HERAKLIT

FRAGMENTI

Prema prevodu

Miroslava Markovica

GRAFOS BEOGRAD

1979.

BIBLIOTEKA "HORIZONTI"

UREDNIK:VITO M/1RKOVIC RECENZENT: dr VU J.WINJOKTC GRAFICKA OPREMA: MIOLJUB POPO- VIC KOREKTOR: ZELJKA SMILJANIC IZDAVAC: IRO GRAFOS, BEOGRAD, SIMlNA 9a sTAMPA: RO STAMPARIJABUDUCNOST, NOVI SAD, sUMADIJ- SKA 12 STAMPANO U 3500 PRIMERAKA 1919.

PREDGOVOR

HERAKLIT

1. ZIVOT I LICNOST

Jedan od najranijih mislilaca koji su i coveka kao duhovno i moralno bice uzimali za predmet filosofijskoga izucavanja, te mu u svorne sistemu, u najuzoj vczi sa svojim pogledom na svet i zivot, davali i odrcdeno mcsto j est e Her a k 1i t, sin Blisonov, iz Efesa, najvece jonske varosi posle Mileta.' U tome pravcu znacajno je tvrdenje grama-

ticara Diodota da u Heraklitovu spisu nije fCC 0

prirodi nego 0 drzavi, i da su kosmoloska ucenja sluzila sarno kao ilustracija politickih (Diog. L. IX

15). Prema tome, Heraklit bi bio prvi mislilac koji

je filosofiju sputa kosmologijc skrenuo na stvari koje vise imaju veze sa zivotom na zemlji. Ako je vee Ksenofan posmatranjem religioznih prcdstava i

obicaja u razlicnih naroda prvi otpocco filosofiju kulture, Heraklit je posao bas od coveka.

Niegov zivot pada u vrcme izrncdu god. 535. i

475., dakle u vreme vladavine persijskih careva Darija I i Kserksa. On je bio kralievskog porckla, jer jc vukao lozu od atinskoga kralia Kodra, ciji je

sin Androkle bio osnivac Efcsa. "Zato kazu da je onde osnovan jonski kraljevski dvor, pa se .ios i sada potomci toga roda nazivaju kraljevi i imaiu neke pocasti. Prvo mesto kod javnih igara i skerlet-

I Vid. M. Wundt Die Philosophie d. H. v. Boh. lm Zusammenh.mit der Kultur Ioniens, Arch. f. Gesch. d. Philos. 20 (1907), 431-455.

5

no ruho kao znamenje kraljevskog roda, palicu mesto zazla i svete obrede eleusinskc Demetre" (Strabo XIV 3, p. 632-33) Heraklit je ostavio svornc bratu. Ne samo po svome kraljevskom po- rcklu nego i po svojoj duhovnoj konstituciji on je bio radikalan aristokrat. Prcma tome, ne samo po duhu nego i po lozi on je srodnik, Platonu, .ios jednom velikorn Kodrovu potomku, s kojirn u poli- tickorn shvatanju ima dosta zajednickih erta. Kao ranije pesnik Hiponakt, takode iz Efcsa, i Hcraklit

je ucestvovao u javnom zivotu svoga grada, te je

tiranina Melankomu savetima privoleo da se od- rekne vlasti. Ali kad su oslobodeni Efesani u svojoj demokratskoj mrznji prognali Hermodora', njegova prij atelja i svog najcestitijega gradanina, on je okrenuo leda radikalno-dcmokratskom svetu i po- vukao se iz politickog zivota svoga zavicaja, Pripa- dao je onim ljudima koji se, kako kaze Boza Knc- zevic, .mamerno povlace u mrak da bi iz njega bolje videli sta oni osvetljeni rade". Kao Montenj, koji ce u samoproucavanju nalaziti svoju mctafiziku i fiziku, on se u samoci predao izucavanju samog sebe" (frg. 101: Mt~IJaajJ.flv ?:jJ.ewl)!{,v)i na taj nacin

u najvisem smislu ispunjavao zahteve delfijskog boga: .Llpoznaj samoga sebe". On to izjavljuje s po- nosom, ali priznaje i ovo: .Dusi granica neces, iduci, naci, rna prolazio svima putevima: toliko je duboka njena mera" (frg. 45). A kad su ga Efesani udostojili da im napise zakone, on je to odbio, jer je video da se grad vee nalazi pod vlascu lose vlade (D. L. IX). ViSe je voleo da boravi u nenaruzenoj i beskonacnoj prirodi, koja mu se objavljivala u hujanju vetrova i u talasanju mora, cak i da se kocka s decom, negoIi da pise zakone ncpopravlji- vim Efesanirna. Nije mario za veliku mnogoglavu gomilu i njcna uobrazavanja, jer njeni ljudi nalaze srecu u sluzbi donjoj polovini covekovoj kao volovi

u pasenju grahorice (frg. 4), kao magarci vise vole

2 0 njemu vid. E. Zeller De Hermodoro Bpheslo et de Hermodoro Platonis discipulo, Marb. a. L. 1859 Pro

6

slamu no zlato (9), kao svinje vise vole blato no cistu vodu (13 i 73), i kad nauce ne razumeju (17), ne urneju ni da cuju ni da govore (19), najedu se kao stoka (29), i kad cuju ne cuju (34), uzbezeknu se kod svake feci (87), laju na nepoznata coveka kao psi (97), i zato rnu jedan urnnik vrcdi vise no deset hiljada prostaka (49). Koliko je Heraklit uopste prezirao siroku gomilu pokazuje i ovaj od- lornak: "Ta kakav bi mogao biti njihov duh ili razum? Dopustaju da ih vode narodni pevaci, a uciteljica irn je svetina, jer ne znaju da su rnnogi rdavi, a malo ih je dobrih" (frg. 104),

U Diogena, Laercanina poslednji dani zivota Hcraklitova opisani su ovako: ,,1 kad je naposlctku zarnrzio na ljudc i povukao sc iz drustva i zivco je u gorama, hraneci se lisccm i travarna. I zacelo zbog toga pade u vodenu bolest, pa se spusti u grad i zagonetno stane pitati lekara da li bi mogli od poplave napravit i susu. A kad ga ovi nisu shvatili, zakopa se u staju i ponada se da ce se od toplote dubreta voda ispariti. Ali ni tako nista ne postize

i prerninu posto jc pofiveo sezdcset godina" (IX 3).

Ta gadna i gnusna prica ponavlja se u razlicnirn verzijama, sarno 8 malim cdstupanjima u pojedino- stima. Ona se ne osniva ni na kakvom istorijskom prcdanju: to je veoma podrobno izradena karikatu- ra, koju su doneli neobdareni prostaci da izvrgnu nodsmehu mislioca koji je l'illstre prezlrao.' Vee je F. Lasal prvi primetio da ta parodija pripada odrc- denoj skupini prica i ancgdota 0 izrnisljenim prili- kama u kojima su zivele uglcdne licnosti i koje simbolisu njihove karakteristicne odlikc i slabosti.

Svoj ometeni j zatvoreni prakticko-politicki na- gon Heraklit je izivl,iavao u svom samotnom uspi- njanju do univerzalnoz vidika, i zato njegova filo- sofija, dozivljena u gledanju i osluskivanju najveceg

l Postanak te price Iepo [e objasnio H. Frankel u svojo] studiji Eine heraklitische Den kfo rm, obiavljeno]

1I zborniku njegovih studija Wege uncl Formen [riihgrie-

chischen Denkens, hg. v, F. Tietze, Miinchen 1955, 253-255.

7

opsteg, nece u svojoj sustini biti nista drugo nego odmeravanje i odredivanje pravih vrednosti. Miste- rije svoje mudrosti, od koje nam je sacuvano oko sto i tridcset ncsumnjivih odlomaka (Diels, pg.

150-179), pisao je u sazetoj i zadahnutoj kratkoci,

u antitezama punim sakrivne harrnonije, u profet- skorn i hijeratskom stilu, u aforis tickim i slikovitim nagovestajima, koji sevaju kao munja kroz mracne

oblake, i u tome poslu ugledao se na Apolona, koji u svojim prorostvima niti govori niti krije, nego nagovescuje, i na Sibilu, koja govori pomamnim jezikom bez smeha, bez rumenila i be lila , i bez pomasti, pa ipak joj se glas cuje kroz hiljadu godi- na, jer je goni bog (frg-i 92 i 93)4. Sve sto Heraklit izlaze osniva se na vlastitom dozivljavanju, i ova daje snagu njegovim aforizmima, i otuda njihov prorocko-pesnicki jezik nikako nije spoljasnji ukras, nego adekvatan izraz njegovih dubokih osecanja. Sygju IDlldrost on je izlozio viSe kao genijalan umetnik negoli kao filosof k_Qji ureclnQ izgraduje arhitektoniku svoga sistema:-----'-'N_g_y~lj~delati _ni kao deca svoith romteija, ti. prosto rec@. .kako smo nautili" (frg. 74). ,.5vako mora iznova dozivlja-

se~

~')Vet_ a.rako je j Heraklit svoj filosof Clll_dQ!lcO

kao svoj doziY_llitLOIh_ak~ sam kaze: "Sve sto m.oze ",faeti, Cuti j samati, to ja viSe cenirn" (fr&_

55). Duboka strasnost i gotovo nadljudsko znanje dali su oblik njegovu stilu. Kad je Sokrat procitao Hcraklitov spis izjavio je: ,,5to sam razurneo, izvrs- no je, ali rnislim da je izvrsno i ana sto nisam razumeo, sarno bi za to trebalo delski ronac" (D. L. III 22). Zbog takva nacina pisanja Heraklit je vee

u starini dobio nadimak "Tamni" (LKOt"Btv6;. frg.

22 A 1 a) Medutirn, sarno tamnjaci mogli su ga

proglasiti tamnim, jer kad je otkrio kladenac da zagasi zed svoje istrazljivosti, "njegovi uzvici, iz

4 Vid. B. Snell Die Sprache Heraklits, Hermes 61 (1926), 353-381. H. Diller weuuia und Sprach im llerak-

litismus, u zborniku Das neue Welthild der Antike, hg, v, H. Herve, I. Bd: Hellas, Leipzig 1942, 303-316.

8

kojih ipak probija dubljina uverenja i odusevljenost poziva, isprekidani su, cine se nerazgovetni. On je u zanosu proroka, te je njegova objava, pored sve klasicnosti oblika, sinula tako jakom, tako obilatom zrakom, da je morala zaseniti gledaoce, kojima belie namenjena, te im se cela objava morala uciniti tamna","

Svoj spis I'Iepi rp{lfJEUJ; (D. L. 5 i 12; Clem. Strom. V. 571 E), koji je docnije podeljen na tri dcla: o bicu, 0 drustvu i drzavi, i 0 Bogu (D. L. IX 5), ostavio je Herak lit u Artemidinu hramu kao zavetni

poklon. Njegove odlomke prevodili su u nas: A. Markezi u knjizi D. Nedeljkovica Heraklit, Beograd,

1924; zatim N. Majnaric Heraklii, Svjedocanstva i fragmenti, Zagreb 1951 (izd. Mat. hrv.), Miroslav Markovic Heraklit 0 prirodi, Beograd, izdanje "Kul- ture", 1954, i Anton Sovre u zborniku Predsokratiki, Ljubljana, 1946, zalozila Slovenska matica, str.

69-80.

Iako je tacno da je Heraklit originalan mislilac, tj. da su njegove osnovne ideje rezultat vlastitog proucavanja prirode i coveka, ipak je on znatnih

podsticaja dobio od starijih jonskih mislilaca, naro-

cito od Anaksimandra. Kao Lao-Ce, koji tvrdi da "mudraci nisu uceni, koji su veoma uccni, ne znaju nista" (Tao-te-king 81), i on kazc da "mnogozna-

lastvo ne uci parneti" (frg. 40). Medutim, ako i tvrdi tako, ipak je on sam bio obrazovan covek: iz njego- vih odlomaka vidi se da je poznavao Homera, Hesioda, Arhiloha, Taleta, Bijanta, Pitagoru, Kseno- fana, Hekateja, pa je i tvrdio da filosafi moraju znati veoma mnoge stvari (frg. 35),

Heraklitova doktrina rnoze sc podeliti na onto- logiju, kosmologiju, i antropologiju, a s ovom su u vezi njegova psihologija i etika.

l Laza Kostic Osnovno nacelo, Kriticki uvod U opstu

[ilosoiiju, Novi Sad, 1884, 55-56.

9

2. ONTOLOGIJA I KOSMOLOGIJA

Svojom dijalektickom prorucljivoscu Heraklit je video da u svetu nema niccg postojanog, .ncgc cia se sve neprckidno menja, da sarno pro men a postoji kao nesto postojano. Sve postaje da nestane

i nestaje da ponovo postane. Promena ide tako daleko da se "ne moze dvaput uci u jcdan te isti tok reke" (frg. 91), jer -novi talasi uvek potiskuju stare. Kao voda sto ne mirujc nego neprestano otice, tako nc mozemo susresti jedan te isti prirodni

proces, Svet nije nesto ncprornenljivo sto bi zasvag- da bilo gotovo, nego se neprestano menja, i zato ga Heraklit uporeduje s izmesanim napitkom koji se rastura ako se ne mesa (frg. 125). Kako se sve neprestano menja, svugde ima sup rot nos t 1. Svaka stvar se besprekidno menja, i svaka promena prcdstavlja sredinu izmcdu dvaju suprotnih stanja ili prelaznu tacku gde se dodiruju suprotne pojave, od kojih priroda stvara sklad. 0 tome skladu govori ovaj odlomak:

"I priroda jarnacno tezi na suprotno i od toga stvara sklad, a ne od jednakoga: taka je zacelo muski pol sastavila sa zensktm. a DC obo- je istovrsnim, te prvu slogu proizvela suprot- noscu, a ne jcdnakoscu. Ocevidno, to cini i umctnost ugledajuci se ria prirodu: slikarstvo, posto pomesa kakvoce bclih i crnih, zutih i crvenih boja, napravi slike koje sc slazu s uzorima; muzika pomcsa visoke i niske, duge i kratke tonove u razlicnim glasovima i time stvori jcdinstvenu harrnoniju, a gramatika uci- ni srncsu vokala i konsonanata i od njih sasta- vi cclu umctnost. Isto to bilo je receno i kod tamnoga Heraklita: "Spojevi: celo i necclo, slozno i neslozno, skladno i neskladno, i jcdno

iz svega i sve iz jednoga" (Arist. De murulo 5,

396 b 7 = frg. 10).

10

Taj antiteticki misleni postupak poznaje vee i stari mit: ono sto proizlazi iz ljubavne veze Afrodite, nezne lepotice, i Areja, snazne sile, jeste bas savla- divanje suprotnog, jeste sklad: prastara beotska boginja Harrnonija.

Svoj ant i t e tic kip 0 stu p a k Heraklit pri- rnenjuje na sve predrnete i sve dogadaje, tako da po njemu sve sto u ovom nasem svetu postoji iIi se desava postaje i postoji uzajarnnirn uticajern suprotnosti. One se protivstavljaju jedna drugoj, sukobljavaju, nadbijaju (Rv(w'n6rl1~, 8Vav1'101'p01T~. Fv('(vnoopop.{a) i riaposletku borborn prelaze u

s k l a d (6.p1J.ovin): "Dna sto je jedno drugom su- protno sjedinjuje se i iz razlicnih zvukova nastaje najlepsa harmonija, i sve postaje borborn" (K(U' Eptv, r frg, 8). Heraklit je najrevolucionarniji misli- lac u celokupnoj istoriji filosofije, jer je kao nacelo zivota u svetu uzeo bo r bu. Svaka stvar pojavljuje

se sarno zato da sarna sebe porekne; time sto tako postupa, ana svojim bicem stvara i svoju suprot- nost: svoje nebice. Od sviju suprotnosti najvece su

ove dye: bice i nebice, zivot ,j smrt, i one se slivaju

jedna u drugu: .Besmrmi su smrtni, srnrtni su be-

smrtni, jer je zivot smrt orrih, a smrt onih zivot ovih" (frg. 62) "Kao isto zivi u nama: z'ivo i rnrtvo, i bud no i spavacivo, i mlado i staro . Jer ovo, kad se

promeni, postaje ono, i ono kad sc promeni, postaje ova" (frg. 88). Svet u stvari nije drugo nego zivot koji neprestano umire. da bi se neprestano obnav- Ijao (frg-i 26, 36, 48, 49a. 76). _:rl)r~ zivi ad zivota,

e :livot ad smrtj to je osnovni ri1am sveta. :livot

i smrt toliko su nerazlucno vezani jcdno za drugo

da se jedno bez druzog ne mogu zamisliti. Smrt se pokazu [e sarno na zivatu, izvan zivota ona ne po- stoji, Zato se ona bez veze sa zivotom ne rnoze ni

zarnisliti, I jedno i drugo svagda se pojavl [uju sarno zaiedno, i ana duboka. neizmerna provaliia sto [e ljudska predstava stavlja izrnedu njih, .xma meda nepromen iiva, vaseljenu sto cepa na dvoje" (L. Kostic), nisu druzo nezo samo privid. Zivot i smrt razdvojeni su samo vremenom, i strah od smrti

11

proizlazi iz predstave 0 granicama kojima je od- rojen Had, velika oblast pokojnika, Dionis otvara vrata Hada 0 svom prazniku. To ~nacer;~LHe(akli: fu.y_e~".Kad_De_bi Dionisu litije pravili i pevali him-

PJJ. muskom, ooti-;-_ tmo:_::ru:::.._:t.o_ .l}~jbestidnije-delo:

Ali jedno su Had i Dionis, kome u cast mahnitaju i

~az~liht~=sY~JLcenefe-rr-U!,g. _1St_.I_stara- indijska

mlliIrost 'uci aa nema bitne razlike izrncdu Dionisa

i Hada, izmedu zivota i smrti: prano mrtyuh = zivot

i smrt su jedno (Atharva-Veda 11,4,11 a).

Jedinstvo svih suprotnosti predstavlja bog, apso- lutno bice, kojc prozima sve. U odnos izmedu apso- lutnog i relativnog, izrnedu jednog i rnnogog, izmedu boga i pojavnog sveta, ulazi ovaj odlomak: Bog je dan - noc, zima -leto, rat - mir, sitos! - glad. A menja se isto onako kao ulje kad se pomesa s miri- sima, pa dobiva ime po mirisu svakoga od njih" (frg. 67). U prvom delu navedenog odlornka Heraklit kaze da nisu sarno u svakoj skupini suprotnosti oba clana istovetni jedan s drugim, na primer, rat i borba s mirom i harmonijom, nego je suprotnost rat - mir istovetna sa suprotnoscu sitost - glad itd. Navedene cetiri skupine suprotnosti zastupaju sve druge takvc skupine iz kojih je sastavljen nas pojav- ni svet, tako da je vaseljena, u svoj svojo] ramo- vrsnosti i promenljivosti, na neki nacin istovetna s bogorn, a na koji se nacin ovaj razvija u svcmir,

to kazuje porcden ie u drugorn delu odlomka: kao ulje sto se modifikuje kad mu sc promesa kakva speclficna mirisna materija, te po njoj dobiva ime, tako i osnovna supstancija pod kojom se podrazu- meva bog, i koja cini sustinu svcga, kad ulazi u svoje pojavne oblike, u svoje razlicne manifestacije

- metamorfoze, !!Ubi svoje pravo ime i dobiva ime dana i noci, mira i rata, leta i zime itd.

U svom neposrednom zivom posmatranju nriro- de, bez primene stroge naucnc analize, Heraklit je video da sve biva sastavljaniem razdvo,jenoga i rastavlian iem sastavl ienoaa, razdvaian icrn icdnova

i sjediniavanjem razdvojenoza, skladom raskladn

i raskladom sklada. Harmonija je, dakle rezultat

12

ukrstavanja ili prernoscivanja, neka dijagonala, re- zultanta iii posiediea intrakosrnickih snaga koje se rvu jedna s drugom u plodnom otporu. To je nacelo razdvojenog jedinstva, ujcdinjenog dvojstva, prija- teljske suprotnosti, slozne zavadenost.i. ]'0 "razdva- janje jednoga" - kaze Lenjin u Filosojskim sves- kama - "i saznavanje njegovih protivre~nih delova [vidi navod iz Filona 0 Heraklitu u pocetku III odeljka (0 saznanju) Lasalova Heraklita] jeste srZ (jcdna od "sustina", jedna od osnovnlh, ako ne osnovna, osobenost ili erta) dijalektike" (u srpsko- hrvatskom prcvodu str. 333). Ono stu vaseljenu odrzava i razvija u svima njenim raz~rancima i ograncima da "ne vrda ni tame ni amo' , to je taj

z a k 0 n b 0 r be s 11 pro t nos t i, njihova uza- jamnog uslovljavanja i slaganja u visern jedinstvu. Bez sukobljavanja i nadmetanja tih ~uprotnosti nestalo bi razvitka, a njihovo sudaranje i cini susti-

\\\.\ i"~~t?.. 1.:"Q\~ H~\''bkl\t ;, k?.i'i!,;. "R-a\ Yc '.i:oo,;,,+&.\)

svemu i car svemu; jedne je ucinio bogovima, druge

ljudirna, jedne robovima, druge slobodnima" (frg.

53); "ali treba znati da je rat opsta pojava, i borba da je pravda, i da se sve rada borbom i nuznoscu" (frg. 80). Kao u ljudskom drustvu, pravda vazi, dakle, i u vasionskom poretku: "jer sunce nece prekoraciti svoje mere; ako bi to ucinilo, naci ce ga Erinije, pornocnice Pravdine (frg. 94),6

}(osmiCka antitetika Heraklito~,~

drugo nego.,precisceno p 0 vas ion i i v ~.t;t J.~ .h..e:

1e n S1COg ago n s k 0 nag n a, ko 1 e ve..Q_

Hesio izrazio u svojirn Pgs oy_ima L_g!!imll..._ st. ,II~

24),T1fo_frj'e bio jak i"'piesOOan oorednik 5vih oblika

Tle1enskog zivota. Pozitivno-eridska aktivnost bila je

klirnatika u kojoj se razvijala ne sarno specificna i 10- kalna i panhelenska, stadionska i hipodromska agoni-

stika, koja je sluzila negovanju i jacanju tela, nego

i svi rodovi umetnosti: pesnistvo, i epsko, i lirsko, i

, Vid. P. Guerin L'idee de justice dans la conception

de l'univers chez les premiers philosophes grtCS, de Tha- les a Heraclite, Paris 1934.

13

dramsko, vajarstvo, slikarstvo, muzika i orhestika, zatim politika, filosofija, pa cak i sami ratovi, i, uopste, sve strane kiptavog helenskog zivota. Erid- sku aktivnost prenosi Heraklit u svemir, u ritam njegovih procesa, i svoju pohvalu borbi on je izre- kao iz srca cele Helade, jer je Helenima agonski zivot bio drugo disanje. Hclcni su i umirali s verom da cc i u zagrobnom zivotu gledati nadmetanja i sarni se nadrnetati (Pind, OZ. II 61 ss, Plat. Apol. S.

41 Ass)?

Hcraklit je nastojavao da poblize odredi supstrat neprekidnog postajanja i nestajanja svega, pa je nasao da jc to vat r a, i to eterna vatra kao fina i fluidna prasupstancija, koju valja strogo razliko- vati od obicne vidljive vatre. Ova je sarno jcdan

njen oblik. U vatri Heraklit je video prasupstanciju koja je zivotnija i dinamicnija ncgo sto je Taletova voda i Anaksimenov vazduh, Aristotel i Simplikije kazu da je on vatru kao kosmicki princip odabrao zbog njene nematerijalnosti i vecne pokretljivosti,

a sam istice njenu vecnu zivotnost: .Dvaj kosmos, isti za sva bica, nije uredio nikakav bog i nikakav covek, nego je oduvek bio i jcste i bice vecno zivi oganj koji se s mcrama pali i s merama gasi" (frag.

30). Tim uccnjem 0 merama paljenja i gasenja he- lenski urn u Heraklita nacelu razvitka i uvitka dao je rnnogo osnovnije i dublje znacenje nego njegovi prethodnici i savremenici, i zato za navedeni odlo- mak, Lenjin, u svojim Filosojskim. sveskama, kaze:

.Veoma dobra izlaganje naccla dijalcktickog materi- jalizma" (u srpskohrvatskom prevodu str. 229). U stvari, vatru kao prvi osnovni princip Heraklit nije, kao sto se to cesto tvrdi, uzeo zato sto je ona od svih stvari najnepostojanija, ncgo zato sto je video da je vatra ona aktivna sila koja sa svoje strane izaziva mnozinu promena ne sarno u prirodnim nego

i u tolikirn tehnickim desavanjima. Ulogu sto je

1 Vid. Milos N. Durie Ogledi iz greke [ilosoiiie i umet- nosti, (= Savrcmenik SKZ VI 24), Beograd 1936, str.

199-237, i Kroz helensku istoriju, knjiievnost i muziku,

Beograd 1955, izdanje Kosmosa str. 137-161.

14

vatra u istoriji civilizacije igra u razvitku gotovo svake tehnike izneo je veoma lepo Plinije Stariji: "Zavrsavam opis dela ljudskog ostroumlja u kojima umesnost ide za prirodom i s vclikim divljenjem primecujem da je vatra ona sila kojom se gotovo sve izvodi. Vatri dajemo pesak, i od njega se dobiva staklo, srebro, minija, razlicne vrste olova, boje i lekovi. Vatrom se kamenje rastapa, vatrom se do- biva i ukrocuje zelezo, vatrom se izraduje zlato, vatrom se sprema kamcnje kojim se grade kuce. Kod nekih stvari korisno jc da se vise nego jedared izlazu uticaju vatre, i jedno te isto gradivo, jedared pcccno, postaje odredcna stvar, drugi put peceno postaje druga i po novo pcceno treca stvar. Ugalj, na primer, razvija svoj uticaj tek onda kad je sago- reo, i dok se misli da ga je sasvim nestalo, njegova snaga postala jc sarno veca. Vatra je neizrncran i neumitan deo prirode, i ne zna se da li ona vise

unistava ili stvara" (Hist. nat. XXXVI 68). Sto je

rekao Plinije, mogao je reci Heraklit i svaki njegov

obrazovan savremcnik. Vatru u kojoj se sve stvari pretvaraju i iz koje i kojom sve stvari postaju, Efesanin uporcduje sa zlatom, za kojc se svaki

cspap moze prodati i kojim se svaki espap maze

kupiti: "Za vatru sve se menja i vatra za sve kao za zlato espap i za espap zlato" (frg. 90).

Kao sto je, dakle, zlato zajednicko merilo svih vrednosti, taka je to i vatra, jer celokupna priroda,

i anorganska i organska, nije drugo nego neprekidno menjanje materijalnog prauzroka - vatre, koja iz

jcdnoga stanja prelazi u drugo (frg. 22 A 10). "Sve sc obrazuje gasenjem vatre: njen najgusci den po- staje zemlja, zatim zemlja pod uticajem vatre po- staje voda; a voda se isparavanjcm pretvara u vaz- duh, pa opet ceo kosrnos i sva tela prctvaraju se u

vatru" (22 A 5). Tako se ucenje 0 vatri kao praizvoru svega produzuje u d i j ale k tic k 0 S h vat an j e r a z vi t k ace 1e p r ira de: .Vatra zivi smrcu

zemlje i vazduh zivi smrcu vatre, voda zivi srnrcu vazduha, zemlja smrcu vode" Hi ,,[z smrti zemlje

15

postaje voda, iz smrti vade postaje vazduh, iz smrti vazduha vatra, i obrnuto" (frg. 76). Nastajanje jedne stvari jeste u isti mah i nestajanje druge, kao sto.: obrnuto, nestajanje jedne jeste u isti mah i nasta- janje druge. To se moze ilustrovati geometrijskom shemom u kojoj se stihije krecu u dva jedno dru- gom suprotna pravca.

Dva su osnovna procesa kojima se vatra pretva- ra u sve i sve se ponovo vraca u nju. Prvi proces je

put nan i z e (il E1tt TO K(ir(l) 6&6~), i na tome putu

sve postaje od vatre zgusnjavanjem, i to je posta-

janje, rat, borba, potreba: ..Kad se vatra zgusnjava, ovlazi, i kad se utvrduje, postaje voda; a kad voda cvrsne, pretvara se u zemlju." Drugi proces je put

n a vis e (il f,1[t Til (ivw M)6~), i na tome putu sve se

postepeno vraca U oganj razredivanjem, i to je izga- ranje, sloga, mir, sitost. Potom, opet ovlazi zemlja,

i od nje postaje voda, a od vode ostale stvari, jer on

(tj. Heraklit) gotovo sve svodi na isparavanje iz mora, .. Ali isparavanja nastaju iz zemlje i iz mora, jcdna svetla i cista, a druga tamna. Vatra se mnozi od svetlih, a vlaga od drugih isparavanja (D. L. IX 9). Prelazna su stanja kretanje i zivot, a granice mirovanje i smrt: ali uvek se prcko granice odmah ide u kretanje i zivot. Ti procesi ne bivaju slucajno, nego se vrse po stalnom zakonu, koji Heraklit pre tvara u neumitni i neodoljivi opsti prirodni zakon,

i njemu je podreden ceo svemirski razvitak. Taj

zakon se zove "opsti zakon", "opsti urn", "uzrok svega", "tvorac bica", "merilo istinc", "sudbina", "nuznost", "pravda", a sve je to u stvari bas onaj vecno zivi oganj koji upravlja svetom kao munja.

.Krmilar svemira je munja, tj. ona njime upravlja,

a pod munjom razumeva vecnu vatru. Kaze i to da je ta vatra umom obdarena i da je uzrok uprav- ljanja svima stvarima. On je naziva potrebom i sitos Cu. Potreba je po njemu stvaranje sveta, a sitost svetski pozar, .Jer sve ce, kaze on, vatra kad stigne suditi i zahvatiti'" (frg-i 64-66).

16

Iz ovog sto je dosad receno mogu se izvesti ove osnovne misli Heraklitova pogleda na svct i zivot:

1) sve se menja time sto iz jednog stanja prelazi u

drugo, iz mirovanja u kretanje, iz zivcta u smrt i

obratno; 2) sve je podvrgnuto zakonu jedinstva i neprestane borbe suprotnosti; 3) najpodesniji sim- bol svcga bivanja i kretanja jeste vatra, ali ne kao

materija nego kao izgaranje; 4) ceo svemir prozima

opsta zakonitost kojom se odrzava njegovo jedin- stvo.

3. ANTROPOLOGIJA

a) Psihologiia

U svetlosti svoje ontologije i kosmologije Herak- lit posmatra coveka kao moralno bice, Uzirnajuci

i d u s u k a 0 vat r u, jer je vatra ncsto tako fino

i nematerijalno da u isti mah mozc biti i dusa, on

gradi most izmedu visina objektivnog i dubina sub-

jektivnog,i na taj nacin kosmolosko ucenje spaja s etickim,

Antagonizam ciste vatre i nizih materija, u koje se ona pretvara, ogleda se i u coveku. Nize matcrije, voda i zemlja, Cine organsko telo, a vatra je dusa kao zivotvorno nacelo, bez kojcga bi organsko telo bilo isto sto i neorgansko, bilo hi nesposobno za kretanje i zivot. Dusa kao vatra postala je is para- vanjem vlaznog u njoj i izvan nje, te se i sarna neprestano menja: "Za duse je smrt u tome da

2 Fragment! 17

postanu veda, a za vodu da postane zemlja. A iz zernlje postaje voda, a iz vade dusa" (frg. 36). Razvi- tak duse i razvitak sveta uvek teku paralelno, i psihickim stepenima urn, san, s m r t odgovaraju fizikalni stcpcni vat r a, V 0 d a, z e m Ij a. Da bi se odrzala kao zivotvorno nacclo, dusa se posred- stvom disanja i culnog opazanja hrani vasionskim umom kao vasionskom hranom. Ono sto je najcis- tije u duhu i uno sto je najcistije u prirodi slivaju se u jedno:

"Kad, dakle, taj bozanski urn, po Heraklitu, uvuccmo u se disanjem, postajemo sposobni za misljcnjc, i to u SDn ncsvesno, a na javi opet svesno, Jer kako su pore nasih cula u SHU zatvorene, duh u nama odvaja se od veze s onim sto nas ckruzuje: odrzava sc sarno spoj pornocu disanja, kaa neki koren, i tako odvo- jen gubi raniju sposobnost pamcenja. A na javi ponovo proviri kroz pore nasih cula kao kroz neke prozore i, sastavsi se s onim sto nas okruzuje, ponovo navlaci na se sposobnost mialjcnja, Kao sto sc ugljcn, kad sc pr iblizi ognju, preobrazava i usijava, a gasi se kad se od njega odvoji, tako ideo onoga sto nas okru- zuje, nastanjen u nasim telima, odvajanjem postaje gotovo bezuman, a po vezi pornocu rnnogobrojnih pora postaje slican svetskom umu' (Sext. Adv. math. VII 129-131).

Za dokaz da je dusa istovetna s vatrorn, Herak- lit navodi stanja pijanstva i pomucenosti svesti, gdc dusa sebe vlagorn smanjuje, gubi ad svoje dusevne sust ine, Ukoliko se dusa vise vezuje za tela, utoliko je vlaznija i manje rnoralna, a ukoliko je vatrenija

i suvlja, tj. ukoliko manje opsti s telom, utoliko je umnija i bolja, utoliko je veci njen deo u vasion- skom umu kao vasionskoj vatri: "Kad se covek opije, vodi ga morrice golobrace, i on tetura, ne primecujuci kuda ide, zato sto ima vlaznu dusu": "suva dusa je najmudrija i najbolja" (Irg-i 117-

18

-118). Dok je dusa vezana za telo, tj. dok je uda- ljena od bozanske vatre, ona podnosi tesku muku, ali umovanjem i moralnom delatnoscu ona se 0510- bodava od vezanosti za telo i pribhzuje se bozanskoj vatri, dok se u Hadu ne posveti. I zato ,,ljude posle smrti ceka uno cemu se ne nadaju i sto ne slute" (Erg. 27).

Tako je 0 dusi kao vatri mislio najstariji helen- ski rnislilac, koji se ceo svoj zivot borio protiv des- kih tupoglavaca koji su sve razvodnjavali. Sustina duse je, dakle, vatra, i ona se ne razlikuje od sustine kosmosa. Ocevidno je da Heraklit svetski proces posmatra u svetlosti svoje psihologije. Otkuda dva puta: put nanize i put navise? I zasto duse prelaze u materiju i pcnovo se materije oslobodavaju? Zato sto im je "potrebna promena i sto se umore od

dugog boravljenja u istom stanju"? (Stob. Eel. I 896,

906). Tu nije rec 0 pojedinacnim dusama. Iz svoje

duse koja zahteva neprestanu prornenu Heraklit objasnjava say svemirski porcdak. .Kazc i to da je vatra umom obdarena i da upravlja svima stvarima. On jc naziva oskudicom i si toscu. Oskudica je, po njemu, stvaranje sveta, a sitost svetski pozar" (frg-i

64-66). Strasna i ognjevita dusa neprestano se koleba izmedu oskudice i sitosti. Zakon ove duse jeste, dakle, i zakon sveta, osnova svcga bivanja.

b) Gnoseologija

Izvor pravog saznanja nalazio je Heraklit samo u r a z u m u; "BuduCi da se cinilo cia je covck snab- deven dvama organima za saznavanje istine, culnim opazanjern i razumom, Heraklit misll, kao napred pomenuti ispitivaci prirode (tj. Parmenid i Empe- dokle), da je ad toga dvoga culno opazanje nepouz- dana, i razurn postavlja kao merilo istine. Ali culno opazanje odbacuje govoreci doslovce: ,OCi i usi ljudima su losi svedoci aka imaju varvarske dusc, sto je isto kao da je rekao: Osobina je varvarskih

19

dusa verovati bezumnim culnim opazanjima'" (Sext.

Adv. math. VII 126).

Ako i tvrdi da sve sto moze vidcti, cuti, nauciti

- to narocito ceni (Erg. 54), Heraklit ipak ne vcruje ocima i usima kao jedinim izvorima istine; do is line

dolazi samo razurn, Ovo shvatanje nije proizislo iz

mislioceva kritickog rasudivanja, nego jc odrazaj

njegova nekritickog posmatranja. Mesto da ispita

put kojim je dosao dotle da se ne zadovoljava cul- nim saznanjcm, Heraklitu je bilo lakse cia, kao sto se to cinilo cescc i u rnodcrno doba, oglasi da culno saznanje ne mozc biti praizvor saznanja. On jus ne postavlja problem: iz kojih praizvora i na koji nacin proizlazi saznanje. Mcdutim, naglasavailjem razlike izmedu cula i razuma on potonjim misliocima uka- zuje na problem izvora i nacina pastanka ccvekova saznanja. A dajuci prvenstvo I azurnu nad culima, on istice problem: gde lezi rnerilo istine, gde je izvor toga merila, gde je izvor istine i sta je istina?

c) Etika

Od velikog je znacaja sto Heraklit istice i pro- blem e tic k a g a ill e r i I a.

Mera bozanske vatre u dusi jeste i mera cove- kove moralnosti i srece, tj. ukoliko covek svoj zivot podreduje opstem zakonu, utoliko je moralniji i srecniji, Zato Heraklit kaze: l~I..')(I:; (Lv{}~(;'1I:T oCl.i.p..m v=

"n a r a v je coveku njcgova sudbina" (Erg. 119). To isto rnislice i Sekspir kad bude rekao:

Pokatkad sebi udes kuje covek SQm: do nasih. zvezda, Brute, nema krivice, no do nas samin sto smo 0105 kukavan

(Julius Caesar [ 2, 139-141). Ukoliko je dusa vlaznija utoliko lakse uzimaju maha

neznanje, pozude i strasti kao individuahsttckt inte-

20

resi i razvijaju se u samoslonostIesp). najgoru od svih losih osobina. Ukoliko jc dusa vlaznija utoliko je tcza borba koja se vodi mcdu idejama, osecanji- rna i elementima volje. Sto urn stvori, to sree pone- kad razori, a sto sree sagradi, to hladni razum cesto razgradi: "TeSko je boriti se sa srcem, jer sto god one hoce, to kupujc po cenu svoje duse" (frg. 85), tj. smanjuje u njoj meru bozanske vatre, i zato ljudi- rna nije bolje ako dobivaju sve sto zelc (frg. 110), i zato "samosionost treba gasiti vise nego pozar" (frg. 43). To gasenje nije nemogucno, jer je "svima ljudima dana da sami sebe poznaju i da trezveno misle" (frg. 116), a "trezveno misljenje je najveca vrlina, i mudrost je istinu govoriti i delati prcma prirodi osluskujuci je" (frg. 112). Drugim recima: "Sarno u jednom sastoji se mudrost: poznavati duh koji sve upravi kroza sve" (frg. 41), a "mnogozna- lastvo ne uci pameti" (frg. 40). Eticko delanje sasto- ji se, dakle, u podvrgavanju pod opsti duh koji se objektivno izrazava u vrhovnom zakonu.

U vezi s nacelorn podredivanja svoga zivota op- stem zakonu stoje i ncki soc i j a 1n o-c tic k i i e tic k o-p 0 1i tic k i s t avo v i 0 drzavi kao izvo- ru svih zivotnih normi kojirna gradani podreduju svoj zivot i 0 zakonu kao novorn strogom okovu koji razobrucene snage drZi na okupu i centralise ih mnogo jace no sto je to ikad mogao stari drustveni porcdak: "Treba da se bori narod za svoj zakon kao za bcdcrne" (frg. 44), jer "ako hoccmo pametno govoriti, moramo se oslanjati na Dna sto je svima zajednicko, kao drzava na zakon, i jos mnogo jace. Jer svi se ljudski zakoni hrane ad jcdnog zakona, bozanskog: ova] zakon vlada dokle god hoce, i svima je dovoljan, i od svih je jaci" (frg. 114). U tome zahtevu ogleda se ne sarno podrzavljivanje vasclje- ne, tj, prenosenje drzavnog kosmosa u vaseljenu,

i to jo~ razgovetnije negoli u Anaksimandra, ncgo i

povaseljenjivanje drzave. S navedenim odlomcima

stoje u vezi ovi: .Zato se treba pokoravati onom sto je zajednicko. Ali mada je ova istina zajednicka,

21

opet svetina zivi tako kao da ima neku sopstvenu pamet" (frg. 2) i ,,8 istinom s kojom najvise i posto- jano saobracaju, a koja vascljenorn upravlja, ne slazu se, i stvari s kojima sc svakodnevno sudaraju Cine im se tude" (frg. 72). Oni lice na one koji spa- vaju i zive u narocitom svetu svojih snova, dok oni koji su budni disu "opstim duhom u jednom jedi- nom i zajednickorn svetu" (frg. 89).

U odbrani zakona j zavicaja gradani su gotovi da podnesu i najteze muke i da i svoj zivot zrtvuju, sarno da nc izazovu podsmeh javnog mnenja, a da zadobiju pohvalu i priznanje prijatelja i potomaka. Zato Heraklit istice uvazenje koje sticu junaci: "U ratu poginulima odaju postu i bogovi i ljudi" (frg, 24). Kao Platon sto u Kratilu kaze: "Kad neko valjan umre, veliku nagradu i cast dobiva i postaje bozanstvo" (398 V), i Heraklit naglasava: "SJavnija smrt dobiva vecu nagradu" (frg. 25). Borbom za ocuvanje zakona drzava se dize do novih, razvijeni- jih normi 1ivota.

Sto se tice pitanja ko treba da upravlja drzav-

nim poslovirna, Heraklit - kao docnije Pitagorovci, Sokrat i Platon - poverava taj posao a r i s t o- k rat i j i u m a i k a r a k t era. Njegova etika i politika nose, dakle, klasnu obojenost. Kad je na- rodna masa u Efesu uzela vlast u svoje ruke, on je s ogorcenjem napisao: "Efesani bi ucinili pravo kad bi se svi listom obcsili i grad svoj ostavili golo- bradima jer su Herrnodora, svog najsposobnijeg coveka, prognali rekavsi: ,Od nas niko neka ne bude najbolji; ako Ii je neko takav, neka to bude drugde i kod drugih Jjudi'" (frg. 121). Heraklitu zakon ne znaci vecinu, nego izliv najviseg saznanja,

i zato se miri s monarhijom sarno ako se nalazi u pravim rukama: "Zakon je i to kad slusamo volju jednog jedinog" (frg. 33). Klasne korenc njegove et ike pokazuje i ovaj odlomak: "Najbolji odabiraju jcdno umesto svega drugoga: vecnu slavu mesto prolaznih stvari. A svetina voli da se najede kao stoka" (frg. 29).

22

Kao najvisi cilj moralnog delanja Heraklit postavlja predanost o p s t e m zakonu i sam 0 pre v a z i 1a zen j e (frg. 115), i ani su osnovni principi njegave etike. A osecanje zado- voljstva koje proizlazi iz te predanosti zove on

1\!par'1('Jt~ (Clem Strom. II 130 = Diels A 21).

Jedan od sastavnih dclova Heraklitove dijalek- tike i etike jeste i uccnje 0 rei a t i v nos t i 0 S 0-

bin al

i e tic k i h sud 0 v a, koje on prvi ob-

javljuje: "I z10 i dobro jcsu jedno. Lckari bar, kad rezu i pale na svima mcstima i svircpo ogledaju bolesnike, traze jos i nagradu, mada je ne zasluzu-

ju, jer cine ista dobra kao bolcsti" (frg. 58), tj. lccenje bolcsnika (= dobro) vezano je za njihovo osccanje bolova (== zlo). Na takvu rclativnost uka-

zuju i ovi odlomci: "Za ime Pravde ljudi ne bi zna- li da nema nepravde" (frg. 23) i "Bolest cini zdrav- lje prijatnim i dobrim, glad - sitost, umor - od- mor" (111). Za 'Ova lepu paralelu nalazimo u Nje- goscvoj Luci mikrokozma (163-168):

Nasu stem da noc fie polazi, bi l' ovako lice neba sjalo?

Bez ostriieh. zubah. ledne zime bi l' toplote blagost poznavali? Bez budalah. tupoga pogleda

bi l' umovi mogli blistat svjetli?

Relativisticko ucenje prostire Hcraklit i na lepotu

i ruznocu: "Najlcpsi rnajmun ruzan jc kad se po- redi s ljudskirn radom" (Irg, 82).

Jcdna te ista stvar moze, dakle, imati cas ovak- ve cas onakvc osobine. To pokazuje i ovaj odlo- mak: "Morska voda je najcistija i najprljavija: za ribe pitka i iivotodavna, a za ljude nepitka i po- gubna" (Irg. 61). Nisu samo osobine rclativne nego i vrcdnosti: .,Bogu je sve lcpo i dobro i pravedno,

a ljudi jedno smatraju pravedno, a drugo za ncpra-

vedno" (frg. 102). Iz toga sleduje da nema morala koji bi bio apsolutno postojan. Drukciji je moral

23

u jedno doba i u jednom kraju, a drukciji u drugo doba i u drugom kraju. Te razlike i promcne iza- ziva stepen drustvcnog razvitka. Zato eticke norrne mogu imati samo rclativno, a nikad apsolutno obe- lezje. Moral je u neprestanom menjanju - to je specijalni prirodni proces u odnosu na socijalni organizam.

4. KRITICAR HELENSKE KULTURE

Sa visine svog filosofijskog pogleda na svet i zivot Heraklit se pojavljuje kao naj strasniji kriti- car helenske kulture i borae za pravu prosvecenost'

i svojim afor'istickim udarcima siba tradicionalna

prezlvela shvatanja u knjizevnosti, religiji i poli-

tici, u prvom redu epske pesnike Homera i Hesio- da, koji svojom naopakom slikom sveta zavode sve- tinu (frg. 42, 56, 57, 104, 105, 106). Dok odaje toplu pohvalu jonskirn misliocima - Taleta priznaje kao

najranijeg ispitivaca neba (frg. 38), i za rnudraca

Biianta kaze da je slavniji nego drugi (frg. 39) - odbacuje matematicara-filosofa Pitagoru i filosofa-

-pesnika Ksenofana, osnivaca italskih filosofijskih

skola, kao i istoriografa i geografa Hekateja, zbog njihova mnogoznalastva (frg. 40), jer ono jos ne osposobljuje coveka da ude u sustinu stvari; pozna- vanje i znanje nisu jos saznanje i razumevanje.

Ali on ne podvrgava kritici sarno pojedine uce- ne glave. On ustaje i protiv izvesnih kultnih oblika u homerskoj religiji, kao i protiv besmislenih obi- caja u katartici i misterijama: .,Uzalud pokusavalu cia se krvlju otiste - ka~ s~_krvljlJ okaljaju. kaQ

.kad hi se neko, ugazivsr-u blato, truqio da se bla- tom OPere. Ta Iudom 'or-ga smatrao kad bi neko

od Ijudi videoaa tako radl. A moIese i tim'hozJl_lp_ Klpovima, kao Kaa- hi kogod hteo da se razzovara

~_ zgradama,:Jer -nista !:I.~ znaju 0. _~ustini bogova

, J. Geffcken Antike Kulturkiimpie, Neue Jahrb. f. d. klass. Altertum XV (1912), 593-611.

24

i heroja" (frg. 5). Kad se uzme na urn da su Efes r ce[aMala Aintcbtli Lada jos pod persijskom vla- scu i da Heraklit zna za "mage", maze se prihvatiti misao da je on prasupstanciju nazvao vatrom i kult kipova koji predstavljaju bogove odbacivao pod uticajem persijske rcligije, jcr kod Persijanaca - kaze Herodot - "kipovc i hrarnove i Zrtvcnike po- stavljati nije u obicaju, nego i one koji to Cine smatraju za lude, i to ... zato sto ne smatraju da bogovi imaju ljudsko oblicje, kao sto Heleni srna- traju . .. Zrtve prinose i SUllCU i mesecu i zemlji i vatri i vodi i vctrovima" (I 131). Mesto spoljasnjeg ritualnog ociscanja Heraklit, dakle, zahtcva potpu- no unutrasnje ociscanje i mesto mchanickog truca- nja pred kipovima bogova trazi pravo i duboko re- ligiozno obracanjc samom opstem zakonu. Svoje prekore upucuje on "nocnim lutalicama, mazima, bakhantima, manadama, mistima": njirna preti kaz- nama posle smrti "jer osvecivanje u misterijc, kako je uobicajeno kod }judi, nije sveta stxar" (frg. 14).

Kao Platon u Fedonu (69 CD), i Efesanin, dakle, odbacuje spoljasnje ccrcmonije u misterijskim re- Iigijama, ali brani simbolicno obelezje religije, iza koga stoji prava ideja: Dionis, bog radanja i zivo- ta, istovetan je sa Hadom, bogorn smrti, jcr sc iz zivota rada smrt i iz smrti fivot (frg, 15).9 Tako He- raklit mesto obesveccnih misterija svoju sopstvcnu filosofiju postavlja kao svestenu misteriju," kao sto se i cela dosokratska filosofija maze shvatiti kao misterija sui generis. Isto tako staji stvar i sa dru- gim bogovima (frg. 32).

Sa celim svojim filosofijskim stavom Herakht se pojavljuje kao rusilac starih i kao strastan j sa- mosvestan prorok novih shvatanja i zato je sasvim

0 praznovanju Dionisa u Efesu Ch. Picard Ephese et Claros. Recherches sur les Sanctuaires et lcs Cultes de l'Jonie du Nord, Paris 1922. 686,

10 H. Leisegang Griech. Philosophie als Mysterion.

Philo!. Woeh, 52 (1932), 245-252.

25

razumljivo sto ga efeski novci i gortinska statua prikazuju kao novog Herakla: desnicu podigao da govori, a u Ievici drzi toljagu." Borba izmcdu dina- rnicara (pEOYT8~) i staticara ili ustavljaca svemira (O'ta(WI:Wt) mozda jc otpocela vee za njcgova ii- vota, ali oba protivnicka ucenja steci ce se u Pro- tagorinu antropocentrizmu, koji ce ucenje a pro- menljivosti objekta dopuniti uccnjem 0 promcnlji- vosti subjekta."

5. ODJ Eel U POTONJIM VREMENIMA

Svojim uticajem efeski mislilac prozimao je celu anticku filosofiju, kao sto je uticao i na mnoge no- vije i najnovije filosofe i pesnikc.

Heraklitov stay da su oci pouzdaniji svedoci ncgo usi postao je poslovican: Her 0 dot u 8VO- joj Istoriii prica 0 Kandaulu, lidskom vladaru, koji je Gigu, jcdnom od svojih najmilijih kopljanika, preko mere hvalio lepotu svoje zene, za koju je mislio da je najlepsa od svih zena, a kad mu se cinilo da mu Gigo ne vcruje, rekao mu: "Gigo, cini mi se da ne verujes sto ti kazujern 0 lepoti svoje zene (jer usi ljudske manjc veruju nego oci), pa zato gledaj da jc vidis golu" (I 8).

Najraniji odrazaj Heraklitova uccnja 0 logosu jeste Anaksagorino ucenje 0 umu.

Usarnljcn mislilac, Heraklit nije imao ucenika, ali jc imao pris talica koj i su se zva li hera k Iitovci,

1] .Head Hist. numm? 1911, 577; Diels Fragm. d. Vors.' 144.

Il A. Patin Parmenides in seinem Kampf gegen Her., Jahrb, f. klass, Philol. 25 (1899), 491 ss; E. Loew Parme- nides u, Her. im Wcchselkampfe, Arch. f. Gosch. d. Philos.

24 (1911), 343-369, i Die Bedeutung d. Berichies b. Sextus

f. d. Heraklitlorschung, Wien, Stud. 39 (1918), 234 ss: Wilh.

Nestle War Her. Empiriker? Arch. f. Gesch. d. Philos. 25 (1912) 275 ss: H. Slonimsky Her. u. Parmenides, Philos. Arb. her. v. Cohen u. Natorp VII I, Giessen 1912; E. Arndt Zu Her., Arch. f. Gesch, d. PhilQs. 26 (1913), 370 ss: W.

Rauschenbergcr Her. u. die Eleaten, Arch. f. Gesch. d. Philos. 32 (1919). 108 55.

26

Od njih je najvise poznat K rat i I iz Atine, Pla- tonov prvi ucitclj u fila sofiji, po komc je i dobio ime jedan Platonov dijalog. Kratil jc Heraklitovu tezu 0 promeni terao do poslednjih konsekvencija, Posta je na taj nacin dospeo do potpune skepse, on je poricao prihvatljivost rna kojega suda, jer se 0 onom sto je apsolutno promcnljivo n;;: moze iska- zati nista istinito. Pad Heraklitovirn uticajern bio je

i sam P Iat 0 n: on se posluzio Heraklitovom she- mom proporcija iIi suprotnosti i njegovu troclanu seriju prirodnih elemenata, u kojoj svaki Clan ima svoju karakteristicnu funkciju, zamenio cetvorocla- nom, na primer u Timeju (31 B ss), zatim, praveci aluziju na Heraklitovu osudu onih koji se raduju blatu, prahu i pepelu (frg-i 13 i 37) i time ometaju sebi duhovno sagledanje istine, Plaion u pocetku VII knjige u Driavi (514 Ass) pokazuje kako jc covek, tako reci zatvorcn u podzemnu pccinu, ne- sposoban da vidi dnevnu svctlost duhovne istine

i kako rnu se samo dijalektickm; postupkom du- hovno oko, zakopano u blatu neznanja, pomalo dize

i pcnje znanju (533 0). Izraz blato pojavljuje se

.los dvared, i to u Fedonu. 69 CillO A: vidljiva povrsina zemaljska isto tako jc siromasna drago- cenim stvarima kao i pccine, pesak, mulj i blato na dnu mora. A mesto a ideji dobrote kao uzroku svega sto je ispravno i lepo: u vidljivorn svctu ana rada svetlost i sunce, njegova gospodara, a u mi- saonom svetu sarna kao gospodar daje istinu i urn

(517 B-C) - to mesto pokazuje u kojo] je sirini i do koje dubine Platon svoje osnovnc rnisli razvio iz Heraklitove ideje koja se ogleda u odlomku: .Da nema sunca, koliko stoji do ostalih zvezda bila bi noc" (frg. 99).

Pod uticajem Heraklitova filosofiranja bili su i sofisti, na primer Pro tag 0 r a iAn t if 0 n t, pa D e m 0 k r i t i jon s k a m e die i n a.13

j' M. Heinze Die Lehre vom Logos in d. griech. Phi-

los., Oldenb. 1872; A. Brieger H. der Dunkle, Nelle Jahrb.

13 (1904), 702; K. Friedrich Hippokrat. Unters., Berlin

27

Kao komentatori Heraklitovi spominju se A n- tis ten Rodanin, pisae jedne istorije filosofijskih skola, i Heraklid iz Heraklejc na Pontu, ucenik Platonov, Spcusipov i Aristotelov, koji je 0 Hera- klitu prvi napisao spis u cetiri knjige, zatim stoi-

cari K 1 e ant iz Asa, ucenik Zenonov, i Sf e r,

savrcmenik Hrisipov, i A r is ton Hijanin, koji je napisao i spis 0 Heraklitu, pa nepoznati pisci

P a USa n ij a Hcraklitist, N i k 0 m cd i D ion i- s i j c (Diog. L. IX 15, VII 174, 178 IX 5, 6, V 88), a od gramaticara vee pornenuti Diodot, koji je He- raklitovo ucenjc obradio u jampskim trimetrima, kao i Ski tin iz Teja u IV vcku s. e. u trohej- skim tetrametrima.

U rimsko doba Heraklita citaju i proucavaju Plutarh, Lukijan, Marko Aurelije, Plotin, Porfirije, Ijamblih, Ncmesijc i Proklo, ali i hriscanski pisci, Klement Aleksandrijski, Hipolit, Origen, u kojih se nalazi gotovo trecina njegovih odlornaka."

U vreme preporodaja heraklitsku kosmicku an- titetiku obnavlja filosof, matematicar i prirodnjak Bernardino Telezio (1508-1588) u svome delu De rerum natura iuxta propria principia. Po njernu postojc dva osnovna kvalitativna principa: toplota

i hladnoca i jedan supstancijalni: materija. Pod uticajem toplote materija se rasteze i razreduje, a pod uticajem hladnoce smanjuje i zgusnjava. ad toplote nastaje say fivot i sve kretanje a od hlad- nocc mir i skupljanjc tela. Toplota i hladnoca neprestano se bore i pod njihovim uzajarnnim uti- cajem objasnjavaju se razlicni oblici koje na se prima istovrsna i kvantitativno postojana materija,

1898, 89 ss: W. A. Heidel Hippocratea I., Harw. Stud. in

Class Philol. 25 (1914), 139-203.

" W. Jaeger Nemesios v. Emesa, Berlin 1914 109; E. Pfleiderer Die Philosophie des Her. v. Eph, im Lichte der M'ysterienidee, Berlin 1886, i Heraklitische Spuren. auf theol., insbesondere altchristl. Boden, Jahrb. fur protest.

Theol. l3 (1887), 177-218; r. Draseke Patristische Her-Spu-

ren, Arch. f. Gesch, d. Philos. 14 (1891), 158-172.

28

ad toplote proistice i ljudski duh, fina topla mate- rija, koja prozima celo telo.

Heraklitovu misao da sve neprestano tece, da

svagda postaje i da svc prolazi slicno ce izreci Do r dan 0 B ru n 0 u jednom predavanju u Tu- luzi god. 1580: "Omnia mutantur, nihil interit" = "sve se menja, nista ne propada". A Heraklitovu izjavu da "wra ometa napredak", dakle da dogma ne vodi saznanju, nego sumnja i obnovljcno posma- tranjc i razmisljanjc, izrekao je god. 1588. Dordano Bruno ovako: "Najplodnije i najkasnije orude nau- ke jeste surnnja".

Kao Heraklit, i J a k 0 b Be m e (1575-1624) bio je duboka priroda, puna stvaralacke vatre pra- yoga genija; i on je, kao Heraklit, zagledao u svoju dusu, jer se u coveku nalaze isti elcrncnti kao i u ostaloj prirodi, i saznanjc samoga scbe prenosio u saznanje prirode, i ovo u saznanje boga. U svo-

jim spisima, punim simbola i velikih slika, koje po- zajmljuje iz Biblije, on obraduje istu osnovnu temu kao i efeski mislilac: nuznost suprotnosti, bez kojih nema bica ni zivota, i slavi borbu kao tvorca zivota. I on borbu zove roditeljem stvari: bez borbe sve bi stvari bile nista i stajale bi bez pokreta.

Heraklitsku obojenost nosi i ovo ucenje Nikole K u zan s k 0 g (1401-1464): kao sto izmedu teti- ve konstantne duzine i njena luka postoji suprot- nost koja se smenjuje ukoliko radijus kruga raste,

i sasvim iscezava ako radijus uzmemo kao bes- konacan, tako se i u beskonacnorn bozanskom bi- cu nalazi jedinstvo svih suprotnosti (coincidentia oppositorum) .

Od drugc polovine XVIII veka Heraklitova afo- ristika sve jace utice na pesnicku i filosofijsku mi- sao. Od nemackih pesnika heraklitskim idejama najvise je nadahnut Get e. 1.,- Heraklitovu odlom- ku: .Dnima koji ulaze u iste reke priticu druge i opet druge vode" (12) misao polazi od vodc, koja je velika sveobuhvatna mctafora za zivot koji se neprestano obnavlja, a u odlomku: "U iste reke ulazimo i ne ulazimo, i jesmo i nismo" (49a) misao

29,

polazi od coveka koji nikad ne lici na sama sebe; Gete od tih recenica pravi sintezu u stihu:

Ach! und in demselben. Flusse schwimmst du nicht zum. zweitenmal,

Heraklitsko obelezje ima i njegova pesma Selige

Sehnsucht, koja se zavrsava strofom

Und solang' du das nicht hast, Dieses "Stirb und Werdef" - Bist du nur ein triiber Gast

Auf der dunkleri Erde."

Ne samo idealisticki nego i najnapredniji i naj- radikalniji mislioci pod zastavom heraklitskog re- lativizrna ustaju protiv svakog dogmatizrna i apso- lutnih nacela, po kojima se u prirodi nc vrsc ni- kakve .kvalitativne promene, nego stvar] postoje kao neprorncnljive apstraktne istovetnosti. Taj re- lativizam u principu relativiteta ovladao je najmo- dernijim prirodnim naukama i odneo pobedu nad clcj sko-demckri tskim sups tanci jalizmorn atomske mehanike.

Heraklitov dijalekticki metod razradio je H c- gel (1770-1831), koji je Heraklita oglasio za pr- vog spekulativnog filosofa i izjavio da nerna nijed- nog Heraklitova stava koji on nije usvojio i nji- me se posluzio u svojoj logici, sto je pokazao soci- jalist F. Lasal (1825-1864) u svome spisu Die Phi- losophie Herakleitos' des Dunkeln von Ephesos (Ber- lin 1858, Leipzig 1892). Po Hegelu razvitak ljudsko- ga misljenja pocinje od najapstraktnijih kategorija pa ide sve konkretnijim. Najapstraktniji pojarn na- seg misljenja jeste cisto bice, princip Elejske filo-

l5 E. Maass Goethe und die Antike, Stuttgart 1912, 518 s; K. Bapp Aus Goethes griech. Gedankenwelt (~ Das Erbe d. Alten, 2. Reihe, Heft 6), Leipzig 1921, 17 5S; A. Hermann Heraklit tiber das All, Eine neue Ubertr. u. Herausgabe d. Fragmente unter besonderer Berticksichti- gung der goetheschen Gedankenwelt, Berlin 1930.

30

sofijske skole. Cisto bite ravno je cis tom nebicu ili cis tom nista, principu budisticke filosofije. Sin- teza tih dvaju principa lezi u neprestanom prclaze- nju nccega u nista i nicega u nesto, u bivanju, a to je princip Heraklitove filosofije. Razr adujuci He- raklitove stavove u svome ucenju, Hegel im je dao mnogo odredeniji logicki znacaj nego sto su prvo- bitno imali."

Preko Hegela pa preko radikalne levice hegelov- ske skole (Fojerbah, Marks, Engels, Lenjin) , koja je hegelovsku idealisticku dijalektiku postajanja i razvitka potpuno i izrazito prirnenila na materija- listicko shvatanje prirode i istorije - efeski misli- lac svojim uccnjern 0 neprestanom krctanju, ukr- stanju i prernoscivanju drarnatsko-dinamicki zateg- nutih suprotnosti postao je p r a 0 t a c d i j a Ie k- tic k 0 gam ate r i j ali z m a kao nauke 0 naj- opstijirn zakonima prirodnog i drustvenog razvitka.

ad francuskih misltlaca na Heraklita podseca

Pjer Zozef Prudon (1801-1865),Cijisespis

sra je svojina? istice duhovitirn paradoksima i gor- kom ironijom i drugim osobinama I-Ieraklitova duhaY

Pravo duhovno srodstvo sa Heraklitom svagda je osecao F. N ice (1844-1900), koji u spisu Ecce homo kaze da mu u Heraklitovoj "blizini biva uop- ste toplije i prijatnije oko srca ncgo rna gde drug- de", a u spisu Sumrak idola: liS visokirn postova- njem stavljam na stranu Heraklitovo ime". U spisu Filosoiija u tragickom veku Helena on za Herakli- tovo ucenje tvrdi: "To je dovoljno za najpoznije covecanstvo: ... ono mora prodreti hiljadama po- tonjih godina. Jer svet vecno treba istine, vecno dakle, treba Heraklita ... Ono sto je on video, uce- nje 0 zakonu u postajanju i 0 igri u nuznosti. mora se odsad vecno gledati. On je s te najvecc igre di-

L~ B. Groce Cio che e vivo et cio che e morto della

[ilosojia di Hegel Bari 1907, gl, II.

IT 0 Prudonovu duhovnom srodstvu sa Heraklitom

vid, Th. Gomperz Zu. Heraklitis Lehre u .den ttberresten

seines Werkes, Wiener Sitzungsber., Jahrg, 1886, 907 ss.

31

gao zavesu." U muzici R. Vagnera Nice je video "odrazaj sveta, onako kako je svet razumevao ve- liki efeski filosof, kao harrnoniju, koja iz sebe rada borbu, kao jedinstvo pravicnosti i neprijateljstva" (W. II 478). Svome Zaratustri on je dao niz erta koje su osobina Heraklitove licnosti, na primer ljubav prema usarnljcnosti i prema deci, Na Hera- klitovu filosofiju Nice nadovezuje svoje ucenje 0 postajanju, slam razlikom sto je Heraklit umom obdarenu vatru uzeo kao osnovnu prasupstanciju,

a on priznaje sarno svetski proces kao takav, a svet bica smatra za fikciju. Za svoje ucenje 0 veci- tom povracanju, tj. 0 bezuslovnom i beskonacnom kolotoku svih stvari, kaze: "To ucenje Zaratustrino mogao je naposletku propovedati vee i Hcraklit" (Ecce homo). - S efeskim misliocem Nice i inace ima zajednickih crta, Heraklit je strastan i samo- svestan aristokrat, koji je pripadao rodu Kodrida, iz kojega su uzimani efeski kraljevi, a Nice kaze sam 0 sebi: ,,A ipak su moji preci bili poljski ple-

mid; ja imam otuda u telu mnogo rasnih instinka- . ta, ko zna? naposletku jos i liberum veto. Kad po- mislim na to kako me uz put cesto oslovljavaju kao Poljaka i sami Poljaci, kako me retko drze za Nem- ca, to bi se mogio ciniti da pripadam sarno po- skropljenim Nemcirna" (Ecce homo). I Heraklit i Nice imaju profetski stil, u ohojiee misao je hila proizvod duboke strasti i sagorevanja zivota. He- raklit je ucio da je dusa fin ognjen dah, a i sam

jc bio vrco kao vatra, te je doista sagorevajuci mi- slio i misled sagorevao, a Nice u plamenim stiho- virna iz kojih se oseca zarko buktanje njegove stra- sne i duboke prirode kaze sam 0 sebi:

Ja! Ich 'weiss woher ich stamme! Ungesdt tigt gleich der Flamme Gliihe und verzehr' ich mich. Licht wird alles was ich fasse, Kahle alles was ich lasse: Flamme bin ich sicherlichl

32

U prevodu Jele Spiridonovic-Savic ti stihovi glase:

Da, ja znam poreklo svoje! Nezasito kao plam

gorim, zgaram sebe sam.

Sto god darnuh svetlost posta,

sto ostavih. ugljcn osta,

sigurno je da sam plam.

Heraklit krmilara sveta zove munjom, a Niceov Za- ratustra dolazak pravog sina covekova objavljuje ovako:

.Ja volim one koji su kao pune kapi sto padaju jedna po [edna iz crnog oblaka, koji se nadvio nad ljudima: oni oglasuju da je bli- zu munja i odlaze u propast kao glasnici.

Evo, ja sam jedan glasnik munjin, i [edna

puna kap iz oblaka, a munja: to je natcovek:"

Zanirnljivo je ova; Heraklit veli da je "ispitao sa- rnoga sebe," a Nice je "ginuo za soborn" ("lechzte nach sich") .18

Naposletku, Heraklitovi odlomci imaju oblik aforizama, koji su puni scene gustine i jedre sadr- zajnosti, kao sat rneda, Sto se moze reci 0 Laoceo- vu osamdeset i jednom aforizmu da u njima lezi bogat sadrzaj kao u osamdeset i jednom tomu, mo-

ze se reci i za jezgrovitost i sazetost Herakli tovih

aforizama, Takav je i Nice, koji za svoj 5tH kaze:

"Moje je castoljublje u tome da u deset stavova kazem ono sto svaki drugi kaze u knjizi - sto svaki drugi u knjizi ne kaze." Poeziju ne cini sarno

ono sto je izreceno nego i one sto je neizreceno,

i po Anandavardhani, indijskom piscu iz IX veka

n. e., neizreceno, tj. ono sto zahteva ili pretpostav- lja citaocevu saradnju, i cini pravu dusu poezije.

Ta skrivena lepota, koju otkriva citaoceva sarad-

II El. Forster-Nietzsche Der einsame Nietzsche, 34.

a Fragmentl 33

nja, jeste odlika i Heraklitovih i Niceovih afori- zama.

Da ogledamo odjek Heraklitova ucenja u na- so] knjizevnosti, Da Ii je Pet a r Pre r ado vic neposredno poznavao Heraklitove odlomke, tesko je na to odgovoriti, ali u njegovu pesnistvu naila- zimo na elemente koji podsecaju na efeskoga mi- slioca. U odi Bogu heraklitsko obelezje imaju ove strofe:

Urn si nad ume sve vjecnik vremena, car neizmjernosti desnik udesd: Tebi nema

para, ni druga, ni premca, niti takmaca: jedin ti si za sebe u svemiru bitnik, a sva druga bivad pram tebi to su praske, sto tek tvom se na suncu vide da jesu!

Ti sve rasvijas i unapredujes mienom: sve ide i prolazi, svemir vjecni je svemienj, ti jedini

samo u njemu vjecni si stalnikl

Refleksivna pesma Suho drvo zavrsava se ovorn

strofom:

Ierbo nista i nikada

s boiieg svieta ne propada

vee promjenom ima tiek

k napretku si daliem samo,

da sve ljepse bude lama

gdje je svemu vjecit viekt

Nema, dakle, nikakva propadanja, sve se samo me- nja, stari oblik zarnenjuje se novirn, a bas torn promenom sve se unapreduje i usavrsava. Balada Mujezin zavrsava se stihom:

34

Stalna na tom svietu samo miena jest

Pesnik i rnislilac koji je filosofijske ostatke efe- skog filosofa citao u originalu i zadahnuo se nje- govirn dijalektiekim shvatanjem razvitka bio je L a z a K 0 s tic. Mislju 0 jedinstvu polarnih su- protnosti on se obilno sluzio u svom pesnistvu. U pesmi 0 Sekspirovoj tristagodisnjici, rza primer, nalazimo jedan vid takva jedinstva u uvim stiho vima:

Na osobit opravljao se rad:

u [ednom liku, jednom f.ivolu, stvorenja svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noc i dan,

andelsku sLast i paklenicki plam,

neproniknuta biser-jezera

uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta gujslwg bes, sred letnjeg iara zimogrozan jez,

uz ruiin miris otrovan zadai:

i sve to cudo, sav taj komesaj,

u iedan lik da sloii, jedan log, i ucini, - Sekspira stvori bog.

Heraklitovu dijalekticku misao 0 ujedinjavanju raz- jedinjenog i razjedinjavanju jednog, 0 sastavljanju rastavljenog i rastavljanju sastavljenog, 0 sklapa- nju rasklopa i rasklapanju sklopa, jednom recju 0

nacelu uk r s t a j a dveju suprotnih snaga koje

se u sukobu moraju da ukrste i sastanu u jcdnoj

posredici, Laza Kostic je uzeo kao osnovnu rnisao

svoga shvatanja sveta i zivota i razvio je u svojim studijama Osnova lepote u svetu S osobitim obzi- rom na srpske narodne pesme (1880) i Osnovno na- celo, kriticki uvod u opstu. filosofiju (1884). U po- slednjoj ad ovih studija on 0 Hcraklitu kaze ovo "Jednirntitans kim skokom domasio se on vrha one stene sto rnu zastupase put, i sa tog jc vrha jednim pogledom pregledao svu sirinu obetovane zemlje" . "Pasle Heraklita sve je svrseno, svcmu

35

je kraj u staro doba. On je u starini i vrsak i za- kljucak u istoriji nase osnovne misli. Kao kakav spomenik odvaljen od brega jednim silnim udar- cern, kao kakav obelisk ispisan hijeroglifima tajan- stvenim i necitkim, punim protivnosti, on se uzdi- ze kao kakav skamenjeni znak divljenja na podno- zju granitnom koje se zove Ernpedokle' (str. 5S i

56). Svoju studiju zavrsava Laza pretpostavkom da se nacelo ukrstaja nalazi menu osnovnim zakoni-

rna u vaseljeni, da je to nacelo glavna, gotovo je- dina osnova kosmosa. Sa Heraklitom on se slaze i u tome da je oko savrsenije no uho, sto se rnoze "poznati i po ncizmernoj razlici u prastoru stoga jedno i drugo moze da savlada"; "oko je stroj sto svet najprece, najzivlje, najobilatije prima i proni- cava" (Osnova lepote, str. 102 i 129). Dodajmo jos da Laza i umetnickc lepote posmatra, kako sam kaze," u svetlosti Hcraklitove cnantiodromije, na primer dusevnu dvojnost u pesnickom stvaralastvu Jovana Jovanovica Zmaja: kako su se njegovo umi-

ljato, bogodano slavujanje, koje stvara prave ove- jane slavujanke, i ljutito, osorljivo zmajevanje, a ovo je suprotno njegovoj pravoj pesnickoj prirodi, otimali 0 vlast u njegovoj dusi,

Posle Laze Kostica trcba spomenu ti i V I a d i- m ira N a z 0 r a, koji je inspirisan efeskom filo- sofijom, ispevao pesmu Panta rhei.

Dr. Milos f)uri6

" L. Kostic 0 lovanu Iovanovicu Zmaju etc., Somber

1902, str. 109.

36

FRAGMENTI

I UVDD. PRINCIP.

1 Iako je ova Istina (oprecnost suprot- nosti - prim. V. M.) 0 kojoj ja govorim vecito vazeca, pokazuju se ljudi nespo- sobni da je shvate - i pre no sto za nju cuju, i kad je jednom ,cuju.

Jer iako se sve desava po toj Istini, lice oni na neiskusne kad se okusaju u recima i delima.

A ja te reci i dela izlazem rastavljaju- ci svako od njih prema njegovom po- stanku i pokazujuci njegovu sustinu.

Od ostalih pak ljudi ostaje skriveno ono sto hudni rade, has isto onako kao sto ne znaju sta u snu rade.

113 Razumnost je pr'istupacna svima.

114Oni koji sa razumom. govore, treba da svoje uporiste traze u onom sto je opste za sve, isto onako kao drzava -

u zakonu, i jos mnogo cvrsce.

Jer svima ljudskim zakonima daje

hranu jedan bozanski: ovaj svojom moci

doseze toliko daleko koliko hoce, i ima

~a dovoljno za sve, i jos preostaje.

39

Zato se treba pokoravati onom sto je opste. Ali iako je ova istina opsta, zivi svetina tako kao da ima svoju posebnu pamet.

89Budni imaju jedan [edini i opsti svet, (a i oni koji spavaju) - svako se okre- ce svome posebnom.

73 Ne treba raditi i govoriti kao ani koji

spavaju.

75 [aka spavaju, ljudi su ipak radnici i

saradnici u zbivanjima u svetu.

17 Svetina ne shvata (spontano ) stvari sa kojima se sudara niti ih razume kad stekne znanje 0 njima, nego to sebi (sa- mo) uobrazava,

72Sa onim sa clme su u stalnom i ne- prestanomopstenju, nairne sa Istinom, sa tim se razilaze, i ono sa cime se svaki dan sudaraju - cini im se tude.

40 Sveznalastvo ne uci ljude pametil Jer inace bi naucilo Hesioda, Pitagoru, Kse- nofona i Hekateja.

107Oci i usi su ljudima rdavi svedoci ako imaju varvarskc duse,

40

II KORELATIVNOST, JEDINSTVO I IDENTITET SUPROTNOSTI

10Spojevi (suprotnosti), celo i necelo, konvergentno i divergentno, harmonicno (sazvucno) i disharmonicno - iz svega jedno, i iz jednog sve.

51Oni ne shvataju da divergentno sarno sebi konvergira: spoj koji u suprotnom pravcutezi, kao kod luka i lire.

54 Nevidljivi spoj jaci je ad vidljivog.

88 J edno te isto su u nama: zivo i mrtvo, budno i spavajuce, mlado i staro. Jer ovo drugo,promenivsi se, 'postaje 0'110 prvo, i obratno, one prvo, promenivsi se, - ovo druga.

26Nocu, kad mu se ugasi oonji vid, covek ipak dodiruje svetlost. Tako ziv, dodiruje on u snu mrtvaca, budan - dodiruje spa va ca.

21 ,Sto budni gledamo - jeste smrt, sto

u snu - jeste iivot,

41

48

23

111

58

59

126

61

37

13

9

3

42

Luku je dakle dme iivot, a funkcija -

smrt.

Za ime pravde ne hi znali da nije toga

(nepravdi).

Bolest ucini zdravlje priiatnim i dob- rom, glad - sitost, zamor - otpocinak.

Lekari seku i peku pa jos i nagradu traie, ne zasluzujuci uopste da je prime: jer oni Cine isto sto i bolestil

Pravi i kruini put kod masine za va- ljanje sukna - jedan je isti.

Hladno postaje toplo, toplo - hladno, vlazno - suvo, suvo - vlazno.

More je naibistija i najprljavija voda: ribama je pitka i spasonosna, ljudima nepitka i ubistvena. (Relativnost - prim. V. M.)

Svinje se kupaju u blatu, zivima u pra- sini ili pepelu.

Svinje se vise raduju kaljuzi nego ci- stoj vodi,

Magarci ce pre izabrati secku (slamu)

nego zlato.

Sunce je simko koliko coveeje sto- palo.

III KOZMOLOGIJA

50 Ako ste poculi ne rnene, vee glas Isti-

ne, mudro je sloziti se da je sve - jedno.

30Ovaj svet (jedan) isti za sva bica, nije uredio niko ad bogova i niko ad ljudi, nego je uvek bio, jeste i bice vecito ziva vatra, koja se posle odredenog perio- da pali i posle odredenog perioda gasi.

90Sve se menja za vatru i vatra za sve, isto onako kao roba za zlato i zlato za robu.

7 Kada bi sve stvari postale dim, noz- drve bi ih raspoznale.

67 Bog je: dan - noc, zima -leta, rat- rnir, sitost - glad. ",r

Menja se isto onaka kao vatra, kad se

pomesa sa. (raznjm}~ad.ovln;~, pa dobija nne po mmsu svakog od njih.

31 Preobracanje vatre: najpre more, a ad mora u jednakirn delovima zemlja i prester.

43

More se (svuda) razliva, i dobija svoju meru u istom opsegu koji je imalo i ranije, pre no sto je po~talo zemlja.

76 Vatra ~ivi smrcu zemlje, vazduh. z,ivi smrcu vatre, voda ~ivi smrcu vazduha, zemlja zivi srnrcu vode.

Dakle: smrt zemlje rodi vodu, smrt vode rodi vazduh, smrt vazduha rodi vatru, i obratno.

84a Menjajuci se, (vatra) otpociva.

84bZamorno je kuluciti (uvek ) Istim go- spodarima i pokoravati im se.

103Na periferiji kruga pocetak kraj su na istom mestu (zajedno).

123Postanak (stvari) obicno ostaje skri- yen.

57Hesiod je ucitelj mnogih. Oni su ube- deni da on najvise zna. On koji nije po- znavao (sustinu) dana i noel; naime - iedno suo

6 Sunce je svaki dan novo.

94 Sunce nece prekoraciti svoje mere: inace hi ga Erinije, Pravdine pomocnice, scepale.

99Da nije sunca, po drugim zvezdama mogla bi biti noc,

44

IV 0 DUSI

36 Dusama je smrt da postanu voda, a

vodi smrt da postane zemlja.

Pa ipak, od zemlje postaje voda, a od

vade dusa.

60 Put navise i nanize jedan je te isti.

12Onima koji zagaze u jedne iste reke- (sta1no) druga i druga voda pritice. (Tako je) i sa dusama, koje postaju ispa- ravanjem vlage.

115 Dusa ima meru koia sama sebe pove-

cav~ -

Dusi granica neces naci, pa da svim putevima prodes: taka je duboko (skri- vena) njena mera.

111Kad se covek opije, vodi ga golobrado momce, i on tetura, ne prirnecujuci kuda ide: to je zato Sto ima vlainu dusu.

4S

'77 Dusama je radost da postanu vlatne.

118 Suva dusa je najmudrija i najbolja.

67, Kao god sto pauk, sedeci na sredini svoje mreze, oseti cim mu muva raskine koju nit, pa zato brzo tamo potrci, kao da mu je zao sto je nit presecena, tako isto i covecja dusa, ako je neki deo tela povreden, .lurno krece tarno, kao da ne moze podneti povredu tela, za koje je cvrsto i u odredenoj srazmeri (obimu) vezana.

46

V OPSTI RAT

80 Valja znati da je rat opsti, i da je pravda - zavada, i da sve biva na osnovu zavade (razdora), i da tako treba da bude.

42Homer je zasluzio da bude izbacen sa javnih nadmetanja i sibom devetan, i Arhiloh (isto tako).

125I Ilk ikeon" se razlaze (talozi ), aka se ne mesa.

53Rat je otac svih i kralj svih, i on jed- ne izbaci na videlo kao bogove, a druge kao ljude; jedne ucini robovima, a druge sIobodnima.

47

VI ETIKA

24 U ratu pale cene bogovi i ljudi.

25 Veca smrt vecu nagradu dobija.

29Najbolji biraju sebi jedno umesto svega (drugog) vecitu slavu umesto svega prolaznog.

A svetina (gleda da se) nasiti kao stoka.

62Besmrtni sti smrtni, smrtni - be- smrtni; jer ovi drugi zive smrcu onih prvih, a umrli su njihovim zivotom.

Pred njim

tamo (bogom -

prim.

V. M.) ustaju

mrtvih.

i bude se cuvari

zivih i

49 Jedan je meni koliko deset hiljada,

sarno aka je naj bolji,

48

20 Kad na svet dodu, gledaju (sarno) da zive, i tako ispune svoj srnrtni udes; i decu za sob om ostavljaju da i dalje ima ko da umire.

4 Kad bi se sreca sastojala u telesnim uzivanjima,nazivali bismo srecnim volo- ve kad nadu grahorice da se najedu.

104Jer kakav je njihov duh iii urn? Na- rodne pevace slusaju i za ucitelja uzimaju svetinu, a ne znaju da jc "vecina rdava, a sarno mali broj njih dobar",

8!Teska je borrti se sa srcem: jer sto god zeli kupuje za dusu svoju.

110Za ljude nije bolje aka im se ostvari sve sto zele.

4 Frngmenti 49

VII PROSVETITELJSKA POLEMI- KA PROTIV PRAZNOVERICA

119 Karakter je coveka njegov (dobar ili zao) duh.

5 Uzalud nastoje oni da se krvlju ociste

- kad se krvlju okaljaju, to je kao kad bi neko ko je u blato ugazio nastojao da se blatorn opere. Ludim hi ga smatrao

kad bi ga kogod spazio da tako cini. Pa se mole i tim bozjim kipovima, a to je isto kao kad hi neko pricao sa ku- cama, uopste nemajuci saznanja 0 bogo- vima i herojima - ko su i sta suo

15Jer kad ne bi Dionisu 11 Cast proce- sije- pravili i himnu muskom udu peval~

0110 bi to najbesramnije delo! _._..

A, medutirn, jedno isto su Ad (bazao-

stvo smrh) I Dionis- (bozanstva Jlfi1]p.a-.

dje zivota), kome u _cast Il_ill!mitaj1!_i jmiznuju Lenejske sy.~.ano~tl_:

96 Leseve bi pre trebalo napolje bacati negoli dubre.

50

VIII HERAKLITOVA TEOLOGIJA

78

79

70

52

82-83

Covecja priroda nerna saznanja, d