graficka sredstva turisticke propagande

21
САДРЖАЈ УВОД 3 1. Фотографија 4 2. Проспект.................................................. 6 3. Плакат 7 4. Туристичке публикације 9 5. Комбинована графичка средства 11 ЗАКЉУЧАК 16 Литература.................................................. 17

Upload: veljko-golubovic

Post on 27-Nov-2014

325 views

Category:

Documents


9 download

TRANSCRIPT

Page 1: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

САДРЖАЈ

УВОД 3

1. Фотографија 4

2. Проспект................................................................................................................................6

3. Плакат 7

4. Туристичке публикације 9

5. Комбинована графичка средства 11

ЗАКЉУЧАК 16

Литература............................................................................................................................17

Page 2: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

УВОД

Графичка средства су једна од најраспрострањенијих средстава. Она су у основи

начин директног пропагирања и врло су флексибилна (по обиму и величини, по

времену, месту и садржају) у односу на друга, посебно медијска средства пропаганде.

Она пружају могућност значајне креативности у пропагандним порукама, не носе са

собом високе фиксне трошкове, али траже заиста врхунски технички квалитет израде.

Добијају се на бази примене графичке технике. Ова средства се у суштини користе

самостално без посредовања штампе, радија и телевизије као најважнијих масовних

медија. Код примене огласне технике постоји таква ситуација да се за израду огласа

или рекламног чланка користи такође графичка техника, али то није довољан разлог да

се ова средства сврстају у групу графичких средстава, с обзиром на то да је за пренос

пропагандне поруке у овом случају потребан посредник, тј. медиј. Спадају у групу

визуелних средстава пропаганде, односно садрже поруку која делује кроз текст и слику.

У најважнија графичка средства туристичке пропаганде спадају:

фотографија,

проспект,

плакат,

туристичке публикације (туристички часописи, ревије и новине и писани

туристички водичи),

комбинована графичка средства (брошуре, поштанске марке, разгледнице, фото

албуми, фото монографије).

2

Page 3: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

1. ФОТОГРАФИЈА

Фотографија припада групи визуелних уметности, као сликарство, вајарство,

графика, архитектура и филм. Она је одређен уметнички израз који има своја изражајна

средства и која се оцењује исто као и ликовна дела слике и графике. Од механичке

„безличне слике“ која је само „одраз стварности“, фотографија може, ако је носи

снажан уметнички израз и искрен доживљај, да се вине до истинског уметничког

остварења равна другим ликовним уметнстима. Распон у оствареној вредности

фотографије креће се од фотографије која само као хладан објективан хроничар бележи

изгледе предмете, људи, стања или излгеда ствари и природе. Данас су за разлику од

пре стотину година средства могућности у фотографији скоро неограничена.

Данас се фотографија третира као слика изражена другом техником. Она садржи

елементе слике и графике – композицију, појам о пропорцији, светло – тамно, ритам,

односе линија и површина, светлости и сенке, а касније и боје. Извесне фотографије и

те како одражавају богатство маште или осећајност свог ствараоца. Фотограф се

поистовећује са камером, и ако је понет искреним доживљајем, он ствара уметничко

дело.

Веродостојност фотографије, која проситиче из њене референцијалне природе –

репродукавање са очигледним реализмом онога што видимо – доприноси

успостављању и потврђивању нашег осећаја идентитета. Али обзиром да је далеко од

непосредног приказа реалности, фотографска слика је увек зависна од контекста у коме

је стварана као и онога у коме се тумачи. Фотографија не само да нам прикаѕује

одређени визуелни садржај, већ одређује и начин на који посматрамо ствари.

Фотогрфија у туризму представња најмоћмније средство у преношењу порука.

Правилно одабран садржај фотографије и складно укомпонован низ фотографија

пренеће више порука, оставити дубњи и целовитији утисак на посматрача него

странице најбољег текста. Имајући у виду да већи део људске популације поруке из

окружења перципира путем чула вида, онда свакако значај фотографије у преношењу

туристичких порука је изузетно велик и захтева посебну стручност у одабиру истих.

Данас се код већине штампаних публикација користе фотографије у боји, али се

понекад могу срести и уметнички изведене црно-беле фотографије, које могу бити

успешне у преношењу основне поруке исто као и фотографије у колору. Може се

3

Page 4: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

срести и употреба црно-белих фотографија уз додатак једне, ређе сиве боје, где се бојом

посебно наглашавају неки елементи, детаљи на тим фотографијама.

Да би се направила заиста добра фотографија морају се поштовати одређена

правила фотографисања и бити свестан свих елемената који чине једну слику.

Елементи доброг фотографисања могу се груписти на следећи начин

композиција,

светлост,

фокусирање,

експозиција.

4

Page 5: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

2. ПРОСПЕКТ

Проспекти представљају комбинацију текста и слике, при чему слика има

централно место, док текст има допунску улогу. Проспекти се користе за

представљање туристичких дестинација, туристичких објеката, као и туристичких

приредби и манифестација.

Проспекти се дистрибуирају на местима значајнијег усредсређења

потенцијалних потрошача – шалтери туристичких агенција, информативни центри и

пунктови, рецепције хотела и др. У ову врсту графичких средстава туристичке

пропаганде може бити убројан и летак. Користи се за пропагирање актуелних

манифестација или одређених објеката.

Слика 1. – Проспект

Проспект је штампана књига и представља опис или рекламу. Обично се издаје

пре званичног објављивања у покушају да генерише интерес пре саме наруџбине. Реч

потиче из латинског језика, што значи нешто што даје поглед и изглед (у овом случају

књиге). Неки проспекти су раскошног изгледа, посебно за приватну колекцију.

Штампани огласи за каталоге и књиге које су произведене у Европи из 1470. године су

реткост, врло је мало преосталих из те године. Оно што ми препознајемо данас као

проспект (са информацијама о тексту, природе, цене и доступности предстојеће књиге),

није се развио до седамнаестог века, који се по правилу издавао за објављене књиге

које су подразумевле претплату. Проспекти су од великог интереса за историчаре и

5

Page 6: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

библиографе јер они често дају информације о књизи, њеног аутора, издавача,

штампара или илустратора које нису доступне на другим местима.

3. ПЛАКАТ

Плакат је пропагандно средство у којем доминира фотографија, цртеж или

комбинација слова, шара и геометријских облика, док је текст сведен на минимум.

Плакат се може качити у ентеријеру или екстеријеру. Изнесен на улични простор

плакат мора испуњавати многе критеријуме:

мора бити брзо ликовно схватљив јер је време трајање његове експонаже, у

условима градске вожње и вреве, свега 1-3 секунде

мора бити читљив са највише две до пет речи

пропагандна порука треба да се лако памти

Слика 2. – Плакат

Задатак плаката је да пажњу пролазника претвори у интерес, а то је проблем који

треба разрешити ликовним решењем. Садржај плаката је у оштрој звисности од места и

укупног простора афиширања. Мале урбане средине могу да приме садржај са више

детаља и више предмета које порука нуди. Боја подлоге треба да се усклади са

географским поднебљем и годишњим добима афиширања. Нежне боје подлоге, у јако

6

Page 7: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

сунчаним крајевима, а нарочито у летњем периоду, брзо побледе и плакат остаје

уништен. Боја подлоге углавном одређује боју тескта и са позиције боље и брже

читљивости и са позиције убедљивог преношења поруке. Истраживањима је утврђено

да су тамни текстови на светлим подлогама читљивији и обратно. За текст на плакату

треба бирати фонтове који су читљиви са најмање 2-3 метра даљине. Плакати за

екстеријер морају бити читљиви и са 10 и више метара удаљености. Искуство

еконосмки развијених земаља показало је да плакат већег формата убедљивије преноси

поруку од плаката у мањим форматима. Тако је боље облепити град са 500 плаката у

„Б“ формату, него 1000 плаката у „Б1“ формату. Апсолутна величина плаката је ипак у

зависности од величине места у коме се афиширање одвија. Према техници израде

разликују се класични, дводелни, троделни и вишеделни плакати.

Свака добро организована пропагандна кампања мора рачунати на плакат – не

као на примарног носиоца економско-пропагандних порука и програма, већ на

драгоценог пратиоца и сарадника осталим пропагандним средствима која у кампањи

учествују. Плакат има улогу да подсећа потрошача на већ добро уведен производ или

услугу. Чест је пратилац пропагандних кампања у туризму.

Места на која се плакат лепи или за која се специјално дизајнирају називају се

пропагандне табле. Пропагандне табле су, заправо, све статичне или динамичне

површине које имају задатак да нас на јавним местима обавесте и упозоре на неки

тематски садржај. Постављају се у зеленим градским површинама, дуж булевара, на

већим градским трговима. Пројектују се тако да по ширини могу да приме у низу

неколико штампаних плаката, а по висини један, два или три плаката. Ова врста

пропагандних табли познатија је као билборд.

7

Page 8: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

4. ТУРСИТИЧКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

Штампане публикације у којој се убрајају репортаже, чланци и путописи су

публицистичко-документарни написи који на новинарски начин обрађују туристичка

места, интересантне догађаје и слично. Појављују се у новинама, часописима, ревијама.

Могу да се емитују и путем радија и телевизије. Репортаже су интересантне само ако су

живо, динамично и документаовано писане и богато илустроване. Репортаже пишу

новинари или књижевници који су специјализовани за ову врсту текста. Добра

репортажа се ослања на следећа питања:

о чему ће се у репортажи писати,

коме је намењена,

којим ће стилом бити написана,

колико ће имати текста а колико ликовних прилога,

које ће подручје обрађивати,

у којем листу и када ће бити објављена.

Репортаже могу бити плаћене или бесплатне. Бесплатне се обично појављују у

штампи као реакција на неку новост везану за смештајни објекат, продукт туристичке

агенције, саобраћајног превозиоца, односно део су публицитета (било позитивног или

негативног). За побуђивање позитивног публицитета пожељно је повремено

организовати конференције за штампу и одржавати добре односе са новинарима разних

редакција. Ове конференције су пожељне само када стварно има нешто ново да се

објави (отварање новог смештајног објекта, покретање нове туристичке понуде,

усавршавање система превоза, најава пригодних манифестација, или учешћа на

међународним конгресима, сајмовима...).

Водичи имају задатак да пруже свеобухватне и детаљне информације о простору

или објекту за који су писани. Главна улога им је да замене живу људску реч, човека

водича.

У средњем веку израђивали су се итинерери за ходочаснике у Рим. Прави

водичи се јавњају и Италији у 16. веку, да би већ у 17. а поготово у 18. веку свака

8

Page 9: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

држава и важнији град у Европи имали свој водич. То су већ опширнија дела са

плановима градова, са цртежима у боји и др. Године 1707. у Паризу је чак објављен

туристички водич по Италији (у три свеске). Појаву савремених туристичких водича

обележава мала књижица посебне опреме и садржаја, коју је штампао немачки издавач

Карл Бедекер 1827. године у Кобленцу.

Слика 3. – Туристички водич

Водичи су писане публикације у форми књиге, мање или више луксузно

опремљени. То су дебље или тање књиге, чврстог повеза, најчешће џепног формата са

мање или више илустрација. Штампају се у мањим тиражима (од пар стотину до пар

хиљада примерака), претежно на квалитетнијој хартији, не ретко у боји, са квалитетним

фотографијама, шемама, картама и сл. Због ангажовања већег броја стручњака,

луксузне опреме и штампе, водичи су доста скупо средство пропаганде које се продаје.

Као такви имају дужи век трајања и вишеструку употребу, односно њихова вредност

често не застарева. Иначе, они су незаменљиво средство у подробнијем информисању

посетилаца неке туристичке дестинације.

9

Page 10: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

5. КОМБИНОВАНА ГРАФИЧКА СРЕДСТВА

Разгледница је дописна поштанска карта са сликом, фотографијом, цртежем и

сл. На полеђинии представља посебан облик коришћења фотографија у туристичкој

пропаганди. После увођења обичних дописница, прва илустрована разгледница

(дописница) која је настала израђена је у бакрорезу, а издало је у Бечу 1870. године

уредништво часописа "Змај" на предлог Петра Манојловића геодетског официра, и

први их је употребио Јоца Манојловић издавач листа „Змај“ 1871. године.

Усавршена репродукцијска техника и развој фотографије, допринели су да се у

20. веку развије индустријска производња разгледница. Уметничке репродукције,

пејзажи, а нарочито слике градова као туристички сувенири постали су предмет

колекционарства. Крајем 20. века у свету се слало преко 4.000.000 резгладница дневно.

За разлику од дописница које издаје само пошта, разгледнице издају и приватне

компаније и организације. Стандардне димензије разгледница су 10,5 x 15 cm (4 x 6

инча).

Слика 4. – Разгледнице

Разгледнице су веома раширено средство туристичке пропаганде, које се

штампају у изузетно великим титажима, комерцијализоване. Оне су трајније средство

10

Page 11: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

туристичке пропаганде и не губе свој значај и вредност ни после више година. Не могу

бити самостално средство туристичке пропаганде, али и као допунско средство имају

изванредан значај и велику примену. Због своје лаке доступности, ниске цене,

квалитетне фотографије и богатства мотива и порука које преносе, разгледнице се могу

сврстати и у сувенирске предмете. Овом својом сувенирском функцијом још више се

потенцира њихова дуготрајност и истиче значај квалитета при њиховој изрди.

Међусобно се серије разгледница разликују, поред избора мотива по:

материјала од којег су сачињене (хартије различите дебљине и сјаја,

дрво..),

облику (квадратне, правоугаоне, сферне, у виду света, шкољке...),

величини,

комбинацији боја (црно-беле, црно-беле уз додатак једне боје, у више

нијанси једне боје, пун колор...),

комбинацију броја мотива,

комбинацији броја фотографија,

садржају и опремљености лица и полеђине разгледнице и др.

Фото-албуми представљају серију високо квалитетних фотографија повезаних у

низ, који су наизменичним савијањем попут хармонике сведени на формат прве у низу.

Фото-албуми за мотиве користе фотографије дестинације, културно-историјских

споменика или експоната неког музеја или галерије. Фото-албуми могу бити само низ

фотографија, али могу бити и низ разгледница, међусобно повезаних перфорираном

везом ради лакшег одвајања. Фото-албуми се штампају у великим тиражима, спадају у

јефтина средства туристичке пропаганде и имају све одлике сувенира.

Фото монографије представљају књиге богато опремљене и луксузно штампане

где доминира фотографија уз, најчешће, мало текста и којима се представљају

дестинације, музеји, културно наслеђе неког простора и др. Фото монографије се раде

на квалитетном папиру, полулакованом, често тврдог повеза, на великом броју страна,

дво- или више језично. Фото монографије се раде у малим тиражима, веома им је скупа

израда те спадају у скупа средства пропаганде. Њихов век трајања је дуг, захваљујући

квалитетној изради, спором застаревању података, високој продајној цени. Фото

монографије се могу штампати и као пригодна издања поводом обележавања

годишњица, јубилеја или неких других важних догађаја. Фото монографије се продају,

11

Page 12: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

али могу и да се продају пословним партнерима, специјалним личностима, у наградним

играма и друго. По својим карактеристикама спадају и у сувенире.

Поштанска марка је начин евидентирања претплаћања за поштанске услуге.

Обично је то мали папирни правоугаоник залепљен на коверат. Поштанска марка

потврђује да је пошиљалац писма платио у потпуности или делимично цену поштанске

услуге. Коришћење поштанских марака је најраширенији начин плаћања поштанских

услуга. Облик поштанских марака углавном је правоугаон мада има их и у облику

троугла и петоугла. Сијера Леоне и Того су издале поштанске марке у облику воћки.

Бутан је издао поштанску марку која је била грамофонска плоча на којој је била

снимљена национална химна. Марке су такође издаване на фолијама а не само на

папиру. Сједињене Америчке Државе издале су једну пластичну поштанску марку. У

Холандији издаване су марке на сребрној фолији.

Слика 5. – Поштанска марка

Џејмс Чалмерс из Велике Британије је први 1834. дошао на идеју о развоју

поштанске марке. Сличну замисао имао је и Ловренц Кошир (Словенац), поштански

службеник у Бечу 1835. али његова идеја није имала добар пријем. Касније концепт

самолепљиве поштанске марке објавио је Роуленд Хил у тексту Postal Reform: its

Importance and Practibility (Поштанска реформа: значај и практичност) 1837. године. У

овом тексту он тврди да је боље да пошиљалац плаћа пренос поштанске пошиљке.

Такође се залаже за увођење јединствене тарифе од 1 пенија за писмо без обзира где се

шаље. Чалмерове идеје коначно су прихваћене у британском Парламенту августа 1839.

12

Page 13: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

године и 6. маја наредне године издата је прва поштанска марка Црни пени на којој је

био лик краљице Викторије.

Туристички садржаји на маркама – филателисти кажу да је свака поштанска

марка прозор у свет и пријатељска спона између народа. Сходно овим речима треба

обратити посебну пажњу са којом се приступа одабиру тема, мотива и квалитета сваке

штампане серије. Теме осим што се везују за одређене годишњице и јубилеје из

прошлости сваког народа, често се везују и за ретке и заштићене биљне и животињске

врсте, пределе изузетне лепоте, културне објекте значајне архитектонске вредности или

запажена уметничка дела. Сви набројани елементи су најчешће у директној вези са

туристичком понудом одређене земље, а марке су додатни промотери туризма своје

земље путем којих се шири и ствара позитивна и угодна слика о земљи и њеним

природним и културним вредностима.

Брошура (такође позната и као памфлет) је врста летка. Брошуре се најчешће

налазе на местима која често посећују туристи, као што су музеји, велике продавнице,

као и туристичке инфо центри. Велике стојеће брошуре могу сугерисати посете

забавним парковима и другим местима од интереса. Друга врста брошуре је

интерперсонална брошура, која се односи на односе међу људи. Затим, ту су летци које

се могу наћи у здравственим клиникама и болницама, да пружи помоћ и савет у вези са

здрављем. Најчешћи тип брошуре је једнолисни летак (један лист штампан на обе

стране и савијен на половини), и тролисни (савијен на три дела). Двофолдерне брошуре

су савијене на четири дела (две површине на свакој страни), док оне савијене три пута

јесу савијене на шест делова (три површине на свакој страни). Веће листове, као што су

оне са детаљним мапама су пресавијене у четири, пет, или шест панела. Када се две

картице фасције причвршћују за спољне панеле „З-пресавијене брошуре“, онда се оне

називају „З-карте“.

Буклети или брошуре су израђени од више листова, најчешће „седло“

прошивени (стаплед на ивици изгужван) или "савршено везан" као књиге, а резултат је

на осам панела или више. Брошуре се често штампају помоћу четири густе боје, на

сјајном папиру како би оставила утисак на посматрача и ода утисак квалитета.

Предузећа могу испоставити мале количине брошура на рачунару или на штампачу за

дигиталну штампу, али офсет штампа испоставља веће количине за мање трошкове. У

13

Page 14: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

поређењу са летком, брошура је пресавијена, обично користи високо-квалитетан папир

и више боја.

Слика 6. – Брошура

Приликом израде брошуре врло је битно познавати психологију потенцијалних

туриста. При томе маркетар треба да настоји да добије позитивне одговоре о одређеним

карактеристикама брошуре:

да ли је потенцијалном туристи дат јасан разлог да узме брошуру?

да ли је јасно идентификована цињна група?

да ли ће потенцијални туриста на основу брошуре, моћи да наведе неколико

битних разлога да посети дестинацију?

да ли су у брошури фотографије на јасан начин, указале на корист од посете

дестинације?

да ли су јасне инструкције како стићи до дестинације?

да ли су дати основни подаци о услужним сервисима?

да ли је текст одговарајуће дужине (не сувише дуг, а занимљив и подстицајан)?

да ли је тескт графички добро опремљен (квалитетна штампа, фотографије у

боји)?

да ли је општи утисак након читања брошуре да је вредно утрошити средства за

боравак на дестинацији коју брошура промовише?

14

Page 15: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

ЗАКЉУЧАК

Генерално гледано, улога пропаганде као фактора развоја туризма је веома

значајна и директно утиче на остварене резултате одређене земље. Управо због тога је

битно њено изучавање да би се позитивна искуства у организовању, финансирању и

функционисању овог инструмента пословне и туристичке политике користила у развоју

туризма сваке конкретне земље. Проблематика туристичке пропаганде је веома обимна

и сложена и зато је треба посебно и свестрано изучавати. Значај пропаганде у области

туризма, са становишта борбе између великог броја земаља и предузећа на страни

тражње туристичког тржишта у циљу придобијања потрошача је нарочито велики.

Оптимални избор конкретних средстава туристичке пропаганде и њихове

рационалне комбинације може се обезбедити само уколико се врши перманентна

анализа ефикасности појединих средстава у њиховој употреби. Сигурно је да при томе

велики значај има добро познавање туристичког тржишта.

15

Page 16: Graficka Sredstva Turisticke Propagande

Литература

1. Ћурчић Н. (2010). Квалитативна оцена средстава туристичке пропаганде и

примењеног картографског материјала у функцији унапређења промотивних

активности у туризму. Нови Сад.: Природно-математички факултет.

Департман за географију, туризам и хотелијерство

2. Попеску Ј. (2002). Маркетинг у туризму. Београд.: Завод за уџбеника и наставна

средства

3. Сенечић Ј. (1998). Промоција у туризму. Загреб.: Економски факултет

4. Интернет

16