o Boe, koji eli biti spoznat i poznat od onih koji su Tvoji. Svet si Ti, koji si pomou Rei (Logos) sjedinio sve to jeste. Svet si Ti, od kojeg je sva Priroda postala odraena. Svet si Ti, kojeg Priroda nije stvorila. Svet si Ti, moniji od svih moi. Svet si Ti, koji nadilazi svu nadmonost. Svet, Ti si, bolji od svih velianja. Primi istu rtvu mog razuma, od due i srca svagda pruenu Tebi, o Ti neizrecivi, imena kojeg moe izraziti samo tiina. 32. Molim te da ne propustim Znanje (Gnoza), znanje koje je zajednika priroda bia, ispuni me Tvojom Snagom i Milou Tvojom, da mogu davati Svetlost onima iz naeg roda, mojoj brai i Tvojim sinovima. Zbog toga ja verujem i ja sam svedok. Ja idem u ivot i Svetlost. Blagoslovljen si Ti, o Oe. Neuki Tvoj ovek bie svet kao to Ti si svet, jer Ti si mu dao svu vlast. KRAJ PRVE KNJIGE Knjiga II - Hermes Asklepiju 1. Hermes Nije li sve to se kree, o Asklepije, pokrenuto u neem i od neeg? Asklepije Zasigurno. Hermes Ne mora li ono u kojem se neto kree biti vee od onoga to se kree? Asklepije Mora. Hermes Ne mora li imati veu mo? Asklepije Mora, naravno. 2. Hermes Nije li ovaj Kosmos ogroman, toliko ogroman da ne moe postojati telo vee od njega? Asklepije Slaem se. Hermes I masivan, takoer, jer ispunjen je mnogim drugim velikim telima, ili, pre, svim telima koja postoje. Asklepije Tako je. Hermes A ipak je Kosmos telo? Asklepije Jeste. Hermes I ono koje se kree?

3. Asklepije Zaista da. Hermes Koliko velik, stoga, mora biti prostor u kojem se Kosmos kree i kakva je priroda tog prostora? Ne mora li biti mnogo vei od Kosmosa da bi mogao pronai prostor za svoj stalni tok, tako da ono to se kree ne bude sputano nedostatkom prostora i gubitkom kretnje? Asklepije Mora biti neto ogromno, o Trismegistose. 4. Hermes I kakav je? Ne mora li biti suprotne prirode, o Asklepije? A priroda suprotna telu je bestelesnost. Asklepije Slaem se. Hermes Prostor je, tada bestelesan. Ali bestelesnost mora biti jednako boanska stvar ili Bog. Pod boanska stvar ne mislim na neto roeno, ve na neto to nije roeno. 5. Ako je, tada, Kosmos boanska stvar, on je tvaran (materijalan); ali ako je to Bog, nadilazi tvarnost (materijalnost). Za razliku od Boga, treba biti pojmljen drugaije i na ovaj nain razliit. Nama je Bog prva pomisao ili razumevanje, ali ne i Njemu samom, jer ona stvar o kojoj se razmilja, opaena je ulima onoga koji razmilja. Zato Bog ne moe pomisliti samog sebe, jer Njegove misli o Njemu samom nisu nita drugo nego ono to on misli. Ali za nas je On neto drugo, jednako kao i njegove misli. 6. Nama je On neto odvojeno i zbog toga Ga mi poimamo. Ali ako se poima prostor u kome se Kosmos kree, to nije Bog, ve samo prostor. Ako je prostor Bog, tada to vie nije prostor, ve ono to sadri svaku aktivnost. Sve to se kree nije pokrenuto u onome to se kree, nego u onome to je nepokrenuto. Pokreta je miran. Nemogue ga je pokrenuti. Asklepije Kako su tada, o Trismegistose, sve stvari ovde dole pokrenute pomou onih koje su ve pokrenute? Jer, rekao si da su pokretna nebeska tela pokrenuta od strane nepokretnih nebeskih tela. Hermes To nije isti pokret, o Asklepije, ve pokret u suprotnom pravcu, jer oni se ne kreu jedan s drugim, ve jedan nasuprot drugom. Taj suprotni pokret stavlja otpornost njihove kretnje u mirovanje. Jer ta otpornost je poinak kretnje. 7. Na taj nain, takoe, pokretna nebeska tela, koja se kreu suprotno od nepokretnih (zvezde), pokreu jedno drugo meusobnom suprotnou. Ne moe biti drugaije. Misli li da se dva Medveda tamo gore (Veliki i Mali Medved), koji nikada ne zalaze niti ne izlaze, odmaraju ili kreu? Asklepije - Kreu se, o Trismegistose. Hermes Kojom vrstom pokreta, Asklepije? Asklepije Kretnjom koja se okree oko take. Hermes Kruna kretnja je kretnja oko te take. Njome upravlja ono to je mirno, jer okretanje oko te take spreava bilo kakvo udaljavanje od nje; digresija je spreena ukoliko se utvrdi okret. Na taj je nain kretanje u suprotnom pravcu stabilizirajue i fiksirano je naelom obrnutog kretanja. 8. Vezano uz to, predoiu ti zemaljski primer koji vidi svojim oima. Pogledaj ivot ovde dole, na primer, oveka koji pliva. Voda se kree, ali otpornost njegovih ruku i nogu daje mu stabilnost. Zbog toga ga tok vode ne odnosi niti on tone. Asklepije Dao si mi, Trismegistose, vrlo jasan primer. Hermes Svaka je kretnja stvorena u nepokretnosti i iz nepokretnosti. Zato kretanje Kosmosa i svih ivih bia nee biti uzrokovano stvarima izvan Kosmosa, ve stvarima koje se nalaze unutra i koje se kreu prema van takvim stvarima kao to su dua ili duh, ili neka druga neutelovljena stvar. Jer nije telo ono koje pokree ivu stvar u njemu, ak niti bilo koje drugo telo ako u njemu nema due. 9. Asklepije to time eli rei, Trismegistose? Ne mogu li komadi drveta, kamenja i drugih stvari, onih koje nemaju duu, pokretati tela?

Hermes Ni na koji nain, Asklepije. Neto u telu, ono to pokree neive stvari, zasigurno nije telo; jer ono pokree oboje, i telo onoga koji nosi i ono to je noeno. Na taj nain beivotna stvar nee pokrenuti stvar koja je bez ivota. Ono to se kree [druga stvar] je ivo i u tome se nalazi ono to pokree. Vidi, stoga, kako je teko optereena dua, jer ona sama nosi dva tela. Jasno je, ak tavie, da se pokrenute stvari kreu u neem i da su od neega pokrenute. 10. Asklepije - Da, Trismegistose. Pokrenute stvari moraju se kretati u neem praznom. Hermes Dobro zbori, o [moj] Asklepije. Ono to je nita jest praznina; samo je nepostojanje praznina, nepoznata postojanju. Jer ono to postoji nikada se ne moe promeniti u prazninu. Asklepije Ali zar ne postoje neke stvari koje su prazne, o Trismegistose, kao to je prazan vr, prazna posuda, itavo reno korito i druge sline stvari? Hermes Kakva velika greka, Asklepije! Misli li da su pune i najispunjenije stvari prazne? 11. Asklepije Kako to misli, o Trismegistose? Hermes Je li vazduh tvar (eter), Asklepije? Asklepije Jeste. Hermes Ne proima li ta tvar sve to postoji i, proimajui, ne ispunjava li ih? A tvar ne sastoji li se od smese etiri (elemenata)? Stoga je puno vazduha sve ono to ti naziva praznim; a ako je puno vazduha, tada je puno i etiri. Nadalje, iz toga proizlazi paradoks da je sve ono to ti naziva punim prazno od zraka; jer ono ima svoj prostor ispunjen drugim telima i nije u tome sposobno primiti vazduh. Zato one stvari za koje si ti rekao da su prazne treba nazvati upljinom, a ne prazninom. injenica je da su one ispunjene vazduhom i duhom. 12. Asklepije Tvoje je dokazivanje (logos) nepobitno, o Trismegistose; vazduh je tvar. Nadalje, to je ono telo koje proima sve stvari, i inei to, ispunjava ih. No, kako emo nazvati prostor u kojem se sve kree? Hermes Bestelesnim, Asklepije. Asklepije ta je bestelesnost? Hermes Um i Razum (Nous) koji izranja iz onoga to je celovito, sveobuhvatno, osloboeno svakoga tela, svaka greke, neprimetno telu i nedodirljivo, onaj koji stoji u samome sebi, koji sadri i uva one koji jesu, iji zraci su Dobro, Istina, Svetlost iza svetlosti, Arhetip due. Asklepije A ta je onda Bog? 13. Hermes On nije nita od svega toga. On je uzrok njihova postojanja, uzrok postojanja svega i svake individualnosti. Nije ostavio nikakav prostor za bilo ta nestvarno. Sve stvari dolaze iz onoga to postoji, a ne iz onoga to ne postoji. Jer osobina nestvarnog, nepostojeeg, jeste da ono nema mo da postane neto, jer prirodno nema mogunost postojanja. I obrnuto, stvari koje jesu, koje postoje, nemaju prirodu nestvarnog, nepostojeeg. 14. Asklepije Govori ponovno da Bog jeste? Hermes Bog, dakle, nije Um (Nous), ve uzrok Njegovog postojanja. Bog nije Duh, ve uzrok to Duh jeste. Bog nije Svetlost, ve uzrok postojanja Svetlosti. Stoga se Bog moe potovati pomou ta dva imena (Dobro i Otac) imena koja pripadaju Njemu samom i nikome drugom. Jer niti jedan od drugih takozvanih bogova, ljudi ili daimona (sila, duhova) ne moe nikada biti prema bilo kakvoj meri Dobar. To moe biti samo Bog, i nita drugo. Ostale stvari su odvojene od prirode Dobra; jer sve ostalo je telo i dua, a one nemaju mesta da bi sadrale Dobro (Uzvieno). 15. Najvee od tog Dobra je takvo da ini realnost svih bia, telesnih i bestelesnih, ulnih i razumnih. To je Uzvieno Dobro, to je Bog. Zato ne nazivaj nita drugo dobrim, jer huli, i nikada ne nazivaj Boga drugaije nego samo Dobrim, jer u protivnom, tada puno huli.

16. Svako koristi izraz Dobro, ali ta je to ne razume svako. Zato Boga ne poima svako, pa u neznanju oni zazivaju bogove i odreene ljude koji nikada ne mogu biti dobri i koji nikada nee postati dobri. Dobro nije strano Bogu; ono je neodvojivo od Njega budui da je ono Bog sm. Svi drugi besmrtni bogovi poaeni su imenom Bog. Meutim, sam Bog je dobar, ne zbog toga to mu se iskazuje poast, ve svojom prirodom. Jer priroda Boga je jedino uzviena Dobrota; Bog i Dobrota su jedna stvaralaka snaga iz koje izlaze sva stvaranja. Onaj ko daje sve, a nita ne prima dobar je. Bog daje sve i ne uzima nita. Stoga je Bog Dobro (Uzvieno) i (Uzvieno) Dobro je Bog. 17. Drugo ime Boga je Otac, ponovno zato jer On je taj koji stvara sve. Zadatak oca je stvaranje. Zbog toga je podizanje dece velika i najpobonija stvar u ivotu za one koji misle pravilno, a naputanje ivota na zemlji bez deteta je velika nesrea i nepobonost; onaj ko je bez dece, kanjen je nakon smrti od daimona. To je kazna: da je dua oveka bez dece osuena na telo koje nema ni muku ni ensku prirodu, stvar prokletu pod suncem. Stoga, Asklepije, ne imaj naklonosti prema oveku bez dece, nego se radije saali nad njegovom nesreom, znajui da ga eka kazna. Neka sve ovo reeno tebi, Asklepije, bude uvod u znanje o prirodi stvari. KRAJ DRUGE KNJIGE Knjiga III Sveta propoved 1. Slava svih stvari je Bog, Boanstvo i Boanska priroda. Izvor svih stvari koje postoje jeste Bog, koji je i Um (Nous) i Priroda materija. On je mudrost koja objavljuje sve stvari. Takoe je izvor Boansko priroda, energija, neophodnost, kraj i ponovno stvaranje novog. Jer u bezdanu bee beskonana tama, voda i profinjeni inteligentni duh. Behu to Boje snage unutar haosa. Tada se uzdigla Sveta Svetlost; i tamo se sakupilo pod Suvim Prostorom iz Vlanih Sutinskih Elemenata. I svi bogovi podelie sve stvari iz plodne Prirode. 2. Sva bia behu neodreena i jo neispisana; lagane stvari tada su razdvojene i visoko podignute, a teke poloie svoje temelje pod najvlanijim delom Suvog Prostora. Univerzalne stvari ograniene su Vatrom i smetene u Dahu da bi se odrale. Nebo se pojavilo u sedam krugova1. Njegovi bogovi pojavie se u obliju zvezda sa svim njihovim konstelacijama. Priroda je svoje delove spojila zajedno s bogovima u njoj. Obod Neba kretao se krunom kretnjom, podran Dahom Boga. 3. Svaki bog poslao je svoju vlastitu snagu koja mu je odreena. I tako tamo nastadoe etvoronone ivotinje, one koje puu, one koje prebivaju u vodi i one s krilima, te svo plodno semenje, trava i mladica svakog cveta, nosei u sebi seme ponovnog postanka. Bogovi poslae narataje ljudi kako bi ovi upoznali dela Boja, i da budu aktivni svedoci prirode; da se mnoe, da vladaju svime pod nebom i da spoznaju ta je Dobro; tako da se i dalje uveavaju i nastavljaju uveavati, mnoe i nastavljaju mnoiti. Kroz njihov zauujue delotvoran tok, bogovi 1 Sedam krugova o kojima Hermes govori su sedam astralnih i mentalnih razina koje su u Bibliji opisane kao Jakovljeve lestve k Bogu, u oveku takoe nalazimo te lestve: to su vrtlozi energije (sedam akri) koji nas spajaju sa tim razinama makrokozmosa.

poslae svaku duu odenutu u meso, kako bi ljudi razgledali puteve nebeskih bogova, Boja dela i aktivnost prirode, da spoznaju znakove onoga to je dobro, mo Boga i promenljivu sudbinu dobrih i zlih stvari, i da otkriju zauujue vetine dobrih umetnosti. 4. Tako ljudi poee iveti, i njihova je mudrost rasla, skladno sudbini koju je odredio pridrueni hod krueih bogova i njihovom nestanku na kraju. Na zemlji e ostati mona seanja na radove njihovih ruku; kada se ciklusi ponu obnavljati, iza njih e ostati nejasan maglovit trag. Jer svako roeno telo s duom, seme plodova i svako delo ruku nestae, ali iz potrebe e se obnoviti ponovno, jednako obnavljanjem od strane bogova, kao i krunim okretanjem ritmikog toka Prirode. Jer tamo gde je Boansko, tamo je i Prirodina uvek iznova stvarajua kosmika meavina, jer Priroda se takoe nalazi u boanskom. KRAJ TREE KNJIGE Knjiga IV - Gral ili monada 1. Hermes Reju (Logos), ne s rukama, Stvoritelj sveta je nainio itav svet; stoga, razmiljaj o njemu kao o sveprisutnom i uvek postojeem, Tvorcu svih stvari, Jednom i Jedinom, koji je Svojom voljom stvorio sva bia. Njegovo telo je takvo da ga nijedan ovek ne moe dodirnuti, videti, izmeriti; ono je nerastezljivo, i ne postoji nita slino. Ono nije Vatra ni Voda, Vazduh ni Dah , ali sve to od njega dolazi. Ve kroz to sve stvari postoje. Bivajui sada Uzvieno Dobro, on poeli posvetiti to [Telo] Sebi Samom i postaviti Zemlju i oboavati je. 2. Dole On posla Kosmos tog nebeskog oblija oveka, ivot koji ne moe umreti, a opet ivot koji umire. Kosmos vlada nad ivotima ivih bia, a ovek to nadmauje Reju (Logos) i Umom (Nous). Jer ovek je postao promatra Bojeg rada; on Ga je potovao i nastojao spoznati Njegovog tvorca. 3. Stoga, o Tate, Bog je svim ljudima dao Re (Logos), ali jo uvek ne i Um (Nous). On nije bio zavidan, jer zavist ne potie od Njega, ve je smetena ispod, u duama ljudi bez Uma (Nousa). Tat Zato tada, o oe, Bog nije svakome dao deo Uma (Nousa)? Hermes eleo ga je, sine moj, postaviti kao nagradu meu due. 4. Tat Gde ga je postavio? Hermes Njime (Nousom) je ispunio moni gral i poslao ga dole, pridruivi mu glasnika da to objavi u srcima ljudi: Krstite se ovim krtenjem grala2, ona srca koja to mogu, imajui vere da ete se uzdii njemu koji je dole poslao gral da biste shvatili zato postojite. Mnogo je onih koji shvatie Glasnikov proglas; polie se vodom Uma (Nousa), dobivi udela u viem znanju; a kada su primili Um (Nous) nainjeni su savrenim ljudima. Ali oni koji ne shvatie proglas, iako imaju pomo razuma, a ne Uma (Nous), ne znaju kako su doli u postojanje i zato.

2 Ovde su vidljivi tragovi hrianskog uenja na Corpus. Gral, pehar, je ceremonijalna posuda, element vode. Gral ima bogatu simboliku, smatra se posudom obilja i posudom koja sadri pie besmrtnosti; on simbolizuje i posudu koja je skupila Hristovu krv. Gral podrazumeva i kosmiku simboliku: jaje sveta podeljeno je na dva pehara pehar neba i pehar zemlje.

5. Razumevanje takvih ljudi je kao u nerazumnih bia; bes i udnja u njima su pomeani. Oni ne pridaju panju vrednim stvarima, ve se okreu telesnim ugodnostima i njegovim apetitima, verujui da je ovek roen iz tog razloga. Ali oni koji su primili deli Bojeg dara, oni su o Tate, sudimo li po njihovim delima, zadobili osloboenje od smrtnih veza. Jer oni su u svome Umu (Nousu) obuhvatili sve stvari, sve to je na zemlji, na nebu i iza neba. Podignuvi se tako, oni vide Uzvieno Dobro i shvataju, prepoznaju kao nesreu ovde provedeno vreme. Prezirui sve, jednako telesno i bestelesno, oni brzaju u Jedno i Jedino. 6. To je Tate, znanje Uma (Gnoza Nousa), vienje boanski stvari. To je poimanje Boga, jer Gral je Boji. Tat Oe, i ja takoer elim biti krten! Hermes Ako prvo ne mrzi svoje telo, sine, ne moe voleti svoju Bit. Ali ako voli svoju Bit, imae Um (Nous), a imajui Um (Nous) dobie udeo u znanju. Tat ta eli time rei, o oe? Hermes Govorim da nije mogue, sine moj, dati sebi oboje mislim na stvari koje propadaju i na boanske stvari. Jer, videvi da postoje dve stvari, telesne i netelesne, u kojima se razume propadajue i boansko, oveku sa slobodom izbora ostavljeno je da bira jednu ili drugu. Ne moe odabrati obe. U onim duama kojima je ostavljen izbor, nestajanje jednog dovodi do objavljivanja moi drugog. 7. Izbor boljeg ne samo da dokazuje besprekornost onoga ko odabire, jer vidi da [taj izbor] oveka ini Bogom, nego se njime takoe iskazuje potovanje Bogu. Izbor gorega, iako unitava oveka, uznemiruje Boji sklad do te mere kao to je procesija koja prolazi sredinom puta, nesposobna uiniti bilo ta drugo osim da zapreuje prolaz drugim ljudima; tako su i oni ljudi koji se kreu u procesiji irom sveta voeni ugodnostima tela. 8. Tako je to, o Tate. Ono to dolazi od Boga bilo je i uvek e biti nae. Ali ono to je zavisno od nas odbacimo bez odgaanja, jer to nije Bog, to smo mi koji smo uzrok zlih stvari koje vie volimo od onoga to je dobro. Vidi li, sine, koliko je mnogo tela kroz koja moramo proi, kroz koliko mnogo skupina demona, kroz koliko mnogo nizova ponavljanja i ciklusa zvezda pre nego li doemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale; nije ogranieno, nema kraja i nema poetka, premda nama izgleda kao da ima poetak u Znanju. 9. Znanje stoga, nije poetak Dobra, nego nam je pre poetak onoga to treba biti spoznato. Dohvatimo zato poetak i brzo preimo kroz sve [kroz ta moramo proi]. Vrlo je teko napustiti stvari koje smo navikli da koristimo, koje na pogled posvuda susree, i vratiti se drevnom i izvornom [Putu]. Oduevljava nas ono to se pojavljuje pred naim oima, dok ne verujemo u ono to ne vidimo. Zlo je oigledna stvar, dok se Dobro nikada ne moe prikazati pred oima, jer nema oblik, niti ostavlja trag. Zato je ono poput samog sebe i razliito od svega postojeeg. Nemogue je da ono to nema telo uini sebe vidljivim telu. 10. Superiornost slinog u odnosu na neslino, te inferiornost neslinog u poreenju sa slinim, nalazi se u sledeem: Jedno je poreklo (poetak) i koren, i u svim je stvarima kao poreklo i koren. Nita nije bez porekla. Izrasta iz samog sebe, budui da je poreklo sveg ostalog. Svojstveno je sebi, s obzirom da ne moe imati drugo poreklo. Zato je Jedan poetak i sadri sve brojeve, ali nijedan ne sadri Njega. Stvara svaki broj, ali nijedan broj ne stvara Njega.

11. Sve stvoreno je nesavreno i deljivo, kako bi povealo stvoreno, ali i kako bi smanjilo; ali tako neto se ne dogaa savrenom. Ono to se poveava, poveava se od Jednog, a umire kroz svoju vlastitu slabost kada vie ne moe sadravati jedno. Sada, o Tate, to je lik Boga, nacrtan za tebe, onoliko koliko moe biti. Posmatra li jasno i odrazi li ga oima srca, veruj mi, sine moj, pronai e Put koji vodi gore. Ne, taj e lik sam postati tvoj Vodi, jer Vienje [boansko] ima svoj poseban kvalitet. vrsto dri i privlai sebi one koji uspevaju otvoriti oi, ba kao to kau, magnet privlai gvoe. KRAJ ETVRTE KNJIGE Knjiga V Iako neoitovan, Bog je najoitovaniji 1. Izloiu ti ovu propoved (Logos), o Tate, kako bi upoznao tajnu Boga koji je prevelik da bi se imenovao. Shvati da e ono to se mnogima pojavljuje kao neispoljeno tebi postati najispoljenije. Da je ispoljeno, ne bi postojalo. Jer sve to je uinjeno ispoljenim, podvrgnuto je nastanku, jer je dovedeno u ispoljavanje. Ali, neispoljeno postoji uvek, jer nije poelelo da postane ispoljeno. Uvek jeste i ini ispoljenim sve druge stvari. Ono to stvara manifestovano, nije smo manifestovano, jer nije stvoreno. Ali imaginacijom sve likove donosi u um. Stvari koje su roene pripadaju samo imaginaciji, jer imaginacija nije nita drugo nego raanje. 2. Jasno je da Jedan nije roen, da nije zamiljen i da je nemanifestovan, te da se pojavljuje kao sve vrste likova, kroz sve i u svemu i posebno onima kojima se eli pojaviti. Sine moj, Tate, prvo se moli naem Gospodu i Ocu, Jednom i Jedinom iz kojega Jedan dolazi da bi ti pokazao svoju milost kako bi bio sposoban pojmiti Boga, toliko velikog da ak samo i jedan Njegov zrak moe sjajiti u tvom umu. Za jasnu spoznaju pojmi neoitovano, s obzirom da je ono smo takoer neoitovano. Ako si dovoljno jak, On e se pojaviti oku tvoga uma, o Tate. Jer Gospod se nikome ne daje, ve se oituje kroz itav svet. Ti ima mo zadobiti misao, videti je i uhvatiti je svojim vlastitim rukama te licem u lice gledati Boji lik. Ali ako ne moe videti ono to je oitovano unutar tebe samoga, kako se moe Bog, koji je Sam unutar tebe, pojaviti tebi kroz tvoje [vanjske] oi? 3. Ako Ga eli videti, promisli o suncu, kretanju meseca, promisli o poretku zvezda. Ko je On koji nadzire taj red? Jer sav poredak ima svoje granice ograniene mestom i brojem. Sunce je najvei Bog od svih bogova na nebu, pred kime svi nebeski bogovi ustupaju kao pred kraljem i uiteljem. I On, toliko velik, vei od zemlje i mora, dopustio je da ima iznad sebe zvezde koje se okreu, a manje su od njega. Stoji li u strahopotovanju pred bilo kime? Boji li se ikoga, o sine? Ne slede li sve one zvezde koje su u nebu slian, ako ne ve istovetan tok? Ko je svakom odredio pravac i veliinu njihovog tela? 4. Taj Veliki medved okree se oko sebe i nosi itav univerzum zajedno sa sobom. Ko je vlasnik tog instrumenta? Ko je postavio granice oko mora? Ko je zemlju postavio na njeno mesto? Postoji neko, o Tate, ko je Stvoritelj i Gospodar svih tih stvari. Nemogue je da mesto, broj i mera budu odrani, a da ih niko nije stvorio. Jer sav je red stvoren, a ono to nema mesto i meru nije stvoreno; ne, ak ni to nije bez gospodara, sine moj. Jer ako neredu neto nedostaje, a to je da ne gospodari uobiajenim radom reda, on je takoe pod gospodarom onim koji jo nije uspostavio njegov red.

5. O, da ti mogu narasti krila, da se moe vinuti u vazduh i stati izmeu neba i zemlje, mogao bi videti vrstou zemlje, tekue stanje mora, kretanje reka i slobodan tok vetrova, predivnu vatru, okretanje zvezda, brzinu nebeskog kretanja koje okruuje sve te stvari. Kakav blagoslovljen pogled, sine moj, videti sve to u jednom trenutku; nepokretno kako se kree, neoitovano kako postaje oitovano. Po emu je nainjen taj poredak Kosmosa i Kosmos koji vidimo da je ureen. 6. Ako takoe eli videti Boga kroz ono to je podlono smrti, jednako na zemlji kao i na moru, pomisli da je ovek oblikovan u utrobi, sine moje, i ispitaj paljivo umee Boga koji ga je oblikovao, i naui ko je oblikovao ovaj lepi i bogoliki lik oveka. Ko je oblikovao oi? Ko je probio nosnice i ui? Ko je otvorio usta? Ko je rastegnuo i uvrstio ivce? Ko je sproveo vene njihovim kanalima? Ko je ojaao kosti i prekrio meso koom? Ko je razdvojio prste? Ko je pojaao petu na stopalima? Ko je izdubio telesne prolaze, ko je rastegnuo slezinu? Ko je srce oblikovao poput piramide i zdruio miie? Ko je postavio jetru? Ko je nainio upljine u pluima i eludac nainio tako velikim? Ko je oblikovao najlepe delove tako da se oni mogu videti i prekriti one rune delove? 7. Vidi koliko je mnogo vetine nastalo iz jedne stvari i koliko je mnotvo oblika nainjeno jednim utiskom; i sve predivne stvari, i sve izmerene stvari, i sve razliite stvari. Ko je nainio sve to? Koja majka, koji otac, ako ne neoitovani Bog, koji je sve stvari stvorio Svojom Vlastitom voljom? 8. Niko nee rei da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara; kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svoga stvaraoca? Kakva slepoa! Kakvo svetogre! Kakva bezumna drskost! Moj sine Tate, svojeg Stvoritelja nikada ne liavaj dela stvaranja. On je vei od bilo ega to ime Boje ukljuuje, toliko je velik Otac svega. Jer On je Jedan Jedini i Njegov je zadatak da bude Otac. 9. Sili me da govorim odvanije. Njegova je priroda da zamisli sve stvari i stvori ih. Kako bez Stvoritelja nita ne dolazi u postojanje, niti On ne bi postojao veno da nije uvek stvarao sve stvari na nebu, u vazduhu, na zemlji, u moru, posvuda po univerzumu, svugde u Kosmosu, u onome to jeste i onome to nije. Ne postoji nita u svemu tome to nije On sam. I sve stvari koje jesu i svari koje nisu su On sam. Jer stvari koje jesu On je uinio oitovanima, a stvari koje nisu On sadri unutar sebe. 10. On je Bog, vei od imena. On je neoitovan, a ipak je najoitovaniji. On je taj kojeg um moe kontemplirati. On moe biti vien oima. On je bestelesan, a ipak ima mnogo tela ili, bolje reeno, svako telo. Ne postoji nita to On nije. Jer On je sve to postoji i On zato ima sva imena, jer sva imena dolaze od jednog Oca. Zbog toga On sam nema ime, jer je On Otac svega. Ko moe pevati hvale tebi ili slaviti tebe? Kamo da pogledam da bih te slavio: iznad, ispod, unutra ili izvana? Za tebe nema puta, nema mesta, niti bilo kojeg drugog postojanja. Sve je u tebi, sve dolazi od tebe. Ti daje sve i ne uzima nita. Jer ti ima sve i ne postoji nita to ti nema. 11. Kada u pevati tebi hvale? Jer niko ne moe pojmiti tvoj sat ili tvoje vreme. Zbog ega u pevati himne? Za ono to si objavio ili za ono to si sakrio? I zato u te veliati? Zbog toga to si drugo od mene? Zato jer ima neto to nije moje? Jer si neto drugo? Ali Ti si sve to sam ja; Ti si sve to ja inim; Ti si sve to ja govorim. Ti si sve i ne postoji nita to Ti nisi. Ti si sve to postoji i sve to ne postoji Um (Nous) kada misli i Otac kada ini, Bog kada ispunjava ivotom, Dobro i Stvoritelj svih stvari. Jer najfiniji deo materije je vazduh, vazduha - dua, due - um, a uma Bog. KRAJ PETE KNJIGE

Knjiga VI Samo je u Bogu dobro i nigde drugde 1. Dobro, o Asklepije, ne nalazi se ni u emu ve samo u Bogu; Dobro je uvek Bog sam. Ako je zaista tako [Dobro] mora biti sutina, jer svaka vrsta kretnje i osloboenje od nje (iako nita nije slobodno od nje), ima postojanu energiju oko sebe, nikad premalu, nikad preveliku i uvek u dovoljnoj koliini. Jer Jedan je izvor svega, a ono to snabdeva sve je Dobro. ak tavie, kada kaem da snabdeva sve, zauvek je Dobro. A ono ne pripada nikome drugom nego Bogu Samom. Nita mu ne nedostaje, jer kada bi neto eleo bio bi zao; nita za Njega nije izgubljeno i nita ga ne moe rastuiti, jer duboka alost je naslee zla. Nijedno bie nije monije od Boga, nijedno bie ne moe ga podrediti sebi. On ne trpi bilo kakvu nelagodu od bilo koga te zbog toga On voli svakoga. Nijedno bie ne pokazuje mu neposlunost te time ne uzrokuje njegovu ljutnju; nijedno bie nije mudrije od Njega pa time ne uzrokuje Njegovu ljubomoru. 2. Budui da Njegovom postojanju ne pripada nita od svega toga, ta ostaje ako ne Dobro? Jer kao to se nijedno zlo ne pronalazi u takvom izvanrednom Biu, tako se ni Dobro ne pronalazi u jednoj od tih nedaa. Ali svi drugi jadi postoje u svakom biu: u malom i velikom, u individualnim biima i u tom samom ivom biu (kosmosu), koje je vee i monije od svih bia i svih stvari. Ono to je podvrgnuto roenju puno je patnje, jer smo roenje je patnja. A tamo gde je patnja nema Dobra. Tamo gde se nalazi Dobro nema patnje. Gde je dan, nema noi. Tamo gde je no, nema dana. Stoga Dobro ne moe biti u postojanju, ve samo u onome to nije roeno. S obzirom da u fizikom svetu postoji zaliha svega, i Dobro ga proima obilno. Na ovaj nain kosmos je dobar, budui da stvara sve stvari; dobar jer je vezan uz svoj kreativni aspekt, ali u svemu ostalom nije dobar. Jer podvrgnut je patnji i kretanju te stvara sve stvari predodreene za patnju. 3. Dobro je unutar oveka ogranieno merom zla. Jer u oveku se malo dobra broji kao dobro. Dobro je za njega najmanja koliina zla. Stoga za njega dobro ne moe biti osloboeno zla. U oveku je dobro naopako korieno, a kada se loe koristi, dobro vie ne ostaje, a kada ga nema, raa se zlo. Zato je Dobro jedino u Bogu ili je pre Bog sam to Dobro. Zato, o Asklepije, izraz 'Dobro' postoji samo za oveka, a nikada u stvarnosti, jer je to nemogue. Materijalno telo ne daje mu mesta, jer je svugde brzo vezano zlom, bolovima, eljama, strastima, obmanama, glupim razmiljanjima. I, Asklepije, najgore od svega je da se svaka od tih netom spomenutih stvari to se nalaze u oveku smatra najveim dobrom, dok je zapravo svaka nenadmaivo zlo. Pohlepa, koren svakog zla, ovekova je greka; to je odsustvo Dobra. 4. Zahvalan sam Bogu to je u moj um stavio ak i ukus znanja o Dobru, jer to Dobro ne moe postojati u svetu. Jer svet je celokupni zbroj zala, ali Bog je Dobro i Dobro je Bog. Jer vrline predivnih stvari nalaze se oko Njegove prave prirode i na neki se nain pojavljuju jo ie i jednostavnije, jer su od Boga. Treba imati hrabrosti rei, o Asklepije, da je sutina Boga predivna, ako On uopte ima sutinu; ali ni lepota ni Dobro ne mogu se pronai u stvarima kosmosa. Sve stvari koje ulaze u na pogled likovi su i slike. Ali ono to ne dolazi u vidokrug oka, najvie je savrenstvo lepote i dobrote. Kao to oko ne moe videti Boga, ne moe videti lepotu i dobrotu. Jer to su osobine Boga, savrene i potpune, koje pripadaju Njemu samom. One su Njegove vlastite, neodvojive i najvie voljene; Bog ih voli jednako kao to one vole Boga. 5. Ako uzmogne pojmiti Boga, pojmie lepotu i Dobro, natkriljujuu Svetlost, koje je nainjeno svetlijim od Svetlosti Boije. Ta je lepota neuporediva i to se Dobro ne moe oponaati, budui da

je u Bogu Samom. Zato, kada spozna Boga, mora takoe spoznati lepotu i Dobro. To ne dele druga iva bia, s obzirom da su nedeljiva od Boga. Ako trai Boga, tada trai i lepotu. Postoji jedan put koji vodi toj lepoti: predanost udruena sa znanjem. 6. Zato se oni koji ne znaju i koji ne slede Put Predanosti usuuju govoriti o oveku kao lepom i dobrom, iako oni nikada nisu videli komadi Dobra; okrueni su svakom vrstom zla i misle za loe da je dobro, pa ga koriste neumereno, ak se bojei da bi ga mogli izgubiti. Iz petnih ila se bore ne samo da bi ga sauvali, nego i da bi ga poveali. Takve su stvari, koje ljudi nazivaju dobrim i predivnim, Asklepije, stvari od kojih ne moemo pobei ili ih mrzeti. A najtee je od svega da ih trebamo i da ne moemo iveti bez njih. KRAJ ESTE KNJIGE Knjiga VII Najvea bolest meu ljudima je neznanje o Bogu 1. Kamo posrete vi pijandure, opijeni vinom neznanja, koje vie ne moete podneti ve ga povraate? Stanite, budite razboriti! Pogledajte gore oima srca! A ako ne moete svi vi, tada barem oni koji mogu. Zlo neznanja preplavljuje itavu zemlju i potpuno unitava duu ogranienu telom, ne doputajui joj da dosegne luku Spasa. 2. Neka vas zato ne odnese velika bujica; iskoristite struju. Neka oni koji od vas uzmognu pronai luku Spasa uvedu svoj brod u nju i potrae onog koji e vas primiti za ruku i provesti kroz vrata znanja. Tamo sija jasno svetlo koje bistri tamu, gde nijedna dua nije opijena, nego su sve razborite i trae srcem Njega koji eli biti vien. Nijedno uho ne moe Ga uti, nijedno oko ne moe Ga videti, nijedan jezik ne moe o Njemu govoriti, ve samo um i srce. Ali prvo morate skinuti odeu koju nosite mreu neznanja, rukotvorinu zla, lanac zla, pojas tame, ivuu smrt, oseajno truplo, noseu grobnicu, kradljivca u svojoj kui, onoga koji mrzi kroz ono to voli i donosi zlo kroz ono to mrzi. 3. Takva je mrska odea koju nosi, koja te vee dole onda kada pogleda gore i vidi lepotu istine i Uzvieno Dobro to lei u tebi. Mrzee zlo te odee i spoznae njegovu lanost. To te zavelo, stvorilo privid oseaja koji nisu potvreni, koji su neopazivi; jer to im je zapreilo put prema gore s mnogo grubljom materijom i ispunilo ih mrskom udnjom tako da ne uju ono to bi trebalo uti i ne vide ono to bi trebali videti. KRAJ SEDME KNJIGE

Knjiga VIII Nijedna od postojeih stvari ne nestaje, ve ljudi pogreno govore o njihovim promenama kao o unitenju i smrti 1. [Hermes:] Sada, sine moj, moramo govoriti o dui i telu: na koji je nain dua besmrtna i odakle aktivnost to izgrauje telo i razgrauje ga. Jer ne postoji smrt za bilo koju stvar; razumevanje te rei je besmisleno ili se izgubio prvi slog budui da se izgovara smrtan umesto besmrtan. Smrtnost je destrukcija, a nita u kosmosu nije unitivo. Ako je Kosmos drugi Bog, ivot koji ne moe umreti, nemogue je i da bilo koji deo tog besmrtnog bia umre. Sve u kosmosu deo je kosmosa, a ponajvie ovek, razumno bie. 2. Prvi Bog svega je vena injenica, neroen i Stvoritelj svega. Drugi je Njegova slika, Kosmos, kojega je On doveo u postojanje, kojega On odrava i hrani, ini besmrtnim tako da pomou vlastitog Oca on veno ivi kao besmrtan. Ono to nastavlja da ivi razliito je od Venog; jer On nije nastao iz neeg drugoga, pa ak i da jeste, nije nastao od Samoga Sebe, ve On postoji oduvek. On je vean. Zbog njega je sve veno. Otac je vean zbog Njega, ali Kosmos je vean i besmrtan jer je roen od Oca. 3. Iz tvari smetene ispod (kosmosa) Otac je nainio univerzalno telo i, skupivi ga nainio ga je sfernim, prenosei ovaj kvalitet na ono na emu je On radio: na besmrtnu i venu tvarnost. Ali On, Otac, ispunjen Svojim idejama, posejao je ivote u sferu i zatvorio ih kao unutar peine, unosei ivot u svaku vrstu ivljenja. On je s besmrtnou zaodenuo univerzalno telo kako taj materijal ne bi poeleo da se odvoji od sastava tela i razgradi se u vlastiti izvorni nered. Jer materija, sine, kada jo nije bila otelovljena, bee u neredu. A ovde dole jo uvek zadrava prirodu nereda, obuhvatajui preostale male ivote ono to se poveava i smanjuje, a to ljudi nazivaju smru. 4. Taj nered postoji oko zemaljskih bia. Nebeska tela imaju poredak koji im je Otac pridruio kao njihov, a obnavljanjem svakog od njih taj se poredak odrava kao neunitiv. Obnavljanje tela na zemlji osobina je njihovog sastava, jer rastvaranje ih obnavlja u ona tela koja nikada ne mogu biti rastvorena, to jest, koja ne poznaju smrt. Stoga, radi se o liavanju ula, ali ne i o unitavanju tela. 5. Tree ivo bie, ovek, roen je po slici Kosmosa i ima um po Oevoj elji, iznad svih zemaljskih bia. Ne samo da ima oseaj s drugim Bogom (Kosmosom, manifestovanim), nego takoe ima predstavu o prvom (nemanifestovanom). On poima drugog Boga kao telo, a prvoga on poima bez tela i kao Um (Nous), to je Uzvieno Dobro. Tat Dakle, to bie, ovek, ne umire? Hermes uti, sine! Shvati ta je Bog, ta je Kosmos, ta je ivot koji ne moe umreti i koji je ivot podloan rastvaranju. Shvati da je Kosmos nainjen od Boga i u Bogu, a ovek pomou Kosmosa i u Kosmosu. Izvor, i granica, i ustrojstvo svih stvari je Bog. KRAJ OSME KNJIGE

Knjiga IX O mislima i ulima 1. Jue sam dao Savrenu Propoved, Asklepije; danas smatram da je nuno slediti reeno i govoriti detaljno o ulnoj percepciji. ulna percepcija i razumevanje izgledaju razliiti jer je prvo povezano s materijom, a drugo s tvarnou. Meni se ini da su oboje jedno i da se u oveku ne razlikuju. Jer u drugim ivim biima ulo je jedno s prirodom, dok u oveku postoji razumevanje. Um (Nous) se razlikuje od misli kao i Bog od boanstvenosti. Boanstvenost dolazi od Boga kao to razumevanje, bivajui srodnim s Reju (Logos), dolazi do Uma (Nousa). Zapravo su razumevanje i Re (Logos) instrumenti jedno drugoga, jer niti je Re izgovorena bez razumevanja, niti se razumevanje pojavljuje bez Rei. 2. Stoga, ula i razumevanje zajedno teku ovekom, budui da obavijaju jedno drugo. Nemogue je razmiljati bez ula niti opaati bez razmiljanja. Ali mogue je, kau, zamisliti stvar bez ula, a to ine oni koji zamiljaju vidljive predmete u snovima. Meni se ini da se obe aktivnosti dogaaju u snovienju, budui da obe izrastaju u oseaju koji delimino pripada telu, a delimino dui; kad god su oba dela oseaja u saglasju, nastaje razumevanje roeno iz Nousa. 3. Um (Nous) poima sve misli, dobre kad prima seme od Boga, a suprotne kada ih prima od demona, budui da ne postoji nijedan deo kosmosa slobodan od demona. S obzirom da je demon osvetljen Bojom svetlou (ljudske due), krade je i seje dalje seme svoje energije. Um (Nous) poima tako posejano seme: blud, ubistvo, nasilje prema ocu, svetogre, davljenje, samoubistvo skokom sa stene i sva druga dela kao delo zlih demona. 4. Nekoliko je semena Bojih, ali ona su mona, predivna i dobra: vrlina, samokontrola i predanost Bogu. Predanost Bogu je znanje o Bogu. Onaj ko je to znanje otkrio ispunjen je svime to je dobro; obdaren je boanskim razumevanjem koje nije kao razumevanje mnotva. Zato oni koji znaju nikada ne ugaaju mnotvu niti mnotvo ugaa njima. Oni izgledaju kao ludi i postaju predmetom poruge; mrze ih, preziru, pa ak ih i osuuju na smrt. Zato kaemo da zlo mora iveti ovde dole na zemlji, gde je njegovo vlastito mesto. To mesto je Zemlja, a ne Kosmos, kako neki nepoboni jezici tvrde. Meutim, onaj ko je predan Bogu, podnosie sve kada je spoznao Znanje (Gnoza). Takvom su oveku sve stvari dobre, ak i one koje su zle za druge te ih namerno upuuje Znanju; on sam zle stvari ini dobrima. 5. Ponovno se vraam raspravi (Logos) o ulima. Jer korienje ula s razumevanjem osobina je oveka. Ali, kako sam ve rekao, nije svaki ovek sposoban za razumevanje, jer jedna vrsta ljudi bavi se materijalnim stvarima, dok se druga bavi postojanjem. Jer materijalan ovek, kao to rekoh, udruuje se sa zlom i prima seme svojih misli od demona, dok se stvarni ljudi udruuju s dobrim, i spasava ih Bog. Bog je Stvoritelj svih stvari i u svom stvaranju sve ih je stvorio nalik Sebi; ali oni su, dok postaju dobri oitujui svoju aktivnost, neproduktivni. Kosmiki tok stvara razliite vrste narataja, inei neke okaljane zlom, proiujui druge dobrotom. Kosmos, o Asklepije, ima svoj razum i razumevanje, ne kao ovek, ne toliko mnogostruk, ve bolji i jednostavniji. 6. Oseaj percepcije i razumevanje kosmosa su jedno. Oni su Instrument Boje volje kojim se stvaraju sve stvari i kojim se vraaju tom jednom. Organizovan je tako da unutar sebe uva seme koje je primio od Boga, da bi se sve manifestovalo, da bi se tada rastvorilo te ponovno iznova

stvorilo. Poput Dobrog Batovana ivota, rastvorene stvari uzima sebi i obnavlja ih kroz proces transformacije. Ne postoji nita emu ne daje ivot. Uzimajui sve u sebe, ini ih ivima, i u isto vreme Mesto ivota i njegov Stvoritelj. 7. Razliita su tela izgraena od materije. Neka su od zemlje, neka od vode, neka od vazduha, neka od vatre. Ali sva su ona sastavljena. Neka su sloenija, neka jednostavnija. Ona sloenija su tea, ona jednostavnija laka. Brzo kretanje toka Kosmosa stvara razliite kvalitete bia. Pritisak vazduha od toga je kontinuiran i daje kvalitet telima jednako kao i obilje ivota. 8. Bog je otac Kosmosa (Demijurg), Kosmos je otac onoga to je unutar njega. Kosmos je sin Boga, a ono unutar Kosmosa stvoreno je od Kosmosa (od Demijurga). I ispravno je nazvan Kosmosom (poretkom) jer on svim stvarima daje poredak kroz raznolikost njihovog porekla i kontinuitet ivota, kroz neumornu aktivnost i brzinu neophodnosti, kroz sastav njegovih elemenata i poredak onoga to dolazi u postojanje. Da se to naziva poretkom, nuno je i pogodno. Tada ulna percepcija i razumevanje svega to ivi dolazi u njih izvana. Oni udiu ono to dri ih kao dar Boga. 9. Ali Bog nije, kao to neki misle, bez ulne percepcije i bez razumevanja. U svom praznoverju ljudi tako bezbono govore. Jer, Asklepije, sve stvari koje postoje nalaze se u Bogu. Njih je stvorio Bog i one zavise od Njega jednako stvari koje deluju kroz telo, stvari koje kroz tvarnost due ine da se druge kreu, stvari koje pomou duhova ine druge stvari ivima i one koje uzimaju u sebe istroene. Pre u rei da Bog ne sadri ta bia; rei u istinu On je sve to. To je ulna percepcija i razumevanje Boga: uvek pokree sva bia i nikada nee nastupiti vreme kada e bilo ta od Njega biti naputeno. Kada god govorim o biima, govorim o Bogu, jer Bog odrava bia i nita nije izvan Njega kao to ni On nije izvan nieg. 10. O Asklepije, sve e ti se stvari pokazati istinite ako ih razume, ali ostane li neuk, nee u njih verovati. Shvatiti znai verovati, neverovati znai ne shvatati. Moja re (Logos) vodi k istini. Moan je um, velik, i kada je voen umom prema nekoj taki, ima mo da doe do istine. Kada je um shvatio sve stvari i spoznao da su u skladu s onim to je ve prevedeno razumom, tada veruje i pronalazi poinak u Predivnoj Veri. Oni koji uz Boju pomo shvate sve to je sada izgovoreno, oni veruju; ali oni koji ne razumeju, ne veruju u to. Neka toliko bude reeno u pogledu razumevanja i ulne percepcije. KRAJ DEVETE KNJIGE

Knjiga X Klju 1. Hermes Svoju jueranju raspravu (Logos) posvetio sam tebi, Asklepije, pa je danas pravino posvetiti je Tatu, posebno to je to saetak Glavne Propovedi (Logoi) koja je upuena njemu. Stoga, Bog, Otac i Dobro, o Tate, imaju istu prirodu, ili tanije, energiju. Jer ime prirode znai rast, budui da se odnosi na bia koja se menjaju i koja su jednako pokretna i nepokretna; odnosi se na nebesko i ljudsko, a oboje Bog eli u postojanju. Raspravili smo o energiji koja je drugde te o drugim boanskim i ljudskim stvarima koje se moraju imati na umu kada se spominje ova tema. 2. Boja energija stoga je Njegova volja, a Boja sutina je htenje da sve stvari postoje. Jer ta je Bog, Otac i Dobro ako ne postojanje svih stvari, ak i onih koje jo nisu, ta drugo ako ne sama sutina svega to jeste? To je Bog, to je Otac i to je Dobro; Njemu nije dodato nita od svega ostalog, iako je Kosmos, to jest Sunce, njima otac koji pokazuje njihove osobine, on nije na isti nain uzrok Dobra u ivim biima, niti njihovog ivota. Ako je on Otac, u potpunosti su pod nadzorom volje Uzvienog Dobra, bez kojeg nita ne moe biti ili postati. 3. Roditelj je uzrok ivota svoje dece, jednako s oeve kao i s majine strane, primajui elju od Uzvienog Dobra kroz Sunce, jer je Dobro kreativno naelo. A takvu mo ne moe posedovati niko drugi nego samo on koji nita ne uzima ve eli da sve stvari postoje; neu Tate, rei koji stvara. Jer tokom drugog vremenskog razdoblja Stvoritelj je nepotpun po tome to ponekad stvara, a ponekad ne, jednako u kvalitetu kao i u kvantitetu [onoga to se stvara]. Ponekad stvara mnoge stvari posebne vrste, a ponekad one suprotne od njih. Ali Bog, Otac i Dobro uzrok su postojanja svega. 4. Zbog toga su sve ove stvari za one koji mogu da vide. Bog eli tako i tako jeste; zaista je to za ovekovo dobro. Priroda je Uzvienog Dobra da bude spoznato, o Tate. Tat Oe, ispunio si nas dobrim i najlepim vienjem tako da je oko moga uma gotovo postalo predmet potovanja. Hermes Jer vienje Dobra nije poput sunevih zraka koje silovito zaslepljuju oi i uzrokuju njihovo zatvaranje. Upravo suprotno, sjaji i poveava vienje oka sve dok je ovek sposoban zadrati prodor tog sjaja koji samo um moe videti. Ne samo da dolazi dole do nas najbre, ve nam niti ne kodi, i instinkt je ispunjen besmrtnim ivotom. 5. Zaista, oni koji su sposobni da upiju vie od tog Vienja od drugih, esto gube svesnost o telu u tom najlepem vienju, kao to se dogodilo naim precima Uranu i Kronu. Tat Moe li se to dogoditi nama, o oe? Hermes Zaista moe, o sine moj! Ali mi smo jo preslabog vida i nismo dovoljno jaki da bi smo zadrali lepotu tog Uzvienog Dobra. Kada o tome nita nee moi rei, tada e to videti; jer iskustvo o tome je tiina Boga i povlaenje svih ula. 6. Onaj ko je pojmio ovo, ne moe pojmiti drugo; onaj koji je duboko promiljao, ne moe promiljati o bilo emu drugome, ne moe ak ni pokrenuti telo. Osloboen svih telesnih kretnji i ula, on ostaje miran. Kada je to rasvetlilo itav um i itavu duu, ponovno se rasplamsava i povlai itavog oveka iz tela, transformirajui ga u sutinsko bie. Nemogue je, sine moj, da dua koja je videla lepotu Uzvienog Dobra postane Bog dok je u telu. 7. Tat ta misli time postati Bog, oe?

Hermes Svaka odvojena dua prolazi kroz transformaciju, sine moj. Tat ta misli kada kae odvojena? Hermes Nisi li uo u Glavnoj Propovedi da su sve due koje lutaju itavim univerzumom odvojene od jedne Due, Due svega? Zaista postoji mnogo transformacija tih dua, od kojih su neke srene vie, a druge manje. One koje bejahu bia koja su puzala promenjene su u vodena bia, due vode promenjene su u bia zemlje, one koje ive na zemlji u bia s krilima, a due koje ive u vazduhu menjaju se u ljude, dok ljudska bia postiu prvi korak besmrtnosti promenom u daimone (u duhovna bia, nezavisna od tela). I tako ona krue u horu Nepogreivih Bogova. Postoje dva hora Bogova: jedan je Nepogreivi, a drugi je Lutajui. A to je najsavrenija slava due. 8. Ali ako dua koja je ula u ljudsko telo ostaje zla, ona ne kua besmrtnost niti uestvuje u Dobru. Ona se vraa natrag na put koji vodi biima koja puze. To je osuda due. Zato je neznanje zlo due. Jer dua koja nema znanja o stvarima koje jesu, ili znanja o njihovoj prirodi, ili o Dobru, zaslepljena je telesnim poudama i bacana tamo-amo. Ta izopaena dua, ne znajui ono to jeste, postaje rob tela udnog oblika u jadnom stanju; ne kao onaj ko vlada, ve kao onaj kojim se vlada. Nosi svoje telo kao teret i ne zapoveda, ve slua zapovesti. To neznanje je zlo due. 9. S druge strane, vrlina due je Znanje. Jer onaj ko zna, dobar je i poboan jo za vreme zemaljskog ivota. Tat Kakva je to vrsta oveka, o oe? Hermes Onaj ko provodi vreme raspravljajui i sluajui raspravljanje, sine moj, bori se sa senkom. Jer Bog, Otac i Dobro ne mogu se izgovoriti ni uti. I iako je tako, sva bia imaju ula, jer bez njih ne bi mogla iveti. Ali Znanje je sasvim drugaije od ula, jer ula izrastaju uz pomo onoga to ima vlast nad nama, dok je Znanje kraj nauke, a nauka je Boji dar. 10. Sva je nauka bestelesna; koristi um kao instrument ba kao to um koristi telo. Oboje, stoga, dolaze u telo, razum i materija. Sve stvari moraju biti sastavljene od kontrasta i suprotnosti; ne moe biti drugaije. Tat Ko je, onda, taj materijalni Bog o kojem govori? Hermes Kosmos, predivan, ali ne dobar; jer on je materijalan i lako opaajan; i iako je prvi od opaajnih stvari, on je drugi nivo postojanja i nepotpun je. Iako nikada nije roen u vremenu, ali oduvek jeste, on postoji u stvaranju i stvara kvalitet i kvantitet. On je pokretan, a stvaranje je pokret sveukupne materije. 11. Nepokretni Nous pokree materiju na sledei nain, budui da je Kosmos sfera, to jest glava. Iznad glave ne nalazi se nita materijalno, ba kao to nema niega materijalnog ispod stopala, gde je sva materija. Stoga je Nous glava, a sam je pokretan kao sfera, to jest, na nain koji odgovara glavi. Tako je sve ono to je sjedinjeno u tkivu te glave dua, i besmrtno je po svojoj prirodi. Jednako kao to je telo nainjeno u dui, tako i sve sjedinjeno s glavom ima duu znatno vie nego to je ima telo. One stvari koje su udaljenije od ovoga tkiva tamo gde su stvari koje imaju vei udeo tela nego due po svojoj su prirodi podvrgnute smrti. Celina je, meutim, ivot. Tako se Kosmos sastoji od oboje od materije i Nousa. 12. Kosmos je prvo od ivih bia, dok je ovek drugo, odmah nakon njega, iako je prvo ivo bie podvrgnuto smrti. ovek ima istu snagu due u sebi kao i druga iva bia; ipak, on nije samo ne-dobar nego je ak i

zato je zbog toga smrtan. Iako Kosmos nije dobar po tome jer je podvrgnut kretanju, nije zao, te zbog toga nije podvrgnut smrti. Ali ovek je zao, jer je podvrgnut kretanju i smrti. 13. Naela oveka su ova: um (Nous) u razumu (Logos), razum u dui, dua u duhu i duh u telu. Duh proima [telo] kroz vene, arterije i krv, podraavajui kretnje ivih bia. Zato neki ljudi misle da je dua krv, ali gree. Oni ne razumeju da se onda, kada se duh mora povui u duu, krv zgrunjava, vene i arterije postaju prazne, a ivo bie tada se premeta; i to je smrt tela. 14. Sve stvari zavise od jednog Izvora, a on zavisi od Jednog i Jedinog. Izvor je, meutim, pokrenut kako bi ponovno postao Izvor, dok Jedan ostaje uvek i nepokretan je. Stoga postoji ovo troje: Bog, Otac i Dobro, Kosmos i ovek. Bog sadri Kosmos, a Kosmos oveka. Kosmos je sin Boga, ovek je sin Kosmosa i kao takav unuk je Boga. 15. Bog ne zanemaruje oveka. Ne, poznaje ga celovito i Bog sm eli biti spoznat. To je jedino spasenje za oveka spoznaja Boga. To je uspon do najvieg stanita bogova. Samo uz pomo Njega dua postaje dobra; ali nije dobra zauvek, jer postaje kvarna, a to se dogaa iz nunosti. Tat Kako to misli, o Trismegistose? Hermes Gledaj duu deteta, sine moj, koja jo nije odvojena. Njegovo telo jo nije naraslo, nije se u potpunosti razvilo. Tat Kako? Hermes Predivno je videti takvu duu, jo neiskvarenu telesnim strastima, koja je jo vezana za Kosmiku Duu! Ali kada telo naraste i povue duu u svoju masu, tada se dua odvaja, zaboravlja i ne sudeluje u Lepoti i u Dobru. I zaborav postaje njena pokvarenost. 16. Isto se, takoe, dogaa onima koji naputaju telo. Kada se dua povlai u sebe, duh se povlai u krv, a dua u duh. Tada um, osloboen svog pokrova i bogolik po svojoj prirodi, uzima telo vatre (energetsko telo) i, kreui se posvuda, preputa duu suenju i pravdi koju je zasluila. Tat Kako to misli, o oe? Da je um odvojen od due, a dua od duha? Zar nisi rekao da je dua ogrta uma, a duh ogrta due? 17. Hermes Slualac, o sine, treba da bude jednog uma i duha s govornikom; ne, njegovo sluanje treba biti finije od govornikovog glasa. Oblikovanje tih pokrova, sine moj, dogaa se u zemaljskom telu. Jer nemogue je da se um (Nous) smesti u zemaljskom telu onako razgolien, bez pokrivala. S jedne strane zemaljsko telo ne moe nositi takvu veliku besmrtnost, dok s druge strane, takva uzvienost ne moe podneti dodir s telom koje je podvrgnuto patnji. Zato je um uzeo duu kao ogrta. Dua, s obzirom da je i sama boanska, koristi duh kao svoj ogrta, a duh proima sva iva bia. 18. Kada je um (Nous) osloboen svog zemaljskog tela, on odmah navlai odgovarajuu odeu od vatre (energetsko telo) s kojom ne moe iveti u zemaljskom telu. Jer zemlja ne moe izdrati vatru. Odmah je zapali ak i najmanja iskra. Zbog toga je oko zemlje rasprostrta voda kao odbrana ili zid koja zadrava plamenu vatru. Ali um (Nous), najbri od svih nebeskih misli i bri od svih elemenata, ima kao telo vatru. Um koristi vatru kao alat za izgraivanje svih stvari Um (Nous) oveka samo za zemaljske stvari. Lien vatre, um (Nous) na zemlji ne moe stvarati boanske stvari, jer je ljudski zbog svog mesta prebivanja. 19. Ljudska dua, ali ne svaka dua, ve samo ona koja je pobona, daimonina (duhovna) je i boanska. Kada se takva dua oslobodi tela i proe test pobonosti koji se sastoji u spoznavanju

Boga i nepovreivanju bilo kojeg oveka, ona ostaje isti Nous. Nepobona dua ostaje u svojoj vlastitoj supstanciji, ograniena sobom, traei zemaljsko telo, to jest ljudsko telo u koje moe ui. Nijedno drugo telo ne moe udomiti ljudsku duu. Nije zakonodavno ni da ljudska dua ue u telo neorganskog bia. Boji zakon titi ljudsku duu od takvog nasilja. 20. Tat Na koji je nain ljudska dua kanjena, o oe? Hermes Koja je kazna ljudskoj dui vea od gubitka pobonosti? Koja vatra stvara vei plamen od bezbonosti? Koja divlja zver osakauje telo kao to bezbonost osakauje duu? Zar ne vidi koliko zla trpi bezbona dua? Kako trai pomo i vriti: Ja sam u vatri, u plamenu. Ne znam ta da kaem, ta da uinim. Jadna sam, prodire me zlo to me obuzelo. Ne mogu videti, ne mogu uti. Nisu li to glasovi kanjene due? Ili veruje, kao veina, da dua u trenutku naputanja tela ulazi u ivotinju? To je jako velika greka! 21. Jer dua je kanjena na sledei nain: kada um (Nous) postane daimon, zakon nalae da uzme vatreno telo kako bi sprovodila Boju slubu. I ulazei u bezbonu duu, mui je bievima izgraenim od njenih vlastitih grehova. Zaraena time, bezbona dua okree se ubistvu, besu, sablaznima i svakoj vrsti nasilja kojim se ljudi suprotstavljaju pravdi. Ali kada um (Nous) ulazi u pobonu duu, vodi je u Svetlost Znanja. Takva se dua nikada ne umori od pevanja pesama hvale i blagosiljanja svih ljudi, i inei svima dobro reju i delom, ona je slika svoga Oca. 22. Zbog toga, sine moj, kada zahvaljuje Bogu, treba moliti za plemeniti um. Tada dua moe prei u bolje stanje, ne u loije. Nadalje, postoji saobraanje dua; one od bogova imaju odnos s duama ljudi, a ljudske due s duama bia koja nemaju razum. Vie su odgovorne za nie; bogovi paze na ljude, ljudi na nerazumne ivotinje, dok Bog pazi na sve; jer On je vii od svih, a svi su manji od Njega. Tako je Kosmos podvrgnut Bogu, ovek Kosmosu, a nerazumna bia oveku. Bog je oko svih njih i Bog ih sve sadri. Boji zraci, upotrebimo li sliku, Njegove su energije; zraci Kosmosa su priroda, a ovekovi umetnost i nauka. 23. Takva je podela univerzuma koja zavisi od prirode Jednog, koji sve proima kroz um (Nous) Jednog, od koje nema boanskije ni vee energije niti bilo ega to je sposobnije sjediniti ljude s bogovima i bogove s ljudima. On, [Um (Nous)] je Dobar daimon. Blagoslovljena je dua koja je potpuno stopljena s Njime, a jadna je dua koja je liena Uma. Tat Kako to misli, o oe? Hermes Misli li, sine moj, da svaka dua ima Dobro [Um]? Jer o Njemu sada govorimo; ne govorimo o sluzi, o kojoj smo priali ranije, koja je poslana dole da kazni [duu]. 24. Jer dua bez uma ne moe govoriti niti delovati. esto um naputa duu, a u to vreme dua ne vidi i ne razume, te je nalik stvari koja nema razum. Takva je mo uma (Nousa). On naputa takvu duu koja je vezana za telo i time je ovde dole gui. Takva dua, sine moj, nema um (Nous), pa se takav ne moe nazvati ovekom. Jer ovek je boansko bie i ne moe se meriti s drugim biima na zemlji, ve s onima na nebu koji se zovu bogovima. Zaista, ako trebamo hrabro izrei istinu, istinski ovek je iznad bogova ili je po snazi barem jednak njima. 25. Niko od nebeskih bogova nee napustiti granice neba i sii na zemlju, ali ovek se uspinje na nebo i meri ga; on zna koje su stvari visoko, koje nisko i tano razume sve druge stvari. A najbolje od svega je to to se uspinje dok se jo nalazi na zemlji. Toliko daleko se prostire njegov zanos.

Zbog tog razloga moe se ovek usuditi rei da je ovek na zemlji bog podvrgnut smrti, dok je bog na nebu ovek lien smrti. Zato je sve pod nadzorom njih dvoje: oveka i Kosmosa. Ali sve proizlazi iz Jednog. KRAJ DESETE KNJIGE Knjiga XI Um Hermesu 1. Um (Nous) Usvoji ovu propoved, Hermese Trismegistose, i zapamti izgovorene rei, jer neu oklevati da kaem ono to mi doe. Hermes S obzirom da je mnogo ljudi izreklo puno toga, a to je bilo razliito, o Svemu i Bogu, nisam nauio istinu. Razjasni mi sve to, Gospodaru moj. Jer jedino mogu verovati tumaenju koje dolazi od Tebe. 2. Um Sluaj, sine moj, o Bogu i Svemu: Bog, Venost, Kosmos, Vreme i nastanak, Bog stvara Venost; Venost stvara Kosmos; Kosmos Vreme, a Vreme Nastanak. (Uzvieno) Dobro Lepota, Mudrost i Blagoslov je, kao to jeste, sutina Boga. Sutina Venosti je nepromenljiva istovetnost; sutina Kosmosa je poredak; sutina Vremena je promena; a sutina Postanka je ivot i smrt. Energije Boga su Um i Dua; Venosti trajanje i besmrtnost; Kosmosa obnavljanje i suprotno od toga; Vremena rast i smanjenje; a Stvaranja kvalitet. Venost je, stoga, u Bogu; Kosmos u Venosti; u Kosmosu Vreme; u Vremenu Postanak. Venost stoji vrsto oko Boga; Kosmos se kree u Venosti; Vreme ima svoja ogranienja u Kosmosu; Postanak nastaje u Vremenu. 3. Izvor svega je Bog; njihova sutina je Venost, njihova materija je Kosmos. Boja mo je Venost; rad Venosti je Kosmos koji nikada nije nastao, ali uvek u postojanje dolazi kroz venost. Zato nikada nee biti uniten, jer Venost je neunitiva. U Kosmosu nijedna stvar ne nestaje, jer Kosmos je sa svih strana okruen Venou. Hermes Ali, ta je mudrost Boja? Um Dobro i Lepota, Blagoslov, svaka Vrlina i Venost. Venost stvara poredak [Kosmosa] i udeljuje besmrtnost i trajnost u materiju. 4. Jer raanje materije zavisi od Venosti jednako kao to Venost zavisi od Boga. Postanak i Vreme, na nebu i na zemlji, imaju dva oblika: na nebu su nepromenljivi i neunitivi, a na zemlji su podvrgnuti promeni i unitenju. Nadalje, dua Venosti je Bog, dua Kosmosa je Venost, dua zemlje je nebo. Bog je u Umu (Nousu), Um je u Dui, Dua je u materiji, a sve to postoji u Venosti. itavo ovo Telo, u kojem su sva tela, ispunjeno je Duom; Dua je ispunjena Umom, a Um Bogom. To, [Dua] ispunjava [Telo Kosmosa] iznutra, a izvana ga okruuje, inei Sve ivim. Izvana ovaj ogroman i savren ivot okruuje Kosmos; nepromenljivo; ispod, na zemlji, nastaju promene. 5. Venost odrava ovaj [Kosmos] ili Nunou, ili Predodreenou, ili Prirodom, ili bilo ime drugim to ovek pretpostavlja ili e pretpostavljati. A sve to je Bog u delovanju. Energija Boga je Mo koju niko ne moe nadmaiti, Mo s kojom se ne treba uporeivati bilo ta

ljudsko ili nebesko. Zato, Hermese, nikada ne pomiljaj da je bilo ta iznad ili ispod slino Bogu, jer tada e zastraniti od istine. Jer nita nije slino onome to nema slinost, koje je Smo i Jedno. I nikada ne pomiljaj da bi bilo ko drugi mogao imati Njegovu mo. Ko je tamo osim Njega, ija priroda je ivot, smrt i besmrtnost? ta drugo on radi ako ne stvara? Bog nije neaktivan, jer bi tada svim stvarima nedostajalo aktivnosti; one su sve ispunjene Bogom. Ali, nigde u Kosmosu, kao ni bilo gde drugde, ne postoji neaktivnost. Neaktivnost je ime koje se ne moe primeniti jednako na ono to stvara kao i ono to je stvoreno. 6. Sve stvari moraju biti stvorene na svom ispravnom mestu. Jer On koji stvara je u njima svima. On ne postoji samo u jednoj stvari, niti On samo stvara u jednom. On ih stvara sve. S obzirom da je Mo, On energizuje stvari koje stvara a koje nisu nezavisne od Njega iako je sve stvoreno njemu podvrgnuto. Pogledaj sada kroz mene Kosmos to se otvara tvojem pogledu i paljivo motri njegovu Lepotu Telo u istom savrenstvu, pa iako ne postoji nita drevnije, Ono je uvek novo i uvek na svom poetku; zaista nadilazi svoj poetak. 7. Vidi, ponovno, kako ispod lei sedam Svetova, poreanih u poretku Venosti, i kako ire Venost svojim razliitim smerovima. Vidi kako su sve stvari pune svetlosti, a nigde nema vatre, jer ljubav i stapanje suprotnosti i neslinosti daje roenje svetlosti koja sjaji dalje snagom Bojom, izvorom svakog dobrog postojanja, naelom celokupnog poretka, vladara sedam svetova. Vidi Mesec, prethodnika svih njih, instrument prirode, kako transformie niu materiju. Vidi Zemlju, postavljenu u sreditu Svega, vrstog temelja Predivnog Kosmosa, hraniteljicu i negovateljicu zemaljskih bia. Pogledaj mnotvo besmrtnih ivota kako je veliko, i ona bia podvrgnuta smrti; a na sredini izmeu oboje, besmrtnih i smrtnih ivota, vidi Mesec koji krui. 8. I sva su bia ispunjena duom koja ih pokree, svaka na svoj odgovarajui nain; neke oko Neba, neke oko Zemlje; vidi kako se ona zdesna ne kreu nalevo, niti se ona sleva kreu nadesno; niti se ona odozgo kreu prema dole, niti se ona odozgo kreu prema gore. A to da su sve ove stvari dovedene u postojanje, najvoljeniji Hermese, ne treba vie uiti od mene. Jer one su tela, imaju duu i kreu se. Nemogue je da se zdrue u jedno a da ih neko nije sve zdruio. Zato mora postojati uzrok koji je Jedan. 9. Budui da su kretnje mnogobrojne i razliite, a kako njihova tela nisu slina, ipak je jedna brzina odreena za njih sve, pa zato ne moe biti dva ili vie stvoritelja. Zbog toga jedan jedini poredak ne postoji meu njima kao mnotvo; jer nastalo bi suparnitvo slabijeg i jaeg te njihova borba. Da je stvoritelj ivota podloan promeni i smrti, postojao bi drugi (od stvoritelja besmrtnika) koji bi eleo stvoriti besmrtnike; jednako kao to bi stvoritelj besmrtnika eleo stvoriti smrtnike. Razmisli! Da postoje dva s obzirom da postoji samo jedna materija i jedna dua koji od njih bi preuzeo brigu o stvaranju? Ako bi to uinili oboje, na koga bi pao vei dio? 10. Shvati da se svako ivo telo sastoji od materije i due, bez obzira je li telo od besmrtnog ili smrtnog bia. Jer sva iva bia imaju duu, a ona koja nisu iva jednostavno su materija. Na isti je nain Dua, sama po sebi, po svom vlastitom stvoritelju, uzrok ivota; ali uzrok sveg ivota je On koji stvara stvari koje ne mogu umreti. Hermes Kako su, kao prvo, bia podvrgnuta smrti drugaija od besmrtnih? I drugo, kako ivot koji ne poznaje smrt i ini besmrtnost, ne stvara besmrtna bia? 11. Um: Jasno je da postoji neko ko ini te stvari. Drugo, On je takoe Jedan, vrlo manifestovan, Jer, takoe, Dua je jedna i ivot je jedan, i Materija je jedna. Hermes Ko je on?

Um Ko drugi ako ne Jedan Bog? Ko drugi moe ivim biima dati duu ako ne Bog sm? Zato je Bog Jedan. Sasvim je besmisleno da prihvati da je Kosmos jedan, da je Sunce jedno, da je Mesec jedan, da je Boanska Priroda jedna, a da misli da je Bog jedan u nizu mnogobrojnih. 12. Sve stvari, stoga, On stvara na mnogo naina. Zar treba biti iznenaujue da Bog stvara ivot i duu, besmrtnost i transformaciju, kada ti sam ini toliko mnogo stvari? Jer ti vidi i govori, uje i njui, dodiruje, hoda, misli i die. Ne postoji jedan koji vidi i drugi koji uje, jedan koji hoda, jedan koji misli i drugi koji die; postoji jedan koji ini sve to. Ali nita od svega toga nije bez Boga. Kada sve to prestane initi, nisi vie ivo bie; stoga, takoe, ako Bog prestane sa svim tim premda je to bezbono rei On vie nije Bog. 13. Ako se moe pokazati da ne moe postojati nijedna neaktivna stvar, koliko je to samo istinito u pogledu Boga? Ako postoji neto to on ne stvara, tada, iako je to sramno rei, On nije savren. Ali On nije neaktivan ve savren, i On stvara sve stvari. Na trenutak mi posveti svoju nepodeljenu panju, o Hermese, i lako e shvatiti kako je rad Boga jedan, kako dovodi sve stvari u postojanje one koje jesu, one koje su nekad bile i one koje e biti. To je ivot, voljeni moj, to je lepota, to je Uzvieno Dobro, to je Bog. 14. eli li shvatiti to u praksi, promatraj ta se dogaa kada poeli zaeti. Ali s Njim nije tako, jer on ne doivljava ugodnost. Jer on nema nikoga s kime bi podelio to to radi, jer radi Sam. On je uvek u Svom radu, jer On je ono to stvara. Da je On odvojen od toga, sve bi propalo i sve bi nuno nestalo, jer vie ne bi bilo ivota. Budui da je sve ivo, a ivot je jedan, Bog je takoe jedan. Ako je, nadalje, sve ivo, i na Nebu i na Zemlji, a kako postoji jedan ivot u svima njima koji u postojanje dolazi kroz Boga, Bog je takoe taj ivot. Stoga, sve nastaje od Boga. ivot je sjedinjenje Uma (Nousa) i due, a Smrt nije unitenje onoga to je sjedinjeno, ve je to rastvaranje njihovog jedinstva. 15. Venost je, ak tavie, slika Boga; Kosmos slika Venosti; Sunce slika Kosmosa; ovek slika Sunca. Ljudi promenu nazivaju smru, jer telo je razgraeno, a ivot koji je razgraen, povlai se u neoitovano. Ali u ovoj propovedi (Logos), moj voljeni Hermese, budui da slua s takvim potovanjem, kazujem ti, i Kosmos trpi promenu svakoga se dana deo Kosmosa povlai u neoitovano, ali Kosmos nikada nije rastvoren. To se dogaa Kosmosu, to su njegovi ciklusi i misterije. Ciklusi su stalno okretanje, a misterija je obnavljanje. 16. Kosmos uzima sve oblike; ne zadrava vanjske oblike, ve ih menja unutar sebe prema sebi. Budui da Kosmos ima mnogo oblika, kakav bi trebao biti njegov stvoritelj? S jedne strane, on ne bi trebao biti lien svih oblika; s druge strane, ako je od mnogo oblika, bio bi kao Kosmos. Ako ima jedan oblik, bie manji od Kosmosa. ta rei o Njemu, a da naa rasprava ne zapadne u potekou? U pogledu Boga ne moemo pojmiti potekou. On ima jednu ideju koja je Njegova vlastita, koja je nevidljiva i bestelesna, i koja pomou tela oituje sve oblike. 17. I nemoj biti zauen da postoji bestelesni oblik, jer on je poput oblika rei. Na slikama planinski vrhunac izgleda kao otar, ali u stvarnosti je on gladak i ravan. Ako si razmotrio ono o emu sam govorio, sroiemo to odvanije i tanije: kao to ovek ne moe iveti bez ivota, tako ni Bog ne moe iveti a da ne ispoljava Uzvieno Dobro. To je ivot i pokret Boga pokretati sve stvari i initi ih ivima.

18. Nekima od izreenih stvari treba pridati posebnu panju. Zato shvati ta u ti rei. Sve je u Bogu, ali ne kao da lei na nekom mestu. Jer mesto nije samo telo, ve nepokretno telo, a stvari to lee na mestu kreu se. Unutar Boga sve se nalazi u bestelesnoj imaginaciji. Misli o Njemu kao o Onom koji sadri sve to. Ne postoji neto to ograniava bestelesno, ne postoji nita bre ili monije. To je apsolutno bez granice, najbre i najmonije od svega. 19. Razmotri to sam. Zapovedi svojoj dui da ide bilo gde i bie tamo bre od tvoje zapovesti. Naloi joj da ode na okean i evo je odmah tamo, ne kao da je ila od mesta do mesta, nego je ve tamo. Naredi joj da se vine u nebo i nee joj trebati krila. Nita je nee zadravati ni vatra, ni sunce, ni eter, ni vihor, ni druga nebeska tela; proi e kroz sve njih. A eli li prodreti kroz sve to i kontemplirati o onome to je iza (ako uopte postoji neto iza Kosmosa), doputeno ti je. 20. Vidi koju ima mo i koju brzinu. Ti moe uiniti sve te stvari. Zar Bog ne moe? Razmiljaj o Bogu kao da u sebi sadri sve ideje: Kosmos, Sebe, Sveukupnost. Ne uini li se nalik Bogu, nee ga spoznati. Jer slino se razume uz pomo slinoga. Narasti do jednake veliine kao Veliina koja nadilazi sve merljivo; oslobodi se svakog tela, transcendiraj svo vreme. Postani Venost i tako e spoznati Boga. Pretpostavi da ti nita nije nemogue. Pojmi sebe bez besmrtnog i sposobnog da shvati sve: svu umetnost, nauku i prirodu ivog bia. Postani vii od svih visina i dublji od svih dubina. Oseti itavo stvaranje kao jedno u sebi: vatru, vodu, suvou i vlagu. Pojmi sebe da si na svim tim mestima u isto vreme: u zemlji, u vodi, na nebu; da jo nisi roen, da si u materici, da si odjednom mlad, star, mrtav; da si s one strane smrti. Pojmi sve stvari odjednom: vremena, mesta, delovanja, kvalitete i kvantitete; tada moe spoznati Boga. 21. Zakljua li svoju duu u telo, ponizi li je i kae li: Nita ne razumem; nita ne mogu; bojim se mora; ne mogu dosei nebo; ne znam ko sam bio i ko u biti ta je tada izmeu tvog Boga i tebe? (- Samo takve misli.) Jer ne moe pojmiti bilo ta predivno ili dobro dok si vezan za telo i dok si zao. Jer najvee zlo je nepoznavanje Boje Dobrote; ali biti sposoban spoznati Boga i eleti i nadati se, Najdirektniji je Put i Boji jedini [Put] koji vodi Uzvienom Dobru. Kada stupi na taj put, to Dobro ete posvuda susretati i svugde e ga doivljavati, ak i kada ga ne oekuje kada spava, kada si budan, u brodu, na putu, nou, danju, kada govori i kada uti. Jer ne postoji nita to nije olienje Dobra. 22. Hermes Je li Bog nevidljiv? Um uti! Ko je vidljiviji od Njega? Sve je stvari nainio zbog jednog razloga: da bi kroz sve njih mogao videti Njega. To je dobrota Boja, to je Njegova uzvienost da se On kroz sve oituje. Jer nita nije nevidljivo, ak ni stvari bez tela. Um (Nous) vidi sebe u inu razmiljanja, Bog u stvaranju. Od sada e ti ove stvari biti oitovane, Trismegistose. Odrazi ih na sve druge stvari u sebi na isti nain i nee zastraniti. KRAJ JEDANAESTE KNJIGE

Knjiga XII O zajednikom Umu 1. Hermes Um (Nous), o Tate, dolazi iz Boje sutine (ukoliko postoji takva stvar kao to je sutina Boga). Kakve je vrste ta sutina, u celosti zna samo On. Um nije odvojen od Boje sutine, nego je s njom sjedinjen, kao svetlost sa suncem. U oveku je um Bog i zbog toga su neki ljudi bogovi pa je zato njihova ljudskost gotovo boanstvena. Jer Dobri Daimon je rekao: Bogovi su besmrtni ljudi, a ljudi su smrtni bogovi . 2. Ali u nerazumnim biima Um je njihova priroda. Jer tamo gde je Dua, nalazi se takoe i Um; slino tome, gde god je ivot, tamo je takoe i Dua. Meutim, u nerazumnom biu Dua je ivot lien uma. Um (Nous) je dobroinitelj ljudskih dua, jer on ih pokree za njihovo vlastito dobro. U nerazumnim biima radi s prirodom svakog, dok u duama ljudi On deluje protivno toj prirodi. Svaka dua, kada postane otelovljena, odmah je iskvarena zadovoljstvima i bolom. S obzirom da se telo sastoji od razliitih delova, i zadovoljstvo i bol kipe u njemu kao sokovi u kuvanoj hrani, a kada dua ue u to, utapa se. 3. U duama u kojima vlada Um (Nous), objavljuje se svetlost, delujui suprotno svemu to se pre steklo. Ba kao to dobar lekar uzrokuje bol prei i reui telo koje je zahvatila bolest, na isti nain Um uzrokuje bol dui odmiui je od zadovoljstava iz kojih se raa svaka bolest due. Velika bolest due je bezbonost; potom dolazi sklonost svim zlim stvarima i niemu dobrom. Ali tada Um, delujui suprotno bolesti, osigurava dobro dui, jednako kao to lekar osigurava zdravlje telu. 4. Ljudske due kojima ne upravlja Um pate isto kao i due nerazumnih bia, jer Um postaje njihov saradnik i daje im prema njihovim eljama. Due prema eljama nosi sila sklonosti, koja vodi gubitku razuma. Jednako kao to je s nerazumnom prirodom zveri, takve due ne prestaju biti nerazumno ljutite i nerazumno