DobrodosliOvo je gramatika spanskog jezikaDaljeAUTORa pokazivanje menija, kliknite ovdelanovi PoredenjeImenice PosedovanjeIzrazi Posebni glagoliKalendar, brojevi PrideviNegacija PredloziPitanja Upotreba glagolaamenicelanoviDel i AlNazadRod imenicaMnozina imenicaNazadUpoznavanjeIzraziPotraznja(Potreba)NazadDani u nedeljiBrojevi 1-100Brojevi preko 100Redni brojeviKazivanje vremenaGodisnji kalendarNazadOdricne i neodredene recinada-nistaalgo-nestonadie-nikoalguien-nekoningun-nikoalgun-neko, nestoninguno/a-niko, ni jedan(a)alguno/a/os/as-nestonunca-nikadasiempre-uvektampoco-nijedantambien-takodeni... Ni-nio...o-ma koji, iliSpanci koriste duplu negaciju, sa no koje prethodi glagolu i negativne reci koja se nalazi iza glagola: No cono:co a nadie (bukvalno, Nikog ne poznajem`); No trabafo nunca; No hablo frances tampoco; No tengo nada, itd. U dodavanju, na da/ne pitanja(odgovore) da biste odgovorilinegativno, trebate da upotrebite drugo no: Necesita usted algo?-- No, no necesito nada. NAPOMENA:pre imenice muskog roda u jednini, ninguno i alguno otpustaju zadnje slovo-o i stavljaju akcenat na u: ningun taxi, algun restaurante, ali ninguna cafera, de ninguna manera(nema sanse`). NazadDa/Ne pitanja(odgovori)Pitanja-Upitne reciNazadPoredenje:kaoPoredenje:drugacijiMucho, Muy, PocoNazad!osesivni prideviNajprostiji nacin da izrazite posedovanje ns spanskom je da razumete prisvojne(posesivne) prideve.1EDNINAmi, mis-mojtu, tus-tvoj, nesluzbenosu, sus-Vas, sluzbenosu, sus-njegov, njenNOZINAnuestro/a, nuestros/as-nas;uestro/a, ;uestros/as-vas, nesluzbeno/ |U Spaniji|su, sus-vas, sluzbenosu, sus-njihovPrisvojni pridev prethodi imenici na koju se odnosi. Kraj prideva odrzava broj stvari u posedu: mi casa, mis libros, nuestra casa, nuestros libros, su casa, sus libros, itd. Nuestro i ;uestro odrzavaju rod (muski ili zenski) kao i broj: nuestras amigas, ;uestros amigos, itd. Posto su i sus mogu imati vise znacenja (vas,`sluzbeno), jednina i mnozina; njegov`; njen`; njihov,` muski ili zenski), druga struktura se ponekad koristiza razjasnjenje: odredeni clan imenica de posednik. su libro el libro de...ustedelellaJuanustedesellosellasJuan y MariaNazadGustarHacerHayIzrazi sa glagolom TenerPedir i PreguntarPovratni glagoliSaber i ConocerSer/Estar:ObliciSer/Estar:UpotrebaUpotreba glagola HaceNazadObliciUpotrebaNazadPara i PorKorisni predloziGlagola, de ili enNazadNaredbeNepravilne naredbeConditionalNepravilni glagoli za conditonalSluzbene naredbeBuducnostImperIekatVise o glagolimaProslostNepravilni glagoli(proslost)Iskazivanje sadasnjosti(indicativ)Nepravilni glagoli(sadasnjost)INepravilni glagoli(sadasnjost)IIPerIekatSadasnjost(progressive)Preterit pravilnih glagolaPreterit i imperIekatPreterit-nepravilni glagoliPreterit pravopisStem-Promena glagolaKonjunktivni obliciKonjunktiv IKonjunktiv IIKonjunktiv IIIKonjunktiv IVKonjunktiv VKonjunktiv VINazadTi i ViPokaznePosredne objekatskeMesto objekatskih zamenica u receniciNeposredne objekatskeMesto u receniciUzajamni postupciPovratne zameniceLicne zameniceUpotreba reci loUpotreba reci seNazadOdredeni i neodredeni clanoviU spanskom, clanovi imaju cetiri Iorme,i oni moraju da se slazusa imenicom u broju (jednina ili mnozina) i rodu (muski ili zenski) Odredeni clanovi:za muski rod el i zenski la (jednina)Muski-los, zenski las (mnozina)Neodredeni clanovi:za muski rod un i zenski-una (jednina)Muski-unos, zenski-unas (mnozina)Primeri: el aeropuerto, los billetes, la empleada, las oficinas, un hombre, unos dolares, una seora, unas con;ersaciones.Nazadel i lU spanskom, postoje samo dva sastavljanja, del i al, i oni su obavezni.Kad god imate odredeni clan el i odmah ga sledi predlogdemorate da ih prespojite u del(ziva bica, muski rod).Kad god imate odredeni clan el odmah sledi predlog a, morate napravitiprespajanje u al.(predmeti) Es el dinero del seor Gon:ale:. (de el)Jamos al hotel. (a el)Napomena:De i a se ne spajaju sa drugim clanovima. Es el dinero de la seora Garcia.Es el dinero de los pasaferos.Jamos a la oficina.Jamos a las reuniones.U spanskom, rec a odmah prethodi objektu recenice kada objekat pripada osobi ili osobama. Ovo licno a, Iormira prespajanje na slicni nacin kao predlog a. Thomas llama a la secretaria.Thomas llama al secretario.Joy a ;er a la seora Garcia.Joy a ;er al seor Garcia.NazadSve imenice su ili muskog ili zenskog roda. To je prosti gramaticki pojam. Imenice koje pripadaju muskoj populaciji ili zivotinjama, i vecina imenica koje se zavrsavaju na -o su u muskom rodu. (Jedan izuzetak je la mano ruka`). Vecina imenica koje pripadaju zenskoj populaciji ili zivotinjama, i vecina imenica koje se zavrsavaju na-a, -cion, -papa -tadsu u zenskom rodu. (Nekoliko izuzetaka su el dia, el problema, el drama, i el programa). Imenice koje imaju druge zavrsetke, ili imenice koje su izuzeci pravilima, moraju da se nauce napamet: el billete, el dolar, el ;alor, itd. NazadSpanske imenice koje se zavrsavaju na samoglasnik grade mnozinu dodavajuci slovo-s.Imenice koje se zavrsavaju na suglasnik, grade mnozinu dodavanjem nastavka-es. Imenice koje se zavrsavaju na suglasnik-: menjaju z u c pre dodavanja-es: el lapi: (olovka`), mn. los lapices. Imenice koje imaju zadnji slog akcentovan u jednini izgubice akcenat kada je imenica u mnozini: la con;ersacion, las con;ersaciones, la ra:on (razlog`), las ra:ones, itd. Dobro je sto kada je imenica u mnozini odredeni i neodredeni clanovimoraju biti u mnozinskom obliku: un hombre~unos hombres; la con;ersacion~las con;ersaciones.Mnozina imenica muskog roda se koristi kada opisuje grupu sacinjenu od muskaraca i zena: los amigos (ukljucujuci i muskarce i devojke prijateljice). NazadNesluzbenontonio, conoces a mi amigo, Paco?Antonio, da li poznajes moga druga Paca? ntonio, quiero presentarte a mi amigo, Paco.Antonio, zeleo bih da te upoznam sa mojim drugom Pacom. Hola. Que tal?dravo, Kako si? $luzbeno$r. Rodrigue:, permitame presentarle a mi socio, $antiago $il;a.G-dine Rodriguez, dopustite mi da vas upoznam sa mojim partnerom, Santiagom Silvom. $ra. $il;a, le presento a la $ra. Rodrigue:.G-do Silva, zeleo bih da upoznate g-du Rodriguez. Mucho gusto.Drago mi je. El gusto es mio.Meni takode. Nazad!ozdravIjanje i uctivi izraziuenos dias.Dobro jutro, dobar dan.uenas tardes.Dobar dan.uenas noches.Dobro vece, laku noc.Hola'dravo(Cao)!Como esta usted?Kako ste? (sluzbeno)Como estas?Kako si? (nesluzbeno)Que tal estas?Kako si? (nesluzbeno)Que tal?Kako stoje stvari?Muy bien, gracias.Veoma dobro, hvala.dios. Hasta luego.bogom.Do skorog videnja.Hasta maana.Do sutra(vidimo se sutra).Muchas gracias.Mnogo Vam hvala.De nada.Nema na cemu.Por fa;or.Molim Vas.Perdon. Con permiso.Izvinite.Pardon.NazadPostoji odredeni broj nacina da se izrazi potraznja u spanskom jeziku. Na primer mozete koristiti naredbe koje sadrze por fa;or (Molim Vas`): Traigame un cafe, por fa;or. a potraznju, ponekad se koristi glagol querer: Quiere traerme un cafe?; (bukvalnoDa li zelite da mi donesete kaIu, molim Vas?`). Kada zelite da pitate za uslugu, takode mozete da upotrebite glagol querer: Querria hacer una llamada a los Estados Unidos (Zeleo bih da zovem teleIonom nekog u SAD` ili Quisiera hacer una llamada a los Estados Unidos (Zeleo bih da zovem teleIonom nekog u SAD`). Ponekad mozete da upotrebite glagol poder na isti nacin: Puede usted decirme? (Da li biste mogli da mi kazete?`) ILI Podria usted indicarme? (Da li biste mogli da mi pokazete ?`). NazadLos dias de la semana:el lunes-ponedeljak; u ponedeljakel martes-utorak; u utorak el miercoles-sreda; u sreduel fue;es-cetvrtak; u cetvrtakel ;iernes-petak; u petakel sabado-subota; u subotuel domingo-nedelja; u nedeljuDani se u spanskom pisu malim slovima za razliku engleskog i drugih jezika.Kada zelite da ukazete da se nesto desava svakog ponedeljka, svake subote, itd., upotrebite mnozinski oblik clana: los lunes, los sabados, itd. Po spanskom kalendaru, prvi dan u nedelji je ponedeljak. Druge korisne Iraze: maana (sutra`), pasado maana (prekosutra`), hoy (danas`), esta noche (veceras`). Nazad1-uno2-dos3-tres4-cuatro5-cinco6-seis7-siete8-ocho9-nueve10-diez11-once12-doce13-trece14-catorce15-quince16-dieciseis17-diecisiete18-dieciocho19-diecinueve20-veinte21-veintiuno22-veintidos23-veintitres24-veinticuatro, itd.30-treinta31-treinta y uno32-treinta y dos, itd.40-cuarenta41-cuarenta y uno, itd.50-cincuenta60-sesenta70-setenta80-ochenta90-noventa100-cienNazad101-ciento uno/a200-doscientos/as300-trescientos/as400-cuatrocientos/as500-quinientos/as600-seiscientos/as700-setecientos/as800-ochocientos/as900-novecientos/as1.000-mil2.000-dos mil1.000.000-un millonCiento se koristi sa brojevima 1-99 za brojeve od 101-199. ciento setenta y nue;e, itd. Cien se koristi i za brojeve vece od 999: cien mil, cien millones, itd. Kada brojevi od 200-900 prethode imenici , slazu se sa tom imenicom u rodu: trescientas habitaciones, itd.mil nema mnozinski oblik (tres mil, seis mil) ali millon ima: dos millones, cinco millones, itd. Nazadprimer(o)-prvisegundo-drugitercer(o)-trecicuarto-cetvrtiquinto-petisexto-sestiseptimo-sedmiocta;o-osmino;eno-devetidecimo-desetiRedni brojevi moraju da se slazu sa imenicom uz koju se nalaze: la octa;a semana, el sexto piso, el cuarto dia, la primera semana, itd. NAPOMENA: primero i tercero odvajaju-o kada prethode muskoj imenici. el primer dia, el tercer dia. Uopste govoreci, redni brojevi iznad 10 nisu uobicajeni u spanskom jeziku. Nekad cete cuti nekog spikera da kaze el piso (numero) ;einte, la leccion (numero) catorce itd. NazadDa biste pitali koliko je sati na spanskom, pitajte Que hora es? Da biste pitali u koliko sati se nesto desava, pitajte que hora....? Upotrebite glagol ser da biste rekli koliko je sati.Na pocetku uvek cemo reci glagol es.Na primer Sada je tacno jedan sat`: Es la una, es la una y die:, es la una y media. a vreme posle jedan, koristite son: $on las dos, son las nue;e, son las once y ;einte, itd. Posle pola sata treba preci na sledeci i oduzeti minute (3:50 Sada je deset minuta do cetiri` $on las cuatro menos die:). Rec media :naci pola sata,a cuarto cetvrt sata(15 minuta). $on las cinco y media (5:30), son las nue;e y cuarto (9:15), son las once menos cuarto(10:45).Drugi korisni izrazi su de la maana (jutro`), de la tarde (po podne`) ili de la noche (noc`), la medianoche (ponoc`), el mediodia(podne`). Nazad!7aznici i specijalni dogadajila $emana $anta-Sveta nedeljala Pascua (Florida)-Uskrsel Dia de Independencia-Dan nezavisnostiel Dia de los Muertos-Dan duhova(umrlih)la Nochebuena-Badnje vecela Na;idad-Bozicla Noche Jiefa-Dan pred novu godinuel Dia de o Nue;o-Prvi dan u novoj godiniel ani;ersario-Godisnjicael cumpleaos-rodendanlos dias festi;os/ las fiestas-praznicilas ;acaciones-raspust(odmor)felicitaciones'cestitamo!Datumi, godisnja doba, meseci u godinia fecha-DatumCual es la fecha de hoy?Koji je danas dan(datum)?(Hoy) Es el primero de abril.Danas je prvi april.(Hoy) Es el cinco de mar:o.Danas je peti mart.NA!OENA:Redni broj primero se koristi za izricanje prvog dana u mesecu, ali osnovni brojevi (dos, tres, itd.) za druge dane tog meseca. as estaciones del ao/godisnja dobael in;ierno-zimala prima;era-proleceel ;erano-letoel otoo-jesense(p)tiembre-septembaroctubre-octobarno;iembre-novemberdiciembre-decemberNazados meses del ao/meseci u godinienero-januarfebrero-Iebruarmar:o-martabril-aprilmayo-majfunio-junfulio-julagosto-avgustse(p)tiembre-septembaroctubre-oktobarno;iembre-novembardiciembre-decembar!itanja i odgovori " Da / Ne " Uobicajen nacin da pitate nekog da/ne pitanje u spanskom je lako. Promenite intonaciju glasa povecavanjem zvucnosti vaseg glasa na kraju pitanja:Usted trabafa en Mexico? Drugi nacin da konstruisete pitanje je da zamenite mesto subjekta i glagola: Trabafa usted en Mexico?; Esta todo bien?; Necesita usted algo mas? Da biste odgovorili na pitanje potvrdno, pocnite sa $i (da`): $i, trabafo en Mexico. Da biste odgovorili na pitanje odricno, pocnite sa No, i stavite drugo no ispred glagola: No, no trabafo en Mexico. Nazad&pitne 7eciComo? (Kako.Sta?) Como estas?(Kako si?) Como te llamas? (Kako se zoves?) Donde? (Gde?) Donde esta el hotel? (Gde je hotel?) Que? (Sta?) Que hora es? (Koliko je sati?) Que es esto? (Sta je ovo?) Que necesita usted? (Sta vam treba?) Cuanto? Cuanta? (Koliko?) Cuantos? Cuantas? (Koliko(za mnozinu)?) Cuantos dias? (Koliko dana?) Cuantas personas? (Koliko osoba?) Cuando? (Kada?) Cuando llegas? (Kada stizete?) Quien? Quienes? (Ko?) Quien es ella? (Ko je ona?) Quienes son ellos? (Ko su oni?) Cuanto dinero necesitas? (Koliko ti je novca potrebno?) Cuantas cer;e:as quieres comprar? (Koliko piva zelis da kupis?)NazadDa biste uporedili imenice, prideve, ili priloge koji su isti (kao`) sledite sledece instrukcije 9anp7idev ili p7ilog.omoEduardo es tan inteligente como Roberto.Eduardo je inteligentan kao Roberto.Eduardo habla tan rapido como Roberto.Eduardo govori brzo kao Roberto.9an9o/a/os/asimenica.omoTengo tanto dinero como tu.Imam novca koliko i ti.ebo tanta cer;e:a como tu.Pijem toliko piva kao i ti.Ella tiene tantos amigos como yo.Ona ima toliko prijatelja kao ja.Upamtite da se tanto slaze u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: tantas horas, tantos dias, itd. Nazadomparacija nejednakostiKada uporedujete predmete i bica koji nisu jednaki(nemaju iste osobine)(vise od`; manje od,` bolji od,` itd.), koristite ove Iormule mas pridev/prilog/imenica que vise od menos pridev/prilog/imenica que manje od Roberto es mas alto que Pablo. Roberto je visi od Pabla. Pablo es menos alto que Roberto. Pablo je nizi od Roberta.Roberto habla mas rapido que Pablo. Roberto govori brze nego Pablo.Pablo habla menos rapido que Roberto. Pablo govori sporije od Roberta.Roberto tiene mas amigos que Pablo. Roberto ima vise prijatelja od Pabla.Pablo tiene menos amigos que Roberto. Pablo ima manje prijatelja od Roberto.Neki komparacijski oblici su nepravilni i moraju da se uce napamet. bueno,bien/mefor-boljimalo,mal/peor-gorifo;en/menor-mladi;iefo/mayor-starijiNazad"Mucho," "Muy" i "!oco"Mucho (mnogo`) i poco (nekoliko`) mogu biti bilo koji pridevi i prilozi. Pridev odreduje imenicu, dok prilog obicno odreduje glagol, pridev, ili drugi prilog. Kada su oni pridevi, prethode imenici, i imaju cetiri oblika, prikazujuci rod i broj: mucho, mucha, muchos, muchas, itd. Npr., mucha (poca) cer;e:a, muchos (pocos) hombres, mucho (poco) dinero, muchas (pocas) amigas.Kada su mucho i poco prilozi, ne menjaju oblik. Oni se obicno nalazeiza glagola, i menjaju veoma mnogo` ili veoma malo`: Roberto trabafa mucho (poco). Muy je prilog. amenjuje veoma`: muy rapido, muy interestante, muy bien. Nikada ne koristite muy sa mucho. Da biste izrazili veoma veliku ili malu kolicinu necega, upotrebite muchisimo/a i poquisimo/a. NazadGlagol gustar bukvalno znaci biti prijatan, ali najcesce ima znacenje zeleti, dopadati se.Me gusta este hotel :naci Svida mi se ovaj hotel (bukvalno, Ovaj hotel mi je prijatan`). Da biste pricali o tome sta se nekom drugom dopada ili ne dopada, upotrebite prikladnu posrednu objekatsku zamenicu ispred glagola. Kome se nesto svida? me (meni)-nos (nama)te (tebi |nesluzbeno|)-os (vama |nesluzbeno|)le (njemu, njoj, Vama |sluzbeno|)-les (njemu, njoj, Vama |sluzbeno|)Kada opisujete sta se Vama dopada ili ne dopada, upotrebite posrednu objekatsku zamenicu meispred glagola. Obicno, gustar se koristi samo u dva nacina: gusta (a neku stvar kome se dopada ili ne dopada) ili gustan (a vise od jedne stavri koje se dopadaju ili ne dopadaju): Me gusta el restaurante; Me gustan los tacos. Da biste rekli da Vam se nesto ne svida, stavite no ispred posredne objekatske zamenice: No me gusta el hotel; No me gustan las enchiladas. Izbegavajte da koristite gustar da bi pricali o ljudima koji Vam se dopadaju, posto to ima seksualne konotacije u pojedinim regijama. Sta je prijatno? El hotel? Me gusta el hotel, Te gusta el hotel, e gusta el hotel, Nos gusta el hotel, Os gusta el hotel, es gusta el hotel. os tacos? Me gustan los tacos, Te gustan los tacos, e gustan los tacos, Nos gustan los tacos, Os gustan los tacos, es gustan los tacos. Upamtite da se glagolski oblik, gusta ili gustan, slaze u jednini i mnoziti sa gramatickim subjektom, stvari ili stvarima koje se nekome svidaju, ne sa osobama koje se nekom svidaju. Konacno, kada glagol stoji iza gustar, bice u inIinitivu: Me gusta comer tacos. Nekoliko drugih glagola u spanskom jeziku imaju iste osobine kao gustar. Kliknite ovde da vidite listu takvih glagola i slicne primere.NazadIagoIi sIicni gustar-uDa li ste zapamtili nacine u kojima se koristi? a nekoliko drugih uobicajenih glagola koristite isti nacin:doler (ue)-povreditiimportar-biti vazanencantar-mnogo se dopadatiInteresar-biti interesantanfaltar-biti bez necega(nemati nesto)molestar-dosadivati, uznemiravatifascinarto-Iasciniratiparecerto-izgledati, pojaviti se(stvoriti se)fastidiar-svadati sepreocupar-brinuti hacer falta-biti bez necega(nemati nesto)quedar-ostati, biti ostavljen( mi) me molestan los embotellamientos de trafico.( ti) te interesan estos libros?( usted) le fascinan las representaciones folkloricas.( Elena) le encanta el pescado.( nosotras) no nos queda mucho tiempo.( ;osotros) os preocupa la idea?( ustedes) les faltan 30,000 pesos.( ellas) les duele la cabe:a.Nazad"Hacer"Glagol hacer je nepravilan u sadasnjem vremenu.Morate da ga ucite napamet. ACER (nap7aviti, u7aditi)hago hacemoshaces haceishace hacenGlagol hacer se koristi da bismo postavili pitanja Que hace usted? (Sta radite?`), ali odgovor na ovo pitanje obicno sadrzi drugi glagol: eo un libro (itam knjigu`), itd. Odgovorite sa hacer samo kada pravite nesto: Hago un pastel (Pravim kolac`). Nazadnacenje gIagoIa HayHay je nepravilan oblik glagola haber. Prevodimo ga sa Nalazi se`, ili ima`, a upotrebljava se da se istakne postojanje ili prisustvo nekoga ili necega: Hay un restaurante bueno cerca de aqui.Blizu odavde se nalazi dobar restoran.Hay muchos taxis en la calle.Ima mnogo taksija u ulici.Hay cinco socios en la firma.U Iirmi se nalaze pet partnera.Hay die: empleados en la oficina.U kancelariji se nalazi deset sluzbenika.Kada zelimo njime da izrazimo proslost, glagolski oblik postaje habia (nepotpun) (ili ponekad hubo): Habia (Hubo) un restaurante bueno cerca de aqui.Blizu odavde se nalazio dobar restoran.Habia (Hubo) muchos taxis en la calle.Bilo je(nalazilo se) mnogo taksija u ulici.Habia (Hubo) cinco socios en la firma.U Iirmi je bilo pet partnera.Habia (Hubo) die: empleados en la oficina.U kancelariji se nalazilo deset sluzbenika.apamtite, hay, habia i hubo isticu prisustvo ili postojanje nekoga ili necega. Ako isticete odredeno mesto neke osobe ili necega, upotrebite oblik od estar: Roberto esta en casa.Roberto je u kuci.$il;ia y Elena estan en el mercado.Silvia i Elena su u prodavnici.a carta esta en la mesa.Pismo je na stolu.os libros estan en el suelo.Knjige su na podu.NazadNekoIiko izraza sa gIagoIom TenerJezicki izraz je izraz koji ne moze biti bukvalno preveden sa jednog jezika na drugi. Nekoliko jezickih izraza u spanskom jeziku sadrzi glagol tener, morate ih uciti napamet. tener.aos biti (u ovom slucaju imati)...godinatener hambre-biti gladantener sed-biti zedantener frio-biti hladantener calor-biti vruc(topao)tener prisa-biti u zurbi(zuriti)tener sueo-biti pospantener ra:on-biti u pravuno tener ra:on-ne biti u pravutener miedo (de)-plasiti setener ganas (de)-zeleti nesto (raditi nesto)tener que inIinitive-primoravati nekog da uradi nestoNazad"!edir" i "!reguntar"Oba glagola, pedir i preguntar znace pitati` ali oni nisu zamenjivi. Preguntar znaci pitati pitanje`: Roberto le pregunta donde esta la oficina(Roberto je pita gde je kancelarija`). Pedir znaci pitati za nesto,` i takode se koristi sa znacenjem naruciti` (u restoranu): Roberto le pide informacion (Roberto je pita za inIormaciju`). Roberto pide los tacos(Roberto narucuje taco`). Pedir je pomalo i nepravilan, i trebali biste da ga naucite napamet. !EDIR (pitati za, na7uciti)pidopedimospides pedispide pidenNazadNekoIiko uobicajenih povratnih gIagoIaacostarse (ue)-ici na spavanjee;antarse-ustajatifeitarse-brijati selamarse-zvati seaarse-kupati sePonerse-obuci se(odecu)despertarse (ie) probuditi se(ustati)Quitarse-skinuti se(odecu)di;ertirse (ie)-uzivati$entarse-sestidormirse (ue)-zaspatisentirse (ie)-osecatia;arse-umivati se;estirse (i)-obuci seNAPOMENA:Kod povratnih glagola inIinitiv se uvek zavrsava na-se. Kada konjugujete glagol, upamtite da napravite zamenicki oblikdopisujuci osobu kojs vrsi radnju: dormirse (ue) ~ me duermo, te duermes, se duerme, nos dormimos, os dormis, se duermen. (Upamtite da samoglasnici u zagradi (ue) (ie), itd. ukazuju da glagol ima stem promenu. Nazad$,-er i ConocerOba glagola saber i conocer znace znati`, ali se ne zamenjuju(ne koristi bilo koji). $aber je znati` inIormaciju (No se el numero de telefono; $abe usted donde esta el restaurante?), ili znati kako` uraditi nesto (No sabemos conducir). Conocer je znati` osobu (Cono:co a la $ra. Garcia; Conoces a mi hermana?), ili biti upoznat sa` mestom ili stvarima (No conocen la ciudad). Oba glagola su nepravilna i morate da ih ucite napamet $ABERsesabemossabes sabeissabe sabenCONOCERconozco conocemosconoces conoceisconoce conocenNazad"Ser" i "Estar"Spanci imaju dva glagola koji znace `biti`: ser i estar. Oba su nepravilna u sadasnjem vremenu, i njihove oblike morate da ucite napamet. $ER (biti)soysomoseres soisessonE$%AR (biti)estoy estamosestasestaisesta estanNAPOMENA:Obratite paznju da su skoro svi oblici glagola estar akcentovani. Nazad$er i estar imaju brojne upotrebe koje cete uciti kroz Vase spanske studije. $er moze biti upotrebljen sa dosta bezlicnih izraza, takav kao es importante, es interesante, es ridiculo. U dodavanju, nekoliko uobicajenih upotreba ser ukljucuje: -- identiIikovatu osobu ili stvar $oy el secretario de la seora Gar:a.-- izricanje vremena, dane u nedelji ili datum Hoy es domingo. Es el die: de mayo. $on las nue;e de la maana.-- izricanje nacionalnog porekla Nosotros somos de Mexico, pero ellos son de Uruguay.-- opisivanje karakterisike ili poteze osobe ili predmeta Maria es inteligente. Yo soy timido. El restaurante es grande, pero bueno.-- kazivanje sta neko radi ntonia es profesora y yo soy ingeniera.Nekoliko uobicajenih upot7eba glagola esta7 su:-- pri kazivanju lokacija osobe ili predmeta Estoy en el restaurante.-- da se opisu osecajne ili psihicke okolnostinekoga ili necega Octa;io y Juan estan ocupados. licia esta bien, pero yo estoy mal.Nazad&potrebe gIagoIa ,ceGlagol hace se koristi u nekoliko vremenskih izraza.To su jezicki izrazi i trebate ih uciti napamet. Que tiempo hace?Kakvo je vreme?Hace buen tiempo.Vreme je lepo.Hace mal tiempo.Vreme je lose.Hace frio.Hladno je.Hace calor.Toplo je(vruce).Hace ;iento.Vetrovito je.Hace sol.Suncano je.Hace fresco.Vreme je super.Kada upotrebljavamo vremenske izraze i glagol u sadasnjem vremenu, (desde) hace znaci izvesnu kolicinu vremena: (Desde) Hace un mes estoy en Mexico (Nisam bio u Meksiku mesec dana`). Kada upotrebljavamo sa proslim vremenom, znaci pre`: o conoci hace seis aos (Upoznao sam ga pre sest godina`). NazadSIaganje pridevaPridevi nacionalnosti i pridevi koji se zavrsavaju na-o imaju cetiri oblika da bi odrzavali rod (muski, zenski) i broj (jednina,mnozina). Pridev se mora slagati u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: el hombre mexicano, la mufer mexicana, los hombres mexicanos, las muferes mexicanas, un hotel bueno, una cer;e:a buena, unos hoteles buenos, unas cer;e:as buenas, itd. Pridevi koji se zavrsavaju na-e ili na suglasnik imaju samo dve Iorme, jedninu i mnozinu. Ovi pridevi ne odrzavaju normalno rod imenice: un hombre interesante, una mufer interesante, unos hombres interesantes, unas muferes interesantes, un precio especial, una comida especial, unos precios especiales, unas comidas especialesNazadMesto prideva u receniciPridevi koji opisuju kvalitete imenice(sta se nekome ili necemu dopada) obicno se nalaze iza imenice: un precio especial, un hotel bueno, una mufer inteligente, itd. Pridevi kolicine i demonstrativni(pokazni) pridevi prethode imenici: cinco habitaciones, muchos taxis, pocas personas, otro dia, este dia, esta noche. Ponekad cete primetiti da spanski spikeri menjaju neke od ovih pravila; ne primer, Mozda cete nekada cuti da spanski spiker stavlja opisne prideve ispred imenice: un nue;o chofer, un buen dia, unos excelentes hoteles. Ove izmene su za stilisticke svrhe i samo malo menjaju znacenje, stavljajuci vise znacenja na prideve nego obicno. Izuzetak ovome je pridev grande. Ispred imenice, grande postaje gran i znaci vazan` ili veliki.` NazadPredlog para se koristi da se izrazi sledece: za-Trabafo para ganar plata.namena, za koga je nesto-El libro es para ti.za (vreme)-Estudien esta leccion para maana.za, prema (mesto)-$alimos para capulco.Koriscenje necega-Es un hotel para turistas.za (uporedujuci sa drugima)Para mi, el espaol es facil.za (u sluzbi)Trabafo para la uni;ersidad.Nemojte da pomesate trece lice jednine glagola para sa predlogom para. Sadrzaj recenice bi trebao da Vam pokaze koji je deo govora i cije je znacenje najlogicnije. NekoIiko upotreba predIoga 547Por se koristi da se izjasni sledece: by, by means oI-por tren, por a;ion, por telefonothrough, along-por la playa o por el parqueduring, in (time period)-por la maana, por la tardebecause oI, due to-estoy ner;iosa por el examenIor, in exchange Ior-Te doy $20 por el libro.Ior the sake oI-o hago por la familia.Ior, in order to get-Joy por cafe.Ior (Ior a period oI time)-Estare aqui por dos horas.In idiomatic expressions: por DiosIor Havenova koristpor efemplo na primerpor eso-zbog togapor fa;or-molim Vaspor fin-konacnopor lo general-u opstepor lo menos-najmanjepor si acaso-samo u slucajupor primera/za prvog/ultima ;e:-poslednji putNazadNekoIiko korisnih predIogacerca de-blizu, krajlefos de-daleko,daleko odantes de-predespues de-posleencima de-na vrhudebafo de-ispoddelante de-ispredentre-izmedu durante-za vremea la i:quierda de-nemati pravo naa la derecha de-pravo nafrente a-oblogaen frente de-ispreddetras de-izaU spanskom jeziku, zamenice koje se nalaze posle predloga suiste kao licne zamenice, osim za prvo i drugo lice u jednini: mi, ti. Es para mi, es para ti, es para ella, es para ustedes, itd. Jedan izuzetak ovome je izraz izmedu tebe i mene,` entre tu y yo. Oblici conmigo (sa mnom`) i contigo (sa tobom`) su nepravilni i morate da ih ucite napametNazadNekoIiko gIagoIa koji zahtevaju predIoge1.Ispred sledecih glagola nalazi se predlog a. aprender a (uciti (nesto))ensear a (uciti (nekoga))ayudar a (pomoci (nekome))in;itar a (pozvati (nekoga))comen:ar a (poceti (nesto))ir a (ici (negde))empe:ar a (poceti (nesto));ol;er a (povratiti (nesto))2.Ispred sledecih glagola se nalazi predlog de. acabar de (zavrsiti)ol;idarse de (zaboraviti (nesto)))acordarse de (setiti se (necega))tener ganas de (dopadati se (nekome))defar de (prestati (nesto))tratar de (pokusati (nesto))3. Ispred glagola insistir (insistirati`) nalazi se predlog en, i zove sekonjuktivni u ispunjenom uslovu ako je tu promena subjekta. 4. Ispred glagola pensar (misliti`) mogu da se nadu en ili de, zavisno od znacenja: Pienso en ti(Mislim o tebi` |Ti si u mojoj masti`|). Que piensas de ella? (Sta mislite o njoj?` |Kakva je tvoja reakcija,` tvoje osecanje o njoj?`|) A!A%I%E: Predlozi se koriste samo kada je objekat iza glagola. Ako nije, tada se ne koriste predlozi: Me ayudas a limpiar las ;entanas? $i, te ayudo. NazadNesIuzbene Tu naredbePotvrdne tu naredbe imaju istu gradu kao trece lice jednine (el, ella,usted) sadasnjeg vremena: Habla (tu); Cierra (tu) la;entana, impia (tu) los dormitorios; Come (tu) las ;erduras; Trae (tu) los regalos; Corre (tu) en el parque. Negativne tu naredbe imaju istu gradu kao tu iz konjuktivne sadasnjosti: No hables (tu); No cierres (tu) la ;entana; No limpies (tu) los dormitorios; No comas (tu) los chocolates; No traigas (tu) los regalos; No corras (tu) en el parque. Kao sa usted (Vi) komandama, upravljacke, posredne i povratne zamenice se dodaju na potvrdne naredbe: traeme, explicame, defalo, le;antate, sientate, itd. Upravljacke, posredne i povratne zamenice prethode negativnoj tunaredbi: no me traigas, no me expliques, no lo defes, no te le;antes, no te sientes, itd. NazadNepraviIne Tu naredbePostoji samo nekoliko nepravilnih tu naredbi, i one su nepravilne samo u potvrdnom naredbnom obliku. Negativni naredbni oblici su isti kao sa tuiz konjuktivne sadasnjosti. deci7: di, no digashace7: haz, no hagasi7: ve, no vayaspone7: pon, no pongassali7: sal, no salgasse7: se, no seastene7: ten, no tengasveni7: ven, no vengasNazadKao u buducem vremenu, conditional se gradi dodavanjem nastavaka (-ia, -ias, -ia, -iamos, -iais, -ian) inIinitivu glagola. Nemojte da mesate conditionalne oblike-er i -irglagola sa imperIektom.avrsetci glagola su dodati stemu, a ne inIinitivu. ABAR:hablaria hablariamosHablarias hablariaisHablaria hablarianCOER:comeriacomeriamoscomeriascomeriaiscomeriacomerianVIVIR:viviriaviviriamosvivirias viviriaisviviria vivirianConditional se upotrebljava kada pricamo o stvarima koje bismo zeleli da se ostvare pri odredenim okolnostima (Un permanente le quedaria bien |Jedan permanentan bizeleo da lici na tebe), ili da postavimo uljudne molbe (Me gustaria [pedir] el pescado |Zelim (da narucim) ribu`|). NazadNekoIiko nepraviInih gIagoIa za conditionaIDECIR:diria diriamosdiriasdiriaisdiriadirianABER:habria habriamoshabriashabriaishabriahabrianACER:haria hariamoshariashariaisharia harian!ODER:podria podriamospodriaspodriaispodriapodrianQ&ERER:querria querriamosquerriasquerriaisquerria querrian$ABER:Sabria sabriamosSabriassabriaisSabria sabrian!ONER:pondria pondriamospondriaspondriaispondria pondrian$AIR:daldria saldriamossaldriassaldriaissaldria saldrian%ENER:tendria tendriamostendriastendriaistendria tendrianVENIR:vendria vendriamosvendriasvendriaisvendria vendrianNazad$luzbene na7edbeKada neposredno direktno adresirate osobi ili osobama koje biste zvali usted ili ustedes, dajte toj osobi sluzbene naredbe stavljajuci yo oblik u sadasnjosti menjajuci zavrsetak-ar glagola u-e za jedninu (usted) naredbe ili-en za mnozinu (ustedes) naredbi i menjajuci zavrsetak-er/-ir glagola u -a ili -an.!7avilni glagoli #buscar ~ busque, busquen*dejar ~ deje, dejenhablar ~ hable, hablenllamar ~ llame, llamen#/#comer ~ coma, comaninsistir ~ insista, insistanleer ~ lea, leanvivir ~ viva, vivanlagoli sa nepa7vilnim yo oblicimaconocer (conozco) ~ conozca, conozcandecir (digo) ~ diga, diganoir (oigo) ~ oiga, oiganponer (pongo) ~ ponga, pongansalir (salgo) ~ salga, salgantener (tengo) ~ tenga, tengantraer (traigo) ~ traiga, traiganvenir (vengo) ~ venga, vengan$tem-!7omena glagolaalmorzar (ue) ~ almuerce, almuercen*cerrar (ie) ~ cierre, cierrenempezar (ie) ~ empiece, empiecenjugar ( ue) ~ juegue, jueguen*pedir (i) ~ pida, pidanperder (ie) ~ pierda, pierdanservir (i) ~ sirva, sirvanvolver (ue) ~ vuelva, vuelvan`NA!OENA: Pravopisna promena je potrebna da biste ocuvali zvuk inIinitiva koji se zavrsava na-car, -gar, i -:ar: c ~ qu, g ~ gu, i : ~ c. Nekoliko glagola imaju nepravilne naredbne oblike i morate da ih ucite napamet: dar ~ de, denestar ~ este, estenir ~ vaya, vayansaber ~ sepa, sepanser ~ sea, seanNazadako govoriti o buducnosti?Postoji dosta nacina da biste pricali o buducnosti u spanskom jeziku. Najlakse je koristiti prilosku Irazu ukazajuci na buducnost (tao kao maana, mas tarde, luego, a la(s) vreme, i tako dalje) sa glagolom u sadasnjem vremenu: maana ;oy al aeropuerto (Sutra cu ici na aeredrom`); luego hablamos por telefono(razgovaracemo kasnije teleIonom`); a las cinco nos encontramos en la oficina de correos (srescemo se kod poste u pet sati`). Drugi nacin da pricate o buducnosti je sa buducim vremenom. Buduce vreme se gradi dodavanjem nastavaka-e, -as, -a, -emos, -eis, -an na inIinitiv glagola. Proucite sledece primere. ABAR (govo7iti)hablare hablaremoshablarashablareishablara hablaranCOER (jesti)comere comeremoscomerascomereiscomera comeranVIVIR (ziveti)vivire viviremosvivirasvivireisvivira viviranNeki glagoli imaju nepravilne oblike za buduce vreme. Kliknite ovde da vidite ove glagole. Drugi veoma prosti nacin da pricate o budcunosti je koriscenje glagola ir u konjuktovanom obliku u sadasnjem vremenu, posle koga sledi predlog a i inIinitiva: ;oy a comer (Idem da jedem`; Jescu`); ;as a comer, ;a a comer, ;amos a comer, ;ais a comer, ;an a comer, itd. Ovim nacinom se obicno govori u spanskom jeziku. NazadNekoIiko nepraviInih gIagoIa za buduce vremeDECIR:dire, diras, dira, diremos, direis, diran ABER:habre, habras, habra, habremos, habreis, habran ACER:hare, haras, hara, haremos, hareis, haran !ODER:podre, podras, podra, podremos, podreis, podran Q&ERER:querre, querras, querra, querremos, querreis, querran $ABER:sabre, sabras, sabra, sabremos, sabreis, sabran !ONER:pondre, pondras, pondra, pondremos, pondreis, pondran $AIR:saldre, saldras, saldra, saldremos, saldreis, saldran %ENER:tendre, tendras, tendra, tendremos, tendreis, tendran VENIR:vendre, vendras, vendra, vendremos, vendreis, vendran Nepravilni glagoli za buduce vreme imaju istu gradu kao nepravilni glagoli za conditional, ali se koriste sa nastavcima za buduce vreme-e, -as, -a, -emos, -eis, -an. NazadNekoliko p7avilnih glagola sa zav7setkom na-ar su:bailar (igrati`), buscar (traziti`), cambiar (menjati,` promeniti`), comprar (kupiti`), desear (zeleti`), estudiar (uciti`), hablar (govoriti`), llegar (doputovati (stici)`), necesitar (trebati`), pagar (platiti`), preguntar (pitati`), regresar (vratiti`), tomar (uzeti,` piti`), trabafar(raditi`). Nekoliko p7avilnih glagola sa zav7setkom na-er su:aprender (uciti`), beber (piti`), comer (jesti`), comprender (razumeti`), creer (misliti`), leer (citati`). Nekoliko p7avilnih glagola sa zav7setkom na-r su:abrir (otvoriti`), asistir (pomagati`), escribir (pisati`), insistir(insistirati`), recibir (primiti`), ;i;ir (ziveti`). Nazad!articip(prosIost)Particip se gradi dodavanjem nastavka-ado pravilnim glagolima koji se zavrsavaju na-ar i -ido parvilnim glagolima koji se zavrsavaju na-er ili-ir.Tada se stari(ar, er, or, ir) zavrsetak gubi i zamenjuje novim nastavcima: hablar ~ hablado; poder ~ podido; ;i;ir ~ ;i;ido, itd. Particip se cesto koristi kao pridev (ponekad sa glagolom estar). Tada, ima cetiri oblika, odrzavajuci rod i broj imenice koju opisuje: El precio esta confirmado.Ulaz je potvrden.os fondos estan confirmados.Novcana sredstva su potvrdena.as reser;aciones estan confirmadas.Rezervacije su potvrdene.Particip se takode koristi sa glagolom ser da bi se konstruisala pasivna recenica: a comida fue preparada. (Hrana je pripremjena`). Particip odrzava rod i broj imenice koju opisuje.NazadSledeci glagoli imaju nepravilan particip i morate ih uciti napametAbrir-abiertoDecir-dichoCubrir-cubiertoDescubrir-descubiertoEscribir-escritoHacer-hechoMorir-muertoPoner-puestoResolver-resueltoRomper-rotoVer-vistoVolver-vueltoAkcenat se ubacuje u particip-er i -ir glagola sa stem zavrsecima u samoglasniku: caer ~ caido, creer ~ creido, leer ~ leido, oir ~ oido, traer~ traido, itd. NazadU spanskom jeziku svi inIinitivni oblici glagola zavrsavaju na -ar, -er,ili -ir. Stem je inIinitini oblik bez -ar, -er, or -ir na kraju. Svi pravilni glagoli su konjuktovani u sadasnjem vremenu dodavajuci sledece nastavke stem glagola: -AR lagoliyo-otu-asel, ella, Ud.-anosotros/as-amosvosotros/as-aisellos, ellas, Uds.-an-ER lagoliyo-otu-esel, ella, Ud.-enosotros/as-emosvosotros/as-eisellos, ellas, Uds.-en-IR lagoliYo-oTu-esel, ella, Ud-enosotros/as-imosvosotros/as-isellos, ellas, Uds. -en!RIERI KON1&ACI1AABAR (OVORI%I)stem: habl-hablo hablas habla hablamos hablais hablan COER (1E$%I)stem: com-como comes come comemos comeis comen VIVIR (ZIVE%I)stem: ;i;-vivo vives vive vivimos vivis viven NazadNekoIiko nepraviInih gIagoIa u sadasnjem vremenuNeki glagoli nisu po obrazcu koje ste ucili za pravilne glagole za sadasnjost, i morate da ih ucite napamet. Na primer,yo(za prvo lice jednine)salir, tener, i ;enir su nepravilni: salgo, tengo, i ;engo. U dodavanju, za druge oblike glagola tener i ;enirkao kod preferir i querer, kada je stem samoglasnik-e- naglasen, postaje ie : tienes, ;ienes, prefieres, quieres, itd. U slicnim slucajevima, stem samoglasnik -o- u poder postaje ue kada je naglasen: puedes. U spanskim recnicima, ove promene su napisane pored inIinitiva glagola: preferir (ie); poder (ue), itd. %ENER (imati)tengo tenemostienesteneistienetienenQ&ERER (zeleti)quiero queremosquieresquereisquiere quieren!ODER (biti u mogucnosti)puedo podemospuedespodeispuede puedenVENIR (doci)vengo venimosvienesvenisviene vienen!REFERIR (p7etpostaviti)preIiero preIerimospreIierespreIerispreIiere preIieren$AIR (napustiti)salgo salimossales salissalesalenNazados nepraviInih gIagoIa u sadasnjem vremenuOvi glagoli se obicno koriste u spanskom jeziku i, posto im se drugacije gradi sadasnje vreme od pravilnih glagola, morate ih uciti napametIR (ici)voy vamosvas vaisvavan!ONER (staviti)pongo ponemospones poneisponeponenDAR (dati)doy damosdas daisdadanDECIR (kazati, 7eci)digo decimosdicesdecisdice dicen%RAER (doneti)traigo traemostraestraeistraetraenOIR (cuti)oigo oimosoyes oisoyeoyenNazad!erfekatSadasnje svrseno vreme se gradi koristeci konjuktovani oblik nepravilnog glagola haber sa past participle. he comido hemos comidohas comidohabeis comidoha comido han comidoThe past participle ne menja oblik kada se koristi u perIektu. Na primer, Ella ha comido, nosotros hemos comido, ustedes han comido, itd.Sadasnje svrseno vreme se koristi da ukaze na proslo vreme. U potvrdnom obliku, ukazuje na radnju koja vec ima mesto (Elena ha llegado |Elena je stigla`|); u odricnom, ukazuje na nesto sto se jos nije dogodilo (No ha llegado |Jos nije stigla`|). NazadPrezent progresiv se gradi koristescenjem konjuktovanog oblika glagola estar i gerundiva. Gerundivi su sacinjeni za glagole koji se zavrsavaju na -ar dodavanjem-ando stemu; za glagole koji se zavrsavaju na-er ili -ir, dodavanjem -iendo stemu: hablando, bailando, trabafando, comiendo, ;i;iendo, diciendo, itd. Kada se nenaglaseno-i- nalazi izmedu dva samoglasnika, postaje-y-: leer ~ leyendo; creer ~ creyendo, itd. Proucite ove primere: Roberto esta trabafando; Thomas esta comiendo, Ellos estan hablando; Nosotros estamos preguntando; Tu estas ;i;iendo en un hotel... itd.Ponekad cete naci ovu gradu koriscenu u dijalogu i podesavanjima, ali trebalo bi da zapamtite da prezent progresiv nije uobicajen u spanskom jeziku.(trabafo, estudio, itd.) Vise se koristi da ukaze postupak u progresu. NazadPreterit je proslo vreme u spanskom jeziku. Koristi se za kazivanje necega sto se AVRSILO u proslosti.Nastavci za preterit su dodati na stem inIinitiva(habl-, com-,;i;). Upamtite da-er i -ir glagoli imaju iste nastavke u preteritu. -a7 glagoliABARhable hablamoshablaste hablasteishablo hablaron-e7 glagoliCOERcomicomimoscomiste comisteiscomiocomieron-i7 glagoliVIVIRvivi vivimosvivistevivisteisvivio vivieronNAPOMENA: Jer nema akcenat u preteritu: ;i, ;iste, ;io, ;imos, ;isteis, ;ieron. NazadNekoIiko nepraviInih gIagoIa u preterituPostoje dosta glagola koji su nepravilni u preteritu.Njih morate da ucite napamet. DAR:di, diste, dio, dimos, disteis, dieron IR:Iui, Iuiste, Iue, Iuimos, Iuisteis, Iueron $ER:Iui, Iuiste, Iue, Iuimos, Iuisteis, Iueron Preostali nepravilni glagoli imaju zavrsetke-e, -iste, -o, -imos, -isteis, -ieron. Upamtite da ti nastavci nisu akcentovani. O ovim glagolima mozete uciti u nepravilnom preteritu stema i upotrebiti odgovarajuce nastavke.NAPOMENA: Trece lice jednine glagola hacer ima pravopisnu promenu c ~ :: hi:o. Takode, trece lice mnozine glagola decir i traer nema-i- na kraju: diferon, traferon. hacer ~ hic-estar ~ estuv-tener ~ tuv-poder ~ pud-poner ~ pus-querer ~ quis-saber ~ sup-venir ~ vin-decir ~ dij-traer ~ traj-NazadGlagoli koji imaju stem promene u sadasnjem vremenu nemaju iste promene u preteritu. Glagoli koji se zavrsavaju na-ar ili -er nemaju stem promenu u preteritu: pensar (ie) ~ pense, pensaste, penso, pensamos, itd.; ;ol;er (ie) ~ ;ol;i, ;ol;iste, ;ol;io, ;ol;imos, itd. Glagoli koji se zavrsavaju na-ir imaju stem promenu u preteritu, ali samo u trecem licu jednine i mnozine. Ova promena nije uvek ista kao za sadasnje vreme. U recnicima, stem promene za preterit se nalaze u zagradama dalje sledi inIormacija o stem promeni u sadasnjem vremenu. DORIR (ue,u)dormi, dormiste, durmio, dormimos, dormisteis, durmieron !EDIR (i,i)pedi, pediste, pidio, pedimos, pedisteis, pidieron Glagoli koji se zavrsavaju na-car, -gar, i-:ar imaju pravopisnu promenu u prvom licu jednine glagola, gde c ~ qu, g ~ gu, i : ~ c. Setite se da se slicna pravopisna promena javlja za ove glagole u sluzbenim naredbama i sadasnjem konjunktivu. buscar ~ busquepagar ~ pagueempezar ~ empeceGlagoli koji se zavrsavaju na dva nenaglasena samoglasnika imaju pravopisnu promenu u trecem licu jednine i mnozine: creer ~ creyo, creyeronleer ~ leyo, leyeroncaer ~ cayo, cayeronNazadStem-!romena gIagoIa: Sadasnje vremeNeke od glagola koje sam pre naveo(preterit:pravopis) kao pravilne su zapravo stem-promenljivi glagoli . To znaci da je tu mala pravopisna izmena u stemu glagola. Ponekad se u glagolima menjaju sledeci navedeni delovi: e > e!EN$AR (misliti)pienso pensamospiensaspensaispiensa piensano ili u > ueVOVER ((po)v7atiti)vuelvo volvemosvuelvesvolveisvuelve vuelvene >(r glagol samo)!EDIR (pitati)pido pedimospidespedispide pidenUpamtite da nosotros i ;osotros oblici glagola nemaju stem promene, a u drugim licima imaju. 'ise Stem-promenIjivih gIagoIae > ecerrar (zatvoriti)empezar(poceti)pensar(misliti)perder( izgubiti)preIerir(vise voleti)querer(zeleti)o ili u > uealmorzar(rucati)dormir(spavati)jugar(igrati (igre))poder(biti u mogucnosti)volver((po)vratiti)e > pedir(pitati)servir(servirati)NazadStvaranje !resent Subjunctive praviInih gIagoIaDa biste sacinili sadasnji konjunktiv vecine glagola, dodajte licne nastavke za sadasnji konjunktiv na yo oblik present oduzmite zavrsetak-o. a konjunktiv, -ar glagoli imaju zavrsetke-e, -es, -e, -emos, -eis, -en, i -er / -ir glagoli imaju nastavke-a, -as, -a, -amos, -ais, -an. (apamtite da trece lice |el/ella/usted i ellos/ellas/ustedes| pravilnih glagola u konjunktivu imaju istu gradu koja se koristi u sluzbenima naredbama.) ar glagoliABARhable hablemoshableshableishable hablener glagoliCOERcoma comamoscomascomaiscoma comanr glagoliVIVIRviva vivamosvivasvivaisviva vivanSamo za sluzbene naredbe,posto je oblik sadasnjeg konjunktiva uzet od yo oblika prezenta, stm-promenjivi glagoli i glagoli koji su nepravilni u yoobliku imaju istu nepravilnost sadasnjem konjunktivu. Pri dodavanju, glagoli koji se zavrsavaju na-car, -gar, i-:ar imaju iste pravopisne promene koje ste ucili za sluzbene: c ~ qu, g ~ gu, i : ~ c. (Pogledajte listu nepravilnih glagola i stem-promenjivih glagola za sluzbene naredbe ako trebate to da ponovite.) Glagoli koji su nepravilni za sluzbene naredbe su takode nepravilni za sadasnji konjunktiv.NepraviIni gIagoIi za sadasnji konjunktivOvi glagoli su nepravilni u sadasnjem konjunktivu i morate da ih ucite napamet: DARde demosdesdeisde denE$%AReste estemosestesesteiseste estenABERhaya hayamoshayashayaishaya hayan$ABERsepa sepamossepassepaissepa sepanIRvaya vayamosvayasvayaisvaya vayanNazadonjunktiv posIe bezIicnih izrazaPosle bezlicnih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), zelje, naredbe, pretpostavljanje,molbu, potrebu, misljenje,itd., konjunktiv se koristi u zavisnom uslovu, posle reci que: Es importante que usted hable con la directora.Vazno je da govoris sa direktorom.Es necesario que Elena tome un taxi.Potrebno je da Elena uzme taksi.Es terrible que no sepas hablar espaol'Odvratno je da ne znate da govorite spanski.Es posible que sea el efecto de la comida.Moguce je da je to eIekat hrane.No es preciso que usted tome medicina especial.Nije potrebno da uzimate specijalne lekove.Ponekad, ako izraz ne odrzava zelju speciIicne osobe da uradi nesto, ali umesto izjave da bi ljudi obicno trebali da urade nesto, onda se uzima inIinitiv (-ar, -er, -ir ), a ne konjunktiv. Es necesario e;itar el alcohol.Potrebno je da izbegavate alkohol.Es preferible ir en autobus.Pozeljno je da idemo autobusom.Es posible comprar comida aqui.Mozda(moguce je da) cemo ovde kupiti hranu.Nazadonjunktiv u priIoskim odredbamaAko se radnja nije jos dogodila, spanski spikeri ce upotrebiti konjunktiv posle odredenih priloskih odredbi kao: tan pronto como (brzo (uskoro) kao`), cuando (kada`), despues de que (posle`), en cuanto (uskoro kao`), hasta que (dok`), i mientras (u to vreme,` dokle`). Podemos hablar del tema cuando usted llegue.(jos nije stigao)Puedo quedarme en un hotel mientras este en Mexico.(vec sam dugo u MeksikuIor however long I am in Mexicojos nisam otisao)Elena ;iene tan pronto como yo encuentre un apartamento.(Jos nisam nasao stan)Ako je radnji vec dato mesto i ne sumnjamo oko njenog ishoda, konjunktiv se ne upotrebljava: Cuando estu;e en capulco, fui a la playa(Bio sam u Akapulku u proslosti). NazadNekoIiko stem promena i pravopisnih promena u sadasnjem konjunktivuU sadasnjem konjunktivu, -ar i -er stem-promenljivi glagoli imaju istu gradu stem promena kao u sadasnjosti, samo su nastavci drugaciji. !EN$AR VOVER(e) (ue)piense vuelvapienses vuelvaspiense vuelvapensemos volvamospenseis volvaispiensen vuelvanDORIR !REFERIR(ue, u) (e,)duermapreIieraduermaspreIierasduermapreIieradurmamos preIiramosdurmais preIiraisduermanpreIieran-Ir stem-promenjivi glagoli imaju malo drugaciju gradu u konjunktivu nego u sadasnjem vremenu. Prisetite se da su ovo isti glagoli koji imaju razlicitustem promenu u preteritu, u trecem licu jednine.Ista stem promena videna u preteritu je videna u konjunktivu u nosotros/as i ;osotros/as oblicima.Glagoli koji se zavrsavaju na-car, -gar, i -:ar imaju pravopisnu promenu u svim oblicima sadasnjeg konjunktiva, gde c ~ qu, g~ gu, i : ~ c: B&$CAR!AARbusque paguebusques paguesbusque paguebusquemospaguemosbusqueispagueisbusquen paguenE!EARempieceempiecesempieceempecemosempeceisempiecenNazadonjunktiv posIe gIagoIa voIjeJedna od najuobicajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje, kao sto su querer (zeleti(hteti)`), desear (zelei`), insistir en(insistirati`), mandar (naruciti`), preferir (vise voleti`), prohibir (spreciti(zabraniti)`), recomendar (to predloziti`), decir (reci` nekome nesto), pedir (pitati` nekoga da uradi nesto), i permitir (dozvoliti). apamtite da u ovakvim primerima upotreba konjunktiva sa glagolima volje u dijalozima, jedna osoba govori drugoj sta zeli da uradi. Tu mora biti promena subjekta da bi se upotrebio konjunktiv: jedan subjekat zelida utice da drugi subjekat uradi nesto. Thomas quiere que la operadora llame...; Thomas quiere que la secretaria le indique...; Thomas quiere que el camarero le traiga..., itd. Konjunktiv se koristi posle zdruzenosti que u ispunjenoj odredbi recenice. Ako tu nema promene subjekta, konjunktiv se ne upotrebljava: Thomas quiere comer; Thomas quiere llamar; Thomas quiere encontrar..., itd. Nazadonjunktiv gIagoIa osecanjaKonjunktiv se koristi posle odredenih izraza osecanja, kada spiker pokazuje osecanje o postupcima druge osobe, kao na primer Me alegro de que estes aqui (Drago mi je sto si ovde`). Konjunktiv se takode upotrebljava posle bezlicnih izraza osecanja, kao Es una lastima que no puedas acompaarnos (Steta je sto ne mozete da podete sa nama`). Trebali biste da prepoznate ove izraze kao nesto sto zahteva upotrebu konjunktiva u ispunjenom uslovu, posle reci que: alegrarse (biti drago`), esperar (nadati se`), sentir (sazaljevati`), temer (plasiti se`), asombrarse (biti iznenaden`), sorprenderse (iznenaditi`), enfadarse(biti ljut`), enofarse (biti ljut`), es una lastima (steta je`), es triste(tuzno je`), es escandaloso (skandalozno je`), es terrible (odvratno je`), itd. Nazadonjunktiv u izrazima sumnjeKonjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar(sumnjati`), no creer (ne verovati`), no estar seguro/a (biti nesiguran`), no es ;erdad (nije istina`), es dudoso (sumnjivo je`), no es cierto (nije tacno`), itd. Konjunktiv se koristi posle reci queu ispunjenom uslovu recenice: Dudo que pueda llegar antes de las nue;e; No creo que el ;iafe sea largo; Es dudoso que la casa este amueblada; No es cierto que tengan pescado en el mercado. Ako nema sumnje ili neizvesnosti u spikerovoj misli, tada se upotrebljava prezent(indikativ): Es cierto que mis padres ;ienen para Na;idad, No hay duda de que sus nietos quieren ;erlos; Creo que ;an a estar aqui dos semanas. NA!OENA: Creo que i no dudo que su izrazi neizvesnosti, prema tome zahtevaju indikativ u ispunjenom uslovu. No creo que i dudo que su izrazi sumnje koji traze konjunktiv u ispunjenom uslovu. Nazad!reterite i imperfekatPreterit se koristi da se izrazi zavrsena radnja u prolosti. Izvesne reci kao sto su ayer (juce`), anoche (sinoc`), el ao pasado (prosle godine`), i la semana pasada (prosle nedelje`), su povezane sa preteritom, posto obicno pripadaju odredenom dogadaju koji se zavrsio. ImperIekat se koristi da se izraze radnje koje su bile uobicajene ili su se desile u proslosti. Nema preporuka da li su ili nisu ove stvari ikada bile zavrsene, ili da li se one nastavljaju u sadasnjem vremenu. Izrazi kao siempre (uvek`), frecuentemente (ucestalo`), i todos los dias(svakodnevno`), su cesto povezani sa imperIektom. Razlika izmedu preterita i imperIekta je cesto veoma mala, i cak nacionalni(spanski) spikeri se ponekad ne slazu oko toga koji oblik je tacan. Trebali biste da dobro proucite primere i pokusate da razumete i podrzite nacionalne spikere. NazadMozda ste vec ucili jedno proslo vreme u spanskom jeziku, preterit, koji se koristi da pricamo o radnjama ili dogadajima koje su se dogodili. ImperIekat je drugo proslo vreme u spanskom jeziku. Upotrebljavamo ga da pricamo o radnjama ili dogadajima koji su bili u toku u proslosti, stvarima koje su bile uobicajene, ili koje su se desile pre dugo vremena. Takode se koristi i da se opise aktuelni um, psihicki, ili osecajne okolnosti u proslosti, ikaze vreme u proslosti. ar glagoli er glagoli r glagoliABAR COERVIVIRhablaba comiaviviahablabas comias viviashablaba comia viviahablabamos comiamos viviamoshablabais comiais viviaishablabancomianvivianSamo tri glagola su nepravilna u imperIektu . IR $ER VERiba eraveiaibas eras veiasiba era veiaibamoseramos veiamosibaiserais veiaisiban eranveianU imperIectu ne postoje stem-promene. Glagoli koji su stem-promenjivi u prezentu(sadasnjem premenu) ili preterutu(proslom) su konjuktovani kao pravilni glagoli u imperIectu: ;ol;ia, fugaba, pensaba, perdia, itd. NazadSIuzbeno i nesIuzbeno ti i 'iSpanci imaju dva oblikati,` sluzbeni (usted |Ud.| ustedes |Uds.|) i nesluzbeno (tu, ;osotros). Obicno, ako dobro poznajete osobu da bi je zvali po imenu, upotrebite tu. Ako govorite sa osobom sa Gospodine ili Gospodo sa prezimenom upotrebite usted.Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite, bolje je da pocnete sa usted. Domaci(spanski) spiker vise savetuje da koristite tu jer je prikladnije. U spanskom jeziku, napravljena je razlika izmedu mnozinskog oblika ustedes (sluzbeno) i ;osotros/;osotras (nesluzbeno). U spanskoj (latino) Americi, ipak, ustedes se koristi u obe sluzbene i nesluzbene situacije. Koristite mnozinu kada govorite sa vise osoba. Nazad!okazni pridevi i zameniceovaj, ova ovi, oveesteestosestaestataj ta ti teese esosesa esasOvaj, ova (po7ed) ovi (po7ed) ese esosesa esasOvaj ova (tamo) ovi(tamo)quel aquellosquellaaquellasKada upotrebljavamo prideve, pokazni prethode imenici, i moraju da se slazu u rodu i broju sa imenicom koju opisuju: este hotel, esa comida, aquellos hombres, itd. Kada upotrebljavamo zamenice (ovaj,` ,`ova ovo,` ovi,` itd.), pokazne imaju akcenat: este libro y ese (ova knjiga i ovo`); esta puerta y esa (ova vrata i ta`), itd. Razlika izmedu ese i aquel je veoma mala. NazadPosredni objekti recenice obicno odgovaraju na pitanje kome?` ili za koga?`: Roberto me da un regalo (Roberto daj mi poklon`), Yo te compro este libro (Kupicu ti ovu knjigu). Da biste zamenili posredni deo imenice sa zamenicom, morate izabrati pravilni oblik koji odgovara imenici: Jedniname-menito mete-tebito nesluzbenole-tebi, sluzbeno(Vama)le-njemu, njojmnozinanos-namaos-vama, nesluzbenoles-vama sluzbenoles-njimaPonekad spanski spikeri ipotrebljavaju oba neposrednu i posrednu objekatsku zamenicu kada ukazuju na musku osobu. Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite (le ili lo) kada pricate o coveku, mozete skoro uvek da upotrebite le. NazadMesto objekatskih zamenicaKao sto ste videli, i posredne i neposredne objekatske zamenice prethode konjuktovanom glagolu: Thomas le pide el numero; hora mismo le doy el regalo; Roberto me recibe y me hace pasar; Yo te indico donde esta la oficina; No lo conocemos. Ovi zamenicki oblici takode mogu biti uz inIinitiv: Puede decirme donde estan los servicios?; Podemos hacerle un precio especial; Vas a llamarme? Oni takode mogu biti dodati na gerundive: Estoy comprandoles los libros; Estamos buscandolo. Sa potvrdnim naredbama, zamenice su takode dodate na kraj glagola: (as maletas?) Pongalas aqui; Defelo; Digale lo que le pasa; Traigame una cer;e:a. Sa negativnim naredbama, zamenica prethodi glagolu: No las ponga alli; No me diga. NazadNeposredan objekat recenice odgovara na pitanje sta?` ili koga?`: Sta zelis da vidis?` (Grad.`) Koga zelis da vidis sa terase?` (Moju zenu.`) Da biste zamenili neposrednu objekatsku imenicu sa zamenicom, morate izabrati pravilnu neposrednu objekatsku zamenicu, koja odrzava rod i broj imenice koju zamenjuje: me (mene)nos (nas)te (tebe, nesluzbeno)os (vas, nesluzbeno)lo, la (Vas, sluzbeno)los, las (vas (mn.), sluzbeno)lo, la (njega, nju) los, las (njih)Upamtite da neposredne objekatske zamenice, kao posredne objekatske zamenice, prethode konjunktovanom glagolu: ( mi?) $i, ellos me conocen. ( Elena?) Yo no la cono:co. (El dinero?) o tengo aqui. (as maletas?) No las ;eo. amenica moze biti dodata na inIinitiv: o ;oy a ;er or Joy a ;erlo. Te quiero ayudar ili Quiero ayudarte. NazadKada se posredne i neposredne objekatske zamenice pojave u recenici, posredna objekatska zamenica prethodi neposrednoj objekatskoj zamenici: Me lo dice; Te la mando ahora. Kada su obe posredne i neposredne objekatske zamenice u trecem licu, posredna objekatska zamenica mora biti zamenjena sa se: le/les & lo/la/los/las - se lo/se la/se los/se lase das los libros a $il;ia?Da li su ovo knjige za Silviju? $i, se los doy.Da, za nju su. es compras los fuguetes?Da li za njih kupujes igracke? $i, se los compro.Da, za njih ih kupujem. Me trae un cafe?Da li hocete(mozete) da mi donesete kaIu? $i, se lo traigo ahora.Da, donecu Vam|sluzbeno| sada. apamtite da kada su objekatske zamenice dodate na potvrdne naredbe, gerundive, ili inIinitive, mozda cete trebati da ostavite akcenat reci: uscalo; Estoy buscandolo; Traigamelo; Joy a traerselo; ali Joy a traerlo. NazadMnozina povratnih zamenica (nos, os, se) moze da se upotrebi da se izraze zajednicki ili uzajamni postupci. Roberto y Thomas se saludan (Oni se (dobro) slazu`). Elena y Thomas se escriben (Oni se dopisuju`). Ustedes se quieren mucho (Vi se puno volite`). Ustedes se conocen, ;erdad? (Vi se poznajete, zar ne?`). Josotros os ;eis con frecuencia (esto se vidate`). Nosotros nos conocemos hace aos (Poznajemo se dosta godina`). Nazad!ovratni gIagoIi i povratne zameniceNekoliko glagola u spanskom jeziku su povratni, i uvek se upotrebljavaju sa povratnom zamenicom. amenice prikazuju subjekat (osoba koja vrsi radnju), i prethode konjuktovanom glagolu. ARCAR$E(yo) me marcho (nostros/as) nos marchamos(tu) te marchas(vosotros/as) os marchais(Ud., el, ella) se marcha(Uds., ellos, ellas) se marchanPravila o mestu povratnih zamenica su ista kao kod posrednih objekatskih zamenicaNazadLicne zamenice koje ukazuju ko vrsi radnju obicno prethode glagolima. Oblici licnih zamenica su: 1ednina(ja) yo|ti (nesluzbeno)| tu|ti (Vi) (sluzbeno)| usted(on) el(ona) ellanozina(mi) nosotros, nosotras|vi (nesluzbeno)| vosotros, vosotras|vi (sluzbeno)| ustedes(oni) ellos(one) ellasNosotros i ;osotros imaju oblike za zenski rod (nosotras, ;osotras) kada ukazuju na grupu sacinjenu od zena. Ako grupa ima i muskarce i zene, upotrebljava se muski oblik. Takode, ellosukazuje na grupu muskaraca i zena, dok ellas na grupu samo od zena. &potreba Iicnih zamenicaPosto vecina glagolskih zavrsetaka u spanskom jeziku pokazuje ko vrsi radnju, u vecini slucajeva nije potrebno da upotrebite licnu zamenicu: Trabafo en esta compaia (zavrsetak glagola-oukazuje da je subjekat receniceJa`). Samo kada postoji mogucnost zabune, ili spiker zeli da naglasi ko vrsi radnju, upotrebljava se licna zamenica: Ella es espaola, pero el es norteamericano(glagol es ima lice on` i ona`); Yo quiero comer ahora (yo se koristi samo za naglasavanje, ali nije potrebno). NazadRec lo moze biti neposredna objekatska zamenica (njega,` tebe`),ali moze takode biti i neodredeni clan da opise apstraktnu ideju.o mas importante es que ustedes lleguen a tiempo (Najvaznija stvar je da ste stigli na vreme`). o malo es que Thomas no puede encontrar una casa amueblada (Losa stvar je da Tomas ne moze da pronade prodavnicu`). o se moze upotrebiti da opise celu situaciju: defelo (zaboravio sam celu stvar`). No lo comprendo (Nista ne razumem`). NazadVerovatno ste videli da se $e upotrebljava kao povratna zamenica ali je takode ima i u drugim upotrebama: l. Kao bezlicni subjekat ti,` jedan(neko),` ljudi`: $e come bien en este restaurante (Jedan (neko) dobro jede u ovom restoranu`); Como se dice danas en espaol? (Kako se (neko) kaze danas na spanskom?`); Nunca se sabe (Nikad se(neko) ne zna`). apamtite da je ovoj konstrukcijiglagol uvek u trecem licu jednine. 2. U pasivnoj gradi: qui se habla espaol (Ovde se govori spanski(ovde je spanski jezik govoren)`); $e ;enden libros (knjige su prodate`). apamtite da u ovim konstrukcijama glagol moze biti u trecem licu jednine ili mnozine, zavisno na koju stvar ukazujete (gramaticki subjekat)Pripazite da sluzbene naredbe od dar, de, gube akcenat kada se doda zamenica u jednini za potvrdne naredbe: Deme el libro (Dajte mi knjigu`). NazadDusan DzamicEmail:dule28ptt.yuNazad