gramatika srpskog jezika za peti razred osnovne škole
DESCRIPTION
autor: Simeon Marinkovićudžbenik Kreativnog centraTRANSCRIPT
GRA
MA
TI
KA
ZA
PE
TI
RA
ZR
ED
OS
NO
VN
E [
KO
LE
www.kreativnicentar.co.yu
GRAMATIKA 5GRAMATIKA 5
9 7 8 8 6 7 7 8 1 5 7 0 7
ISBN 978-86-7781-570-7
SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE
U ovoj gramatici dru`i}e{ se s Anom i Zoranom.Dobro do{ao u peti razred!
1.
3
U~imo:
Tvoj vic
Anin vic
Dva balona idu pustiwom.
– Pazi kaktusssss! – re~e prvi.
– Sad mi to ka`e{{{{{!
– re~e drugi.
– pisawe pisama
– pravilan izgovor
– dr`awe govora
– upravni i neupravni govor
– pisawe dijaloga
Tvoj zadatak }e biti da:
– ispri~a{ i napi{e{ omiqeni vic
– napi{e{ pismo
– re{i{ gramati~ku ukr{tenicu
– pripremi{ i odr`i{ govor
Ovde zapi{i vic koji rado pri~a{ u dru{tvu.
4
[ta je gramatika
Ponekad se qudi sporazumevaju bez re~i, samo pokretima. Opi{i kako to rade.
Narodi sveta govore i pi{u na mnogo razli~itih jezika. Svakom je ~oveku materwi jeziknajdra`i. Na tom jeziku izgovaramo svoje prve re~i. Wim govore na{i roditeqi i drugovi. Na tom jeziku slu{amo i ~itamo prve pesme i pri~e i u~imo da kazujemo svoje misli, ose}awai do`ivqaje. Na materwem jeziku po~iwemo da otkrivamo svet.Materwi jezik srpskog naroda je srpski.
Da, sla`em se.
Ne}u to!
Do|i ovamo!
To nije va`no.
(Npr.: Klimam glavom gore-dole.)
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
Gramatika treba da nam pomogne da pomo}upravila nau~imo lep{e da govorimo i pi{emoi da se boqe sporazumevamo sa drugima.
Lepota i snaga re~i
5
Pozajmio si ne{to od druga i to si slu~ajno slomio. [ta }e{ mu re}i?
Tvoj drug je tu`an jer je wegovom krivicom va{ tim izgubio va`nu utakmicu. Kako }e{ ga ute{iti?
Drug kog ne voli{ poziva te na ro|endan. [ta }e{ re}i i uraditi?
Drug je od tebe ne{to pozajmio i to ti jo{ nije vratio. Kako }e{ mu tra`iti da ti to vrati?
Drug od tebe `eli da pozajmi tvoju omiqenu stvar. Ti ne `eli{ da mu je pozajmi{.
Kako }e{ mu to re}i?
Razmisli i odgovori na slede}a pitawa:
Re~i su najlep{i i najmo}niji ~ovekov dar. Re~ima se qudi mogu ute{iti, ohrabriti i razveseliti,ali i rastu`iti. Re~ima se mogu ste}i i izgubiti prijateqi. Re~ima se {ire qubav, slobodai pravda, ali i netrpeqivost i mr`wa. Sigurno zapa`a{ kako je prijatno biti u dru{tvu onih koji znaju zanimqivo da govore. U narodu su se takve osobe nazivale zlatoustim. U pesmama se govor takvih osoba opisuje: govori kõ da golub gu~e, kõ da biser broji ili re~i su mu sla|e od meda.
Re~i gore poseku nego sabqa.
Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.
Ko govori {ta ho}e, mora da slu{a i {ta ne}e.
Re~i treba meriti, a ne brojati.
Objasni zna~ewe ovih narodnih poslovica:
6
Lepota izgovora
Mo} na{eg govora zavisi od pravilnog izgovora glasova u re~ima i re~iu re~enicama. Kada ~itamo i recitujemo, va`no je da po{tujemo pravopisneznake: ta~ku, zapetu, tri ta~ke, uzvi~nik, upitnik i dr.Kazivawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} melodi~no.
• Evo Lenke! Lenka, za{to kasni{? Mi smo se zabrinuli. Mislili smo ko zna {ta. E ba{ je dobro{to si stigla! Sad si nas sve obradovala!
• [ta to {u{ka? [ta? O, ne! Kako si to mogao da uradi{? Za{to ranije nisi rekao? Moramoodmah to da sredimo! Brzo, brzo!
• Ma, qudi, da li je to mogu}e?! Ne, ne, ne mogu da verujem! Pa ona to nikada ne bi uradila. Aha, evo je! Zar vam nisam rekao? Ona je pravi drug. Bravo, devoj~ice!
Ve`baj izgovor ovih re~enica:
Ve`be za pravilan izgovor glasova i melodiju re~enice
• Nagla{ene duge slogove ozna~avamo:*
rúka rýke
• Nagla{ene kratke slogove ozna~avamo:
nøge nòga
•Glãd ò~iju nçma.
•Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.
* O nagla{avawu glasova (akcentima) i o ovim znacima u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.
Ve`be za dugo i kratko nagla{avawe slogova u re~i
kratki dugi
nòga rúka
vòda lúka
`èna gláva
vòleti obe}áwe
kratki kratki
nòga nøge
mèdved krÿ{ke
jèlen røgovi
lòpta kø{
hò}emo jø{
kratki dugi
nøge rýke
næbo tãjna
vætar mrãk
Såwa sãwa
dugi dugi
rúka rýke
nárav }ýd
múdar lýd
ráditi rãdim
gráditi grãdim
Pismo
7
U pismu treba navesti: mesto, datum, ime osobe kojoj se obra}amo, uvod, sadr`aj, poruku, pozdrav i potpis.
1. Re~enica koja ima
jedan predikat
6. Dopuna glagola koja pokazuje na
kome i na ~emu se radwa vr{i
7. Glagolsko vreme
(~uvam)
8. Prilo{ka odredba za
(zasvetluca u oku)
9. Imenuje radwu
koju vr{i subjekat
4. Vrsta imenica
(bra{no, so)
2. Glagolsko vreme
(~uvao sam)
3.
5.
Beograd, 5. oktobar
Drag ,
@elela bih da se boqe upoznamo.
Zato ti pi{em ne{to o onome {to
volim.
Moje omiqeno drvo je jedna {qiva u
parku u kojem se igram. Ima krivuda-
vo i granato stablo. Po wemu smo se
rado peli dok smo bili mali. U prole}e
se {qiva prekrije belim cvetovima koji
ne no miri{u. Kad cvet opadne,
ostane mali zele ni plod. On raste, ali
mi ne sa ~ekamo da sazri, nego ga jedemo
dok je jo{ ki seo.
Kod {qive se okupqa moje dru{tvo.
Tu pri~amo i igramo se. Kad je leti
su{a, li{}e joj se uvije i kao da moli:
„Daj vode!“ Tada je zalijemo. Veoma mi
je draga, kao prijateq.
Pi{i mi ne{to o sebi.
Mnogo te pozdravqa
tvoja Ana
en~il
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
9.
Pomozi Ani da sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu.
8.
s u b j e k a t
Anino pismo tebi Tvoje pismo Ani
8
10. Napi{i zakqu~ak o svom nastupu pred publikom (vidi stranu 78, Samoocewivawe govora):
Moj prvi govor: Sport koji vam preporu~ujem
Ovde napravi skicu za svoj prvi govor pred odeqewem. Govori}e{ o sportu koji voli{. Va`no je da bude{ iskreni ubedqiv. Pogledaj uputstvo na strani 78.
1. Uvod
4. Prostor za igru
7. Na~in takmi~ewa
2. Naziv sporta 3. Igra~i
6. Pravila igre
8. Poznati sportisti 9. Poruka – za{to ga preporu~ujem
5. Sportska sredstva (rekviziti)
9
Ana i Zoran razmewuju sli~ice. Napi{i wihov dijalog u upravnom govoru.
Podsetimo se kako se pi{e upravni govor:
Posmatraj sliku i opi{i je koriste}i neupravni govor.
1. Ana je rekla: „Drugarstvo treba da se neguje”.
2. „Drugarstvo treba da se neguje”, rekla je Ana.
3. „Drugarstvo”, rekla je Ana, „treba da se neguje.”
Upravni i neupravni govor
10
Razgovor
Anin primer Tvoj primer
Ovde prepi{i neki dijalog (razgovor izme|u dva lica) o prijateqstvu iz tvoje omiqene kwige ili sam izmisli neki dijalog.
- ^ovek poznaje samo one stvari koje
pripitomi - re~e lisica. - Qu di nemaju
vi{e vremena da bilo {ta upoznaju. Oni
kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako
nema trgovaca koji prodaju prijateqe,
qudi vi{e ne maju prijateqa. Ako ho}e{
prija teqa, pripitomi me!
- [ta treba da radim? - upita Mali
princ.
- Treba da si veoma strpqiv - odgovori
lisica. - Najpre }e{ sesti malo da qe
od mene, eto tako, na travu. Gleda}u
te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{ta
govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali,
svakog dana se{}e{ malo bli`e...
A. S. Egziperi, „Mali princ“
Umesto uvredqivih re~i napi{i one koje }e druge u~initi sre}nim.
Kako izgleda saradwa? Šta se govori kad se sara|uje? Kako se ose}aju saradnici?
Ne{to se radi zajedno. Ti si na redu. Zadovoqno
Pomo}i }u ti.
[ta bi ti voleo da radi{?
Koje osobine su ti va`ne kod prijateqa? Navedene osobine pore|aj po vrednosti od broja 1 do broja 10.
11
Popuni tabelu u kojoj je objašweno šta je saradwa i kako treba sara|ivati.
1.
2.
3.
4.
5.
1.
2.
3.
[ta je za tebe boqe – ~itawe ili gledawe televizije? Navedi pet argumenata za svoju tvrdwu.
Zašto je za tebe osobinakoju si ozna~io brojem 1najva`nija? Navedi tri argumenta.
1. Kada se to dogodilo? 2. Gde se dogodilo?
3. Koga sam sreo (izgled i dr.)? 4. [ta se tada dogodilo (razgovor i dr.)?
5. Moja ose}awa i razmi{qawa prilikom susreta.
hrabrost
poštewe
qubaznost
smisao za šalu
skromnost
istinoqubivost
dare`qivost
odanost
tolerancija
mudrost
Seti se trenutka kada si upoznao nekog svog druga (drugaricu). Napiši u svesci sastav. Prvo napravi plan. Na primer:
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
12
Ana je rekla: „Do}i }u sutra”.
„Do}i }u sutra”, rekla je Ana.
„Do}i }u”, rekla je Ana, „sutra.”
O, koga to vidim! Pa gde si ti, ~ove~e?! Putovao?! Ma {ta ka`e{? A mi ~ekali,
brinuli… E, hajde, pri~aj! [ta si sve video?
1. UVOD: zanimqiv primer, do`ivqaj, {ala, problem
2. IZLAGAWE: glavna misao i dokazivawe
3. ZAKQU^AK: kratak predlog re{ewa, poruka
Ana je rekla da }e do}i sutra.
Ana je rekla kako }e do}i sutra.
Navo|ewe tu|ih re~i
Izgovor re~enice
Nagla{avawe slogova u re~i
Kako pripremiti govor
Upravni govor Neupravni govor
Kratki naglasci Dugi naglasci
rúka rýkenøge nòga
Sledi prva kontrolna ve`ba
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
13
Glas je najmawa jedinica govora. Re~ je skup glasova koji ima odre|eno zna~ewe.
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima. Ona se u pisawuobele`ava velikim slovom na po~etku i ta~kom, upitnikom ili
uzvi~nikom na kraju.
Pro~itaj slede}a dva skupa glasova.
Sastavi nekoliko re~i koriste}i navedene glasove:
1. m, v, l, a, n, o, i 2. Milovan
Pro~itaj slede}e skupove re~i:
1. dobio, izgubio, eto, a, ja, on
2. Eto, ja dobio, a on izgubio.
U prvom skupu glasovi nisu smisleno povezani i takav skup nema zna~ewe.U drugom skupu glasovi su povezani u re~ koja ozna~ava ime.
Prvi skup re~i nije smisaono povezan i kao celina nema posebno zna~ewe. Drugi skup re~i povezan je u re~enicu koja ima svoje zna~ewe.
d, a, g, r, b, o, e
Od glasa i slova do pri~e
2.
– proste i slo`ene re~enice
– subjekat
– predikat
– atribut
– portret
– pi{e{ sme{ne pri~e
– napi{e{ portret
– odr`i{ govor
U~imo: Tvoj zadatak }e biti da:
14
Objasni koje osobine krase Milovana.
Pri~a se sastoji od re~enica koje su smisleno povezane u celinu.
rekã – rekao; ~oeka –
Navedi re~i iz ove pri~e koje se razlikuju od kwi`evnih:
Oko juna{tva
Pro~itaj kratku pri~u Marka Miqanova.
Milovan Vujo{evi} iz Brskuta rekã je:
– Ja sam, tako mi du{e, svakoga ~oeka mogã na mejdan dobit!
Pitali su ga: – Kako, striko Milovane?
– Lasno, du{e mi. On se naijedi, pa me psuje, ska~u}i i drkte}i od ijeda. Ja ne govorim ni{ta.
Kad sjutradan, on kã kvasan, stidi se i kaje od svojije rije~i. Eto, ja dobio, a on izgubio!
Re~enice u ovoj pri~i razli~ite su po svom zna~ewu (obave{tajne, upitne, uzvi~ne), kao i poobliku (potvrdne i odri~ne) i po sastavu (proste, slo`ene i nepotpune).
Proste i slo`ene re~enice
15
Posmatrajmo slede}u re~enicu: Eto, ja dobio, a on izgubio.
Proste re~enice su one koje imaju jedan predikat. Wima se iskazuje jedna misao, poruka.
Slo`ena re~enica je ona koja ima dva ili vi{e predikata. Broj prostih re~enica u slo`enoj odre|uje se prema broju predikata.
Nepotpune re~enice su one u kojima su neki delovi izostavqeni (pre svega predikat). Oni se podrazumevaju iz prethodnog kazivawa.*
Ova re~enica ima dva glagola u li~nom glagolskom obliku, to jest dva predikata: dobio, izgubio.
Posmatrajmo re~enicu: Kako, striko Milovane?
Ova re~enica nema nijedan glagol u li~nom glagolskom obliku, to jest nema predikat.
To je nepotpuna re~enica. Predikat se ovde podrazumeva: Kako [to misli{], striko Milovane?
Re{i rebuse.
Qudi nemaju vi{e vremena da bilo {ta upoznaju.
Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca.
Ako ho}e{ prijateqa, pripitomi me.
Kako to?
Svakog dana se{}e{ malo bli`e.
prosta
slo`ena
nepotpuna
Re~enica: Ja ne govorim ni{ta, po zna~ewu je obave{tajna, po obliku odri~na, a po sastavu prosta.Za{to je po sastavu prosta?Zato {to ima samo jedan predikat: ne govorim.
Podvucipredikate i odredivrstere~enicapovezivawem.
* O nepotpunim re~enicama u~i}e{ u starijim razredima. To sada nije obavezno.
Potvrdne su re~enice kojima se iznosi neka tvrdwa.
Prosta re~enica je ona kojaima jedan predikat.
Slo`ena re~enica je ona koja imadve ili vi{e prostih re~enica, to jest dva ili vi{e predikata.
Nepotpune re~enice jesuone u kojima su nekidelovi izostavqeni.
Odri~ne su re~enicekojima se ne{to odri~e.
Obave{tajne su re~enicekojima se obave{tavao ne~emu ili nekome.
Upitne su re~enicekojima se ne{to
pita.
Zapovedne sure~enice kojima
se kazuje zapovest.
Uzvi~ne su re~enicekojima se izra`avaju
jaka ose}awa.
16
Vrste re~enica
Anin primer
Tvoj primer
Kad si tu an, pozovi prijateqa, pijte
sok, igrajte se loptom i smejte se.
Podela re~enica po zna~ewu
Podela re~enica po obliku
Podela re~enica po sastavu
Poku{aj da iska`e{ slo`enu re~enicu pomo}u slika.
Ja volim gimnastiku. Ja ne volim boks.
Smisli i upi{i svoj primer re~enice odre|ene vrste.
[voli{]
[volim]
[volim]
Plivawe je lep sport. Da li se sla`e{? [to dobro pliva{!Hajde zaplivaj!
Koji sport?
Najvi{e ko{arku.
Onda plivawe.
17
PROSTA:
SLO@ENA:
PROSTA:
SLO@ENA:
PROSTA:
SLO@ENA:
PROSTA:
SLO@ENA:
Kako se
ose}a{
posle neke
utakmice?
[ta
misli{
o dru ewu
u sportu?
Voli{
li da
gleda{
sportske
utakmice?
Ko{arka je zanimqiva.
Ja volim odbojku, ali mi je plivawe najdra`i sport.
Ispeci, . . . . . i.
Ko . . . . . . . . . . a.
Koji
ti je
sport
zanimqiv?
Pomozi Zoranu da otkrije koje se slo`ene re~enice i narodne izreke kriju u ovim rebusima.
Nastavi ovu Aninu anketu o sportu. Zamisli kako su deca odgovarala na pitawa o sportu i to napi{u u obliku PROSTIH i SLO@ENIH re~enica.
18
Subjekat
Lena spava.
Ona sawa.
U snu se smeje.
Sawati je uzbudqivo.
Vrlo te`ak san mo`e da upla{i.
Mladi lepše sawaju.
Subjekat je nezavisni re~eni~ni ~lan koji iskazuje vr{ioca radwe ili nosioca stawaozna~enog predikatom. Dobija se na pitawa: Ko vr{i radwu? O kome se govori?
Slu`bu subjekta u re~enici naj~eš}e vr{i imenica, zamenica, pridev, broj ili neka druga vrsta re~i.
Subjekat u re~enici mo`e biti izostavqen, ali se tada podrazumeva.
Da se podsetimo:
Iz navedenih re~enica mo`e se zakqu~iti:
Kada re~ vr{i slu`bu subjekta u re~enici, ponaša se kao imenica. Na primer: re~ sawati jeglagol, ali je ovde i ime odre|ene radwe; re~ mladi je pridev, ali se ovde ponaša i kao naziv za qude odre|enog uzrasta. Subjekat mo`e biti i skup re~i, na primer: vrlo te`ak san.
Ispi{i na linijama re~i koje imajuslu`bu subjekta u re~enici. Ako je subjekat izostavqen, napi{i i to.
Budim se.
Na istoku se javqa sunce.
Ono je rumeno.
Pozdravqa me novi dan.
Radujem se sun~anom danu.
I}i }u u park.
Do}i }e moje dru{tvo.
Igra}emo se do mile voqe.
Na osnovu ovog pravila i navedenih pitawa odredi subjekte slede}ih re~enica:
Na primer, u tre}oj re~enici – U snu se smeje – podrazumeva se da je subjekat Lena ili ona.
Predikat
19
Predikat je centralni ~lan re~enice koji imenuje radwu ili stawe i pripisuje ih subjektu.
Glagolski predikat sastoji se samo od glagola u li~nom glagolskom obliku. Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam ili biti i neke imenske re~i
(imenice, prideva, zamenice ili broja).
Smisli i napiši nove primere predikata u opisu malog psa na crte`u.
Da se podsetimo:
Rano ujutru Marko odlazi u vrti}.
On je predškolac.
U vrti}u se igra.
Ponekad spava.
Svakog dana ponešto nau~i.
Wemu je vrti} zanimqiv.
Sigurno zapa`aš da se predikati u ovim re~enicama razlikuju. Jedni su sastavqeni samo odglagola: odlazi, igra se, spava, nau~i. To su glagolski predikati. Drugi su sastavqeni od glagola i imenica (je predškolac) ili od glagola i prideva (je zanimqiv). To su imenski predikati.
Milena ne voli ki{u.
Ja ki{u volim. Ona je lepa.
Pala je ki{a od slatki{a.
U slede}im re~enicama podvuci subjekat jednom crtom, a predikat dvema crtama.
Imenski predikat
On je umiqat.
Glagolski predikat
Pas posmatra.
Na osnovu ovog pravila odredi predikate u slede}im re~enicama:
20
Sme{na strana
Izokrenuta pri~a
Izme{ana bajka
Pri~a na slovo M
Prona|ire~i u vezisa {kolom koje seovde kriju.
LABTA
LOK[A
KIVNASTAN
E\UNSR
NECOE
ROKERTID
CIU^AINO
KINDEVN
PUTSASR
GIWAK
VUBAQ
AKTIREL
Zvonim ja jutros da probudim sat. Budio sam i majku, ali me ni
ona nije mogla probuditi.
Mali mi{ Mi{ko miri{e mleko. Ma~ak Marko motri.
Idu}i {umom, Crvenkapa je srela tri praseta.
Ana i Zoran zasmejavaju jedno drugo. Nastavi pri~e koje su oni zapo~eli.
Atribut
21
Anin primer:
Drven trbuh,
ko`na le|a,
dlakama govori.
(elsug)
Anin primer:
\. Bala{evi},
„Vasa Lada~ki”
Voleo je kowe vrane,
po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem
i sala{e,
voleo je wive plodne,
vinograde blagorodne,
u karuce pregnute
~ila{e.
U crvenoj {umi, ispod crvenog buna, u crvenoj ku}ici iveo je crveni patuqak.
t
r
a
v
a
o
b
l
a
k
{iroko, taman, retka, omla}eno, olujni, zeleno, suva, dobar, niska, {u{kavo,
ki{ni, o{tra, zelena, `edno, trbu{ast
l
i
{
}
e
U pesmama
Pomozi Zoranu da se seti atributa u zagonetkama.
Tvoj i Zoranov primer:
Nastavi Aninu zapo~etu Pri~u o crvenom patuqku, u kojoj }e{ stalno upotrebqavati atribut crven, dok ti ne dosadi.
U pri~ama
Prona|i koji bi se atributi mogli uklopiti u re~enicu: „Li{}e i trava ~ekaju oblak”, pa re{i ukr{tenice.
U zagonetkama
Atribut je re~ ili skup re~i koji stoji uz imenicu i bli`e jeodre|uje. U slu`bi atributa obi~no je pridev (plave o~i), ali i
imenica (miris mora), zamenica (wegova torba), broj (peti razred)ili skup re~i (vrlo lep xemper, haqina od svile).
22
PortretPortret je opis izgleda i osobina
neke li~nosti.
Portret u kwi`evnom delu
Jednog ulici, sretohjutra, u
ki{nog
letweg
sun~anog
glavi je nosioNa
~oveka.
kapu,
i cipele. Sa wegovog
pantalone
osmeh ilica treperio je
le|ima kaput, na
na
nogama
karaktera.
utisak
~oveka, voqe i
o~i, a pri hodu je praviosijale
pokrete, te je odavao
Pomozi Ani da nastavi zapo~eti portret: smisli po tri atributa za svaku imenicu.
Tvoj i Zoranov primer (podvuci atribute)
Anin primer iz narodne pesme Srpska devojka
U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice...
Ja je gledah tri godine dana;
ne mogoh joj o~i sagledati,
crne o~i i bijelo lice...
Moj drugi govor: Imam ideju
Seti se poruke iz pri~e o svetom Savi iz ^itanke za III razred:Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan.
Objasni {ta zna~i ova poruka.
Ovde napravi skicu – podsetnik (vidi str. 78) za svoj govorpred odeqewem na temu Imam ideju. Izaberi neki predmet i predlo`i najmawe tri neobi~nana~ina na koje taj predmet mo`e da se koristi (par~e kanapa,{kolska torba, gumeni balon i dr.).
23
4. Zakqu~ak – moja ocena mog javnog nastupa je (vidi str. 78):
1. Uvod ({ala ili do`ivqaj u kome je na|eno neobi~no re{ewepred preprekom):
2. Opis tri situacije u kojima bi se na neobi~an na~in mogla koristiti stvar
koju si izabrao, a to je
a)
b)
v)
3. Poruka ili zakqu~ak (ozbiqan ili {aqiv) o zna~aju razmi{qawa, prevazila`ewapanike u nevoqi i sl.
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
24
potvrdna (Ja sti`em.)
odri~na (Ne}u sti}i.)
prosta (Ja dolazim.)
slo`ena(Ja dolazim
i donosim loptu.)
Vrste re~enica
po zna~ewu po obliku po sastavu
Glavni (nezavisni) re~eni~ni ~lanovi
subjekat predikat
iskazuje vr{ioca radweili nosioca stawa
ozna~enog predikatom
imenuje radwu ili stawe i pripisuje
ih subjektu
Slu`bu subjekta vr{i: Predikat mo`e biti:
imenica � Talas
zamenica � On
broj � Prvi
pridev � Visoki
skup re~i � Neki vrlo sna`an talas je u~enica.
je brza.je wegova.je prva.
dolazi.
Ona
obave{tajna (To je lepo.)
upitna(Da li je lepo?)
zapovedna (Neka bude lepo!)
uzvi~na(Ba{ je lepo!)
Sledi druga kontrolna ve`ba
imenski predikat(sastoji se od pomo}nog
glagola i imenice, prideva,zamenice ili broja)
�
glagolski predikat
(sastoji se samo
od glagola)
�Ona tr~i.
Pro~itaj slede}i tekst:
Sretoh Milana, mog {kolskog druga.
Bio je na Kopaoniku, najve}oj planini u Srbiji.
Podvu~eni skupovi re~i na drugi na~in, pomo}u novih podataka,odre|uju imenice Milan i Kopaonik. Te re~i u re~enici imaju slu`bu apozicije.
3.
25
Apozicija
Ana je zapo~ela, a ti daqe navedi svoje omiqene kwige, filmo ve, glumce, sportiste i dr. Upotrebi apoziciju i podvuci je.
Apozicija je imeni~ka odredba koja na drugi na~in (pomo}u novih podataka) odre|uje imenicu kojoj se dodaje.
Zbog toga se u govoru odvaja pauzama, a u pisawu zapetama.
U~imo:
– apozicija
– pejza`
– prilo{ke odredbe
– objekat
– personifikacija
– vest
– kako se pi{e pesma
Tvoj zadatak }e biti da:
– predstavi{ gosta
– opi{e{ pejza`, napi{e{ dnevnik,
opravdawe, vest i jednu pesmu
– obavi{ istra`ivawe i napi{e{
o tome izve{taj
„Hajduci“, roman Branislava Nu{i}a, moja je omiqena kwiga.
26
Imenice koje ozna~avaju zvawa i zanimawa imaju slu`bu apozicijesamo ako stoje iza vlastitih imena.
Tada se odvajaju zapetama.
Kako razlikujemo apoziciju od drugih ~lanova re~enice
Predstavqawe
Obra}awe
Tema i wen zna~aj
Gost, wegovadostignu}a
Neka zanim qivostili {ala o gostu ilitemi
Zvawe, ime i prezimegosta
Ako re{i{rebus,dobi}e{re~enicu sa apozicijom.
Po{tovani
Drago mi je {to mogu da vam predstavim
Danas }emo razgovarati o
Tema je va`na zbog
Na{ gost je
Posebno je zanimqivo
Zamisli i napi{i kako svog miqenika predstavqa{ publici.
Glavni grad Srbije nalazi se na u{}u Save u Dunav.
subjekat
Beograd je glavni grad Srbije.
imenski deo predikata
Beograd, glavni grad Srbije, nalazi se na u{}u Save u Dunav.
U~enica Mila Krasi} igra odbojku.
Mila Krasi}, u~enica, igra odbojku.
Kwi`evnik Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je u Novom Sadu.
Jovan Jovanovi} Zmaj, kwi`evnik, ro|en je u Novom Sadu.
apozicija
27
Posmatraj svoje omiqeno mesto u pri -rodi ili ga zamisli. Poku{aj prvo danapravi{ re~nik koji }e ti pomo}i da ga opi{e{, a onda sa~ini opis.
Biqke:
Boje:
Zvuci:
Mirisi:
Pokreti:
Moja ose}awa:
2.
4.
5.
6.
7.
3.
1.
1. Zakokota kota sa visoka plota, zapeva petao,~ak se ~u u In|iju zemqu.
2. Ne{u{ pro|e kroz goru, a ne {u{nu.3. Da kupi{ sto godina, ne bi lon~i} nakupio.4. Rez slanine preko sve planine.5. Leti orao preko nebesa, mom~e ga gleda
od ~udnih ~udesa.6. Izi|e vila iza cerovika i prosu sto grana
iz zlatnog ru~nika.7. Puna tepsija zlatnih kola~i}a.
m n b s
g
a
a
z
n
e
Datum: Datum:
Zamisli da putuje{ balonom oko sveta. Opi{i u svom dnevniku predele koje posmatra{.
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu.
Pejza` – opis predela
28
Objekat
Vuk mewa, a nikada. Dogovor gradi.
Svoj jede, tu|u brine. Terao , isterao .
Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.
^uvaj
tajnu.
le|a.
Vodi
brigu.
Otvori
srce.
Razbij
dosadu.
Ne kidaj
Gde god na|e{ zgodno ,
ti posadi.
Personifikacija*
Objekat je dopuna glagola kojaozna~ava trpioca radwe ozna~ene
glagolom u predikatu.
Obrao si zelen . Ko rano rani, dve grabi.
Ana je po~ela, a ti nastavi: smi{qaj objekte u svojoj glavi.
U poslovicama i izrekama upi{i objekte koji nedostaju.
Pomozi Ani da smisli poruke o prirodi i upotrebi objekte.
sawari.
uzdi{e.
se smeje.
* Re~ personifikacija poti~e od re~i persona – osoba.
Jezi~ke igrarije
29
Nepravi ili daqi objekat je re~ kojadopuwava neprelazni glagol. Dobija se na pitawa: ^IME? KOME? ^EMU? O KOME? O ^EMU?
Pravi ili bli`i objekat je re~ kojadopuwava prelazni glagol* i ozna~avabi}e ili predmet koji trpi glagolskuradwu. Dobija se na pitawa: KOGA? (za `ivo) ŠTA? (za ne`ivo)
Pravi i nepravi objekat
U slu`bi objekta mogu biti imenice, imeni~ki skupovi ili zamenice. Pravi objekat uvek se nalazi u akuzativu bez predloga. Nepravi objekat ne mo`e
biti u akuzativu bez predloga, ve} u nekom drugom pade`u.*
Podvuci re~i koje vrše slu`bu objekta ipove`i ih s vrstom objekta kojoj pripadaju.
Idemo na utakmicu.
Obukli smo dresove.
Nosimo loptu.
Ne razmišqamo o porazu.
pravi objekat
nepravi objekat
Nadamo se pobedi.
Ali umemo sportski da primimo i poraz.
Pe~em pala~inku.
Savijam pala~inku.
Seckam pala~inku.
Jedem pala~inku.
Maštam o pala~inki.
Mislim na pala~inku.
U`eleo sam se pala~inke.
^eznem za pala~inkom.
Poslu`i se pala~inkom.
* O tome vidi na stranama 41 i 57 ove kwige.
30
Prilo{ke odredbePrilo{ke odredbe su re~eni~ni
~lanovi kojima se ozna~avaju vreme,mesto, mera, koli~ina, na~in ili uzrok
vr{ewa radwe iskazane predikatom.
Opravdawe
Po{tovani gospodine profesore,
Molim Vas da mojoj }erki Ani Rodi}
opravdate izostanke od 13. do 15.
oktobra. Bila je prehla|ena, imala je
povi{enu temperaturu i glavoboqu.
Beograd, S po{tovawem
16. 10. 2007. god. Marija Rodi}
Spavam no}u u krevetu mirno dugo zbog umora.
[ta radi{?(glagol)
Kada?(vreme)
Gde?(mesto)
Kako?(na~in)
Koliko?(koli~ina)
Za{to?(uzrok)
Budim se
Ustajem
Umivam se
Doru~kujem
U~im
Igram se
Re{i rebus inapravisvoj u kome}e bitiprilo{kihodredaba.
Zimi ja mnogo
volim sankawe.
Ana je zapo~ela, a ti nastavi da opisuje{ svoj radni dan.
Ovo je Anino opravdawe za {kolske izostanke. Napi{i i ti sli~no opravdawe.
Slu`bu prilo{kih odredaba naj~e{}e imaju prilozi (mirno, ju~e, dugo, mnogo),* ali i imenice (u krevetu, zbog umora) i skupovi re~i (svuda po sobi, na sve strane) u odgovaraju}em pade`u.
* O prilozima vidi na strani 70 ove kwige.
Vest
31
Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawa: {ta je, ko je, gde je, kada,
i kako je i za{to je.
Zamisli svoje putovawe na Severni pol. Napi{i o tome dve vesti.
NE se pi{e sastavqeno s pridevima,imenicama, al’ se pi{e odvojeno od glagola; izuzetka ~et’ri znam:
ne}u, nemam, nemoj, nisam.
Neobi~na poruka
Poruka iz grada Neznangrada
stigla nam je, ne }u re}i kada:
„Nek ne sre}ni ne sre}u nesre}u,
nek nebri`ni ne brinu nebrigu,
nek neznani ne znaju ne znawe.“
Drugih vesti nema od Nemawe.
Ako oboji{ poqau kojima sure~i s pravilnonapisanomre~com NE,dobi}e{ sliku.
ne prijatan
ne poslu{ko
nebriga
nepoznat
nemar nemoj
ne maju
ne zna
nezna{
neuni{tiv
ne zgodan
ne}unerad
ne }e{
ne voli
ne pa`wa
nevoli
Prona|i i ispravi tri gre{ke u Aninojsme{noj poruci. U narednoj vesti prona|i odgovore na
gore postavqena pitawa.
Prvi sneg
Na Kopaoniku je no}as padao sneg. Jutros jegranulo zubato sunce i planinski visovi su sezabeleli. Deca ve} grabe skije, sanke i drugo.Veverice su napravile sne`ni tobogan. Jedanze~i} tra`i da mu kupe kliska.
Jedino ozeble ptice protestuju: „Ho}emoprole}e! Ho}emo prole}e!“.
Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE
32
Kako se pi{e pesma
1. Kada se pi{e pesma?Obi~no onda kada nas obuzme neko sna`noose}awe ili razmi{qawe.
2. O ~emu sve mo`e{ da pi{e{?O ne~emu {to te je posebno uzbudilo. Mene je, recimo, uzbudilo razmi{qawe o domovini.
3. [ta zna~i ta re~?Domovina je zemqa u kojoj je neko ro|en, koju zove svojom, otaxbina.
4. [ta ose}am prema domovini?Ose}am qubav, ali i setu, jer mi se uvek ~ini da se nedovoqno trudimo da nam bude lep{a.
5. Zbog ~ega volim domovinu?Volim je zbog svojih roditeqa, ku}e, zavi~aja, prvih uspeha, zbog prijateqa, drugova i sl.
6. O svakom ovom motivu tra`im re~i:Majka – brinula se o meni, svijala me u krilu...Ku}a – moje igre, najdra`e igra~ke...
7. Od re~i gradim stihove,biram re~i, one koje lepo zvu~e, koje se rimuju. Pi{em, precrtavam, ~itam glasno, popravqam.
8. Za zavr{ne stihove tra`im neko iznena|ewe ili jaku poruku. Posle toga – evo mog primera. Nekome }e se svideti, a nekome ne. Pi{emo daqe.
MOJA DOMOVINA
Domovina je moja majka,
{to me u krilu bri`no svila;
jedina ku}a i onaj kutak
gde mi je igra kao san bila.
To su glasovi iz davnina,
poruke nade, te{ke i drage,
re~i pesama, pri~a i bajki,
kô hleb mirisne i pune snage.
Domovina je sunce na pragu
i plavo nebo {to me pozdravqa,
nasred livade drvo u cvetu
iz zavi~aja {to mi se javqa.
Domovina je prva radost
kad ne{to mogu i kada umem,
uzlet krilima da tajnu na|em,
hrabrost da druge qude razumem.
Domovina je prva qubav,
oko {to topli nemir seje.
Gde god da krenem – setna i lepa,
domovina me u srcu greje.
S. M.
Svako ko se potrudi mo`e da napi{e pesmu. Pesma se pi{e na razne na~ine: desnom ili levom rukom, dawu ili no}u, za desetak minuta, desetak meseci ili godinama. Evo jednog na~ina, a ti probaj na svoj. Pre nego {to po~ne{ s pisawem pesme, napravi plan.
6. Napravi plan za pisawe, to jest navedi {taje to va`no {to }e{ kazati u svojoj pesmi.
1.
2.
3.
4.
7. Potrudi se da na nekoliko listova papiranapi{e{ prve stihove. Popravqaj ih i doteruj.
8. Zapi{i ovde svoju pesmu. Ona mo`e da ima samo jednu strofu, a mo`eda bude i du`a.
33
1. Napi{i re~i koje se rimuju s re~ima:
dan – san; duga – _____________; sija – _____________; blago – _____________; voda – ____________; pevam – _____________.
2. Upi{i u ku}ice broj slogova za svaki stihpesme Moja domovina. Podvuci re~i koje se rimuju.
3. Rasporedi u pesmi izostavqene re~i. Pazi na broj slogova, na rimu i smisao pesme. Izostavqene su re~i: stidi se, lepotice, boja,
mirisava, glavu.
Qubi~ice, ___________________, digni _____________ iz travice!Lepa ti je _______________ plavai krunica ___________________.Podigni se, ne ________________.
(Stanko Rakita)
4. Akrostih ~ine stihovi ~ija po~etna slovapredstavqaju neko ime ili poruku. Na primer:
Ti me pita{ koga volim,Evo da ti odgovorim:Brzo ~itaj prva slova,Eto tebi odgovora!
Ovde smisli i napi{i akrostih za svoje imeili nadimak.
5. Pro~itaj tekst s prethodne strane o tomekako je nastala pesma Moja domovina. Nakontoga odlu~i se za temu i naslov svoje pesme.
Moj/moja(drug, pas, kwiga, reka, tajna, park, {kola, dedai sl.)
Ve`baj pisawe pesama.
Subjekatski skup
plavokosa,
dugonoga,
dobri~ina,
{aqiv~ina...
Marko,
Ana,
Neda,
Igor...
kom{ija iz ulice,
u~enica petog razreda,
|ak iz druge klupe,
prijateqi iz Uba...
svira, igra,
peva, smi{qa,
pi{e, ve ba...
mnogo, ~esto,
rado, no}u,
po podne...
muziku,
televiziju,
fudbal,
stripove...
ATRIBUT(Kakav?)
SUBJEKAT(Ko?)
APOZICIJA PREDIKAT([ta radi?)
OBJEKAT(Koga? [ta?)
PRILO[KA ODREDBA
(Kad? Kako? Gde? Koliko?)
Predikatski skup
Ciq
Obim
Iznesipodatke
Izvedizakqu~ak
Daj pre-poruku
Ovoga puta `eleo sam da istra`im {ta je to {to
moji prijateqi najvi{e vole da rade u slobodno vreme.
Istra`ivawem je obuhva}eno ukupno ________ osoba, od
toga ______ devoj~ica i ______ de~aka.
Rezultati pokazuju da
34
Re~eni~ni ~lanovi
Ovde zavr{i izve{taj o rezultatima svog istra`ivawa.
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
35
pridev(plava kosa)
imenica(boja kose)
zamenica(wena kosa)
broj(prva kosa)
skup re~i (veoma kovrxava
kosa)
Jovan Jovanovi}Zmaj, veliki
de~ji pesnik,ro|en je
u Novom Sadu.
pravi – bli`i– dopuwava
prelazni glagolBacam loptu.
nepravi – daqi – dopuwava
neprelazni glagolMislim o lopti.
imenica (gledam mesec)
imeni~ki skup(gledam onaj
sjajni, puni
mesec)
zamenica (gledam wega)
prilozi(mnogo, rano)
imenice u odgovaraju}em
pade`u(po {umi,
na poqu)
skupovi re~i(svuda po {umi)
Zavisni ~lanovi re~enice
imeni~keodredbe
stoji uz imenicu i bli`e jeodre|uje
na drugi na~in odre|uje
imenicu kojoj se dodaje
ozna~ava trpioca radwe
ozna~avaju vreme, mesto,
meru, koli~inu,na~in, uzrok
vr{ewa radwe
slu`bu atributa mogu
imati:
u pisawu se odvaja zapetama,
a u govoru pauzama
U slu`bi objekta
mogu biti:
slu`buprilo{kihodredaba
mogu imati:
atribut apozicija prilo{keodredbeobjekat
dopuneglagola
odredbeglagola
Sledi tre}a kontrolna ve`ba
4.
36
O, naravno, pa u|i odmah u na{u prvu slobodnu u~ionicu.
O, naravno, pa u|ite odmah u na{e prve slobodne u~ionice.
Ako uporedi{ re~i u ovim re~enicama, vide}eš da neke mewaju svoj oblik, to jest da su promenqive. Neke re~i uvek ostaju iste, što zna~i da su nepromenqive.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta re~i. Pet vrsta je promenqivo: imenice, zamenice, pridevi, brojevi i glagoli. Pet vrsta je nepromenqivo: prilozi, predlozi, veznici, uzvici i re~ce.
uzvik re~ca veznik glagol prilog predlog zamenica broj pridev imenica
Pro~itaj slede}e re~enice i podvuci jednom bojom re~i koje su se promenile, a drugom one koje su ostale iste.
U~imo:
– promenqive i nepromenqive re~i
– imenice
– pisawe velikog slova
– zna~ewe i funkcija pade`a
– imeni~ke zamenice
– pore|ewe
– pravopisni znaci
Tvoj zadatak }e biti da:
– re{i{ ukr{tenice
– napi{e{ razglednicu
– smisli{ razgovor
Promenqive i nepromenqive re~i
37
Imenice
Zamisli da imenica nema. Kako }eš nekome da ka`eš, na primer:
Imenice su promenqive re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave.
VLASTITEimenuju
pojedina~nabi}a i
predmete
ZAJEDNI^KEimenuju bi}a,
predmete ipojave kao
pripadnikegrupa
ZBIRNEimenuju skup,mno{tvo bi}aili predmeta
iste vrste
GRADIVNEimenuju
neku materijuili gra|u
APSTRAKTNEimenuju
ose}awa,osobine,
radwe i stawa
Iza drveta je protr~ao zec. Upla{io je korwa~u, vevericu i neke ptice.
Sigurno zapa`a{ da bez imenica ne bismo mogli da se sporazumevamo.
Da se podsetimo (pro~itaj i dopiši nove primere):
Vrste imenica su:
gradivne apstraktne
Iz navedenog teksta rasporedi imenice prema vrstama.
Dopi{i nove primere za sve vrste imenica.
Milica, Dunav škola, oblak liš}e, bra}a še}er, zlato radost, ~itawe
Ovog sun~anog jutra Duwa je s rado{}u obukla novu haqinu na cvetove.
Brzo je pojela hleb s medom, a onda krenula prema {koli. Kroz grawe
visokog drve}a provirivao je krov {kole. ^ula se graja dece. Ubrzo je
sustigla Du{ana i wegovog psa @u}u.
vlastite zajedni~ke zbirne
38
Veliko slovo
Va`no je znati:
Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere):
Nazivi gradova, sela, dr`ava, kontinenata, planina, reka, jezera i mora koje ~ini jedna re~ (jedno~lani) pi{u se velikim po~etnim slovom.
1.
Vi{e~lana imena kontinenata, dr`ava, gradova i sela pi{u se tako {to se svaka re~(osim veznika i predloga)* pi{e velikim po~etnim slovom.
2.
Vi{e~lana imena okeana, mora, jezera, reka, planina, ravnica, klisura i ostrva pi{u se tako {to samo prva re~ po~iwe velikim slovom.
3.
Ako se u sastavu vi{e~lanih geografskih imena nalazi vlastito ime, i ono se pi{evelikim po~etnim slovom. Npr.: Ju`na Morava, Mali Jastrebac.
4.
Ako je naziv preduze}a, {kole, pozori{ta i drugih ustanova vi{e~lan, prva re~ i svaka vlastita imenica u tom nazivu
pi{u se velikim slovom.
5. Osnovna {kola Vuk Karaxi}
De~ji vrti} Kolibri
Fudbalski klub Crvena zvezda
okean more jezero reka planina klisura
kontinent dr`ava grad selo planina reka jezero
kontinent dr`ava grad selo
Evo primera (ti smisli i napi{i svoje primere):
Evropa Srbija Kru{evac Jasika
Velika Britanija Smederevska Palanka Malo Crni}e
Jastrebac Rasina ]elije
Severna Amerika
Tihi okeanJadransko
more
Pali}ko
jezeroPore~ka reka Fru{ka gora
\erdapska
klisura
* O predlozima i veznicima vidi na stranama 71 i 72.
39
doviSaN
skoredaJmonar
kinbaPonikzatilvi
ulawaBak
more
Ko se voli, taj se pi{e– ali pazi na velika i mala slova –
li~no ime
nadi mak
drvo
cvet
godi{we
doba
automobil
ime
`ivo tiwe
grad
ulica
selo
reka
pla nina
jezero
kwiga
novine
film
pesma
{kola
muzi~ka
grupa
sport ski
tim
Napi{i {aqivu razglednicu iz svog omiqenog mesta i po{aqi je Ani ili nekom drugom.
Otkrij imena koja se ovde kriju.
Imenice su promenqive re~i. Mewaju se po pade`ima i u jednini i u mno`ini.
Pogledajmo slede}i tekst.
Pesma o Miri
Mira je do{la.Od Mire uzimam olovku ~esto,
pa Miri dajem u srcu presto.
Sad sawam Miru.
Dozivam: „Miro!”
Dru`im se s Mirom.
Pri~am o Miri.
I ja se mewam uz muka trista,
a ona ništa, ostala ista.
S. M.
40
Promena imenica (deklinacija)
U srpskom jeziku postoji sedam pade`a. Zovu se: 1. nominativ; 2. genitiv; 3. dativ; 4. akuzativ; 5. vokativ; 6. instrumental; 7 lokativ.
U prethodnoj pesmi zapa`amo da je kod imenice Mira nepromenqivi deo imenice mir-. To je gramati~ka osnova imenice. Oni delovi re~i koji se dodaju na gramati~ku osnovu (-a, -e, -i, -u, -o i dr.) zovu se pade`ni nastavci.
naziv pade`a pitawa jednina jednina mno`ina jednina mno`ina
1. nominativ KO ili [TA? Mir-a de~ak de~ac-i sel-o sel-a
2. genitiv (OD) KOGA ili ^EGA? Mir-e de~ak-a de~ak-a sel-a sel-a
3. dativ KOME ili ^EMU? Mir-i de~ak-u de~ac-ima sel-u sel-ima
4. akuzativ KOGA ili [TA? Mir-u de~ak-a de~ak-e sel-o sel-a
5. vokativ HEJ! Mir-o de~a~-e* de~ac-i sel-o sel-a
6. instrumental S KIM ili ^IME? Mir-om de~ak-om de~ac-ima sel-om sel-ima
7. lokativ O KOME ili O ^EMU? Mir-i de~ak-u de~ac-ima sel-u sel-ima
* Prilikom promene kroz pade`e, ponekad dolazi do promena nekih glasova radi lak{eg izgovora; o tome }e{u~iti u {estom razredu.
naziv pade`a pitawa funkcija/zna~ewe primer
1. nominativ KO (za `ivo)? ŠTA (za ne`ivo)?
subjekat, deo imenskog predikata
Mira je u~enica.
2. genitiv(OD) KOGA, ^EGA? deo ne~ega, koli~ina,
pripadaweDve kwigeod Mire.
3. dativ KOME? ^EMU?
namena, usmerenostIdem ku}i, dajem Miri.
4. akuzativ KOGA? ŠTA? objekat Dajem presto.
5. vokativ HEJ! dozivawe, obra}awe,skretawe pa`we
Hej, Miro!
6. instrumental S KIM? ^IME?
sredstvo, društvoVozim se kolimas Mirom.
7. lokativO KOME? O ^EMU?NA KOME, NA ^EMU
mestoNa ulicipri~am o Miri.
Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a
41
Odredi pade`, wegovo zna~ewe i funkciju, kao {to je zapo~eto.
Ana, donesi mami malo soli.
Mama je sipala so.
Ka{ikom je prome{ala supu.
Sada se supa hladi na stolu.
vokativ
obra}awe
42
Sedam pade`a i jedno ven~awe
Nominativ ime daje,zato pita: ko je, {ta je?
Genitiv poreklo nosi:od koga si, od ~ega si?
Dativ pita za darove:kome ide{, kome daje{?
Akuzativ – za objekat:koga ili {ta to daje{?
Hej! – vokativ sve poziva,obra}a se i doziva.
Lokativ zanima mesto:na kom stoji{, u kom `ivi{?
Instrumental – sred stvo,dru{tvo: ~ime radi{,
s kim se dru`i{?
@ive}emo u na{oj ku}i pevaju}i.
Ja sam Milica, u~iteqica!
Od oca Branka, od majke Ru`e.
Smisli i napi{i re~enice kojekazuju momak i devojka. Koristi re~i u odgovaraju}im pade`ima.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
43
1�Akuzativ (ak.) jednine (jed.) od re~i nazeb
2�Vok. jed. ada
3�Nom. jed. gramatika
4�Vok. jed. osa
5�Instr. jed. auto
6�Nom. jed. som
1�Lok. mn. noga
2�Ak. jed. ruka
3�Gen. jed. zlo
4�Vok. jed. Mara
5�Instr. jed. brada
6�Dat. jed. Aca
7�Vok. jed. Kosa
8�Instr. jed. obala
SA
SA
tvoj primertvoj primer
tvoj primer
tvoj primer
tvoj primer
6�
4�
5�
3�
1�
1� 3� 5� 6� 8�
7�4�2�
2�
tvoj primer
Ove re~i, ove slike pokazuju kod pade`a i sli~nosti i razlike.Dodaj svoj primer.
Pomozi Zoranu da re{i ovu pade`nu ukr{tenicu.
,
44
„Mi nismo“, rekao je neko.
Ti si kukavica ako
Ja
Oni/one:
Ti:
Oni/one:
Ti:
Oni/one:
Ti:
Oni/one:
Ti:
(ose}am, `elim, mislim, ne `elim)
LI^NE ZAMENICEJA, TI, ON (ONA, ONO)
MI, VI, ONI (ONE, ONA)
UPITNEKO?
[TA?
NEODRE\ENENEKO
NE[TO
ODRI^NENIKO
NI[TA
OP[TESVAKO
SVA[TA
LI^NA ZAMENICA
ZA SVAKO LICESEBE, SE
Nastavnik je u{ao u bu~no odeqewe i za~udio se. Smisli {ta su |aci odgovo rili i upotrebi zamenice iz gorwe tabele.
Zamisli svoj razgovor s nekim ko te nagovara da ~ini{ ne{to lo{e (da pu{i{, krade{, pije{ i sl.). Kako }e{ to da izbegne{ i da sa~uva{ svoj ponos? Koristi zamenice.
Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete,pojave i na wihove osobine.Imeni~ke zamenice
NELI^NE ZAMENICELI^NE ZAMENICE
45
Pore|ewe je stilska figura kojom se na slikovit na~in upore|ujumawe poznate sa poznatim stvarima i pojavama.
1. Prvi pade`: KO, [TA?– Sreli smo se ON i JA.
2. Drugi pade`: KOGA, ^EGA?– Dobih pismo ja OD WEGA.
3. Tre}i pade`: KOME, ^EMU?– [aqem pismo i ja WEMU.
4. A ~etvrti: KOGA, [TA?– Vidim samo WEGA ja.
5. Peti pade`: HEJ, OJ!– Nema, ali bi}e moj.
6. [esti pade`: S KIM, ^IM?– Pro{eta}u jednom S WIM.
7. Sedmi pade`: O KOME, O ^EMU?– Samo mislim ja O WEMU.
ja ti on/ono ona
mene, me
tebi, ti
wega, ga
s wom
Anin primer pore|ewa iz kwi`evnog dela
Sinu Milo{ u poqu zelenu,
kao jarko iza gore sunce.
(@enidba Du{anova)
Tvoj primer
Nek je rumen ko
Nek je bijel ko
Nek je radin ko
Nek je hitar kao
Ovde sekriju dvapore|ewa.
Sp . . . we s . Kr . qe . . . u M . . ko
k . o d . . . r d . . ak u g . d . . i.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Pore|ewe
Ana je smislila pesmu koja jojpoma`e da mewa li~nu zamenicuON po pade`ima.
Dopuni kao u pesmi ova pore|ewa iz narodne pesme Majka Jovu u ru`i rodila.
Promena li~nih zamenica
46
Pisawe zamenica
Gospo|o profesore, Vi ste nam govorili o zamenicama. Ja nisam dobro
razumeo podelu zamenica, pa Vas molim da mi to objasnite.
Na primer (zavr{i zapo~ete re~enice):
Ni sa kim
Ni o kome
Ni od ~ega
Ni zbog ~ega
Ni za {ta
Kad nekome `elimo da iska`emo posebno po{tovawe, umesto zamenice tiupotrebqavamo li~nu zamenicu Vi, koja se tada pi{e velikim po~etnim slovom.
1.
Ta~ka i zapeta (;) pi{u se kod nabrajawa niza podataka (kao {to se to ovde navodi):2.
Ta~ka i zapeta (;) pi{u se u slo`enim re~enicama u kojima su proste re~enice mawe smisaono povezane.
1.
Tri ta~ke se pi{u tamo gde se re~enica prekida. Kao znak nedore~enosti, nepotpunosti, kao znak da je izostavqen deo teksta.
3.
Crtica se pi{e:– kod rastavqawa re~i na kraju reda ({ko-la);– izme|u brojeva i re~i (10-godi{wica);– u poluslo`enicama (srpsko-engleski re~nik; radio-aparat).
4.
Kada se odri~ne zameniceniko i ni{ta upotrebqavaju
sa predlozima,* onda se pi{u kao tri odvojene re~i.
2.
Pravopisni znaci– ta~ka i zapeta, tri ta~ke, crtica
a) ako su nizovi podataka op{irniji;
b) ako po~iwu brojevima ili slovima;
v) ako `elimo posebno da ih istaknemo.
Jutro je, sunce ulazi kroz moj prozor; ustajem radostan; ~eka me jo{ jedan lep dan.
^ekam i ~ekam…
* O predlozima vidi na strani 71.
subjekat, imenskideo predikata
deo ne~ega, koli~ina,pripadawe
namena, usmerenost
objekat
dozivawe, obra}awe,skretawe pa`we
dru{tvo, sredstvo
mesto
{koli
{kolu
{kolo
sa {kolom
o {koli
ti
tobom
o tebi
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
47
Vladislav kwiga cve}e pesak drugarstvo
Imenice
vlastite zajedni~ke zbirne gradivne misaone
imenuju pojedina~na
bi}a i predmete
imenuju bi}a,predmete i pojave
kao pripadnikegrupa
imenuju skup,mno{tvo bi}aili predmeta
iste vrste
imenujuneku
materiju ili gra|u
imenuju ose}awa,osobine, radwe
i stawa
1. nominativ {kola
{kole
ti
tebe, te
tebi, ti
tebe, te
2. genitiv
3. dativ
4. akuzativ
5. vokativ
6. instrumental
7. lokativ
KO, ŠTA?
naziv pade`a funkcija/zna~ewe imenica zamenicapitawa
(OD) KOGA,^EGA?
KOME, ^EMU?
KOGA, ŠTA?
HEJ!
S KIM, ^IME?O KOME, O ^EMU?
Imeni~ke zamenice
Promena imenica i zamenica po pade`ima
li~ne
ja, ti, on (ona, ono), mi, vi, oni
(one, ona)
za svako lice:sebe, se
ko, {ta neko, ne{to niko, ni{ta svako, sva{ta
Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
NELI^NE ZAMENICE
upitne neodre|ene odri~ne op{te
5.
48
Pridevi su re~i koje ozna~avaju osobinu pojma ozna~enog imenicom uz koju stoje. Najva`nije vrste prideva su:
• opisni – kazuju kakvo je {to,• prisvojni – kazuju ~ije je {to,
• gradivni – kazuju od ~ega je {to,• mesni – kazuju na koje se mesto odnosi imenski pojam,
• vremenski – kazuju na koje se vreme odnosi imenski pojam.
Most
On je vitak il’ glomazan,
nov il’ stari, al’ ponosan.
Re~ni, carski i seoski,
i dunavski, i moravski.
Mo`da drven ili kamen,
pa betonski ili gvozden.
Vekovni je i davna{wi,
i budu}i, i sada{wi.
Gorwi, dowi i tamo{wi,
sredwi, krajwi i ovda{wi.
Sa obale druge sine
kô prijateq iz daqine.
KAKAV?dodaj opisne
^IJI?prisvojne
OD ^EGA?gradivne
OD KADA JE?vremenske
GDE JE?mesne
Preko vode i ponora
uvek svetli kao zora.
Kad ve} spaja rastavqene,
za{to ne bi wu i mene?
S. M.
Smisli i dodaj prideve koji bi moglida opi{u auto, torbu ili sli~no.
Pridevi
U~imo:
– pridevi
– brojevi
– glagoli
– onomatopeja
– infinitiv
Tvoj zadatak }e biti da:
– sastavqa{ i re{ava{ zagonetke
– napi{e{ telegram, molbu
– pripremi{ i odr`i{ govor
49
Gra|ewe prideva
Od imenica
reka – re~nicar – carski selo – seoskidrvo – drven
Od drugih prideva
`ut – `u}kastplav – plavkastslab – slabašanlep – lepuškast
Od glagola
govoriti – govorqivraditi – radanstideti se – stidqivhvaliti se – hvalisav
Od priloga*
gore – gorwitamo – tamošwidavno – davnašwisada – sadašwi
Pridevi mogu biti proste re~i (plav, lep, jak). ^esto se grade od drugih vrsta re~i:
lisni
listast
lisnat
brat kwiga plavlist
1. Ja izi|oh na srebrno guvno i udarih u zlatnesvirale, svak me ~u, a niko me ne vide.
2. Pru`ih zlatnu `icu preko bela sveta,pa je savih u orahovu qusku.
3. Ja uzmem gvozden kqu~, pa otvorim zelen grad, pa isteram crna goveda.
4.
5.
6.
2.
3.
4.
1.
5.
6.
(kwiga)
(diwa)
(pekara)
Pridevi se obi~no izvode od imenica ili prideva. Na|i primere.
Pomozi Ani da re{i zagonetke i da sastavi nove zagonetke za ukr{tenicu. Podvuci prideve.
* O prilozima vidi na strani 70 ove kwige.
50
Slagawe prideva sa imenicama
Promena prideva
Po broju:
dobar – dobri
dobra – dobre
dobro – dobra
Po rodovima:
dobar, dobra, dobro
Po pade`ima:
Vitak most spaja kamenite obale.
vitak m. rod, nominativ jedn.most m. rod, nominativ jedn.
kamenite `. rod, akuzativ mno`. obale `. rod, akuzativ mno`.
Šta mo`emo zakqu~iti?
Pridevi se sla`u sa imenicama na koje se odnose u rodu, broju i pade`u.
jednina mno`ina
m. rod `. rod sred. rod m. rod `. rod sred. rod
nominativ: KO, ŠTA?
genitiv: OD KOGA, OD ^EGA?
dativ: KOME, ^EMU?
akuzativ: KOGA, ŠTA?
vokativ: HEJ
instrumental: S KIM, ^IME?
lokativ: O KOME, O ^EMU?
dobar dobra dobro dobri dobre dobra
lep lepa
lepi lepe
nizak
niski
nisko
niska
Dopuni zadate tabele kao {to je zapo~eto.
Pore|ewe prideva
51
Superlativ se gradi tako što se ispred komparativa doda prefiks naj-. Ukoliko pridev po~iwe glasom j (jak, jasan i dr.), oba slova j pišu se u superlativu: najja~i, najjasniji i dr.
^etiri prideva se nepravilno porede, to su: dobar – boqi – najboqi; zao – gori – najgori;mali – mawi – najmawi; velik – ve}i – najve}i.
Osnovni oblik prideva zove se pozitiv: dobar, lep, brz, jak.
Prvi stepen pore|ewa je komparativ. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u ve}em stepenu nego u pozitivu: boqi, lepši, br`i, ja~i.* Dobija se po pravilu kada se naosnovu prideva dodaju nastavci: -ji, -iji ili -{i.
Drugi stepen je superlativ. Ozna~ava da je neka osobina izra`ena u najve}em stepenu:najboqi, najlep{i, najbr`i, najja~i.
Postoje dva stepena pore|ewa prideva:
Pridevi se porede, i to samo opisni.
Pro~itaj slede}i tekst:
Ako ho}e{
Ako ti je to po voqi,
mo`eš uvek biti dobar,
pa još boqi i najboqi.
Ako ba{ do toga dr`i,
neko mo`e biti brz,
pa još br`i i najbr`i.
Svako mo`e biti lep,
pa još lepši i najlepši,
ako samo ~vrsto reši.
A ako ti ne{to zna~i,
mo`e{ biti uvek jak,
pa jo{ ja~i i najja~i.
Treba hteti,
treba smeti
i voleti, i zapeti,
pa }e svako da poleti.
S. M.
* U komparativu prideva brz, jak i dr. dolazi do glasovne promene: brz-ji > br`i; jak-ji > ja~i. Suglasnici z i j stapaju se u suglasnik ` radi lak{eg izgovora. Suglasnici k i j se stapaju u suglasnik ~. O tome }e{u~iti u {estom razredu.
52
Epitet je stilska figura, slikovita re~ koja isti~e va`nu osobinu imenice uz koju stoji.Epitet je naj~e{}e pridev.
Pore|ewe pridevai narodne mudrosti
(kopriva)
Mlada sam i zelena,
lepa i malena,
ko me takne - kune me.
Lepa re~ lepu i{te.
Pozitiv
[ta je beqe od snega,
a bistrije od mleka?
Starije je jutro od
ve~eri.
Komparativ
Najcrwi sam kad je svetlo,
najtopliji kad je hladno,
najhladniji kad je toplo.
Sloga je najtvr|i grad.
Superlativ
varqive
svetlucave
o~i pogled koracio{tar
(dan)
(podrum)
Pomozi Ani da smisli ili prona|e zagonetke, poslovicei izreke sa primerima pore|ewa prideva.
Rasporedi navedene prideve prema zna~ewu:
gvozden, zadwi, ju~era{wi, zelen, slab, tetkin, budu}i, drugari~in, spoqa{wi
opisni prisvojni gradivni mesni vremenski
Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici
Pravilno pisawe prideva
53
Odri~na re~ca NE uvek se pi{e sastavqeno s pridevima.4.
Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ski, -~ki i -{ki pi{u se malim po~etnim slovom.
1.
Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica koji se zavr{avaju na -ov, -ev i -in pi{u se velikim po~etnim slovom.
2.
Pridevi izvedeni od imenica u ~ijoj se osnovi nalazi suglasnik jzadr`avaju ovaj suglasnik.
3.
Pridevi u re~enici naj~eš}e imajuslu`bu atributa ili imenskog
dela predikata.
Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike.
Du`i (odre|eni vid) prideva je oblik kojim se kazuje osobina poznatog, ve} pomenutog bi}a ili predmeta.
Pridevski vid
Zoranov predlog je dobar.
atribut imenski deo predikata
Iz navedenog primera mo`e se zakqu~iti:
Prolazi neki visok de~ak.Onaj visoki }e do}i da se igramo.
crn – crni; crven – crveni; beo – beli
neumoran nepouzdan neodoqiva nemirnonepredvidqiv nepa`qiv neobi~na neverovatno
Npr.: Milan – Milanov, \or|e – \or|ev, Milena – Milenin.
Npr.: Sombor – somborski, Kraqevo – kraqeva~ki, Ni{ – ni{ki.
milicija – milicijskiistorija – istorijskisudija – sudijinMilija – Milijin
Kra}i oblik (neodre|eni vid)prideva je oblik kojim se kazuje
osobina nepoznatog, prvi putpomenutog bi}a ili predmeta.
54
Brojevi
Pravilno pisawe brojeva
Brojevi su re~i koje ozna~avaju koliko ne~ega ima na broju (osnovni), koliko ne~ega ima u
zbiru (zbirni) i koje je ne{to po redu (redni).Osnovni i zbirni spadaju u glavne brojeve.
– Luko,
Koji si po redu bio,
koje mesto osvojio?
– Sto dvadeset moja meta,
leteo sam kô raketa!
– Zna~i tol’ko si sko~io?
– Slavan tre}i ja sam bio!
– Bravo, tre}i!
A kol’ko se takmi~ilo,
kol’ko vas na startu bilo?
– Na startu nas bilo troje,
eto, to je!
[ta mislite:
Da l’ brojeve ne zna Luka,
il’ je neka druga muka?
osamnaestoro
devedesetoro
dvanaesti
{eststoti
dvadeset
Wih tri
Wih trojica
Wih troje
osnovni(koliko je ne~ega
na broju)
zbirni(koliko je ne~ega
u zbiru)
redni(koje je ne{to
po redu)
osam
Smisli re~enice s raznimvrstama brojeva u kojima svere~i po~iwu istim slovom.
Devetog dana devetoro dece dobi devet detli}a.
Pomozi Zoranu da popuni tabelu.
Ovde smisli tri kra}evesti o tome {ta su usportu postigle ove grupe.
Brojevi slo`eni sa stotinama, deseticama i osnovnim brojevima
pi{u se rastavqeno:
1.
Iza rednih brojeva napisanih rimskim ciframa ne pi{e se ta~ka.
2.
Ako se redni brojevi pi{u arapskimciframa, iza wih se stavqa ta~ka.
3.
pedeset ~etiri, sto dvadeset jedan, hiqadu devet stotina trideset i dva Ro|en sam 28. 12. 1996. godine.
Ro|en sam 28. XII 1996. godine.
Za grupu osoba `enskog polakoristimo osnovne brojeve(tri). Za grupu osoba mu{kog pola – brojne imenice (trojica). Za grupu osoba razli~itogpola – zbirne brojeve (troje).
55
Po pade`ima se mewaju redni brojevi: prvi, prvog, prvom...Mewaju se i neki osnovni: jedan, zatim dva i tri:
jedan, jednog, jednom; dva, dvaju, dvama...Ostali osnovni i svi zbirni brojevi se ne mewaju.
Promena brojeva po pade`ima
Ve`be
U slede}em nizu re~i podvuci redni broj:
pet, peti, petoro, petica, petak, petina
Zaokru`i slovo ispred re~enice u kojoj nije upotrebqen odgovaraju}i broj:
Slede}e brojeve razvrstaj na osnovne, zbirne i redne:
Promeni po pade`ima brojeve dva i drugi.
a) Danas nisu do{la trojica (Luka, Petar i Zoran).
b) Wih troje u~e zajedno (Ana, Du{an i Marko).
v) U grupi ih je ~etvoro (Janko, Milan, Luka i Dragan).
g) U drugoj klupi sede dvoje (Ana i Du{an).
dva, dvoje, drugi, {esti, peti, pedeset, petoro, dvadeseti, jedanaest, sedam, osmoro
osnovni zbirni redni
nominativ genitiv dativ akuzativ vokativ instrumental lokativ
dva
drugi
56
GlagoliPodela glagola prema trajawu radwe (glagolski vid)
Glagoli te}i, tr~ati i pevati ozna~avaju radwu koja traje, koja je u tokui zovu se nesvršeni.
Glagoli pote}i, potr~ati, otpevati i sl. ozna~avaju neki zavr{nitrenutak radwe, odnosno radwu zavr{enu u celini
i nazivaju se svršeni.
Nesvršeni
Svršeni
zapisati
zapisivati
pisati
otpisivati
napisati
upisati
upisivati
prepisati
prepisivati
otpisati
nesvršeni
svršeni
Glagoli su promenqive re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. Prema trajawu radwe mogu biti nesvr{eni i svr{eni.
Nesvršeni su oni glagoli koji ozna~avaju radwu u wenom trajawu (toku).
Posmatrajmo glagole istog korena: te}i, pote}i, dote}i, nate}i, iste}i, prote}i,
tr~ati, potr~ati, dotr~ati, istr~ati, pretr~ati,
pevati, zapevati, otpevati, dopevati, ispevati, prepevati, propevati i sl.
Obrati pa`wu: Glagoli pretr~ati, prote}i, otpevati su svršeni, a proticati, pretr~avati, otpevavati
su nesvršeni.
Pove`i glagole prema trajawu radwe.
Podela glagola prema prelaznosti radwe (glagolski rod)
57
KOGA? ŠTA?
Glagoli koji ozna~avaju radwu koju vr{ilac vr{i na nekom trpiocu nazivaju se prelazni glagoli.
Glagoli koji ozna~avaju radwu koja se ne vr{i na trpiocu zovu se neprelazni.
Prelazni
Neprelazni
Ustajem, obla~im se i ukqu~ujem...
uzimam...
podi`em...
pripremam...
Ispred ogledala se ~ešqam i gledam...
slušam...
~ujem...
posmatram...
Pro~itaj i završi slede}e re~enice.
Glagoli ukqu~ujem, uzimam, gledam, ~ujem i dr. tra`e da wihova radwa pre|e na pravi objekat
(vidi str. 29), tra`e trpioca radwe. U ovom slu~aju to mogu biti npr. re~i: ukqu~ujem ... radio,ra~unar i dr; uzimam ... jabuku, tašnu; gledam ... svoje lice, svoju raš~upanu kosu itd.
Glagoli kao što su ustajati, stajati, sedeti, hodati, kasniti, ~eznuti, leteti i sl. ne zahtevaju trpioca, odnosno dopunu u vidu pravog objekta. Neki od wih mogu imati dopunu u vidu nepravog objekta (~eznem za lubenicama, zavisim od roditeqa, li~im na dedu).
Povratni su oni glagoli koji u svom sastavu imaju re~ se. Oni naj~e{}e ozna~avaju radwu koju subjekat vr{i sam na sebi, pa je istovremeno i vr{ilac i trpilac.
Povratni
Tre}a vrsta glagola prema prelaznosti radwe jesu povratni glagoli: ~ešqati se, obla~iti se,kupati se. Re~ se predstavqa povratnu zamenicu sebe.
televizor
58
Smisli i napi{i kakomo`e da se ide:
Kako mo`e da se govori:
Kako mo`e da segleda:
pe{a~i, poskakuje, tr~kara, brza, hramqe,
trapavi, klip{e, mraviwa, kleca,
mrmqa, bobowa, zucka, nagva`da, }u}ori,
Telegram
Adresa primaoca:
Sadr`aj:
Adresa po{iqaoca:
Sastavi telegram u kome kratko obave{tava{ prijateqa o ne~emu, npr.:
Dolazim u osam sati. Sa mnom }e biti Branko. ^ekaj me. Nikola.
Vetar duva, vitla prašinu, podi`e gomilu liš}a, pa se naglo smiruje. A onda krene da pada kiša,
da dobuje u prozore i kvasi travu i liš}e. Ose}a se prijatna sve`ina u vazduhu.
prelazni glagoli:
neprelazni glagoli:
povratni glagoli:
U slede}im re~enicama prona|i glagole, a zatim ih ispi{i na odgovaraju}im linijama.
59
prese}i
ispiti
istresti
kuvati
NESVR[ENI SVR[ENI
piti
zvati
Glagoli prema trajawu radwe
(radwa je u toku, traje)(zavr{ni trenutak radwe,radwa zavr{ena u celini)
rasti
obuvati se
slikati se
~e{qati sebe (se)
spavati
leteti
slikati
PRELAZNI(radwa koju vr{ilac
vr{i na nekom trpiocu)
NEPRELAZNI(radwa koja ne zahteva trpioca)
POVRATNI(radwa koju
subjekat vr{isam na sebi)
~e{qati (kosu)
obuvati
Glagoli prema prelaznosti radwe
POTOK: tok}e,
romori, pquska, grgoqi,
VETAR: {u{ka,
AUTO: drnda,
PAS: arlau~e, skvi~i,
bu~i,
Vlasniku ove gramatike
Molim te da ovde napi{e{ jednu
neobi~nu molbu zlatnoj ribici koja
ispuwava sve `eqe. U molbi navedi
adresu zlatne ribice, svoje tri `eqe
i o sebi napi{i potrebne podatke.
U Beogradu, S po{tovawem
Ana Rodi},
u~. V razreda
(mesto)
Glasovi iz prirode i onomatopeja
Molba
Pomozi Ani da se seti glagola – onomatopeja – koji idu uz imenice:
Zavr{i tabele sa glagolima.
60
Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik)
U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske svi glagoli se prvo navode u infinitivu, npr. sijati. Posle infinitiva navodi se prvo lice jednine sadašweg vremenatoga glagola (sijam), zatim se odre|uje glagolski vid (nesvršen). Onda se navode wegova zna~ewa i primeri – re~enice pisaca u kojima je to zna~ewe upotrebqeno.
U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika Matice srpske prona|i neki glagol i prepi{i wegova zna~ewa.
Infinitivna osnova i nastavci
Kada se koristi infinitiv
Infinitiv je neodre|eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu. On ne kazuje ni vreme vr{ewa radwe, ni lice, ni broj.
Infinitiv se u srpskom jeziku završava nastavcima -ti (raditi, pevati), -}i (re}i, se}i) i -sti (sesti, plesti).
Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -ti dobija se odbijawem tog nastavka -ti, dakle: radi, peva.
Infinitivna osnova glagola koji se završavaju na -sti i -}i dobija se odbijawem nastavka -oh
za prvo lice glagolskog oblika koji se zove aorist (o tome }eš u~iti u starijim razredima).
Dakle: sed-oh, plet-oh, rek-oh, sek-oh.
Iz navedenih re~enica:
Uspeti je jednostavno. Treba voleti i zapeti, pa }e{ to i posti}i.
vidimo da se infinitiv koristi:
1. za gra|ewe budu}eg vremena (}eš posti}i)2. kao dopuna glagola trebati (treba voleti i zapeti)3. kao subjekat u re~enici (uspeti).
61
^uveni infinitivi
Iz spomenara Jedan tvoj Iz hajdu~ke narodne pesme
Boqe je dobroga slu{ati nego r|avom zap . . . . . ti.
Boqe je sa ~ovekom se tu . i nego sa r|om se q . b . . i.
Boqe je sva{ta j . sti nego sva{ta pr . ~ . . i.
Boqe je pi . . . i nego sk . . a . i.
Boqe je nego .
Boqe je nego .
Lak{e je ste . i nego sa~ . v . ti.
Lak{e je nego .
Lak{e je nego .
{utirati
Volim brati
po gorici cve}e,
neg qubiti
{to mi srce ne}e.
A kadar sam
sti}i i ute}i / i na
stra{nu mjestu
postojati.
dodati
lopta
ribati bubati pokositi
kosa drvo
milovati saditi
Na|i i smisliinfinitiveu rebusima.
Pomozi Ani da otkrije narodne mudrosti i sam smisli neke nove sa infinitivima.
Pomozi Zoranu da prona|e vi{e infinitiva koji mogu stajati uz ove imenice.
62
Moj tre}i govor:Preporu~ujem vam da pro~itate
Razmisli o kwizi koja ti se svidela ili o ~asopisu koji voli{ da ~ita{. Napravi skicu svog govora (vidi str. 78) u kome }e{ nastojati da ubedi{ svoje odeqewe da je to zaista dobro.
4. Kako ocewuje{ svoj nastup pred publikom (vidi str. 78):
1. Uvod (neka zanimqivost: kako si do{ao do kwige ili ~asopisa,kako si se tada ose}ao i sl.):
2. Tri razloga zbog kojih preporu~uje{ neku kwigu ili ~asopis (sadr`aj, likovi,
uzbudqiva mesta):
a)
b)
v)
3. Zakqu~ak (kakva je korist od dobrih kwiga, koju ocenu daje{ navedenoj i sl.):
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
63
Pridevi
osam
drugi, drugog, drugom, drugog, drugi, s drugim, o drugom
osmoro osmi
Brojevi
osnovni zbirni redni
koliko je ne~ega na broju koliko je u zbiru koji je po redu
promena brojeva(redni, neki osnovni)
pozitiv (lep); komparativ (lep{i); superlativ (najlep{i)
Glagoli
prema trajawu radwe prema prelaznosti radwe
pore|ewe prideva
lep, lepog, lepom, lepog, lepi, s lepim, o lepompromena prideva po pade`ima
atribut imenski deo predikata
Vi{win sastav je zanimqiv.
slu`ba prideva u re~enici
neodre|eni (crn pas), odre|eni (onaj crni)pridevski vid
tr~ati dotr~ati uzimati(ta{nu)
leteti kupati se
nesvr{eni svr{eni prelazni neprelazni povratni
opisni prisvojni gradivni mesni vremenski
KAKAV? ^IJI? OD ^EGA? GDE JE? OD KADA?
lep gradski drven krajwi pro{logodi{wi
Sledi peta kontrolna ve`ba
6.
64
Sve podvu~ene re~i nastale su od glagola: `iveti, okopneti, olistati, procvetati, sti}i. Zbog toga što su ovi oblici re~i nastali od glagola, a naj~eš}e se ponašaju kao pridevi, nazivamo ih radnim glagolskim pridevom.
Radni glagolski pridev nastaje od glagola dodavawem slede}ih nastavaka na infinitivnuosnovu: -o, -la, -lo, -li, -le, -la.
Radni glagolski pridev je glagolski oblikkoji slu`i: 1. za gra|ewe perfekta (stiglo je)
i drugih glagolskih oblika; 2. za kazivawe`eqe (`iveo); 3. kao pridev stoji uz
imenicu i u re~enici ima slu`bu atributa (okopneli, ozeleneli i dr.).
Radni glagolski pridev ne mewa se po licima, ve} samo po rodu, broju i ponekad po pade`ima. Zato je to bezli~an glagolski oblik.
jednina mno`ina
muški rod `ive-o `ive-li
`enski rod `ive-la `ive-le
sredwi rod `ive-lo `ive-la
Radni glagolski pridev
U~imo:
– radni glagolski pridev
– prezent
– perfekat
– futur
– predlozi
– veznici
– uzvici
– re~ce
Tvoj zadatak }e biti da:
– nastavi{ zapo~etu bajku
– re{ava{ ukr{tenicu
– napi{e{ kratku detektivsku pri~u
– napi{e{ pravila pona{awa za stolom
@ivelo prole}eOkopneli snegovi,
ozeleneli bregovi,
olistalo drve}e,
procvetalo cve}e
– stiglo je prole}e.
65
Prezent (sadašwe vreme)
– Šta radiš?
– Razmišqam.
– O ~emu?
– Razmišqam o tome šta da radim.
– A sad?
– Sad se odmaram, jer me zamara ovo razmišqawe.
Prezent (sadašwe vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se doga|a u trenutku govora, tj. u sada{wosti.
Evo kako glasi prezent glagola misliti. Ti napi{i prezent glagola pisati.
Kako se gradi prezent
U ovom razgovoru podvu~eni glagoli su u obliku prezenta ili sadašweg vremena.
Prezent se gradi od prezentske osnove (cele ili okrwene) i nastavaka.Prezentska osnova se dobija kada se od prvoglica mno`ine prezenta odbije nastavak -mo.Na primer: nosi-mo, peva-mo.
Nastavci za prezent su:
lice1.2.3.
jednina-m-š
-ø*
mno`ina-mo- te- e, -u, -ju
Glagoli jesam, biti i hteti su pomo}ni glagolizato što slu`e za gra|ewe slo`enih
glagolskih oblika – prošlog vremena, budu}eg vremena i dr.
Prezent pomo}nih glagola
Glagoli jesam i hteti imaju dvostrukeoblike prezenta: du`i (naglašeni) oblik i kra}i (nenaglašeni) oblik.
1. ja jesam2. ti jesi3. on, ona, ono jeste
1. mi jesmo2. vi jeste3. oni, one, ona jesu
jednina
mno`ina
samsije
smostesu
ho}uho}ešho}e
ho}emoho}eteho}e
}u}eš}e
}emo}ete}e
jesam hteti
budembudešbude
budemobudetebudu
biti
jednina 1. misli-m
2. misli-š
3. misli
mno`ina 1. misli-mo
2. misli-te
3. misle
pisatimisliti misliti pisati
* Ovaj znak koristimo kada nastavka nema.
66
Perfekat (prošlo vreme)
Bio je jedan car, pa je imao sina carevi}a koji je voleo lov.
Kada je carevi} jednom lovio u planini, izašao je pred wega ogweni zmaj, rekao mu da ~uva planinu
kao svoju ku}u i otišao.
Perfekat je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vršila ili izvršila u prošlosti, pre trenutka govorewa.
Perfekat se gradi od prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva.
Kada se u re~enici perfekat upotrebi dva ili više puta, posle toga se u pisawu ponekad izostavqaju pomo}ni glagoli i ostane samo radni glagolski pridev.
To se onda zove krwi perfekat (rekao, otišao).
Pro~itaj tekst zapo~ete bajke.
Nastavi zapo~etu bajku o carevi}u i ogwenom zmaju.
Re~i podvu~ene u tekstu su glagoli koji ozna~avaju prošlu radwu. To je perfekat (prošlo vreme).
re}i
jednina mno`ina
ja sam rekao mi smo rekli
ti si rekao vi ste rekli
on je rekao oni su rekli
ona je rekla one su rekle
ono je reklo ona su rekla
~itati
jednina mno`ina
Futur I (budu}e vreme)
67
Futur I (budu}e vreme) je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vršiti ili izvršiti u budu}nosti, posle trenutka govorewa.
Futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva.
jednina
1. ja }u do}i (do}i }u)2. ti }eš do}i (do}i }e{)3. on, ona, ono }e do}i (do}i }e)
do}i
mno`ina
1. mi }emo do}i (do}i }emo)2. vi }ete do}i (do}i }ete)3. oni (one, ona) }e do}i (do}i }e)
jednina
1. ja }u igrati (igra}u)2. ti }eš igrati (igra}eš)3. on (ona, ono) }e igrati (igra}e)
mno`ina
1. mi }emo igrati (igra}emo)2. vi }ete igrati (igra}ete)3. oni (one, ona) }e igrati (igra}e)
Kod glagola koji se u infinitivu završavaju na -ti skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti
pišu se spojeno sa osnovom glagola ako je ona na prvom mestu (radi}u, peva}u).
Kod glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i skra}eni oblici pomo}nog glagola hteti
pi{u se odvojeno (sti}i }u, ste}i }u).
igrati
i}i }udo}i }u
igra}upliva}u
Šta }e biti
Do}i }e leto, pa }emo i}i na more.
Tamo }eš se kupati do mile voqe.
Roni}eš, igra}eš se u pesku.
U hladu }eš mo`da ~itati nešto zanimqivo.
Ne brini, ne}e biti doma}ih, kontrolnih i drugih zadataka.
Glagoli u ovom tekstu su u obliku futura (budu}eg vremena).
68
Sada{wost – pro{lost – budu}nostprezent – perfekat – futur
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice.
Opi{i avionkoriste}i
glagole:izgledati,leteti ili
druge.
Opi{iukratko pribor
za pisawe.
p l a s m
e l r i s o
k a m
m
m
r o
k o m i o m
m
~ o m
p l u i a
g l o m
r
f
e
k
a
t
p a m
r n m
l
l
i
t r {
k n m { m
s m
mr
e
z
e
n
t
f k}u a
l
u
u ~
e
u
ug i
ie
t
u
r
i}u
u
Ne volim
Nisam voleo (volela)
Ne}u voleti
Kakav je sada?(upotrebi prezent)
Kakav je bio?(upotrebi perfekat)
Kakav }e biti?(upotrebi futur)
Kakav je sada?(upotrebi prezent)
Kakav je bio?(upotrebi perfekat)
Kakav }e biti?(upotrebi futur)
Volim
Voleo (volela) sam
Vole}u
Re{i ove dopuwalke u prvom licu jednine.
69
Razgovor plavih kitova
Plavi kit je najve}a `ivotiwa na svetu. Duga~ak je do 32 metra (kao soliter od 10 spratova), a samo glava mu je velika preko 7 metara. U wegova usta mo`e da stane ~itava mala la|a. Kit je sisar. Majka ra|a bebe koje se hrane wenim mlekom i ve} prve godine nara stu do 18 metara. Zamisli i nastavi razgovor plavih kitova dede, oca i sin~i}a.
Skra}eni oblikprezenta pomo}nog
glagola jesam:
Skra}eni oblikprezenta pomo}nog
glagola hteti:
Nastavci za prezent:
s
} } }
} } }
s
s s s
j
1. 2. 3.
1. 2. 3. , ,
Pomozi Ani da popuni slede}u tabelu sa glagolima.
U ovim dopuwalkama kriju se:
prona}i pronalazim
infinitiv sada{we vreme(prezent) (perfekat) (futur)
pro{lo vreme budu}e vreme
zami{qala je
prelistava}e
gleduckaju
zalazi}e
predose}alo je
dogovoriti se
Otac kit:
Deda kit:
Dete kit:
Otac kit:
Ja mogu
Kad sam bio mla|i, ja sam
Kad porastem, ja }u
Deda kit:
Dete kit:
70
Prilozi
Detektivskapri~a
Glagol
Prilozi
ZA MESTO VREME NA^IN KOLI^INU UZROK
Tra`imogore, dole,levo, desno,ovde, onde,tuda, svuda
mnogo, malo,ovoliko,dosta, jo{,onoliko
zato, stoga brzo, sporo,ovako,slo`no,kri{om,nekako
odmah, sada,ve~eras,danas, sutra,jesenas
Kako smo tra`ili psa
Kada se smeju iskreno i dobrodu{no, qudi su iskreni i dobrodu{ni.
Kada se smeju zajedqivo i zlurado, qudi su
Kada se rukuju hladno i bezvoqno, qudi su
Kada se rukuju srda~no i
Kada govore la`qivo i
Kada govore
Kada rade nepo{teno i
Kada rade
, qudi su
, qudi su
, qudi su
, qudi su
, qudi su
Re{i rebus.
Kako rade i kakvi su qudi? Pomozi Zoranu da poka`e razliku izme|u priloga i prideva.
Prilozi su nepromenqive re~i koje obi~no stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po mestu radwe, vremenu radwe,
na~inu, uzroku, koli~ini. Prilozi u re~enici imaju slu`buprilo{ke odredbe.
– Gledam desno, gledam besno,
gledam mnogo, gledam strogo,
gledam kasno, ali jasno.
Zato se pazi na mojoj stazi!
– re~e jedan pu`. Od wegovog
glasa sve se zatalasa.
Nestao je pas kog volite ti i tvoje dru{tvo. Smisli detektivsku pri~u ili pesmu o tome kako ste ga tra`ili i upotrebi neke priloge iz ove tabele.
Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bez podvu~enih re~i.Šta zapa`aš? Dodaj (prilo`i) glagolu gledati jo{ neke priloge.
Predlozi
71
Oko stola
Predlozi su nepromenqive re~i kojestoje ispred imenica i ozna~avajuodnose me|u predmetima i pojavama.
Objasni Zoranu pravila lepog pona{awa za stolom (pogledaj neku kwigu o bontonu).Napi{i kako se postavqa sto, kako se jede i upotrebi predloge.
U stolu, na stolu,
pored stola, oko stola,
pre podne, posle podne,
sa rado{}u i sa sla{}u,
radi jela i zbog gladi
predlozi su na paradi.
mesto
vreme
na~in
ciq, uzrok
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Gledati nekome kroz prste
Prevesti nekoga `ednog preko vode
Vu}i nekoga za nos
Raditi na svoju ruku
Re{i i sastavirebuse.
iza stola
Pravila lepog pona{awa za stolom
Objasni {ta zna~e navedeni izrazi:
72
Veznici
Pomozi Zoranu da re~i po vrstama rasporedi u ukr{tenice: iznad, desno, ovoliko, nego, ve}, prema, rano, jer, pred, do,pe{ice, ili, zimi, za, ali, puno, izme|u, lagano, iz, posle.
i
^ekam i ~ekam...
pa
i
ali
jer
dok
ako
p
r
e
d
l
o
z
v
e
z
n
i
c
i
r
i
l
o
z
i
Re{i rebuse i sam sastavi jedan.
Veznici su nepromenqive re~i
koje povezuju re~i i re~enice.
Sve je bez veze ako nema veze
Do|i, pa }u do}i,
do|i jer }u do}i.
Do|i il’ da do|em,
do|i ~im ja do|em.
Mada }u ja do}i
ako ti ne do|e{,
boqe }emo pro}i
kada i ti do|e{.
Pro~itaj ovaj tekst jednom u celini, a drugi put bezpodvu~enih re~i. [ta zapa`a{? Podvu~ene re~i su veznici.
Pomozi Ani da napi{e {ta misli i ose}a dok ~eka Zorana.O tome treba da napi{e re~i i re~enice uz zadate veznike.
pe{ice
p u n o
Uzvici
73
Re~ce u pri~i
– Da li ho}eš?
– Nikako!
– Samo malo?
– Ne, ne!
– Hajde, kockicu!
– Zaista ne mogu.
– Mo`da celu?
– Zar celu ~okoladu? Da, svakako, mo`e!
Pro~itaj tekst Re~ce u pri~i. Razmisli o zna~ewu podvu~enih re~i. To su re~ce.
Re~ce su nepromenqive re~i kojima se iskazuju li~ni stavovi i ube|ewa.
Uzvici su nepromenqive re~i kojima se izra`avaju ose}awa,podra`avaju zvukovi iz prirode i koji slu`e za dozivawe.
Uzvi~na pri~a
– Kuc-kuc! – za~ulo se na vratima sobe.
– Ohoj! –
– Kvrc, škrip! –
– Joj! –
– Pst! –
– Uh! –
– Ha-ha-ha! –
Pomozi Ani da opi{e neke trenutke izme|u dva {kolska zvona ({kolski odmor), tako da u opisivawu koristi uzvike: ZVR, UH, HEJ, URA, TRAS, OH, HA-HA, CMOK, EH, ZVR, GU-GU.
Dopi{i kao {to je zapo~eto.
Zvrr! – odjeknulo je {kolsko zvono.
Izme|u dva {kolska zvona
Re~cama se potvr|uje: da, naravno, svakako,i odri~e: ne, nipo{to, nikako;pokazuje: evo, eto, eno,i isti~e: ba{, bar, ~ak;pretpostavqa: mo`da, vaqda,verovatno;nare|uje: hajde, deder, neka;pita: da li, je li, zar,i zakqu~uje: dakle, elem, prema tome...
Re~ce
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
74
Glagolski oblici
Nepromenqive re~i
prilozi predlozi veznici uzvici re~ce
obi~no stoje uz glagole dapoka`u mestoradwe, vremeradwe, na~in,
uzrok, koli~inu
ozna~avajuodnose me|upredmetima i pojavama
povezuju re~i i
re~enice
uzvicima seizra`avaju ose}awa,
podra`avaju zvuci iz prirode
ili slu`e zadozivawe
re~cama seizra`avaju
li~ni stavovi i
ube|ewa
infinitivradni
glagolskipridev
prezent perfekat futur
neodre|eniglagolski
oblik, jer glagolskuradwu samo
imenuje
ozna~ava radwu koja se
doga|a u sada{wosti
ozna~ava radwu
koja se vršila ili izvršila u prošlosti
ozna~ava radwu
koja }e se vršiti
ili izvršiti u budu}nosti
slu`i za gra|ewe perfekta
(do{lo je), za kazivawe `eqe(`iveo) ili kao
pridev stoji uz imenicu(olistalo)
gradi se odinfinitivne
osnove i nastavaka:
-ti (hteti) -}i (pe}i)-sti (presti)
gradi se od prezentapomo}nog
glagola jesam
i radnog glagolskogprideva:
ja sam pevao
gradi se od kra}eg oblika
prezentapomo}nog
glagola hteti
i infinitiva:ja }u pevati
gradi se odinfinitivne
osnove i nastavaka:-o, -la, -lo,-li, -le,-la
gradi se odprezentske
osnove i nastavaka:
1. -m 2. -š
3. - ø1. - mo 2. - te3. - e, -u, -ju
mesto: gore, dolevreme: danas, sutrana~in: brzo, sporokoli~inu: mnogo, malouzrok: zato, stoga
mesto: u, navreme: posleuzrok: zbogciq: radi
i, ili, ali, nego, kad, dok
zvr, uh, ej, tras da, ne, mo`da
Sledi {esta kontrolna ve`ba
7.
75
(naslov)
Bio jedan car, pa imao
Da se podsetimo:
Bajka je kwi`evno delo u kome se govori o ~udesnim
doga|ajima i li~nostima. Junaci bajke pobe|uju
u borbi za pravdu.
Pomozi Ani da smisli nastavak ove bajke.
Zapo~eta bajka
U~imo:
– pravopisna pravila
– kako se pi{u novine
Tvoj zadatak }e biti da:
– napi{e{ sastav
– sprovede{ anketu
– napi{e{ svoje novine
– napi{e{ pregled gramatike
na jednoj strani
76
Napi{i ime, adresu i sme{nu ~estitku svom prijatequ ili prijateqici za ro|endan ili za Dan prole}a.
1. Gradi se od prezentske osnove i nastavaka:
-m, -{, -ø, -mo, -te, -e (-u, -ju)2. Gradi se od osnove infinitiva i
nastavaka: -o, -la, -lo, -li, -le, -la3. Gradi se od prezenta pomo}nog
glagola jesam i radnog glagolskogprideva
4. Superlativ od prideva LEP5. Vrsta brojeva (tridesetoro)6. Imeni~ka neodre|ena zamenica7. Sastoji se od osnove i nastavaka:
-ti, -sti ili -}i8. Gradi se od prezenta pomo}nog
glagola hteti i infinitiva
1.
5.
6.
7.
8.3.
2.
4.
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
77
Anketa o {kolskom raspustu
Uputstvo:• Neka svako u odeqewu zaokru`i po dva odgovora.• Dizawem ruku utvrdite broj glasova.• Oboj onoliko poqa u nizu 1–20 koliko je glasova
dobio dati odgovor. Tako }e{ dobiti histogram(grafi~ki pregled) svoje ankete.
Zakqu~ak o istra`ivawu:
20.
19.
18.
17.
16.
15.
14.
13.
12.
11.
10.
9.
8.
7.
6.
5.
4.
3.
2.
1.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
~itam plivamsun~am
sebavim sesportom
igramkompju-terskeigrice
gledam TV
slu{ammuziku
putujempoma`emrodite-
qima
igram se u
prirodi
PI
TA
WA
OD
GOV
OR
IB
RO
JU^
EN
IK
A
Kako najradije provodi{ vreme u toku {kolskog raspusta?
78
Kako pripremiti i odr`ati govor
5. Najboqe je govoriti prirodno, jasno, glasno i dovoqno sporo.
6. Kada se dr`i govor, treba se uspraviti, podi}i glavu i gledati pravo u publiku.Treba delovati sigurno i odlu~no.
7. Nastoj da se unese{ i da u`iva{ u svom govoru.
8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je, preduge su mu re~i i re~enice,pla~evan je, mlitav, misli da samo on sve zna, a slu{aoce potcewuje, govori sebi u bradu,pla{i se da ga publika ne}e ~uti, izviwava se, previ{e mlatara rukama i sl.
1. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini.Govor ne vaqa u~iti napamet, ve} samo zapamtiti redosled izlagawa.
2. Uvod treba da bude kratak, da privu~e pa`wu, da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer, do`ivqaj, pitawe,{alu, problem.
3. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumentikojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci, pore|ewa, citati i dr.).
4. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama.Treba re}i zakqu~nu misao, poruku, predlo`iti re{ewe.
Samoocewivawe govora:
1. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela?DA/NE
2. Da li sam govorio/govorila jasno, glasno i dovoqno sporo?DA/NE
3. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no?DA/NE
4. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela?DA/NE
5. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom?DA/NE
6. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi?
Davawe predloga
79
Pomozi Zoranu darasporedi re~i po vrstama i da re{iukr{tenice: ~ak, fiju, iha, ne,zvrc, neka, verovatno,gic, zacelo, uh, kvrc.
Za {kolu bez nasiqa
Po{tovani
Zapazila (zapazio) sam
Zbog toga se doga|a
r
e
~
c
e
Zato predla`em
Prvo
Drugo
Tre}e
Da zakqu~im
u
z
v
i
c
i
Ana razmi{qa o nasilnom pona{awu u {koli. Pomozi joj da napi{e predlog za {kolu bez nasiqa.
80
naziv novina
adresa uredni{tva
cena
datum
Ovde ne{to nacrtaj.
Ovde ne{to nacrtaj.
Glavni doga|aj Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Pri~a iz `ivota
Moje novine
Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike.
81
Intervju
Humor
Re{i rebuse
Sport
Nove kwige
Pisma ~italaca
Ukr{tenica
Vremenska prognoza
82
Pravopis na dve strane
Velikim slovom se pi{u:
Ta~ka se pi{e
Kako se pi{e
PraviloDA
DA
Anin primer Tvoj primer
1. Na po~etku re~enice
2. Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa
3. Imena dr`ava, krajeva, naseqa i wihovih stanovnika
4. Imena planina, reka, jezera, mora
5. Nazivi preduze}a, ustanova,organizacija, ulica, kwiga, novina
6. Zamenice 2. lica mno`ine – iz po{tovawa
7. Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -inizvedeni od vlastitih imenica
NE prisvojni pridevi na -ski, -{ki, -~ki
On re~e: „Do}i }u”.
Ana, Zoki, [arowa
Srbija, Novi Sad,
Toplica, Topli~anka
Fru{ka gora, Ju`na
Mo rava, Jadransko more
Osnovna {kola
„Sveti Sava”, „Zabavnik”,
Bosanska ulica
Molim Vas da...
Brankov, Radojev, Veri~in
beogradski, crnogorski,
evropski, ~e{ki, be~ki
1. Iza obave{tajnih re~enicaNE kad je re~enica u naslovu
2. Iza nekih skra}enicaNE kod mernih jedinicaNE kad su od velikih slovaNE kad su sastavqene od
prvog i zadweg slova ili sloga
3. Iza rednih brojevaNE iza rimskih brojevaNE ispred drugih znakovainterpunkcije
Ja te volim.
Dolazi leto
god. (godina), i sl. (i sli~no)
kg (kilogram), l (litar)
UN (Ujediwene nacije)
dr (doktor), g|ica (gospo|ica)
5. razred; 15. 3. 2002. god.
V razred; 15. III 2002. god.
U 5, 6. i 7. raz. ~ita se
B. Nu{i} (1864–1938).
83
Do|emi{napla`uika`e
slonukojisekupaoizlazinapoqe
za{toizlazinapoqekadti
ka`emsloniza|emi{ga
pogledaire~esadmo`e{da
sevrati{pa{tosime
ondateraonapoqemislio
samdasiobukaomojekupa}ega}ice.
PraviloDA
DA
DA
DA
Anin primer Tvoj primer
1. Kada se nabraja
2. Kada se odvaja: vokativ,apozicija, uzvik, re~ca
NE ponekad, kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i
Volim tebe, wu, sebe.
Hej, Ana, pogledaj!
On me je, verovatno,
razumeo.
On me je verovatno
razumeo.
1. Kad delimo re~i na kraju reda
Za-bav-na
gra-ma-ti-ka
1. Kad je misao prekinuta ^ekao je, ~ekao...
1. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i
NE kod glagola na -ti
2. Odri~na re~ca NE uz glagoleNE kod ~etiri glagola
3. Re~ca LI – kad se pita
ne bojim se
ne}u, nemam, nemoj,
nisam
Da li? Je li?
Tri ta~ke
Crtica
Zapeta (zarez) se pi{e
Odvojeno pisawe re~i
Prepi{i pravilno ovaj vic. Primenipravopisna pravila.
84
Gramatika na jednoj strani
Sledi sedma kontrolna ve`ba
Predlozi su:
vreme na~in
vlastite
Pomozi Ani da napravi pregled gramatike. Objasni gramati~ke pojmove i navedi primere.
Re~i
uzrok
Re~enica je
Lak
Veznici su
Imenice su re~i
Odredi re~eni~ne ~lanove: povetarac,vetri}, ve~eras
hladi lica.u parku prijatno preplanula
Imenica san po pade`ima: 1.
Pore|ewe prideva crn: pozitiv komparativ superlativ
zajedni~ke gradivne zbirne
2. 3. 4. 5. 6. 7.
opisni prisvojni gradivni mesni vremenski
Zamenice su
li~ne li~na za svako lice
neodre|eneupitne odri~ne op{te
Prilozi su:
za mesto vreme na~in uzrokkoli~inu
ciq
Primer:
Primer:
Primer:
Uzvici su
Re~ce su
Primeri: 1. Prosta:
2. Slo`ena:
Brojevi su:
osnovni redni
Glagoli su:
infinitiv prez. fut. g. p. r.perf.
Pridevi su
za mesto
zbirni
poeni ocena
0–9 1
10–14 2
15–19 3
20–24 4
25–30 5
UPUTSTVO ?
? ?
?
??
?
?
?
?
?
?
?
?
?
?
86
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
PRVA VE@BA
3
6
Napi{i nazive stanovnika slede}ih gradova:
Od ovih izme{anih re~i sastavi re~enicu.
Prepi{i pravilno slede}i tekst:
1
2
3
stanovnik stanovnica
Novi Sad
Bawaluka
Kragujevac
Cetiwe
Rade a je sestra pisao wegova lepo lep{e Lena jo{ crtala je
4
usobujeutr~aomojbratmarkoipovikaohejkupiosamnovulop
tuzarnijelepadivnajereklasamza`murijerimamine{toza
tebe{apnuomijeonza`murilasamipomislilanao~evere~ide
temojetakojemalo~ovekupotrebnodabudesre}an
87
Sastavi i re{i gramati~ku ukr{tenicu.
Napi{i slovima slede}e brojeve.
Napi{i kra}e pismo osobi koja ti je draga.
3
8
6
16 XX 60.
19. 300 VI
o
z a m e n i c e
p r e d i k a t
b j e k a t
1.
11.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
1. Vrsta imenica(trwe)
2. Vrsta prideva(drveno)
4. Vrsta brojeva(~etiri)
5. Glagolsko vreme(do}i }u)
8. Prilo{ka odredba za(li{}e lagano opada)
9. Re~eni~ni ~lan kojiiskazuje vr{ioca radwe
11. Imenice koje imenujubi}a, predmete i pojave kao pripadnikegrupa
10. Vrsta predikata (Diwe su slatke.)
3.
6.
7. 4
5
6
88
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
DRUGA VE@BA
O ovoj slici smisli dve re~enice.
Smisli {aqiv ili ozbiqan dijalog izme|u svoje leve i desne cipele.
6
1
2
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
Leva:
Desna:
Leva:
prosta:
slo`ena:
4
3
Prva re~enica:
Druga re~enica:
subjekat predikat
vrsta predikata
subjekat predikat
vrsta predikata
Odredi subjekat i vrste predikata u ovim re~enicama.
Nema ki{e. Ki{a je blago.
4
89
Smisli koji bi atributi mogli da stoje uz date imenice.
Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in mogle da se dodaju glagolima.
Zamisli da pi{e{ o sebi. Napi{i koje bi sve re~i mogao da koristi{ u opisivawu.
U slede}oj re~enici odredi vrstu i slu`bu re~i.
3
4
6
3
plavo
nebo sunce li{}e
voli
o~i lice nos
kosa hod
ne voli
karakterne
osobine
4
7
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, ,Pogledao je ne`no, umilno, pospano,
Prolazi umoran ~ovek.
Osmehnula se
6
Vrsta re~i:
Slu`ba re~i:
5
90
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
TRE]A VE@BA
Smisli razli~ite odredbe i dopune kojima bi mogao da pro{iri{ ovu prostu re~enicu.
Zaokru`i slovo ispred re~enice koja je pravilno napisana.
Pogledaj crte` i ukratko opi{i pejza`.
4
3
atribut (kakva?)
a) Molim vas, ne mojte sutra da zakasnite.
b) Ja ne znam da li }u umeti da napravim senku na zidu.
v) Mi ne volimo ne sporazume.
g) Dali je mo`da neko bio neiskren?
apozicija (koja?)pril. odr. (kako,kada, gde, za{to?) objekat ({ta?)
ptica cvrku}e
1
2
3
6
(naslov)
91
Od datih glagola sastavi nove, kao: nositi, donositi, odnositi, unositi, prenositi.
Personifikacija je stilska figura kojom se stvarima daju qudske osobine.Smisli primer za personifikaciju.
Prona|i zanimqivu re~enicu koja se krije u ovim re~ima.
3
3
6
3
4
5
6
7
8
graditi vu}i misliti
reka sunce li{}e
SAMO JE SVAKO PRONA\E TO DA TREBA U DOBAR NE^EMU.
Zamisli da je tvoju{kolu posetio poznati sportista.Napi{i o tome kratkuvest ([ta? Ko? Gde?Kada? Kako? Za{to?).
Napi{i koju slu`bu imaju re~i u ovoj re~enici.
Plavokosi Luka, de~ak iz kom{iluka, svakodnevno
sa zanosom igra klikere u parki}u.
2
sawa
92
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
^ETVRTA VE@BA
Nastavi da govori{ o ku}i i da mewa{ imenicu ku}a po pade`ima.
Dopuni pore|ewa:
Navedi jedno lepo pore|ewe iz neke kwige.
Zamisli da si istra`ivao koju vrstu sporta tvoje dru{tvo najvi{e voli. Poku{aj da napravi{ zami{qeni izve{taj.
4
3
Nominativ
Genitiv
Ovo je moja ku}a.
1
2
3
4
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
svetao
kao
dan
kao
vetar
Izve{taj o istra`ivawu
Istra`ivawem je obuhva}eno ___ osoba, od toga _____
devoj~ica i ____
Rezultati pokazuju
ko
planina
Preporuke
Iznesi podatke
2
6Zakqu~ak
Obim
Ciq
93
Re{i ovu imeni~ku ukr{tenicu.
Odredi vrste zamenica u narodnim izrekama.
Napi{i kako se pravilno upotrebqavaju li~ne zamenice.
Zamisli da si na moruili na nekomputovawu. Smisli tekst za razglednicuro|aku ili prijatequ.
3
5
5
6
7
8
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
1. Re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave
2. Naziv za vr{ioca radwe izveden od imenice MISAO
3. Umawenica od imenice [UMA4. Uve}anica od imenice [UMA5. Imenica izvedena od prideva
ISKREN6. Imenica koja ozna~ava mesto
izvedena od glagola IGRATI7. Glagolska imenica izvedena
od glagola GRICKATI8. Brojna imenica izvedena
od broja DESET
^ast svakome, veresija nikome.
Koga nema, bez wega se mo`e.
Ja }u
(meni ili sebi?)
Ti }e{
(tebi/sebi)
On }e
(wemu/sebi)
4
3
Mi }emo
(nama/sebi)
Vi }ete
(vama/sebi)
Oni }e
(wima/sebi)
94
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
PETA VE@BA
Napi{i razne vrste prideva kojima bi se mogao opisivati put(razne vrste puteva).
Smisli novinske naslove u kojima }e{ upotrebiti prideve.
Objasni {ta je epitet i navedi primere.
3
3
3
3
1
3
4
opisni prisvojni gradivni vremenski mesni
Epitet je
osmeh
krivudav
oblak no}
Prodavnice pune, a yepovi prazni
Smisli reklamu za neki proizvod (sladoled, vo}ni sok ili ~okoladu) i upotrebi prideve samo u superlativu.
2
95
Po~ni da pri~a{ bajku u kojoj se koriste sve tri vrste brojeva (npr. jedan car, petoro dece, tre}i sin itd.).
Navedi glagole koji imaju sli~no zna~ewe.
Napi{i molbu predsedniku dr`ave da ti ispuni jednu `equ.
4
3
6
5
5
6
7
8
mu~iti se: zlopatiti se,
gledati:
radovati se:
Napi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.
pitaganaprimerprofesor
recitimenimitojelimesec
udaqenodzemqeikolikojeste
odgovorimita{tajesteupita
profesorudaqenjeodgovaramita
kolikojeudaqennastavqaprofesor
dacediodgovoreodwegamnogo
odgovorimitatrtaitustane
96
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
[ESTA VE@BA
Zaokru`i re~ koja ne pripada skupu.
Upotrebi zadatu re~ u re~enici kao pridev i kao prilog.
4
2
3
3
1
2
3
4
u, na, iza,ju~e, pored, ispod,
ispred, sa
lagano, sutra, sad, gore, jo{, ovde, jer, onde, letos
dobro
lepo
brzo
tiho
Lepo ma~e
infinitiv prezent futurradni
glagolski pridev
letimo
pri~ala si
{u{ka}e{
tekao
govoriti
Zavr{i ovu tabelu sa glagolskim oblicima.
Popunitabelu za igru asocijacijeza glagole.
GLAGOLI
neprelazni povratni
nesvr{eni
Dobro se ose}am u dobrom dru{tvu.
pru`iti
odvojiti
se}i
crtati
97
Napi{i koje bi prilo{ke odredbe za na~in (kako?) mogle da stoje uz glagole.
3
5
4
3
6
5
7
8
9
Kora~ao je:
Govorio je:
Pogledala je:
crnooka
Re{i i sastavirebuseza trislo`enere~i.
Telegram
Adresa primaoca:
Sadr`aj:
Adresa po{iqaoca:
Opi{i sa`eto svoju omiqenu igru.
Objasni {ta je onomatopeja i navedi primere.
Onomatopeja je
ma~ka vrata
3
Sastavi telegram u kome }e{ nekome javiti neku vest ili ga obavestiti o ne~emu.
98
30
Odeqewe: Poena: Dobijeno: Ocena:Prezime i ime:
SEDMA VE@BA
Odredi koje su stilske figure upotrebqene u ovim primerima.
Odredi vrste re~i u re~enici.
Odgovori na {aqiv na~in.
2
3
64
(A. Dikli}, Plavi kit)
1
2
3 4
1. Kad govori ko da biser broji.
2. Jedne tihe tople no}i
ja }u splavom na put po}i.
3. ^arape su mi progledale.
4. Deda Sima zabobowa glasom.
Hej,
Uh,
on
poru~uje
da
jo{
jedan
dan
ne
mo`e
preko
nabujale
reke.
do}i }u
uzvici
mo`da
re~ce prilozi
[ta je {kolska tabla?
[ta je {kola?
[ta je qubav?
Smisli razli~ite Anine odgovore na ovo pitawe.
ˆ
99
Uporedi {kolsku tablu i prozor i opi{i ih.
Smisli svoj pozdravni govor za kraj {kolske godine.
5
5
5
5
6
7
Zajedni~ke
osobine
Pas:
Ma~ka:
Po{tovani
Ose}am
Zahvaqujem
^estitam
@elim
Posebnost Posebnost
Napi{i zami{qeni razgovor izme|u psa i ma~ke.
100
INDEKS
Aakcenat 6, 12anketa 77apozicija 25, 26, 35atribut 21, 35
Bbajka 75brojevi 54, 55, 63
Vveznici 72, 74veliko slovo 38vest 31
Gglagoli 56–59, 63glagolski oblici 74glagolski predikat 19glas 13govor 8, 12, 23, 62, 78gramatika 4, 84
Ddeklinacija 40
Eepitet 52
Zzamenice 44–47
Iizgovor 6, 12imenice 37, 40, 47imenski predikat 19infinitiv 60–61, 74
Kkrwi perfekat 66
Mmolba 58
Nneupravni govor 9, 12
Oobjekat 28, 35
nepravi 29pravi 29
odredbe 30, 35onomatopeja 59opravdawe 30
Ppade`i 40–43, 47pejza` 27personifikacija 28perfekat 66, 74pesma 32pismo 7pore|ewe 45portret 22pravopisna pravila 46, 82–83predikat 19, 24predlozi 71, 74prezent 65, 74pridevi 48–53, 63pridevski vid 53prilozi 70, 74prilo{ka odredba 30, 35prosta re~enica 15
Rradni glagolski pridev 64, 74razglednica 38razgovor 10re~enica 13, 15, 16, 24re~eni~ni ~lanovi 24, 34, 35re~i 5, 13, 36re~ce 73, 74
S slo`ena re~enica 15subjekat 18, 24
Ttelegram 58
Uuzvici 73, 74upravni govor 9, 12
Ffutur I 67, 74
^~estitka 76
101
[TA MISLI[ O GRAMATICI 5 ?
RAZMISLI I ODGOVORI:
1. Da li ti se dopada Gramatika 5 (zaokru`i)?
DA NE ONAKO
2. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi (zaokru`i)?
a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima
b) da pi{e{ razli~ite sastave
v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke
g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse
d)
3. Da li si nau~io/nau~ila da pi{e{ (zaokru`i)?
PISMO VEST ^ESTITKU RAZGLEDNICU TELEGRAM
MOLBU OPRAVDAWE PESMU BAJKU
4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem?
a) da ispri~a{ {alu
b) da iznese{ predlog
v) da najavi{ nastup
g) da odr`i{ govor o zadatoj temi
d)
5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika?
DA NE ONAKO
6. Napi{i {ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini.
Potpis
SADR@AJ
1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3[ta je gramatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Lepota i snaga re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Lepota izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Moj prvi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Od glasa i slova do pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13–14Proste i slo`ene re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Vrste re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16–17Subjekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Sme{na strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Moj drugi govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25–26Pejza` – opis predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Pravi i nepravi objekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Odvojeno i sastavqeno pisawe re~ce NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Vest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kako se pi{e pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32–33Re~eni~ni ~lanovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Promenqive i nepromenqive re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Imenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Veliko slovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38–39Promena imenica (deklinacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Osnovne funkcije i zna~ewa pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41–43Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Pore|ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Pisawe zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Pravopisni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Gra|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Slagawe prideva sa imenicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Pore|ewe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51–52Slu`ba (funkcija) prideva u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Pridevski vid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Pravilno pisawe prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Pravilno pisawe brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Promena brojeva po pade`ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Podela glagola prema trajawu radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Podela glagola prema prelaznosti radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Glasovi iz prirode i onomatopeja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60–61Moj tre}i govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Radni glagolski pridev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Perfekat (pro{lo vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Futur I (budu}e vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Sada{wost – pro{lost – budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Predlozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Veznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Uzvici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Zapo~eta bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Anketa o {kolskom raspustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Kako pripremiti i odr`ati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Davawe predloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Moje novine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–81Pravopis na dve strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82–83Gramatika na jednoj strani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMI^EWEPrva ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86–87Druga ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88–89Tre}a ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90–91^etvrta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92–93Peta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94–95[esta ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96–97Sedma ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98–99Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
SRPSKOG JEZIKA ZA PETI RAZRED OSNOVNE [KOLE
prvo izdawe
autor
ilustrovao
recenzenti
lektor
likovni urednik
grafi~ko oblikovawe
izdava~
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
dr Simeon Marinkovi}
Miroqub Milutinovi} Brada
prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet, Ni{ Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti
mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli}
Dragica Din~i}
Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Slavica Markovi}
mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
10.000
© Kreativni centar 2007
CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41(075.2)
MARINKOVI], SimeonGramatika 5 : gramatika srpskog jezika za
peti razred osnovne {kole / [autor SimeonMarinkovi} ; ilustrovao Miroqub Milutinovi}Brada]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). - 101 str. : ilustr. ; 27 cm
Tira` 10.000. - Registar.
ISBN 978-86-7781-570-7
COBISS.SR-ID 145586956
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20. novembra 2007. godine