GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

OSNOVNE ZAPOVESTI ZDRAVLJA

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2010.

SADRŽAJ

UVOD 9

OSNOVNE GREŠKE, KOJE IZAZIVAJU OBOLJENJA 13

OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA OKOLINE I ZEMLJIŠTA NA MESTU VAŠEG ŽIVLJENJA 29 Geopatogene zone 29 Socijalna sredina 44 Karmički problemi 53

MORALNOST (MORAL) -PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA 57 Vlastita ili individualna karma 68 Karmički odgovor i njegov trag u pameti čoveka 71 Kako pravilno sadrjstvovati s prostorom - Bogom 75 Kako pravilno sadejstvovati s ljudima oko vas 77

PSIHIČKA AKTIVNOST ČOVEKA -DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA 79 Nastanak čovečje svesti 79 Prostorno-vremenski nivoi svesti (uma) čoveka 85 Psihička aktivnost čoveka 96

FIZIOLOGIJA ORGANIZMA -TREĆA ZAPOVEST ZDRAVLJA 113 Postanak čovečjeg organizma 113 Glavni „blokovi" spoljašnjih manifestacija života i građa čovečjeg organizma 115 Konstrukcija (uređenje) spoljašnjih manifestacija života s tačke gledišta drevnih mudraca 118 Konstrukcija (uređenje) spoljašnjih manifestacija života sa savremene tačke gledišta 122 Karakteristike životnih principa 127 Individualna konstitucija čoveka 132 Određivanje vlastite konstitucija 139 Promena životnih principa tokom života 142

BIORITMOLOŠKI FAKTORI -ČETVRTAZAPOVEST ZDRAVLJA 145 Dnevni bioritmovi 146 Funkcionalna bioritmologija organizma 153 Uticaj meseca na dnevne bioritmove 165 Nedeljno-mesečni bioritmovi 173 Godišnji bioritmovi 207 Aktivnost organa i funkcija čovečjeg organizma prema godišnjim dobima 213

SAVLADAVANJE KRIZA OZDRAVLJENJA -PETA ZAPOVEST ZDRAVLJA 221 Krize čišćenja 222 Krize lečenja 226 Energetske krize 229 Moralne krize 232

ZAKON OGRANIČAVANJA I UVEŽBANOSTI FUNKCIJA ČOVEČJEG ORGANIZMA 236 Život od začeća do rođenja 236 Život od rođenja do polnog sazrevanja 243 Zreli period života 256 Transformacija biosinteze u procesu čovečjeg života 258 Završni period života 265

ZAKLJUČAK 266

UVOD

Izučavanje drevnih tibetskih knjiga (konkretno ,,Čžud-ši" - u Srbiji je izdata pod nazivom Tajne tibetske medicine) po­budilo me je da napišem ovu knjigu. Materijal se u početku izlaže veoma kratko i namenjen je za oštroumne (inteli­gentne) ljude. Uz to, to mi omogućava da izdvojim glavno i da ne zbunim čitaoca u narednom izlaganju teme.

Suština date knjige sastoji se u tome, da su osnovi čovečjeg zdravlja duhovnost, psiha i fiziologija. Svaka od tih kom­ponenti zahteva specifičan pristup rešavanju nastalih prob­lema. Duhovnost je pridržavanje moralnih zakona. Zdrav­lje psihe može se održavati ukoliko se ovlada znanjima o oblicima i radu svesti. Radi održavanja zdravlja fizičkog tela treba poznavati osnove fiziologije čoveka, uzimati u obzir i uvažavati njene zakone. Harmonična kombinacija svih kom­ponenti omogućava čoveku da se oslobodi bolesti i da duže vremena sačuva svoje zdravlje.

Knjiga daje neophodna znanja o duhovnosti i radu na njenom usavršavanju, psihologiji i njenim problemima, fiziologiji i njenim osobenostima. Svestran rad nad sobom nemoguć je, ukoliko se ne pridržavate osnovnih zakona zdravlja. Oni se sastoje u sledećem:

O Covek živi u Ogromnom živom organizmu, kojeg mi nazivamo Bogom. Covek prihvata (shvata) Boga kao pros­tor koji ga okružuje (Zemlja, biljke, životinje, ljudi, Kos-mos). Sudbina i zdravlje čoveka zavise od toga, kakav uticaj on ispoljava na taj Organizam.

Da bi pravilno sadejstvovali s okolnim prostorom, treba da se pridržavate religioznih normi.

Na taj nivo življenja uzdiže se sudbina i karma svakog pojedinačnog čoveka.

Iz toga proističe prvi i glavni zakon života i ozdravljenja: pravilno sadejstvovati s Bogom posredstvom religioznih i moralnih zakona.

0 Drugi zakon ozdravljenja glasi: kontroliši svoje vlas­tite misli, emocije i želje; nauči se da razlikuješ, gde si stvaran, a gde - lažan.

Jedna od najvažnijih komponenti ozdravljenja je usavršavanje svesti. Misli, emocije, želje stalno uvlače čoveka u jedne ili druge avanture, iskušenja, postupke. I loše je, ukoliko čovek ne može da razlikuje sebe, stvarnog, od misaonog, emocionalnog ili senzibilnog procesa, koji se u datom trenutku odvija u njegovoj svesti. Najprostiji primer: iskušenje da nešto ukusno pojede. Potčinjavanjem ukusu, čovek jede bez ograničenja. Stalno prejedanje iza­ziva gojaznost. Potčinjavanjem emociji gneva, čovek podiže ruku, a potčinivši se osećaju sladostrašća - ispoljava nasilje. Rezultat je, da je sve stoje urađeno na planu ozdravljenja precrtano neznanjem (neumešnošću) da radite sa vlastitim umom.

O Svest, ili spoljašnje manifestacije čovečjeg života, je primarna tvorevina i rukovodi građenjem i funkcijama fizičkog tela. U vezi s tim važno je znati, kako su formirane i kako del uju spoljašnje manifestacije života.

Građa i funkcija spoljašnjih manifestacija života objašnjavaju pojave, koje se javljaju u fizičkom telu, i uz­roke nastajanja raznih oboljenja. Iz saznanja o spoljašnjim manifestacijama života proističu i saznanja o individualnoj konstituciji čoveka, njegovim fiziološkim i psihičkim oso­binama.

Treći zakon ozdravljenja glasi: upoznaj individualnu konstituciju i njene osobine; leći se i ozdravljaj u skladu s njenim osobinama.

Treba znati, da životni principi, koji čine osnovu spoljašnjih manifestacija života, starenjem čoveka trpe promene. Zbog toga povremeno treba unositi odgovarajuću korekciju u pro­gram ozdravljenja.

O Rad sa fizičkim telom je završna etapa programa ozdravljenja. Glavno na toj etapi je održavanje dovoljne količine životne energije i stalnog procesa samoobnavljanja u fizičkom telu.

Različite mere ozdravljenja izazivače u organizmu različite uzvratne reakcije (kontrareakcije). Na to treba biti pripremljen.

Prema tome, rad sa fizičkim telom podčinjen je sledećim zakonima ozdravljenja:

Četvrti zakon ozdravljenja, usaglašavati život i mere za ozdravljenje s biološkim ritmovima.

Peti zakon ozdravljenja, krize ozdravljenja su prirodni deo procesa lečenja i ozdravljenja.

Šesti zakon ozdravljenja: deficit energije u organizmu je glavni uzrok, koji izaziva oboljenja i prevremenu sta­rost.

Sedmi zakon ozdravljenja: održavanje biosintetičkih procesa na potrebnom nivou.

Ukratko ću ukazati kakve vas neprijatnosti očekuju, uko­liko se ne pridržavate nekog od navedenih zakona.

• Nepoštovanje moralnih zakona dovodi do toga, da samoozdravljenje daje ništavan rezultat ili privremeno i ne­znatno olakšanje.

• Neznanje kontrolisanja svojih misli, želja i osećaja svodi na nulu sve postignute rezultate. Na primer, tokom nekoliko meseci znalačkog (stručnog) rada na ozdravljenju postigli se željeni efekat. Međutim nastupa sledeći praznik, jubilej, rođendan i vi se potčinjavate iskušenju ukusa i mno­go jedete, pijete. To se posebno uočava posle gladovanja. Rezultat je da se sve bolesti ponovo javljaju.

• Ozdravljenje i lečenje bez uzimanja u obzir vlastite kon­stitucije dovodi do toga, da posle kraćeg ili dužeg perioda poboljšanja nastupa postepeno pogoršanje zdravlja; posle primene jedne ili druge terapije ozdravljenja, preduzetih mera, stanje zdravlja se naglo pogoršava. U prvom slučaju vi ste pravilno počeli sa lečenjem, ali ste, produžavajući sa lečenjem, neprimetno suviše pobudili suprotne životne prin­cipe. U drugom slučaju odmah na početku ste zaoštrili situ­aciju, stimulišući ionako prepobuđeni životni princip.

• Usaglašavati svoj život s biološkim ritmovima. Ukoliko to ne radite vi narušavate i razarate biološke procese u orga­nizmu. Lečenje će u tom slučaju davati krajnje neznačajne i nestabilne rezultate.

• Krize ozdravljenja ukazuju na to, da primenjene mere lečenja i ozdravljenja dobro utiču na vas i izlečenje će nas­tupiti brzo. Njih se ne treba bojati, već ih treba prihvatiti i znalački sprovoditi.

• Deficit energije u organizmu javlja se u slučaju kada živite „stihijski" (neorganizovano), neredovno i nepravovre­meno sprovodite program lečenja. To sprečava da postignete stabilan efekat lečenja.

• Održavanje biosintetičkih procesa na potrebnom nivou moguće je samo pri redovnoj primeni sredstava za lečenje.

Ukoliko to ne radite, doći će do prevremenog starenja orga­nizma.

Pri tačnom pridržavanju tih zakona možete steći željeno zdravlje i sreću.

OSNOVNE GREŠKE, KOJE IZAZIVAJU OBOLJENJA

„Mnogi ljudi žele, da ih izleče drugi ili da se to uradi pomoću nekog instrumenta, ne priznavajući svoju krivicu i ne trude se da pronađu svoju grešku, koja je uzrok njihove bede"

Z. Osava

Zašto čovek oboljeva, u čemu se sastoji njegova krivica, kakve greške on pravi? Da bi odgovorili na ta pitanja tre­ba da se obratimo vlastitom umu. Zdrav um informiše, da čovek živi u sredini koja ga okružuje, da ima svest i fizičko telo. Shodno logici stvari, može se zaključiti, da se bolest javlja usled nepovoljnih promena u okolnoj sredini, svesti ili fizičkom telu. Krivica čoveka sastoji se u tome, što su nepovoljne promene posledica grešaka koje on čini tokom nekog vremenskog perioda u sadejstvu s prostorom oko nje­ga, nepravilnim razmišljanjem ili nepoštovanja fiziologije organizma.

Kakve greške kod čoveka izazivaju jedno ili drugo obolje­nje? Da bi odgovorili na to pitanje, treba znati, makar nakra­tko, na koji način okolni prostor utiče na organizam čoveka,

osobenosti misaonog procesa, promena koje se dešavaju u fizičkom telu čoveka. Navešću očigledne primere.

Prostor koji okružuje čoveka može uticati na njegovo zdravlje posredstvom sledećih faktora:

O Osobenosti klime. Hladnoća, toplota, vlažnost, vazdušna strujanja (vetar) i njihove različite kombinacije na više načina utiču na zdravlje čoveka. Postoje štetni i povo­ljni klimatski uslovi za življenje, štetna i povoljna godišnja doba.

U datom slučaju krivica čoveka u nastajanju oboljenja sastoji se u tome, što on živi u štetnim klimatskim uslovima za zdravlje.

Primer. Zena, koja boluje od bronhijalne astme. Bolest joj se javila pri promeni mesta boravka - iz suve stepske klime u vlažnu morsku klimu. Lečenje ne pomaže. Kratkovremeni odlazak u prethodno mesto življenja dovodi do poboljšanja ličnog osećanja bez lečenja lekovima.

Još jedna greška, koja izaziva oboljenja: neblagovremeno suprotstavljanje nepovoljnim faktorima godišnjih doba.

Primer. U proleće i u jesen, posebno kada je hladno, vlažno i vetrovito vreme, često se javljaju oboljenja izazva­na prehladom. Ona se mogu sprečiti, ukoliko se primenjuju terapije, koje neutralizuju štetan uticaj nepovoljnih faktora. Hladnoći se treba suprotstavljati toplim terapijama, vlazi - suvoćom, vetru - vodom ili uljima (primena toplih kupki, utrljavanje maslinovog ulja u kožu).

0 Energetske osobenosti lokalnog zemljišta. Postoje geopatogene zone, življenjem u kojima se javljaju jedna ili druga oboljenja. U zavisnosti od kvaliteta energije, koja se ispoljava u jednoj ili drugoj zoni, njih dele na dve velike grupe - prirodne i tehnogene. Prirodne geopatogene zone

- geobiološka mreža (GBM), vodeni tokovi, pustoši, ispara-vanje raznih gasova i slično. Tehnopatogene zone - viso­konaponske linije za prenos električne energije, podzemni kolektori, metro, radio i televizijske stanice, osobenosti izgradnje i slično.

Primer. Ket Bahler (Austrija), naučnica iz oblasti bio-energologije 20 godina je izučavala uticaj geopatogenih zona (GPZ) na čoveka. Ona je ukupno ispitala oko 11 hiljada lju­di, među kojima 6 hiljada odraslih, 3 hiljade tinejdžera i 1,5 hiljadu beba iz 14 zemalja sveta. Prema njenim podacima, 5% ispitanika, koji su se nalazili u geopatogenoj zoni, bili su podložni oboljenjima. Patologija kod ljudi, koji su se duže vremena nalazili u GPZ, veoma je raznovrsna - od lakih psihičkih poremećaja do onkoloških oboljenja, infarkta, in-sulta, difuzne skleroze i slično.

Pojam „energetske osobenosti zemljišta" može se primen-iti na vašu sobu, stvari, odeću. U zavisnosti od toga, kako je vaša soba smeštena u odnosu na strane sveta, kakvog je oblika, u njoj se nalaze posebne energetske kondenzacije - snopovi geobiološke mreže. Ukoliko, na primer, preko vašeg kreveta prolazi negativni energetski snop, tada će loše uticati na vaše zdravlje. Ako se u vašoj sobi nalazi mnogo veštačkih materijala - na podu veštačke pokrivke, nameštaj od iverice (lepljivi materijal - hemijska materija), tkanina sa velikim sadržajem veštačkih vlakana, - to je nepovolj­no za zdravlje. Ukoliko se nalaze predmeti od roga, kosti, školjki - to je takođe minus za vaše zdravlje. Domaće biljke i životinje, u zavisnosti od vrste, mogu jako negativno de-lovati na zdravlje čoveka. Slike, sitne izrađevine (rukotvor­ine, bižuterija), knjige, u zavisnosti od informacija i energije

sakupljene u njima, mogu pozitivno ili negativno uticati na lično osećanje čoveka.

Rublje, odeća, ukrasi mogu energetski pothranjivati, jačati organizam, suprotstavljati se štetnim uticajima okoline ili, obrnuto, pojačavati njihovo rušilačko (razorno) dejstvo.

Ignorišući te faktore, čovek sebe postavlja u takve uslove, koji neminovno dovode do pojave ozbiljnih oboljenja.

© Ekološka situacija. Pojam „ekologija" podrazumeva kvalitetno stanje vazduha, vode i zemlje. Ukoliko normalne karakteristike vazduha, vode itd. počinju da se menjaju, to se negativno ispoljava na zdravlje čoveka. Na primer, kod ljudi koji rade u rudniku i udišu vazduh, koji sadrži ugljenu prašinu, vremenom se javljaju oboljenja pluća. Na zemlji zatrovanoj hemikalijama raste voće i povrće zasićeno ni­tratima, čija upotreba izaziva najraznovrsniju patologiju. Trave, ubrane oko autoputeva, sadrže veliku količinu olova, pa „lečenje" sa njima izaziva suprotan efekat. Glasan šum u proizvodnim halama, pušenje na javnim mestima i slično slabe čovečji organizam i čine ga podložnim na oboljenja.

Sve te faktore treba otkloniti, da bi se povratilo izgubljeno zdravlje.

© Bioritmološke osobenosti. Smatra se da Priroda pos­toji sama po sebi, a čovek - odvojeno od nje. To je velika zabluda. Čovečji organizam potčinjen je svim informacio-no-energetskim oscilacijama, koje se dešavaju u Kosmosu. Magnetne bure na Suncu utiču na zdravlje i raspoloženje čoveka. Lunarni ciklusi utiču na procese, koji se odvijaju u ženskom organizmu (kod muškaraca to nije tako uočljivo). Smena dana i noći takođe ispoljava dejstvo na rad svih orga­na i sistema. Više od toga, Priroda zadaje ritmove njihovim funkcijama: određeno vreme svojom energijom povoljno

utiče na tok odgovarajućeg biološkog procesa. Ukoliko se ti ritmovi naruše, dolazi do poremećaja, komplikacija, a zatim se pojavi bolest. Posledice grešaka, nastalih usled iskušenja i želja (da se duže spava, da se dobro pojede uveče itd.) su stvaranje krivice pred svojim organizmom, rušenje veza sa Prostorom. Ljudima koji žive sličnim načinom života obezbeđeno je prevremeno starenje organizma.

© Moralnost i „fini prostorni nivoi". Pod „finim pros­tornim nivoima" podrazumevaju se posebne informaciono-energetske strukture, koje prodiru kroz Kosmos. (Smatram, da deo tih informaciono-energetskih struktura, ostavljajući svoj trag na zemaljskoj površini, stvaraju geobiološku mrežu.) Te strukture se delimično razaraju usled dejstva široko rasprostranjenih radio i televizijskih veza. U još većem stepenu one se razaraju usled haotičnog, negativnog razmišljanja čoveka. Sve to izaziva masovne psihoze - kraj­nje štetne pojave za zdravlje i život ljudi. One se javljaju u vidu modnih zanosa (entuzijazama), fanatizma, terorizma, agresije.

Normalna informaciono-energetska struktura „prostora" veoma je zagađena radio i televizijskim talasima, mislima, povezanim s agresijom, proždrljivošću, uživanjem, patnja­ma i nezadovoljstvom. Zato nije čudno, da u ćelom svetu, čak i u materijalno naprednim zemljama, ljudi boluju i muče se.

Ljudi protiv Prirode, koja im daje život, čine jednu grešku za drugom i njihova krivica se nagomilava, prenoseći se na pleća novih pokolenja. Retko ko to shvata, a sve manje je ljudi koji počinju da žive na drugi način. Da bi se izbegle te greške, treba rešavati moralne probleme.

Savetujem vam da se oprezno i pažljivo odnosite prema Prostoru, da ga ne izobličavate lošim mislima i željama. Ob­rnuto, himna, uzvišena pesma i služenje njemu pomoći će vam da ne samo steknete zdravlje, već i da resite mnoge druge probleme.

Primer. Na Zemlji živi jedinstvena srećna narodnost -Hunze, koji ne znaju za bolesti, a prosečni životni vek im je 110-120 godina! Oni žive veoma bedno; oni na kraju zime - početkom proleća gladuju. Gde oni žive praktično nema vegetacije - brda (planine), kamenje, malo trave, žbunovi, kaj sije. Vode ima veoma malo, pa se poslednje hunze ne ku­paju i nemaju kupatila (banja). Narod je nepismen prema našim shvatanjima - ne znaju ni da pišu, ni da čitaju. Svi članovi porodice žive u bednim, slabo zagrejanim kućama. Deca sve vide, šta rade odrasli,- to im nije zabranjeno, to je prirodan život. Oni međusobno nemaju tajni, niti šta kriju od suseda (komšija). Oni većinu vremena provode pod ot­vorenim nebom, kombinujući rad i igre. Bez obzira na takve uslove života, oni se uvek raduju i vesele životu. U kontaktu sa zemljom rukovode se principom kružnog kretanja: oda­kle su ubrali produkat za ishranu, tu polažu i otpad od nje­ga. Rezultat je, da se taj deo zemlje ne iscrpljuje. Kod njih nema podele imovine, a zemlja im nije potrebna ni da im je besplatno date. Neopterećenost, odsustvo proždrljivosti, neprijateljstva, pažljiv odnos prema Prirodi daruje im zdrav­lje, srećan i dug život. To je zapanjujući efekat moralnog života.

0 Paralelni svetovi. Prostor koji okružuje čoveka nase­ljen je kako vidljivim i opipljivim bićima (virusi, mikrobi, biljke, protozoe, insekti, vodozemci, životinje), tako i nevi­dljivim i neopipljivim u običnom smislu.

Svima je poznato, da niz vidljivih i opipljivih bića naš or­ganizam „razmatra" s tačke gledišta da li je to za jelo - i ništa više. Nas žele da „pojedu" virusi i bakterije, različiti paraziti (sve moguće protozoe, crvi i insekti) i mesožderi. Čovek je prinuđen da se od svega toga stalno (od virusa i bakterija) ili povremeno (od velikih mesoždera) štiti. Slična agresija na čoveka uočava se i od strane „bića", koja imaju samo „en­ergetsko telo". Među njima postoje svoji „udavi, krokodili, vukovi, lavovi i tigrovi", kojima je potrebna životna energija za ishranu, a isto tako visoko razumna bića, koja nas mogu koristiti, kao što mi koristimo domaće životinje. Od njih se takođe treba znati zaštititi.

Možda vi čitate ove redove s nepoverenjem (sumnjom), smatrate, da se to ne može desiti vama. Na svakom „spolja zdravom" čoveku živi ogromna količina materijalnih paraz­ita, a postoji i ništa manja količina energetskih parazita.

Osobenosti misaonog procesa. Govoreći o misaonom procesu, mi u čoveka „unosimo" njegove temelje (primarnu osnovu) - informaciono-energetsku strukturu, koja nam je poznata kao svest.

Svest čoveka obično se razmatra kao celokupno ispolja-vanje čulnih organa, uma i karaktera. U stvari, to je krajnje pojednostavljena karakteristika. Svest čoveka, kao poseb­na informaciono-energetska struktura sadrži u sebi auru (omotač oko fizičkog tela u vidu jajeta), holografsko telo (svetlosni šablon, kojim se popunjava fizičko telo), životne principe Sluzi, Žuči i Vetra, čulne organe, memoriju, um, osobenosti karaktera, nadograđenu (zarađenu) karmu i niz drugih kvaliteta. Međutim glavna osobina svesti, kao infor-maciono-energetske strukture, je u tome, stoje ona mnogo „jača" i postojanija od fizičkog tela. Setite se, koliko puta

ste zadobijali različite ranice i ogrebotine, i sve to je bilo obnovljeno prema šablonu holografskog tela.

Da bi bolje predstavili informaciono-energetske strukture svesti, uporedimo svest sa magnetnim poljem. Može li se videti magnetno polje, njegova struktura? Ne. Ali kada se u magnetno polje unesu željezni opiljci, oni formiraju određeni oblik, na osnovu kojeg možemo suditi o njegovoj informa-ciono-energetskoj strukturi. Primitivno govoreći, magnetno polje je svest čoveka, a željezni opiljci u njoj - fizičko telo.

Pođimo malo dalje. Na željezne opiljke u magnetnom po­lju može se fizički uticati: razrušiti oblik, kojeg su oni zau­zeli pod dejstvom linija sile (silnica) magnetnog polja. Čim prestane fizičko dejstvo, željezni opiljci ponovo formiraju stari oblik. To govori o tome, da se na magnetno polje čisto fizički ne može uticati. Međutim ukoliko se tom magnetnom polju prinese drugo magnetno polje, tada će se usled nji­hovog uzajamnog dejstva oblik promeniti. Odavde se može izvući jednostavan zaključak: na magnetno polje se može uticati samo magnetnim poljem.

Vratimo se svesti i misaonom procesu u njoj. Iz prethod­nog izlaganja ustanovili smo, da svest predstavlja posebne informaciono-energetske strukture. Mišljenje čoveka zas­novano je na tim strukturama i upotrebljava njihovu ener­giju. Ono se može uporediti sa malim magnetnim poljem u velikom magnetnom polju. Pojava malog magnetnog polja u velikom ukazuje na to, da su kompaktnost, stabilnost i snaga velikog magnetnog polja oslabljeni. Željezni opiljci, koji su ranije zauzimali oblik velikog polja, izobličili su se pod uti-cajem malog polja. Prema tome, jaki i/ili dugotrajni misa­oni procesi rušilački deluju na strukture svesti, a preko njih - na fizičko telo. Uzbuđenja, preživljavanja, strahovi, velika

radost ostavljaju nepovoljne „tragove" u organizmu. To se pojačava time, stoje njihovo energetsko dejstvo mnogo jače od fizičkog. Na taj način, čovečji um je glavni „krivac" i rušilac vlastitog organizma.

Zaključak: treba priznati i odstraniti greške u oblasti mišljenja i emocija. To za vas niko drugi neće uraditi.

Promene, koje se dešavaju u fizičkom telu. Pored toga, što na čoveka utiče prostor koji ga okružuje i misaoni pro­ces, u njemu samom odvijaju se vlasi ti ti procesi. Od njiho­vog funkci oni sanja takođe zavisi zdravlje čoveka.

Osobenosti procesa životne aktivnosti u organizmu sva­kog konkretnog čoveka su:

O Svi procesi u čovečjem organizmu zasnovani su na tri životna principa - Sluzi, Vetra i Žuči.

Životni princip Sluzi - svi materijalni elementi, koji sačinjavaju fizičko telo i utiču na njegovu „čvrstoću". U njih spadaju: kosti, tetive, mišići, tkiva, unutrašnji organi, tečnosti, ćelije tela i hormonalni sistem, koji upravlja pro­cesima građe i obnavljanja organizma.

Životni princip Vetra - svi procesi, koji u organizmu ost­varuju neko kretanje. U njih spadaju: misaoni i nervni pro­cesi, kontrakcije srca, disajni pokreti, kretanje krvi, limfe, međutkivne tečnosti, peristaltika creva, kretanje u svakoj ćeliji, brzina bilo kojih bioloških procesa.

Životni princip Žuči - toplotne, probavne, imune, inte­lektualne i druge „cepajuće" sposobnosti organizma.

Smatra se, da su životni principi Sluzi i Vetra - antago­nisti. Ukoliko prvi stvara fizičko telo, tada ga drugi razara. Ravnoteža tih životnih principa podstiče normalan tok pro­cesa obnavljanja organizma. Ukoliko preovladava životni princip Sluzi, tada se čovek popravlja, postaje sporiji, svi

procesi u organizmu se usporavaju. Preovladavanje životnog principa Vetra dovodi do mršavljenja, lakoće u organizmu i aktivnog toka procesa životne aktivnosti.

Životni princip Žuči nalazi se ,,u sredini" i upravlja svim biološkim procesima. Sluz usporava te procese, a Vetar ih ubrzava. Prekomerno pojačanje Žuči izaziva razlaganje vlastitih tkiva organizma, a smanjenje - nesposobnost pro-bavnog trakta da razlaže hranljive materije.

© Proporcije životnih principa kod svakog čoveka su st­rogo individualne. Taj faktor leži u osnovi individualne kon­stitucije čoveka. Na primer, jedan čovek ima 50% životnog principa Sluzi, 20% - Vetra i 30% - Žuči. To uslovljava njegovu masu (težinu) i oblik (figuru) tela, osobenosti biološkog rada organizma, način razmišljanja, karakter, navike i sklonosti, a isto tako predodređuje specifičnu sla­bost organizma i sklonost određenim oboljenjima.

Ukoliko čovek ima druge proporcije životnih principa (na primer, Sluzi - 20%, Vetra - 50% i Žuči - 30%), tada se sve (masa i oblik tela, biološki rad organizma, način razmišljanja itd.) korenito menja. I sve mere lečenja (ozdravljenja), koje povoljno utiču na čoveka u prethodnom slučaju, kod čoveka ovog konstitucionog tipa su štetne i razorne za njega.

© lako su životni principi dodeljeni čoveku u određenoj individualnoj proporciji, oni se ravnomerno (ritmično) me-njaju tokom života i naglo - u zavisnosti od oscilacija godiš­njih doba. Ukratko ćemo to razjasniti.

Ravnomerna promena životnih principa zasnovana je na tome, što u prvoj trećini čovečjeg života organizam dobro zadržava vodu. Voda spada u životni princip Sluzi i pojačava ga. U drugoj trećini čovečjeg života smanjuje se sposobnost organizma da zadržava vodu. Grubo govoreći, zagrevanje

manje količine vode sa istom količinom toplote izaziva po­dizanje temperature. To izaziva pojačanje životnog principa Žuči i delimično Vetra. U poslednjoj trećini čovečjeg života organizam još u većem stepenu gubi sposobnost držanja vode, ali i stvaranja toplote. Organizam starijeg čoveka posta­je suv i hladan. Upravo to ukazuje na pojačanje životnog principa Vetra.

Pojačanje i slabljenje životnih principa tokom života dovodi do pojave specifičnih starosnih oboljenja. U prvoj trećini života ljudi, uglavnom, boluju od oboljenja izazvanih prehladom. U drugoj trećini - želudačnih (čirevi, gorušica) i psihosomatskih oboljenja (jake i neuravnotežene emo­cije slabe organizam). U poslednjoj trećini života javljaju se oboljenja, vezana za smanjenje toplotnih sposobnosti i dehidracije organizma - srčano-vaskularna, slabo varenje, taloženje soli, teška pokretljivost zglobova, slabljenje imu­niteta.

Nagle, sezonske oscilacije aktivnosti i pojačanja životnih principa zasnovani su na tome, da hladno i vlažno vreme pojačava životni princip Sluzi, suvo, hladno i vetrovito -pojačava Vetar, a žarko i suvo vreme - pojačava Žuč. Zato nije ništa čudno, što su pri kišovitom i vlažnom vremenu učestala oboljenja izazvana prehladom; za vreme žarkog i suvog godišnjeg dobajavljaju se želudačno-crevni i psihički poremećaji; pri suvom, hladnom i vetrovitom vremenu stradaju srce, probava, zglobovi i mišići.

Krivica čoveka se sastoji u tome, što on živi ne uzimajući u obzir vlastitu konstituciju, ne koriguje pojačane ili osla­bljene životne principe merama lečenja, usled čega oboleva od oboljenja, prema kojima ima najveće sklonosti.

Te osobenosti procesa životne aktivnosti u čovečjem or­ganizmu su najglavnije. Pored toga, normalan rad organizma umnogome zavisi od njegove unutrašnje čistoće, pravilne ishrane, optimalnog režima fizičkih opterećenja i odmora. Pri čemu se rad u tom smeru treba planirati i odvijati uzi­manjem u obzir individualne konstitucije čoveka.

Primer. „Imam 43 godine. Lekari su smatrali, prema recima roditelja, da ja nisam stanovnik ovog sveta. {Glavno

je, da vi sami to ne smatrate.) Odrastao sam kao kržljav, bolešljiv dečak.

Nabavio sam sve Vaše knjige. Od 1. septembra počeo sam da čistim organizam od šljake. Sproveo sam nekoliko 24-satnih gladovanja, a zatim - potpuno suvo trodnevno glado­vanje. Bio sam zapanjen time, koliko se svakojake nečistoće nalazilo u meni. Prilikom drugog trodnevnog gladovanja (na 4 sata pre završetka) nekoliko puta padao sam na pod. Počelo me je grčiti i čupati, pri čemu se to dešavalo pri potpuno jas­noj svesti. Zaključio sam, daje počelo čišćenje spoljašnjih manifestacija života. (Ozbiljnijiproblemi sa zdravljem uvek su povezani s problemima u spoljašnjim manifestacijama života. I oni su ozbiljniji, ukoliko se ispoljavaju kod tako kratkih rokova gladovanja. Međutim to i ukazuje na to, da upravo gladovanje najbolje deluje na te probleme.)

Tri puta sam čistio jetru, dva puta sam čistio zglobove i or­ganizam od soli lovorovim listom. Rezultati su zapanjujući. Prvo, postao sam gipkiji, radim takve gimnastičke vežbe, kakve nisam mogao raditi ni kada sam imao 16 godi na života. Praktično mi je iščezla osteohondroza. Komplikacije su bile sledeće: na kičmi na donjem delu leđa stvorilo mi se masno tkivo; oko vrata mi se stvorila krasta, koja je već prošla; masno tkivo se takođe pomalo smanjuje. Smršao sam, ranije

sam nosio odelo veličine 54, a sada nosim 48. Fizičke vežbe sam radio u kompleksu sa motivacijama za zdrav život aka­demika Sitina. (Emocionalno-voljne motivacije su efikasan metod lečenja. Savetujem da ihprimenjujete redovno.)

Sada sam težak 70 kilograma, arterijski pritisak mi je 110/70, a puis - 64. Jednom mesečno vršim potpunu analizu krvi, analize su dobre, kardiogram srca je normalan. (Ne bih vam savetovao da idete u bolnicu iz razloga, što je to mesto gde je velika koncentracija boli i patnji ljudi. Zašto da se utapate u takvu atmosferu, da privlačite na sebe njenu nega­tivu?)

Svi, koji me poznaju, interesuju se, kako sam postigao tako zapanjujuće rezultate; svima sam preporučio Vaše knjige. Vežbe su promenile ne samo moje fizičko telo, već i unutrašnji život. Promenio mi se karakter, postao sam strpljiviji i pažljiviji u kontaktu s ljudima, naučio sam da se kontroli šem, postao sam vernik". (Istinsko izlečenje je pot­puna promena čoveka. Bolesti se rađaju, uglavnom, našim nerazumnim navikama i željama. Upravo nas one vode pre­ma odgovarajućem načinu života. Promenivši svoje navike i želje, mi menjamo i način života. Eto u čemu je suština.)

Na kraju svake moje knjige navodim svoju adresu i mo­lim čitaoce da sa mnom razmenjuju rezultate samoizlečenja; delimično objašnjavam greške, nastale poteškoće, dajem preporuke (od savremenih autora slično niko ne radi). Prema tome, ja sam stalno u toku toga, kako deluju metodi lečenje koje sam opisao (ali to ne znači da sam ja njihov autor). I znate, šta me najviše začuđava u negativnim ocenama? Baveći se samoozdravljenjem, ljudi idu linijom manjeg ot­pora (obično počinju s urinoterapijom), ne uzimajući u obzir osobenosti individualne konstitucije i pri prvim simptom-

ima krize čišćenja ili ozdravljenja oni se preplaše, sve ba­caju i žure u bolnicu. Lekari, sa svoje strane, ne shvatajući suštinu procesa ozdravljenja, krstili su to „poboljšanje po Malahovu". Evo jednog takvog pisma. Tekst pisma ispisan je kurzivom, a moja objašnjenja - običnim šiftom.

„ Uvaženi Genadij Petrovič, kupila sam sve vaše knjige i htela sam da obnovim zdravlje, ali ništa nisam postigla.

Ove godine napunila sam 60 godina života. (Kod te žene u vezi sa starosnim dobom treba da su u organizmu jako izraženi „vetroviti" simptomi. Tako, sa starenjem stvrdnja-vaju se zidovi krvnih sudova, što može izazvati povećanje krvnog pritiska.) Prijavljena sam i lečim se u dispanzeru -hipertonija. Rezultat oboljenja je da su se pojavili problemi sa srcem: učestalo lupanje srca i hipertrofija leve srčane komore. (Vidite, kako jedan problem rađa drugi. A u čemu je primarni uzrok - nejasno je. Moguće, zagađena jetra, što izaziva venozni zastoj; da bi ga „probili", povećava se arteri­jski pritisak.) Osećam se veoma loše, pritisak mi je 250/150 i 230/140. Svakog dana uzimam lekove - protiv pritiska i srčane. Ukoliko ne uzmem određenu količinu tableta, priti­sak mi se naglo povećava. Dva puta sam ležala u bolnici.

Veoma loše spavam, noću mi se naglo podiže pritisak, srce počinje učestalo da lupa i javlja se bol u srcu. Počinje kriza, pozivam „ hitnu pomoć " ili sama nešto preduzimam. (Najverovatniji uzrok povišenog arterijskog pritisak je na-pregnutost u spoljašnjim manifestacijama života čoveka, koje ja nazivam svešću u širem smislu reči. Primarni uz­rok slične napregnutosti vezanje za neko jako emocionalno preživljavanje, od pre nekoliko godina. To je ostavilo svoj trag u vidu „školjke", koja provocira podizanje pritiska.)

Tri meseca pohvala sam se hladnom vodom (prema Iva­novu), ali sam samo zube prehladila. Lečila sam se kapima Zubickih, ali nije pomoglo. (Slični izleti-eksperimenti, bez poznavanja mehanizma dejstva lekovitih terapija, mogu narušiti zdravlje. Hladna polivanja jako tonizuju organizam, a njega, obrnuto, treba - opustiti.)

U vašim knjigama je napisano, da za vreme lečenja le kov ima ne treba primenjivati urinoterapiju, ali sam ja pokušala da se lečim urinoterapijom. (Upravo taj „način" lečenja ja nazivam „ići putem najmanjeg otpora".) Popila sam svoj urin i javilo mi se jako povraćanje. (To ukazuje na izopačenost unutrašnje energije organizma i zagađenu je­tru. U normalnom organizmu urin se brzo asimiluje u krv. Želudačno-crevni trakt ga „ne oseća".) Zatim sam počela da pijem urin unuke (15 godina). U početku sam se klistirala svežim urinom i nekoliko puta - ukuvanim do 1/4 prvobitne zapremine. Pila sam po 100-200 grama urina dnevno oko 15 dana.

Još sam se masirala ukuvanim urinom od 11-13 sati, takođe nekoliko puta. Ništa nije pomoglo, šta da radim? A kako su ti ljudi, što su se izlečili (primeri iz vaših knjiga) - oni su bili bolesni, znači, uzimali su lekove, i urin im je ipak pomogao. Ja nisam shvatila, čiji su oni urin uzimali: svoj ili tuđi? Pomozite mi, molim vas, savetom. (Sve, stoje radila ta žena na planu lečenja, nije uticalo na primarni uz­rok hipertonije. Da, primarni uzrok nam nije poznat, ali nam je poznato nekoliko varijanti od čega se on može javiti. Zato treba uraditi sledeće:

* Čistiti spoljašnje manifestacije života pomoću odgo­varajućeg metoda i posmatrati šta se dešava.

Očistiti jetru i posmatrati šta se dešava.

Primenjivati različite metode za opuštanje, autogeni trening, vruće kupke, saunu sa parom - posmatrati šta se dešava i šta pomaže.

•fr Promeniti ishranu, primeniti gladovanje, ukoliko je to potrebno.

Nešto od nabrojanog obavezno će pomoći. Uspeh učvr­šćujemo pomoću mirnog načina života i razumne motorne aktivnosti.)

Stalno me je bolelo grlo, nisam mogla da popijem ni dva gutljaja hladne vode. Isprala sam grlo urinom, sada bez bojazni pijem hladnu Pvodu. Na desnom tabanu imala sam mamuzu, nekoliko puta sam parila noge u toplom urinu i sada ne osećam bolove pri hodanju. (U navedenom slučaju postignut je efekat lečenja zato, što je bolesnica u prvom slučaju kiselim svojstvima urina sprečila truležne procese u grlu, a u drugom - toplotom i rastvarajućim svojstvima urina odstranila soli.) Ali eto ne mogu da izlečim pritisak. Pomozite mi, molim vas, ukoliko možete. Spoštovanjem Ga­lina P, Ub-ajina, grad Nikopolj. Preporuka: potpuno pročitajte tu knjigu. Pristup lečenju mora biti kompleksan, sa svih pozicija. Samo u tom slučaju garantovan je stabilan rezultat.

OTKLANJANJE NEPOVOLJNOG UTICAJA OKOLINE I ZEMLJIŠTA

NA MESTU VAŠEG ŽIVLJENJA

Lečenje je beskorisno počinjati na geopatogenom zemlji­štu i u nepovoljnom, a ponekad i neprijateljskom okruženju. Osim štete za vaše zdravlje takvo lečenje neće ništa više dati. Da bi otklonili navedene faktore, treba dobro poznavati suštinu problema.

GEOPATOGENE ZONE

Šta su geopatogene zone i kako se stvaraju? Geopatogene zone prirodnog porekla stvaraju se na račun

energije Kosmosa i planeta sunčevog sistema. Energetske struje iz Kosmosa i planeta sunčevog sistema međusobno se kombinuju i usled interferencije obrazuju snopove, koji u vidu mreže prekrivaju zemljinu površinu.

Površina Zemlje, u zavisnosti od reljefa zemljišta, kvalite­ta nataloženih minerala, prisustva vodenih žila (tokova) i šupljina (praznina) ispod površine, na svojevrstan način koncentriše i preraspodeljuje energiju dobijenu iz Kosmosa. Rezultat tog procesa je da se iznad površine zemlje stvaraju posebne energetske zone, koje mogu negativno, pozitivno ili neutralno da utiču na zdravlje čoveka. Zone sa negativnom energijom za čoveka nazivaju se geopatogene zone. Neke geopatogene zone imaju takvu energiju, da se u njima ruše

građevinske konstrukcije. Zone sa pozitivnom energijom smatraju se „blagim (dobrim) mestima"; u njima obično grade crkve.

Slika 1.- Nastanak zemaljske geobiološke mreže

Tehnogene zone. S razvojem nauke i tehnike pojavile su se tehnogene zone, koje rušilački deluju na čovečji orga­nizam, ukoliko čovek u njima živi. To su televizijske i ra­diostanice, visokovoltne linije za prenos električne energije, kanalizacije, metro, arhitekturne i građevinske konstrukci­je. Rad na elektrostanicama, u električnim lokomotivama, na kompjuterima i slično takođe štetno utiče na zdravlje čoveka.

Veštačke zone. Raznovrsna umetnička dela (slike, skulp­ture, rukotvorine, muzika), sve u čemu su učestvovale čovečje ruke i um, nose energetski pečat autora. On može biti kako pozitivan, tako i negativan.

Biološke zone. Izvori anomalnog zračenja su biološki ob­jekti: bakterije, insekti, biljke, drveće i životinje. Nalazeći se pored njih, čovek sa njima stupa u bioenergetskoinforma-cionu razmenu, koja može biti kako povoljna za njega, tako i negativna.

Geopatogene zone (GPZ) prirodnog porekla

Te zone su povezane s različitim geološkim strukturama, čije se dimenzije mere od metara do stotina kilometara. Te zone se stvaraju na sledeći način. Kosmički zraci (elektro-magnetni talasi), padajući na zemaljsku površinu, prodiru u planinske minerale, gde se upijaju. Intenzitet upijanja određuje se koeficijentom upijanja, koji zavisi od frekven­cije elektromagnetnog polja i provodljivosti planinskih min­erala.

O Ukoliko planinsko tlo sadrži sadrži željeznu rudu, tada se na površini zemlje javlja električni potencijal. Njegov maksimum je neposredno iznad naslaga rude.

Veličina električnog potencijala GPZ zavisi od sunčeve aktivnosti, godišnjeg doba i doba dana, geografske širine i mesta posmatranja, geološke strukture regiona. Maksimum se javlja u godinama povećane sunčeve aktivnosti.

0 Tektonska naprsnuća (pukotine u zemljinoj kori) tako­đe su uzrok nastajanja GPZ. Postoje dve vrste tih pukotina: kompaktne (popunjene mineralima različitog sastava) i ot­vorene (koje, po pravilu, sadrže vodu).

Otvorene pukotine, ispunjene vodom, stvaraju najštetnije i najjače GPZ, koje su veoma opasne kako za čoveka, tako i za objekte na zemlji. U narodu je odavno poznato upozoren­je - ne gradi kuću na vodenoj žili. To je vezano s tim, što se podzemne vode, koje se nalaze u tektonskim pukotinama, kreću velikom brzinom, stvarajući pri tom znatno električno polje filtracije.

Električno polje, povezano s podzemnim vodama, menja se po snazi tokom dana. Maksimalnu vrednost ono postiže u jutarnjim satima, a minimalnu - u drugoj polovini dana.

© Polja filtracije su uzrok stvaranja GPZ. U prirodnim uslovima voda se nalazi u dva stanja: vezana sa česticama minerala i tečna, koja se filtrira kroz pore i pukotine mine­rala. Prva obično ima negativni potencijal, a druga - pozi­tivni. Zbog toga se u smeru kretanja tečnosti javlja pozitivni potencijal.

Takve GPZ uočavaju se u planinskim (brdskim) rejonima, rečnim dolinama i nekim drugim mestima.

O Reljef zemljišta - geološke tvorevine mogu ili da koncentrišu zračenje, ili da ga rasejavaju. Rezultat je stvaranje GPZ. Uočeno je, da se na brežuljcima i uzvišenim delovima zemljišta (posebno koja imaju konusni oblik) uočava pozitivno dejstvo polja na čoveka. U dolinama, obr­nuto - negativno. Pri čemu oblik doline i mesto nalaženja (lokacija) čoveka u njoj u mnogome pojačavaju to dejstvo. Posebno snažno oduzima se energija, ukoliko se čovek na­lazi u toj zoni pod oštrim uglom.

© Najrasprostranjeniji po površini i najštetniji za čoveka je peti oblik GPZ - geobiološka mreža (GBM), koja prekriva svu zemaljsku površinu. Neki naučnici smatraju, da je ta en-

ergetska mreža rezultat interferencije kosmičkog zračenja, koje prekriva površinu Zemlje.

Prekrivanje kosmičkim zračenjem vrši se analogno prekrivanju različitih predmeta biopoljem u vidu kvadrata sa polarizacijom, raspoređenom prema tipu šahovske ta­ble. Na ivicama (granicama) kvadrata dolazi do pojačanja polja prekrivanja, što stvara presecanja linija sa povećanim (anomalnim) zračenjem. Na presecima linija dolazi do tur­bulencije (vrtloženja) polja. Te vrtložne struje, dospevajući u spoljašnje manifestacije života čoveka, izobličavaju njeg­ovu strukturu, što izaziva izobličavanje funkcija organizma, analognih psihičkim stegama.

Geobiološka mreža (GBM) naziva se linijama Hartmana (po imenu nemačkog doktora medicine, koji je istraživao uticaj geopatogenih zona na čovečji organizam). Prema po­dacima Hartmana, štetna zračenja nalaze se na presecima linija koje anomalno zrače sa širinom pojasa 0,2-0,4 metra i međusobnom rastojanju od 2 metra u smeru sever-jug i 2,5 metra u smeru istok-zapad. Mnogobrojna istraživanja GBM, koja je vršio naučnik I. Pavlovec, pokazuju, da se klasična šema linija Hartmana (2-2,5 metra) sa širinom pojasa 0,2-0,4 metra održava samo u čistom polju.

U bilo kojim objektima GBM je, po pravilu, orijentisa-na paralelno sa zidovima (stranicama), a rastojanje između linija retko prelazi granice 1-2 metra, dok se širina pojasa menja od 0,2 do 1,2 metra. Posebno veliki dijapazon širine linija i rastojanja između njih je u panelnim armirano-bet-onskim zgradama. Tu se veoma često uočavaju pojasevi duž zidova širine u prošeku 0,6-0,8 metara.

0 Ne preporučuje se graditi kuće na močvarnim mestima, na starim nasipima rudarskih preduzeća. U prvom slučaju

na čovečji organizam štetno dejstvuju pare od truleži organ­skog porekla, a u drugom - gasovi radona (Rn - radioaktivni element).

Simptomi, koji ukazuju da se čovek nalazi u GPZ. Prvi simptomi ispoljavanja štetnog uticaja geopatogene zone bilo koje vrste na čoveka su: glavobolja, nesanica, vrtoglavica, košmarni snovi, buđenje s osećajem prisustva opasnosti, povišena uzbudljivost.

Čoveka, kojeg ne izvedete iz GPZ, ne možete izleći ti i bolest će progresirati, ispoljavajući se novim kvalitetima.

Lekari često povezuju prisustvo glavobolje i nesanice sa psihičkim uzbuđenjem i strahom, da ne mogu zaspati. Međutim ukoliko nemate nikakvih povoda da se nervirate, a loše spavate, mrznete,- to ukazuje na to, da se nalazite u GPZ. Neočekivana vrtoglavica, pojava „zečića" u očima ukazuje na to, da se čovek nalazio u GPZ, a zatim je izašao iz nie.

Slika 3 - Plan stana i linije geobiološke mreže (GBM)

34

Na slici je priikazan plan stana. Duplim linijama naveden je raspored GBM. Na slici se vidi spavaća soba sa duplim krevetom, dnevna soba sa jednim krevetom, okruglim sto­lom i divanom, kupatilo i kuhinja. Crnim krugovima nave­dena su mesta presecanja GBM: na supružničkom krevetu, centru divana, odvojenom krevetu, u kadi i pored kuhinjskog stola. Upravo ti preseci GBM ispoljavaju najštetniji uticaj na stanare tog stana, pošto u njemu ljudi provode mnogo vremena. Tako supružnici više vole „severni" krevet. Dete može ozbiljno da oboli (grudi i noge). Preporučljive su kraj­nje fotelje pored divana. U kuhinji, pored stola, stanari će se brzo zamarati. Tuširanje će izazivati depresiju.

Neki specijalisti tvrde, da se svaki peti čovek nalazi u jed­noj ili drugoj varijanti GPZ. O tome se može suditi i na os­novu broja ljudi, koji se obraćaju lekarima zbog glavobolje ili nesanice. Tako se, prema podacima navedenim sredinom 80-ih godina prošlog veka, na glavobolju i nesanicu žalilo: u SAD - oko 20 miliona ljudi (8% stanovništva), u Nemačkoj - 7 miliona (12% stanovništva), u Francuskoj - 9 miliona ljudi (16% stanovništva). A koliko ljudi se nije obratilo lek­arima?

Navešću karakterističan primer posledica lokacije stam­bene zgrade u GPZ u gradu Kijevu (iz knjige I. Pavlovec Bioenergija i patogene zone u životu čoveka, 1994). Peto-spratna zgrada „hrušćevskog tipa" sa4 ulaza, useljena 1979. godine. U vezi sa velikim brojem oboljenja i smrtnih ishoda stanovnici zgrade obratili su se u rejonsku administraciju s molbom da se izvrši ispitivanje zgrade. Prema zaključku operativaca za biolokaciju (J. Suhomlinov i N. Sevčenko iz udruženja „Geoprognoza"), zgrada se nalazi na jakoj GPZ

tektonskog porekla. U periodu od 1979. do 1993. godine u njoj su umrla 52 čoveka, među kojima od insulta - 16, raka - 12, infarkta - 11, srčano-vaskularnih oboljenja - 10, od drugih oboljenja - 3. Četiri čoveka starosti od 18 do 40 go­dina izvršila su samoubistvo.

GPZ ispoljava rušilačko dejstvo na različite objekte. Proces rušenja zgrada dobro su demonstrirala istraživanja inženjera S. Nogina, koji je ustanovio, daje 90% zgrada u gradu Noriljsku, koje se nalaze u GPZ, podleže rušenju ili kapitalnom remontu.

Kako izbeći štetan utkaj GPZ? Zone u kojima je zračenje anomalno mogu biti regionalne (zahvataju veće teritorije) i lokalne (prisutne su u svakoj prostoriji). Kako se zaštititi od njih? Najprostija varijanta - promeniti mesto stanovanja, posebno ako je GPZ velika i snažna. Ukoliko je ona mala, može se primeniti uređaj za neutralizaciju. Kao prost i efi­kasan uređaj za neutralizaciju GPZ iskusni operator za bi-olokaciju iz Bugarske Ivan Milev preporučuje da se primeni skelet od žice, koji prema svom obliku podseća na egipatske piramide. Prema njegovom zaključku, taj uređaj (sprava) vrši neutralizaciju GPZ u radij usu 50 metara.

Slika 4 - Figure, koje neutralizuju štetno dejstvo GPZ (egipatska piramida i željezni prsten)

Radi „ozdravljenja" prostorija u zgradama, koje se nalaze na zemljištu sa povišenom emanacijom (isparavanjem) ra-dona, treba brižljivo popuniti pukotine na podu i na zidovi­ma, a isto tako postaviti uređaje za ventilaciju u podrumskim prostorijama. Emisija radona iz zidova može se smanjiti 10 puta, ukoliko se pri oblaganju (prekrivanju) zidova primene plastični materijali tipa poliamida, polihlorida ili se zidovi oboje slojem boje na epoksidnoj bazi.

Slika 5.- Uticaj linija za prenos električne energije

Električno polje se koncentričnim linijama širi od lini­ja za prenos električne energije (dalekovoda). U zonu tog električnog polja ulaze i stambeni objekti koji se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini, kao i ljudi koji žive u tim ob­jektima.

Najozbiljniji problemi se javljaju ukoliko se čovek nalazi u zonama presecanja globalne geobiološke mreže (GBM). Pri neutralizaciji preseka GBM glavni zadatak se sastoji u tome, da se otkloni štetno dejstvo energetskog snopa. To se lako postiže na poznati način iz fizike, stvaranjem neu­tralnog magnetnog polja u željeznom ili čeličnom prstenu,

u kome se zatvaraju linije sile magnetnog polja. U vezi s tim geofizičar Anatolij Cekunov preporučuje da se za sani­ranje preseka GBM primene obični zatvoreni prstenovi od željezne ili čelične žice. Mnogobrojni eksperimenti s prs­tenom pokazuju njegovu veliku efikasnost.

Kada nemate mogućnosti da izađete iz preseka GBM ili ne znate, da li oni postoje na mestima vašeg dužeg boravka, stavite ispod kreveta (na pod ili ispod madraca) ili pričvrstite ispod stolice prsten prečnika 0,4-0,5 metara, napravljen od žice debljine 4-6 milimetara.

Tehnogene zone

U tehnogene zone spada veliki broj objekata. U zavis­nosti od konstrukcije i oblika, oni mogu da rasejavaju ili koncentrišu linije sila (silnice) poljakosmičkog i zemaljskog porekla. Bitan uticaj na planinske minerale i objekte ispol-javaju električna polja, vezana za rad radiostanica velike snage. One stvaraju tehnogena polja i polja „lutajućih stru­ja". Frekvencija oscilacija polja radiostanica je IO4—IO5 Hz, što u znatnom stepenu utiče na zdravlje čoveka. Stoje veća talasna dužina aktivne stanice, tim više se u najudaljenijim rejonima, u odnosu na nju, uočava električno polje, kojeg ona stvara.

Lutajuće struje u zemlji nastaju u vezi s radom elektri­ficiranog železničkog transporta, metropolitena, linija vi­sokog napona, distributivnih i transformatorskih podstanica, kablovskih mreža, električnih generatora i slično. Linije vi­sokog napona ispoljavaju patogeni uticaj na žive organizme. Pri čemu se njihovo negativno dejstvo ne uočava ispod same

linije, već na rastojanju 25-30 metara od linije i zavisi od visine linije i električne snage u njoj.

Snažne tehnopatogene zone su del ovi zemlj e, koj i se nalaze iznad kanalizacionih kolektora, galerija, štreka (željezničkih pruga - prim, prevodioca).

U tehnopatogene zone spada 'zračenje od televizijskih ekrana i displeja kompjutera. S ciljem izučavanja uticaja radnog ekrana monitora na čoveka u SAD je grupa ekspe­rata intervjui sal a 2700 ljudi. Više od jedne trećine intervjui-sanih smatra svoju profesiju glavnim uzrokom oboljenja. Najtipičnije žalbe su: glavobolja (70% ispitanika), bolovi u mišićima i kičmi (60%), bolovi u očima (40%). Uočava se direktna proporcionalna zavisnost između dužine rada na kompjuteru i nastankom patogenih simptoma. Specijalisti smatraju, da neprekidan rad ispred ekrana kompjutera ne srne da bude duži od četiri sata. Najbezopasnije rastojanje pri radu sa kompjuterom je više od jednog metra od ekrana.

Prema podacima I. Prokoljeva, opasno zračenje od televi­zora ruske proizvodnje dostiže: kod crnobelih televizora - 2 metra, kod televizora u boji - 3 metra od ekrana. Kod japan­skih i američkih televizora štetan uticaj se rasprostire na 1,2 (crnobeli) i 2 metra (televizori u boji). I. Prokofjev je takođe ustanovio, ukoliko se ekran kompjutera ili televizor nalaze u prirodnim geopatogenim zonama, tada se njihov uticaj na zdravlje ljudi oko njih pojačava.

Biološke i veštačke patogene zone

Veliku ulogu u njihovom nastajanju ima situacija u so­bama, gde žive ljudi. Tako, na primer, čak i sobne biljke

mogu pozitivno ili negativno da utiču na zdravlje čoveka. Zato je korisno znati njihovo dejstvo.

Paprat dobro raste na bilo kom mestu u stanu, zato što za svoje preživljavanje sama upija energiju iz okolne sredine. Na primer, ukoliko se biljka postavi na televizor ona će upi­jati za čoveka štetna elektromagnetna zračenja i od toga će biti bujnija. Na taj način paprat ispoljava korisno dejstvo - otklanja štetno zračenje kućnih električnih uređaja.

Tradeskancija (Tradescantia) daje čoveku veliku korist. Ta biljka ima pozitivnu energiju, koja pothranjuje čoveka. Na račun toga poboljšava se lično osećanje čoveka, koji se nalazi pored tradeskancije.

Pomoću tradeskancije može se u kući odrediti prisustvo štetnog energetskog bića (parazita spoljašnjih manifestacija) za čoveka. Na to ukazuju listovi biljke, koji se naglo menjaju, postaju žuti i sitniji. Da biljka ne bi uginula od iscrpljenosti, potrebno je pronaći izvor negativne energije i neutral i zovati ga. Koristite tradeskanciju kao indikator, na osnovu kojeg ćete određivati energetsku situaciju u svojoj kući, stanu.

Kaktus umereno pothranjuje čoveka energijom. Pored toga, kaktus upija negativna energetska polja i pretvara ih u energiju povoljnu za čoveka. To svojstvo kaktusa može se koristiti, ukoliko se za vreme dnevnog spavanja biljka postavi pored postelje. Ci steći prostor oko čoveka koji spa­va, kaktus podstiče njegov kvalitetan odmor i obnavlja mu snagu.

Živa trava (Geranium robertiamim) ima anestezirajuća svojstva, smiruje različite vrste bolova. Taj cvetak efikasno prikuplja energetsku nečistoću i čisti je, a isto tako ispušta dobru energiju nešto slabiju od kaktusa. Biljka se može koristiti kao energetski filter. Uočeno je, da je u prostori-

jama, gde raste živa trava-geranijum, uvek svež i aromatičan vazduh (posebno za vreme njenog cvetanja). Preporučljivo je koristiti geranijum crvene boje. U tom slučaju navedenim svojstvima se priključuje povoljno dejstvo crvene boje.

Fikus se smatra pomoćnikom u jačanju porodice, podstiče začeće i rađanje dece. To je povezano s tim, što je kod te biljke jako izražen životni princip Sluzi (veliki, sočni lis­tovi), koji širi svoj uticaj na ljude. Fikus održava u prostori­jama stabilnu atmosferu, sprečava razdražljivost. Ne izlazite fikus suncu. On ne voli jarku sunčevu svetlost i više voli tamnije uglove prostorije, u kojima su izražena prohladna, vlažna svojstva, neophodna za njegovu životnu aktivnost.

Monstera je krupna lij ana puzavica, koja ima mnoštvo vazdušastog korenja; listovi su joj veliki, kožnati, šareni (ukrašeni šarama). Gledajući spolja to je veoma lepa biljka, ali, kao i sve lijane, ima svojstva da živi na račun drugih. Rasteći u stanu, monstera koristi svoje prirodno svojstvo delovanja protiv svega živog - crpi životnu energiju iz lju­di. Mnogi ljudi, koji su postavili monsteru u spavaću sobu, našli su se u bolnici sa velikom iznemoglošću, izazvanom slabljenjem srčanog mišića.

Kiparis, koji raste u stanu, opasan je za čoveka. Naši pre­ci smatrali su ga drvetom smrti. Kiparis u prostoriji stvara tešku, pri tiskaj uću energetsku situaciju. Zato ga ni u kom slučaju ne smete držati u svojoj spavaćoj ili dnevnoj sobi.

Tuja ima slično dejstvo kao i kiparis. Pored toga biljka je otrovna, posebno njeni plodovi. Egzudati (izlivi) otrova negativno utiču na životnu aktivnost ljudi. Zato tuju ne treba odgajati u prostorijama, gde se odmarate, jedete i spavate.

Mnogi ljudi na prozorima odgajaju rasadu - papri čiče, krastavce i paradajz. Paradajz spada u vrstu paslena (krompi-

ra) i ima štetna svojstva za čoveka. Ta biljka će negativno delovati na vaše lično osećanje.

Zapamtite glavno: sobne biljke ne treba stavljati u spavaću sobu, jer one noću upijaju kiseonik, ispuštaju ugljen-dioksid i oslobađaju se negativne energije. Njihov energetski ciklus podešen je na dnevno upijanje loše energije i noćno čišćenje - izbacivanje negativne energije. U tom pogledu posebno je štetna monstera: noću njeni veliki listovi izbacuju ogromnu količinu ugljen-dioksida i bujice negativne energije.

Različiti predmeti i ukrasi, napravljeni od životinjske sirovine (školjke, rukotvorine od roga, kože životinja, perje i slično), stvaraju poseban kanal, koji povezuje taj predmet s prostornim slojevima, u kojima se nalazi energetsko-infor-maciona osnova uginule životinje. Kroz taj kanal ističe en­ergija iz našeg prostornog nivoa na taj nivo. Životna energija čoveka može nehotice (slučajno) dospevati u slične levkove, što izaziva slabljenje organizma.

Koliko snažno to može da se dešava, ilustruje priča J. Lon-goa o tome, koliko je on predao energije, da bi primorao telo čoveka da se kreće. Tako ju je, na početku, da bi predao en­ergiju telu, on pomoću specijalnih vežbi nagomilavao. Čim je osetio da ima dovoljno energije (ruke su postale vruće), počeo je misaono daje preliva u telo. Kada se telo pokrenu­lo, Longo je osetio, daje kroz njega pošla narastajuća bujica energije u mrtvo telo. Javio se osećaj, daje prostor između njegovih ruku i mrtvog tela postao gust, u vidu tečne, sive, lepljive mase.

Međutim na taj način ne utiču samo proizvodi od uginulih životinja. Knjige, koje sadrže ilustracije mrtvih životinja (na primer, Knjiga o ukusnoj i zdravoj hrani), gledanje filmova užasa, čuvanje video kaseta s takvim filmovima i slično,

takođe stvaraju nepoželjne energetske kanale. U vezi s tim možete eksperimenti sati: odabrati predmete i knjige koje povoljno utiču na vas, a sve ostale sklonite što dalje i s njima rede kontaktirajte.

Izborom drvne građe za uređenje sobe, u kojoj provodite najviše vremena, može se oplemeniti bioenergetska situaci­ja, postići dejstvo jačanja svog organizma. Na primer, parket i nameštaj od hrasta davaće čvrstoću vašem organizmu. U drevnosti su bračnu postelju smeštali na otpiljenom hrastu, oko kojeg su postavljali zidove i gradili kuću. (Detaljnije opisano u Homerovoj Odiseji.)

Pored toga, čovek pomoću odeće, ukrašavanja formira oko sebe posebnu energetsku sredinu. Neznalački (nepis­meno) oformljena energetska sredina može se izjednačiti sa patogenom mini-zonom i narušavati zdravlje. Evo prove-renih činjenica.

Žene često nižu prstenje na sve prste. Da li je to bezazle­no?

Na rukama ima mnogo osetljivih tačaka, koje su pove­zane s jednim ili drugim unutrašnjim organima. Inostrana istraživanja pokazala su: tesno prstenje nije bezopasno, posebno za one, koji ih nose stalno. Burma na domalom prstu provocira nastajanje mastopatije, oboljenja pol-nih organa i endokrinih žlezda. Prsten na srednjem prstu izaziva aterosklerozu, hipertoniju, prsten na kažiprstu - osteohondrozu i radikulitis, na malom prstu - patologiju dvanaestopalačnog creva. Prema tome ne preopterećujte ruke prstenjem i obavezno ih skidajte s ruku preko noći, čak i burmu. S vremena na vreme potpuno odmorite ruke.

Preporuka za ozdravljenje (odgovara apsolutno svim ljudima): učinite sve stoje moguće, da bi živeli u normal-

nom prostornom okruženju. Neutralizujte bilo koje geopa­togene zone.

SOCIJALNA SREDINA

Covek živi u društvu. Hteo on to ili ne hteo, na njega se stalno vrši mentalni (tj. misaoni, idejni, životni, porodični, proizvodni, seksualni, materijalni, moralni i slično) pritisak. Do čega to dovodi? Do toga, da čovek od trenutka začeća postaje član društva, koje podržava sva njegova načela (prin­cipe). Međutim ti principi su daleko od istinskih zahteva i zdravih životnih potreba čoveka. Na kraju društvo, koje je izopačeno formiralo čoveka, izaziva većinu oboljenja.

Narkomanija, pijanstvo, pušenje. Koliko zla i patnji oni nanose ljudima. Pa zašto to zlo ne može da se istrebi? Neki na tome zarađuju velike novce. Drugi ih upotrebljavaju zbog toga, stoje to uobičajeno u društvu - tradicija, da budete kao svi ostali, modno itd.

Mi jedemo hranu, koju nabavljamo u prodavnici. Pro-davnicama su pogodni takvi produkti, koji se mogu dugo održavati. Međutim to ne znači, da oni postaju korisniji. Ukoliko se čovek hrani nešto drukčije, nego ostali, na njega popreko gledaju - on je čudak.

U hladno godišnje doba nije uobičajeno da ljudi hodaju po ulici odeveni u šore. Samo zbog toga psihički zdravog i očeličenog Porfirija Ivanova više puta su odvozili u psihi­jatrijsku bolnicu.

Reklamiraju se razni lekovi, koji neutrališu simptome, ali ne dotiču uzroke bolesti,- mi verujemo. Modernaje odvoje­na ishrana - mi se tako hranimo, iako ishrana treba da bude pravilna. Moderno je da se trči - trčimo. Posle izvesnog

vremena postaje jasno, da reklamirani lekovi daju sporedne efekte. Odvojena ishrana većini ljudi ne odgovara i stvora im niz problema. Trčati treba takođe pametno, da ne bi bilo ogovaranja.

U vlastitoj porodici, ukoliko se ozbiljno počnete baviti oz­dravljenjem (lečenjem), na vas će gledati kao na duševnog bolesnika (luđaka). U kolektivu ćete postati stranac.

U našem životu ukorenila se čudna i protivrečna pojava pod nazivom „društveni život". Puna je laži i međusobnih laži (neprijateljstava). Najstrašnije u tome je, što se mi ne borimo protiv takvog života, već mu se prilagođavamo.

Um toliko sve izobličava, daje teško odrediti od čega je sve počelo i kakav je krajnji cilj? Slična tendencija sada se uočava i u lečenju. Na tezgama se pojavilo mnogo literature o lečenju, koja sadrži del ove (fragmente) podataka, zastarele preporuke, koje ne odgovaraju realnom životu.

U društvu se stalno nešto menja, u zavisnosti od mode. Čas svi igraju fudbal ili hokej, čas se bave aerobikom, čas učestvuju u dvobojima, čas se bave jogom, čas nečim dru­gim. Čas gladuju prema Bregu, hrane se prema Seltonu, čiste prema Malahovu i slično. Međutim treba raditi toliko, koliko vam je potrebno, da bi bili zdravi. Treba voditi računa o tome, da vas društvo ne lomi, da ne plivate „stihijski". Probajte da živite svojom pameću (umom), ne radite to, što će izazvati patnje i oboljenja.

Evo nekoliko primera iz moje pošte.

„Hoću da sa Vama podelim svoju nesreću. U svojoj 26. godini života ja sam već ozbiljno bolestan. U bolnici su mi postavili dijagnozu: paranoidna šizofrenija (iako ja sumnjam u pravilnost postavljene dijagnoze). Medikamentno lečenje

nije mi donelo nikakvu korist, tako da sam izgubio svako poverenje u lekare.

Pre par meseci nabavio sam Vaše knjige i pojavila mi se nada u to, da nije sve izgubljeno, da još uvek mogu povratiti izgubljeno zdravlje. Nešto o sebi.

Sa 12 godina života počeo sam se zanimati toksikoma-nijom, onanizmom, voleo sam da se ludiram s alkoholom. Ziveo sam samo od zadovoljstava. Tada nisam razmišljao o tome, da se sve može izokrenuti. U 16. godini života počeo sam da primećuj em, da se sa mnom nešto loše dešava. Počela je da mi opada kosa, koža glave bila mi je prekrivena suvim krastama i u bukvalnom smislu odvaljivala se u parčićima. Približno sam znao od čega to sve dolazi, ali sam se trudio da ne obraćam pažnju na to. Mislio sam, da će to sve vremenom proći. (Evo izvora toga, staje čovek preduzeo, prilagodio se društvu, ne shvatajući na što će se sve to svesti za njegovo zdravlje i život.)

Posle završetka škole zaposlio sam se na gradilištu. Počeo sam često da pijem, a ponekad sam se tako napijao, da su me donosili kući. Bilo je trenutaka, kada sam na izvesno vreme odbacivao štetne navike, ali glavobolja koja me je mučila nije prolazila, ruke su mi se tresle, telo me je bolelo, noge su mi se vukle tako, da sam teškom mukom koračao. Tako je trajalo sve dotle, dok mi alkohol nije prestao pomagati. (Čovek treba da pronađe neku radost, cilj u životu. To, što se desilo s tim mladim čovekom na datoj etapi života je od osećaja bezizlaznosti i praznine.)

Glava me je veoma jako bolela, posebno na zatiljku i te-menu. Javio se oštar bol u očima, počeo mi se pogoršavati vid. Vilica mi se zaokretala tako, da mi se na licu pojav­ljivala neprijatna grimasa. Osećao sam se tako sputano i

napregnuto, da sam svojim spoljašnjim izgledom i svojim ponašanjem negativno delovao na ljude. Pri svakom neznat­nom pokretu ili zvuku počinjao sam da se trzam kao nenor­malan. Čak su meni bliski ljudi počeli da me izbegavaju. Nisam shvatao šta se sa mnom dešava, a moje stanje se sve više pogoršavalo. To se izražavalo kroz sve jaču glavobolju. Ponekad sam imao takav osećaj, kao da su mi potiljak zalili u liveno gvožđe (tuč), a glavu priklještili u stege (mengele). U očima sam imao takav pritisak, da mi se činilo, da one samo što nisu ispale napolje. Poremetila mi se koordinaci­ja pokreta, imao sam osećaj da ne hodam, već da plivam. Želudac mi se prevrtao (čupao) tako, da mi ni parče hrane nije ulazilo u grlo, a i što sam pojeo, sve se vraćalo nazad. Morao sam da se obratim neurologu.

Posle hospitalizacije postavili su mi dijagnozu: posledice organskog oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS) s neuralgijom, poremećajem ličnosti. Lečenje mi nije pomo­glo. Odlučio sam da se obratim psihijatru.

Smestili su me u psihijatrijsku bolnicu. Nisam znao šta su mi tamo davali, ali znam samo jedno: umalo nisam postao ćaknut. Posle otpusta saznao sam svoju dijagnozu: paranoid­na šizofrenija. Samo je Gospod Bog znao, šta sam morao da preživim za poslednje vreme. (Evo paradoksa - društvo je u početku naučilo tog mladića raznim gadostima, napravilo ga bolesnikom, a zatim je odlučilo da ga malo leci prema „svojim metodima".)

Šta sve nisam probao, da bih olakšao svoje stanje. Obraćao sam se za pomoć nadrilekarima (vidarima), polivao se hlad­nom vodom prema metodu Ivanova, trčao ujutro i uveče, ali koristi od svega toga nisam imao, već obrnuto, bilo mi je još gore. Činilo mi se, da mi niko i ništa ne može pomoći.

Tako sam se izbezumio, da jednostavno nisam želeo da živim i jednog divnog trenutka odlučio sam da završim sa sobom, da bih prekinuto sva ta mučenja. Uzeo sam britvu i sebi prerezao vene. Ne znam, čime bi se to sve završilo, da kod mene nije tada u stan ušla komšinica. Ona je pozvala „hitnu pomoć". U bolnici su mi dali transfuziju i posle ne-delju dana otpustili me kući. Sedeći u kući, razmišljao sam, kako dalje da živim i šta da radim? {Samo u takvim situaci­jama, kada se „ opeče " i shvati, da tako dalje ne može živeti, uključuje se razum čoveka.)

I eto nedavno sam nabavio Vaše knjige. Iz njih sam nešto shvatio, ali, istina nisam sve. Prema Vašim preporukama počeo sam svakog dana da primenjujem tople kupke, istina, još uvek ne mogu da nabavim maslinovo ulje za utrljavanje. Posle jela počeo sam da uzimam vitamine i minerale. Sva­kodnevno u mislima prilagođavam sebe na sve stoje dobro, trudim se da se inspirišem (sugerišem sebi), da će se sve dalje normalizovati. Počeo sam da idem u crkvu.

I čini mi se, da sam nešto postigao. Pojavio se duševni mir. Glavobolja mi je skoro prestala.

Posavetujte me, kako pravilno da stvorim vlastiti sistem lečenja. Možda nisam potpuno pravilno prišao svom oz­dravljenju?"

Glavno je shvatiti i početi. Ta knjiga daće odgovore na vaša pitanja i pomoći će vam da stvorite vlastiti sistem lečenja.

„Za Vaše knjige saznala sam u septembru prošle godine. Odmah sam u sve poverovala, prestala sam da jedem hleb i meso, počela sam da pijem sokove (od šargarepe, jabuke,

cvekle), smanjila sam količinu hrane. Imam 59 godina, vi­soka sam 168 centimetara, telesna težina 77 kilograma (bila je). Smršala sam 7 kilograma, na žalost, opustili su mi se obrazi i pojavile bore. I pre toga sam se dobro osećala, ali mije postalo još bolje. (Greška je u tome, štosu u uzrastnom periodu „ Vetra" nagloprimenjene mere ozdravljenja, koje izazivaju njegovoprepobuđivanje.)

Šta me je uznemiravalo: viseći mladeži na vratu, ispod pazuha i na vrhu stomaka, kao i slabljenje vida. Ponekad, ukoliko kasno večeram, gorušica. Zatvore nikada nisam imala, stolica mi je svakodnevna i čak skoro uvek pomalo tečna. Odmah sam počela da se klistiram s urinom, da bi se izgubili mladeži. 1 tu su počele moje muke. (Klistiri su pojačali životni princip Vetra.)

Izlazi samo mokraća - i to je sve. Posle narednog klisti-ranja zabolelo me je na desnom boku oko apendiksa (slepog creva), i sada na tom mestu osećam tupi bol. Zatim sam, kada sam pročitala sve Vaše knjige, shvatila, da nije sve tako jednostavno, kako sam mislila.

Dok sam čitala knjige, samo sam ispirala oči i nos mokraćom. Ali, na žalost, poj avila mi se nesanica i neodređeni bolovi. Svi ukućani mi se smcju i rugaju mi se. (Evoprimera mentalnog pritiska od strane najbližih, koji psihološki pri­premaju ženu da se vrati u krug gnezda - da živi stihijski.) Iako sam se umivala mokraćom, lice mi je žuto (istina, nikad nisam imala crvene obraze) i izgledam premoreno. Zato su me svi sa saosećanjem pitali, staje s tobom, da nisi bole­sna? I moj izgled mojim poznanicima ne uliva nadu u Vaše knjige. I sama sam se zbunila, šta dalje da radim? Lekarima nikada nisam verovala, a Vama potpuno verujem".

Ta žena treba da primenjuje terapije, koje snabdevaju or­ganizam vlagom i toplotom, ne insistirati na uzimanju sirove hrane.

Nije tajna, da se nesuglasice u porodici veoma odražavaju na zdravlje njenih članova. Usamljenost (povučenost), uvreda, nezadovoljstvo, neshvatanje stvaraju napetost u spoljašnjim manifestacijama života i izazivaju različite sla­bosti i oboljenja. Čim se porodična mikroklima poboljša, napetost nestaje i čovek ozdravlja. Ukoliko se sve dešava obrnuto (iz dobre sredine dospevate u nepovoljnu), bolesti se javljaju same od sebe - kako kod supružnika, tako i kod dece.

„Imam 36 godina, razvedena sam (muž je mnogo pio i pravio skandale), imam kćerku staru 8 godina. Od januara sam počela da se odvojeno hranim, da vežbam gimnas­tiku, povremeno primenjujem urinoterapiju, lečenje uljem, disajnu gimnastiku, masaže i više se nalazim na svežem vazduhu.

Za tri meseca smršala sam sa 75 do 64 kilograma, viso­ka sam 164 centimetra. Prvi put za više godina zima mi je prošla bez bronhitisa, oči su mi poprimile sjaj posle čišćenja creva, misli su mi postale jasnije, oslobodila sam se osećaj a zbunjenosti, stešnjenosti, strahova, usamljenosti. Nemam problema sa crevima, prestala su da me bole kolena, disanje je postalo ujednačeno, nema astme pri trčanju, sanje postao mirniji i dublji".

Likvidirana je patološka situacija, koja je ispoljavala ugnjetavajuće dejstvo na spoljašnje manifestacije života te žene. „Emocionalne stege" sada ne aktivira muž-kavgadžij a,

kretanje energije se normalizovalo, što je i dovelo do nesta­janja bronhitisa; misli su postale jasnije; prošla je zbunje­nost, stešnjenost, strahovi, usamljenost.

Kombinacij a čišćenj a i j ačanj a fizičkog tela, koj a se pokla­pala s likvidacijom ugnjetavaj uće situacije na spoljašnje manifestacije života, dali su odlične rezultate za svega 3 meseca. Ukoliko vam ništa ne ide za rukom s ozdravljenjem, tražite uzrok u ugnjetavanju spoljašnjih manifestacija života i likvidirajte ga, ma kako da vam to bude bolno.

„Bavim se sistemima lečenja već pet godina. Na sebi sam isprobala mnogo metoda. Pre dve godine počela sam da se hranim odvojeno - prestala sam da gladujem. Gladovala sam po 3,5, 7 dana i dve godine po 32, 42 sata jednom nedeljno. Gladovanje - to je dobro, ali posle izvesnog vremena bolesti su ponovo ukazivale na sebe. I tada sam shvatila, da bez odvojene ishrane sva ta mučenja nemaju smisla.

Pre pola godine prešla sam na odvojenu ishranu. Očistila sam jednom creva, a jetru - dva puta. Smršala sam.

Imam 55 godina, visoka sam 158 centimetara, teška 55 ki­lograma, a imala sam 62 kilograma. To je za mene mnogo i ne sviđa mi se. Česta pitanja poznanika i bliskih (ti boluješ? kako si mršava!) traumiraju mi psihu.

Slična pitanja ljudi iz bliskog okruženja izazivaju kod te žene emocije uvrede, koju ona ne želi da ispoljava naglas. Prisutna je jaka „emocionalna stega" - to već nije u redu, od toga se treba osloboditi.

Sto se tiče telesne težine, ona je kod nje normalna. Zelja da ima „raskošnu" figuru i neuspesi, vezani s tim su nova psihička stega nezadovoljstva. Uz to je čovek prešao u starački period Vetra, stoje prirodno podsušilo figuru.

Da bi se ta žena popravila, treba da otkloni emocionalne stege, primenjuje autogeni trening, fizičke vežbe, da čisti je­tru (dva puta - to nije čišćenje), uzima hranu koja stišava Vetar, primenjuje terapije sa vrućim kupkama, utrljava u kožu maslinovo ulje.

„Imam 40 godina i troje dece (8, 10 i 17 godina starosti). Posle porođaja loše se osećam. Poremećaj razmene materija: visoka sam 171 centimetar i teška 105 kilograma (norma je 73-75 kilograma). Počeo je da me boli pankreas. Zatim je sledila operacija - odstranjivanje žučne kese. Stroga dijeta dve godine. Posle toga sam pokušala da se raznovrsnije hra­nim, i ponovo - pogoršanje pankreatitisa.

Počela sam da pijem mokraću. Evo već skoro dve godine pijem ujutro po čašu urina. Počela sam da jedem sve (ranije nisam mogla sa mojom gušteračom). Nestala su oboljenja izazvana prehladom (angina, kijavica, maksilarni sinusitis - gajmoritis). Ukoliko se i pojavi kijavica, tada prolazi za dva dana.

Kada sam primenila klistire s urinom, iz mene je počela da izlazi ogromna količina sluzi u obliku meduze. Efekat tih klistira, u poređenju sa klistirima s limunovim sokom, je zapanjujući.

Kada sam kupila Vaše dve knjige, čitala sam ih bez pre­stanka. Ukućani su počeli da me gledaju kao na nenorma­lnu".

Preporuka za lečenje. Ukoliko se neko od članova poro­dice bavi ozdravljenjem ili lečenjem prirodnim sredstvima, ne rugajte mu se i ne šalite se na njegov račun. Njemu je i tako teško.

Ukoliko želite da ubedite svoje najbliže u prednosti zdravog načina života, nemojte ih nasilno vući za sobom. Sačekajte da oni sami „sazru". Najbolji primer je vaš uspeh.

KARMIČKI PROBLEMI

Najozbiljniji problemi, koji se odnose na samoozdrav-ljenje, vezani su s karmom. Gresi - naši vlastiti, naših pre­daka - tako prepliću (obrću) životnu situaciju, da nam se čini daje sve gotovo - ćorsokak. Važno je uvideti karmički problem, shvatiti njegovu važnost i resiti ga. Karmički prob­lemi spadaju u oblast moralnosti čovečjih odnosa i povezani su sa spoljašnjim manifestacijama života čoveka. Njihovim rešavanjem nestaju mnogi problemi sa zdravljem.

Evo kako opisuje svoje izlečenje od epilepsije naslednica Porfirija Ivanova - Valentina Leontjeva Suharevskaja.

„Već 20 godina imam napade epilepsije, uz to menin­gitis i tromboflebitis. U mladosti sam učestvovala na kon­jskim trkama - pala sam s konja i razbila se. (Učešće na takmičenjima slične vrste ukazuje na ponosnu, samouverenu ličnost. Prkosno ponašanje je posledica formiranja posebne strukture u svesti čoveka, koja povoljno deluje na razvoj karme i formira karmički odgovor - pad sa konja i isku­pljivanje zaduženosti u vidu patnje, nemoći, ljudskog prezi­ra.) Od tada mi se u glavi magli i imala sam takve napade, da se sva izubijam do krvarenja, i do današnjeg dana ostali su mi ožiljci na telu. Živim u takvim uslovima, da moram i kravu opslužiti, i baštu zasaditi, iscepati drva itd. Desilo se to 1950. godine, pošla sam na pijacu prodavati višnje. Samo što sam izašla na vrata - i pala sam. Napad me je obuzeo: prosule su se moje višnje, a sama se borim. Pritrčali su mi

ljudi, i jedna žena kaže: „Niko joj ne može pomoći, osim jednog čoveka, koji i leti i zimi ide samo u gaćicama. On živi u Sulinu - on je i mene spasio u životu". I mi smo od­mah tamo krenuli, a kada smo stigli kod njega u Sulin, on nije bio kod kuće - odveli su ga u Kazansku psihobolnicu na 4 godine. To je bio Učitelj. A bolesti me ne napuštaju - sve mi je gore i gore. Odrekla sam se svih mikstura, svih praškova - trudila sam se da živim bez toga.

Sedmog Januara 1954. godine Učitelj j e doputovao - dobi­la sam tu vest. Doputovala sam u Sulin, pozdravljamo se. Učitelj ne poznaje te ljude, a i mene ne poznaje. Kada sam putovala Učitelju nisam razmišljala, da će me takvu primi­ti i rekla sam mu: „Učitelju, ti me verovatno nećeš primiti - ja nikoga ne molim; ja sam svojoj majci rekla, da me ne venčavaju u crkvi, kada se budem udavala, i ako umrem, da ne bude popa! Ja sam se te komedije nagledala još kad sam bila devojčica". Učitelj mije odgovorio: „Da, ti Valen­tina imaš čiste krvne sudove. Staje kod tebe? Ja mu kažem: „Imam napade, pogledajte: i ruke, i noge su mi izubijane; pa još meningitis i tromboflebitis, pa i radikulitis. Ja se već više godina ne mogu sageti, već samo prisednem; više godina ja se ne izuvam - ne mogu da izdržim da stanem bosom nogom na pod". A on mi kaže: „Izuj se!" Izula sam se. Oprao mi je noge hladnom vodom, izveo me bosu na sneg, proveo me je po snegu oko stočića na dvorištu i pošli smo u seljačku kuću. Učitelj me pita: „Pa kako je? Odgovorila sam: „Dosta dobro" Tada mi je rekao: „Pa, sagni se! Počela sam da se saginjem - ništa me ne boli: probam i tako, i onako - ne boli! Tako sam pocrvenela od stida, jer sam se, verovatno, ceo život nastrano ponašala (budalasala). A Učitelj mi kaže: „Ne, ti se nisi nastrano ponašala, idemo još". Ponovo me je

poveo na sneg, tri puta me obveo oko stola, ponovo oprao noge i rekao: „Dva puta dnevno, ujutro i uveče prati noge; ne pljuvati ne iskašljavati - gutati kao produkt; obavezno siromašnom dati nešto od stečenog radom, koliko možeš - ne žali! Kada se vratiš kući, moli za oproštaj na ćelom salašu, ne zaobiđi ni jednu kuću". Ja mu odgovaram: „Učitelju, pa ja sam tako prozi vela svoj život, nikada se ni s kim nisam svađala..." A on mi kaže: „Ja sam ti rekao!" - okrenuo se i otišao od mene. (Tu preporuku Ivanov joj je dao radi toga, da bi ona iz svoje svesti, tačnije iz spoljašnjih manifestacija života, izbrisala korenje oholosti, nepopustljivosti, koji su joj provocirali bolest.) Ja sam to sve izvršila zbog toga, da me ne bi ništa bolelo. Ljudi sa salaša su rekli mome mužu, daje Leontjeva već gotova - poremetila je pameću, ranije je imala samo napade, a sada je još i psihički nenormalna: ide do svake kuće, klanja se, moli za oproštaj. Ali od tada nisam imala nijedan napad, i do današnjeg dana!"

Preporuka za lečenje. Ma kako da razmatramo proces samoizlečenja, i ma šta da radimo za obnavljenje vlastitog zdravlja, moramo odstraniti primarni uzrok oboljenja. Kada pristupamo tim primarnim uzrocima, tada vidimo, da se sve zasniva na moralu. Naše želje stavljaju nas pred izbor (di­lemu): uraditi sve skromno i ne oštetiti nikoga, ili se po­kazati - znači, nekoga oštetiti, podvrgnut nasilju, oformiti negativne crte karaktera. Ukoliko izaberete drugu varijantu dejstva, tada stvarate karmu i zatim ćete je odrađivati. A odrađivanje je kroz patnje i bolesti.

Ni jedan čovek ne stiče normalno zdravlje sve dotle, dok se moralno ne promeni.

Primer. ,,S dubokim uvažavanjem odnosim se prema Vama i Vašim knjigama. Umirao sam od bolesti u potpunom

smislu reci. I eto 8 meseci marljivog rada doneli su ogro­man rezultat. Postao sam potpuno drugi čovek - od ruševine sa stomakom pretvorio sam se u tridesetogodišnjeg mladića (u svojoj 46. godini života). Intenzivno se bavim sportom, polivam se hladnom vodom, preko cele godine kupam se u moru. U maju i junu gladovao sam 3, 4 dana, zatim u av-gustu 8 dana".

To su bile prve tri preporuke za pravilno samoizlečenje: O odstraniti štetan uticaj geopatogene zone (ukoliko

takva postoji); O stvoriti normalnu mikroklimu u najbližem okru­

ženju (makar u porodici); €) moralno se promeniti.

MORALNOST (MORAL) - PRVA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Život se rađa u životu i može se razvijati samo tamo, gde ga okružuje život. Svako od nas (iz naivnosti ili neznanja) može postaviti pitanje, da li je okolni prostor - Kosmos, zemlja, kamenje, voda, vazduh i slično - živ? Da. Čovek je svojim umom podelio materiju oko njega na živu (sve što raste, kreće se, govoreći naučnim jezikom - sve što se, uglavnom, sastoji iz materije koja ima levi smer okretanja, nalazi se u asimetriji) i ustajalu (konzervativnu), neživu (što se vremenom ne menja, osim razaranja, a govoreći naučnim jezikom - što se sastoji od materije koja se okreće u levom i desnom smeru, ima simetričnu građu). Međutim u stvarnosti sve, što nas okružuje, protkano je životom, makar često i ne shvatljivim za nas.

Počnimo od toga, šta nam je svima dobro poznato. Život čoveka nastaje u jajnicima žene i testisima muškarca. Nauka priznaje, da budući čovek postoji u vidu odvojenih polovi­na - muške i ženske, koje čak pri spajanju u epruveti daju mogućnost stvaranja (formiranja) čovečjeg bića.

Da li se sećate te životnog etape, kada ste bili razdeljeni na dve polovine i postojali u dva različita organizma? Mnogi od vas će odgovoriti sa ne, jer je to bila cela životna etapa razvoja jajčane ćelije i semena. Sve, što ima svoj početak, ima i svoj kraj. Glavno u datom slučaju je istaći, daje to bio naš život, iako nama potpuno neshvatljiv.

Kakvim procesima, čijoj volji se potčinjavao naš život na datoj etapi? Cikličnim procesima sazrevanja jajne ćelije i semena u organizmu žene i muškarca. Dalje je sve zavisilo

od obostrane (uzajamne) želje za zadovoljavanjem seksual­nih potreba, tj. voljne komponente naših roditelja, ali ne nas samih. I tu mi shvatamo, kakva je velika sreća, da su naši roditelji poželeli da stupe u polni akt upravo u to vreme, jer bi se na svetu pojavio neko drugi, a ne mi. Prema tome, naše rađanje potpuno je podvrgnuto „slučajnosti" i ne zavisi od nas.

Posle spajanja jajčane ćelije i spermatozoida, počinje pot­puno nova etapa našeg života. Jajčana ćelija, čiji je prečnik 115-150 mikrona, kreće se u ogromnom Prostoru - falopi-jevim kanalima, a zatim u materici. Dimenzije majčinog organizma mogu se uporediti sa kosmičkim. Izražavajući se uobičajenim jezikom, embrion (zametak) u tom pros­toru nalazi sve - mesto za smeštaj, hranu, svuda on izlučuje svoje otpatke. Majčin Prostor obezbeđuje ga sa svime i sve prima od njega. Unutarmaterični razvoj - to je samostalna životna etapa čoveka sa svojim osobenostima, problemima i složenostima. Istina, mi tu ne rasuđujemo, staje živo, a šta mrtvo, mi jednostavno živimo.

I, na kraju, mi se pojavljujemo u našem sadašnjem - čovečjem obliku. Rastemo i rasuđujemo - to je živo, to je mrtvo i slično. Mi jednostavno nismo u stanju da svo­jim umom shvatimo, da se kao i ranije nalazimo u Živom Prostoru, koji se brine o nama, kao i pre, i u kojem treba da izvršavamo neku korisnu funkciju.

Kada čovek proživi njemu određeni rok, on umire. Šta znači umreti?

Čovek nastaje iz dve polovine u organizmu žene i muškarca. Jajčana ćelija i spermatozoidi treba da „porastu ili sazru", pre nego što napuste mesta svog života i krenu u susret jedno drugom. Njihovo formiranje i rast biće jedna

životna etapa. Njihov odlazak sa mesta „sazrevanja" i njiho­va pojava na mestu drugih ćelija znači smrt za mlade ćelije. Jer oni „ne znaju" kuda su nestale prethodne ćelije. To je naš „prvi život i smrt".

Međutim ispostavlja se da „umrle" ćelije (jajčana ćelija i spermatozoid) produžavaju da žive van mesta svog rasta (života), dok se ne objedine u jedinstvenu celinu.

Stvaranje iz dve ćelije jedne označava njihovu konačnu „smrt" kao samostalnih tvorevina i „rađanje" novog orga­nizma. Taj organizam se razvija u potpuno drugim „uslovi-ma - prostorima", nego njegovi prethodni „sastavni del ovi". Sada imamo nov život, koji nazivamo unutarutrobni.

Dostigavši „zrelost", mi napuštamo majčinu utrobu. Šta to znači za nas? To označava našu „smrt" za unutarutrobni - vodeni život i rađanje za suvo-vazdušni život. To je naš „drugi život i smrt".

Kada proživimo na Zemlji određeno vreme, mi „ponovo umiremo". Da li se na tome završava naš život ili pak čovek produžava da živi u nekom drugom obliku? Odgovor na to pitanje daju religija, joga i druga okultna učenja (doktrine). Evo kako stvaranje čoveka i njegovu smrt objašnjavaju ti-betanci.

Tibetanci smatraju, da postoje „tri strukture", koje sačinjavaju trojstvo čovečjeg organizma i ličnosti.

Prva strukturaje „ne ispoljeno (manifestovano) telo apso­lutne istine", ili fina svest, koja se sastoji iz finih energetskih tokova. Fina svest dospeva u sastav svesti u celini iz sta-dijuma bardo (drugih prostornih nivoa) u centar za slivanje očevih i majčinih embrionskih tečnosti, oduhovljuje embri­on i daje temelje njegovom razvoju, stimulišući formiranje „finog tela". To je duhovni deo čovečjeg bića.

Druga struktura je „fino telo", koje se javlja u prva dva meseca razvoja embriona i sastoji se iz mnoštva (u raznim tradicijama od 72 hiljade do 13,5 miliona) finih sudova zajedno s finim psihičkim strujama, koje nose „životne suštine", a koje stvara fina svest, kao i tokove-kanale feno­menalne fine svesti i grube svesti, vezane za čulne organe. To je psihički deo čovečjeg bića.

Treća struktura je „grubo telo" (fizičko), čije se formira­nje stimuliše „životnim suštinama finog tela". Dalje „životne suštine" održavaju životni tonus organizma. To je fizički deo čovečjeg bića.

„Fino telo" ponavlja strukturu svesti, koja je preživela stanje bardo u obliku misaonog (mentalnog) tela, a koje predstavlja nerazrušivo jedinstvo individualne svesti kao takve i energetskih tokova - njegovih nosioca (spoljašnja manifestacija života).

Smatra se, da mentalno telo ima razmere peto-šesto-godišnjeg deteta, hrani se mirisima i neometano (slobodno) se premešta kroz prostor u traženju novog mesta rađanja. Otkrivši takvo mesto, ono se kolabira (skuplja) u energetski ugrušak veličine malog zrna graška i prodire u centar slivan-ja muške i ženske embrionske tečnosti za vreme polnog snošaja (u trenutku orgazma muškarca). Zatim se dešava nešto slično „ispravljanju" - obrnuto pretvaranje iz malog zrna graška u čovečji organizam. Nešto obrnuto dešava se u trenutku smrti. U to vreme energetski tokovi, svest koju oni pokreću i „životne suštine" skupljaju se prvo u tri glavna suda koji formiraju „fino telo", zatim u centralnom sudu i, na kraju, kolabiraju se (zgušnjavaju) u centru čakre srca u ener­getski ugrušak. Nakon tri dana posle fizičke smrti kolapsira-na (skupljena) svest kroz centralni sud i „otvor Brahme"

napušta „grubo telo" i tu se realizuje u vidu mentalnog tela, da bi pristupila traženju novog mesta rađanja.

Shodno izloženom, smrt uopšte ne postoji, ali može li se u to verovati? Evo staje poznato iz poslednjih naučnih istraživanja po pitanjima rođenja i smrti čoveka. Navodim skraćene citate iz različitih naučno-popularnih članaka, komentarišući ih.

„Godine 1975. otkriven je Fenomen elektrotalasnog fantoma - tako su naučnici uslovno nazvali dušu čoveka. („Fantom" - precizna zapreminska kopija. U našem slučaju to je kopija čovečjeg organizma - Primedba autora) Prvi eksperimenti vršeni su na tankim listovima jasike, koje su cepali popola. Jedan deo su odbacivali, a drugi zračili jakim elektromagnetnim zracima. Kada je list počinjao da truli (da se raspada), tada su videli truležnu konturu celog lista, uključujući i odbačeni deo.

(Drugim recima, na list su prenosili veoma jaku energiju, koja ga je, cirkulišući prema fantomu, činila vidljivim.)

Rezultati narednih istraživanja pokazali su: takvi elek-trotalasni fantomi postoje kod svih živih bića. Njihovu po­javu naučnici su objasnili holografskim efektom. Prema nji­hovim gledištima, u molekuli žive DNK postoje izvori jakog zračenja, koji ispuštaju solitonske zrake. Solitonski zraci reprodukuju zapreminsku sliku celog molekula. To i jeste solitonski fantom, koji je vidljiv samo u elektromagnetnom polju.

Solitonsko zračenje toliko je jako, da čak deo molekula DNK reprodukuje fantoma celog organizma. Zato kada se biljka, životinja ili čovek lišavaju nekog svog dela, nje­gov fantom produžava da „živi" kao da se ništa nije desilo. Covek gubi ruku, a fantom ruke ostaje. Eto zašto invalidi

posle operacije odstranjivanja uda još duže vremena osećaj u svoju ruku ili nogu, kao da ih „tupo boli" pri promeni vre­mena, kao da ih „bole" nepostojeći zglobovi...

Više od toga, živi organizam može da pogine, a njegov fantom ostaje! Istraživanja, sprovedena na elektrotalasnom spektometru u laserskoj sredini, pokazala su, da fantom produžava da živi tačno 40 dana posle smrti, a zatim ga in­strumenti prestaju da registruju.

(Stop. Kako se to dešava: ranije se govorilo, da se fan­tom stvara kao rezultat jakog solitonskog zračenje molekula živog DNK, a eksperimenti potvrđuju, da fantom može da živi još 40 dana bez ikakvih molekula DNK? Postavlja se zakonito pitanje: šta je primarno - molekuli DNK sa nji­hovim zračenjem, ili fantom? Verovalno, da se naučnici, koji su istraživali tu pojavu, nisu mogli odreći starih materijalističkih predstava i da okarakterišu sve tako, kako su videli. A upravo: fantom - samostalna živa tvorevina, koji nema potrebe za solitonskim osvetljenjem i živi sam po sebi- Primedba autora.)

Naučnici tu pojavu objašnjavaju time, što elektrotalasni fantom čovečjeg organizma funkcioniše kao živ. On oseća promenu temperature, pritiska i slično.

(Koliko je potrebno hrabrosti i smelosti, da bi se prosto reklo, da je fantom - živa tvorevina, u kojoj se sadrži svest čoveka- Primedba autora.)

Funkciju elektronskog fantoma u organizmu naučnici po­vezuju sa „nestvarnim skeletom" - zapreminskom kopijom ili crtežima organizma, koji ukazuju, gde da se smeste jedni ili drugi organi, ćelije, kako i kojim redosledom izvršavati jedne ili druge funkcije u organizmu. Upravo zahvaljujući

elektronskom fantomu organizam je sposoban da obnavlja manje povrede tipa ogrebotina, posekotina.

(Kakva protivurečnost. Ranije se govorilo, da je nosi­lac nasledne informacije DNK, pomoću koje se stvaraju belančevine i organizam u celini. Međutim iz prethodnog teksta može se zaključiti, da je sve obrnuto - fantom ukazuje belančevinama, kakve da budu i kakve funkcije da izvršavaju. Naučnici ne mogu čak pravilno prikazati istinu. Za ljubav „ograničenog materijalizma" oni sve s nogu prevrću na glavu.- Primedba autora.)

Naučnici su pedantni ljudi, daj im samo potrebne instru­mente za istraživanje, oni će istraživati sve što treba. Tako su oni počeli istraživati proces začeća i trudnoće. 1 znate, šta su otkrili? Pre nego se u materici majke pojavi embrion, on već ima fantoma! U početku je to elektronskotalasni oreol, po dimenzijama malo veći od samog embriona.

(Dakle došli smo do istine. Tibetanci govore o finim teli­mo, svesti, koja ulaze u matericu, pričvršćuju se uz oplođenu jajčanu ćeliju i počinju da stvaraju fantoma, koji, sa svoje sirane, stvara fizičko telo čoveka. O tome govore i eksperi­menti naučnika.)

Fantom raste brže i prethodi razvoju embriona na nekoliko dana. Na taj način, buduća beba se razvija, formirajući se i dograđujući pod vlastitim elektronskotalasnim fantomom. Beba ga po veličini dostiže tek pred sami porođaj, i oni se na svet pojavljuju istovetnim (jednakim po veličini).

(Dakle ko koga formira: fantom - telo ili telo - fantoma? Najverovatnije, fantom formira telo.- Primedba autora.)

Istraživani su i slučajevi, kada je dolazilo do prekida trudnoće. Sve interesuje pitanje, šta se dešava s fantomom u tom slučaju?

Ispostavilo se, da u tom slučaju fantom produžava da živi u materici majke toliko vremena, koliko bi trebalo detetu da se pojavi na svet. Zbog toga mnoge žene posle abortusa dugo osećaju pokrete malog organizma u materici. U dane, kada bi trebalo da dođe do porođaja, žene se osećaju posebno loše: osećaju jake bolove u donjem delu stomaka, mučninu, depresiju, koja može izazvati ozbiljne poremećaje psihe i zdravlja. Sve to je izloženo u referatu američkog fiziologa Hermana Hajtija, koji je vršio istraživanja na američkim klinikama od 1979. do 1994. godine.

{Kada su iz materice istrugali svu belančevinu, šta može da da solitonsko zračenje za formiranje fantoma deteta, on se razvija, raste i živi oko 8 meseci. Svest je primarna i može postojati i čak se razvijati bez ikakvog belančevinastog no­sioca- Primedba autora.)

U novinama „Argumenti i fakti" broj 44 za 1966. godinu objavljenje članak „Presađivanje duše". U njemu se govo­ri o raspravi autora članka Pavla Vasiljeva s akademikom, doktorom medicinskih nauka, direktorom laboratorije VNI-IRP Viktorom Hromovim. Akademik priča, da oni u labora­toriji ne samo vide dušu umrlog čoveka na ekranu specijal­nog kompjutera, već su počeli daje love (hvataju) pomoću posebnog polja i čak... presađuju u telo drugog čoveka. U tom članku direktno se govori o duši i o tome, da se ona može presađivati u telo, koje ona oživljava.

A sada konkretno: staje duša i kako ona izgleda. „... Na ekranu specijalnog kompjutera ona je izgledala kao biće, koje izdaleka podseća na novorođenče - s neproporciona­lnom velikom glavom, sićušnim telom, zgrčenim udovima, koji više liče na ogrizke krila, i... lepezastim repom, koji je u osnovi vidljiv potpuno jasno, a zatim, prema stepenu „ uda-

ljavanja " od tela, sve više se razliva i iščezava, bukvalno se rastvara u prostoru ".

Rađanje čoveka nastaje iz tri samostalne „supstance": 1 - duša čoveka, koja stvara materiju u organizmu; 2 - ženska „komponenta"; 3 - muška „komponenta;" 4 - „živi prostor" - materica, gde se formira čovečji or­

ganizam; 5, 6 - ženski organizam, koji svojim energijama i materijom pomaže duši da formira organizam; 7- tako se po­javljuju muškarci i žene; 8 - kada odžive dodeljeno vreme, ljudi umiru, i duša se oslobađa za novi ciklus utelovljenja.

Tu se uočava podudarnost opisa fine svesti čoveka, kojeg daju tibetanci, s tim, što su videli naučnici na ekranu speci­jalnog kompjutera.

Ispitivanja duše omogućila su da se razjasni, da se ona može „razlivati" u prostoru do nezamislivih dimenzija.

(Duša, ili svest, ima svojstva proizvoljnog jakog skupljan­ja i širenja. Ukoliko se čovek nauči da upravlja time, on stiče sposobnosti shvatanja Stvari, saznanja o tome, šta se i gde dešava.- Primedba autora.)

U članku Putovanje u drugi svet (AIF 48-96) opisuje se, kakvi su eksperimenti vršeni u jednoj od laboratorija voj-no-industrijskog kompleksa. Pomoću određenih materija, koje se pomoću inekcije unose u čovečji organizam, uspeva se koncentrisati dušu u maloj zapremini i, izdvojivši je iz tela, uputiti je na putovanje. Međutim pri tom se ističe, da je za izdvajanje duše iz tela potrebno savladati neku ener­getsku barijeru. Ukoliko je energija duše slaba, tada ona ne može izaći iz tela. Ukoliko pak duša, kada izađe iz tela, za vreme putovanja potroši mnogo energije, to će se katastro­falno odraziti na zdravlje čoveka. Evo kako opisuje početak „putovanja duše" sam korespondent (dopisnik) AIF.

„Položili su me u sarkofag, koji je veoma podsećao na barokomoru. Pored mene u taj sarkofag je legao i moj pratilac-kontrolor - general Kaliničenko. Dve inekcije, neočekivane i veoma bolne. Svest propada u svetlucavi mrak. Telo se „naježilo" i osećaj smanjio, ali se nije potpuno izgubio. Noge su se „uprle" u zemlju, a glava se nadula do gigantskih razmera i podigla se iznad oblaka. Snažna struja - skoro kao nalet vetra - iščupala me je iz vlastitog tela i odnela u svet koji je blistao".

Sada nam je ostalo da savladamo poslednje varijante toga, što znamo. Fina svest, ili duša, ima oblik i veličinu mnogo manju od čoveka (u prvom slučaju 5-godišnjeg deteta, a u drugom - novorođenčeta). Ona (duša, fina svest) stvara en-

ergetskog fantoma, u kome se nalaze čulni organi za orijent­aciju u fizičkom svetu, i koji služi kao „energetski skelet" za građu i upravljanje fizičkim telom.

Fizička smrt čoveka u stvarnosti je „odbacivanje" is­crpljenog fizičkog tela i produženje života po obliku izme-njene svesti čoveka u okolnom Prostoai (na tibetskom jezi­ku - barda). Shodno tim pogledima, čovek stalno prolazi kroz cikluse: rađanja, života, smrti, života u obliku svesti i ponovnog rađanja u fizičkom telu.

Šta se dešava tokom ciklusa života i smrti? Radi lakšeg izlaganja i boljeg shvatanja uporedimo Kosmos koji nas okružuje sa čovečjim organizmom (pri tom ne zaboravite, da se on sastoji iz duše i tela), a samog čoveka - sa ćelijom, koja se nalazi u tom Organizmu. Susedne „ćelije" su slične nama,- to su ljudi. Druge, koje se razlikuju od vas,- to su zemlja, voda, vazduh, kamenje, biljke, insekti, životinje, planete, Sunce i slično. Kako je ćelijama potrebno vezivno tkivo za „oslonac", tako je nama potrebna zemlja za smeštaj itd. Sami možete pronaći neophodne analogije i upoređenja. Najvažnije u tome je, da svaka ćelija, svaka grupa ćelija itd. izvršava određenu funkciju, neophodnu za ceo organizam, i da za to dobija sve što joj je potrebno za život. Tačno tako treba da živi i čovek. Ali šta se u stvarnosti dešava? Jedan čovek ugnjetava drugog. Celo čovečanstvo ugnjetava svet Prirode, uništava zemlju itd.

Postoje svaki čovek - ćelija u ogromnom Organizmu, tada ugnjetavajući svog bližnjeg, mi preko njega ugnjeta­vamo Celinu. Ukoliko jedna grupa ljudi ugnjetava drugu, tada preko nje ugnjetava Celinu. Ukoliko je čovečanstvo radi svojih ciljeva, koji nisu vezani za ishranu, uzoralo zem­lju za uzgoj duvana, iseklo šume za sađenje pšenice u svrhu

proizvodnje alkohola, istrebilo životinje, unakažava nedra zemlje buševinama (rudnicima), vrši nuklearne probe - ono ugnjetava Celinu. Rezultat je da mi tokom svojih životnih ciklusa (rađanje, život i smrt) nepovoljno delujemo na taj Ogromni Živi Organizam, čije je ime - BOG. On, sa svoje strane, del uje na nas. Tako se javlja karmička aktivnost i, kao posledica,- odgovor na nju. Pri čemu nastaje individu­alna karma, karma socijalne grupe, naroda, države i celog čovečanstva. Dodajem, sve to se „preliva" iz jednog našeg života u naredni.

Razmotrimo pojam karme i njen uticaj na čoveka.

VLASTITA ILI INDIVIDUALNA KARMA

Stvara se iz dva oblika: karme stečene u prošlim životima i zarađene u tekućem životu.

U „Joga-Sutrama" Panatdžali postoji klasifikacija indi­vidualne karme u zavisnosti od nagomilanog životnog iskustva. U vezi s tim individualnu karmu dele na „crnu, belo-crnu, belu i ni belu-ni crnu".

Najgora od sve četiri karme - crna - stiče se u procesu nemoralnog, zločinačkog života (tj. pri prisustvu krajnje ispoljenog egoizma kod čoveka). Kleveta, egoističke intrige, koje imaju za cilj rušenje plodova tuđeg rada, ponižavanje čestitih ljudi, vređanje, krađa, čine „spoljašnju" crnu karmu. „Unutrašnja" - umna - crna karma obuhvata takva stanja duše, kao što su skepticizam, koji ne vodi prema znanju, bezbožnost, ljutita upornost u neznanju, zavist i slično.

Slična misaona negodovanja (revolti, protesti), „šireći se" kroz Prostor u vidu blesaka vraćaju se svom izvoru i u njemu izazivaju dejstva, koja je on želeo drugome. (Ne osuđujte i

nećete biti osuđivani. Ne kopaj jamu drugom, sam ćeš u nju upasti. Ne pljuj u bunar, sam ćeš iz njega piti.)

Bela karma - rezultat dobronamernih dela (postupaka), koja podstiču jačanje Prostora. Pri povratku u svoj izvor oni ga jačaju, donose mu blaženstvo i uspeh.

Belo-crna karma stvara se usled nagomilavanja dobrih i zlih dela u odnosu prema drugim ljudima, živim bićima, Planeti - a to znači, prema ćelom Prostoru. U zavisnos­ti od sume (ukupnog broja) navedenih dela, čovek ima odgovarajuću sudbinu. Nešto mu polazi za rukom, a nešto ne. Stoje više blaženih dela, time se u čoveku bolje formira sudbina, i obrnuto.

Ni bela-ni crna karma opisuje se kao delatnost putujućih isposnika (pustinjaka), koji borave u svom poslednjem tele-snom ovaploćenju (utelovljenju). Međutim taj oblik karme može se primenjivati i u svakodnevnom životu, ukoliko se odnosi na posao kojeg ste sami naručili ili odabrali i ne vežete se za njegove plodove.

Porazgovarajmo o tome, kako se ispoljava karma. Mi već znamo, da karma predaka del uje na nekoliko pokolenja, dok se potpuno ne iscrpi. A kako deluje karma zarađena u tom životu - bela ili crna?

Shodno „Joga-Sutrama" Panatdžali proces karmičkog odgovora odvija se različito. Odgovor može da „drema" u Prostoru sve dotle, dok se stvore povoljni uslovi za njego­vo ispoljavanje. Taj oblik karme naziva se „dremajućom". Na primer, čovek je u sebi (po prirodi) veoma agresivan i stalno ugnjetava bliske ljude. Na kraju krajeva njima to dosadi; neko od njih, ne izdržavši sledeću pakost, počinje da ga udara time, što mu je došlo pod ruku. Poznato je mnogo slučajeva, kada su se u zatvoru jedni ljudi izrugivali nad dru-

gim. Kasnije, pri neočekivanom susretu, uvređeni su unaka-zivali te koji su ih vređali.

Čovek je prema Prostoru napravio prestup, ali je kasnije svojim dobrim delima izazvao blažen odnos prema sebi; dolazi do slabljenja karmičkog odgovora za taj prestup. Taj oblik karme naziva se „oslabljenom" karmom. Na pri­mer, ljudi koji su imali saobraćajni udes, pri čemu su jedni zadobili teške povrede, a drugi su se izvukli samo sa lakšim povredama ili su samo preplašeni.

Najtipičnija varijanta karmičkog odgovora je, kada čovek posle napravljenog prestupa posle izvesnog vremena na sebi oseti njegovo povratno dejstvo u vidu neuspeha, pogoršanja zdravlja i slično. Taj oblik karme naziva se „potpuno izraženom" karmom. Posebno jako kažnjava se abortus - boluje sama žena, pogoršava se situacija u porodici.

I, na kraju, postoji takva varijanta karmičkog odgovora, kada se proces povratnog dejstva odlaže na izvesno vreme zbog toga, što trenutna situacija podstiče ispoljavanje jačeg karmičkog duga - kako pozitivnog za čoveka, tako i nega­tivnog. Čim se završi dejstvo tog karmičkog odgovora, pono­vo se aktualizuje ranije prekinuti odgovor. Taj oblik karme naziva se „prekinutom". Kao primer sećam se slučaja iz jednog filma. Mladi čovek iz siromašne porodice družio se s dečacima iz bogatih porodica. Njega su uvukli u loš posao i svu krivicu svalili su na njega. U zatvoru, gde je dospeo, nad njim su se jako izrugivali. To je u njemu stvorilo jaku želju da se osveti „bogatašima". Kada je izašao na slobodu, počeo je da ostvaruje svoj plan, ali je bio „otpisan" i ponovo mu je podmetnuto. Ponovo zatvor, isti zatvorenici. Na kraju je mladić izvršio samoubistvo. Da nije imao želju da se osveti svima koji su ga vređali, da im je oprostio, tada ga ne bi sti-

gla karma. Međutim on to nije shvatio i informacija uvrede stvorila je sve neophodne preduslove za karmički odgovor.

Da bi izbegli karmu, treba da se u moralnom smislu pro-menite - da u svesti postanete sasvim drugi čovek, s drugim karakterom. To je jedini put rada sa karmom.

Razjasnili smo, da postoji raznolikost karmičkih od­govora. Razmotrimo, kako oni utiču na sudbinu i zdravlje čoveka.

KARMIČKI ODGOVOR I NJEGOV TRAG U PAMETI ČOVEKA

Dakle, razjasnili smo, da posle postupka čoveka sledi karmički odgovor Prostora. Po pravilu, karmički odgovor u životu čoveka predstavlja jedan ili drugi događaj koji se pamti (strah kada ugleda vatru, ukoliko su pred njim spalili živog čoveka; strah kada ugleda nož, ukoliko je od noža pretrpeo ozbiljnu traumu; pojačani osećaj nepravde, kada su ga ponižavali itd.). Taj događaj ili osećaj „taloži se" na „prostorno-vremenskim nivoima" svesti (uma) čoveka i pri odgovarajućim uslovima (u zavisnosti od toga, u kom životu se desio događaj; u kom periodu - pred samu prošlu smrt, u utrobnom razvoju, za vreme porođaja, u periodu novorođenčeta - bebe, mladosti itd.) jako utiče na sudbinu, ponašanje i zdravlje čoveka. Na primer, mlada žena je za pobačaj dobila karmički odgovor u prošlom životu - živa je spaljena na lomači. Izgleda kao da je karmički incident iscrpljen, ali na „prostorno-vremenskim nivoima" svesti (uma) čoveka ostao je jak „trag" (ja to nazivam „psihičkom stegom"), koji je pri odgovarajućoj situaciji (kada ugleda plamen) uzbuđivao i menjao ponašanje žene. Jer um čoveka

sastoji se iz mnoštva „prostorno-vremenskih nivoa", koji su se nagomilali u prošlim životima.

Zato nije dovoljno odraditi svoj karmički dug. Važno je pronaći u svojoj memoriji (kartografiji psihičkog prostora) „karmički trag" i shvatiti ga (izvesti iz podsvesti u svest). Samo u tom slučaju potpuno ćete se očistiti od prošle karme, i ona će prestati da utiče na vas. Za čišćenje memorije (kar­tografije psihičkog prostora) odgovaraju različiti metodi: holotropna terapija, rebifing, hipnoza, dianetika i slično.

Nauka, koja objašnjava čoveku kako treba da sadejstvuje s Prostorom-Bogom, da ne bi zaradio (stekao) karmu, je re­ligija s njenim moralnim zapovestima. Religija (kod indusa - joga) je propisivala svakom čoveku, porodici, narodu da radi tako, da nanosi minimalnu štetu Bogu (Prostoru koji nas okružuje) i maksimum dobra čoveku, porodici, narodu. Biblija (Kuran, Talmud) je upravo takvo uputstvo u kome je opisano, kako je Bog bio blagonaklon prema narodima, koji su se pridržavali njegovih zapovesti, i kako je kažnjavao neposlušne. To je detaljnije izloženo u induskim Svetim knjigama. Za nas je važno to, da zbog pravilnih međusobnih odnosa s Prostorom moramo pravilno da kontaktiramo jedan s drugim - muškarci sa ženama, bogati sa siromašnim, je­dan narod s drugim narodom. To znači pridržavati se moral­nih zakona. Pored toga, svaki čovek treba da se pažljivo odnosi prema „neživom" okolnom prostoru: zemlji (kako može zemlja biti neživa, ukoliko na njoj rastu biljke, žive životinje, ona to sve stalno reprodukuje), njenim nedrima, mineralnom, biljnom i životinjskom carstvu. U svemu treba da vlada harmonija. Ukoliko se to ne poštuje, tada čitavo čovečanstvo boluje (što se i uočava), javljaju se problemi u svakoj državi (i to se dešava), postoje problemi u svakoj

socijalnoj grupi (i to se dešava), vlada neshvatanje između muškaraca i žena, u porodici, i svaki čovek i porodica pate od nečega. Bez rešavanja pitanja o pravilnom sadejstvu s Prostorom u dimenzijama jednog čoveka, porodice, grupe, naroda i slično nemoguće je kvalitetno ozdravljenje, a svet-ska medicina je osuđena na potpuni neuspeh.

U religioznim knjigama u vezi s tim, da u davnim vremen­ima nije bilo jakih ekoloških intervencija čoveka u Priro­di, date su samo moralne preporuke za sadejstvo čoveka s Prostorom. Danas pak moralnim preporukama treba dodati ekološke preporuke - razuman odnos prema Zemlji i svemu, što postoji na njoj. Svaki čovek je dužan da rešava ekološke probleme: oko kuće, u gradu i oko njega, u svojoj zemlji (državi). Neki istaknuti naučnici smatraju, daje čovečji um - glavni zaštitnik majke-Zemlje. Njegova aktivnost treba da na planeti Zemlji formira „sferu razuma". Međutim svedoci smo ispoljavanja čovečjeg egoizma, koji uništava planetu i sve živo na njoj.

Dakle, krug pitanja koja se rešavaju na tom nivou deli se na tri grupe: odnos prema Prostoru uopšte; odnos prema lju­dima; odnos prema zemlji, biljkama, životinjama i slično.

Primer. „Imam 61 godinu. Moje bolesti su: kamen u žuči, pankreatitis, holecistitis, polipi u debelom crevu, gljiv­ice na desnoj nozi (20 godina), gubitak sluha na desnom uhu (gluvoća 12 godina), jak šum u ušima, osteohondroza, hronični gastritis, vegeto-vaskularna distonija (18 godi­na) posle smrti majke. (Nabrojane su posledice stihijskog života.)

Tokom 18 godina lečio sam se u Tuli i Moskvi, gde sam dopunski od tableta ogluveo na desno uho. Dobio sam 11 grupu invalidnosti. Za 18 godina lečenja popio sam nekoliko

kilograma tableta i ništa nisam izlečio. (Naivno je misliti, da će vas bilo ko izlečiti, posebno savremeni lekari i farmaceu­ti. To je njihov posao, njihova zarada. Sto više bude bolesn­ika, tim je unosnije za lekare i farmaceute. Sto su ozbiljnija oboljenja, složenije operacije, presađivanje organa i tako dalje, tim više zarađuju lekari. A medicina se sada plaća.)

Nabavio sam Vaše knjige. Od tada je počelo moje ozdrav­ljenje. Počeo sam piti svež urin uveče od 200 do 400 grama, a kada sam gladovao 36-42 sata, tada sam ispijao sav dnevni urin. Disanje „sreće" vežbao sam po 10-15 minuta,- više nisam mogao, stezalo mi je glavu i grudi, čak mi je bilo teško da dišem. (Tako se aktivira psihička stega. Nju treba obavezno izbaciti napolje.) Imao sam jake krize, ali posle 8 meseci sam vaskrsnuo (povratio se u život).

Smršao sam 12 kilograma, sada je za mene bilo koje godišnje doba prelepo - zavolio sam nebo, zemlju, ptice, prirodu. (Kada je čovek bolestan, tada se vremenski periodi tokom godine, koji provociraju njegove bolesti, shvataju kao psihološki mračni.) Lakoća u telu. Volim da plešem, čak ni mladi ljudi ne mogu tako da plešu kao ja. Gljivično oboljen­je sam zaustavio. (Natapanje mesta obolelih od gljivičnog oboljenja tokom celog dana treba da izleći to oboljenje.) Kosa mi je potamnela. Oči su mi na hladnoći prestale da suze i bolje vidim na daleko, polna snaga mi je u normali, prošla je osteohondroza. Boja lica mi se poboljšala (svakog dana uveče masiram lice urinom)". (Kakav delija - koristi kozmetičke efekte urina. Primenite saunu, očistite orga­nizam i biće te još zdraviji.)

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S PRO­STOROM - BOGOM

O Ja sam Gospod, Bog tvoj, da ne bude kod tebe drugih bogova pred licem Mojim.

Odnosite se prema Prostoru, prema svemu što vas okružuj e (ljudima, zemlji, životinjama, biljkama, građevinama i slično), kao prema ispoljavanju Jedinog i Velikog. Re­zultat je da će vaša svest biti jedinstvena, celokupna, a ne rasparčana.

O Ne pravi sebi idola (kumira) i nikakve slike toga, što je gore na nebu, i što je dole na zemlji, i što je u vodi ispod zemlje; ne klanjaj im se i ne služi im, jer sam Ja Gospod, Bog tvoj, Bog revnitelj (ljubomorni), koji kažnjava decu za kri­vicu očeva do trećeg i četvrtog kolena, koji Me mrze, i dajem milost do hiljadu kolena onima koji Me vole i pridržavaju se Mojih zapovesti.

U toj zapovesti navodi se, na koliko pokolenja može de-lovati negativna i pozitivna karma. Ona pokazuje, koliko je svaki čovek odgovoran za svoja dela pred Prostorom. Stvarajući idola u svom umu, čovek stvara stranog misa­onog fantoma idola (kumira) u Prostoru, koji je nesvojstven, stran i rušilački za Celinu. Upravo zbog toga javlja se jedna od najjačih karmičkih kazni.

Služenje svakodnevnom molitvom jedinom Bogu, posvećivanje plodova svog rada Njemu jedinom - najveća je služba čoveka na Zemlji.

© Ne izgovaraj ime Gospoda, Boga tvog, bez potrebe, jer Gospod ne ostavlja bez kazne nikoga, ko izgovara njegovo ime bez potrebe.

Ta zapovest ukazuje, koliko je ozbiljno misaono opštenje čoveka s Prostorom. Ne treba ga „misaono trzati" zbog sit­nica. Dobro razmislite i sve izvagajte, pre nego mu se ob­ratite.

O Zapamti subotnji dan, da bi ga posvećivao; šest dana radi i čini (u njima) razna tvoja dela, a sedmog dana - subo­ta Gospodu, Bogu tvom: ne čini tog dana nikakva dela ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni rob tvoj, ni robinja tvoja, ni (vo tvoj, ni magarac tvoj, ni bilo ko) stoka tvoja, ni došljak, koji je u h>ojim prostorijama; jer je za šest dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sve, što je u njima, a sedmog dana je počinuo; zato je Gospod blagoslovio subotnji dan i posvetio

ga-Veoma važna zapovest, koja ukazuje na to, ukoliko čovek

posveti jedan dan u nedelji predanom služenju Bogu, tada će to izazvati pozitivan odgovor s njegove strane.

Ta zapovest ne znači jednostavno odmor, prazno provođenje vremena. Ne, to je posvećivanje sebe u celini Gospodu - molitvom, radom za opšte dobro, pomoći onima, kojima je potrebna.

KAKO PRAVILNO SADEJSTVOVATI S LJU­DIMA OKO VAS

O Poštuj oca tvog i majku tvoju, (da bi ti bilo dobro i) da bi se produžili tvoji dani na zemlji, koju Gospod, Bog tvoj, daje tebi.

Preko roditelja ostvaruje se životna i karmička nasled-nost. Ukoliko se budemo pozitivno odnosili prema osnovi tog procesa, tada ćemo postići sve pozitivno u sadašnjosti i budućnosti.

© Ne ubij. Tu zapovest treba razmatrati mnogo šire. Na primer, abor­

tus je iste težine, kao i ubistvo odraslog čoveka. Život nam daje Prostor-Bog za naše specifične ciljeve. Aktom ubistva mi se mešamo u Njegov posao, zamisli. Za to sledi najjači karmički odgovor kako samom ubici, tako i njegovoj deci.

© Ne vrši preljubu. Preljuba, kao najjača od želja, ne omogućava čoveku da

predano služi Gospodu. Ona stvara lažni ego. Osetljivi um čoveka postaje nekontrolisan i vuče celo telo da vrši prestup na bazi preljube.

© Ne kradi. Ta zapovest ukazuje na želju sticanja materijalnih dobara.

Znači, čovek u potrazi za njima gubi iz vida Gospoda, koji ga obezbeđuje svim što mu je potrebno. Želja za krađom, nezadovoljstvo svojim materijalnim položajem izaziva odgovarajuće misaone oblike, koji se negativno ispoljavaju na ekologiju Prostora-Boga, a isto tako stvara negodovanje (protest) u umovima pokradenih ljudi, što takođe nije svoj­stveno za ekologiju Prostora-Boga.

© Ne svedoči lažno protiv bližnjeg svog.

Svedočeći lažno, čovek izaziva negodovanje postrada-log. Sve to odražava se na harmoniju Prostora-Boga, a to znači, pojačava karmički odgovor. Da do toga ne bi došlo, pridržavajte se te zapovesti.

O Ne poželi kuću bližnjeg svog; ne poželi ženu bližnjeg svog, (ni polja njegovog,) ni roba njegovog, ni vola njegov­og, ni magarca njegovog, (ni bilo koje stoke njegove,) ništa, što ima bližnji tvoj.

Ta zapovest ukazuje na materijalne želje koje razlazu ličnost čoveka. Priziva tome, da čovek jednostavno živi i dobij a to, što zaslužuje. Materijalno zaklanja dušu od Boga, čini čoveka nesrećnim. Ma koliko da imate imovine, sve­jedno je malo.

Želja za materijalnim dobrima i nezadovoljstvo svojim položajem izaziva jake poremećaje u harmoniji Prostora-Boga.

Moralnost - prvi i glavni zakon života i zdravlja čoveka. Mnogo se promenilo od vremena Starog i Novog Zaveta, ali to nije uticalo na moralnost. Ispostavilo se da su moralni zakoni večiti. Svako pokolenjeljudi, svaki konkretni čovek susretao se s njima. Od toga, kako se oni izvršavaju, zavisi život, blagostanje i zdravlje čoveka.

PSIHIČKA AKTIVNOST ČOVEKA - DRUGA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Evo staja, na primer, ne mogu da shvatim: Duša i telo su spojeni nerazdvojivo. Pa zašto ih njihov tesni savez Nije ogradio od smrtnog neprijateljstva?

Gete

NASTANAK ČOVEČJE SVESTI

U savremenom shvatanju „svest" podrazumeva osećaje, um i misaone sposobnosti čoveka. Razmotrimo taj problem dublje, počevši od samog rođenja.

Tek rođena beba ima čulne organe i reaguje na njihovo nadraživanje: čuje, oseća dodir, promenu položaja tela u prostoru, ukus, miris, a kasnije razlikuje predmete (vidi).

Dakle, svest čoveka na prvoj etapi razvoja ima samo čulne organe.

Zašto su oni neophodni? Covek se devet meseci razvijao u zatvorenom prostoru, koji gaje sigurno štitio, on nije imao potrebe za čulnim organima. Ali s rođenjem on dospeva u drugu sredinu i uslove, u kojima treba da se orijentiše i živi. Čulni organi su „mehanizam", koji omogućava da se to radi.

Dete pomoću čulnih organa shvata svet koji ga okružuje, nagomilava informacije o njemu. Na osnovu toga formira se „banka, ili biblioteka memorije". Porazgovarajmo o tome detaljnije.

O Pomoću organa vida dobij amo informaciju o obliku, razmerama, boji, intenzitetu osvetljenja. „Banka memorije vida" nagomilava ogromnu količinu sličnih informacija. Upravo zahvaljujući tome možemo da razlikujemo okrugle predmete od kocki, jednu boju od druge, jedan predmet, živo biće, jednog čoveka od drugog i slično.

© Pomoću organa sluha dobij amo informaciju o zvu­kovima- frekvenciji, intenzitetu, dužini trajanja itd. „Banka memorije sluha" nagomilava informaciju o najrazličitijim zvukovima. Zahvaljujući tome možemo da razlikujemo zvu­kove, glasove i slično.

© Pomoću organa mirisa dobij amo informaciju o miri­sima. „Banka memorije mirisa" nagomilava i klasifikuje najrazličitije mirise i njihove nijanse. Zahvaljujući tome ra­zlikujemo najrazličitije mirise.

O Pomoću organa pipanja dobij amo informaciju o kva­litetu i snazi dejstva na kožu tela. „Banka memorije taktil­nih nadražaja" omogućava nam da razlikujemo golicanje od milovanja, dodir od udara i slično.

© Pomoću organa ukusa dobij amo informaciju o unu­trašnjoj strukturi predmeta koji nas okružuju, s ciljem njihove pogodnosti za ishranu. „Banka memorije ukusa" omogućava nam da iz okolnog prostora odabiramo takve predmete, koji se mogu upotrebljavati za ishranu.

Pored opštih čulnih organa postoje i drugi organi. Na primer, vestibularni aparat omogućava da čovek sačuva ravnotežu; specijalni nervni završeci u zglobovima, tetiva­ma i mišićima omogućavaju da se oceni prostorni položaj ekstremiteta i tela, kao i stepen spontanog mišićnog napre­zanja (mišićnog tonusa).

Dakle, svest čoveka na drugoj etapi svog razvoja ima čulne organe i „ banke informacija - memorije ", zasnovane na tim čulnim organima.

Dakle, to očigledno nije dovoljno. Jer jedan te isti osećaj „referiše" nam da može biti koristan ili, obrnuto,- opasan. Drugim recima, u „bankama memorije" treba da se vrši kla­sifikacija informacija. Takva klasifikacija vrši se u svakoj „banci memorije" konkretnog čulnog organa i ona uglavnom informiše o tome, staje prijatno i šta je neprijatno.

Na toj etapi razvoja svesti dolazi do formiranja i usavršavanja „aparata za upoređivanje". Na primer, dete razlikuje svoju majku od druge žene. To je već najprostije ispoljavanje uma - kao funkcije upoređivanja informacije, koja dolazi od čulnih organa, s informacijom, koja postoji u „bankama memorije".

Dakle, u svesti čoveka na trećoj etapi razvoja postoji regu-lisanje ili klasifikacija prikupljene informacije na prijatnu i neprijatnu, i dejstvuje aparat za upoređivanje.

Posle toga, kada se dete naučilo da razlikuje prijatno i neprijatno, da raspoznaje predmete, počinje razvoj uma, to jest sposobnost da efikasno rešava jedan ili drugi životni za­datak, da pravilno postupa u jednoj ili drugoj situaciji.

Drugim recima, pod umom treba podrazumevati infor-maciono-energetski proces, čija je suština u sledećem: čulni organi dostavljaju u svest informaciju; ta informacija se upoređuje s informacijama koje se nalaze u bankama memo­rije. Ukoliko je informacija „prijatna", tada donosi odluku da je prihvati; ukoliko je informacija „štetna", tada donosi od­luku daje izbegava. To je delovanje uma u njegovom čistom obliku. Starenjem taj proces mogu narušavati raznovrsne smetnje, o kojima ću nešto izneti u narednom tekstu.

Na četvrtoj etapi razvoja svesti javlja se um i usavršava se sposobnost čoveka (na račun umnog procesa) da efikasno sadejstvuje s okolnom sredinom radi postizanja konkretnih ciljeva. Upravo zahvaljujući toj karakteristici svaki čovek ima svoju „vrednost".

Na petoj etapi razvoja svesti pojavljuje se aparat za ana­lizu i kontrolu. Grubo govoreći, to je daljnji razvoj uma, koji počinje da kontroliše sam sebe, svoju efikasnost, da donosi odluke. U zaključku, pojam „um" sadrži tri značenja:

• analitički rad na obradi informacije, koja dolazi od čul­nih organa, i njeno upoređivanje s tim, što se nalazi u banci informacija, kao i donošenje neke odluke, zasnovane na an­alizi situacije (analitički um);

• radni um, koji aktivira mehanizam prenosa informacije s misaonog na energetski nivo, čiji je rezultat ostvarenje ra­nije zamišljenog;

• reaktivni um, kada čovek reaguje na spoljašnji stimulans ili situaciju bez ikakve analize (na primer, na preplašenost, strah, gnev).

Svako od tih ispoljavanja uma ima svoje značenje, prema njima se može suditi o psihičkom zdravlju čoveka.

Istovremeno s pojavom aparata za analizu i kontrolu dolazi do formiranja još jedne banke informacija - „banka informacija o efikasnosti dejstava". Na primer, čovek radi neki posao nekoliko puta, i svaki put - različito. Rezultat je da se u njegovu svest odlaže sledeće: ukoliko posao odradi na određeni način, tada se konačni rezultat postiže brže i lakše, a ukoliko radi na drugi način - duže i teže. Ubuduće čovek će birati efikasniju varijantu. Izbor te varijante upravo je i zasnovan na „banci informacija o efikasnosti dej stava" i analitičkoj sposobnosti uma.

Dakle, propratili smo etape formiranja svesti i uma čoveka u čistom i najprostijem obliku. Na samom početku novorođenče samo oseća. Dalje se ono uči da raspoznaje predmete, da ih deli na dobre i loše. Posle toga počinje da ispoljava začetke uma i shvatanja: prvo - da izvršava najprostije funkcije da se vesto igra, da opslužuje sebe, za­tim - da postiže najprostije ciljeve, da opšti s ljudima, da suzbija svoje želje itd. Na kraju se čovek obučava da sadej­stvuje sa svetom koji ga okružuje.

U procesu formiranja svesti i razvoja uma čoveka veliku ulogu ima mozak. Ja sam još ranije ukazivao na to, da se informaciono-energetsko obrazovanje ne može ispoljavati u fizičkom svetu bez materijalnog posrednika. Mozak čoveka je specijalni posrednik u kojem se spajaju materijalno i in­formaciono-energetsko. Na to, daje mozak stvarno posred­nik, ukazuje njegov hemijski sastav. Siva materija mozga se 81-87%, a bela 67-74% sastoji iz vode (ostalo su uglavnom masti, lužina je nešto manje od 3%). Od svih materija voda se najbolje potčinjava energetskom dejstu i njegovom prenosu (energetskoj stukturizaciji i slično).

Svi čulni organi imaju „uređaje"-receptore, koji reguju na najraznovrsnije fizičke stimuluse (svetlost, zvuk, miris, ukus, osećaj itd.). Ti stimulusi u čulnim organima pretvaraju se u energetske signale, koji se obrađuju u čovečjem mozgu (materijalni analog svesti). U odgovarajućim delovima kore mozga ti signali stvaraju „banke memorije". Drugim recima, informacija se zapisuje na materijalni nosač - strukture kore mozga. Pored toga, ona postoji i kao informaciono-energets-ka tvorevina u spoljašnjim manifestacijama života. Sa „za­pisanih" materijalnih struktura mozga informacija se lako očitava i obrađuje. Ukoliko se oštete odgovarajući del ovi

mozga (kora, unutrašnje strukture), tada nestaje posrednik, i postojeću informaciju je nemoguće reprodukovati (prisetiti se). Rezultat toga je da čovek gubi neki deo memorije (uma) ili sposobnost da nešto radi (ali informacija o tome zadržava se u energetskim strukturama svesti i može biti reprodu-kovana - na primer, pomoću hipnoze).

Treba shvatiti, da nam mozak i informacija o ćelom našem životu (uglavnom banke memorije), zapisana na njegovim tečnokristalnim strukturama (to, što je uobičajeni pojam svesti), služe samo tokom sadašnjeg života. U svakom no­vom životu treba ponovo da odradimo običnu svest, iako in­formacija o prethodnim životima postoji u komprimiranom informaciono-energetskom obliku u posebnim strukturama spoljašnjih manifestacija života i lako se „priseća" (reprodu-kuje) pomoću posebnih tehnika (hipnoze i slično).

Zaključak: mozak i procesi, koji se dešavaju u njemu, bitno mogu uticati na stanje naše svesti. Zato o mozgu tre­ba voditi brigu na materijalnom nivou - čuvati neophodni hemijski sastav tečnosti koja zapljuskuje mozak i čuvati ga od mehaničkih povreda.

PROSTORNO-VREMENSKI NIVOI SVESTI (UMA) ČOVEKA

Pošto smo saznali o spoljašnjim manifestacijama života i svesti čoveka, važno je propratiti, kako se informacija (životno iskustvo, preživljeno) u „prostorno-vremenskim slojevima" taloži u čovečjoj svesti (tačnije, u „ spoljašnjim manifestacijama života ") , kako je čovek može oseti-ti ili shvatiti, i kako se to odražava na njegovo zdravlje i ponašanje.

O Izdvojimo nivoe uma (memorije): Prvi nivo. Stvarni život čoveka je od dana rođenja do

današnjeg dana. Sve, stoje ostalo u pamćenju za taj vremen­ski period (uspomene, preživljavanja i slično).

Drugi nivo. Početak i završetak rađanja konkretnog čo­veka. Sve, stoje čovek preživeo za vreme porođajnog pro­cesa.

Treći nivo. Sećanja o unutarutrobnom životu od trenutka začeća do početka porođajnog procesa. Sve, stoje ostalo u „memoriji" za taj period.

Cet\>rii nivo. Sećanja o procesu začeća. Sva četiri „prostorno-vrcmenska nivoa" odnose se na

stvarno (poslednje) utelovljenje čoveka. S obzirom da su događaji o njima „zapisani" na materijalnim strukturama, njih je lakše obnoviti u pamćenju.

Peti nivo. Sećanje na period do utelovljenja. Šesti nivo. Preživljavanja umiranja i smrti, raspada holo-

grama i „komprimiranja" spoljašnjih manifestacija čovečjeg života u „informaciono-energetsku kapsulu". Vreme, prove­deno do novog utelovljenja. (Ispostavlja se, da i to pamti skoro svaki čovek. 0 tome dobro piše S. Grof.)

Dalje sve sledi iz početka: sećanje na prošli život, rođenje, period unutarutrobnog života, začeće itd. Drugim recima, svo iskustvo iz prošlih života čoveka može se svrstati u je­dan opšti sedmi nivo.

Sećanja o petom, šestom i sedmom nivou „života" čoveka zapisana su na energetskim strukturama spoljašnjih mani­festacija života; pristup njima je težak (komplikovan) i moguć je tada, kada su prva četiri nivoa isključena (to se postiže pomoću određenih psihotehnika - na primer, hipno­ze). U suprotnom slučaju oni svojim svežim informacijama guše informacijske signale o prethodnim životima.

Osmi nivo. Sadrži ogromnu informaciju o prostorno-vre-menskom periodu evolucionog razvoja spoljašnjih mani­festacija života - od atoma do čoveka.

Deveti nivo. U njemu se sadrži informacija o Celini, Va-sioni - jednom rečju o Ogromnom Organizmu, u kojem živimo i koji se jednostavno naziva Bogom.

© U kakvim se strukturama „spoljašnjih manifestacija čovečjeg života " mogu nalaziti nivoi memorije, i na što oni utiču.

Prvi, drugi, treći i četvrti nivo memorije spadaju u „sred­stva za upravljanje" (čulni organi, memorija i um) i veoma aktivno utiču na njeno funkci oni sanje.

Peti, šesti i sedmi nivoi spadaju u „Razum" i veoma aktiv­no utiču na formiranje (oblik) fizičkog tela, vitalnost (spo­sobnost za život), daju individualne karakteristike i sposob­nosti, određuju sudbinu čoveka.

Osmi nivo memorije takođe se odnosi na „Razum", ali je on još više zatvoren za svesno razotkrivanje. Taj nivo utiče na voljne sposobnosti čoveka, opštu težnju za utelovlje-

njem, obezbeđuje opštu „čvrstinu" spoljašnjih manifestacija života.

Deveti nivo memorije otkriva se vrlo retko i daje mogućnost da se setite svog Jedinstvenog (ili Božanskog) Začetka.

© Stvara se psihička (svesna) individualnost čoveka. Božanski (deveti nivo memorije) začetak („božja iskra")

kod svakog čoveka treba da bude isti, bitne razlike ukoren-jene su u „Razumu" (osmi nivo memorije). Upravo u nje­mu, na bazi memorije o evolucionom razvoju (osmi nivo), sadrže se različite voljne sposobnosti čoveka, a upravo: ko­liko energično je čovek spreman da sebe utelovi u život, ko­liko jako želi da sam sebe istakne. Taj nivo određuje ponos (gordost), sujetu (oholost), umešnost (veštinu) da savladava prepreke.

Sedmi, šesti i peti nivoi govore o moralnoj osnovi čoveka, njegovim religioznim težnjama, naklonostima, željama i drugim kvalitetima, koji sačinjavaju pojam karaktera. Pored toga, upravo ta informacija obezbeđuje da čovek dobije svoj oblik (rast, proporcije figure, crte lica), da odabere okolinu drugih ljudi i da formira raznovrsne „karmičke zaplete", koji utiču na njegovu sudbinu.

Četvrti, treći, drugi i prvi nivo odnose se na stvarni život i određuju stvarni život čoveka.

Četvrti nivo (začeće) u celini se određuje karmom svakog konkretnog čoveka; na običnom nivou razvoja čovek na tom planu ne može ništa uraditi - on se rađa u toj porodici, čija je karma bliska njegovoj karmi. Što se tiče unutarutrobnog života, porođaja i besvesnog dela (prve godine života, kada se formiraju banke informacija i um) običnog života (kada

se vrše neizbežni karmički uticaj i za prošla dela-postupke), tu čovek može dobro da odradi i da mnogo toga ispravi.

Važno je istaći, da na svakom prostornom nivou može da postoji svoj problem, koji dalje utiče na život i zdravlje čoveka. Ti problemi mogu se resiti samo specifičnim putem. Vremenom oni postaju toliko ozbiljni, da čoveku čine život košmarom. U osnovi, ti problemi su povezani s moralnošću i sastoje se u ranijim postupcima čoveka, za koje treba platiti u sadašnjem životu (odrađivanje karmičkih dugova). Ponekad je dovoljno znati uzrok neobjašnjivog ponašanja, da bi se naglo poboljšao život i zdravlje čoveka. Evo prim-era.

Istorija Anđele, žene, koja je na pola puta odbacivala sva započeta dela - iz straha, da i tako od toga ništa neće biti. Čim se zauzela za nešto, ona je već znala, da to ne može završiti.

Ma šta daje nameravala - da napiše pismo, opravi kuću ili da pređe na novi posao, - retko je to dovodila do kraja. Ona živi u stalnom strahu, da će ljudi biti nezadovoljni njenim radom. U poslednje vreme situacija se pogoršala. Za vreme uzletanja (Anđela je radila kao stjuardesa) ona je osećala uzbuđenje tek tada, kada je predlagala putnicima napitke posle uzletanja aviona. To stanje se negativno odražavalo na njen posao, zbog čega je Anđela odlučila da se leci udu­bljivanjem u prošle živote.

Anđela - plavuša, malog rasta, pokretljiva (vitalna), s osećaj em vlastitog dostojanstva. Njena stvarnost je bila u potpunoj protivurečnosti s tim, što je isplivalo u procesu udubljivanja u prošli život. Čim su je uveli u hipnotički trans, Anđela je videla sebe kao razjarenog gladijatora. Evo kako je ona opisala svoj prethodni život:

„Odmah sam se osetila hrabrom i jakom. Pogledala sam na sebe i uočila, da sam odevena u tešku vitešku opremu (ok­lop). U ruci mi je bio mač i uvežbavala sam različite udarce i istupe nogom. Pored mene se nalazio instruktor, koji mi je govorio šta treba da uradim, da bih ovladala tehnikom vladanja oružjem.

Zatim sam se obrela u prljavoj areni, tu su me učili da ubi­jam ljude. Bila sam rimski gladijator. Sudeći prema tome, kako su sa mnom postupali, nisam bila običan gladijator. Ostali, vojnici, trenirali su po grupama. Ja sam imala svog vlastitog trenera. U sledećoj epizodi videla sam, da čak je­dem za posebnim stolom, a ne za zajedničkim. Jelo na mom stoluje bilo takođe posebno, bolje.

Zatim sam videla, kako su me vozili po gradskim ulicama. Ljudi su se skupljali uz put, da bi me videli makar krajičkom oka. Bila sam sportski idol, i ljudi su smatrali daje sreća vi­deu* me. Ja sam na to bila veoma ponosna. Zatim je nastupio poslednji dan mog života.

Videla sam sebe sa strane. Utisak je bio takav, kao da gledam televiziju. Ležala sam u prljavoj areni, a oko mene je vrištala i besnela gomila ljudi. Ranili su me, iz rane na boku šikljala je krv. Iznad mene se nadneo gladijator, koji me je konačno pobedio. Držao je mač iznad moje glave i pitao publiku, da li da me ubije ili ostavi u životu! Još mi je strasnije bilo, kada sam shvatila da gomila hoće moju smrt. Shvatila sam, da sam bila njihov idol samo zbog toga, što sam umela da zabavim gomilu (masu sveta) bolje od drugih gladijatora. Moj život je za njih bio ravan nuli. Sada su se oni okomili protiv mene i slavili su moju smrt, kao da sam ja neki prosečni gladijator niže klase!

Anđelaje posle seanse udubljivanjau prošli život ispričala, daje taj trenutak doživela kao potpuno poniženje. Za vreme umiranja u areni ona se zaklela da nikada više neće dospeti u situaciju, u kojoj je neko može javno poniziti. Ta infor­macija se sačuvala u njenom dubokom podsvesnom pros­toru psihe i delovala je kao strah od toga, daje mogu javno poniziti za njen rad. Čim je dospevala na javno mesto, ili čak samo razmišljala otome, duboko ukorenjenabojazan od ponižavanja isplivavalaje na površinu, i Anđelaje postupala potpuno drugačije, nego stoje zahtevala situacija.

Posle razjašnjavanja uzroka situacija se brzo promenila. Posle pet seansi udubljivanja u prošle živote Anđelaje pos­tala drugi čovek - praktično neustrašiva. Više nije osećala da je svo vreme nešto zaustavlja. Ona je iznova otkrivala svet za sebe.

Oslobađanje od karmičkih problema iz prošlih života omogućava da se lece oboljenja nepoznatog porekla. To je istorija o tome, kako se čovek oslobodio bolova u ramenima, laktovima i zglobovima ruku pomoću udubljivanja u prošle živote.

Žena, koja je patila od oboljenja zglobova, koristila se udubljivanjem u prošle živote, da bi razjasnila uzrok. I evo staje saznala.

,,U jednom od prošlih života bila sam lekar (muškarac) u Italiji, u XVI veku. Lečila sam osmogodišnju devojčicu, koja je slomila ruku u predelu lakta. Trebalo je postaviti kosti na svoje mesto. Naglo sam uvrnula dečju ruku. Kost je prešla po kosti, dete je zavrištalo, a ja sam znao, da sam joj speci­jalno načinio bol. Bio sam zbunjen i ponižen. Nisam voleo da se nađem u liku grubog čoveka. Moja zbunjenost bila je izazvana shvatanjem toga, što sam se, kao dobar lekar koji

voli decu, ponašao tako užasno. Moje ponašanje za mene je bila zagonetka. Iz tog prošlog života sam saznala, da imam nesrećan brak sa ženom, koja ne želi decu i tera što dalje čak i pomisao o velikoj porodici. Moj brak je bio prepun zlobe i gorčine, i te osećaje prenosio sam na svoje pacijente. U zre­lim godinama moja žena je umrla. Osetio sam, da se s moje duše svalio kamen. Mogao sam da živim kako želim. Ali u to vreme bolovao sam od artritisa. Zbog svojih nepokretnih zglobova više nisam mogao da se bavim lekarskom praksom i preselio sam se u selo, gde sam tiho živeo u maloj kućici, radeći u vrtu.

Kao starac sprijateljio sam se s jednom malom svet-loplavom devojčicom, koja je živela u komšiluku. Ona je dolazila kod mene i zajedno sa mnom kopala u vrtu. Bio sam vezan za nju svim srcem. Devojčica je imala pet ili šest godina, kada je došlo moje vreme za umiranje. Pred smrt ona mi je donela buketić cveća i poljubila me u obraz. Ispostavilo se, da ona zna da umirem i prihvatala je smrt kao nešto prirodno. Kada je moj duh napuštao telo, video sam, daje devojčica otrčala da pozove odrasle. Setio sam se celog svog života i shvatio, da sam ga zloupotrebljavao svojom lekarskom umetnošću. Sam sam dozvolio, da veći deo mog života prođe u gorčini (jadu) i zlobi. I to, što sam se s vremenom oslobodio te zlobe, nije bilo dovoljno (ostao je karmički dug). To nisam oprostio svojoj ženi. Posle njene smrti osetio sam neko olakšanje".

Zatim se pojavila epizoda iz drugog života, u kojem je žena videla sebe kao monaha u muškom manastiru.

„Za vreme „kovitlanja" tog života našla sam se u još jed­nom životu, takođe vezanom za artritis. Ali ovaj put sam bila monah, koji je živeo asketskim životom u manastiru i radio

u vrtu. Stalno mi se činilo, da drugi monasi samo razmišljaju kako da me ponize. Zalio sam se na njih, stalno sam korio same monahe, još sam ih prekorevao za to, što su prestali da poštuju Boga. U tom životu za mene je najkarakterističnije bilo nezadovoljstvo drugim ljudima i cepidlačenje (sitničavost). I tako sam postao stari, ozlojeđeni i usamljeni monah. Mladi monasi smejali su mi se iza leđa. Sto sam se više žalio, oni su sve manje skrivali svoj prezir. Postao sam još više deprimiran i počeo sam se žaliti Bogu na nedostatke, koje sam uočavao kod drugih. Nekoliko poslednjih godina života nisam izlazio iz svoje manastirske ćelije. Moje telo bilo je izmučeno bolovima. Hladna vlažnost manastirske ćelije samo je pojačavala moje patnje. Umro sam u samoći i mučenjima, ni kod koga nisam izazvao sažaljenje".

Dva života te žene pokazala su, daje ona nepravilno sade-jstvovala s okolnim prostorom, pravila moralne prestupe. Zloba, ogorčenja, ne prihvatanje drugih ljudi, nepopustlji­vost (to je izazvalo žarišta energetskog zastoja, koja su stvorila bolest tela) i zloupotreba svojih veština (umešnosti) - dejstva, koja formiraju crnu karmu. Produžavanje njenog odrađivanja u vidu oboljenja i patnji počelo se ispoljavati u stvarnom životu. Pored toga, u tom životu žena je prepozna­la svoju suprugu iz prošlog života u svom sadašnjem mužu. On takođe nije želeo da u porodici ima decu. Vidite, kako se odvija karmička situacija s tim istim ljudima i situacijama, da bi oni došli do pravilnih zaključaka i ugasili karmički dug, moralno se usavršili.

Evo šta je ta žena ispričala posle toga, kako je saznala uzrok svoje bolesti:

„Želim da kažem, da sam se na čudotvoran način izlečila, izmenila i nalazim se u blaženstvu od trenutka udubljivanja

u prošle živote, ali ako bih rekla tako, tada ne bih razot­krila suštinu događaja u celini. Moj artritis nije iščezao bez traga. Stvara se utisak, da se on pogoršava, kada postajem zla, nestrpljiva, razdražljiva ili nepopustljiva. Bol mi služi za podsećanje. Ukoliko se zaustavim i osluškujem bol da bih ga sprečila, on brže nestaje sam od sebe.

Da li je istina, da sam bila lekar u XVI veku u Italiji i usamljeni, ozlojeđeni monah u manastiru? Ne znam. Znam samo, da su te i storije bitno promenile moj pogled na život, moj način života, kao i sve moje misli o ljudima oko mene i o meni samoj... Produžavam da živim smireno i s ljubav­lju, trudim se da budem strpljiva i osećaj na... i učim se da praštam sama sebi, ukoliko narušavam te zahteve".

Obratite posebnu pažnju: moralni život leži u osnovi našeg zdravlja i sreće. Ne dozvolite da vama ovi ada ze//a da budete zli, da mrzite, da vređate, da ne praštate - jednom rečju, ne čuvajte u sebi informacionu i emocionalnu starudiju. Uvek i u svemu pridržavajte se moralnih zakona.

Primer. „Već je godina dana kako se bavim lečenjem pre­ma Vašim knjigama. Počeo sam od ispiranja nosne duplje i očiju urinom, a zatim sam počeo da pijem urin. Imam 59 godina.

Bolujem od epikondilitisa lakatnih zglobova, imao sam napade osteohondroze, česte grčeve u mišićima nogu (češće leve noge), posebno noću, takođe sam imao česte napade glavobolje (spazme krvnih sudova mozga). Epikondilitis mi je bio propisan za ceo život - lečenje nije pomagalo.

Očistio sam creva (produžavam da to radim svakih 15 dana, želja mi se sama javlja), četiri puta sam čistio jetru (pi­jem ulje naiskap). Kakve samo pogani nije iz mene izlazilo. Nakupio sam kamenčića oko jedne čaše, veličine od 3 do 15

milimetara, sitnice su prolazile kroz cediljku. Ujutro pijem urin, a ukoliko postoji mogućnost i danju pre ručka. Ujutro i uveče masiram se od glave do pete diuretikom (urin uku-van do jedne četvrtine prvobitne zapremine), najmanje jed­nom dnevno. Već mi telo samo to traži. Primenjujem kupke za stopala. Sada ne mogu sebe zamisliti bez toga. Terapija 40-50 minuta, a zatim gimnastika.

Nekoliko puta sam čistio zglobove lovorovim listom (po­sle pijenja odvara-čaja u zglobovima se pojavljuju prijatni bolovi). Izbacio sam mnogo soli - cenim prema talogu na staklenim teglama, u kojima čuvam mokraću. (Život stihijski pretvara čovečji organizam u đubrište, koje je „ hrana" za sve moguće bolesti. Kada sklonimo iz organizma đubre, tada sklanjamo i njegove posledice - bolesti. Nije važno od koje bolesti bolujete,- odvažno pristupajte čišćenju organizma i garantovan je pozitivni rezultat.)

Rezultati postignuti za godinu dana: O Iz nosa i pluća izašlo je mnogo sluzi (žute, zelene,

crne) i još uvek izlazi, lakše se diše. Godinu dana nisam bolovao od prehlade, otorinolaringoloških oboljenja (ORL oboljenja), gripa. (Crna sluz je razblažena sluz, koja je bila presovana, zelena gnoj od bakterijskog razlaganja sluzi, žuta - „sveza" sluz.)

© Prestale su (skoro potpuno) glavobolje. (Kod mnogih ljudi glavobolje su izazvane obilnim taloženjem sluzi u gla-vi.)

© Ponovo mogu fizički da radim, bolovi u zglobovima ne javljaju se posle fizičkih opterećenja. Mogu se dići na laktovima do 10 puta, mogu da podignem teg od dva puda (mera za težinu ravna 16,38 kilograma - primedba prevo­dioca) svakom rukom! Bez boli! (Očistili su se zglobovi i

vezivno tkivo. Tvrdi taloži u vezivnom tkivu zglobova traumi-raju tetive za vreme naprezanja. Zamislite elastičnu gumu, u kojoj se nalaze kristali peska. Kada se guma rasteže, tada kristali počinju da je režu. Nešto slično se dešava i u teti­vama, u kojima postoji proces taloženja šljake. Čim se javi naprezanje — odmah se oseća bol.)

O Figura: visina 176 centimetara; pre početka vežbanja: ramena - veličine 52, struk - veličine 52. Posle godinu dana: ramena - 52, a struk - 48 centimetara. Morao sam suziti sve pantalone! (Uspostavljanje normalnih proporcija tela pot­puno je prirodno za samoozdravljenje.)

© Čišćenje kroz kožu vrši se bez naglih izliva - polako, ali sigurno. Koža se ne ljušti, postalaje meka, čak na stopali­ma nogu kao kod deteta. Na glavi nemam peruti, počela je da mi raste kosa na mestu gde je opala. (Sve to ukazuje na to, da ranije zagađena koža nije mogla normalno da izvršava svoje funkcije i bolovala je - Ijuštila se, bila je gruba, nije propuštala životne sokove za rast kose.)

O Nakon 4 meseca od početka vežbanja spontano se očistio želudac, preokrenulo se tako, da mi se zamračilo pred očima. Sve se odigralo veoma brzo, odmah sam se osetio normalno. To se više nije ponovilo. (Dešavaju se tre­nuci čisto energetskog obnavljanja. Funkcija želuca bila je neprirodna, ali se eto pojavila dovoljna količina energije, koja je tu funkciju naglo obnovila, prevodeći je na norma­lan režim rada. To prevođenje je propraćeno „ izvrtanjem " želuca.)

O Glava mi je sada ponovo jasna, um normalan." (Kod zagađenog čoveka, punog sluzi u glavi je uvek tamno i s umom nešto nije u redu.)

PSIHIČKA AKTIVNOST ČOVEKA

Pre nego pređem na dalje izlaganje, označite sebi sledeće: postoje spoljašnje manifestacije života (1), u njima se na­lazi svest, koja se sastoji od čulnih organa (2), banki infor­macija (3) i uma (4). Između ta četiri sastavna dela vrši se neka energetska aktivnost, koju mi nazivamo „psihička ak­tivnost". Psihička aktivnost u mnogom uslovljava zdravu psihu čoveka.

Da bi to bolje predstavili, uporedimo sve sastavne de-love s električnom lampom (sijalicom). Sama sijalica - to su spoljašnje manifestacije života čoveka, spirala u njoj - svest, a „neka energetska aktivnost" (psihička aktivnost) - električna struja. Bilo koja električna sijalica izrađena je na bazi propuštanja kroz spiralu električne struje određene jačine. Ukoliko je struja normalna, tada sijalica svetli ravno-merno i dobro; ukoliko je nedovoljna jačina struje, tada se spirala slabo žari (usijava) i osvetlenje je nedovoljno; uko­liko je jačina struje prekomerna, tada se radni vek spirale naglo skraćuje.

Ukoliko se to upoređenje prenese na čoveka, tada se is­postavlja, da je za normalnu životnu aktivnost potreban određeni nivo psihičke aktivnosti. Ukoliko je on nedovoljan - životna ispoljavanja čoveka su mlitava i apatična („slabo svetli"), ali ukoliko je on prekomeran, tada brzo dovodi do smanjenja životnog resursa („emocionalno pregoreo"). O tome govori poznati kanadski naučnik G. Selje: normalna životna aktivnost čoveka nezamisliva je bez određenog stepena nervno-psihičkog naprezanja (stresa). Zato je sva­kom čoveku svojstven svoj optimalni psihički tonus. Otuda sledi, da svaki čovek treba da izuči sebe i da pronađe taj

nivo psihičke aktivnosti, pri kojem se oseća „komforno", ma kakvo zanimanje da izabere. U suprotnom slučaju može se razviti distres nerada ili distrespreopterećenja, koji se nega­tivno ispoljavaju na zdravlje čoveka.

Prema tome, pod psihičkom aktivnošću shvataćemo ener­getske procese, koji se javljaju između spoljašnjih mani­festacija života čoveka i njegove svesti, kao i procese koji se odvijaju u samoj svesti. Ti energetski procesi izražavaju se u osećajima, emocijama, mislima, slikama, raspoloženjima, željama itd.

Dalje je potrebno da analizirate ispoljavanje psihičke ak­tivnosti imajući u vidu snagu njenog izražavanja. Samo na osnovu toga može se zaključiti o tome, staje za nas korisno, a šta štetno.

Razmotrimo psihičku aktivnost čoveka s pozicije snage energetskog procesa, koji se odvija u svesti i spoljašnjim manifestacijama života.

Smanjeni nivo. Energetski procesi u svesti koji se usporeno odvijaju nazivaju se depresijom (od latinskog - utučenost, potištenost). Nivo energetske razmene između svesti i spoljašnjih manifestacija života čoveka smanjenje, a u vezi s tim životna ispoljavanja, koja nisu ničim stimulisana, kra­jnje su slaba. Nalaženje u takvom stanju opasno je za čovečji organizam: on slabi i lako može podleći oboljenjima koja se javljaju na tom fonu. Od depresije najčešće boluju (i umiru od nje) ljudi, koji su prezasićeni čulnim uživanjima.

Normalni nivo. Nivo energetskih procesa koji se normal­no odvija u svesti formira se od čulnih osećaja, misli, slika, emocija i raspoloženja. Grubo govoreći, navedene kompo­nente su „hrana" za svest. Ukoliko ih nema, tada svest slabi i degradira.

Čulni osećaji. Oni su taj stimulans, koji održava svest u aktivnom stanju. Od čulnih organa u mozak stalno dospe-vaju električni signali. Upravo oni zadaju „radne frekven­cije" mozga i svesti. Čim oni iščeznu, kod čoveka se razvija stanje pospanosti i on se udubljuje u san.

Glavni sastavni delovi čulnog energetskog toka su: O Senzorna (čulna) ćelija. © Nervni (električni) impuls, koji se javlja pri nadražaju

(od svetlosti, zvuka, mirisa, dodira itd.). © Centar za percepciju, koji registruje tekuće događaje.

Frekvencija impulsa, opšta količina pobuđenih senzornih ćelija odražavaju snagu i razmere tog događaja ili toga što ste percipirali (na primer, možete da ne obratite pažnju na tih razgovor, ali ćete se obavezno okrenuti na stranu bliske eksplozije).

O Primarna zona obrade informacije (detektovanje). © Sekundarna zona obrade informacije (jak zvuk). © Upoređivanje s tim, što se o tome nalazi u bankama

memorije. © „Prenošenje" informacije i preporuka za daljna dejstva.

Prema tome, čulni osećaji predstavljaju energetski tok. Uko­liko je on slab, tada čovek nema dovoljno stimulansa; uko­liko je adekvatan (stoje potrebno) - sa stimulansom je sve u redu; ukoliko je prekomeran (stalno slušati glasnu muziku) - guši, slabi i razara.

Misli. Postoji logično i slikovito mišljenje. U prvom slučaju čovek operiše s apstraktnom informacijom (na prim­er, vrši razne proračune), u drugom - slikama, koje on može „videti" unutrašnjim vidom u obliku raznih slika (među ko­jima i pokretnih).

Misli čoveka imaju složeniju prirodu, nego osećaji, koji dolaze od čulnih organa. One se javljaju iz „nedara" vaku-ma i sastoje se od neke rezerve energije, koja zauzima neki deo prostora i postoji neko vreme. To se posebno odnosi na slikovito mišljenje.

Slikovito mišljenje. Nešto detaljnije ću govoriti o energi­jama, koje sačinjavaju misaonu sliku. Prvo, slici treba dati oblik. Na to se troši ista takva energija (psihička), koja daje oblik čovečjem telu. Dalje se slika „puni" sumom raznih en­ergija, koje obrazuju spoljašnje manifestacije života čoveka i daju informacioni smisao slike. U zavisnosti od zasićenosti slike psihičkom energijom, ona ima različiti rok postojan­

ja i predstavlja autonomnu tvorevinu. Rezultat je da slika, odvojivši se od svog stvaraoca, „živi" izvesno vreme samo­stalnim životom, dok se ne potroši psihička energija, koja je podržava.

Čovek može „staviti" (nadgraditi) misaonu sliku, koju je stvorio, na sebe ili na drugi predmet, čoveka itd. po svojoj želji. U tom slučaju misaona slika će predati svoju infor­maciju datom predmetu, čoveku ili samom sebi. Stoje duže i intenzivnije stvaranje misaone slike, time je jače njeno na­knadno dejstvo.

Za samoizlečenje pomoću slikovitog mišljenja treba stvor­iti jarku, po mogućnosti više „živu" i stabilnu čulnu sliku. Radi toga misaono reprodukujte potreban oblik, boju, zvuk, miris, konzistenciju (čvrstoću), svojstva itd. zamišljenog organa ili celog čovečjeg organizma. Kao rezultat tog rada vaša misaona slika će poprimiti aktivna svojstva, koja ima živ organ ili organizam, i izazvaće te realne promene u vašem organizmu, koje ste uložili u njega.

Poznataje izreka: ja mislim, znači, postojim. Misaoni pro­ces je poseban energetski proces, koji se odvija u suprotnim smerovima - iz vakuma u trodimenzionalni svet i iz trodi­menzionalnog sveta prema vakumu. Upravo on i predstavlja „električnu struju", koja primorava da „svetli" svest svakog čoveka. U vezi s tim čovek se stalno nalazi u misaonom toku i to je normalno, „radno" stanje čovečje svesti.

Drevni mudraci su veliku pažnju poklanjali tome, da nas­tala misao postane razgovetna i jasna. Zatim je nju trebalo realizovati posredstvom volje u vidu nekog fizičkog akta, to jest izvesti je iz svesti. Smatralo se, da samo fizičko dejstvo dovodi misli do kraja.

Ukoliko je misao „razmazana" (nema jasne oformljeno-sti) ili se iz nekog razloga ne realizuje u vidu fizičkog de-jstva, tada se u spoljašnjim manifestacijama života javl­jaju „markeri", „školjke", koje su ispunjene energetskim sadržajem, koji je sastavni deo tog ili drugog informacionog smisla tih misli. „Markeri" i „školjke" međusobno se sjedin-javaju prema principu sličnosti energija, stvaraju opširnije zapremine (ili zadebljanja) i razmeštaju se oko čakri, koje stvaraju analognu energiju. Rezultat toga je jako izobličenje unutrašnje strukture spoljašnjih manifestacija života, kao i poremećaj rada čakri. Tako dolazi do stvaranja i taloženja „misaonog otrova" - imperila. Tkiva organizma „natoplje­na" imperilom, više ne vrše regulaciju spoljašnjim mani­festacijama života, već energijama, koje sačinjavaju infor-macioni smisao „umnog otrova". Rezultat toga je da oni ne samo nepravilno funkcionišu, već su i sposobni da se lako reprodukuju u skladu s tom informacijom, koja je sadržana u opsegu (zapremini) misli koje nisu uklonjene. Da bi izbacili

te nečistoće iz organizma, potreban je poseban metod, koji nema ničeg zajedničkog sa savremenom medicinom.

Da bi shvatili svu ozbiljnost neprijatnih posledica ne izbačenih misli iz organizma, navešću naučne dokaze, koji objašnjavaju tu pojavu. U gradu Habarovsku živi naučnik-prirodni talenat Czjan Kanjčženj. On je izgradio „biološko-VVF laboratoriju" (VVF - vrlo visoke frekven­cije) i vršio sledeće eksperimente: „skidao" je informaciju polja (spoljašnjih manifestacija života) sa patke i njome „ozračavao" kokošije jaje, ili informacijom polja, skinutog sa koze, ozračavao pitomog zeca (kunića). Rezultat je da se iz jajeta izleglo pile-pače, a kod kunića zubi rastu kao rogovi. Ukoliko se sada vratimo „zadržanoj" misli, ona „ozračava" tkivo organizma na isti način, kao i instrument Czjana Kanjčženj ana, menjajući njegovu normalnu struk­turu, funkciju i tako dalje. Misaonu „šljaku" treba obavezno odstraniti pomoću posebnih metoda.

Emocije čovek shvata kao kvalitetni osećaj čulnog ili misaonog procesa uz uključivanje analitičkog mehanizma uma, koji u svesti izaziva talas uzbuđenja. Reč „emocija" u prevodu s latinskog znači „uzrujavati se", „uzbuđivati se". Emocija ne izaziva u svesti sliku predmeta ili pojave, već preživljavanje. Radost i tuga, uživanje i odvratnost, gnev i strah, melanholija i zadovoljstvo, uzbuna i razočaranje - to su sve različita emocionalna stanja.

Emocije su uglavnom određene „mentalnim presama". Na primer, neočekivano ste dobili poklon i u vezi s nastalim mis­aonim procesom povodom toga došlo je do ocene njegovog kvaliteta, koja vasje uzbudila i izazvala efekat preživljavanja radosti. I obrnuto, naglo i neočekivano su vas uvredili: javio se misaoni proces, zatim ocena njegovog kvaliteta, koja vas

je uzbudila i izazvala efekat preživljavanja, negodovanja, odvratnosti ili gneva.

Emocije mnogo snažnije deluju na čovečji organizam od čulnih osećaja i misli, jer je energetika čulnih osećaja i misli njihov sastavni deo.

Razmotrimo, kako se energetski efekat emocija preno­si preko posebnih mehanizama na fizičko telo. To se dešava na sledeći način: u hipotalamusu, koji je povezan sa stvaranjem emocija, nalaze se strukture, koje regulišu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Vegeta­tivni sistem obezbeđuje regulaciju funkcija unutrašnjih or­gana, krvnih sudova, endokrinih žlezda (štitasta, pankreas, polne, nadbubrežne itd.), žlezda spoljašnje sekrecije, kože, sluzokoža, mišića i drugih tkiva organizma. On ima dva dela: simpatički i parasimpatički.

Regulacija kroz simpatički deo vegetativnog sistema uslovljava širenje ženica, učestalo lupanje srca, podizanje arterijskog pritiska, širenje bronhija, otežava rad creva, iza­ziva bledilo kože i pojačanje procesa razmene. Pojačava se koagulacija krvi, povećava se sadržaj crvenih krvnih zrnaca, šećera i, što je posebno važno, kora nadbubrežnih žlezda pojačano reprodukuje posebne hormone - kortikosteroide. Kortikosteroidi imaju snažno protivupalno dejstvo i sma­njuju upalne procese kod mnogih oboljenja. Pored toga, povećava se produkcija i drugih hormona: hormona pred­njeg dela hipofize - ACTH (adeno-kortikotropni hormon), štitaste žlezde, polnih hormona i nekih drugih hormona.

Slika 7- Dejstvo emocija

Emocije, raspoloženja, koja se javljaju u svesti čoveka, veoma jako deluju na spoljašnje manifestacije života, stvarajući u njima energetske reakcije, zastoje. Vremenom se energetsko dejstvo prenosi na fizičko telo, izazivajući u njemu žarišta patogenih promena. Tako svest razara orga­nizam. Gnev narušava radjetre i probave u celini i slično.

Regulacija preko parasimpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema daje suprotne reakcije u odnosu na simpatički deo. Zato se funkcija simpatičkog dela ispoljava tada, kada je potrebna povećana aktivnost ogranizma- „bor­ba ili bekstvo", a funkcija parasimpatičkog dela aktivira se za vreme odmora, sna, jela.

U zavisnosti od toga, koji se deo nervnog sistema određene emocije aktiviraju, uobičajeno je da se one dele na stenične (od grčke reči „stenos" - sila) i astenične (dodatak „a" označava negaciju). Stenične emocije obezbeđuju orga­nizam energijom, tonizuju nervni sistem, pobuđuju zaštitne sile. Astenične emocije, obrnuto, guše aktivnost čoveka, slabe, koče. U stenične emocije spadaju: radost, zloba i gnev, a u astenične - tuga, uzbuđenost, dobroćudnost.

Emocije se mogu podeliti na proste i složene. Proste emocije su radost, tuga, bes, gnev itd. Složene emocije nazivaju se osećajima (ne mešati ih sa čulnim organima i osećajima koji idu od tih organa). Osećaji odražavaju naše Više potrebe, ostvarujući sadejstvo ličnosti sa ljudima oko nas, sa Prirodom, osećaj ljubavi, saosećanja, časti, stida, nežnosti, solidarnosti itd. Osećaji se uslovno dele na etičke (moralne - kako čovek treba da se ponaša u društvu), in­telektualne (preživljavanja, koja se javljaju za vreme proc­esa doživljavanja nekog otkrića; na primer, kada je Arhimed otkrio u kupatilu zakon izbacivanja vodom tvrdih tela, on je doživljavao intelektualni oblik emocija) i estetske (vezane za preživljavanje lepote, elegancije, odvratnosti, gađenja itd.).

Raspoloženje. Pod raspoloženjem se podrazumeva emo­cionalno stanje koje obično nije previše istaknuto (markant­no), ali se zato karakteriše relativnom stabilnošću tokom nekog vremena (sata, dana, nedelje). Raspoloženje može biti tužno ili mirno-spokojno, uzbuđeno ili setno, svečano ili veselo.

Na energetskom planu pod raspoloženjem se podra­zumeva energetska razmena između svesti i spoljašnjih manifestacija života, koja stimuliše ceo organizam. Ukoliko

je taj energetski tok normalan, to ukazuje na ravnomerno raspoloženje (životni nivo organizma je normalan), ukoliko je smanjen - raspoloženje je smanjeno (depresija, životni nivo snižen), ukoliko je povišen - raspoloženje je živahno (životni nivo je povišen).

Raspoloženje se može okarakterisati i kao svojevrsni emocionalni fon (pozadina), koji odražava koliko je čovek uravnotežio svoje biološke i socijalne potrebe.

Povišeni nivo. Povišeni nivo energetskih procesa u svesti karakteriše se naglim, nenormalnim bleskom energetskog toka (nit usijanja sijalice radi do maksimuma) ili (što je još gore) njegovim održavanjem na mnogo višem nivou, nego što je potrebno za normalan rad organizma (čovek „sago-reva" iznutra). Takva stanja svesti čoveka nazivaju se afek­tima i strastima.

Afekti. Pod nj ima se podrazumevaj u kratkotrajni, ali maksi­malno istaknuti, burni emocionalni blesci (oduševljenje, gnev, bes, užas i slično), stanja emocionalnog uzbuđenja višeg ste-pena. Afekti se javljaju u vezi s određenim nadražiteljima i zato su uvek konkretno usmereni. Po pravilu, u stanju afekta čovek del uje pod uticajem najsnažnijeg energetskog toka, koji prolazi kroz njegovu svest i usmeren je napolje. U vezi s tim on nije svestan ničega, sve dok se energija ne izlije napolje.

Evo kako L. N. Tolstoj opisuje stanje afekta kod Pjera Bezuhova u romanu „Rat i mir":

„On se fizički mučio tog trenutka: grudi su ga stezale i nije mogao da diše. (lb ukazuje na to, da se nakupio veo­ma snažan energetski potencijal, koji je blokirao normalnu cirkulaciju u organizmu.) On je znao, da treba nešto da uradi, da prekine to mučenje, ali to, stoje on hteo da uradi, bilo je

suviše strašno. (Popravilu, čovek intuitivno zna kako treba da postupi, da bi se oslobodio tog štetnog viška energije.)

- Nama je najbolje da se rastanemo - progovorio je on isprekidano. (Tu je još vidljiva kontrola analitičkog razuma i želja da smiri situaciju „na kočnicama".)

- Rastati se, izvolite, samo ukoliko mi date imovinu-reklaje Jelena...

- Rastati se, eto čime ste me preplašili! (Ta fraza je bila mehanizam za okidanje afekta Pjera. Došlo je do procene kvaliteta rečenog, što je naglo povećalo ranije nagomilani energetski potencijal. Tu snagu energije um nije u stanju da kontroliše i zadržava. I ona je pošla tim pute, koji je ranije bio blokiran analitičkim umom - to što je želeo da uradi bilo je suviše strašno.)

Pjer je skočio s divana i, teturajući se, bacio se na nju. -Ubiću te! -zavrištaoje on, i, dohvativši sa stola mramor­

nu ploču, sa njemu do sada nepoznatom snagom napravio je korak prema njoj i zamahnuo na nju. („Nepoznata snaga" -to i jest izlazak nagomilane moćne energije, koja čini čoveka mnogo snažnijim, nego u običnom stanju.)

... Bacio je ploču, razbio je, i sa raširenim rukama prilazeći Jeleni, zavrištao: „Napolje!!" takim strašnim glasom, da su svi u kući sa užasom slušali taj krik". (Sva ta dejstva odražavaju nekontrolirani izlazak energije afekta.)

Strast. Taj pojam obuhvata snažno i dugotrajno emocio­nalno stanje. Strast sebi potčinjava glavnu usmerenost misli i postupaka čoveka, stimulišući ga na aktivnu delatnost, čiji je cilj zadovoljavanje potpuno određenih želja. Pri tome u svesti ličnosti stalno dominiraju ne samo sadržaj pokretačkog motiva strasti, već emocije, koje tu strast podržavaju. Rezul­tat toga je da čovek „sagoreva" iznutra.

Mehanizam javljanja strasti veoma dobro je opisao Nil Sorskij. (Nil Sorskij živeo je u poslednjoj četvrtini XV -početkom XVI veka, kaluđer Kirilsko-Belozernog manasti­ra, koji je koristio veoma bogat knjižni fond tog manastira. Boravio je u Konstantinopolju i Afonu, gde je izučavao grčki jezik i upoznao se s knjižnim fondom afonskih manastira.)

O Početak svake strasti je „prilog' - utisak, koji ostav­lja predmet pri njegovom posmatranju, ili pak slika pred­meta, nastala pred misaonim pogledom pri sećanju na nje­ga. Uopšte, kratkotrajni (letimični) osećaji i misli, koji pod određenim uslovima postaju izvor strasti, javljaju se neza­visno od naše volje, a zatim se ne mogu analitički oceniti. (Ja to nazivam primarnim energetskim tokom u svesti čoveka.)

© „Povezivanje" - priključivanje primarnoj slici i mis­lima novih psihičkih komponenti - začetaka volje i osećaja. To se dešava tada, kada čovek zaustavlja i usmerava pažnju na misli, predmete ili ideje. Na tom stepenu već po vlastitoj volji donosi se odluka. Na tom stadij umu moguće je svesno resiti problem na tri načina:

• dati „zeleno svetio" izvoru strasti, što će omogućiti izbacivanje energije napolje, ali će vezati čoveka za objekat strasti i uvući ga u poročni krug posledica;

• voljnim naporima ugušiti strast i samim tim „ uzidati" je u vlastite spoljašnje manifestacije života, st\>orivši pri tom „ školjku ";

• prema skali unutrašnjih vrednosti, razmotriti strast sa različitih tačaka gledišta i odlučiti, da li to treba raspravlja­ti; i ako treba - tada, ocenivši situaciju, pronaći najoptimal-niju varijantu za neometano izlivanje strasti, ne nanoseći štetu ni sebi, ni ljudima oko sebe.

© „Sabiranje" - sada analitički um aktivira energiju za realizaciju zamišljenog. To je početak strasnog zanosa (entuzijazma) pojavljenom mišlju, usplamtelim osećajem, osmišljenom idejom. Na toj etapi energija čoveka troši se na zadovoljavanje postavljenog cilja. To je moćan energetski tok u svesti čoveka i početak „sagorevanja" čoveka iznutra.

O Stadij um „osvajanja" (očaravanja) - označava pot­puno potčinjavanje vlastite aktivnosti na zadovoljavanje zamišljenog. Covek koristi sve za dostizanje predmeta stras­ti: intelekt, unutrašnje rezerve itd. Stadij um aktivnog „sago­revanja" - preusijavanja „spirale svesti".

Razlikuju se dva oblika „osvajanja" strašću: dobrovoljni ili slučajan. Kako u prvom, tako i u drugom slučaju dešava se jedno te isto - čovek je potpuno potci njen strasti.

© I, na kraju, nastupa poslednji stadij um, koji je karakterističan po dugotrajnosti. Kao rezultat snažnog i du­gotrajnog energetskog rada u čovečjem organizmu stvara se stabilno energetsko-informaciono žarište strasti, koje, slično živom biću, počinje da crpi energiju iz organizma, stvarajući odgovarajuću motivisanost s ciljem dobijanja kvalitetne i dovoljne količine energije. U zavisnosti od trajanja „sagore­vanja" u organizmu se javljaju jedni ili drugi poremećaji.

Razmotrimo stanje afekta i strasti s pozicije toga, što se javlja za vreme njihovog pojavljivanja u spoljašnjim mani­festacijama života čoveka. U tim stanjima psihička energi­ja (ta, koja održava oblik holograma čovečjeg organizma) odvaja se i troši na otkrivanje jedne ili druge čakre s nak­nadnim povećavanjem energije koju stvara ta čakra, dok se za to vreme druge čakre zatvaraju ili rade na minimumu. Rezultat takve aktivnosti je da dolazi do razbalansiranja en­ergije u spoljašnjim manifestacijama života s preovladavan-

jem te energije, koju stvara preaktivirana čakra. llustrujmo to primerima.

Afekat i strast radosti uglavnom se sastoje iz elektromag-netne energije i stvara ih čakra Anahata. (Čakra - poseban energetski centar u spoljašnjim manifestacijama života, koji stvara odgovarajući oblik energije.) Anahata reguliše rad nervnog sistema, srčanog mišića, upravlja disanjem i produk­cijom krvi. Prekomerno stvaranje te energije prenapreže srce i škodi mu, pomera opštu energiju organizma uvis (radost dobij a krila). Vegetativni nervni sistem prekomerno aktivira svoj simpatički deo, menjajući pri tome stanje organa i tki­va. U i storiji postoji mnogo primera, kada su ljudi umirali od radosti koja se na njih neočekivano „svalila".

Afekat i strast gneva uglavnom se sastoji od svetlosne i toplotne energije i stvara ih čakra Manipura (kontroliše je­tru, želudac, dvanaestopalačno crevo, pankreas). Kada je čovek obuzet afektom ili strašću gneva, o njemu kažu: zasle-pljen je, „plamti" i „kipi" od gneva. Prekomerno stvaranje te energije šteti svim probavnim organima, jer aktiviranje simpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema blokira rad probavnih organa. Hormoni i druge visokoaktivne materije (na primer, adrenalin), koje se produkuju u velikoj količini, ne trošeći se kako je to predviđeno prirodom - boriti se ili bežati, ispoljavaju štetno dejstvo na organizam. To izazi­va slabo varenje, gorušicu, čir na želucu i na crevima. U povišenoj količini, zbog prekomernog stvaranja toplotne energije u jetri, u njoj se razaraju crvena krvna zrnca, na­gomilavaju taloži žuči. Rezultat je da čovek počinje da žuti i zeleni od gneva. Povećana količina stvaranja svetlosne en­ergije izobličava holografsko telo organizma, guši analitički um, pogoršava pamćenje.

Afekat i strast tuge, kao i samosažaljenja sastoji se iz gravitacione energije i stvaraju se dvema donjim čakrama - Svadhistanom i Muladharom. Narod je zapazio, da se od tuge, samosažaljenja „sve spušta nadole" (stvara se povećana količina gravitacione energije, što izaziva povećan osećaj težine u donjoj polovini tela). U stanju tuge, samosažaljenja, uznemirenosti, dugotrajnog straha prigušuje se aktivnost simpatičkog dela vegetativnog nervnog sistema, što izaziva slabljenje peristaltike, smanjuje produkciju hormona, koji aktiviraju organizam. Sve to se izražava u smanjivanju opšte vitalnosti organizma, pojavi zatvora, atonije creva, sman­jenju polne potencije, poremećaju menstrualnog ciklusa kod žena (sve do potpunog prestanka). Kod žena-dojilja afekti mogu izazvati prestanak lučenja mleka.

Energetski zastoj. Pored smanj enog, normalnog i povi šenog odvijanja informaciono-energetskih procesa mišljenja u svesti i spoljašnjim manifestacijama života čoveka, postoji „energetska blokada", ili „preokupiranost" misaonog proc­esa. Ona se može javiti na sva tri nivoa (smanjenom, nor­malnom, povišenom) i podržavati njihovo trajanje.

Razmotrimo detaljnije „energetsku blokadu misaonog procesa". Energetska blokada misaonog procesa ima neko­liko osobenosti: stanje „ćorsokaka", „kruga" i „nerviranja" (dominante).

Stanje „ćorsokaka" u mišljenju karakteriše se time, što čovek nikako ne može da reši problem. Misaoni proces od­vija se čas u jednom, čas u drugom smeru, ali na kraju ,,do-spevau ćorsokak". To se uglavnom dešava tada, kada čovek nema dovoljno informacija na datu temu. Rezultat takvog misaonog procesa je da energetski potencijal mišljenja ,,ti-

nj a" u svesti čoveka i usled toga može da bukne (provali) nestandardnim, originalnim rešenjem problema.

Stanje „kruga" u mišljenju karakteriše se time, što se jed­na te ista misao stalno vrti u svesti čoveka, ometajući ga da normalno razmišlja (na primer, moderna melodija pesme ili neki životni problem). Stanje „kruga" u mišljenju znači, da čovek na njegovo održavanje troši vlastitu životnu energiju. Takvo nametljivo mišljenje krajnje nepovoljno deluje na or­ganizam čoveka. Od njega se treba osloboditi.

Stanje „nerviranju" (dominante) karakteriše se time, što se mišljenje odvija kao u prethodnom slučaju, „po krugu", ali se sa svakom novom zavojnicom (krugom) sve više en­ergetski zasićuje. Na kraju, takvo komprimiranje (sabijanje) energije misaonog procesa dovodi do njenog nekontroli-sanog prodora u neka konkretna dejstva (aktivnosti). Pored snažnog sagorevanja životne energije, taj proces obično dovodi do nekih karmičkih i sudbonosnih postupaka. Pozna­vanje tog procesa omogućava čoveku da izbegne velike ne­prijatnosti u životu.

U svakidašnji pojam stresa - „naprezanje" - mogu se uključiti sva opisana stanja (ćorsokaka, kruga i nervira­nja), jer se misaona energija zadržava u spoljašnjim mani­festacijama života, što izaziva pojavu napregnutosti u njoj, zapušavanje, „školjke" i naknadnog „lomljenja" jedne ili druge funkcije organizma. Ja to smatram glavnim mehaniz­mom u pojavi psihosomatskih oboljenja (oboljenja tela zbog nepravilnog mišljenja).

Znanje o tome, kako funkcioniše vlastita svest, omogućiće vam da je ne uništavate i da je kontrolišete. U tome se i sastoji drugi zakon samoozdravljenja. Ukoliko se on ne primenjuje, tada će osećaji i želje pokoriti vašu dušu i telo.

Vi ćete ih samo opsluživati, a oni će vas, sa svoje strane, uništavati. Uzgred rečeno, većina ljudi na planeti upravo je time zauzeta. Oh, i uska su vrata, koja vode u zdrav život. Zato je širok put prema smrti, a put je potpuno prekriven uživanjima. Birajte.

FIZIOLOGIJA ORGANIZMA -TREĆA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Nauka o građi čovečjeg tela je najdostojnija oblast znanja za čoveka i zaslužuje posebno odobravanje.

A. Vezalij

POSTANAK ČOVEČJEG ORGANIZMA

Snimci, koji registruju proces začeća, napravljeni pomoću određene aparature, pokazali su, da oplođenu jajnu ćeliju okružuje posebni energetski oblačić, koji počinje da se uvećava, pretvarajući se postepeno u oblik čovečjeg bića. Fizičko telo samo popunjava taj energetski oblik. Još više, ukoliko je izvršen abortus i odstranjeni materijalni de-lovi embriona (zametka), energetski oblik kao i ranije (po starom) produžava da se samostalno razvija u materici žene sve dotle, dok ne dostigne veličinu novorođenog deteta. U određeno vreme žena „rađa", ali ne materijalno telo, već spoljašnje manifestacije života. Pri tom se ona oseća slabo (takva istraživanja vršena su nekoliko godina u jednoj od klinika SAD).

Naučni podaci govore o tome, da se čovečji organizam sastoji iz dve „komponente": informaciono-energetskog ob­lika i fizičkog tela. Pri tom informaciono-energetsko telo (nazovima ga „spoljašnje manifestacije života" čoveka, skraćeno SMZ) je primamo i glavno, a fizičko - sekundar­no i njime se može upravljati. To ukazuje na dva potpuno različita pristupa procesu ozdravljenja i lečenja.

Iz navedenog slede zaključci: O Spoljašnje manifestacije života čoveka su primarne

u odnosu na fizičko telo. Još više, spoljašnje manifestacije života čoveka pomoću svojih energija formiraju ili „mode­liraju" prema sebi fizičko telo. Prema tome, telo je odraz spoljašnjih manifestacija života (visina, telesna konstrukcija itd.). Ukoliko dođe do promene ili promena u spoljašnjim manifestacijama života, tada se one posle izvesnog vremena ispoljavaju i u fizičkom telu.

© Sam život i ličnost čoveka sadrže se u spoljašnjim manifestacijama života, koje egzistiraju samostalno (u vidu informaciono-energetske tvorevine), ali u takvom obliku, koji nije dostupan običnim čulnim organima.

V

© Covek je savez spoljašnjih manifestacija života sa fizičkim telom. Fizičko telo je materijalni elemenat, preko kojeg spoljašnje manifestacije života mogu da ispoljavaju svoj uticaj u fizičkom svetu. Ukoliko se iz bilo kojih uz­roka izgubi deo materijalnog tela, tada se gubi i sposobnost spoljašnjih manifestacija života da se ispoljavaju preko tog dela tela.

GLAVNI „BLOKOVI" SPOLJAŠNJIH MAN­IFESTACIJA ŽIVOTA I GRAĐA ČOVEČJEG

ORGANIZMA

Navikli smo da se vidimo u obliku koji nazivamo čovekom. Ali to je već krajnji rezultat ogromnih prome­na, koje su se dešavale s nama od trenutka začeća do sadašnjeg stanja. Na početku života svaki čovek je bio mikroskopski mali i imao je oblik sličan kugli, koji se stalno menjao dotle, dok nije poprimio čovečji oblik. Razmotrimo od samog početka kako se to dešava.

„Energetski oblačić" okružuje oplođenu jajnu ćeliju, akti­vira je i počinje dajoj pridaje oblik, koji odgovara čoveku.

Da bi se nečemu pridavao oblik treba imati: program raz­voja, energiju za realizaciju toga i sredstva za upravljanje. Na kraju krajeva, „energetski oblačić" - buduće spoljašnje manifestacije života čoveka - sastoji se iz: osnove (možete je nazvati različito: duša, božja iskra i slično); programa razvoja (um); sredstava upravljanja (razmeštena su u cei oj zapremini-prostoru); energije i uređaja, koji se dobijaju ili koji ih stvaraju.

Uprošćeno: da bi se počelo sa stvaranjem čovečjeg orga­nizma, potrebni su duša - „energetski oblačić", i materijal, na koji će on dejstvovati - jajna ćelija. „Energetski oblačić" tre­ba da aktivira program stvaranja čovečjeg organizma. Radi toga u duši postoji um, u kojem se čuva u komprimiranom obliku program stvaranja organizma, sredstva za upravljanje i energije za građu.

Dakle, um pristupa formiranju čovečjeg organizma. Prvo, sam program iz komprimiranog informacionog stanja treba da se razvije u radni šablon, koji, dejstvujući na ćelije koje

se dele, treba da ukazuje - kako da one rastu, kakve funk­cije da vrše, kakav oblik da poprimaju. Da bi do toga došlo, treba da se pojave odgovarajuće energije i sredstva, koja ih stvaraju.

Prvo se aktivira intelektualna (psihička) energija i centar njenog stvaranja - Adžna čakra („čakra" označava točak). Na početku se javlja „intelektualni crtež", koji zahteva pros­tor za stvaranje organizma. Da bi se stvorio potrebni prostor, aktivira se „energija vremena" i centar za njeno stvaranje - Višuddha čakra (analogna primarnom elementu „Pros­tora"). U vezi s tim, da ćelije organizma koje se dele treba premeštati, potrebna je energija kretanja. Radi toga stvara se centar za njeno stvaranje - Anahata čakra (analogna primar­nom elementu „Vazduh"). Dalje je za formiranje organizma potrebna toplotna, svetlosna, elektromagnetna i gravitaciona energija. Pojavljuju se centri za njihovo stvaranje - Mani-pura (analogna primarnom elementu „Vatra"), Svadhistana (analogna primarnom elementu „Voda") i Muladhara čakre (analogna primarnom elementu „Zemlja"). Tako nastaje pet „blokova za sklapanje" čovečjeg organizma.

Tih pet„blokova za sklapanje" obrazuju svojevrsni kristal, koji ima 12 grana. Životna energija naizmcnično prelazi iz jednog bloka u drugi i stoje moguće brže obilazi 12 grana.

Pet „blokova za sklapanje" međusobno se kombinuju je­dan s drugim i čine temelj za tri životna principa (doše), a 12 grana čine temelj glavnim organima i akupunkturnom sistemu.

Fizičko telo se gradi prema holografskim crtežima, koji mu prema zadatoj zapremini pridaju oblik, a prema boji uka­zuju, gde i koja tkiva da se razmeštaju i kakve funkcije da izvršavaju.

Prema tome, fizičko telo je stvoreno i obnavlja se zahvaljujući holografskom šablonu, koji ukazuje, gde i šta treba da radi jedno ili drugo tkivo i konkretno svaka ćelija. Životna ispoljavanja ostvaruju se na račun elektromagnetne i toplotne energije (oksidacija produkata, na kraju krajeva, svodi se na predaju potencijalne energije od strane elek­trona). Upravljanje životnim procesima vrši se na račun nervnog i endokrinog sistema.

Drugim recima, postoji čitav lanac prenosa stvaranja i upravljanja organizma - od informacionog prema energet­skom nivou, a zatim od energetskog - prema materijalnom. Anomalije u lancu upravljanja na informacionoenergetskom nivou ispoljavaju se na materijalno telo i izazivaju pojavu raznih oboljenja. Pri tom treba imati u vidu i to, da su glavne funkcije organizma sinhronizovane s Kosmičkim, Lunarnim i Zemaljskim ciklusima i uslovima. Poremećaj tih veza iza­ziva poremećaj zdravlja i pojavu oboljenja.

KONSTRUKCIJA (UREĐENJE) SPOLJAŠNJIH MANIFESTACIJA ŽIVOTA S TAČKE GLEDIŠTA DREVNIH MUDRACA

Drevni mudraci davno su uočili zakon stvaranja bilo kojeg živog organizma. U prvom redu treba da se pojavi „šupljina", u kojoj počinju da se razvijaju životni procesi. Ta šupljina dobila je naziv „prostor" (etar). U „prostoru" počinju da se odvijaju vlastiti procesi. To su raznovrsna premeštanja, koja su dobila naziv „vazduh". Kombinacija „prostora" i „vazduha" izaziva pojavu svetlosti i toplote. To je treća kvalitetna razlika, ili karakteristika, kojaje dobila na­ziv „vatra". Dalje sadejstvo te tri komponente izazivaju po­javu četvrte karakteristike - „vode". Trenje, vatra i hlađenje stvaraju polumaterijalne materije tipa plazme. Dalje sade­jstvo sada već četiri komponente izaziva kretanje, toplotu, zgušnjavanje, spajanje, usled čega se stvara peti kvalitet - „zemlja". Tih pet kvalitetnih međusobnih kombinacija i prelazak materije iz jednog u drugi oblik dobili su naziv „primarni elementi" - „prostor", „vazduh", „vatra", „voda" i „zemlja".

Ja dugo nisam mogao da sebi slikovito predstavim i pro-drem u suštinu tih primarnih elemenata i čitavog procesa u celini. Pomogao mi je jednostavan slučaj. Da bi shvatili i razmotrili opisano, napravite sledeći eksperiment. Sipajte u kadu vodu - najmanje 20-30 i ne više od 50 centimeta­ra. Upalite u kupatilu svetio (svetiost osvetljava kupatilo donekle sa strane i odozgo - tako i treba), što je neophodno za naš eksperiment. Čim se voda u kadi potpuno smiri, iz­vadite čep i posmatrajte stvaranje vrtloga i senku od tog vrt­loga na dnu kade.

Posmatrajući taj proces, treba praviti zaključke i analogi­je. Sva masa vode u kadi je „nepobuđen prostor". Ukoliko je voda dovoljno čista, mi je ne možemo videti. Vidimo dno kade. Ali mi smo otvorili čep za slivanje vode. To je bilo svesno, voljno dejstvo. Sada je proces počeo da se odvija bez našeg učešća - voda se ustremila prema slivniku i stvo­rila levak. Šta mi vidimo? Vidimo određeni oblik - „pros­tor", koji se sastoji iz kretanja vode po spirali - „vazduh". Pogledajte na senku vrtloga na dnu kade. Videćete tamnu konturu senke, oko koje se po krajevima javlja blistava svet-lost - „vatra". Ako stavite prst u vrtlog, osetićete nešto gusto (kompaktno) - „vodu", kao i pojavu „sile teže", koja vuče nadole i predstavlja odraz adhezije - „zemlja".

Sličan proces odvija se u stvaranju kako Vasione, tako i čoveka. Evo šta tim povodom piše u tibetskoj knjizi o lečenju, koju je diktirao sam Bog lečenja.

„Iz vlastite duše javlja se svest sa čulnim organima. Od Zemlje - meso, kosti, nos i čulo mirisa, od Vode - krv, jezik, osećaj ukusa i vlage, od Vatre - toplota, boja, oči i vid, od Vazduha - disanje, koža i čulo dodira, od Prostora - otvori, uši i glas, od ranijih navika - sposobnost za rad. Sticanje tih uslova i karma (uzročno-posledične veze)

stvaraju telo."

Prema tvrdnji drevnih lekara, elemenat PROSTOR pred­stavljen je najrazličitijim šupljinama u organizmu - u us­tima, u nosu, u želudačno-crevnom traktu, disajnim pute-vima, grudnom košu, kapilarima itd. Uopšte, Prostor nam daje šupljinu za razvoj organizma.

Elemenat VAZDUH u čovečjem telu ispoljava se u raznovrsnim pokretima mišića, pulsiranju srca, širenju i skupljanju pluća, u pokretima zidova želuca i peristaltici želudačno-crevnog trakta. Nervni impulsi, misaona delat-nost i uopšte sve, što se kreće u organizmu, upravljaju se Vazduhom.

Elemenat VATRA u telu čoveka je razmena materija. El­emenat Vatra deluje u sistemu varenja hrane, ispoljava se kao intelekt (razum) u sivoj materiji ćelija mozga, zadejst-vovan u mrežnjači oka. koja opaža (percipira) svetlost. Od njega zavisi stabilnost imunog sistema i aktivnost fermenata celog organizma (od kojih zavisi pretvaranje jednih materija u druge).

Elemenat VODA ispoljava se kroz sekreciju želudačnog soka, pljuvačnih žlezda, plazmu krvi, protoplazmu ćelija.

Elemenat ZEMLJA - to su tvrde strukture tela: kosti, hrs­kavice, nokti, kosa, tetive, mišići i koža.

Pored toga, svih pet primarnih elemenata ispoljavaju se kroz funkcije pet čulnih organa čoveka, a preko čulnih or­gana oni su povezani sa pet aktivnosti.

ETARje povezan s funkcijom sluha. Uho kao organ sluha ispoljava dejstvo preko organa govora, koji pridaju smisao čovečjem jeziku.

VAZDUH je povezan s čulom pipanja; organ pipanja je koža: organ, koji prenosi osećaj pipanja, je ruka.

VATRA se ispoljava kao svetlost, toplota i boja; ona je povezana sa vidom. Oči kao organ vida upravljaju hodanjem i, na taj način, povezane su s nogama.

VODA je povezana s organima ukusa. Jezik je tesno povezan s funkcijama genitalija (penis, klitoris). U Ajurvedi („Nauci o životu") penis (klitoris) smatra se donjim jezikom,

a jezik u ustima - gornjim. Čovek, koji kontroliše gornji jezik, prirodno, kontroliše i donji, to jest upravlja svojim polnim ponašanjem.

ZEMLJA je povezana s čulom mirisa. Nos - organ mirisa - funkcionalno je povezan s aktivnostima anusa, organa za lučenje. Ta povezanost se posebno ispoljava kod čoveka, koji boluje od zatvora ili ima nečisto pravo crevo (završni deo debelog creva). On ima odvratno disanje, zbog čega je miris oslabljen.

Naravno, čovečje telo kao živ organizam može da egzistira samo u vidu harmonično uravnoteženog sistema od 5 ele­menata. Drevni mudraci su u objašnjavanju fenomena života sva životna ispoljavanja organizma podelili na tri temeljna životna principa - „doše". Elementi Prostor i Vazduh, pri međusobnom spajanju, stvaraju u organizmu „telesni vetar" (prema ajurvedskoj terminologiji - došu Vata). Elementi Va­tra i Voda pri spajanju u našem organizmu stvaraju „žuč", ili „telesnu vatru" (prema Ajurvedi - došu Pitta). Elemen­ti Zemlja i Voda pri spajanju stvaraju u organizmu životni princip „sluzi" (doša Kapha).

KONSTRUKCIJA (UREĐENJE) SPOLJAŠNJIH MANIFESTACIJA ŽIVOTA

SA SAVREMENE TAČKE GLEDIŠTA

Covek, a shodno tome i njegove spoljašnje manifestaci­je života (SMZ), zauzima određenu zapreminu u prostoru. U tom prostoru odvijaju se privremeni procesi svojstveni toj zapremini, koji se izražavaju u vidu određenog kreta­nja (kružno-oscilatornog i cirkularnog). Prostor je zasićen raznovrsnim energijama i zračenjima: svetlosnom, elektro-magnetnom, gravitacionom, toplotnom, plazmom (kombi­nacija elektrona i protona) i mnogim drugim.

Kao primarna osnova za stvaranje spoljašnjih mani­festacija života čoveka javlja se univerzalna životna energija (Kundalini). Upravo ona u prvom redu pobuđujuće del uje na vakum i stvara u njemu šupljinu - zapreminu, u kojoj dolaze do izražaja sva životna ispoljavanja čovečjeg orga­nizma. U početku Kundalini stvara čovečji organizam, a za­tim ga održava. Njenim trošenjem počinju procesi starenja u organizmu. „Potencijal" životne energije kod svakog čoveka strogo je individualan i zavisi od karmičkih zarada.

Dakle, ispoljavanje životne energije i njeno dejstvo na va­kum obezbeđuje nastajanje sledećih pojava i energija, koje sačinjavaju spoljašnje manifestacije života čoveka:

O Vreme, njegova energija, je primarni osnovni faktor pobuđivanja, kojim se deluje na vakum i u njemu se stvara pobuđena šupljina ili prostorna zapremina. Energija vreme­na karakteriše dve glavne osobine:

O rok „života" te zapremine i O brzina i ritam odvijanja energetskih procesa u toj za­

premini.

Prema tome, u svakoj posebnoj zapremini prostora vreme teče različito. U Vasioni vreme teče veoma polako, u galak­sijama - brže, u sunčevom sistemu - još brže, na planetarna - j o š brže itd. Različito vreme teče i kod svakog čoveka.

© Prostor, kojeg zauzima čovečji organizam, na kraju krajeva, predstavlja vakum. S pozicije gledanja savremenih fizičara, vakum sačinjava neshvatljivu kompaktnu, super tečnu, energetsku i materijalnu supstancu. Kada se u nje­mu pojavi napon (uzbuđenost), vakum na to odgovara „iz­bacivanjem" kvanta. Pod „kvantima" se podrazumeva os-novnajedinica materije ili energije, koja je 10-100 miliona puta manja od atoma vodonika. Na tom nivou materija i ener­gija postaju međusobno zamenjive.

© Kretanje u vidu obrtno-oscilatornog i cirkularnog kretanja vrši se u svakom prostoru. Pri tom ono zavisi od veličine zapremine prostora, oblika prostora i „količine" vremena, koje podržava kretanje u stabilnom obliku (vreme za kretanje je nešto kao opruga, koja održava kretanje kaza­ljke na satu).

O Svetlosna energija prisutna je u čovečjem organizmu i izvršava dve funkcije:

• stvara holografsko telo (takozvani „solitonski" šablon, u koji se ugrađuje fizičko telo);

• leži u osnovi organa čovečjeg organizma, bojeći ih u različite boje (svaki organ ima svoju boju, koja određuje nje­govu specifičnu aktivnost).

Prvo „primami uzrok" pobuđuje prostor, usled čega se stvara „uzbuđeni" prostor i vreme - 1. Usled pobudenosti u prostoru dolazi do raznovrsnih energetskih procesa. Javljaju se: kretanje - 2, svetlost - 3, magnetno polje - 4, temperatura - 5, gravitacija - 6, materija - 7.

© Elektromagnetna energija suprotna je od gravita­cione. Ukoliko bi postojala samo gravitaciona energija, tada bi ona stisnula (komprimirala) sva tkiva, ćelijske strukture u čvrstu tvorevinu (upravo tako se dešava „sazrevanje" pihtija - iz mase, koja sadrži 99% vode one se pretvaraju u korice kserogela, a čovečje telo - u mumiju), i ne bi moglo biti ni reči o bilo kom obliku života. Pomoću elektromagnetne energije micelije ćelija imaju potencijal i „zadržavaju" oko sebe vodu, suprostavljajući se stežućoj i sušećoj sili gravit­acije.

© Toplotna energija stvara neophodne uslove za rad fermenata celog organizma. Povećanje ili smanjivanje tem­perature tela ispoljava se na brzinu fermentativnih reakcija i njihove aktivnosti.

© Leptonski gas (ili plazma) - popunjavaju prostor u i oko čoveka, stvarajući opnu-zaštitu (auru) u obliku jajeta, a isto tako izvršava niz drugih važnih funkcija.

© Gravitaciona energija omogućava da se materija „održava" u zapremini holografskog tela. Zahvaljujući toj energiji sve čestice organizma se međusobno privlače i drže. Ukoliko ne bi bilo te energije, tada bi se naše telo raspalo još na atomsko-molekularnom nivou.

Fenomen dejstva životne snage (Kundalini) na vakum (prostor) i njegov odgovor u vidu pojavljivanja šupljina s opisanim energijama, uočili su drevni mudraci i nazvali ga „došama" (u prevodu znači „eksudat - gnojni izliv"). Zato, da bi pravilno izrazili suštinu opisane pojave u ruskom jezi­ku, ja sam ga nazvao „životnim principima".

Autor „Opšte teorije" A. T. Vejnik ukazuje, da postoji 7 primarnih osnova Vasione. Autor „Teorije Fundamentalnog polja" 1. L. Gerlovin kaže, da ih ima devet. Šta su to pri-

marne osnove? Pomoću eksperimenata Vejnika je zasada ustanovio sledeće „elementarne materije" Vasione: „hro-nalnu" - povezanu sa vremenom; „metričku" - povezanu s prostorom; „oscilatornu" - daje telima oscilatorno kretanje; „obrtnu" - pridaje telima obrtno kretanje; „termičku" - pri­daje toplotna svojstva; „električnu" - pridaje električna svo­jstva; „magnetnu" - pridaje magnetna svojstva. Svaka od tih materija je specifična, neponovljiva i neuporediva ni s kakvom drugom materijom. Ulazeći u sastav nekog tela, ona mu pridaje svoja specifična svojstva. Ukoliko telo nema u svom sastavu bilo kakvu materiju, tada ono nema svojstva povezana s njom. Na primer, foton ne sadrži del ove (kvante) električne materije, zbog čega nema električna svojstva.

Ako sada životne principe (što označava „izbacivanje" različitih vrsta energije iz vakuma pod dejstvom životne snage) Sluz, Žuč i Vetar prevedemo (pretvorimo) na razmotrena polja i energije, tada se ispostavlja, daje životni princip Sluzi u najboljem uzajamnom odnosu s plazmom plus gravitacijom; Žuči - s plazmom plus svetlosnom, elek-tromagnetnom i toplotnom energijom (u principu, to je jedna te ista energija, ali različite talasne dužine); Vetra - s pros­torom plus kretanje. Sama životna snaga (Kundalini) može se okarakterisati vremenom, koje je primarna osnova tih en­ergija i podržava ih.

Bilo koja patologija, koja se javlja u čovečjem organizmu, u većini slučajeva stvara se u spoljašnjim manifestacijama života. Usled toga javlja se prigušenje i izobličenje opisa­nih komponenti spoljašnjih manifestacija života. Na pri­mer, kada se čovek goji, to izaziva povećanje inertne mase materije, povećava adheziju (privlačenje, srastanje), koja otežava odvijanje procesa cirkulacije, i izobličava oblik nje-

govog tela. Rezultat toga je da se u organizmu otežava bilo koji motorni proces: smanjuje se aktivnost umnih procesa, peristaltike creva, javljaju se zastoji u pojedinim delovima tela. Ukoliko se prekomerno stvara toplotna energija, tada ona razara tkiva samog organizma (za vreme podizanja tem­perature tela s mokraćom se izbacuje mnogo raspadnutih materija). Ukoliko čovek mršavi i pojavljuje se „mnogo pro­stora", tada se pojačavaju motorni procesi - hrana ne uspeva da se svari i asimilira (pretvori u organsku materiju), a telo brzo gubi vodu (dehidrira).

KARAKTERISTIKE ŽIVOTNIH PRINCIPA

Životni princip Vetrcu Taj životni princip odgovoran je za cirkulaciju u organizmu. U taj pojam spadaju celokupna kretanja: kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzi­na misaonih procesa, kretanje krvi, limfe i drugih tečnosti, brzina odvijanja hemijskih reakcija u ćelijama i bioloških procesa uopšte, odstranjivanje ekskrementa, mokraće, izlučevina iz nosa itd. To se najbolje može izraziti (okarak­terisati) kao apstraktni princip kretanja. O kretanju sudimo prema premeštanju nečeg materijalnog u prostoru, ali mi ne vidimo silu koja to pokreće. To je upravo životni princip Ve­tra u organizmu.

U vezi s tim, što se životni princip Vetra sastoji iz pri­marnih elemenata „Prostora" i „Vazduha", koji u sebi ne sadrže nikakve tvrde niti tečne supstance, ali imaju osobine „suvoće" i „hladnoće", životni princip Vetra pri svome višku vrši isušujuće i rashlađujuće dejstvo na organizam.

„Osnovom" (glavnom lokacijom) tog životnog principa smatra se donji deo tela - od pupka do stopala (uglavnom, pravo crevo).

Ukoliko je Vetar u normali - razmišljanje je brzo, orga­nizam ima mnogo energije, creva funkcionišu normalno, sve cirkulacije u organizmu su u normali.

Simptomi povećanja životnog principa Vetra: O Mokraća je prozračna (providna) kao voda, jako se

peni, posle odstajavanja ostaje čista. © Jezik je suv, crven, hrapav: u ustima je opor ukus. © Kašalj s mutnim šlajmom (sluzi), zatvori. O Progresiranje „vetrovitih" poremećaja uočava se leti:

tokom dana preovladava uveče i u zoru. © U slabinama, sakrumu (krstima) i stenoznim dupljama,

kao i u mnogim drugim zglobovima javljaju se bolovi, kao od udaraca.

© Mršavljenje, suvoća kože, oštri bolovi na potiljku, u grudima i u vilicama.

© Javlja se želja za kretanjem, disanje je neujednačeno (poremećeno), svest pobuđena.

© Glava trne i javlja se vrtoglavica, šum u ušima, nesa­nica, drhtavica i protezanje.

Životni princip Žuči Životni princip Žuči odgovoran je za održavanje temperature tela i odvijanje svih fizioloških reakcija (probava, razmena materija, imunitet itd.).To je ap­straktna toplota, otrgnuta od materijalnog tela. Jer mi obično osećamo toplotu prema stepenu zagrevanja nekog materijal­nog tela, ali ne kao takvu. To je „vatra" organizma.

S obzirom na to, da se Žuč sastoji iz primarnih elemena­ta „Vatra" i „Voda", ona je „vruća" i „vlažna" tvorevina uz preovladavanje „vrućih" svojstava nad „vlažnim". Pri prekomernom povećavanju te doše u organizmu se nagomi­lava „vrelina (žar)", podiže se temperatura tela, dolazi do poremećaja probave. Zato se njenim „temeljem" smatra srednji deo tela - od dijafragme do pupka.

Eto takvo je mišljenje Tibetanaca o tom životnom prin­cipu.

„Od toplote zavisi zdravlje, bodrost, ten (boja kože), dugovečnost i rezerva snage tela... Ta toplota je osnova, koja svaku hranu koristi za pojačanje i razvoj snage tela i boje kože".

Simptomi prekomernog povećanja životnog principa Žuči:

O Mokraća crveno-žuta, s jakim mirisom i parom. © Jezik prekriven debelim naslagama, u ustima kiseo

ukus. © Ispljuvak (šlajm) crveno-žut, prilično slan; žeđ. 0 Progresiranje žučnih poremećaja uočava se u jesen; to­

kom dana - u podne i u ponoć. © Glavobolja, telo gori, suvoća u nozdrvama. © Pred očima žuto-crveni oblačić (mrena), neočekivani

grčevi. © Noću nesanica, a danju je nemoguće zaspati. © Znojenje, neprijatan miris.

Slika 9.- Osnovno mesto nalaženja (lociranja) životnih principa.

Pojava poremećaja, bolova u tim delovima tela ukazuje na nji­hovo prepobuđenje. Treba hitno menjati program lečenja s ciljem uravnoteživanja prepobuđenog životnog principa.

Životni princip Sluzi. Životni princip Sluzi odgovoran je za materijalni deo tela, toj est za adheziju (spajanje) moleku­la i njihovo oblikovanje. Pri čemu taj princip funkcioniše

na nivou molekula, ćelije, organa i celokupnog tela. To je „oslonac" organizma.

S obzirom na to, da se Sluz sastoji iz primarnih elemenata „Zemlja" i „Voda", ona je „hladna" i „sluzna" tvorevina. Pri prekomernom povećanju tog životnog principa u organizmu se nagomilava hladna sluz, koja se u prvom redu nagomila­va u gornjem delu tela - od temena do dijafragme. Zato se ta mesta smatraju „temeljem" životnog principa Sluzi. Evo šta misle Tibetanci o tom životnom principu: „Sluz uvećava telo i um; sprečava spavanje; spaja zglobove kostiju, obezbeđuje njihovu povezanost; održavajući čistu nit svesti, povećava strpljenje u poslovima i sposobnost da čovek lakše podnosi načinjenu mu štetu; obezbeđuje belinu i mekoću spoljašnjih i unutrašnjih del ova tela".

Simptomi prekomernog povećanja životnog principa Sluzi:

O Mokraća je bela, s neznatnom parom i mirisom. © Jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan) ukus. © Lučenje iz nosa i sluz u grudima i glavi, potišteno stan­

je, težina u telu. © Progresiranje sluznih poremećaja uočava se u proleće

(uopšte - za vreme vlažnog i hladnog vremena); tokom dana - uveče ili rano ujutro.

© Očni kapci otečeni, oči pobelele. © Apetit poremećen, probava oslabljena. © Nema toplote, telo otiče, javljaju se bubuljice na koži. © Bole bubrezi i krsta, zglobovi su teško pokretljivi, koža

svrbi. © Slabo pamćenje; pospanost i slabost.

Lokacija Sluzi. VISAK tog životnog principa izaziva pojavu sluzne šljake na tim mestima u organizmu.

Lokacija Žuči. VIŠAK tog životnog principa izaziva pojavu žučne šljake na tim mestima u organizmu i poremećaj probave.

Lokacija Vetra. VISAK tog životnog principa izaziva zatvore, „ovčji ekskrement", bolove u krstima, karlično-bedrenim zglobovima, dehidrira organizam.

Sve izloženo o životnim principima ukazuje na to, daje temelj zdravlja - njihovo harmonično stanje. Zadatak čoveka se svodi samo na to, da održava tu harmoniju i ne narušava lanac regulacije organizma.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA ČOVEKA

Individualne razlike kod ljudi sastoje se u spoljašnjim po­dacima, fiziološkim i psihičkim osobenostima organizma. One su zasnovane na različitim proporcijama tri životna principa - Vetra, Žuči i Sluzi.

Kombinacija životnih principa kod svakog čoveka je indi­vidualna i određuje se pri začeću. U momentu spajanja sper­matozoida i jajne ćelije određuje se formiranje individue kombinovanjem premeštanja (permutacija) telesnog vetra, žuči i sluzi, koji se manifestuju u telima roditelja.

Raznovrsna zračenja i drugi uticaji iz spoljašnje sre­dine: znaci Zodijaka, položaj Sunca, Meseca i drugih pla­neta, godišnje doba itd., u tom momentu dodaju kosmički kliše na tu kombinaciju životnih principa, fiksirajući ih za ceo život. Na taj način fiksirani životni principi određivaće kostur (skelet) i oblik tela čoveka, umne zadatke i karak­terne crte, navike, ukuse, dužinu života i mnogo drugog. U ajurvedskoj terminologiji to se naziva „istinska priroda čoveka" (Prakriti). U procesu životne aktivnosti mi možemo aktivno da utičemo na odnos životnih principa, da stvaramo samog sebe. Ali čim mi prestanemo da se namenski bavimo tim poslom, kombinacija doša se dosta brzo vraća na onu koja je bila pri rođenju.

U zavisnosti od toga, koji od životnih principa preovlada-va u čoveku, formira se njegova konstitucija (telesni sastav).

Shodno Aj urvedi, Čžud-šij u i čak savremenim i straži vanj ima, postoji sedam osnovnih tipova ljudi i bezbroj međutipova. Tri jednodošna tipa, kod kojih je najviše izražena jedna od doša; tri dvodošna tipa: vetar-žuč, vetar-sluz i žuč-sluz i je­dan uravnoteženi tip - kod koga su sve doše relativno jed­nake. Razmotrimo ove konstitucije detaljnije.

Slika 1 0 - Osnovne konstitucije ljudi: a - ljudi sa izraženom konstitucijom Vetra; b - ljudi sa izraženom konstitucijom Žuči; c - ljudi sa izraženom konstitucijom Sluzi.

Konstitucija Vetra Ljudi rođeni od vetra su pogrbljeni, suvonjavi, bledi,

pričljivi, slabo podnose hladnoću, pri njihovom kretanju čuje se prasak zglobova.

Oni su siromašni, nedugovečni, te lom mali, vole pesme, smeh, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vrućem, po navikama su slični supovima, jastrebovima i lisicama.

Cžud-ši Ljudi sa vrlo izraženom konstitucijom ovog tipa obično

su fizički slabo razvijeni. Imaju spljošten grudni koš, ispod kože se dobro uočavaju vene i tetive (žile). Oni su crnpurasti

(mrke boje kože), njihova koža je hladna, gruba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko mladeža tamne boje.

Rastom su ili suviše niski ili visoki, nežne su telesne konstrukcije, i dobro im se ističu zglobovi i kosti zbog slabo razvijenih mišića. Njihova kosaje retka, kovrdžava, trepavice su tanke (fine), oči su bezstrasne. Oči mogu biti upale, male, suve, sa mutnim i suvim spoljašnjim i unutrašnjim opnama (kožicama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki). Vrh nosa je izvijen i zadignut.

Fiziološki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju problemi sa probavom hrane. Vrlo teško se debljaju. Obožavaju slatko, kiselo i slano, vole vruće napitke i alkohol. Stvaranje mokraće je nedovoljno, stolica je suva, otežana i u maloj količini. Skloni su znojenju (naročito leti) više, nego drugi tipovi konstitucija. San im je brz, površan i zahteva manje vremena nego kod drugih. Ruke i noge su im često hladne.

Svojstveni su im entuzijazam i živost, opreznost i smirenost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraju.

Psihološki, oni se karakterišu brzim shvatanjem (percipiranjem), ali slabim pamćenjem. Tako, momentalno shvativši nešto, oni to mogu brzo zaboraviti. Imaju slabu volju sa sklonošću ka psihičkoj neuravnoteženosti, malo­dušnosti, strpljivosti i smelosti.

Trude se da brzo zarade novac, odmah, i isto tako brzo ga troše. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva brzina sa naizmeničnim odmaranjem.

Konstitucija Žuči Ljudi sa konstitucijom žuči skloni su žeđi i gladi; kosa i

telo kod njih su žućkaste boje, izoštrenog su uma, oholi. Oni se znoje i zaudaraju.

Bogatstvo i telo kod njih su prosečni. Skloni su slatkom, gorkom, oporom, prohladnom. Po navikama su slični ti­grovima, majmunima ijakšasima (demonima).

Cžud-ši

Ti ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov grudni koš je širi nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod njih su manje izražene vene i tetive. Prema nekim podacima imaju mnogo mladeža i pega, plavičastih ili braonkasto-crvenih po boji. Mišići su im srednje razvijeni, zbog čega je njihov kos­tur manje izražen u poređenju sa ljudima vetra.

Boja lica im može biti žućkasta, crvenkasta, sa nijansom boje meda, a može biti i svetla. Koža im je meka, topla i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, riđa ili je braon, sa tendencijom da rano sedi i opada. Njihove oči mogu biti sive, zelene ili medeno-braonkaste; pogled im je oštar, prodoran, a očne jabučice umereno isturene. Konjukti-va (vežnjača) ovih ljudi je vlažna, crvenkasta, a nokti meki; oblik nosa zaoštren, vrh nosa sa tendencijom da pocrveni.

Fiziološki procesi u organizmu odvijaju se bolje nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je ug­lavnom aktivna, creva dobra, što se ispoljava kroz odličan apetit. Lica sa ovom konstitucijom su sklona uzimanju veće količine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog i oporog ukusa, u prohladnom stanju, a takođe hladne na­pitke. San im je srednje dužine i normalan. Oni stvaraju ve­liku količinu mokraće i ekskrementa (uglavnom žute boje

i tečnog). Skloni su znojenju. Temperatura tela na površini tela im je malo povišena, ruke i noge su im obično tople (čak i pri jakom mrazu). Ne podnose mnogo sunčevu svetlost, ne vole vrućinu (kupanje u parnom kupatilu) i izbegavaju težak rad.

Ljudi sa navedenom konstitucijom su častoljubivi, inteli­gentni, oštroumni, skloni su da budu dobri govornici. Svoju emocionalnost ispoljavaju burno, naročito emocije gneva, mržnje i zlobe („po navikama su slični tigrovima, majmu­nima i demonima").

Oni vole da demonstriraju svoj materijalni procvat, iako ne raspolažu velikim bogatstvom. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine ličnosti (lepota tela, osobine volje, misaone sposobnosti, kultura): boks, auto trke, tenis, umetničko klizanje, šah.

Konstitucija Sluzi Kod ljudi sa konstitucijom sluzi telo je prohladno, zglo­

bovi i kosti se ne ističu, oni su mesnati i beli. Po obliku su okrugli. Glad, žeđ, patnje podnose lako. Jela su kod njih krupna, žive dugo, bogato, imaju čvrst san. Imaju široku dušu, po prirodi imaju dobru narav. Slični su po navikama lavovima i bivolima.

Čžud-ši

Telo kod lica te konstitucije je dobro razvijeno (kao kod „lavova i bivola"). Grudni koš im je širok, vene i tetive se ne vide, muskulatura je dobro razvijena, kosti se ne ispolja­vaju. Oni, po pravilu, imaju sklonost da pribavljaju suvišne kilograme.

Njihova lica su vesela, živahna i svetla, koža meka, blistava, masna (može biti hladna i bleda). Kosa je gusta, meka, tamne boje. Oči su kod njih plave ili braon, beonjače vrlo velike, bele i privlačne, a konjuktiva (vežnjača) bez ten­dencija za crvenilom.

Fiziološki procesi u organizmu ovih ljudi se odvijaju us­poreno, apetitje umeren. Oni vole hranu ljutog, gorkog i opo­rog ukusa (nemaju ništa protiv da popiju alkohol i popuše). Stolica im je meka, blede boje, evakuacija se odvija polako. Znojenje je kod njih umereno, san zdrav i dugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vlažne. Oni imaju veliku životnu sposobnost, raspolažu dobrom samokontrolom.

Vole terapije vezane za toplotu: parna kupatila, masaže. Prema mnogim lišavanjima, nestašicama (životnim, u ishra­ni) i teškom radu odnose se suzdržanije, nego prethodni tipovi. Oni su obično zdravi, srećni i miroljubivi.

Psihološki su skloni strpljenju, spokojnosti, praštanju i ljubavi. Ali umeju da budu gramzivi, privrženi sopstvenom posedu. Njihovo shvatanje je sporije nego kod prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada jednom nešto shvate, oni to pamte celog života.

Oni umeju da zarađuju pare i da ih razumno troše. Kao rezultat toga, oni uspevaju da se obogate.

Fizičkom kulturom i sportom oni se vrlo malo bave, više vole da posmatraju sa strane.

Mešoviti tipovi konstitucija 1. Zucni + sluzni tip. Ovi ljudi sjedinjavaju u sebi sve

prednosti i nedostatke ovih tipova. Oni su visoki rastom, prekrasne telesne

konstrukcije. Upravo takva kombinacija omogućava da

se dugotrajnim radom zadovolji svoja sujeta. Mnogi idoli savremenosti, kao na primer Elvis Prišli i Silvester Stalone, predstavljaju ovu kombinaciju.

2. Žučni + vetroviti tip. Uglavnom su to ljudi srednjeg rasta (ogromna većina stanovništva), lako se oduševljavaju, ali dalje od svoje četvrti ili grada oni ne žele ništa da znaju. Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima.

3. Vetroviti + sluzni tip. Po pravilu, to su jake ličnosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokolebljivo, uporni su u sprovođenju svojih ideja, drže situaciju (i ljude) u svojim rukama. To su političari (Staljin, Cerčil), vojnici (Žukov), veliki i mali načelnici, lideri velikih i malih grupacija (Ar­nold Svarceneger).

4. Uravnoteženi tip. Drevni mudraci su ga smatrali najboljim, i kod njega su doše vetra, žuči i sluzi približno jednake. To su, po pravilu, dugovečnici, koji intuitivno osećaju i žive, ne upuštajući se ni u kakve krajnosti. Oni veoma dobro osećaju prirodu, kosmos, vole harmoniju u svemu. Mnogi duhovni učitelji čovečanstva bili su ovog tipa konstitucije.

Prirodno, između opisanih sedam tipova konstitucija na­lazi se bezbroj najraznovrsnijih kombinacija vetra, žuči i sluzi.

Evo ankete, pomoću koje možete samostalno odrediti svoju konstituciju.

ODREĐIVANJE VLASTITE KONSTITUCIJE

I - Spoljašnji podaci VETAR 1. Tankokošćat, suvonjav čovek. 2. Šaka tanka, na dodir hladna i suva. 3. Pokreti brzi, hod lagan, vazdušast. ŽUČ 1. Srednjatelesnagrađa; kosa riđa, svilenkasta ili proseda,

ćelavost. 2. Šaka osrednja, na dodir topla, prijatna. 3. Pokreti uravnoteženi, hod normalan. SLUZ 1. Širokokošćat i gojaznosti sklon čovek. 2. Šaka široka, na dodir hladna i vlažna. 3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez žurbe.

II - Fiziologija tela VETAR 4. Procesi se odvijaju brzo. 5. Bez obzira na normalnu ishranu, teško se goji i ima

probleme sa probavom hrane. 6. San brz, površan. ŽUČ 4. Procesi u telu teku impulsivno: čas brzo, čas sporo. 5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede oseća se raz-

draženim. 6. San normalan, ispunjen sanjanjem. SLUZ 4. Procesi u telu spori.

5. Bez obzira na oskudnu ishranu, goji se i teško gubi težinu.

6. Spava više od 8 sati, san spokojan.

III - Psihologija i umne sposobnosti VETAR 7. Meni su svojstveni entuzijazam i živost. 8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravlja. 3. 9. Ljudi me smatraju velikom pričalicom - "torokušom". ŽUČ 7. Trudim se da budem tačan i organizovan. 8. Informaciju pamtim različito: povremeno vrlo dobro, a

povremeno sa teškoćom („ne ulazi u glavu"). 9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica. SLUZ 7. Teško se odlučujem na raznovrsne poduhvate. 8. Informaciju usvajam teško, ali je zato dobro pamtim. 9. Spokojan i nerazdražljiv (teško izvesti iz takta).

IV - Preporučljiva hrana, godišnja doba i sklonost prema oboljenjima

VETAR 10.Topla, masna, voli mnogo da jede. 11. Slabo podnosi hladno godišnje doba; zimi koža pos­

taje suva. 12. Užurbanost, mršavost, suvoća kože, zatvori, artritis. ŽUČ 10. Prohladna, jedem umereno. 11. Loše podnosim vrućinu, leti se brzo umaram. 12. Patim od različitih upala propraćenih temperaturom:

gorušice, čira na želucu, uznemirenosti i razdražljivosti.

SLUZ 10. Topla, suva, nemasna, jedem malo. 11. Uznemirava me kišno vreme, naročito vlažno godišnje

doba. 12. Gojaznost, depresija, osećaj hladnoće u telu, bledilo

kože, kijavica i šlajm.

Ocenite se prema sistemu ocenjivanja do 5: 0 - karakteristika nije za vas; 1 - nešto postoji kod vas; 2 - ima, ali slabo; 3 - srednje izražena; 4 - dobro izražena; 5 - ta karakteristika kod vas je jako izražena.

Upišite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim posebno saberite ocene doše Vata, Pitta i Kapha i pogledajte, koja doša ili doše sumarno preovladavaju. Ako je suma jedne doše veća za 10 ocena od najbliže, ona kod vas pre-ovladava i vi pripadate monodošnom tipu; ako su sume dve doše približno jednake, spadate u dvodošni tip; ako su sve tri približno iste, vi ste uravnoteženi tip.

Znajući, šta su životni principi, kakvu ulogu imaju u orga­nizmu, gde se koncentrišu itd., možemo preko njih regulisati svoje lično osećanje.

PROMENA ŽIVOTNIH PRINCIPA TOKOM ŽIVOTA

Čovečji život može se podeliti na tri velika perioda: pe­riod Sluzi - od rođenja do 25. godine života; period Žuči - od 25. do 60. godine života; period Vetra - od 60.godine života do smrti.

Period Sluzi. U tom periodu preovladavaju anabolički procesi, organizam raste, u njemu je još mnogo vode. Životni princip Sluzi sastoji se iz primarnih elemenata „Vode" i „Zemlje", koji u tom periodu oblikuju budući organizam. Oni ne podstiču razvoj toplote u organizmu, već obrnuto, sprečavaju je. Bilo kakvo unošenje vlage i hladnoće spolja (promena vremena) ili s hranom podstiče nagomilavanje viška sluzi i izaziva oboljenja „sluzne" prirode. To je poseb­no jako izraženo kod dece sa preovladavanjem životnog principa Sluzi u njihovoj konstituciji i progresira u proleće i jesen (za vreme prohladnog i vlažnog vremena). Kod dece sa životnim principom Vetra, obrnuto, taj period života može proći bezbolno.

Period Žuči. U tom periodu procesi sinteze i raspada tki­va uravnotežuju se, organizam se nalazi u relativno stabil­nom stanju. Životni princip Žuči, koji se sastoji iz primarnih elemenata „Vode" i „Vatre", postaje dominantan. Pri čemu, ukoliko u životnom principu Sluzi preovladava „Voda", tada ovde „Vatra" preovladava nad „Vodom". Umni i probavni procesi su najjači. Bilo kakav uticaj toplote u tom periodu - žarko godišnje doba, hrana „koja zagreva", neadekvatne emocije - podsticaće nagomilavanje žuči u organizmu i iza-

zivati „žučne" poremećaje - podizanje telesne temperature, upale, oboljenja organa za varenje, psihičke poremećaje. Ti poremećaji su posebno izraženi kod ljudi kod kojih preovla­dava doša Žuči, s maksimumom progresije u letnje godišnje doba. Kod ljudi u čijoj konstituciji preovladava doša Sluzi taj period prolazi veoma jednostavno, pošto se pojačavaju probavne i umne sposobnosti i „izvlače" slabe funkcije na potpuno normalan nivo rada.

Period Vetra. U tom periodu preovladavaju katabolički procesi (raspadanje tkiva posle njihove sinteze, organizam dehidrira), jer se životni princip Vetra sastoji iz primarnih elemenata „Prostora" i „Vazduha", koji daju su voću i hladnoću telu. Bilo kakvo unošenje suvoće i hladnoće (hlad­no i suvo godišnje doba, suva hrana itd.) podsticaće sman­jivanje toplote i dehidraciju organizma. To je najlošiji period za ljude sa izraženim životnim principom Vetra. Kod njih će se javljati krize za vreme suvih i hladnih zima. Ljudi kod kojih u vlastitoj konstituciji preovladava Sluz i Žuč imaće prednost i provešće ostatak života u dobrom stanju.

Iz sadržaja ovog poglavlja proističe treći zakon ozdrav­ljenja: samo uzimanjem u obzir individualne konstitucije birajte ishranu, sredstva za lečenje, opterećenje i mnogo drugog, od čega zavisi vaše zdravlje. Individualna konsti-tucija - to je VAS vodić kroz život. Redovno radite na svo­jim slabim stranama, ne stimulišite jake strane i uspeh će biti zagarantovan.

Iz trećeg zakona ozdravljenja proističe preporuka za oz­dravljenje - stvarati vlastiti program ozdravljenja imajući u

vidu individualnu konstituciju, kao i promene u organizmu koje se javljaju starenjem.

Naš zadatak je da ne dopustimo prepobuđivanje dominirajućeg životnog principa (doše) i da na sve moguće načine jačamo slabe. Zapamtite: opšta usmerenost indivi­dualnih programa ozdravljenja treba da se postepeno menja sa smenom perioda života.

BIORITMOLOŠKI FAKTORI -ČETVRTA ZAPOVEST

ZDRAVLJA

Ja vidim i slušam kako u tišini svaki čas zvone „nebeska zvona" i kako se sve živopotčinjava tom ritmu... Odakle pet li i uopšte ptice znaju kada treba dapevaja? Odakle cvetzna kada treba da se probudi i raspusti svoje latice?

Sve se potčinjava tom glasu.

Vanga

Ova glava je nastala sasvim iz praktičnih potreba vezanih za realizaciju programa lečenja. Na primer, mnogi ljudi su na sebi isprobali, da nekim danima mogu lako otpočeti gla­dovanje i podnositi veće fizičko opterećenje i obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na gladovanje, a fizičko opterećenje podnose mnogo teže. Kod nekih ljudi čišćenje jetre uspeva odmah, izbacuje se mnogo kamenčića; kod dru­gih obrnuto, može doći do potpunog neuspeha. U čemu je uzrok? U tome što se u organizmu povremeno menja ak­tivnost organa i sistema.

Najvažniji fiziološki procesi organizma sinhronizovani su s povremenim sunčano-lunarno-zemaljskim, kao i kosmičkim uticajima. I to nije čudno, jer svaki živi sistem, među kojima i čovek, stalno se nalazi u stanju razmene informacija, en­ergije i materije s okolnom sredinom. Ukoliko se iz nekih razloga ta razmena (na bilo kom nivou - informacionom,

energetskom i materijalnom) izobličava ili narušava, to se negativno ispoljava na razvoj i životnu aktivnost organiz­ma.

Razmotrimo najvažnije bioritmove, koji deluju na ćelijskom nivou, na nivou organa i na nivou celog organiz­ma.

DNEVNI BIORITMOVI

Unutarćelijski bioritmovi

Sastavni deo ćelije je protoplazma u kojoj se neprekidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam.

Anabolizam - to je biološki proces, pri kome se proste materije međusobno sjedinjavaju i stvaraju složenije materi­je, što dovodi do formiranja nove protoplazme, povećanja i nagomilavanja energije.

Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, razlag­anje složenih materija na prostije, pri čemu se ranije nagomi­lana energija oslobađa i javlja se spoljašnja ili unutrašnja aktivnost.

Anabolički procesi vode ka povećanju protoplazme, a katabolički obrnuto - ka smanjenju i njenoj destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedi nj avaj ući se, međusobno pojačavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada ćelijskih struktura stimulišu njihovu naknadnu sintezu, a što se više složenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije može odvijati naredno razlaganje sa oslobađanjem velike količine energije. U tom slučaju se uočava maksimalna životna ak­tivnost ćelije, a prema tome i čitavog organizma.

Tim ritmom upravljaju sveti ost i temperatura. Sto su ta dva faktora jača, time je izraženije mešanje protoplazme i

aktivniji su fermenti. Osim toga, od 3 do 15 sati dolazi do pomaka unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani. Umereno fizičko opterećenje dopunski podstiče pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnoteže) na kiselu stranu. Na taj način, dnevna svetlost podstiče aktivnost kataboličkih proc­esa u svakoj ćeliji čovečjeg organizma.

Sa smanjenjem svetlosti i snižavanjem temperature smanjuje se i fizička aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje zgušnjavanje protoplazme ćelija, smanjenje cirkulacije u njima. Kao rezultat toga, ćelije prelaze u neaktivno stanje (stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program ob­navljanja, nagomilavanja, što potpomaže pomak KAR na alkalnu stranu od 15 sati do 3 sata (slika 11).

Prema tome , glavni vodič i sinhronizator unutarćelijskih bioritmova jeste smena dana i noći.

Bioritmove ćelija narušava nekoliko faktora. Prvo. Elementarno nepridržavanje ritma budnosti i sna.

Danju spavati, noću raditi. Treba se obavezno odreći noćnih smena i neprirodnog načina života.

Postoji podela ljudi na „sove" i „ševe". Polazeći od izloženog, „sove" vode neprirodan način života, koji narušava usaglašenost ritma ćelija sa dnevnom svctlošću. Prosudite sami: sunčeva energija (infracrveno, fotonsko, ultravioletno, elektromagnetno zračenje, a takođe snopovi drugih čestica) kroz povećanje temperature tela, stvaranje vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela), jonizaciju tečnih sredina organizma i druge faktore pojačava biohemijske reakcije, što dovodi do povišene ak­tivnosti organizma.

Slika 11. - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalna faza utiču na tok različitih procesa tokom dana

U tamno vreme dana tog prirodnog pothranjivanja nema; uz to se noću organizam hladi, a većina fermenata optimal­no su aktivni pri temperaturi od 37 - 38°C. Smanjenje tem­perature tela znatno smanjuje njihovu aktivnost, sužavaju se krvni sudovi. Samo ta dva faktora pogoršavaju probavu hrane koja se uzima uveče ili preko noći, a takođe podstiču odstranjivanje proizvoda metabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopačenog načina života, dolazi do jakog zagađivanja organizma. Osim toga, čovek mora da ulaže vlastite dopunske napore na „podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znatnoj meri prevremeno iscrpljuje (stari) organizam.

Drugo. Organizam ima svoj vlastiti električni naboj. Zbog toga, što površina Zemlje i slojevi atmosfere oko Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod čoveka) dobijaju negativan naboj. Glava na račun udisanja vazduha, koji ima pozitivni naboj, u kontaktu s njim poprima pozitivni naboj. Međutim prosečni naboj trupa treba da bude neutralan, a time i opšti naboj tela čoveka pri razlici potencijala između stopala nogu i temena glave dostiže u prošeku 210 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma važni pri normalnoj životnoj aktivnosti organizma, što utiče na unutrašnju sredinu i biološke struje. Budući da je savremeni čovek izolovan od Zemlje (obuća sa elektroizolacionim đonom, sintetička odeća, veštačke pokrivke na podovima, nameštaj od plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu veoma je otežano. Zbog toga organizam dobija višak pozi­tivnog naboja, koji pomera unutrašnju sredinu prema kiseloj strani i orijentiše makromolekule organizma u prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkci oni sanje. Kada je čovečji organizam veoma nabijen pozitivnim elektricite­tom, ljudi doživljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih predmeta.

Kako utiče pomak unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani? Pomak pH unutrašnje sredine samo za 0,4 -0,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do teških poremećaja funk­cija organizma. Usled promene unutrašnje sredine u prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj ćeliji. One ne mogu da kvalitetno razlazu materije koje u njih dospevaju do njihovog konačnog stanja u kome se one lako izbacuju iz organizma. Na primer, belančevine se „zaglavljuju" na stadij umu mokraćne kiseline, ne pretvarajući se u mokraću; ugljeni hidrati se „zaglavljuju" na stadijumu ugljen-monok-

sida, ne pretvarajući se u ugljen-dioksid. Usled toga javlja se mnoštvo bolesti i poremećaja zbog povišenog sadržaja mokraćne kiseline u organizmu, ugljen-monoksida i drugih materija. Medikamentno lečenje takvih bolesti je uzaludno. Uzgred rečeno, otklanjanje tih faktora je najbitnije u pro­filaksi protiv onkologije.

Kako utiče promena orijentacije makro mole kula u or­ganizmu na njihovo funkcionisanje? U živom organizmu postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona običnih molekula. Karakteristike molekula umnogome za­vise od toga kako su one orijentisane u prostoru. Po pravilu, ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju magnete. Na primer, pod uticaj em viška pozitivnog naboja opšteg magnetnog polja čoveka, molekuli DNK menjaju svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu normalno izvršavati svoje funkcije. Od toga strada ceo or­ganizam.

Kako utiču promene opšteg naboja tela čoveka na cirku­laciju elektrona u akupunkturnom sistemu? Višak pozi­tivnog naboja otežava cirkulaciju elektrona po kanalima. To opet otežava koordinirani rad organa i sistema, izaziva zas­toje u pojedinim del ovima tela, što se nepovoljno odražava na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem dana počinje da boli glava - to je posledica viška pozitivnog naboja u gorn­jem delu trupa.

Slika 12 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi:

a - dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: noću je njihova koncentracija mala, što se pozitivno odražava na punjenje organizma tim jonima;

b - vreme povećanja ili smanjivanja potencijala atmosferskog elektriciteta: 1 - povećanje; 2 - smanjivanje; za vreme povećanja najbolje je raditi, trenirati s ciljem nagomilavanja energije: joga dis­anje, cigun; 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine kiseonika.

Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete normal­ni tok bioritmova na nivou ćelija. Medikamentno lečenje tih poremećaja je neefikasno, čak može dovesti do medi-kamentnog zagušenja organizma. Potreban je sasvim drugi pristup. Zato je za izjednačavanje unutarćelijskih bioritmova potrebno postupiti na sledeći način.

Prvo. Strogo se pridržavati ritma budnosti i sna. Na vreme ići na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fizičko opterećenj e u toku dana dopunski će stimuli sati unutarćelij ske procese raspada i sinteze - osnove postojanja života. Jang prelazi uJin, a.Jin prelazi u Jang. Jedno se smanjuje - drugo se povećava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici može post­ojati kvalitetan život i održavati se zdravlje u najboljem redu.

Drugo. U toku dana treba regidisati opšti naboj or­ganizma. Radi toga, treba manje ležati danju, jer je kod čovečjeg organizma dobra cirkulacija energije moguća samo u vertikalnom položaju. U horizontalnom položaju naboj se raspoređuje na sasvim drugi način, narušava se raz­lika potencijala između stopala i glave. Ako pri vertikalnom položaju snopovi elektriciteta koji idu od površine Zemlje u stratosferu, potpomažu cirkulaciju energije, tada će oni u horizontalnom položaju to ometati. Uz to, ti snopovi su danju i noću potpuno različiti - danju su oni povoljni za ver­tikalni položaj tela, a noću - za horizontalni. Ujutru i uveče treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuširanje, polivanje, što omogućava da se ravnomerno rasporedi naboj po telu. To potpomaže i uzemljenje organizma - hodanje bez obuće (bos), trljanje tela običnim ili ukuvanim urinom (najjača terapija od svih na energetskom planu), držanje nogu u slanoj vodi.

Primenom tih jednostavnih i prirodnih mera, možete se izbaviti od mnogih bolesti i poremećaja i čak izlečiti medi-kamentno „neizlečive".

FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA OR­GANIZMA

To je veoma interesantno i važno pitanje. Razmotrivši ga, shvatićemo zašto sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne pridržavamo, tada će naše zdravlje brzo nestajati.

Analizirajmo taj problem sa nekoliko pozicija. U početku - u različito vreme dana, a zatim ćemo već moći razmatrati kako se ti procesi odražavaju na funkci oni sanje našeg orga­nizma.

Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj površini tokom dana?

Ako analiziramo pojave koje se dešavaju u prirodi to­kom dana (24 sata), tada možemo uočiti sledeće: u procesu sunčevog zagrevanja površine Zemlje i atmosfere uočava se kretanje vazdušnih masa, njihovo podizanje usled zagrevan­ja i opadanje, kondenzacija od hladnoće. Pogledajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana.

Pre izlaska Sunca, površina Zemlje i vazduh iznad nje najviše se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage, koja je ranije isparila. Vodena para sc pretvara u maglu, magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vode­na para otpušta energiju koju je ranije apsorbovala tokom isparavanja iz okolnog prostora. Na taj način, u predsvanuće, uočava se težak vazduh, njegovo spuštanje nadole, padanje rose i otpuštanje ranije nagomilane energije u okolni prostor. Postaje ne tako hladno, već vlažno. Taj period se karakteriše relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da zamire.

Sunce izlazi i postepeno zagreva površinu Zemlje i slo­jeve vazduha iznad nje. Počinju procesi isparavanja - apsor­pcija sunčeve, toplotne energije za isparavanje, postepeno se vazduh podiže. Sto je bliže podne, time je jače zagrevanje vazdušnih masa i površine Zemlje. Topao vazduh se širi, nje­gov pritisak se povećava i on počinje da potiskuje prizemni hladni sloj. Kao rezultat toga, vazdušne mase počinju da se kreću i, po pravilu, posle podne uočava se intenzivno premeštanje vazdušnih masa - nastaje vetar.

Posle zalaska Sunca, površina Zemlje i sloj vazduha koji je okružuje postepeno se hlade, kretanje vazdušnih masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnoteža između toplote i hladnoće. Čim do toga dođe, nastaje zastoj u kretanju vazdušnih masa, i u večernjim časovima se uočava zatišje u prirodi, kao i ujutro. Ohlađeni vazduh počinje postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u večernjim časovima javlja neka vlažnost, prohladnost, otpuštanje en­ergije.

U poslednoj trećini noći površina Zemlje i vazduh iznad nje sve više se hlade i, prema tome, zgušnjavaju. Stvara se slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vazduh. Tako se neposredno pred svitanje uočava kretanje vazdušnih masa u prirodi.

U predjutarnjim časovima kretanj e vazdušnih masa prouz­rokovanoj e hlađenjem, a u predvečerj e (druga polovina dana) - zagrevanjem. Smer kretanja vazdušnih masa ujutru je od hladne - noćne strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podižu uvis kao rezultat zagrevanja i širenja. Uveče se vazdušne mase kreću od tople večernje strane prema hlad­noj - noćnoj. Noću prestaje kretanje vazdušnih masa kao rezultat hlađenja. Na taj način prisutna je smena suprotnosti

u kretanju: ujutro i uveče - zdesna nalevo; danju i noću -odozgo prema dole. Ako se danju aktivnost podstiče svetlos-nim i toplotnim zračenjem Sunca, tada noću - hlađenjem i hronalnim zračenjem (u određenom vremenu), koja različito utiču na životnu aktivnost organizma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspadu njegovih struktura, uzimanju i probavi hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma). Noću se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pa­sivno stanje, obnavljanje razrušenih tokom dana struktura i prihvatanje prethodno prerađene hrane (anabolizam). Na taj način, prisutna je pojava dijalektičkog zakona jedinstva i borbe suprotnosti ili, po drevnoistočnom, Jin smenjuje Jang, a Jang smenj uj e Jin.

Pre nego što nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo jednu važnu primedbu. Mi smo navikli da posmatramo svoj orga­nizam kao daje kožom zagrađen od okolne sredine. To je iz osnove nepravilno. Pri velikom uvećanju mi predstavljamo gomile atoma i molekula, između kojih postoje ogromni međuprostori. Kada u prirodi dođe do bilo kakvih kretanja, promena, tada se to, prirodno, dešava i u prostoru našeg or­ganizma. Kroz njega „duvaju" vetrovi, u njemu se konden­zuje vlaga, nastaje suvoća, hladnoća i mnoštvo drugog. Naša koža nas štiti samo od grubih materijalnih uticaja (dejstava), za sve ostale, finije, uticaje mi smo takođe otvoreni kao rib­arska mreža na vetru, premda smo i zaštićeni spoljašnjim ob-logama - ljuskama. Zato sve što se dešava u prirodi - prom­ena strujanja vazdušnih masa, suvoće, vlažnosti itd. - dešava se i u našem organizmu. Tu osobinu - sinhronizaciju proc­esa koji se dešavaju u prirodi i njihovo odražavanje u or­ganizmu - uočile su riše (drevni mudraci Indije), stvorivši nauku o životu -Ajurvedu.

Riše su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput ponavljaju, približno po četiri sata svaki. Tako su oni izdvo­jili period „težine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Sluz i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U dane jesenje i prolećnje ravnodnevice, kada je izjednačeno trajanje dana i noći, taj period traje 4 sata i to od 6 do 10 sati ujutro. Na životnu aktivnost taj period se odražava mirovan­jem i težinom. Ako se probudite u tom periodu, tada se osećaj težine i inercije zadržava ceo dan. U to vreme aktivira se sluz u želucu, koja potpomaže razlaganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obroka hrane.

Sledeći period, od 10 do 14 sati, karakteriše se najvećom energetikom i naziva se Zuč. U tom periodu, pod uticaj em toplote, isparavanja, kretanja, lakoće koja prožima naše telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo rezonuju tim vrstama energije, akumuliraju ih i počinju da rade. U to vreme kod nas se javlja posebna želja za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu biće kvalitetno probavljena. To je najpovoljnije vreme za uzimanje veće količine hrane i njenu probavu.

Period od 14 do 18 sati karakteriše se povećanim kreta­njem, lakoćom premeštanja vazdušnih masa itd. Slični procesi dešavaju se i u našem organizmu. To je period ispoljavanja najveće radne sposobnosti, motorne aktivnos­ti, i on se naziva Vetar. Uz to, kako ističu riše, vetar spo-lja aktivira dva funkcionalna „vetra" unutar organizma: želudačnog „pobuđivača vatre", koji se lokalizuje u želucu, dvanaestopalačnom crevu i cirkuliše kroz tanko crevo (nje­gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga, asimilacija u tankom crevu), i „vetra", koji „čisti nadole", a

koji se nalazi u anusu, mokraćnom mehuru i u nekim drugim organima (njegove funkcije su odstranjivanje ekskrementa, mokraće i neke druge). Čak i plod u utrobi majke uveče se više pokreće nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispol-javanje fizičke aktivnosti, bavljenje sportom, što će, takođe, davati podsticaj u završnim fazama probave hrane i čišćenja organizma.

Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organizam ispoljavaju nešto drugačije. Period Sluzi traje od 18 do 22 sata. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje svež, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno veče. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog perioda Vetra, nastupa kočenje. U tom vremenu aktivira se „zadovoljavajuća" sluz u glavi. Čovek postaje zadovoljan od prošlog dana, glava je puna utisaka od prošlih događaja. Sve se to ispoljava u vidu složenog psihičkog stanja zado­voljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktivi­raju dva procesa povezana sa obnavljanjem organizma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste „sjedinjavajuće" sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim jamama, vršeći funkciju međusobnog spajanja zglobova. Kombinacija opuštanja or­ganizma sa povećanjem pokretljivosti zglobova je najpovo­ljniji faktor za vežbanje vežbi za istezanje i opuštanje. Lju­bitelji joge ne smeju ni u kom slučaju propustiti to vreme za vežbanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje obnavljanja razrušenih struktura u toku dana u ćelijama i tkivima. Orga­nizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavanja. Kraj perioda Sluzi najpovoljniji je za odlazak na spavanje. U to vreme čovek se dobro opušta i mirno zaspi. Sanje, po pravilu, spokojan, i čovek se dobro odmori preko noći.

tivnost, dan, energija. Pod terminom Jin podrazumeva se ženski začetak, pasivnost, nagomilavanje, noć, krv.

Ali postoji još detaljnija podela Jang i Jin. Tako, ako razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva odgovara „Jang u Jangu". Drugim recima, or­ganizam živi samo na račun vlastite energije i energije koju dobij a od Sunca. Period od podneva do večernjeg sumraka odgovara „Jin u Jangu", tj. tada se vlastiti energetski pro­cesi organizma kombinuju sa energijom koja je stvorena pri delimičnoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog energetskog stanja, na račun apsorbovane hrane preveden u kombinovano, tj. živi na račun vlastite energije i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na Jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana.

Period od večernjeg sumraka do ponoći odgovara „Jin u Jangu". U to vreme dana najizraženiji su materijalni procesi, a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoći do jutarnjeg sumraka odgovara „Jang u Jinu". Tada se energetski procesi uravnotežuju materijalnim.

Na taj način, u našem organizmu se stalno dešavaju, naizmenično, dva procesa - energetski Jang i materijalni - Jin. Ako preovlađuju Jang-procesi, tada to dovodi do smanjenja Jin (narušavanja strukture tela). Ako se povećava Jin (telo), što zahteva dopunsku energiju za sintezu, sman­juje se Jang (čovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanjivanje Jin i Jang, njihova uzajamna naizmeničnost, glavni su uslovi za razvoj i život čovečjeg organizma. Čitava kineska medicina zasnovana je na tome i zadatak lečenja je uspostaviti naizmeničnost tih procesa u organizmu, sinhronizujući ih sa prirodnim.

Od 22 do 2 sata noći nastupa energetski period Žuči sa znakom minus. U tom vremenu javlja se apetit, ukoliko niste legli da spavate. Zato bez nužde ne čekajte taj period, već na vreme idite na spavanje. U to vreme hrane se životinje koje vode noćni način života, dolazi do transformacije (pretvaran­ja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja hranljivog sup­strata izmenjenog oblika. Energiju za svoj rad (anabolizam - to je vezivanje energije, znači za njegovo normalno od­vijanje potrebna je slobodna energija) organizam dobij a od aerojona, jer je njihova koncentracija noću najveća. I sada na račun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi.

Od 2 sata do 6 sati ujutro ponavlja se period kretanja Vetra. Sada je to kretanje prouzrokovano hlađenjem. Na fiziološkom nivou, ako je čovek budan, to je najteže vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju jutarnji snovi, čovek lako izlazi iz svog fizičkog tela. Akti­vira se vetar koji „pročišćava odozgo nadole". Eto zašto mi trpimo prirodnu nuždu - pražnjenje creva i mokraćnog mehura. Ako se ustaje krajem tog perioda, tada će lakoća i svežina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog uključivanja u dnevni ritam - ustajte između 5 i 6 sati ujutro.

Kretanje energije (slobodnih elektrona) kroz kanale aku-punkturnog sistema, aktivnost organa, i njihova povezanost sa procesima koji se dešavaju na površini Zemlje u toku dana.

Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini, naziva se Jang-periodom, a tamno Jin-periodom. Uopšte, pod terminom Jang, podrazumeva se muški začetak, ak-

Postoji 12 glavnih energetskih kanala: 6 - Jang i 6 - Jin. Jang-kanali povezani su sa Jang-organima, a Jin-kanali sa Jin-organima. U šest Jang-organa spadaju radni organi, koji služe za uzimanje hrane, njeno usitnjavanje, asimilaciju i izlučivanje. U šest Jin-organa spadaju organi za nagomi­lavanje, čuvanje i preradu stranog u vlastito. Kao rezultat rada tih organa organizam popunjava svoje rezerve, obnav­lja razrušene strukture. Postoji suštinska razlika u cirkulaciji energije kroz Jang- i Jin-kanale. Tako, energija u šest Jang-kanala kod čoveka koji stoji sa podignutim rukama naviše prolazi odozgo nadole. U suprotnom smeru energija prolazi kroz Jin-kanale. Kao primer, razmotrimo četiri glavna Jang-organa, odgovorna za uzimanje i izlučivanje hrane, a takođe četiri glavna Jin-organa, odgovorna za čuvanje i nagomila­vanje hranljivih materija.

JANG-organi

Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Nji­hova funkcionalna aktivnost je od 5 do 7 sati ujutro. U tom periodu završava se dejstvo Vetra i počinje dejstvo Sluzi - period taloženja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskremen-ta, njegovo kretanje nadole, što odgovara jutarnjem procesu padanja rose.

Želudac izvršava funkciju nagomilavanja i primarne pre­rade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od 7 do 9 sati ujutro. To je vreme aktivnosti Sluzi, koji se karakteriše težinom, na­gomilavanjem, kao i otpuštanjem (predajom) ranije nagomi­lane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utrošena na njeno

isparavanje. Otuda je upravo taj period najprirodniji za prvi obrok hrane, što aktivira sluz koja se nalazi u želucu.

Tanko crevo izvršava funkciju razlaganja hrane do monomera i amino-kiselina i njihovog prenošenja kroz crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost je od 13 do 15 sati. Tada u prirodi gospodare dva perioda - Žuči i Vetra. Prvi period je najpogodniji za razla­ganje hranljivih materija, pošto se intenzivno koristi ener­gija sunčevog zračenja, koja, shodno unutrašnjoj rezonansi organa, stimuliše probavne procese. Drugi period, period kretanja i mešanja - Vetar - potpomaže mešanje hranljive mase u šupljini creva i njeno aktivno prenošenje kako unutar šupljine, tako i prenošenje razloženih materija kroz zidove tankog creva u krv.

Mokraćna bešika luči završne produkte metabolizma belančevina i soli iz organizma. Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17 sati. To je vreme aktivnosti perioda Vetra, koji podstiče razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepotrebnog iz organizma.

JIN-organi

Bubrezi vrše funkciju održavanj a primarne životne energi-je u organizmu, vodeno-slanog bal ansa i izbaci vanj a završnih produkata belančevina. Njihova funkcionalna aktivnost je od 17 do 19 sati. To je vreme aktivnosti dva perioda - Vetra i Sluzi. Period Vetra potstiče razlaganje belančevina i nji­hovo izlučivanje iz organizma. Period Sluzi ima „taložeća" svojstva, od prethodno razloženog taloži i izbacuje napolje sve stoje nepotrebno, a potrebno se vraća u krv. Zna se, da se iz 100 litara krvi koja prođe kroz bubrege u mokraću pret-

vara samo jedan litar. Odmah postaje očigledno, kakav se gigantski posao u njima obavlja na razdvajanju nepotrebnog od potrebnog. Kao što vidite bolji period za rad bubrega u toku dana ne postoji.

Perikard - to nije organ već posebna funkcija organizma za održavanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcionalna aktivnost mu je od 19 do 21 sati. To je vreme aktivnosti perioda Sluzi, čija je jedna od karakteristika stabilnost. Na taj način, u procesu povišene aktivnosti organizma u svetio doba dana, apsorpcije hrane itd. dolazi do promene hemizma krvi i unutrašnja sredina organizma može promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi došlo, potreban je poseban pe­riod mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju puferni sistemi krvi, plazme itd. Pokazalo se daje to najbolje raditi uveče, kada je sva dnevna hrana već unesena, apsorbovala se u krv i raspodeljena po ćelijama organizma. Večernje zatišje je ide­alno za kvalitetno izvršavanje te funkcije.

Jetra - glavna laboratorija, gde se vrše sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i samo ako prođu kroz jetru, promenivši svoju strukturu, one postaju srodne organizmu. Funkcionalna aktivnost jetre je od 1 do 3 sata noću. U to

v

vreme su aktivne noćne varijante Žuči i Vetra. U čemu se v

sastoji njihova aktivnost? U periodu noćne Žuči javlja se snažan snop hronalne energije, koji nam je i potreban, da sačuvamo rezerve svoje energije. Period Vetra je potreban u radu jetre da bi se razložili stari eritrociti i stvorila žuč. Stvorena žuč ima alkalnu pH vrednost. Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjačeg pomaka pH sredine orga­nizma prema alkalnoj strani, što poboljšava zarastanje rana

više nego u bilo koje drugo vreme. Kao što vidite, i ta funk­cija je idealno povezana sa ritmom prirode.

Pluća izvršavaju funkciju održavanja odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u unutrašnjoj sredini organizma. Ali, prema kineskoj medicini, a takođe učenju jogista, pluća su organ, koji nagomilava energiju i raspoređuje je po ćelom orga­nizmu. Kako se to dešava? Ispostavlja se daje noću najveća koncentracija aerojona u atmosferi. U svakom aerojonu na­gomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca. Ali danju je energija trošena na širenje, kretanje. Noću je ona, usled noćnog hlađenja, koncentrisana oko molekula vodene pare, na granici razdvajanja sredina voda - vazduh. Dospevajući kroz pluća, aerojoni predaju svoj naboj orga­nizmu. Pluća imaju posebnu šuplju strukturu, koja „cedi", „mete" sve od sebe, stvarajući posebne stojeće zone, pa se zato ti naboji na račun pomenutog efekta raspoređuju po ćelom organizmu. Tome doprinosi i period Vetra, koji uz­rokuje mešovito (turbulentno) kretanje u organizmu.

Slika 13. - Dijagram, koji pokazuje povezanost aktivnosti čovečjeg organizma sa Atmosferskim procesima na površini Zemlje

UTICAJ MESECA NA DNEVNE BIORIT­MOVE

Kako su pokazala posmatranja, periodični procesi u priro­di i u organizmu čoveka veoma su povezani sa vremenom obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema ničeg čudnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajedničkog centra teže (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi un­utar Zemlje, bliže njenoj površini, lako je masa Meseca za 27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta bliža Zemlji i utiče na nju jače nego Sunce. U čemu se sas­toji uticaj Meseca na Zemlju, a otuda na životnu aktivnost organizama koji je naseljavaju?

Prvi efekat uticaj a Meseca na Zemlju je gravitacioni. Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 sata i 50 minu­ta. Pod dejstvom sile privlačenja Meseca, tvrda površina Zemlje se deformiše, razvlači se u smeru Meseca za oko 50 centimetara vertikalno i oko pet centimetara horizon­talno. Prirodno, taj uticaj se još jače ispoljava na vodenom omotaču Zemlje, izazivajući plimu i oseku. Kao rezultat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uočavaju se dva velika i dva mala talasa, približno jednaki po visini, a takođe jedan veliki i jedan mali talas, ako ne računamo kom­bi novane. Na taj način, pojava plime i oseke ispoljava se u tome što u priobalnim zonama okeana voda nakon sva­kih 12 sati i 25 minuta počinje da nadolazi, obrazujući talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj (dejstvo), prirodno, ispoljava se na ponašanje atmosfere, što opet utiče na mnoge meteorološke pojave.

Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke osećaju i tečne sredine našeg organizma. To se posebno ispol-

java na raspodelu krvi u organizmu čoveka. Drevna kineska medicina kaže da 12 organa povezanih sa odgovarajućim energetskim kanalima jedanput dnevno doživljavaju dvočasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno orošava krvlju.

Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izražen je takođe u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva drugačiji. Lenjingradski naučnik B. S. Borhsenius dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu hipot­ezu potvrdio je francuski naučnik Kervran (vidi G. A. Serge-jev. Bioritmi i biosfera. M.: Znanje, 1976). Na taj način, površinu Zemlje, kao i sve što se na njoj nalazi, treba razma­trati kao kristalne tvorevine. Ranije smo rekli da pod uti­caj em gravitacije Meseca preko Zemljine površine prelaze talasi, koji izvlače omotač Zemlje za 50 centimetara prema Mesecu. Naravno, sve to utiče na stanje kristalnih rešetki, iz kojih se sastoji materija Zemljine površine. Kao rezultat toga, u kristalnim rešetkama se javlja varirajući napon, koji je u tesnom sadejstvu sa električnim i magnetnim poljima. Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji utiču na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. Nama je već poznato da promena magnetnog polja utiče na brzinu odvi­janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener­getskog uticaja na funkci oni sanje organizma.

Sada nam ostaje da uporedimo dva Mesečeva uticaja -gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo šta se dešava. Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraženiji u tečno-kristalnoj sredini zasićenoj mikroelementima. Osn­ovu tečno-kristalne sredine, zasićene mikroelementima u telu čoveka, čine krv, međućelijska i unutarćelijska tečnost. Na taj način, gde se u datom momentu nagomilava krv i

vanćelijska tečnost, tamo se aktiviraju elektromagnetni efekti, koji prouzrokuju biološku aktivnost fermenata na datom delu organizma. Odavde se dobij a da Mesec upravlj a dvočasovnim ritmom naizmenične aktivnosti 12 čovekovih organa, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. Tek sada nam postaje jasno zašto su unutrašnji organi ak­tivni samo dva sata u toku dana, a u protivfazi isto toliko vremena se nalaze u stanju mirovanja.

Sada možemo sa potpunom pouzdanošću reći da se cirkad-ni (dnevni) ritmovi aktivnosti čovečjeg organizma stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na površini Zemlje i koji usaglašavaju datu funkciju organizma sa spoljašnjim kretanjem (setite se - spuštanje vazduha ujutro i aktivnost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima, puneći aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira biološke procese datog organa. Eto kako se na jednostavan način u čoveku realizuje to najveće čudo prirode - bioritmologija.

Kao primer nemarnog odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje hrane uveče. Postoji preporuka Her-berta Seltona da se uveče upotrebljava belančevinasta hrana. To se objašnjava time što preko noći organizam odmara i može kvalitetno razlagati i prerađivati belančevine. Ali is­tovremeno postoji preporuka ajuverdista i makrobiotičara koja glasi da poslednji obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim dvema preporukama postoji de­taljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najveći od svih obroka.

Slika 14 - Uticaj Meseca na površinu Zemlje: a) raspodela vode na Zemlji za vreme punog Meseca; b) najveće plime za vreme mladog Meseca; c) međusobna neutralizacija gravitacionih uticaja

Meseca i Sunca.

Hajde da pažljivo izučimo dijagram koji sam sastavio, a koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perioda i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upotre­bljavati belančevine uveče, posle napornog dana. Po pravi­lu, radni dan se završava u 17-18 sati i večera je približno između 19 i 20 sati.

1. Sredina u organizmu je alkalna, što ne potpomaže raz­laganje tako složenih, termički obrađenih materija kao što su belančevine.

2. Približno u to vreme u organizmu nastupa mirovanje, počinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. Pro­bava belančevina treba da odvoji deo energije za sebe.

3. Prema lunarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bu­brezi, a želudac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Pre­ma tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belančevina ne može biti reči.

Šta mi, u stvari, dobij amo kao rezultat večernjeg uzimanja belančevinaste hrane? Belančevine, kao uostalom i bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme, ne probavl­jaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, već stvaraju „polufabri-kat" - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno popunjava ceo naš organizam, taloži se u vidu kristala mokraćne kiseline, zapušava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redov­no iskašljavamo. Narušava se faza mirovanja i odmora. Or­ganizam ne može kvalitetno, mirno da nagomilava energiju, pošto mu je oduzima probava hrane. Kao rezultat toga, orga­nizam se noću ne odmara, on radi, srce lupa otežano, teško se diše. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom u hronični oblik. Covek ujutro ustaje trom (mlitav), razbijen, otečen i, da bi se osvežio, pije kafu, kakao, čaj, puši i tome slično, što ga sve više uvlači u krug bolesti i rane starosti. Tu leži uzrok težnje za stimulatorima i njihovoj opštoj upotre­bi.

Probava hrane u večernjim časovima zahteva preraspode-lu energije i krvi u organizmu, što se delimično odražava i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu kvalitetno da izvršavaju svoju glavnu funkciju: regulisan-je belančevinaste i vodeno-slane razmene. Postoji važan fiziološki zakon: kada je aktivan jedan organ, jedna funk­cija, drugi organi i funkcije nalaze se u potčinjenom stanju.

Eto uzroka rasprostranjenog poremećaja rada bubrega, čije je lečenje beskorisno pri takvom načinu života lekovima, in-ekcijama i tome slično. To je jedan od uzroka tako široko rasprostranjenog i „neizlečivog" šećernog dijabetesa i dru­gih sličnih poremećaja.

Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uveče, jedenje tokom noći u stvari uništava naš organizam, preki­da čitav proces lečenja. Opet, s druge strane, pridržavanje načina života koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka jačanju organizma i sprečavanju svakojakih oboljenja.

Sada razmotrimo preporuku drevnih mudraca o pravil­noj ishrani. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 sati ujutro. U to vreme želudac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju sluz i želudačni sok. Sredina organizma je kisela, što je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u pro­bavu hrane uključuju slezina i gušterača (pankreas), čija je aktivnost u to vreme maksimalna. Drugim recima, ta etapa probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apso­lutno neograničavajući ni u čemu druge procese. Povećana količina sunčeve energije, shodno rezonantnoj raspodeli u organizmu, „razgara" do maksimuma „vatru probave hrane" - sve „gori", razlaže se. To su upravo procesi koji su i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljašnji uslovi pokretlji­vosti i energetske aktivnosti tankog creva dovršavaju ranije započeto delo, pri čemu sve faze probave hrane protiču u kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj za probavu hrane. Sa svoje strane, fizička aktivnost organizma i poslednji pe­riod probave hrane samo potstiču tu etapu. Sledeći obrok hrane, količinski manji i koji se lako asimilira, može se uzeti između 15 i 17 sati. Praksa pokazuje, da se potpuno može hraniti i jednom dnevno - u podne. Kako u prvom, tako i

u drugom slučaju bioritmovi će biti potpuno ispoštovani, a čovek će biti zdrav i pun snage. Ishrana 3-4 puta dnevno nije fiziološka i uvežbava (trenira) egoistične osećaje ukusa. Rezultat je da čovek postaje rob svih mogućih „poslastica".

Prema tome, mi smo razmotrili kako su usklađeni procesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uve-rili smo se daje skladnost stoprocentna. Pri čemu spoljašnji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obr­nuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu ko­rist, uključuje se ritmično i postepeno u režim aktivnosti i isto tako prelazi u režim mirovanja i stvaranja zaliha. Ovo poglavlje nam je očigledno pokazalo koliko malo znamo o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (Selton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju.

Utvrđeno je, da je jedan od glavnih uzroka bolesti i neuspeha u prirodnom ozdravljenju organizma - neusag-lašenost čovečjeg života s prirodnim ritmovima - vozačima (vodičima) funkcija organizma. Jelo noću, kada je prestala aktivnost svih funkcija probave i aktivirale se potpuno druge funkcije, bdenje i bilo koja aktivnost noću, spavanje danju, kada treba aktivirati Jang-procese i slično, brzo troše čovečji organizam.

Mnogi ljudi mogu prigovoriti, da uveče imaju posebno želju za jelom i da ne mogu zaspati dok nešto ne pojedu. Cime se to objašnjava? Ukoliko ste zdravi, tada ćete lako preći na stvarni ritam života i dobićete od njega sve pogodnosti. Ali ukoliko je čovek bolestan, posebno ako je oboleo želudačno-crevni trakt, postoje polipi i druga patologija, tada će vas upravo to primoravati da jedete noću, da bi se stvarala trulež - njihova omiljena „hrana" i osnova života (preživljavanja). Predstoji vam uporna borba protiv te patologije, koja izaziva

jak apetit uveče. Kada je isterate, osetićete kako je lako i prijatno pridržavati se prirodnog ritma.

Odražavanje vremenskih uslova na zdravlje čoveka

Uočeno je, da sunčano vreme ispoljava na čovečji orga­n i z a m pobuđujući, tonizujući efekat, koji je najbolje izražen pri jasnom izlasku Sunca. Zimi, kada je sunčano vreme, dolazi do kombinacije (sjedinjavanja) svetlosne i hladne pobuđenosti, stoje pojačano odbijanjem sunčeve svetlosti od snežnog pokrivača i blagim vetrom. Vlažan, tmuran dan deluje smirujuće, ali gusta niska oblačnost donekle zama­ra. Oblaci, olujna pražnjenja deluju depresivno na nervni sistem. Vlažno vreme sa mrazom, oluja podstiču depresiju.

Zaključujući o izloženom u ovom poglavlju, može se sme­lo reći, da su otkrivena „nebeska zvona", čijim se udarima potčinjava sve živo na Zemlji. Iz toga proističe četvrti zakon ozdravljenja: pridržavaj se ritmova prirode i usaglašavaj svoju aktivnost s njima.

NEDELJNO-MESEČNI BIORITMOVI

Kao osnove za razmatranje nedeljno-mesečnih bioritmo-va izdvojićemo dve: uticaj magnetnog polja Sunca i gravita-ciono-energetski uticaj lunarnog meseca na život čoveka.

Nedeljni bioritmovi

Sunce zrači u svim pravcima snopove nabijenih čestica, koje se nazivaju sunčevom plazmom („sunčev vetar"). Sunčeva plazma „vuče" za sobom magnetno polje, koje kao rezultat stvara međuplanetarno magnetno polje. Naučnici su ustanovili da to polje koje potiče od Sunca ima sektor-sku strukturu. Tako se negativne čestice pod njegovim uti­caj em kreću prema Suncu, a pozitivne - obrnuto. Kao re­zultat toga, brzina „sunčevog vetra" i gustina čestica koje se zrače od Sunca sistematski se menjaju. Pošto se Sunce okrene oko vlastite ose za 27 dana, Zemlja, u prošeku, pre-seca različite sektore međuplanetarnog magnetnog polja to­kom sedam dana. Posle svakih sedam dana Zemlja se nalazi čas u pozitivnom, čas u negativnom sektoru tog polja. Sve se to odražava na magnetosferu Zemlje, usled čega se menja i vreme. Već je bilo reči o tome kako različite promene u mag­netnom polju Zemlje, pozitivni i negativni elektricitet utiču na organizam. Napomenimo da je to promena unutrašnje pH sredine u kiselu i alkalnu. Kisela sredina je povezana sa aktivnošću organizma, a alkalna - sa njegovom pasivnošću. Promena unutrašnjeg magnetnog polja na određeni način orijentiše molekule organizma, što se odražava na njihovo funkcionalno stanje. Na taj način se organizam čoveka to­kom sedam dana nalazi u fazi povišene aktivnosti. Tome

pogoduju kisela sredina i povećani dotok plazme od Sunca (Jang-period); sedam dana otpada na pasivnu fazu, kada pre­ovladava alkalna sredina i smanjeni dotok sunčane plazme (Jin-period).

U praksi se promena sektora međuplanetarnog magnet­nog polja manifestuje u sledećem: nedelju dana kod vas je raspoloženje poboljšano, lako podnosite fizička i intelek­tualna opterećenja, lako se uzdržavate od hrane tokom 24 - 48 sati. I obrnuto, druge nedelje veoma vam je teško da se uzdržavate od hrane, raspoloženje je loše, a fizički na­pori se podnose sa „škripom". Naročito nepovoljno utiču dani kada se vrši smena sektora međuplanetarnog polja. U te dane, da biste pomogli organizmu da se prilagodi, treba da vodite veoma umeren život: fizičko naprezanje treba da bude minimalno, jedite količinski malo i hranu koja se lako vari i ap sorb uje itd.

Da biste samostalno odredili svoj ritam aktivne i pasivne nedelje, treba pažljivo pratiti oscilacije svog raspoloženja, fizičke i intelektualne aktivnosti. Zbog toga tokom 1-2 meseca vodite dnevnik, u koji ćete zapisivati svoje fizičko opterećenje, po redosledu kako ga obavljate, oscilacije raspoloženja, polnu aktivnost itd. Dalje, analizirajući te po­kazatelje, vi ćete uvideti da se oni menjaju. U dane kada ste aktivniji, vama pomaže međuplanetarno magnetno polje i obrnuto.

Mesečni bioritmovi

Naš kalendarski mesec, koji broji 30-31 dan, ne odgovara nikakvim periodičnim procesima prirode. Zato je lunar ni mesec koji traje 29,5 dana prirodni period, sa kojim su pove­zane sve ciklične promene u prirodnim procesima na Zemlji. Tokom lunarnog meseca javljaju se plime i oseke na morima i okeanima, pri čemu se njihova snaga povećava ili smanjuje u zavisnosti od dana lunarnog meseca; menja se ponašanje atmosfere, što se odražava na mnoge meteorološke pojave; pri prolasku Meseca kroz magnetosferni zaštitni omotač Zemlje, menjaju se parametri magnetosfere; odbijanje sunčeve svetlosti od površine Meseca takođe se periodično menja i sve te promene odražavaju se na organizam biljaka, životinja i čoveka. Tako od lunarnog ciklusa zavisi intenz­itet vrenja vina, pretvaranje kiseonika kod poljoprivrednih kultura (šargarepa, krompir), periodi razmnožavanja kod životinja (naročito morskih), mesečna periodičnost ovulaci-je kod čoveka.

Savremena nauka je utvrdila veze, posredstvom kojih Mesec utiče na čoveka. Tako, zbog jakog gravitacionog uti­caja Meseca na omotač Zemlje (tvrdi i tečni) u dane mladog i punog Meseca, mnogo se menjaju sledeći fizički parame­tri: vlažnost, atmosferski pritisak, temperatura, električno i magnetno polje. Ispostavlja se da čak najmanje promene tih parametara ispoljavaju uticaj na čovečji organizam. Ali ako do toga dolazi naglo i snažno, a organizam čoveka je prethodno oslabljen, pun nečistoća itd., tada to prouzrokuje raznovrsna oboljenja. Na primer, nagle oscilacije atmosfer­skog pritiska narušavaju stabilnost funkcija stvaranja krvi, prouzrokujući oboljenja kao što su hipertonija i različiti reci-

divi srčano-vaskularnih poremećaja. Mozak veoma osećaj no reaguje na promene vlažnosti atmosfere, što se ispoljava na njegovu aktivnost. Još izraženije na bioelektričnu aktivnost mozga utiču promene napona magnetnog polja, što može prouzrokovati mnoštvo psihičkih poremećaja. Američki psi­hijatar Leonard Dž. Ravic, početkom sedamdesetih godina XX veka, vršio je merenja razlike elektronskih potencija u mozgu i u grudima duševno obolelih ljudi. Pokazalo se da se ta razlika menja iz dana u dan u zavisnosti od faza Meseca. Menjala se i uznemirenost (razdraženost) bolesnika. Ravic je ovako objasnio tu pojavu: „Mesec direktno ne utiče na ponašanje čoveka ali, menjajući odnos elektromagnetnih sila Vasione, on može prouzrokovati katastrofalne reakcije kod neuravnoteženih ljudi."

Na prvi pogled izgleda da savremena nauka sve zna o Me-secu, mehanizmima njegovog uticaj a na čoveka itd. Ali ako se obratimo različitim drevnim izvorima, u kojima se iznosi mnoštvo preporuka o tome kako najbolje iskoristiti lunarni ciklus, zalazimo u ćorsokak. Na čemu se te preporuke zas­nivaju? Mada je njihova važnost neuporedivo dragocenija od strogo naučnih. Tako, tibetska medicina preporučuje da se profilaktičko lečenje i druge uopštene mere za jačanje or­ganizma sprovode od prvih dana lunarnog meseca. Navodi se da „bolesti zlih duhova" (izliv krvi u mozak, paraliza, infarkt miokarda, akutna psihička oboljenja, epilepsija i druge) najčešće nastaju 4, 8, 11, 15, 22. i 29. dana lunar­nog meseca. Kineska narodna medicina preporučuje da se pri izlasku Meseca, prvog dana, uradi jedno spaljivanje (rana), drugog dana - dva i tako do 14 spaljivanja sredinom lunarnog meseca. Zatim talas nestaje na isti način kao što je i došao. Tako se sprovođenje čuvene terapije „moksapo

dzn-san-li" (ispaljivanje tačke dugovečnosti, koja se nalazi u predelu zgloba kolena) preporučuje samo prvih osam dana lunarnog meseca. Avestijska astrologija tvrdi da za vreme mladog Meseca prekomerna fizička aktivnost nije tako opasna kao za vreme punog Meseca. Jer za vreme mladog Meseca energija je koncentrisana u dubini organizma i teško se izbacuje napolje. Za vreme punog Meseca - obrnuto, ona se nalazi spolja i lako se gubi. Zato prekomerna motorna aktivnost u to vreme može mnogo da opustoši „energetski budžet" čoveka.

U Kini i Indiji ljudi i danas žive po fazama lunarnog kalen­dara, koji je sastavni deo građanskog kalendara. Naučnici smatraju da lunami biološki ciklus po svom značaju ne zaostaje za dnevnim, a ezoterijska astrologija tvrdi da su lu­narni ciklusi njen ključ, a faze Meseca-prvi stepen spoznaje tog ključa. Sada nam ostaje da samostalno razmotrimo da li treba dausaglašavamo svoju aktivnost salunarnim ciklusom i u čemu se sastoji tajna lunarnih faza?

Razmatranje ovog pitanja otpočećemo sledećim redosle-dom: staje to lunarni mesec; iz čega se sastoje faze Mese­ca i njihov uticaj na Zemlju? I tek posle toga vršićemo uopštavanje, davati zaključke i preporuke.

Pri svome kretanju u odnosu na Sunce, Mesec mu se čas približava, čas udaljava. Povratak Meseca u jedan te isti položaj kosmičkog prostranstva u odnosu na Sunce obavi se za 29,5 dana. To se zove sinodičan mesec - od latinske reči „zbližavanje". Upravo tih 29,5 dana predstavljaju lunarni ciklus. Ali postoji i siderni (zvezdani) mesec, koji traje 27,3 dana. Za to vreme Mesec napravi puni krug oko Zemlje. Zato što se periodi okretanja Meseca oko Zemlje i okretanja Mes­eca oko svoje ose poklapaju, prema Zemlji je uvek okrenuta

jedna te ista strana Meseca. Tu stranu Meseca, u zavisnosti od kretanja, Sunce osvetljava različito: čas se vidi desna po­lovina koja se svakim danom sve više povećava dok Me­sec ne postane potpuno osvetljen - okrugao; zatim nastaje smanjivanje osvetljenosti površine Meseca i osvetljava se samo leva polovina dok potpuno ne iščezne. Promena os­vetljenosti Meseca ukazuje na njegove faze, kojih ima četiri, i svaka traje po 7,4 dana.

Sada detaljno razmotrimo različite položaje i faze Meseca i njihov uticaj na vodeni omotač Zemlje.

Mlad Mesec. Kada se Sunce, Mesec i Zemlja nalaze na jednoj liniji, tako da se Mesec nalazi između Sunca i posmatrača koji se nalazi na Zemlji, tada Sunce obasjava samo suprotnu stranu Meseca, i tada on postaje nevidljiv. To je mlad Mesec. Kada se Sunce i Mesec nalaze na jed­noj strani u odnosu na Zemlju, njihove gravitacione sile se poklapaju i deluju u jednom smeru. Upravo u to vreme na Zemlji se uočavaju najveće plime i oseke. A promena sile teže, koja nastaje kao rezultat plima u tvrdom telu Zemlje, iznosi približno 20% osnovnih promena, uslovijenih snagom privlačenja Meseca i Sunca, i dejstvuje na tu istu stranu!

Dodajmo to da se u tačci mladog Meseca, kada je maksi­mum plime i oseke, uočava suprotno kretanje prema pro-meni smera dej stva.

Prva faza. Prema stepenu kretanja Meseca od Sunca na is­tok (suprotno od kretanja kazaljke na časovniku), on ponovo postaje vidljiv - u vidu mladog Meseca na zapadnom delu neba. I osvetljeni (desni) deo Mesečeve polulopte povećava se dok nakon 7,4 dana ne bude osvetljena tačno polovina Meseca. To je upravo prva faza. Za vreme te faze dolazi do sledećih promena na vodenom omotaču Zemlje. Pošto

Mesec na završetku te faze zauzima položaj pod uglom od 90° u odnosu na Sunce, tada je gravitacioni efekat njihovog rezultirajućeg dejstva najmanji. Mesečeve plime pokla­paju se sa sunčevim osekama, a mesečeve oseke, obrnuto, sa sunčevim plimama. Na taj način, u toj fazi se uočavaju tendencije prelaska od maksimalnih uticaja plima - oseka prema potpunom smirivanju.

Prva četvrtina. U dane kada je osvetljena desna polovina Meseca, nema nikakvih gravitacionih reakcija od Meseca i Sunca. To je posebna tačka, u kojoj se u malom vremenskom intervalu mirovanja menja smer kretanja u drugi - koji se širi.

Druga faza. Mesec produžava svoje kretanje posle tačke prve četvrtine, udaljavajući se sve više i više od Sunca. Os­vetljena površina Meseca povećava se iz dana u dan. I na kraju, kada Mesec zauzima položaj pod 180° u odnosu na Sunce, a Zemlja se zajedno sa posmatračem na njoj nalazi između njih, u potpunosti je vidljiva strana Meseca koju osvetljava Sunce. Nastupa pun Mesec. Od momenta prve četvrtine do punog Meseca prolazi još 7,4 dana (od mladog Meseca - 14,8). To je dinga Jaza. Tokom nje rezultujuća sila gravitacionog uticaja Meseca i Sunca počinje da razdvaja vodeni omotač Zemlje, dok se sa punim Mesecom ne završi i taj proces. Na taj način, posle tačke prve četvrtine u toj fazi uočava se tendencija ka razjedinjavanju, širenju.

Pun Mesec (uštap). Za vreme punog Meseca dolazi do maksimalne podele vodenog omotača Zemlje između Mese­ca i Sunca. Pod uticaj em Meseca i Sunca nastaju posebne plime. Između tih talasa plime uočavaju se oseke. Prema tome, pun Mesec - to je posebna tačka maksimalnog razd-

vajanja i širenja vodene površine, posle koje dolazi do obr­nutog procesa.

Treća faza. Posle tačke punog Meseca - maksimalnog udaljenja od Sunca - Mesec počinje da se ponovo približava Suncu. Potpuno osvetljeni deo Mesečeve polulopte počinje da se smanjuje dok sa leve strane ne ostane tačno polovina. To je treća faza, koja u lunarnom mesecu traje od 14,8 do 22,1 dana. U toj fazi dolazi do promene položaja Meseca u odnosu na Sunce sa 180° na 90°. Za vreme promene položaja Meseca gravitacione sile Meseca i Sunca sjedinjavaju vode­ni omotač Zemlje. Plime se postepeno smanjuju, skoro do potpunog nestanka. Na taj način, u toj fazi uočava se tenden­cy a prelaska od širenja prema sabijanju.

Treća četvrtina. Onih dana kada je osvetljenja tačno leva polovina Meseca isto tako kao i u prvoj četvrtini, nema ni­kakvih gravitacionih reakcija. To je posebna tačka u kojoj se kroz kratak interval mirovanja menja tendencija od sabijanja u drugu vrstu kretanja.

Četvrta faza. Mesec se sve više i više približava Suncu, dok ne zauzme srednji položaj između Zemlje i Sunca. To obuhvata period od 22,1 do 29,5 dana, tj. do mladog Mes­eca. Spolja se to izražava u sve većem nestajanju mesečevog srpa skoro do pojave mladog Meseca, kada se ništa ne vidi. To je poslednja, četvrta faza. U toj fazi Mesec iz položaja 90° u odnosu na Sunce prelazi u nulti položaj. Za vreme tog kretanja, gravitacione sile počinju da se nadograđuju jedna na drugu, da se međusobno pojačavaju i da „vuku" vodeni omotač Zemlje u jednom smeru, stvarajući za vreme mladog Meseca najveće plime i oseke. Na taj način, u toj fazi se uočava usmereno na cilj međusobno pojačavaj uće kretanje od stanja mirovanja do maksimalne aktivnosti.

Sada razmotrimo kako se odražava uticaj faza Meseca i posebnih tačaka na kretanje energije i tečnosti u čovečjem organizmu. Pri tome ćemo koristiti drevnu terminologi­ju Jang-Jin. Ali pre nego što pređemo na razmatranje tog važnog pitanja, sledi nekoliko bitnih napomena.

1. Terminom Jang označi ćemo zemaljsku gravitaciju, a Jin - mesečevu i sunčanu.

2. Položaj: Jang - unutrašnji, Jin - spoljašnji. 3. Smer: Jin - uzlazi (izlazi), Jang - spušta se (zalazi). 4. Tendencija: Jin - širi, Jang - skuplja. 5. Težina: Jin - lagan, Jang - težak. 6. U čovečjem organizmu Janska energija ide odozgo

prema dole, a Jinska odozdo prema gore. Gravitacione sile Meseca i Sunca delovaće na čoveka koji

stoji na površini Zemlje na sledeći način. Prvo. Za vreme mladog Meseca, tečne sredine orga­

nizma, na račun složene gravitacije Meseca i Sunca, biće privučene prema glavi. Zemalj ska gravitacij a više ne privlači toliko čoveka, pošto na suprotnu stranu dejstvuje mesečevo-sunčeva gravitacija. Kao rezultat toga, čovek postaje „lakši" za 20%. Pun Mesec je prva posebna tačka u kojoj pri maksi­mumu Jin dolazi do rađanja suprotnosti - Jang. Jer sada se procesi širenja i podizanja naviše smenjuju suprotnim - skupljajućim i usmerenim naniže. Takva nagla promena intimnih (ličnih) procesa postavlja povećane zahteve orga­nizmu.

Drugo. U prvoj fazi počinje smanjivanje zajedničke gravi­tacije Meseca i Sunca, skoro do njihove potpune međusobne neutralizacije. Na taj način, spoljašnje - Jin dejstvo gravi­tacije na tečne sredine slabi, zbog čega se pojačava Jang dejstvo, zemaljsko. To dejstvo se ispoljava u tome što se

tečnosti iz predela glave ustremljuju naniže i ravnomerno se raspodeljuju po organizmu. Zbog toga što spoljašnja gravi­taciona sila - Jin - prestaje da dejstvuje, zemaljska - Jang gravitacija jače privlači telo čoveka, što se ispoljava kroz povećanje njegove težine. Prva faza Meseca - to je porast Jang (Veliki Jang), što se manifestuje kroz postepeni porast aktivnosti čovečjeg organizma.

Treće. Tačka prve četvrtine karakteriše se maksimal­nom aktivnošću organizma - Jang manifestacijom. Gravi­tacije spolja nema - ona se međusobno poništila, Zemlja se iz rastegnutog stanja u obliku jajeta povratila u okruglo stanje. Težina čoveka u tom momentu je najveća, organizam je zbijen. U toj prelaznoj tački, kada je Jang maksimalan, rađa se njegova suprotnost - Jin. Procesi u organizmu pod dejstvom narastajuće sile Jin - gravitacije Meseca i Sunca - počinju delovati na širenje organizma. Smena tih kretanja, međusobno kontradiktornih, predstavlja ogroman unutrašnji rad - stres za organizam.

Četvrto. Druga faza se odlikuje postepenim povećanjem spoljašnje gravitacije od Meseca i Sunca. Jin se povećava, a Jang - zemaljska gravitacija - slabi. Pri punom Mesecu, spoljašnje Jin dejstvo na Zemlju je maksimalno. Pri tome su Mesec i Sunce svojom gravitacionom energijom podelili vodeni omotač na dva dela, koja su međusobno suprotna. Sličan proces se uočava i u čovečjem organizmu zbog toga što je opšti tok razdeljen na dva dela - on je oslabio. U kineskoj filozofiji to se izražava terminom Mala Jin. Ener­gija i tečne sredine organizma, podvrgnute Jinskom uticaju, usmeravaju se iznutra prema spolja, organizam se širi. Zbog toga što sve iznutra ide napolje, taj period je najpovoljniji za

čišćenje organizma. Fizičku aktivnost treba smanjiti da se ne bi rasejavao energetski snop.

Peto. Period punog Meseca se karakteriše maksimal­nim kontradejstvom Meseca i Sunca na Zemlju. Zemlja je rastegnuta, raširena. U organizmu čoveka energija se slo­bodno izliva iznutra prema spolja, tečne sredine su, takođe, bliže površini tela. Maksimalni Jin u to vreme rađa svoju suprotnost - Jang. U toj tački dolazi do zaokreta, od širenja prema sabijanju (skupljanju), vodi se borba, preokret na najtananijim nivoima čovečjeg organizma. To je ogroman stres.

Šesto. Posle stresnog preokreta (loma) od širenja prema sabijanju, procesi sabijanja - Jang - počinju da preovlađuju. Sada energija i tečne sredine iz spoljašnjeg, raširenog stanja organizma teže da se koncentrišu, prodru u dubinu orga­nizma. Centripetalno, sabijajuće kretanje je znak (simptom) aktiviranja Jan-procesa. Na taj način, za vreme treće faze, aktiviraju se svi Jang-procesi i organi vezani za njih. Kod čoveka se javlja snaga, on želi da se aktivno kreće, bavi sportom, uopšte da bude opterećen. I to je u potpunosti celi-shodno - to je najbolji period za veća fizička opterećenja, koja organizam prihvata bez problema. Taj period se naziva Mali Jang jer ranije razdvojene, oslabljene bujice tečnosti i energije teže da se međusobno spoje. Po pravilu, u toj fazi se ispoljava povećana polna aktivnost, koja je u potpu­nosti opravdana. Jer tokom prve dve faze dolazi do sazre-vanja i oslobađanja jajne ćelije, njenog ulaska u falopijeve tube (jajovode) i dospevanja u matericu. Otuda se začeće može kvalitetno ostvariti u toj fazi. Kao što vidite, sve je usaglašeno, u čemu se i sastoji mudrost prirode.

Sedmo. Treća četvrtina - to je tačka maksimalnog sabija-nja organizma Jangskom, to jest zemaljskom, gravitacionom energijom. U njoj, kao i u prethodnim posebnim tačkama, dolazi do unutrašnjeg zaokreta od sabijanja prema širenju. Taj dan „unutrašnje bure", kao i period mladog Meseca, prvu četvrtinu i punog Meseca treba provesti u mirovanju. Tog dana izbegavajte veća opterećenja, suzdržavanja od hrane i drugih stvari koje predstavljaju stres za organizam. Dva stresa - unutrašnji: od zaokreta sabijanja ka širenju - i stres od opterećenja (na primer, parnog kupatila) -može se dogoditi da organizam ne izdrži.

Osmo. Četvrta faza Meseca - to je ponovni porast Jin energije, povećanje zajedničkog dejstva gravitacije Meseca i Sunca u jednom smeru. Bujica energije i tečnosti unutar organizma čoveka ustremljava se prema glavi, težina tela se smanjuje, ono se širi. To povoljno utiče na odvijanje svih Jin-procesa, aktivira Jinske organe. Zbog toga što se u toj fazi uočavaju najveće plime, a sile teže dejstvuju u jednom smeru, prema kineskoj terminologiji ta faza se naziva Ve­liki Jin. Spolja se taj period odlikuje porastom pasivnosti, neke otečenosti, isticanjem šljaka i tečnosti iz organizma. Drugim recima, to je period prirodnog čišćenja organizma - menstruacije kod žena, završetak životnog ciklusa - kraj menstrualnog ciklusa, okončanje svih procesa u prirodi. Lunarni mesec (ciklus) drevni mudraci su uvek razmatrali kao završenu celinu, shodno Velikom zakonu sličnosti sa drugom celinom, makar to bio dan, godina, čovečji život ili grandiozna epoha postojanja Vasione.

Lunarni ciklus pokazuje: šta, zašto i kada treba uraditi. Iz tog ciklusa, putem logičkih rasuđivanja, možemo za sebe „izračunati" to što nam je do sada nepoznato. Najvažnije je

da sada možemo samostalno korigovati program vlastitog lečenja (ozdravljenja), usaglašavajući se sa silama prirode, a ne sa „preporukama različitih autora, različitih sistema".

Ja sam pobornik drevnih Veda. Čoveku je potrebno znan­je, a ne sistem. Izmenili su se uslovi i „sistem" koji se ranije odlično pokazao počinje da daje suprotne rezultate, a čovek ne može da shvati zašto? Zato stičite znanje, uverljivo znanje, pravo i primenjujte ga. Ostalo će doći samo od sebe - i zdravlje i materijalni uspeh, a vi ćete zauzeti svoje mesto u velikoj harmoniji Vasione.

Kako pravilno rasporediti mere lečenja u lunarnom ciklusu

Da bismo shvatili kako gravitacione sile utiču na čovečji organizam, treba shvatiti prostu ali važnu pojavu. Sunce, Zemlja, Mesec i druge planete stvaraju oko sebe gusti omotač zahvaljujući tome što oni, na račun gravitacije, privlače, sakupljaju i zadržavaju oko sebe materiju, to jest njihovo gravitaciono polje zadržava masu materije. Na račun čega se materija sadrži u telu? Gravitaciona energija je jedna od glavnih energija čovečjeg organizma. Da gravi­tacija ne bi prekomerno sabijala (stezala) naš organizam, u našem telu postoji druga vrsta energije - elektromagnetna. Naše telo ima određeni opšti potencijal, svaka ćelija ima svoj vlastiti potencijal (naboj), a unutar ćelije svaki molekul ima određeni naboj (potencijal), da bi se zadržavala voda i sprečilo lepljenje jednih materija sa drugim. Kao što vi­dite, u telu čoveka se nalazi jedna sila - Jang (gravitaciona, sažimajuća, teška) koja je u ravnoteži sa drugom -Jin (elek­tromagnetna, raširujuća, laka).

Centar teže tela kod normalno građenog čoveka nalazi se u predelu pupka. A pošto se on, u stvarnosti, nalazi između nesrazmemo većih centara teže (gravitacionih sila) Zemlje, Meseca i Sunca, on stalno varira, prateći pažljivo spoljašnja dejstva - sabiranje, oduzimanje, međusobno podudaranje gravitacionih sila Zemlje, Meseca i Sunca. To dovodi do toga da se centar teže kod čoveka, kao baricentar (težište) između Zemlje i Meseca, neprestano premešta u telu: gore - dole, u krug itd. Ako pri prolasku bari centra Zemlja - Me­sec na površini Zemlje nastaju različite reakcije - talas plime itd., tada na potpuno isti način dolazi do premeštanja vlastitog centra teže po organizmu čoveka, a zajedno s njim - tečnosti, energije i to prouzrokuje aktiviranje ili slabljenje funkcija.

Sada razmotrimo, kako podizanje i opuštanje, sabijanje i širenje, koji se dešavaju u organizmu usled spoljašnjeg de­jstva (uticaja), utiču na samoosećanje i zdravlje našeg orga­nizma.

Prva faza Meseca. Opšte primedbe: odmah posle peri­oda mladog Meseca tečnosti organizma i centar gravitacione energije premeštaju se po telu čoveka u najširim razmerama - od temena glave do stopala nogu. To se dešava zbog toga što zajednička gravitacija Meseca i Sunca del uje plimom i osekom na čoveka koji stoji; plima - kada se čovek nalazi na noćnoj strani. Ali pošto čovek noću leži, koncentracija tečnosti i energije nije u stopalima, već je raspoređena po telu više-manje ravnomerno. Zato se uopšte mnogo više stimuliše gornji deo čoveka, nego donji. To je još jedno „za" protiv noćnih smena, noćnih aktivnosti, zato što se, zbog

gravitacione oseke, mozak slabo snabdeva tečnostima, i čovek se brzo umara upravo u to vreme.

Na taj način, tokom prve faze Meseca, naročito u njenoj prvoj trećini, aktiviraće se glava, lice, mozak, gornja čeljust i oči; u drugoj trećini - grlo, vrat, eustahijeva truba, vratni pršljenovi, a u poslednjoj trećini - ramena, ruke (do lakata), pluća, nervni sistem. Ali ako kod vas na tim mestima postoji skrivena patologija, tada će ona kulminirati (pogoršati se). Tako, u prvoj trećini dolazi do: oštećenja (poremećaja) vida, migrene, nesanice, poremećaja funkcije zadnjeg dela hipo­fize, upale mozga, psihičkih poremećaja, opadanja kose; u drugoj trećini - akutnog gnojnog tonzilitisa i faringitisa, bo­lova u nogama i stopalima, očnih oboljenja, menstrualnih poremećaja; u poslednjoj trećini - otoka pluća, reumatizma u ramenima i rukama do lakata, bronhitisa, astme, pneu-monije i aneurizmi.

Komplikacije su, uglavnom, vezane za to, što organizam zbog zagađenosti ne može brzo da reaguje na „proces širenja". Tako krvni sudovi ne uspevaju da na vreme pro­puste pojačanu cirkulaciju krvi, što dovodi do spazama, bolova, zagušenja u pojedinim del ovima krvotoka i tome slično.

Opšte preporuke. U ovoj fazi preporučuje se otpočeti sa bilo kojim ciklusom lečenja posle mladog Meseca. Sa­mim tim vi ćete se prilagoditi početku lunarnog životnog ciklusa i na račun njegove energije usaglašavajte i jačajte vlastite funkcije organizma. Ta faza Meseca je najpovoljnija za stimulaciju organizma spaljivanjem tačke dugovečnosti - „moksapo dzu-san-li". To se vrši na sledeći način:

• prvog dana posle mladog Meseca - jedno zagrevanje u toku 5 - 1 0 sekundi;

• drugog dana - dva zagrevanja; • trećeg dana - tri zagrevanja. Narednih dana treba dodavati po jedno zagrevanje, sve

do osmog dana. Posle toga terapija se prekida i ponavlja samo u sledećem lunarnom ciklusu. Ukoliko čovek hoće da se oslobodi loših navika koje podrivaju njegovo zdravlje, na primer, obedovanja kasno uveče, tada obavezno otpočeti ponašanje u skladu sa lunarnim ciklusom. Tako, u četvrtoj fazi Meseca vi treba sami sa sobom da obavite intelektualni rad - zbog čega hoćete da se oslobodite loše navike, koju korist ćete od toga imati i da svesno zaželite da promenite svoj nepravilni način života. Programirajte se u poslednoj fazi Meseca intelektualno, emocionalno, i donesite čvrstu odluku. I čim nastupi mlad Mesec, počnite da realizujete svoj program - uveče pijte samo od var (čaj) od trava, a za ručak ili ujutro - nešto više pojedite. Prema stepenu pojav­ljivanja Meseca sve više će se javljati iskušenje da se vratite na stari način života, a najveće iskušenje je - u dane punog Meseca. Ali vi morate sve to da pretrpite, da slomite stari stereotip i učvrstite novi, da se fiziološki prestrojite. Zapam­tite da snaga starih navika deluje samo do sledećeg mladog meseca. Kada je Mesec u uštapu (pun), napon će opadati, a sledećeg lunarnog ciklusa vi ćete živeti po novom i nećete imati nikakvih poteškoća, pošto se fiziologija prestrojila i funkcioniše sasvim drugačije.

Konkretne preporuke u prvoj fazi Meseca: 1. Fizičko opterećenje se mora postepeno povećavati do

petog dana. Petog, šestog i sedmog dana možete se solidno opteretiti.

2. Fizioterapija. Zbog toga, što se u ovoj fazi vrši sabi­janje, a kretanje je usmereno nadole, treba pomoći orga-

nizmu da se brže prilagodi tom načinu kretanja, neutralisati prethodno širenje i kretanje nagore. Za to su veoma dobre kontrastne vodene terapije: topao tuš jedan minut, naglo po­livanje hladnom vodom u trajanju 5 - 1 0 sekundi. Hladnoća potpomaže sabijanje organizma i usmeravanje svih procesa prema unutrašnjosti.

3. Ishrana. U tom periodu treba jesti više Jangske hrane, koja utiče na sabijanje organizma, a posle četvrtog dana, da ne bi došlo do prekomernog sabijanja i spazma organizma, jedite više hrane sa „energetskim potencijalom" - to je hrana koja ima električni potencijal, to jest termički je neobrađena, sveza, sočna, vodnjikava, prohladna; na primer, sveže isceđeni sokovi od šargarepe, cvekle sa jabukama itd.

4. Terapije čišćenja. U tom periodu, naročito pred nje­gov kraj, dobro je čistiti kožu, a takođe vršiti pothranjivanje organizma mikroelementima. Zbog toga primenjujte tople kupke, a u drugom slučaju - sa ekstraktima trava ili urinom (ukuvanim urinom). Tečnosti se dobro apsorbuju kroz kožu i dospevaju u dubinu tela. Osim toga, u prvoj trećini te faze, trljanjem kože glave urinom može se stimulisati rast kose; u drugoj trećini - treba se očistiti od nagomilavanja sluzi u nosnim (frontalnim) i gajmorovim (maksilarnim) sinusima, čistiti krajnike - ispiranjem urinom i zauzimanjem „poze lava"; u poslednjoj trećini - treba lečiti pluća pomoću kupki i stavljanja kompresa (obloga) na grudi i leđa od vunene tkanine sa urinom ili slanom vodom.

5. Sakupljanje trava. U toj fazi najbolje je sakupljati ko-renje i plodove, naročito šestog i sedmog dana. Energija i mikroelementi u to vreme nalaze se maksimalno u korenju.

Posebne preporuke se odnose na četvrti dan lunarnog meseca. Taj danje veoma težak za čoveka, zato što se tada

ispoljava umor organizma posle tako burnog rada kojeg je organizam odradio prethodno na prestrojavanju unutrašnjeg toka na suprotni. To je dan odmora i molitvi.

Druga faza Meseca. Opšte napomene: osmog dana lu­narnog meseca, zahvaljujući neutralisanju spoljašnjih gravi­tacionih dej stava, tečnosti organizma i gravitacioni centar energije nalaze se u grudnoj duplji. Na taj način, tokom dru­ge faze Meseca, naročito u njenoj prvoj trećini, aktiviranje deo iznad stomaka, grudi, stomak, zglobovi na laktovima; u drugoj trećini - srce, žučni mehur, grudni koš i grudni deo kičme; u poslednoj trećini - organi trbušne duplje, vezani za probavu hrane - želudac, tanko i debelo crevo. Ako u tim del ovima tela postoji skrivena patologija, tada će se ona ispoljiti: u prvoj trećini - želudačne bolesti, vodena bolest, poremećaji u probavi hrane, gojenje (što je povezano sa gušteračom), neuravnoteženo ponašanje; u drugoj trećini -bolovi u leđima, srčana oboljenja, poremećaj u krvotoku i u poslednjoj trećini - otoci trbušne duplje (polipi), poremećaj rada creva, apendicitis, proliv.

Takvi poremećaji, kao što je vodena bolest, poremećaj krvotoka, proliv, ukazuje na to da su svi oni povezani sa nesposobnošću organizma da apsorbuje i koristi tečnosti. Kao rezultat gravitacije tečnost je dospela u te delove, a oni su veoma zagađeni, oslabljeni od upotrebe hrane koja nije u stanju da zadržava vodu, što prouzrokuje navedene pojave.

Opšte preporuke. U toj fazi dolazi do „širenja" čovečjeg organizma, usmeravanja bujice tečnosti i energije iznutra napolje, što veoma podstiče čišćenje organizma, lak gu­bitak energije i obilne gubitke krvi. Zato se manje fizički opterećujte u tom periodu - srednje i malo opterećenje omogućiće nam da lepo preživimo tih 7,4 dana. Sve opera-

cije, ako su potrebne, prebacite na treću fazu, najbolje na njen završetak; veću pažnju poklonite terapijama čišćenja.

Konkretne preporuke u drugoj fazi Meseca: 1. Fizičko opterećenje treba postepeno smanjivati do pu­

nog meseca, od srednjeg ka malom. 2. Fizioterapija. Početak te faze vezan je za to da se po­

mogne organizmu da brže i lakše pređe na širenje. Za to su dobre tople i vruće kupke: tople - za osobe sa konstitucijom sluzi, a vruće - za lica sa konstitucijom vetra, to jest za debele i mršave. Odlično pogoduje parno kupatilo (sauna) devetog i desetog dana. Prohladna i hladna polivanja na početku te faze treba vršiti krajnje umereno, a zatim pojačati na kraju faze, pred pun Mesec, da bi se „ugasilo" prekomer-no širenje koje dovodi do apatije, opuštanja. Pri tome treba imati u vidu individualnu konstituciju.

3. Ishrana. Na početku faze jedite Jinsku hranu, koja širi, da biste što brže preokrenuli proces od sabijanja ka širenju, a posle desetog dana Jinske proizvode zamenite sa Jangskim: kaše, dinstano povrće. Masnoću dodajte u minimalnim količinama. Lica sa konstitucijom sluzi u to vreme uopšte treba da jedu suvu hranu, sa manje vlage. Za osobe sa kon­stitucijom vetra, kod kojih organizam slabo zadržava vodu, ovaj period je veoma povoljan. Oni mogu da normalno jedu kuvane kaše, blago dinstano povrće, hleb od proklijalog zrna. Taj period je najpovoljniji za njihov organizam.

4. Terapije čišćenja. Ta faza j e naj povolj nij a za sprovođenj e terapija čišćenja - šljake (nečistoće) zajedno sa bujicom tečnosti same teže da izađu napolje. Zato što su u drugoj trećini te faze aktivni žučni mehur i jetra, sve terapije vezane za čišćenje tih organa treba podesiti u dato vreme. Tada se

postiže izvanredan efekat, a doza komponenata za čišćenje može biti mala, što se lako podnosi.

Prema tome, to je najbolji fiziološki period za čišćenje jetre. U to vreme je veoma dobro vršiti čišćenje organiz­ma kroz kožu - pariti se u parnom kupatilu (sauni), ulazeći nekoliko puta u toku jedne posete kupatilu. Sank-prakšalana koja se uradi u to vreme izvanredno čisti ceo probavni trakt, naročito jetru i gušteraču (pankreas), što potpomaže njihovo naknadno aktiviranje. Klistiri, naročito koji se sprovode u poslednjoj trećini tog perioda, omogućavaju da se očisti de­belo crevo i uopšte „izvlače" svu pogan (đubre) iz trbušne duplje. Na tu fazu otpada najviše povoljnih dana za čišćenje organizma. Na primer, devetog dana dobro je vršiti čišćenje ne samo od šljake (nečistoća), već i finije vrste čišćenja - ot­klanjanje baksuzluka, uroka i nametnutih programa.

Jedan od dana „ekadaši" (neradnih, prazničnih dana) - je­danaesti dan lunarnog kalendara, najsnažniji od svih dana lunarnog ciklusa, uopšte je namenjen samo za čišćenje: gla­dovanje se podnosi lako i efikasno, a efekat čišćenja je kao da ste gladovali tri dana.

Četrnaesti dan se tako i naziva „dve cevi" i simbolizuje odvodne cevi, kroz koje treba izbaciti šljake iz organizma. On idealno odgovara za klistire Šank-prakšalane. Tog dana se može gladovati ali ne jednostavno, već „nasuvo", to jest uopšte ne piti vodu. Shodno drevnim traktatima, tečnost uneta u tom periodu zagađuje organizam, pa je najbolje uopšte je ne piti. Ako bismo uopšte govorili o tome kada je najbolje početi i završiti gladovanje da bi ono dalo najbolji efekat čišćenja, tada bi trebalo istaci da nema boljeg perioda za to od druge faze Meseca. Odgladovavši nedelju, vi ćete se

očistiti prirodno i bez stresova dva-tri puta bolje nego u bilo kojoj fazi sabijanja.

5. Sakupljanje trava. Ta faza je najpovoljnija za sakupljan­je nadzemnog dela biljki. Energija koja ide odozdo nagore i dejstvuje na širenje izbacuje masu mikroelemenata napolje, pri čemu je najbolje sakupljati biljke kada je mesečina.

Posebne preporuke: Prvo, to je osmog dana, u kome dol­azi do unutrašnjeg zaokreta energije organizma. To je dan stresa, dan transformacije (preobražavanja) energije bukval­no na svim nivoima. Uz odgovarajuću pripremu tog dana se može kvalitetno prestrojiti vlastita egzistencija, koristeći na­glu promenu spoljašnje gravitacione energije. Običan čovek, koji ne teži dostizanju maksimuma duhovnog preobraženja, taj dan treba da provede mirno, bez preterivanja. Trinaestog dana energija snažno cirkuliše po kanalima, i to se može is­koristiti za čišćenje, za svođenje crne (negativne) energije na predmete-upijače, na primer, na topolu, jasiku itd.

Sledeći veoma važan dan - to je pun Mesec (uštap). Tog dana energija izbija kao snažna fontana, čoveka privlači suprotni pol, iskušenja su najveća. Ali treba se uzdržati od bilo kakvih seksualnih veza, jer je predaja energije tog dana ogromna i čovek posle toga treba duže da se oporavlja. Dru­ga karakteristika tog dana je što treba preći iz režima širenja na sabijanje i, po pravilu, na taj prelazak odlazi mnogo više vremena nego od sabijanja na širenje. Glavni uzrok zašto se čovek može „isprazniti" polnim aktom je taj što se cen­tar gravitacione energije nalazi u predelu polnih organa, a „ustave" su u to vreme maksimalno otvorene; otuda orgazam u to vreme predstavlja vrata kroz koja u ogromnoj količini odlazi naša energija, i tog dana, kao ni jednog drugog, or­gazam je najsladostrasniji i naročito odgovara ženama.

Treća faza Meseca. Opšte napomene: Posle punog Me­seca, spoljašnje gravitaciono Jin-dejstvo počinje da slabi, dok u trećoj četvrtini, u posebnoj tački ne postane nulto. Ta faza se karakteriše prelaskom čovečjeg organizma iz stanja širenja u stanje sabijanja. Propratimo kako se gravitacioni centar premešta u organizmu čoveka, a uporedo s njim se aktiviraju jedni ili drugi organi.

U prvoj trećini te faze aktiviraju se bubrezi, deo oko bubrega i slabina (krsta); u drugoj trećini - polne žlezde, prostata, mokraćni mehur i pravo crevo; u poslednjoj trećini - zadnjica, butne kosti, trtični pršljenovi. Ako na tim mes­tima postoji skrivena patologija, tada će se ona ispoljava-ti kroz sledeće poremećaje i komplikacije: u prvoj trećini - poremećaj rada bubrega, uremija, gušavost, apscesi, glavobolja, izobličene polne sklonosti (homoseksualizam); u drugoj trećini - bolesti organa za rađanje dece, upala mokraćnog mehura, kila, vodene ciste jajnika, neredovne menstruacije kod žena, bolesti grla; u poslednjoj trećini -povrede i oboljenja u predelu karlice, neuralgija išijadičnog nerva (išijadikusa), paraliza, astma.

Kao što se vidi iz pregleda poremećaja i oboljenja, oni su, uglavnom, povezani sa zagađenošću organizma, od čega stradaju tkiva koja su nesposobna da kvalitetno propuštaju bujicu energije i tečnosti. Shvativši glavni uzrok, može se veoma uspešno dejstvovati na te del ove sa ciljem njihovog izlečenja i obnavljanja (regeneracije). Tako, na primer, na otečene delovi i del ove gde je nagomilana tečnost mogu se stavljati komprese od mokraće i ona se može piti. To će potpomoći brzo odstranjivanje suvišne tečnosti, jer urin je - prirodni diuretik. Lokalne terapije na slabine (krsta) u vidu

zagrevanja, kompresa itd. potpomoći će izlečenje tih delova organizma.

Opšte preporuke. U toj fazi dolazi do sabijanja: Jang se povećava, Jin smanjuje. Na samom početku, radi bržeg za­okreta prema sabijanju, primenjujte jednostavnije terapije, koje su ranije opisane: polivanja, uzimanje Jangske hrane, a pred kraj te faze, da biste sprečili prekomerno sabijanje, održavajte balans pomoću ishrane, terapija i drugih sred­stava. U tom periodu mogu se izvršiti i uspešno izdržati velika fizička opterećenja. Za one koji se bave vrstama sporta gde je potrebna snaga, to je vreme udarnih trenin­ga, a oni koji rade na uvežbavanju gipkosti (elastičnosti), to je nepovoljan period - telo je neosetljivo (kruto). Ali to je privremena pojava, i ne treba očajavati ako odjednom zglobovi na kolenima nisu tako elastični kao što su bili pret­hodne nedelje. U stvari, vežbanje asana joge upravo se i ne preporučuje tada kada ste najviše elastični (gipki), već kada se ta elastičnost u Jangskim periodima donekle gubi -radi sprečavanja prekomernog sabijanja. Joga, prava joga, sve usaglašava samo sa prirodnim ciklusima. U suprotnom, vežbajući korisnu asanu i postižući sa njom efekat u jednom periodu, može doći do traume u drugom periodu. Na primer, kod obožavalaca stajanja na glavi bez uzimanja u obzir ras-podele krvi u organizmu po fazama Meseca, dolazi do pu­canja krvnih sudova očiju, trauma na vratnim pršljenovima i mnogih drugih poremećaja. Kompleks asana mora da se menja od faze do faze radi harmonizacije spoljašnjeg dej-stva unutrašnjim svesnim naporom, ali ne treba povećavati spoljašnje dejstvo unutrašnjim. U tome je sva razlika između pravog jogiste i „obožavaoca asana".

Konkretne preporuke u trećoj fazi Meseca: 1. Fizičko opterećenje. Dolazi do povećanja fizičkog

opterećenja i najintenzivniji treninzi, na primer, u atleti­ci, sprovode se na kraju faze, pred treću četvrtinu. Vi ćete osećati kako se lako borite sa povećanjem obima i intenz­iteta treninga i bukvalno ćete imati želju da stalno trenirate.

2. Fizioterapija. Ona je približno ista kao u prvoj fazi. U početku treba pomoći organizmu da pređe na režim sabijan­ja, a pred kraj treba sprečavati to sabijanje - održavati balans između Jang i Jin. To se posebno odnosi na lica u starijem dobu. Otečenost, vodena bolest, koje se javljaju kod njih, to je posledica neelastičnosti tela. Vama predstoji da se mnogo potrudite da biste povratili izgubljeno. Ako to ne radite, tada će se vaše stanje vremenom samo pogoršavati.

3. Ishrana. Preporuke su iste kao i za prvu fazu. Zbog aktiviranja Jangskih organa: želuca, creva - procesi probave hrane odvijaju se daleko bolje, može se upotrebljavati grublja hrana, ali se ne treba prejedati. Razumna mera potrebna je u svemu. „Pothranjivanje" organizma sa ciljem regeneracije bubrega, srca itd. najbolje sprovoditi u trećoj fazi Meseca. Materije nanesene na kožu aktivnije će se prenositi u dubinu organizma i ispoljavati svoje lekovito dejstvo. Prva i treća faza Meseca najpovoljnije su u te svrhe. Sprovođenje tih is­tih terapija u drugim fazama neće doneti uspeh. To se odnosi i na primenu urinskih kupki, vivatona (lek) i drugih sredstava za podmlađivanje organizma. Uz to se u prelaznim tačkama, danima između faza, treba hraniti krajnje umereno.

4. Terapije čišćenja. Isto kao i u prvoj fazi. 5. Sakupljanje trava. Isto kao stoje opisano u prvoj fazi.

Radi maksimalnog zadržavanja svih materija, trave treba

sušiti upravo u tom periodu. Mikroelementi i druge potrebne materije kao da se same konzerviraju u Jangskim fazama.

Primena trava se takođe preporučuje sa uzimanjem u obzir faznog stanja organizma. Na primer, trave koje drobe kamen najbolje je koristiti u prethodnoj, drugoj fazi, kada se odvija prirodno širenje, razređivanje svega što postoji u organizmu. Efekat takve upotrebe biće daleko veći. U stvari, pri izbacivanju kamenčića neće biti nikakvih komplikacija, pošto su svi kanali i prolazi opušteni i rašireni. U Jangskom periodu mogu se lako pojaviti grčevi, začepljenja, kom­plikacije. Iskoristite te nijanse u svoju korist.

Posebne preporuke: One se odnose, uglavnom, na sedamnaesti dan lunarnog meseca. Tog dana veoma je poželjno da muškarac ima polni odnos sa ženom pošto je u toku preobražaj ženske energije, koja može pothraniti muškarca i neočekivano za njega samog dovesti ga na nove nivoe percepcije (opažanja). Upravo tog dana održavane su svete bahanalije u drevnoj Grčkoj, sprovođene su tantričke vežbe sa partnericama. Dvadeset prvi dan lunarnog ciklusa veoma je dobar za udarni trening.

Dvadeset drugi dan je dan posebne tačke, u kojoj dolazi do energetskog zaokreta, prestrojavanja organizma. Njega treba sprovesti blago, spokojno, da bi do zaokreta energije došlo bez ikakvih komplikacija.

V

Četvrta faza Meseca. Opšte napomene: Posle dvadeset drugog dana lunarnog meseca nastupa nova etapa širenja, ali nj eno dej stvo j e svoj evrsno. Zbog toga što se spolj ašnj a - Jin-ska - dejstva gravitacionih sila Meseca i Sunca međusobno nadopunjuju, sabiraju energija i tečnosti podižu se nagore prema glavi. Pošto se Mesec tokom svetiog vremena dana

nalazi sa suprotne strane Zemlje, gravitaciona energija or­ganizma, a zajedno sa njom i tečne sredine, vrše kretanje u suprotnom smeru, to jest prema stopalima nogu, i stimulišu te delove tela.

Prema tome, tokom četvrte faze Meseca, u njenoj prvoj trećini, aktiviraju se sledeći delovi tela - kolena, uopšte koštani sistem, koža i probavni sistem; u drugoj trećini - gležnjevi nogu i ruku, kosti donjih ekstremiteta, vid; u poslednjoj trećini - stopala nogu, tečnosti tela, želudačno-crevna peristaltika. Komplikacije u toj fazi ispoljavaju se u sledećem: u prvoj trećini - deficit „podmazujuće" tečnosti u zglobovima, reumatizam, poremećaji probave hrane, ospe na koži, psorijaza; u drugoj trećini - poremećaj krvotoka, naročito u donjim ekstremitetima, varikozno proširenje vena na nogama, vodena bolest, nesvestice; u poslednjoj trećini - slaba cirkulacija krvi u ekstremitetima, vodena bolest, bo­lovi i spazme u stopalima, psihosomatske bolesti.

Kao što se vidi iz pregleda poremećaja, stradaju gornji i donji delovi organizma - čas prekomerna plima (priliv) u stopala prouzrokuje zastoje u njima, komplikaciju varikoze, a deficit krvi u mozgu dovodi do nesvestica; čas oseka (odliv) krvi u ekstremitetima prouzrokuje spazme, slabu pokretljivost, reumatične pojave; pojačana bujica tečnosti koja cirkuliše od glave prema nogama ispira čitavo telo, izvlači sve šljake (nečistoće) napolje toliko snažno da se u čišćenje uključuje koža, pa se otuda na njoj pojavljuju ospe i drugi poremećaji.

Opšte preporuke povezane sa osobenošću te faze. To je završetak lunarnog ciklusa, pa zato sve poslove, cikluse tre­niranja i lečenja treba u to vreme završavati. Ne ispuštajte ga radi lečenja donjih ekstremiteta, oslobađanja od taloženja

soli, mamuza na stopalima. Naizmenično dejstvo kompresa sa ukuvanim urinom i pijenje sokova koji alkalizuju orga­nizam, trava, stavljanje ispod stopala preko dana različitih trava (ladolež poljski, bršljan, sipanica - Herniaria gla­bra) pomagače brzo čišćenje tih del ova tela. Uopšte, ta faza pomaže čišćenje organizma, sprovođenje gladovanja, raznovrsnih ispiranja. Zato pažljivo pratite srp Meseca. Čim se on izgubi iza horizonta, nakon tri do pet sati može se vršiti Sank-prakšalana, raditi klistiri čišćenja itd. Pojačane gravit­acije Meseca, Sunca i Zemlje koje dejstvuju u jednom smeru pomoći će vam da lako i prijatno uradite Sank-prakšalanu, ako vam do tada to nije uspevalo. Licima, koja pate od gu­bitka (isticanja) tečnosti u glavi, za to vreme se preporučuje da rade obrnute asane joge: „plug", „breza", „polubreza", „stoj na glavi" i njihove varijante.

Konkretne preporuke u četvrtoj fazi Meseca: 1. Fizičko opterećenje. Zbog otvaranja „energetskih

ustava (brana)" spolja i opasnosti od gubitka energije, fizičko opterećenje mora biti umereno, skoro do njegovog smanjivanja pred mlad Mesec. Više hodajte, manje sedite da se krv ne bi zadržavala u donjim ekstremitetima. Češće primcnjujte vibrogimnastiku, više koristite obrnute poze joge.

2. Fizioterapija. Na početku faze usmerena je na to da se pomogne organizmu da pređe sa sabijanja na širenje, ali zatim se mora izvršiti takva korekcija da bi se kompenzova-lo odsustvo krvotoka usled veoma jakog prilivno-odlivnog dejstva Jinske gravitacije. Na primer, patite od nesvestice usled odliva krvi u noge. Da bi u to vreme normalizovali krvotok, primenjujte prohladne kupke za noge, dalje, ležite i umotajte ramena da biste potpomogli dotok krvi u gornji

deo tela. Prohladno polivanje se vrši sledećim redosledom: u početku mlaz usmerite na stopala pa na kolena, bedra, sto­mak, a tek posle toga na glavu. Takav redosled pomoći će potiskivanje krvi nagore i unutra. Ako se počne obrnutim redosledom, to jest od glave, tada će, obrnuto, krv otići iz mozga i vi ćete se loše osećati. Naravno, te preporuke se odnose na starije, iscrpljenije osobe. Mladim, zdravim oso­bama to, takođe, nije na odmet da znaju.

3. Ishrana. U ishrani se pridržavati uputstava za drugu fazu Meseca. Manje jedite masnu hranu, nepoznatu i koja se slabo vari. Organi za probavu hrane nisu tako snažni kao u Jangskim fazama, a gravitacija „varira" gore-dole po orga­nizmu, narušavajući samim tim normalno prenošenje hrane kroz želudačno-crevni trakt. Eto odakle nastaju mnogobro­jni poremećaji probave hrane u toj fazi, a takođe ospe na koži od nesvarene hrane. Upotreba Jangskih proizvoda u poslednjoj trećini te faze veoma je dobra; korisni su, takođe, različiti začini, koji usmeravaju energiju organizma nagore, potpomažu zagrevanje organizma i razređivanje krvi.

4. Terapije čišćenja. One su posebno efikasne upravo u toj fazi. Veoma uspeva čišćenje kroz kožu pomoću parnog kupatila (saune). Raznovrsne komprese primenjene lokalno privlačiće na sebe svu nečistoću iz organizma i sa povređenih del ova tela. U to vreme veoma je dobro oslobađati se manjih (finih) nečistoća, svodeći ih na glinene kataplazije (obloge od gline). Kao što je ranije istaknuto, to vreme posebno odgovara za Sank-prakšalanu i čišćenje klistirima. Ne dolazi slučajno u to vreme do menstruacija kod žena - otvara se donji kanal za čišćenje. To se, analogno, dešava i sa muškarcima, ali ne u tako ispoljenom obliku. Pomoću tog kanala može se bitno povećati efikasnost čišćenja organizma. Na primer, dobro je

postupiti na sledeći način: pariti se u banji (sauni) i dopunski posle toga vršiti klistiranje sa ukuvanim urinom. Terapija sa parom potpomaže bolje odvajanje šljaka (nečistoća), koje se, shodno sili teže koja del uje u to vreme, nagomilavaju ispod stomaka, a mikroklistiri sa 100 grama ukuvanog urina izvanredno će dejstvovati na izbacivanju tih gadosti iz tela. Postupajući na taj način, vi ćete dejstvovati zajedno sa priro­dom i postizati odlične rezultate.

Taj period je povoljan za gladovanje. Energetika, koja se kreće iznutra prema vani, veoma odgovara gladovanju, čišćenje koje dejstvuje nadole dopunski pojačava njegovo dejstvo, a pošto se ciklus odvija prema svom prirodnom kra­ju, to glad samo potpomaže njegov bezbolni završetak.

Za sprovođenje gladovanja, tačnije uzdržavanja od hrane, povoljni su sledeći dani: 23. - dan pokajanja, drugih opraštanja i posta; 26. dan - drugi dan „ekadaši" (neradni dan), za vreme kojih se prema vedskim pisanjima poseb­no preporučuje uzdržavanje od uzimanja hrane; zato ne propuštajte povoljnu mogućnost koju vam daju ti dani. Nije loše da se uzdržite od uzimanja hrane i 29. dana, da biste pomogli organizmu da pređe na novi ciklus. Ako ste odlučili da sprovedete ncdcljno gladovanje u tom periodu, tada ga obavezno završite 29. dana lunarnog meseca, da bi se početak vaše regeneracije poklopio sa početkom ciklusa. U tom slučaju će se procesi za obnavljanje organizma poduda­riti sa energetskom osnovom lunarnog ciklusa i odvijače se mnogo bolje.

Dugotrajno gladovanje, ako ste se odlučili na to, takođe uskladite po rokovima sa lunarnim fazama. Praksa je poka­zala daje veoma teško otpočeti gladovanje u prvoj i trećoj fazi Meseca. Organizam punom snagom angažuje Jangske

organe za preradu hrane, a zbog usmerenosti unutrašnjeg toka na sabijanje, čišćenje organizma je otežano. Zato je efekat krajnje minimalan, čak i pri sedmodnevnom glado­vanju. A neki ljudi tvrde da su celu nedelju imali potrebu za jelom. Najbolja je za početak dugotrajnog gladovanja druga ili četvrta faza Meseca. Hranjiva veza se prekida mnogo lakše i bezbolnije, a čišćenje je mnogo efikasnije.

Kombinovanjem aktivne nedelje (vidite „nedeljni ciklu­si") sa drugom ili četvrtom fazom lunarnog ciklusa postižu se najbolji efekti pri gladovanju. Obnavljanje (regeneraciju) uvek počinjite sa početkom Jangske faze Meseca (prva i treća faza lunarnog ciklusa). U to vreme prirodno se uključuju organi za probavu hrane, aktivira se energija i obnavljanje se vrši samo od sebe. Zapamtite, započinjanje gladovanja i izlazak iz njega u dane posebnih tačaka je kontrain-dikovano. Većina komplikacija i neprijatnosti dešava se tada kada dolazi do takve podudarnosti.

5. Upotreba trava. Svoj evrsnostte faze daje nam mogućnost uspešne primene berbe trava za čišćenje organizma od ka­menja u bubrezima, mokraćnom i žučnom mehuru. Tako se svojstva trava da drobe kamenje nadopunjuje sa širenjem or­ganizam, što zajedno pojačava efekte usitnjavanja kamena i njegovog izbacivanja. Da biste iskoristili tu fazu lunarnog ciklusa za izbacivanje razdrobljenog kamenja, treba shvatiti sledeće. Sila zajedničke gravitacije Meseca, Sunca i Zemlje u tom periodu je najveća kada se čovek nalazi sa suprotne strane. Na taj način, ako je Mesec (stari srp) bio u zenitu u 12 sati danju, tada će u 12 sati noću Mesec i Sunce upravo biti ispod vas, sa druge strane. Zato terapiju izbacivanja ka­menja treba otpočeti na 1,5-2 sata pre nastupanja tog vre­mena. Sedite u kadu sa toplom vodom i pojačano počnite da

primenjujete sredstva za otkidanje i drobljenje kamena. Sve što se u vama razdrobilo lako će izlaziti, bez ikakvih bolova i spazmi.

U Jangskim fazama (prva i treća faza lunarnog ciklusa, kada telo teži da se sabije i sve stoje dospelo u organizam ima ten­denciju „da ide unutra" i da se tamo akumulira, preporučuje se primena berbe lekovitih trava za izjednačavanje funkcija organizma, nagomilavanje mikroelemenata i drugih koris­nih materija.

Viševekovno iskustvo astrologije pokazuje da je ljudi­ma rođenim u jednom ili drugom znaku zodijaka potrebna povećana količina određenih materija, i samoseutom slučaju čovek oseća potpuno zdrav. Sada, znajući da u prvoj i trećoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije raznovrsnih ma­terija u organizmu, mi možemo dopunski, pomoću ishrane, trava i tome slično, unositi u organizam nedostajuće materi­je. Evo preporuka prema znacima zodijaka.

Ovan (21. marta - 19. aprila). Potreba za hranom koja sadrži fosfat kalijuma. Trave - gorušica, aloja, beli luk (češnjak). Vitamini - A, B C; mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi - cvekla, jabuke (naročito je dobra smesa sveže isceđenih sokova od cvekle i jabuka u odnosu 1: 4), celer, šargarepa, spanać, orasi.

Bik (20. aprila-21. maja). Potreba organizma za hranom koja sadrži sulfat natrijuma. Trave - zova, žalfija, kisel­jak (kiselo zelje). Vitamini - A i E; mikroelement - med. Preporučljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bunde­va); za one koji žive pored mora - morski plodovi.

Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja sadrži hlorid kalijuma. Trave - celer, hmelj, val eri Jana. Vita­mini - grupe B, C, E i D. Preporučljivi proizvodi - proklijalo

zrno, orasi, celer, kaj sije (naročito sušene), sirevi i posno meso.

Rak (22. juna - 21. jula). Potreba za hranom koja sadrži fluorid kalcijuma. Trave - ružmarin, ugas {Nasturtium offi­cinale). Vitamini - B 2 , C, E. Preporučljivi proizvodi - lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo grožđe.

Lav (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja sadrži fosfat magnezij uma. Trave - kleka, aromatična rut-vica, mirodija, peršun. Vitamini - C i E. Mikroelemenat -zlato. Preporučljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora, salata, golubika (Vaccinium uliginosum).

Devica (22. avgusta - 22. septembra). Potreba za hranom koja sadrži sulfat kalijuma. Trave - cikorija, letnji čubar. Vitamini grupe B. Mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata endivija (Cichorum Endivia), lešnik.

Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hranom koja sadrži fosfornokiseli natrijum. Trave - čubar, ljubičica. Vitamini - A i E. mikroelement - mangan. Preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva smokva, agrumi.

Škorpija (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za hranom koja sadrži sulfat kalcijuma. Trave - pelen, bazi­lika. Vitamini - grupe B, C i E. Mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi- špargla, rotkvica, šljive, sveže isceđeni sokovi od cvekle sa jabukama.

Strelac (22. novembra - 21. decembra). Potreba za hranom koja sadrži dioksid silicijuma. Trave - žalfija, slez, crvena detelina. Vitamini - C i E. Mikroelemenat - kalaj (kositar). Preporučljivi proizvodi- hleb od proklijalog zrna, zelen od peršuna, šargarepa, pastrnjak, jetra.

Jarac (22. decembra - 20. Januara). Potreba za hranom koja sadrži fosfornokiseli kalcijum. Vitamini - A, C i E. Mikroelement - olovo. Trave - divizma (Verbascum thap-sus). Preporučljive namirnice - sočivo (leća), agrumi, jaja, brokuli.

Vodolija (21. Januara-19. februara). Potreba za hranom koja sadrži hlorni natrijum. Trave - vratič, gavez. Vitamini - C i E. Preporučljivi proizvodi - med, jabuke, tvrdi sir, li­mun, zelen od repe.

Ribe (20. februara - 20. marta). Potreba za hranom koja sadrži fosfat gvozda. Mikroelement - organski jod. Vitamini E, D i C. Trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago officinalis). Preporučljiva hrana - krastavci, bobovi, badem ili lešnik, goveđa jetra.

Posebne preporuke u četvrtoj fazi lunarnog ciklusa: za kontakte između supružnika nepoželjan je 23. dan, a povo­ljan je 24. dan. Suzdržite se od bilo kojih energetskih gu­bitaka 28. i 29. dana lunarnog meseca. Sačuvajte snagu za uspešan zaokret smera kretanja energije i tečnosti u orga­nizmu, jer za gašenje najvećeg prilivnog talasa organizmu je potrebno i više energije, nego u drugim posebnim tačkama. Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu.

Nesposobnost organizma da se na vreme potčini gravi­tacionim silama, da pređe sa sabijanja na širenje, i obrnuto, promena bujica (energije i tečnosti) - dovodi do naglih i ve­likih neprijatnih posledica u dane posebnih tačaka: 8, 15, 22. i 29. dana lunarnog ciklusa. Viševekovna praksa tibetanske i indijske medicine samo to potvrđuje. Teoretsko obrazloženje tih nepovoljnih dana sa naučne tačke gledišta prvi put je za širi krug čitalaca dao autor ove knjige.

Sada, poznavajući sastavne delove važnijeg lunarnog ciklusa, mi možemo izbeći do 90% raznovrsnih grešaka i ne­prijatnih (neugodnih) neuspeha u stvaranju vlastitog proc­esa lečenja. Pridržavati se nečijih krutih instrukcija, propisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to je važan zakon života i ozdravljenja, ukoliko ga se pridržavate vodi vas prema stabilnom zdravlju i procvatu.

Primer. „Sa sistemom ishrane i čišćenja organizma upo­znala sam se, pročitavši članke N. A. Semjonovoj. Od tada je počeo moj entuzijazam: Breg, Šelton, Vostokov, Šatalova, Knejp, Armstrong itd. Trudim se da sistemu pridružim svoje poznanike.

Izvršila sam čišćenje organizma. Zdravlje mi je dobro (imam 53 godine). Odavno se hranim pravilno i nikada nisam gladna, bez naprezanja - takođe.

Mislim, da svako od nas mora da odradi svoje bolesti, životne nedaće, da shvati smisao svog života.

Svakog dana vežbam gimnastiku prema Ni šiju, čitam molitve, Jevanđelje, idem u crkvu, venčana sam sa svojim mužem. To jest čvrsto verujem, da smo mi na Zemlju došli po volji Boga i, kako kaže moja mama - Ni jedna dlaka ne otpada s čoveka bez volje Boga".

GODIŠNJI BIORITMOVI

Onaj koji hoće da zasluži stvarno i puno priznanje u umetnosti tečenja treba, pre svega, da ima u vidu karakteristike godišnjih doba ne samo zbog toga što se ona razlikuju jedno od drugog, već i zato što svako od tih doba može izazvati najrazličiti]e posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa naizmeničnošću godišnjih doba.

Hipokrat

Zemlja se okreće oko Sunca ne po kružnici sa centrom na Suncu, već postoji ekscentričnost. Zato je početkom Januara Zemlja najviše približena Suncu, a početkom jula najudaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje između Zemlje i Sunca menja se tokom godine približno za 4,8 mili-ona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvažnija sunčeva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest Jang - teški i Jin -laki. Na primer, godišnje promene energije koja dospeva na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.

Uticaj osobina godišnjih doba na organizam čoveka

Imao sam tri dvorca: jedan za zimski boravak, drugi - za letnji i treći - za kišno godišnje doba. I u poslednjem sam boravio četiri kišna meseca ne izlazeći.

Buda

Do smene godišnjih doba dolazi zbog promene količine energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma (sunčeve prekretnice, MŠ) svetlosni dan je najduži i na površinu Zemlje pada maksimum sunčeve energije. U dane zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najbliže Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunčani snop, da su dani najkraći i njena površina dobij a minimum en­ergije. U dane prolećne i zimske ravnodnevice, dani i noći su izjednačeni. Količina sunčeve energije koju Zemlja dobij a srednje je veličine, između maksimuma i minimuma, što je najoptimalnije za žive organizme i aktivira njihovo razmnožavanje.

Pored promene sunčanog snopa koji dospeva na površinu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega: vlažnost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uočava se od av-gusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se odražava na aktivnost organa i sistema čoveka. Pošto pluća aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova najveća aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kis­eonika najveća je zimi u Januaru, a minimalna - u junu-julu. Te oscilacije se veoma odražavaju na rad celog organizma, naročito bubrega. Oni su najaktivniji u zimskom periodu.

Drevni Indusi i Tibetanci su čitavu godinu podelili na tri godišnja doba: Sluzi (Kapha), Žuči (Pitta) i Vetra (Vata). Da biste bili zdravi i da biste se uspešno štitili od nepovo­ljnih dej stava svakog godišnjeg doba, propisuje se vođenje posebnog načina života, ishrana hranom sa odgovarajućim ukusima, konzistencijom (gustinom) itd.

Godišnje doba Sluzi karakteriše se vlažnošću i svežinom, tj. vlagom; godišnje doba Žuči - toplotom i vlažnošću, a

godišnje doba Vetra je suprotnost dobu Sluzi, ono je suvo i hladno. Pošto se kod nas klimatski uslovi srednjeg pojasa Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlažnosti itd. na našim geografskim širinama tokom godine. Kao rezultat dobio sam sledeći dijagram (slika 15).

Godišnje doba Sluzi kod nas se javlja dva puta godišnje - u proleće i ujesen, pri čemu drevnomski nazivi meseci odgovaraju suštini prirodnih procesa. U proleće, u godišnje doba Sluzi spadaju sledeći meseci: vodolija (april) sa obuh-vatanjem manjeg dela protaljnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listo­pada (septembar) ipoluzimnika (novembar). Godišnje doba Žuči obuhvata čitavo leto i manji deo proleća i jeseni. U tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad +10°C. Suštinu tog godišnjeg doba odražava mesec grozovik (juli) - burno odvijanje atmosferskih procesa u prirodi. Godišnje doba Vetra obuhvata svu zimu: hnnirenj (decem­bar), prosinac (Januar) i Ijutenj (februar), a takođe obuhvata deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca proleća protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godišnjem dobu temperatura je najniža u toku godine, suvo je i vetrovito.

Svako od navedenih godišnjih doba odlikuje se time što se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba preno­se na organizam. Tako, pod uticaj em godišnjeg doba Sluzi hladnoća i svežina nagomilavaju se postepeno u organizmu i počinju da ometaju njegovu normalnu životnu aktivnost. To se ispoljava kroz niz patoloških simptoma, koji su opisani u poglavlju Individualna konstitucija čoveka. U godišnjem dobu Žuči zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u

godišnjem dobu Vetra - hladnoća i suvoća. Često se dešava da svežina (vlažnost) koju je organizam prethodno nagomi­lao u godišnjem dobu Kapha prelazi u sledeće godišnje doba - Pitta ili Vata, nadograđujući se na nepovoljne akumu­lacije tih godišnjih doba: vreline ili hladnoće. Kao rezultat toga javljaju se složena oboljenja, koja se mnogo teže leće. Na primer, obična prehlada u proleće-leto komplikuje se u vidu upale pluća; prehlada ujesen-zimi ispoljava se u suvom pleuritisu. Jer svi se simptomi mešaju, a patogeni uzročnici sluzi, žuči i suvoće (dehidracije) pojavljuju se na mestima koja im nisu svojstvena.

Slika 15. - Dijagram godišnjih doba

Sezona Žuči - leto. 1. Produžava se podizanje tempera­ture što izaziva isparavanje vode. Samo isparavanje oduzima deo toplote, a isparena voda se kondenzuje u oblake, koji ne propuštaju sunčeve zrake. Rezultat je da se sredinom perioda žuči odvija snažan energetski proces. 2. Na nivou fizičkog

tela čoveka to se ispoljava u vidu drhtavice i poremećaja probave. 3. Rast biljaka se stabilizuje. 4. Sila teže Sunca je najmanja, što izaziva „smanjivanje" mase tela.

Sezona Sluzi - proleće. 1. Podizanjem temperature dola­zi do otapanja leda i stvaranja vode. U tom periodu je pro­hladno i sveže. 2. Počinju da rastu biljke; prolećno teranje kod životinja. Najpovoljnije vreme za začeće. 3. U to vreme javljaju se oboljenja izazvana prehladom, tj. prisutno je prepobuđivanje životnog principa SLUZI. 4. Gravitaciona energija Sunca je uravnotežena.

Sezona Sluzi - jesen. 1. Sa zahlađenjem dolazi do zguš-njavanj a vodenih para i padaju kiše. U to vreme je prohladno i sveže. 2. Semena biljaka počinju da klijaju, sazreva druga letina; jesenjsko teranje kod životinja. 3. Sklonost prema prehladama. 4. Gravitaciona energija Sunca povoljna je za život.

Sezona Vetra - zima. 1. Sa smanjenjem spoljašnje temperature dolazi do kristalizacije vode. Sve se suši od vetra i hladnoće. 2. Prestaje aktivnost biljnog života. Orga­nizam čoveka se nalazi u najnepovoljnijim spoljašnjim us-lovima. 3. Veoma jako skupljanje usled sunčane gravitacije i spoljašnje hladnoće izaziva raznovrsne spazmove u orga­nizmu: išijasi, insulti, infarkti, ukočenost, teška pokretlji­vost itd. Deo oboljenja ispoljava se akutno u vidu naglog podizanja telesne temperature.

Da bi se sprečili štetni uticaji godišnjih doba na orga­nizam čoveka, narodna mudrost je ukazivala na pridržavanje sistema profil akti čkih mera radi odstranjivanja iz organi­zma viška sluzi, žuči i suvoće. Iz čega se sastoji taj sistem profil akti čkih mera?

1. Čišćenje organizma - „Panča-karma" (pet dejstava) ajurvedista; „pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i muslimanskih naroda.

2. Vođenje određenog načina života u svakom godišnjem dobu - U godišnjem dobu Sluzi, kada je sve okolo sveže i prohladno, treba živeti u toploj i suvoj prostoriji, stimuli sati se na aktivni način života, koji sprečava nagomilavanje sluzi u organizmu; u godišnjem dobu Žuči, obrnuto, potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, rasprašivati osvežavajuće aromate, fizički se mnogo ne zamarati; u godišnjem dobu Vetra, kada je suvo i hladno, treba se gre-jati pored vatre, posećivati parno kupatilo (saunu), trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da or­ganizam ne dehidrira i da sačuva toplotu.

Uzimanje određene hrane - U godišnjem dobu Sluzi treba uzimati suvu, toplu hranu, začinjenu zagrevajućim začinima, koji sprečavaju nagomilavanje sluzi u organizmu čoveka; u godišnjem dobu Žuči - prohladna, vodnjikava hrana, bez začina, kiselog ukusa, koja pomaže organizmu da sačuva vlagu i sprečava njegovo pregrevanje; u godišnjem dobu Vetra - vruća, vodnjikava, masna hrana, začinjena zagrevajućim začinima, na primer, jak boršč (čorba sa cve-klom i ostalim povrćem) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Naravno, to su najprostiji saveti u ishrani, koje omogućavaju da se jednostavno suprotstavite štetnim uticajima godišnjih doba.

Veoma je važno znalački izvršavati sve preporuke za ozdravljenje u skladu sa godišnjim dobima. Čovek, koji usaglašava svoj život s bioritmovima Prirode, dobij a

ogromne prednosti u produženju života, stvaralaštva i samo-realizacije.

AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA ČOVEČJEG ORGANIZMA PREMA

GODIŠNJIM DOBIMA

Zbog promene dnevnog i noćnog vremenskog intervala (to jest pristizanja određene količine sunčeve energije) i de-jstva sile teže Sunce - Zemlja - Mesec, godišnja doba ispol-j avaj u bitan uticaj na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, stoje duži svetlosni deo dana, tim je jači rad kanala (i organa ve­zanih za njih) koji „rade" u to vreme. Stoje duža noć, tim snažnije „rade" kanali tamnog doba dana. Savremena me­dicina statistički potvrđuje prisustvo te činjenice bez opisiv­anja mehanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (infarkta) najčešće dolazi u Januaru noću; vrhunac infarkta miokarda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a minimum na­vedene patologije javlja se u avgustu-septembru. Prema po­dacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoži pro-bavnog trakta najmanje su leti i početkom jeseni, a najveće zimi i početkom proleća. Težina novorođenčadi je najveća (3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940 - 3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objašnjava se:

a) oscilacijama snopa sunčeve energije i b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca. Razmotrimo slučaj infarkta miokarda u januaru. U to

vreme (noću) na čoveka deluje najveća sabijajuća gravita­ciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i

Meseca. Kao rezultat toga, kod čoveka sa tkivima ogrubelim od nečistoća gubi se elastičnost mišića, i oni se prosto kidaju pod dejstvom krvnog pritiska ili sprečavaju kvalitetan protok krvi, a kao rezultat toga dolazi do odumiranja dela srčanog mišića. Ta oboljenja su minimalna leti, zato što su tkiva maksimalno raširena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan krvotok.

Rađanje dece sa najvećom težinom zimi može se objasniti sa postepeno narastajućom gravitacijom ploda, koju spolja potpomaže sunčeva gravitacija koja je u porastu. Kao rezul­tat tog zajedničkog dejstva gravitaciono polje deteta može oko sebe da zadržava više materija nego leti, kada je gravi­tacija Sunca minimalna. Već na osnovu tih pojava godišnjih doba mogu se izvesti odlične praktične preporuke. Na pri­mer, ženama čiji su kanali za rađanje uski, uska karlica itd., može se preporučiti da rađaju decu leti, a onima koje rađaju decu male težine - da planiraju rađanje sredinom zime.

U „Čžud-ši" nalazi se sledeći opis aktivnosti organa u različitim godišnjim dobima:

„Tri prolećna meseca - sezona rasta trava, drveća, sokova iz drveća i bujanja pupoljaka.

Rta-ba, Nag-po regulišu vreme. U toj sezoni počinju da pevaju ševe. Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojačava svoj puis; Kao glas ševe, on je tanan i napregnut. Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje - sle-

zine. U tri letnja meseca otvara se lišće, počinju kiše. Sa-ga, Sion, Čhu-stod regulišu vreme. Čuje se pevanje kukavice - carice pernatih. Sedamdeset dva dana vatra - srce pojačava svoj puis;

Kao glas kukavice, on je pun i otegnut. Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje - sle-

zine. Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja žitarica, plodova. Gro-bžin, Khurums-stod, Dbjub regulišu vreme. U vazduhu se čuje šum krila ptice ur-ba. Sedamdeset dva dana gvožđe - pluća pojačavaju svoj

puis; Kao glas ptice bied-po, on je kratak i žestok (odsečan). U preostalih osamnaest dana bije puis zemlje - slezine. Tri zimska meseca - sezona zamrzavanja tla i vode. Smin-drug, Mgo, Rgjal regulišu vreme. U vazduhu odjekuje rika crnih jelena. Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojačava svoj puis; Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton. Preostlih osamnaest dana pojačan je puis Zemlje - sle­

zine." U tom poetičnom obliku sadrži se glavna tajna svemira

(vasione), a upravo i redosled stvaranja osnove celogpros­transtva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko ću opisati taj redosled:

1. Cetverodimenzionalniprostor. Osnovu četverodimenzionalnog prostora predstavlja rav-

nostrana četvorostrana piramida. Napravite tu piramidu od ravnog crteža (slika 16 pod a). Kao rezultat toga dobićete piramidu prikazanu na crtežu 16 pod b.

Slika 16. - Osnova četverodimenzionalnog prostora

2. Sada na stranicama te piramide napravite po još jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dob i ćete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u čijem cen­tru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, central­na piramida je upravo primarni elemenat zemlja - koja pred­stavlja temelj (osnovu) i nalazi se u centru, a na stranicama - četiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafički, na ravnoj površini to se prikazuje kao na slici 16.

Ali zapreminska konstrukcija, kao što sam naveo, sadrži mnogo više informacija. Figura, koja se sastoji od pet pirami­da, omogućava da se shvati Veza pet primarnih elemenata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajućih) kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takođe organa ve­zanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 strani­ca, tj. kanala, kroz koje cirkuliše energija, osam uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. „čudesnih meridijana"); jedna piramida sastoji se od 720° (četiri trougla pomnoženo sa 180°) - eto odakle se dobij a broj 72; broj piramida - pet. To je u celini 360°. Zato u takvoj figuri energija cirkuliše na sledeći način: obilazi četiri stranice jedne piramide (na

primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz jednu stranicu cen­tralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeću pirami­du (vatra), cirkulišući po njoj takođe 72 dana i tako dalje. U „Kalagiji" se razmatra pitanje o povezanosti prostranstva i energije koja cirkuliše u njemu, ali u tako komplikovanom obliku, da se postavlja pitanje o tačnosti izvora i verodosto-jnosti informacije. Bez dobrog objašnjenja (komentara) ta knjiga će predstavljati gomilu papira na čijim se koricama nalazi nepoznati amblem.

Eto tako, čovečji organizam kao prostorna tvorevina sačinjen je po tom istom principu (princip ili zakon sličnosti), i u njemu isto tako cirkuliše energija, a „unosi je" ujedan ili drugi „primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona vuče centar teže našeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije puis); zimi vuče nadole (sever) - aktivira bubrege; u proleće vuče udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vuče ulevo (zapad) - aktivira pluća. U intervalima (nakon 72 dana aktivnosti jednog ili drugog „primarnog elementa" i za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazeći kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i želudac).

Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i šta da radimo u periodima aktivnosti srca, pluća, slezine, jetre i bubrega, a od čega da se suzdržavamo.

Prvo ćemo konkretno razmotriti kako otkrivati periode aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se ko­ristite istočnjačkim kalendarom. Početak godine kod njih varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mla­dim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvežđe Vodolija. Evo datuma nastupanja Nove godine u istočnjačkom stilu: 1999. godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara; 2001. godina - 24. Januara. Od tih datuma računajte 72 dana ak-

tivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zem­lje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena aktivnost organa u 2001. godini:

Bubrezi i mokraćni mehur. Aktivni su od 1. do 11. janu­ara.

Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 12. do 24. j anuara.

Jetra i žučna kesa Aktivni su od 24. Januara do 5. aprila. Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 6. do 23. aprila. Srce i tanko crevo. Aktivni su od 24. aprila do 4. jula. Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 5. aprila do 22

jula. Pluća i debelo crevo. Aktivni su od 23. jula do 2. oktobra. Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 3. do 20. ok­

tobra. Bubrezi i mokraćni mehur. Aktivni su od 21. oktobra do

31. decembra. Kao dopunu mojim knjigama ja svake godine posebno

izdaj em kalendar pod nazivom Lunarni kalendar za 200... godinu. Koristite te kalendare.

Praktične preporuke: 1. Najpovoljnije vreme za lečenje bilo kog organa - to je

vreme njegove najveće aktivnosti tokom godine. 2. Profilaktički održavajte svoje slabe organe u periodima

slabe aktivnosti. Na primer, srce održavajte zimi, bubrege - leti, jetru - ujesen, pluća - u proleće.

3. Čišćenje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vršite u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to proleće, za srce - leto, za bubrege - zima, za pluća - jesen, za želudac - međusezona.

4. Nikada ne stimulišite po prirodi jak organ, jer će, po zakonu antagonizma, on još više gušiti suprotni slabi organ. Na primer, stimulacija bubrega zima još više guši srce i obr­nuto, stimulacija srca leti još više guši slabe bubrege. To isto se odnosi na jetru i pluća.

Pristupajući obnavljanju organa, treba izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Lično vam savetu-jem da primenjujete sledeći redosled za kvalitetno obnavl­janje jednog ili drugog organa:

1. Kapitalno očistite svoj organizam. Bez toga, bez obzira na to o čemu se radi, računajte daje kvalitetno obnavljanje potpuno beskorisno. Kako čistiti organizam opisano je u knjizi „Čišćenje organizma" istog autora.

2. Izaberite povoljan godišnji period; uskladite ga sa Jangskom fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg želite da obnovite. Drugim recima, vi morate svesno da uskladite tri faktora najveće aktivnosti: godišnje, mesečne i dnevne. Tek tada će vam sve poći kao po maslu.

Ukoliko ne budete prilagođavali svoj način života u skla­du s bioritmovima, tada ćete brzo izbaciti svoj organizam iz stroja.

Primer. „Primenjujem urinoterapiju godinu i 4 meseca. Uspesi su sledeći: oslobodila sam se hroničnog hol eci štiti sa, hroničnog gastritisa sa smanjenom kiselinom, hroničnog kolitisa i hemoroida. Rođena sam 1939. godine, penzioner, radila sam kao profesor istorije u srednjoj školi.

Očistila sam creva od šljake prvo običnim urinom, a za­tim ukuvanim. Posle 2 meseca osulo mi se celo telo, počela sam da gladujem jednom nedeljno po 24 sata. Međutim osip

se zadržao više od tri meseca. Razmišljala sam da prekinem sa manipulacijom mokraćom, ali sam odlučila da očistim jetru. Posle čišćenja jetre ospe su nestale i poboljšalo se samoosećanje. Od marta do jula 5 puta sam čistila jetru i 2 puta debelo crevo (u februaru i avgustu) Šank-prakšalanom. U desnom bubregu izdrobio mi se kamen, ostali su sitni parčići, tj. pesak. Sada se osećam mnogo bolje, nego kada sam imala 40 godina života, bez preuveličavanja".

SAVLADAVANJE KRIZA OZDRAVLJENJA - PETA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Jedne bolesti se tiho, neprimctno potkradaju (šunjaju) u organizam i postepeno, malo-pomalo ga osvajaju. Druge drsko (na silu) prodiru i odmah se ponašaju kao domaćica. Izbaciti napolje te „goste" nije tako jednostavno. Osetivši gonjenje, one se smiruju, skrivaju, čine se na izgled kao da su se predale. U stvari one samo čekaju da se organizam opusti, da bi sa dvostrukom snagom razrušile organizam. Samo odlučna i planska dejstva primoravaju ih da napuste telo. Ali pre nego što odu, one biju poslednju bitku. Samo taj, ko izdrži tu bitku, isteruje bolest -zauvek.

Pouka Geneše

Data tema bila je „bela mrlja" na „karti" procesa ozdrav­ljenja. Neke napomene o krizama čišćenja i ozdravljenja ponekad se susreću u popularnoj medicinskoj literaturi. Međutim kada se čovek u praksi sukobi s tom pojavom, kada se odjednom iz neobjašnjivih razloga zdravlje naglo pogorša, podigne se telesna temperatura, počinje da obilno teče iz nosa itd., kod čoveka se pojave razne misli. Najčešće su sledeće: „Dakle, neke bolesti sam izlečio. Bilo je potpu­no podnošljivo, a postalo je veoma loše". Čovek se obraća za pomoć lekarima, koji grde njega i načine lečenja, a zatim ga „lece" svojim oprobanim sredstvima. Kada prođu kroz

takvo „iskustvo lečenja" većina ljudi prekida sa svakim pokušajima samoozdravljenja.

S obzirom, da pristupamo razmatranju veoma jakih sred­stava za lečenje, koji izazivaju snažne i nagle promene u or­ganizmu, pojava raznih kriza kao rezultata takvih dej stava je neizbežna. Kada prebrodite takvu krizu, vi se podižete na novi nivo ozdravljenja (lečenja).

Da bi se znalački borili s tom pojavom i da je se ne bi plašili, treba znati uzroke i fiziologiju kriza. Znalačka primena terapija, variranje opterećenja, a najvažnije, pret­hodno čišćenje organizma pomoći će vam da, ukoliko ne izbegnete krize, znatno smanjite njihovu snagu.

Sve krize mogu se klasifikovati u tri velike grupe: krize čišćenja, lečenja i energetske krize. Razmotrimo ih tim re-dosledom sa svim njihovim osobenostima.

KRIZE ČIŠĆENJA

Ni za koga nije tajna da mi živimo u otrovanom svetu. Vazduh je veoma zagađen. Tako se oko 60 tona prašine svakog meseca obrušava na svaku kvadratnu milju (milja = 1609 metara) grada Njujorka. Pijemo hlorisanu vodu i sa njom pripremamo hranu. Zemlja je zatrovana miner­alnim đubrivima, povrće - pesticidima. Hranljive namir­nice su rafinirane, sadrže u sebi sve moguće dodatke i više podsećaju na hemijski, nego na prirodni produkt. Rezul­tat je da se u svakoj ćeliji našeg organizma nagomilava mnoštvo štetnih materija za organizam. Sistemi organizma za izlučivanje rade maksimalno. Tu dodajte slabo pokretan (neaktivan) način života i shvatićete, u kakvo se blato pret­vara čovečji organizam.

Kada čovek počinje da se aktivno kreće, pravilno diše, gladuje, čelici se, sva šljaka, „ugurana" u skrovite uglove organizma, počinje da se pokreće. Ona kao lavina dospeva u krv, menjajući njene fiziološke konstante. Samo to izazi­va napade slabosti (nemoći), mlitavosti, opšte bolešljivosti i podiže telesnu temperaturu. Organi za lučenje ne uspe-vaju da izbace šljaku i otrove iz krvotoka. Uključuju se svi organi za lučenje: bubrezi, nosna duplja, želudačno-crevni trakt, koža. Rezultat je da je mokraća mutna, zagađena, javljaju se bolovi u bubrezima i mokraćnoj bešici. Stolica postaje retka, bolovi u stomaku. Javljaju se obilna lučenja iz nosa, kao kod gripa. Koža se prekriva ospama, miteserima, pa i furunkulima (čirevima). To je veoma neprijatno, a u ne­kim slučajevima čak opasno po život. Upravo zbog toga sva sredstva za lečenje koja imaju jako dejstvo treba da se prvo primenjuju u manjim dozama i poželjno je posle terapija čišćenja (posebno posle čišćenja jetre). Po pravilu, posle izbacivanja „porcije" šljake zdravlje se naglo poboljšava, oseća se priliv snage. Evo kako Pol Breg opisuje krizu čišćenja kod sebe:

„Jednom prilikom, kada sam gladovao 21 dan, devet­naestog dana sam osetio jake bolove u mokraćnoj bešici, posebno neprijatne pri mokrenju. Dao sam mokraću na analizu i ispostavilo se, da je ona prezasićena DDT i dru­gim toksinima. Kada su ti otrovi izašli iz mene, osetio sam ogromni priliv snage. Beonjače mojih očiju postale su bele kao sneg, a koža je poprimila prijatnu boju".

Povraćanje i toksikoze kod trudnica ukazuju na proces čišćenja. Jer se, prema prirodnim zakonima, novi život može kvalitetno razvijati samo u čistom organizmu. Žene sa čistim organizmom nemaju nikakvih neprijatnosti za

vreme trudnoće. Međutim pošto sada svako u sebi sadrži nečistoće, to se navedene pojave uočavaju svugde i lekari ih smatraju kao „normalne".

Za koji vremenski period se mogu uočiti krize čišćenja? S obzirom da do odstranjivanja šljake iz organizma dola­zi po slojevima i postepeno (ona se prvo ispira sa mesta taloženja, nagomilava se oko organa za lučenje i, na kraju, izbacuje se napolje), proces čišćenja je vremenski veoma otegnut. Zato budite strpljivi, posebno ljudi, koji su ranije koristili hemijske preparate. Krize čišćenja mogu nastupiti tokom prvih 3-8 godina sprovođenja programa lečenja. Primena terapija čišćenja, stroga ishrana, čeličenje, trčanje itd. znatno skraćuju te rokove. Neredovnost, neurednost u sprovođenju mera lečenja, ne pridržavanje pravila ishrane, obrnuto, znatno produžavaju rokove, a u nekim slučajevima uopšte ne postižete željene rezultate.

Obratimo se ponovo poučnom iskustvu Pola Brega: „Moj organizam je bio toliko zatrovan, zbog toga što sam kao dete bukvalno preboleo sve dečje bolesti: zaušnjake, male bogJine, veliki kašalj. Možete izgovoriti bilo koje dečje oboljenje i nećete pogrešiti: bolovao sam od toga. Za svo to vreme primao sam velike količine lekova pod nazivom „kalomelj", koji su u sebi sadržavali živu. Obnovivši zdrav­lje u sanatorijumu doktora Avgusta Roljea, pristupio sam vlastitom programu redovnog gladovanja. To je trajalo pet godina.

Jednom prilikom započeo sam desetodnevno gladovanje i tu se desilo čudo. Odjednom su se javili strašni bolovi u želucu, takvo nešto mi se u životu nije nikada desilo. Uz velike napore uspeo sam da dođem do obale, povraćao, a zatim sam osetio, kako je iz mene izašla trećina šoljice žive

iz „kalomelja", koji sam uzimao u detinjstvu. Taj slučaj je naglo promenio moje fizičko stanje. Od tog dana sam, konačno, saznao staje to predivno zdravlje. Moja životna snaga je znatno porasla kao rezultat pridržavanja programa ishrane prirodnom živom hranom, gladovanja i korišćenja svih sila prirode, kao što su svež vazduh, sunce, fizičke vežbe i kupanje. Ubeđen sam, da sam tih godina odstranio ostatke mnogih lekova, kojima su lečili moja dečja oboljen­ja". (Citati su uzeti iz knjige P. Brega Čudo gladovanja, M.: Mlada garda, 1990).

Primer. „Već je druga godina kako se lečim prema Vašim knjigama. Za prvih pola godine, pošteno rečeno, vaskrsnuo sam. Boleli su me zglobovi, izvrtale noge, česti grčevi, kočili su mi se zglobovi na rukama i nogama. Raspadao sam se. Dijabetes, reumatizam, ekcem, pomalo psorijaza, gljivična oboljenja - to me je sve praktično ostavilo na miru; postao sam neumoran u plesanju, naglo se povećao moj životni tonus...

Dva puta sam čistio jetru. Čišćenje je bilo veoma suro­vo.

Uveče me je malo proteralo, a ujutro, približno od 4 sata i do 7 sati, stezalo me je i cedilo (proterivalo) skoro neprekid­no. Bio sam zaprepašćen time. Iz mene je teklo neprekidno - i braon, i crno, i pahuljice, i neki komadići su izlazili. Za nedelju dana smršao sam 12 kilograma. Drugo čišćenje ura­dio sam u novembru. Efekat je bio mnogo skromniji".

KRIZE LEČENJA

Krize lečenja imaju nešto drugačiju prirodu, iako jako podsećaju na prethodne - krize čišćenja. Pristupivši sprovođenju programa ozdravljenja, postepeno ćete poboljšavati svoje zdravlje. Porastom unutrašnje energije u organizmu doći će do izjednačavanja svih procesa. Jer boles­ti, koje su nastale u organizmu, narušavaju razmenu materi­ja, energije, narušavaju unutrašnji sklad skoro do ćelijskog nivoa. Narasla snaga organizma postepeno normalizuje sve funkcije, odstranjuje patogena žarišta. Ukoliko odjednom, neočekivano, na fonu opšteg dobrog samoosećanja dođe do pogoršanja zdravlja, to jest nešto slično pojavi prethod­nih oboljenja, ali samo obrnuto - njihov izlazak iz tela. Covek može misliti, da se davno oslobodio tih oboljenja, ali u stvarnosti „tragovi" bolesti ostaju u organizmu i samo se sada ispoljavaju kroz pogoršanje, da bi zauvek nestali. Neka oboljenja mogu proći odmah, a druga - posle 5, 10 i više godina.

Proces ozdravljenja obično se odvija obrnutim putem u odnosu na nastanak bolesti, samo 10 puta brže. Na primer, ukoliko je bila pneumonija, kriza ozdravljenja može biti propraćena temperaturom do 40° C. Ali sada to nije upala, već antiupala. U plućima se resorbuje skleroza. To može da traje od 1 do 8 dana. Za to vreme usled povišene tem­perature ubrzavaju se procesi razmene, produkuje se više antitela. Uopšte, povišena temperatura ukazuje na aktivi­ranje zaštitnih sila i uspešan tok procesa ozdravljenja. Uko­liko se temperatura suzbije lekovima, time se onemogućava prirodni proces ozdravljenja, a u nizu slučajeva može doći i do smrtnog ishoda. To odlično zna doktor Butejko.

Povišena temperatura do 40° C potpuno je dozvoljena, a do 41° C već je opasno. Zbog toga visoku temperaturu „gase" čestim polivanjem hladnom vodom - 5—15 puta dnevno i češće. Rezultat je da sve prolazi bez komplikacija. Potpu­no je prirodno, da ćete imati i glavobolju, i bolove u svim zglobovima i mišićima (posebno na mestima preloma). „Goreće" dlanovi i stopala nogu, obilno će teći znoj, suze, sluz. Osećaće se gubitak snage, jer se sva energija troši na izbacivanje bolesti.

U zavisnosti od oblika bolesti ispoljava se i vlastita simp-tomatika kriza ozdravljenja. Kod astmatičara u početku izlazi crna sluz, zatim žuta i, na kraju, penušava, koja ukazu­je na konačni izlazak bolesti i čišćenje pluća. Kod oboljenja želudačno-crevnog trakta i jetre javlja se povraćanje, koje može da traje do 6 sati. Masa koja se povraća takođe može imati oblik crnih pahuljica. Učestalo je mokrenje. Mokraća poprima boju crepa, zelenu boju, s neprijatnim mirisom. Pljuvačka je gusta i lepljiva, s neprijatnim mirisom. Učestala je stolica, počinje proliv. Takođe mogu izlaziti crna, kao ka­tran, pražnjenja (čisti se jetra). Izbacivanje crnila ukazuje da je organizam otrgnuo patogeni uzrok. Može se iskašljavati sluz s krvlju ili da ide krv iz nosa. Takve pojave mogu da traju jedan dan, dva, tri, nedelju. Sve je to - kriza čišćenja, sve je to - burni izlazak bolesti iz organizma. To treba znati, pozdraviti, trpeti. Kod blaže obolelih ljudi do takvog jakog ispoljavanja može i da ne dođe. Kod srednje obolelih ljudi sve reakcije su ublažene: preznoje se, zaboli ih glava, mišići, protera ih, mokraća odjednom postane mutna - i to je sve. Međutim što je bolest bila teža, tim su jasnije sve reakcije ozdravljenja. Ni u kom slučaju ne prekidajte program oz­dravljenja, dovedite posao do kraja - likvidirajte bolest.

Primer. „Apotekar sam, magistar farmaceutskih nau­ka, glavni sam naučni saradnik u Moskovskoj Medicins­koj akademiji I. M. Sečenova. Na put prema Vašim ra­dovima ukazala mi je drugarica, kolega sa posla. Uzgred budi rečeno, zahvaljujući Vašim knjigama ona je više od godinu i po dana zdrava, nije popila ni jednu tabletu, iako je ona nasledni hipertoničar (od 14. godine života boluje), dijabetičar; u detinjstvu je prebolela pielonefritis. Posledn-jih 15-20 godina, iznoseći njene reči, živela je u „zagrljaju s lavorčićem-nošom". Stalne glavobolje, hipertonične krize jedna za drugom; tablete je gutala pregrštima - i tako dan za danom. Evidentirali su je kao dijabetičara. Nije sve prošlo bez tragova. Prema njenim recima, ona se tako osećala do 25. godine života (sada ima 44).

U mom slučaju čišćenje organizma posle 2 meseca dalo je vidne rezultate. Zbog toga sam promenila svoj način života za 180° C. Posle 2 nedelje imala sam prvu krizu - teška angina s visokom temperaturom. Zbunila sam se i nisam shvatila, daje to kriza. Početkom oktobra počela sam da primenjujem urinoterapiju prema potpunom programu. Sredinom oktobra - druga kriza: ponovo angina, ali sam već drugog dana bila zdrava i do današnjeg dana nije bilo ni jednog recidiva (više od godinu dana!).

Kontrastno tuši ranj e izazvaloj eupalu kože na gol enj ačama (veličine dlana): bol, svrab, ali sam produžila da se tuširam. Na upaljena mesta stavljala sam obloge s ukuvanim urinom do jedne četvrtine prvobitne zapremine. Posle 4 meseca sve se normalizovalo (izašla je gadost).

Skoro za godinu i po dana uradila sam 7 kura čišćenja creva, 6 čišćenja jetre (dve od njih nisu uspele). Od marta 1995. godine primenjujem jednodnevna gladovanja 2 puta

mesečno (povoljnim danima). Osećam se obnovljenom, la­kom, pokretnom, kao u 25-30. godini života, a imam 57 godina. Drhtavica mi je prošla. U kući sam zimi odevena skoro kao leti".

Kada savladate te krize, ubedićete se da je prirodno oz­dravljenje - najbolje. Bi ćete tvorac svog zdravlja, verujte u svoju snagu i razum. Vaši lični napori, uloženi u borbu protiv bolesti, obogatiće vas iskustvom i duhovno očeličiti. Lečenje hemijskim preparatima, lečenje kod ekstrasensa i druge slične seanse učiniće vas zavisnim, bezvoljnim lju­dima.

ENERGETSKE KRIZE

U energetske krize može se svrstati niz specifičnih po­java, koje se javljaju u organizmu pri dostizanju određenog nivoa uvežbanosti. U te pojave u prvom redu spadaju „bles-ci", kao od udara električne struje, i spontani pokreti u vidu manjih, pojedinačnih trzaja, različitih po snazi, i velikih, složenih (komplikovanih), usled kojih čovek može da se grčevito bije, trči, skače, plače, smeje se itd.

Uzrok te pojave je prost. Kao rezultat redovnih vežbanja znatno se pojačava cirkulacija kroz energetske kanale. U tim delovima organizma, gde postoji žarište bolesti, kanali su, po pravilu, neprohodni ili teško prohodni. Narasli „prili-vni talas" energije udara u mesto takvog zapušenja (to jest patogeno žarište), što izaziva spontane pokrete: trzaje, kon-vulzije, skokove, smeh itd. Usled toga kanali postaju pro­hodni (što se ne dešava odjednom), i bolest se isteruje.

Kada se takav „proboj" kanala javlja u predelu glave (često za vreme gladovanja, disanja), u tom trenutku čovek oseća „blesak" u glavi, kao pražnjenje munje.

Kada su energetski kanali zapušeni na delovima tela is­pod pojasa (o čemu govore artritisi, oduzetost donjih eks­tremiteta i tako dalje), udar energije u „čepove" ispoljava se kao želja da hodate na petama ili vrhovima prstiju, da trčite ili skačete. Ukoliko su zapušeni gornji kanali (vrata, trupa), tada čovek vrti glavom, pravi naklone, vrti ramenima i vrši niz drugih pokreta.

Neki ljudi plaču. To je rezultat toga, što u jetri postoji zastoj - začepljenje kanala jetre. To se uočava kod obolelih od hepatitisa posle napada gneva, koji je izazvao energet­ski poremećaj funkcije jetre. U trenutku prolaska energije kroz to začepljenje spontano se javlja napad plača. Drugi ljudi žele da se smeju. Radost i smeh - ispoljavanje srčanih osećaj a, koji ukazuju na to, da su različite vrste energije (na primer, hranljiva, zaštitna itd.) na kraju počele slobodno cirkulisati, jer su međusobno regulisane. To je spoljašnji znak resorpcije začepljenja, odlaska bolesti i nastupanja dugo očekivanog zdravlja.

Neki ljudi imaju želju da gledaju u Mesec, drugi - u Sunce ili vatru. Kada se u organizmu oseća nedostatak Jinske, stvaralačke energije, koja je usmerena na nagomilavanje rezervi, čovek instinktivno gleda u Mesec. Kada se oseća nedostatak Jangske, aktivne energije, koja daje toplotu i aktivira sve procese u organizmu, čovek voli da posmatra Sunce ili vatru. To nije ništa drugo, nego samopothranjivan-je, koje još jednom potvrđuje povezanost čoveka s Priro­dom. Drevni mudraci su veoma davno uočili sposobnost

čoveka da dobija energiju kroz oči, kao i daje zrači. Savre-mena istrašivanja samo su potvrdila tu činjenicu.

Primer. „Već drugu godinu lečim se prema Vašim knjigama, i radiću to uvek, svaki dan zahvaljujući Gospodu i Vama. Naučili ste me da živim iz zahvalnosti i da služim ljudima, to jest pravoj sreći. (Slične promene su veoma retke u svesti ljudi i govore o dobroj vezi čoveka s Prirodom, Bo­gom. )

Sada o svojim rezultatima i gledištima. Posle istovre­menog čišćenja spoljašnjih manifestacija života i fizičkog tela osećam veliki priliv energije, ponekad čak ne znama, šta da radim s njom; tada je predajem Bogu sa sledećim mo­litvama: „Možda je nekome sada loše, ja ću sa zadovoljst­vom podeliti svoju energiju, a kada meni bude loše, moliću za pomoć". (To je rezultat pravilnog pristupa - istovremeno čišćenje spoljašnjih manifestacija i tela.)

Veoma sam Vam zahvalna za knjigu o seksualnim prob­lemima žena i muškaraca; tek kada sam pročitala tu knjigu postala sam prava žena. Takve osećaje nisam imala ranije, a već imam 40 godina. Ushićenje i radost su neobični! (Reč

je o mojoj knjizi Ljubav i zdravlje. Moj naziv te knjige je Male tajne velikog seksa. Ispostavlja se, da mnogi ljudi ne znaju kako da pruže sebi i drugima seksualnu radost i da pri tom razmenjuju energije. To je deo našeg života, našeg zdravlja. Ukoliko nema intimne usaglašenosti, tada život gubi tu radost.)

Veoma dobro osećam svoje spoljašnje manifestacije života, kako se one pokreću, kako se postavljaju na svo­ja mesta. Upućujem molitve zahvalnosti za svako Božje dobročinstvo".

MORALNE KRIZE

S obzirom da se u mnogim slučajevima primarni uzrok bolesti sastoji u moralnosti, to su opisane krize propraćene i moralnim preživljavanjima. Čovek se čisti od razne vrste umne gadosti (poroka), karmičkih dugova. Po pravilu, kod ljudi, koji imaju slična preživljavanja, poboljšava se zdrav­lje i sudbina.

Primer. ,,U Januaru sam počela čistiti spoljašnje mani­festacije života. Tu je i počelo moje mučenje. Nešto takvo u svom životu nisam doživlj avala. Ja sam veoma emocionalna, a kroz život sam to morala prikrivati, s obzirom na situacije i vaspitanje. {Upravu tako se formiraju psihičke stege.) U početku sam osetilajak, oštar bol kao od cepanice u predelu materice i jajnika, zadihala sam se. Pri sledećim seansama bol se podigao oko 3 centimetra iznad pupka - oštar, strašan. Samo sam disala i ponavljala: „Gospode spasi me". Zatim mi se grčilo lice, vrat oko štitaste žlezde, ruke, noge, krsta. Jednom sam videla Bogorodicu s prekrivenim licem. Imala sam potrebu za povraćanjem, štucanjem, lile su mi iz očiju suze, iz mene su izlazili razni neprijatni mirisi, javljale se uspomene, jecala sam - izrazita skala osećaja. (Došloje do aktiviranja različitih nivoa uma, gde su postojali problemi koji su uticali na zdravlje. Prvo se javlja neka informacija u pameti - došlo je do aktiviranja psihičke stege. Zatim dolazi do enegetskog pražnjenja uma. To se izražava kroz „ izrazit raspon osećaja ", i prema stepenu b'etanja energije iz organizma javlja se odgovarajući refleks - potreba za povraćanjem, štucanje, suze itd.) Dalje sam se osećala kao da me je neko vodio. (Moralno čišćenje, iskrene želje za tim daju čoveku Učitelja.) Bila sam na ispovedi, molila se

na kolenima (to nikad ranije nisam radila), na svakoj seansi u suzama sam molila oprost od Boga. Zatim sam, ne znam zašto, počela da gladujem (već je prošao post). U meni se nešto dešavalo. (Izjednačavala se energetika spoljašnjih manifestacija života posle oslobađanja od „prihičkih školjki".) Oprostila sam svima na koje sam bila ljuta.

U to vreme oko mene je sve postalo drukčije: okruživali su me dobri ljudi; počela sam da trčim na skijama (već 10 godina nisam hodala, nisam imala snage); počeli su me pozivati na posao, da mi telefoniraju kući ljudi, koje sam skoro zaboravila. Imala sam 3 predloga za posao, odavno sam bez posla i u svojoj 43. godini života već sam izgu­bila nadu. Poslednji predlog, veoma zahvalno sam prihva­tila. Otišla sam u firmu, odgladovavši pre toga 3 dana (kod kuće bih produžila sa gladovanjem, nisam imala želju za jelom). (To je efekat moralnog čišćenja - sudbina čoveka se poboljšala.)

Ujutro prvog dana mog rada u firmi, posle tri dana gla­dovanja, klistira i čišćenja iz želuca sam izbacila krvavi ugrušak s izraslinama i mnogo krvi u vidu pahuljastih iz­raslina, bila sam zbunjena.

Uveče uoči tog dana imala sam jak energetski udar u želucu, kao da mi je neko zario žilet, nisam se probudila, mislila sam da to sanjam. Izraslina je bila veličine palca. Nisam znala, da li me boli želudac, neprijatne osećaje sam pri davala jetri.

Svo to vreme lečila sam miom materice prema Vašem metodu lečenja raka, plus čišćenje spoljašnjih manifestacija života. U to vreme preživela sam sve simptome raka - i povraćanje, i odvratnost prema mesu, jela sam sve kiselo, još u januaru sam jela mnogo gline, kada sam izgubila dosta

krvi,- imala sam potrebu za tim. Upravo taj tumor, koji je izašao iz želuca (mislim daje to bio rak, ali nisam bila kod lekara) bio je omotan dlačicama od gline. (Kao što sam ra­nije ukazivao - proradila je Velika nauka. Nestanak ener­getske stege, uspostavljenje cirkulacije energije - „ener­getski udar " - odstranili su školjku. A čim nema energetske strukture, koja je stvorila i održavala materijalnu patolog­iju, ta patologija izlazi sama po sebi - krvavi ugrušak iz želuca veličine palca. Gladovanje oksidacijom i aktiviran­jem imuniteta podstiče proces obnavljanja organizma.)

Kod kuće sam uradila klistir - još je mnogo sličnog izašlo. Pet dana sam jednostavno bila u šoku. Prema znaku Zodijaka ja sam Devica. Želudac je moje slabo mesto, čitav život sam prikrivala tugu i strah, nezadovoljstvo, eto odakle je rak. Nabavila sam boliglav (Conium maculatum), počela sam piti čaj od njega, produžavam i dalje, pošto osećam da ima još izraslina i iznad i ispod pupka; lečim miom, pošto već 50 dana nakon izlaska iz bolnice nemam menstruac-iju. Iz materice, posle želuca, 3 dana je izlazila žuta sluz, ponekad sa krvlju, i imala sam kontrakcije. (Radipovoljnog ishoda treba 2-3 puta odg/adovatipo 14-20 dana.)

Snage i energije imam u izobilju, malo spavam, mno­go radim, misli su mi jasne. (To su simptomi očišćenih spoljašnjih manifestacija života. Nema školjki, na koje je trošena vaša energija, bila je otežana cirkulacija u spoljašnjim manifestacijama života.) U kući su svi spokoj­ni, u mojoj duši je mir, učim, pored posla, engleski, svega se sećam što sam pre 20 godina učila, već tečno govorim engleski. Smršala sam 10 kilograma, kada se pogledam u ogledalu vidim lice drugog čoveka. (Veoma važna karak­teristika, jer promene morala su promene u energetici, koje

izazivaju promene u materijalnim strukturama i oblicima tela. 'To je jedno od čuda moralnog čišćenja i rasta.) Nestali su mi krugovi ispod očiju i bore, narasla mije nova kosa - 5 centimetara i gusta. Emocije su prestale da me zapljuskuju, vladam njima. Svakog dana se zahvaljujem Bogu i Vama. Osećam, da trebajoš mnogo da radim".

Energetskih kriza, kao i kriza čišćenja, ozdravljenja i moralnih kriza, ne treba se bojati. Naprotiv, pozdravite ih - to su putokazi vašeg samoozdravljenja. Ali da bi izbegli traume, kontroli site spontane pokrete, kada su oni suviše jaki. Nemojte ih nasilno prekidati i veštački izazivati.

Iz sadržaja navedenog poglavlja proistiće peti zakon ozdravljenja - pri pojavi kriza čišćenja, ozdravljenja i energetskih kriza ne treba panici ti, već ih nepokolebljivo savlađivati. Kod svakog čoveka one će se odvijati strogo individualno, u zavisnosti od konstitucije, starosnog doba, težine obolj enj a i niza drugih uzroka. Savladavši ih, stupićete na potpuno nove, neviđene granice zdravlja i stvaralaštva.

ZAKON OGRANIČAVANJA I UVEŽBANOSTI FUNKCIJA ČOVEČJEG ORGANIZMA

Ostalo nam je da razradimo šesti i sedmi zakon ozdrav­ljenja - deficit energije u organizmu i gašenje njegovih biosintetičkih mogućnosti. Oba zakona mogu se pred­staviti jednim - zakonom o ograničavanju i uvežbanosti funkcija čovečjeg organizma. Da bi bolje shvatili suštinu tog zakona, razmotrimo biološki život čoveka od rađanja do starosti. Radi toga ćemo izdvojiti nekoliko bitnih perioda: začeće, rođenje, period polnog sazrevanja, period polne aktivnosti, gašenje polne funkcije i smrt. Naravno, svaka od njih ima svoje osobenosti, koje treba imati u vidu pri lečenju. Pored toga, stvarajući uslove, pod kojima je ra­nije čovek živeo, može se efikasno obnavljati organizam, objašnjavati dejstvo sredstava i metoda lečenja.

ŽIVOT OD ZAČEĆA DO ROĐENJA

Prečnik neoplodenog jajeta je oko 0,1 milimetar. Kako su pokazala istraživanja naučnika, neoplođena ćelija nalazi se u pasivnom stanju. Posle oplođavanja ona prelazi u ak­tivno stanje. U njoj se javlja centar za oblikovanje i počinje deljenje.

Embrionski stadijum traje od oplođenja do osam ne-delja. U početku embrion poprima oblik lopte, u čijoj se unutrašnjosti uz zid pričvršćuje embrionski čvor. Razvoj na tom stadij umu je neravnomeran (s prekidima). Prvo

se odvija period nagomilavanja energije (uočava se mir), zatim nastupa period brzog pretvaranja, deljenja i ponovo period mirovanja. (Taj mehanizam leži u osnovi kriza oz­dravljenja.) Za taj kratak period telo uspeva da se formira, a sam embrion „putuje" i „privikava se" novim uslovima življenja. U početku on živi u jajovodu i materičnoj sredini; zatim nastupa implantacioni period; dalje - predplacentni i, na kraju,- placentni. Svi ti periodi zahtevaju naprezanje i propraćeni su povećanom smrtnošću embriona. Uopšte, osetljivost embriona na štetne agense je tako velika, da čak privremeni poremećaj normalnih uslova života majke (za nju neprimetno pregrevanje, umor, slabost) izaziva ozbiljne posledice, koje dovode do smrti embriona, ili se ispolja-vaju u zrelom dobu. (To pomaže da se shvati, koliko snažno okolni prostor utiče na čoveka i u odraslom stanju.) Za to vreme posebno su kritična dva perioda: do implacentacije - prva nedelja, i do završetka placentacije - od šeste do devete nedelje.

Razjašnjenje mehanizma intimnih veza omogućava da se shvati, zašto prljavština najednom mestu izaziva simptome na drugom. Na primer, nečist analni otvor daje simtomatiku u vidu bubuljica oko usta, stomatitičnih gnojnih ranica u ustima. Delujući na jedne delove tela, mogu se stimulisati i jačati drugi. Na primer, delujući na kožu, mi stimulišemo nervni sistem.

Treba poznavati građu fizičkog tela. Posle sedam dana iz embrionskog čvora javljaju se tri embrionska listića, iz kojih se formiraju organi i delovi tela.

Spoljašnji (ektoderm) embrionski listić formira: kožu, kosu, znojne, loj ne i mlečne žlezde; epitel usne duplje, pljuvačne žlezde i zubnu gleđ, analni otvor, površinski

deo vagine; čitav nervni sistem; sve čulne organe; srž nadbubrežnih žlezda, hromatski sistem, hipofizu, epifi-zu, hrskavice unutrašnjeg dela lobanje. (Otuda se - uko­liko imate hemoroide, javljaju problemi sa zubnom gledi, kožom; ili, obrnuto, što ukazuje na oštećenje svega, stoje povezano s tim embrionskim listićem.

Unutrašnji (endoterm) embrionski listić formira: kičmenu moždinu, epitel celog želudačno-crevnog trakta od usta do anusa, sa svim žlezdama (pankreasom, jetrom); pluća, traheju, uvo, tonzilarne kripte (džepaste jamice), štitastu i paraštitastu žlezdu, viljuškastu žlezdu (timus), mokraćnu bešiku.

Srednji (mezoderm) embrionski listić formira: veći deo skeletne muskulature, kičmu, vezivno tkivo dela kože. Iz bočnih pločica - peritoneum (trbušnu maramicu), pleuru (plućnu maramicu), perikard (srčanu kesu), mezenterijum, ceo krvni i limfni sistem; skelet trupa i ekstremiteta, organe za reprodukciju krvi, limfne čvorove, koru nadbubrežnih žlezda, pol ne žlezde.

S tih pozicija može se objasniti činjenica, zašto ljude privlači lepa čovečja figura. S obzirom na to, da polne žlezde imaju opšti „koren" sa skeletom i muskulaturom, oni mogu međusobno uticati jedno na drugo, i prema spoljašnjem izgledu čoveka može se suditi o njegovoj polnoj snazi. Re­zultat je, da mi, diveći se figuri, podležemo čarima njegove polne snage.

Svi organi čovečjeg organizma potpuno se formiraju do kraja trećeg meseca. Razvoj embriona, a zatim i ploda, od­vija se u vodenoj sredini. Embrion čoveka pomoću posebne embrionske opne - amniona - stvara vlastiti „rezervoar", u kome slobodno pliva do završetka svog razvoja. Tečna

sredina je najpovoljnija za razvoj. Ona je sterilna, reakcija je blago alkalna ili neutralna. Sastav tečnosti oko ploda je veoma složen i zasićen raznovrsnim materijama: hormo­nima, vitaminima, mineralima i organskim materijama, a takođe sadrži manju količinu radioaktivnih elemenata. Neki naučnici smatraju, da se plod, pored ishrane iz krvi matere, hrani kroz kožu iz vode oko ploda. Jedan od glavnih iz­vora za stvaranjue tečnosti oko ploda je lučenje iz bubrega. Prema tome, „vlastiti rezervoar" se u znatnom stepenu sas­toji iz vlastite mokraće ploda! Međutim treba istaci, da se mokraća ploda veoma razlikuje od mokraće odraslih lju­di, pa i dece. (Ta osobenost objašnjava blagotvorni efekat primene vodenih terapija i urina za odraslog čoveka.)

Prema stepenu razvoja kvalitativno se menja sastav tela. To se posebno očigledno odražava u odnosu na sadržaj vode u embrionu. Tako, šestonedeljni embrion sadrži 97,5%, četveromesečni - 90%, sedmomesečni - 73,5%, a u trenutku rađanja sadržaj vode se smanjuje do 70,9%. (To očigledno pokazuje, da glavnu pažnju pri lečenju treba pokloniti zadržavanju i čuvanju tečnosti u organizmu. To se posebno odnosi na ljude starijeg doba.)

Menja se i boja (ten) kože. Tako, kod petomesečnog em­briona ona ima tamnocrvenu boju, kod sedmomesečnog je crvena, a krajem devetog meseca postaje roze. (To se objašnjava time, što tamna boja upija više energije iz okolne sredine i zadržava je u sebi, što je važno na etapi burnog rasta organizma. Crvena boja podstiče ispoljavanje određenih svojstava, povoljnih za formiranje organizma i njegovih funkcija. Time se objašnjava jak lekoviti efekat dejstva bojom i načini lečenja bojama.)

Masa tela, oblik i položaj ploda znatno se menjaju. Masa ploda neuobičajeno brzo raste u prva dva meseca. Iako je embrion dugačak svega 4 centimetra i težak 4 grama, on se do tada uvećao nekoliko miliona puta! Od dva meseca do rođenja on se povećava za 800 puta, a za devet meseci un-utarutrobnog života njegova težina se od trenutka oplođenja povećava za 6 milijardi puta! (Radi upoređenja: za dvadeset godina posle rođenja do zrelosti težina se povećava za svega 20 puta.) Takav tempo rasta od začeća podseća na eksploz­iju ili stvaranje vodenog vrtloga, zreli period podseća na stabilizaciju te eksplozije ili vodenog vrtloga; starost - ras­turanje.

Za vreme unutarutrobnog života nekoliko puta se menja način „ishrane". Tako se, prve nedelje ishrana vrši na račun rezervi, koje se sadrže u jajašcu. To je ishrana žumancetom - masti, belančevine i pigmenti. Od druge-treće nedelje, kada se odvijaju glavni procesi formiranja embrionskih opni, ishrana se vrši pomoću trofoblasta. Trofoblast je spoljašnja opna embriona, koja svojim fermentima topi tki­va majčinog organizma i apsorbuje njihove produkte. (Time se može objasniti efekat gladovanja za „jedenje" svega stra­nog u organizmu. Pri tom je glavno izdržati rok gladova­nja, da bi se u potrebnoj meri aktivirali ugašeni trofoblastni mehanizmi.) Od četvrte do osme nedelje ishrana se vrši na račun materija, koje dostavljaju dlačice hori ona (prototip placente) iz krvi majčinog organizma. I, na kraju, od osme nedelje do rođenja ishrana i disanje se vrše iz krvi majke kroz placentu, u kojoj su tesno povezani kapilari majčinog i embrionskog sistema krvotoka. Istovremeno počinje da se usavršava i želudačno-crevna probava hrane. Plod guta amnionsku tečnost (tečnost oko ploda), što podstiče razvoj

probave hrane u utrobnom periodu. (Time se može objasniti zašto pijenje urina povoljno utiče na obnavljanje probavnog trakta.) U trećem mesecu utrobnog života u crevima se po­javljuje porođajni ekskrement (mekonijum), čija količina pri porođaju iznosi 70-90 grama.

Cirkulacija krvi u plodu ima drugi smer, nego posle rođenja, kada se preseće pupčana vrpca. Srce bije dva puta brže, nego kod odraslog čoveka. Disanje se takođe vrši kroz placentu, zbog čega je u krvi ploda 4 puta manje kiseonika, nego kod odraslog, ali se zato kiseonika bolje iskorištava. (Taj fenomen objašnjava, zastoje poželjno rede disati, da bi se izlečila astma, pojačali procesi oksidacije u organizmu.) U 6-7. mesecu kod ploda se registruju disajni pokreti - 50-60 puta u minutu, koji se zatim smenjuju periodima mirovanja. (To je objašnjenje zašto se može disati često i površinski.)

Kao što je već rečeno, prvobitna sredina življenja budućeg čoveka je voda, zasićena njegovom vlastitom mokraćom. Ona je topla, sadrži mnogo hranljivih materija, sterilna, smanjuje silu teže, ublažava udare, trenje, podstiče cirkulaciju krvi i limfe. (Vlažne terapije sa parom podstiču stvaranje sličnih uslova i povoljno utiču na organizam. Ta­kav mehanizam uticaja imaju i tople mineralne i urinske kupke.) Ako na početku plod slobodno pliva u „vlastitom bazenu", to se pred porođaj u 97% slučajeva okreće glavom nadole. Takav položaj podstiče bolju cirkulaciju krvi i limfe, bolje snabdeva mozak hranljivim materijama. (To objašnjava, zašto su korisne obrnute poze joga.)

Iz navedenog postaje očigledno, da je to najburnija i naj složenij a etapa čovečj eg života. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 30% embriona ugine u prvim

danima posle oplođenja, a kod 1% novorođenčadi uočavaju se mane u razvoju. Kod znatnog procenta učenika javlja se patologija, čiji je uzrok u defektima, nastalim pre rođenja. Buduće majke treba da zapamte da sve, što podstiče ubrza­nje (pojačanje životnog principa Vetra u organizmu majke - na primer, usled uzbuđenja, boravka u suvim, hladnim uslovima) ili usporava usitnjavanje jajašceta (pojačanje životnog principa Sluzi - na primer, usled pasivnog načina života, obilne upotrebe slatkog) izaziva anomalije u razvoju budućeg deteta. U te faktore spadaju: uzimanje lekova (ap­solutno svih - antibiotika, za smirenje, protiv povraćanja itd.), veštačkih vitamina, štetnih hranljivih dodataka i do­dataka tipa alkohola, kafe; glupe navike (pušenje itd.); rad s isparljivim materijama, šum, vibracije, energija koja zrači, noćne smene; nepovoljno psihološko okruženje u porodici, na poslu itd. Zbog toga se žene moraju posebno čuvati u prva tri meseca trudnoće.

Poznavanje osobenosti tog perioda života pomaže vam da se snađete u mehanizmu urinoterapije, gladovanja, vodenih terapija i drugih „originalnih" metoda lečenja.

Primer. „Imam 48 godina. U penziji sam, a radila sam 27 godina kao vaspitač u dečjem vrtiću. Penzionisana sam zbog zdravstvenog stanja, iako bih mogla još raditi do pune penzije.

Poslednjih nekoliko godina mučile su me glavobolje, često mi se povećavao arterijskih pritisak, oticala su mi ko-lena tako, da sam teško hodala, a imala sam još mnogo dru­gih oboljenja (.Normalne " posledice stihijskog života.)

Počela sam da primenjujem urinoterapiju. Redovno pijem vlastiti urin jednom ujutro, približno po 100-150 grama. Masiram svežim urinom lice, vrat, ruke, noge, ponekad

celo telo. U oktobru sam uradila 8-10 kupki za noge. Sada se osećam dobro. Oslobodila sam se od taloga soli (lako se krećem na bilo koje rastojanje), normalizovao se pritisak, nestala je glavobolja, smršala sam 4 kilograma. Sada sam pri visini 158 centimetara teška 62 kilograma". (Savetn-jem da promenite ishranu i da pročitate ostale moje knjige ~ biće još bolje.)

ŽIVOT OD ROĐENJA DO POLNOG SAZREVANJA

Taj dugačak i važan period našeg života može se podeliti na nekoliko podperioda. Detaljnije ćemo razmotriti važnije od njih.

Period novorođenja traje od trenutka prvog udisa­ja do 3-4 nedelje života. Smatra se, da su u tom periodu najvažniji prva 3 sata i prva 3-4 dana. Upravo u to vreme javlja se manje opterećenje, vezano za prelazak na nove uslove življenja i rad glavnih fizioloških sistema: disanja, krvotoka, ishrane, termoregulacije.

O Dete počinje da diše posredstvom pluća. Tip disanja - dijafragmalni i trbušni.

O Odstranjivanjem pupčane vrpce (ne preporučuje se odstraniti je odmah, već čim se završi pulsiranje između nje i tela, u suprotnom dete gubi deo krvi; neki preporučuju da se ona stavi u šoljicu s vodom i sačeka da sama otpadne) u organizmu se odmah menja krvotok: javlja se mali krug krvotoka, koji snabdeva organizam arterijskom krvlju odozgo, a ne odozdo, kako je pre toga bilo.

© Uključuje se probavna funkcija, što organizmu postav­lja nove, neobične zahteve, iako se ona priprema pri unutar-

utrobnom razvoju deteta (gutanje i varenje vode oko ploda, zasićene vlastitom mokraćom). Uz to, istovremeno u prvih 24-48 sati dolazi do naseljavanja različitih bakterija u želudačno-crevni trakt. One se unose u organizam uglavnom hranom. Otuda je veoma važno, kakva će biti hrana. (Ne­pravilno „aktiviranje" probavnog trakta - veštačka hrana, a ne mleko - izaziva kasnije probleme s probavom.)

O Prelazak življenja iz vodene sredine na suvo-vazdušnu može izazvati pregrevanje novorođenčeta. Gravitacija pos­taje znatno opipljivija, a krvotok i limfotok još neusavršeni. Otuda su mogući raznovrsni zastoji i rane od ležanja sa svim nepovoljnim posledicama. Pored toga, to više nije sterilna sredina, zbog čega su povećani zahtevi za povećanje imu­niteta.

© Otkidanje novorođenčeta od majčinog organizma je ogroman stres. Dete se lišava majčine zaštite, zbog čega u tom periodu ono treba stalno da oseća zaštitu biološkim poljem i „pothranjivanje" od majke. Vodena sredina ima najveću srodnost s elektronima i preko akupunkturnih tačaka dete iz tečnosti oko ploda dobij a slobodne elektrone i materije koje su mu potrebne. Organizam deteta je okružen i zaštićen aurom majke. Ukoliko se dete otrgne od majke, ono se svega toga lišava.

Ne uzimanje u obzir tih elementarnih uslova izaziva katastrofalne posledice: veliku smrtnost u tom periodu života, utemeljavanje straha i agresivnosti za ceo život, oboljevanje od spoljašnjih parazita, ozbiljne poremećaje u sistemu probave i mnogim drugim, koji se „odjednom" po­javljuju u starijem dobu.

Evo nekoliko jednostavnih preporuka, koje omogućavaju da se izbegnu te negativne posledice:

• Ni u kojem slučaju ne treba odvajati majku od deteta. Tada ni dete, ni majka neće osećati strahove i preživljavanja. Dete će biti mirnije i dobro će se razvijati.

• S ciljem naseljavanjapotrebnemikrofloreuželudačno-crevni trakt deteta, treba mu dati da sisa odmah posle rođenja. Klinička ispitivanja pokazuju, da novorođenčad koja su od prvih sati života lišena kolostruma (prvog mleka posle porođaja) svoje majke, lako oboljevaju od poremećaja probave. Kolostrum, koji se luči u prva 2-3 dana laktacije, je tečnost žute boje, guste i lepljive konzistencije. (Gustoća i lepljivost ukazuju na obilje „sluznih" svojstava, koja su potrebna za dobijanje mase organizma. Žuta boja ukazuje na prisustvo „žučnih" svojstava, potrebnih za kvalitetnu probavu i obezbeđenje imuniteta. Zaista, kolostrum je bo­gat mastima, belančevinama, karotenoidima, mikroelemen-tima, a što je najvažnije - antitelima, fermentima i vitamin­ima.)

Ukoliko se pravilno počne sa ishranom, dete lako i prirodno prelazi sa unutarutrobnog života na spoljni. Dalja ishrana treba da se vrši samo mlekom majke. Nikakvih ku-vanih jela i zamena!

• Kratkotrajno dejstvo prohladnom vodom na kožu de­teta (u vidu brzog zagnjurivanja ili trljanja) neuobičajeno snažno stimuliše zaštitne sile i razvoj beba. Krštavanje vo­dom kod mnogih naroda je terapija, namenjena upravo s tim ciljem.

Period dojenja počinje sa završetkom perioda rađanja i završava se kada dete napuni godinu i po dana života. U tom uzrastu produžava se intenzivni razvoj organizma: povećava se masa tela i usavršavaju svi organi i sistemi. Potreba za hranom je povećana, funkcionisanje želudačno-crevnog

trakta još je nedovoljno. Zbog toga bilo kakvo odstupanje od prihranjivanja (kako po količini, tako i po kvalitetu) od­mah izaziva akutne i hronične poremećaje probave.

Nama je važno da znamo uzroke, zašto se to dešava, i tada ih možemo lako izbegavati. Zbog ogromne važnosti tog pitanja razmotrićemo ga detaljno i strogo naučno. Posto­je tri tipa probave. Svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Po pravilu, one međusobno sadejstvuju i u za­visnosti od jednih ili drugih uslova perioda života svaka od njih može postati dominirajućom.

Prvi tip probave je šupljinski, ostvaruje se probavnim fer-mentima, koji se luče u šupljinu želudačno-crevnog trakta (žlezde creva, želuca, sekrecija žuči, pankreasa itd.). Ti fer-menti rastvaraju prethodno isitnjenu i denaturisanu hranu do krupnih molekula i njihovih blokova.

Drugi tip probave je membranski, vrši se na struktura­ma ćelijskih membrana (na zidovima creva postoji ivica-rub u vidu četke). Tu se molekuli hrane, koji su prethodno obrađeni i isitnjeni do monomera, podvrgavaju završnom razlaganju i apsorbuju u zidove creva. Krupne molekule, kao i parčići hrane ne prodiru u prostor ivice u vidu četke.

Treći tip probave je unutarćelijski, kada razloženi ili delimično razloženi supstrat hrane dospeva u ćeliju (ona ga grabi), gde se podvrgava razlaganju.

Kod novorođenčeta preovladava unutarćelijska probava. Membrane ćelija creva hvataju (grabe) makromolekule hrane i unose ih u unutrašnju sredinu. Ukoliko se mleko ma­jke zameni kravljim, kozjim mlekom ili bilo čime drugim, tada pomoću unutarćelijske probave u unutrašnju sredinu organizma dospevaju strane belančevine-antitela i izazivaju patološke reakcije.

Posle nekoliko dana unutarćelijska probava potpuno nestaje i javlja se membranska probava. S obzirom d a j e hrana deteta - majčino mleko, na membranama ćelija po­javljuju se i aktiviraju fermenti, koji razlazu molekule mleka do monomera, pogodnih za apsorpciju. U stvari, u ženskom mleku se sadrži velika količina mlečnog šećera - laktoze. Deo laktoze dospeva do debelog creva deteta i tu obezbeđuje povoljnu sredinu za razvoj mlečnokiselih bak­terija. Pri upotrebi kravljeg mleka i drugih zamena, zbog njihovog različitog kvalitetnog sastava (u kravljem mleku nalazi se dva puta više belančevina) umesto mlečnokiselog vrenja odvijaju se truležni procesi (truli suvišna belančevina kravljeg mleka), koji stalno truju organizam i izazivaju dis-bakteriozu. Shodno istraživanjima naučnika, deca, koja dobijaju samo majčino mleko, imaju normalnu mikrofloru, a deca koja se veštački hrane ili se hrane isceđenim mlekom žene imaju mikrofloru mnogo lošijeg sastava i nalaze se u stanju stalne subinfekcije.

Šta se u stvari dešava. Ako deca u prva dva-tri meseca života retko boluju, tada se u uzrastu četiri-šest meseci oni mogu lako inficirati dečjim infekcijama (male boginje, ospice, šarlah i druge), kao i truležnim infekcijama, koje napadaju kožu, sluzokože disajnih i probavnih kanala. To se smatra „smanjenjem pasivnog imuniteta" i „slabom re­produkcijom aktivnih imunih svojstava". Ništa posebno! Jednostavno za prva dva-tri meseca (pa i ranije) greškama u ishrani mi uspevamo da tako upropastimo (narušimo) „pasivni imunitet" i smanjimo „reprodukciju aktivnih imunih svojstava", da se posledice toga u vidu opšte sla­bosti, poremećaja fizičkog i intelektualnog razvoja ispolja-

vaju dugo godina. (Vidite, koliko su roditelji odgovorni za buduće zdravlje odraslog čoveka.)

Sledeća važna etapa je prelazak na hranu za odrasle. Ta etapa nastupa prema stepenu formiranja probave. Pri tom se postepeno menja sastav i aktivnost probavnih fermenata. Sinteza i aktivnost jednih fermenata se pojačava, a drugih - slabi. Veoma je važno, što se u tom periodu usporava sinteza laktoze (probavnog fermenta, koji razlaže mlečni šećer); majčino mleko i, naravno, mleko životinja zbog toga postaju štetni. Ono prestaje da se apsorbuje i iskorišćava. Dete počinje da odbija mleko i prelazi na hranu za odrasle ljude. Na taj način sama Priroda pomaže majci da prekine već za nju tešku i da dete nepotrebu vezu preko hrane. (Eto fiziološkog objašnjenja štetnosti upotrebe mleka u starijem dobu.)

Postavlja se pitanje: kada početi prihranjivanje i čime prihranjivati (hraniti) dete? Krajem prve godine života dojenče već može da bude bez fermenata, hormona, antitela, koje dobija sa majčinim mlekom. Njih u dovoljnoj količini stvara njegov vlastiti organizam. Upravo od tog uzrasta i treba početi s prihranjivanjem (dodatnom ishranom).

S obzirom daje voda u organizmu strukturirana, a sam organizam deteta ima veliki procentni sastav vode, hrana treba da bude tečne konzistencije i da u sebi sadrži struk­turiranu vodu. Pošto je probava kod dojenčeta još slaba, njemu je potrebna pomoć u vidu fermenata, vitamina, min­eralnih soli, koji se sadrže u hrani. Probava hrane u znatnoj meri treba da se vrši na račun samih fermenata hrane. U tu svrhu idealno odgovaraju sveže isceđeni sokovi od voća i povrća. Sto je dete starije, tim više u sokovima treba da bude mesnatog dela ploda. Sokove u početku treba davati

u manjim količinama - 1-2 kafene kašičice, i postepeno dovesti porciju do 30-50 grama. Veoma je dobro ako majka u početku izvesno vreme zadrži sok u svojim ustima, pa ga zatim da detetu. To omogućava da se sok prethodno blago obradi i učini neškodljivim.

Posle godinu dana života može se prelaziti na tvrđu hra­nu, koja ne sadrži škrob i mnogo belančevina. Hrana, kao i pre toga, treba da sadrži mnogo fermenata (za samopro-bavu), vitamina i mineralnih soli. Za to idealno odgovara proklijalo zrno pšenice. Ali i tu majka treba da pomaže de­tetu. Ukoliko dete još ne može kako treba da žvače, ona treba brižljivo da sve sažvače, pretvori pšenicu u hranljivo mleko i u takvom stanju da ga da detetu. Na isti način dete se može prihranjivati orasima, sveže pripremljenim pireom od voća, manjim količinama prirodnog mladog kravljeg sira. Naravno, prihranjivanje treba da se primenjuje poste­peno. Kasnije, kada dete može brižljivo da žvače, može mu se davati hrana bez prethodne obrade.

Period od jedne do tri godine života, kada se vrši prelazak na ishranu za odrasle, krije u sebi velike neprijatnosti. Po pravilu, većina želudačno-crevnih oboljenja „utemeljava se" u to vreme. Postarajte se da u tom periodu iz dnevnog obroka deteta isključite sledeće namirnice:

• Mleko. Već je bilo reči o tome, da sama priroda prekida aktivnost fermenta laktoze s tim, da se dete samo odrekne mleka. Završen je mlečni period. Njegova upotreba sada iza­ziva razne poremećaje želudačno-crevnog trakta, poremećaj bakterijske flore i stvara mnogo sluzi u organizmu.

• Kaše, proizvodi od brašna. Probavni sistem još nema dovoljno snage za njihovu kvalitetnu preradu i apsor­pciju. Organizam se puni sa sluzi od škroba, na kojoj se

razmnožavaju patogeni organizmi, izazivajući oboljenja pluća, grla, nosa, dijatezu itd. Lekari su ustanovili, da rano prihranjivanje dojenčadi kašama od prečišćenih prekrupa (nema ljuske) i jelima od brašna izaziva veliku smrtnost i oboljenja, posebno kamen u bubregu.

• Koncentrovane belančevinaste namirnice - meso, mlad kravlji sir (ukoliko se često hrani njime), jaja - ne mogu se kvalitetno razlagati slabim probavnim fermentima deteta. Zbog toga belančevinasta hrana truli i truje orga­nizam deteta.

• Rafinirane i veštačke namirnice: šećer, bombone, keks i slično vrše „udarno" opterećenje na pankreas (gušteraču). Apsorbujući se brzo u krv, oni imaju potrebu za nekim do­datkom - mineralne soli, vitamini itd. Sve to se uzima iz tkiva samog organizma: kalcij um - iz zuba, vitamini - iz je­tre. Rezultat je da se brzo kvare zubi i dolazi do poremećaja u radu pankreasa.

• Najveću pretnju u tom periodu predstavlja mešanje u jednom obroku raznovrsnih namirnica (na primer, belančevine i škrob, belančevine i šećeri). Svaka namirnica podvrgava se preradi u svojoj sredini i svojim fermentima. Probava raznovrsnih namirnica čak kod zdravog odraslog čoveka vrši se otežano. Kod dece takvo opterećenje izbacuje iz stroja probavni sistemu odmah i na duže vremena. Dajte detetu maksimum 2-3 namirnice u jednom obroku hrane. U početku mu predložite tečnosti, zatim - svezu hranu u vidu voća ili salata od povrća i tek posle toga nešto kuvano (belančevine ili škrob), a najbolje - proklijalu pšenicu ili oraščiće.

Sami se odrecite hleba sa kvascem i nikada ga ne dajite detetu. (Kvasac uništava normalnu mikrofloru, podriva naš

imunitet i podstiče razvoj raka i drugih tumora.) Ukoliko se dete tako hrani do 4-5 godina života kod njega se stvaraju zdrave navike o ukusima i druge potrebe. Međutim, nažalost, praksa hranjenja deteta je daleko od savršenstva. Prema po­dacima Svetske zdravstvene organizacije, prelazak na beli šećer i belo brašno oslabio je imuni sistem kod celog po-kolenja ljudi. Kod nas se rađaju deca sklona najrazličitijim oboljenjima. Eto tako socijalna sredina, zbog svog ne­znanja, podriva naše zdravlje od samog početka života.

Evo nekoliko pozitivnih primera iz prakse. „Želim da Vas zamolim da mi date dete da ga nahranim

prvih sati posle rođenja. - Kakva je to čudna molba? - začudila se upravnica. - Kada treba, tada ću i da dam! 1 tada smo joj ispričali o tome, da su svih naših šestoro

dece imali veoma jaku dijatezu, i mi, roditelji, već smo se pomiri s tim, misleći, da se dijateza (sklonost prema nekom oboljenju) nasledno prenosi. Međutim za našu nesreću saznao je čuveni naučnik, profesor I. A. Aršavskij, i uporno je preporučivao da se kao profdaksa protiv dijateze što je moguće ranije dete prisloni uz grudi, da bi isisalo te kapi mleziva, koje ima samo majka. (Naučne preporuke se ne koriste, one su samo na papiru i sakrivene.)

- No, dobro,- složila se upravnica. Malu Ljubicu su doneli na prvo hranjenje nakon dva sata

posle rođenja... I šta? Devojčica je rasla, pošla u školu, i svo to vreme ne možemo da joj se naradujemo - nema nikakvih tragova dijateze.

Da smo o tome znali ranij e... Koliko bi neprij atnosti mogli izbeći. Dijateza se ne smatra bolešću, ali pričinjava mnogo patnji i detetu i roditeljima. Već kod tro-petomesečne bebe

javljaju se vlažne bubuljice, a zatim i kraste na nežnom licu, ispod kolena. Na toplom one neizdržljivo svrbe, beba ih ponekad češe do krvi, plače, joguni se (postaje kapri­ciozna). 1 to traje godinu, dve i više, i ni lekovi, ni dijeta ne daju stabilan rezultat. Dolazi do privremenog poboljšanja, a zatim odjednom ponovo gore od prethodnog.

I eto od svega toga mi smo se oslobodili i, uz to, tako jednostavno! Nismo mogli ni pretpostaviti, da prvi sati čovečjeg života mogu tako jako uticati na njegov daljnji razvoj". (V. P. Nikitin, L. A. Nikitina. Mi i naša deca. Ros-tov-na-Donu, 1991)

„Trebala sam da rodim svoje prvo dete u 32. godini života. Jednog predivnog dana salate od povrća, koje sam jako volela, postale su mi bezukusne, kao drvenaste, i prešla sam na potpuno drugu hranu, a upravo: prvog, drugog i trećeg meseca trudnoće nije mi se ništa jelo, osim grejpfruta i šumskih lešnika,- tri puta dnevno.

Četvrtog, petog i šestog meseca trudnoće, osim grejpfru­ta, jela sam i drugo voće, kao što su šljive, kruške, jabuke i jagode, uzgojene bez hemijskih đubriva. Pročitali smo, da je čaj od listova maline s medom koristan kod trudnoće i zato smo osušili mnogo tog lišća. Celu zimu sam svakog dana pila ekstrakt od listova maline s medom i 500 grama soka od šargarepe.

Lični osećaj mi je bio toliko dobar, da nisam išla kod lekara do šestog meseca trudnoće. Kada me j e doktor pregle­dao, začudio se jakom udaranju srca deteta i tome, da nisam imala suvišnih kilograma i intoksikacije. Verovao je u moj prirodni porođaj i bio je zadovoljan mojom jednostavnom, prirodnom hranom.

Svakog dana sam šetala, radila vežbe za prirodni porođaj i radila po kući.

I, na kraju, Erik se rodio. Njegova glava je bila prekrivena gustom, dugačkom, crnom kovrdžavom kosom. Kosa se posebno isticala, jer većina novorođenčadi u današnje vreme ima malo kose ili je uopšte nema.

Prekrasna boja kože bila je predmet razgovora lekara i medicinskih sestara. Na sveopšte čuđenje (divljenje), ja sam bila u stanju da dojim Erika: prvo je mleko curilo po­lako, ali je ubrzo poteklo obilno, masno mleko.

Bolnička ishrana, budući d a j e skoro potpuno bila ku-vana, naravno, nije mi odgovarala, i ja sam zamolila da mi iz kuhinje donose samo živu hranu. Pasterizovano mleko koje su mi davali svaka tri sata prolivala sam u lavabo. Moj muž i sestra donosili su mi svakodnevno litar svežeg soka od šargarepe i vrećicu sveže očišćenih lešnika, kao dodatak mojoj jednoličnoj hrani. Suvo voće koje su mi muž i sestra donosili bolnički personal je proglasio „opasnim", jer, kako su oni govorili, dete će od toga dobiti proliv. Nisam mo­gla da shvatim, kako može suvo voće naneti štetu detetu ili meni, jer ja ga upotrebljavam više od 10 godina, a dete se odlično razvijalo u utrobi 9 meseci.

Kada sam se vratila kući, požudno sam se bacila na suvo voće. Voće je sačinjavalo šezdeset procenata biljne sirove hrane, koju sam uzimala.

Creva su kod Erika proradila tek petog dana od rođenja. Stolicajebila normalna. Brinula me je njegova retka stolica. Tajnu sam razrešila posle čitanja jedne stare knjige o ishrani dojenčadi. U njoj se tvrdilo, da bebe tako dobro apsorbuju hranu, da se ne treba ni zašto brinuti. Retka stolica bila je sve dotle, dok je Erik sisao; majčino mleko organizam je

dobro vario hranu. Kada je imao šest meseci Eriku su dali sok od šargarepe. Prva „tvrda hrana" sastojala se iz sitno narendanih banana i malo avokada (U našoj zemlji dajte mu sažvakanuproklijalupšenicu.- Primedba autora.), koju smo mu dali u devetom mesecu života.

Posle toga stolica mu se normalizovala. Do godinu dana života, pored majčinog mleka, Erik je jeo banane i avokado plus sok od šargarepe. (Banane i avokado zamenjujeprokli-

jala pšenica i sažvakane jezgre oraha.) Zatim smo poste­peno počeli da mu dajemo natopljene i kroz cediljku propa-sirane sveže šljive, smokve i kaj sije. Ubrzo je počeo da jede sveže voće. Kako smo primetili, Erik je sam birao hranu. Ponekad je jeo samo jabuke nekoliko dana uzastopce, zatim je prelazio na drugu hranu i tako dalje.

Jedino mleko, koje je dobijao, bilo je majčino (do dve i po godine života). Sada on pije sok od šargarepe, orahovo mleko i jede voće. Nikada nije bio naduven (podbuo), nikad mu se nije lučila sluz i nije imao naduven stomak.

Većina mojih drugarica kljukale su svoju decu kašama i davale pasterizovano mleko iz flaše. Zbog toga, što deca nisu u stanju da svare škrob (Isto tako mleko - nema tih

fermenata, koji su bili ranije.-Primedba autora.), ona su se stalno prehlađivala, oboljevala od gripa, upale pluća, ospi, alergija i tako dalje. Kod našeg deteta toga nije bilo, jer smo se mi pridržavali jednostavnih, ali nepokolebljivih zakona Prirode.

Erik ima tri godine. Njegova hrana se sastoji iz svežeg i sušenog voća, svežeg povrća, sokova, semenki i meda. On je umno i fizički dobro razvijen, pun energije i veoma željan znanja" (N. V. Voker. Lekovita svojstva sokova od povrća. 1992).

U dečjem uzrastu važno je izdvojiti još jednu etapu raz­voja, koja ispoljava bitan uticaj na psihičko i opšte zdrav­lje čoveka. Dok se formira organizam deteta i uspostav­lja se svest - sve je normalno (ukoliko ne uništavate dete nepravilnom ishranom . Javljaju se prvi zubi i oni su, po pravilu, ravni. Kada napuni 4 godine života kod deteta se javlja svestan odnos prema životu, a do 7-9. godine života njegov organizam se potpuno formira i stabilizuje, kao be­spolno biće.

Približno u to vreme ispadaju mlečni zubi i počinju da rastu stalni. Međutim oni su najčešće krivi - u jednom ili drugom stepenu. To ukazuje na to, da se normalni program razvoja i rasta organizma počeo jako izobličavati umnim procesom. Više od toga, nezrela psiha deteta u to vreme veoma je podložna traumiranju. Ukoliko dete od 5. do 12. godine života preživljava jake emocionalne potrese, dola­zi do blokade jedne ili druge funkcije organizma. Kod takve dece javlja se mucanje, vitiligo, dijabetes i niz drugih oboljenja.

U tom periodu života treba čuvati psihu deteta, jačati je. U starijem uzrastu slična oboljenja od psihičkog stresa jav­ljaju se mnogo rede.

Sledeća etapa povećane ranjivosti deteta uočava se za vreme polnog sazrevanja - od 12 do 16 godina. Da bi se formirala i aktivirala polna funkcija, na to se mora potrošiti odgovarajuća energija. Trošenje energije slabi organizam. To se komplikuje i time, što se u psihi takođe odvijaju procesi, koji formiraju odgovarajuće polno ponašanje,- od nezain-teresovanog, jednoličnog, dečijeg prema zainteresovanom i odvojenom ženskom i muškom. Na bazi psihe i fiziologije često se javljaju poremećaji, koji ostavljaju dubok ranjivi

trag u organizmu. Da do toga ne bi dolazilo, treba na vreme shvatiti i regulisati rad vlastite svesti, organizma i razumno se odnositi prema svemu što se dešava oko vas i sa vama.

Zapamtite, kakvi ste bili u uzrastu 16-18 godina (ste-pen gipkosti, stas, masne naslage itd.) i trudite se da sve te kvalitete održavate tokom života, jer od tog uzrasta počinje

njihovo postepeno gašenje.

ZRELI PERIOD ŽIVOTA

Dakle, posle polnog sazrevanj a počinj e postepeno gašenj e fizičkih kvaliteta. Smanjuje se nivo imune zaštite; žlezda timus, koja je u predpolnom uzrastu obezbeđivala ćelijski imunitet, produkujući T-limfocite, atrofira. I to prirodno, prestrojava organizam na zaštitu biološkog polja. Istovre­meno energetsko (plazmeno) telo treba da postane čvrsto i da odguruje, „odstranjuje" od sebe sve patogene uzročnike. Međutim, umesto da jačamo i usavršavamo energetsko telo pomoću kretanja, ishrane, terapija čeličenja, mi smanju­jemo motornu aktivnost, prejedamo se, sedimo u toplom, stićemo štetne „navike odraslih" (pušenje, upotreba alko­hola), zato nema nikakvog kvalitetnog prelaska sa jednog načina zaštite na drugi. Obrnuto, mi gubimo to, čime nas je Priroda darežljivo nadarila. I u organizmu se spontano uključuje zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog ne-potrebnosti (beskorisnosti).

Zakon smanjivanja (redukcije) funkcija zbog bes­korisnosti glasi: ukoliko se u procesu životne aktivnosti or­ganizma neka funkcija (organ) ne koristi, ona (on) se gasi, skoro do nestanka. I stvarno, praksa nam pokazuje, da, na primer, letovi u kosmos, gde vlada druga sila teže, dovode

do toga, da potpuno zdrav čovek, kada se vrati na Zemlju, ne može normalno da se kreće, jer se njegov organizam od-vikao od zemaljske gravitacije i preorjentisao se na lakše uslove bestežinskog stanja. Isto se dešava s čovekom, kada duže vremena ostaje u nepokretnom stanju,- on mora da se ponovo uči hodati, skupljati snagu, jer su mišići atrofirali usled duže neaktivnosti.

Suprotnost tom zakonu je zakon uvežbanosti, jačanja funkcija, koji glasi: ukoliko se u procesu životne aktivno­sti organizma neka funkcija (organ) redovno i intenzivno koristi, ona (on) se usavršava i jača. Očigledan primer iz prakse - vežbe s tegovima, koje izazivaju rast mišića. Pri tom dolazi ne samo do kvantitativnih, već i kvalitativnih pro­mena u aktivnom organu. Tako se, kvalitativni preobražaj u mišićima odražava u njihovom boljem snabdevanju krvlju, ishrani, disanju, pojačanju fermentnih procesa, poboljšanju inervacije itd. Kvantitativne - u pojavi većeg broja kapi-lara, stvaranju zaliha veće količine glikogena, povećanju belančevinastih struktura itd.

Primer. „Penzionisan sam u 55. godini života. Uočio sam, da sam stekao čitav buket hroničnih oboljenja: hiper­tonija, radikulitis, pankreatitis, gajmoritis (maksilarni si­nusitis), bronhitis. (A šta ste Vi hteli, da živite stihijski i da ne bolujete? Uobičajeni način života samo tome i vodi.)

Godinu dana posle odlaska u penziju preživeo sam dva infarkta. Počele su komplikacije: stenokardija, aritmija i drugo. Posle drugog infarkta nabavio sam Vaše knjige i već dve godine, postupajući prema Vašim preporukama, vršim čišćenje debelog creva i jetre, odvojeno se hranim, prime-njujem urinoterapiju. Još nisam čistio spoljašnje mani-

festacije života, verovatno ću početi čistiti posle narednog čišćenja jetre.

Rezultati su očigledni: ne uzimam tablete od trenutka prvog čišćenja jetre, normalizovao mi se arterijski pritisak, san, napadi stenokardije skoro su prestali, nestale su arit­mije (poremećaj u radu srca), povećala se radna sposob­nost. Pojavila se sigurnost i vera u korisnost terapija, koje primenjujem".

TRANSFORMACIJA BIOSINTEZE U PROCESU ČOVEČJEG ŽIVOTA

Kako se može saznati istina, ukoliko sebi ne predstavite mehanizme ili drage procese, ne vršite sistematska posmatranja, ne analizirate ih i ne uopštavate.

V. M. Diljman

Razmotrimo te mehanizme, koji se ispoljavaju i snažno funkcionišu u jednom periodu života i smanjuju se (redu-kuju) zbog beskorisnosti ili se transformišu u drugi.

Kakvi mehanizmi ohezbeđuju veoma snažan razvoj u prva dva meseca života? U svakoj ćeliji našeg tela zatvore­na je genetska informacija, dovoljna da bi se pomoću nje mogao reprodukovati ceo organizam. Zbog toga, da bi po­budili ćeliju na delenje, treba aktivirati njen genetski aparat, dati „građevinski materijal" i energiju.

Promena okolne sredine ćelije na kiselu stranu (u fiziološkim oblicima) podstiče u njoj nagomilavanje ugljen-dioksida i azota, koji su ne samo „građevinski materijal",

već i pobuđivači biosinteze. Energetsko polje majčinog or­ganizma, čija je najjača koncentracija u šupljini materice, neprekidno snabdeva ćelije rastućeg organizma energijom (slobodnim elektronima) i aktivira genetski aparat. Usled toga dolazi do snažne biosinteze. Pri tom se ugljenik iz ugljen-dioksida pretvara u ugljenik organskih jedinjen-ja, sjedinj avaj ući se s azotom, a dve molekule kiseonika izdvajaju se za disanje. Slobodna energija, koja se stvara pri odvajanju kiseonika od ugljenika, dopunski pojačava biosintetičke procese.

Na taj način, kisela sredina u šupljini materice podstiče u ćelijama, koje se dele, nagomilavanje ugljenične kiseline i azota, kojih ima previše u sluzi na zidovima materice. Snažno energetsko polje, koncentrisano u šupljini materice, i sama kisela sredina aktiviraju genetski aparat ćelija do maksimuma. Počinje proces biosinteze, koji zahteva energ­iju i kiseonik. Ugljen-di oksid, koji se razlaže, daje slobodni kiseonik za disanje i energiju. Svi procesi ne samo da su maksimalno aktivirani, već su i međusobno izbalansirani. Celokupnost tih faktora podstiče brz i snažan razvoj.

Navedena informacija potvrđuje se sledećim: Epidemije (pojave) kuge i kolere bile su povezane s

promenama sunčeve aktivnosti, što ukazuje na aktiviranje genetskog aparata mikroorganizama sunčevim zračenjem.

* Radovi akademika M. F. Guloga potvrđuju da ćelije apsorbuju ugljeničnu kiselinu pri promeni kiselo-alkalne reakcije prema kiseloj sredini. Radovi profesora M. I. Vol-skog potvrđuju to isto i za azot.

Jaja, na kojima leži kokoška, ne upijaju toplotu, već je zrače. Za 20 dana inkubacije izdvoji se 380 kalorija na 1 gram težine jajeta. Uloga kokoške je regulatorska: održava

temperaturu, potrebnu za razvoj jajeta (oko 40° C). Stvore­na toplota ukazuje na proces stvaranja dopunske energije pri razlaganju ugljen-dioksida u procesu biosinteze.

Kakvi mehanizmi ohezbeđuju razvoj organizma od dva meseca do rođenja? Sada budući čovek ne predstavlja prosto grupu ćelija koje se dele, već složeni organizam, u kome je pojedinačno potčinjeno celini. Više nema potrebe za neobuzdanim (nekontrolisanim) delenjem ćelija, potre­ban je svrsishodan, harmoničan rad na razvoju celog orga­nizma. Biosinteza se u znatnom stepenu prigušuje, ali je još dovoljno jaka. Prigušuju je sledeći faktori:

O Ranije su ćelije bile okružene kiselom sredinom, a sada plod pliva u amonijačnoj tečnosti, koja ima slabu al-kalnu reakciju.

0 Krv, koja okružuje ćelije tela, takođe je daleko od te kisele sredine, kojaje bila ranije.

© Priliv kiseonika s krvlju i alkalisanje međućelijske tečnosti pogoršava procese nagomilavanja i fiksiranja u nji­ma ugljen-di oksida i azota. Rezultat je da se guši genetički aparat ćelije, koči biosinteza, usled čega ćelije prestaju da se brzo dele.

O Centralizovano unošenje hranljivih materija s krv­lju čini nepotrebnim njihovo razlaganje fermentima na površini membrana ćelija. U ćeliji atrofira mehanizam za reprodukciju belančevina i drugih materija iz rastvorenih gasova (ugljen-dioksida i azota) u protoplazmi ćelija. Zašto sintezirati belančevinu u ćeliji, kada ona dospeva u nju iz okolne sredine?

Eto tako, neprimetno, ali sigurno atrofira mehanizam za reprodukciju energije i biosinteze materija u ćeliji iz ras­tvorenih gasova. Prateći logiku razvoja, to je i shvatljivo,

jer produžavajući intenzivno delenje i povećanje mase pređašnjim tempom, plod bi jednostavno razorio majčin organizam. Zato je prebacivanje programa upravljanja raz­vojem organizma s unutarćelijskog nivoa na vanćelijski (humoralni i nervni) prirodan i blagovremen korak, kojeg je Priroda predvidela.

Kakvi mehanizmi obezbeđujurazvoj organizma od rođenja do starosti? Priroda je veoma mudro postupila, smanjivši do minimuma samostalnu ulogu ćelija, potčinivši njihov rad, rast i druge funkcije (to jest genoregulacioni aparat ćelije) jedinstvenoj kontroli, koja se vrši pomoću nervnog i en­dokrinog sistema. Nervni sistem stimuliše ćelije i upravlja njima pomoću električnih impulsa. Na primer, od nervne ćelije kičmene moždine prema periferiji se šalje u prošeku do 50 impulsa u sekundi. Pri tom u ćelijama se povećava membranski potencijal, što izaziva hiperpolarizaciju. Sa svoje strane, hiperpolarizacija membrane, ma čime da je izazvana, aktivira genetski aparat ćelije, koji stimuli še bio-sintezu. U starosti se smanjuje količina električnih impulsa koje šalju nervne ćelije, što izaziva prigušivanje biosinteze. Ukoliko se iz bilo kog razloga prekine tok impulsa, tada ćelije atrofiraju, što se i uočava pri presecanju nerava.

Endokrini sistem vrši svoj uticaj na ćelije posredstvom hormona. Membrana ćelije ima specifičnu osetljivost na razne hormone. Ispostavlj a se, da niz hormona izaziva hiper-polarizaciju ćelijske membrane, što dovodi do aktiviranja genetičkog aparata i povećanja biosinteze u ćelijama.

Zabeležimo sebi, da je mehanizam nervne stimulacije ćelija mnogo efikasniji od humoralnog. Jer atrofija ćelija se javlja uz prisustvo snabdevanja organizma krvlju i ostalim, ali pri odsustvu električne stimulacije.

Šta izaziva oboljenja u čovečjem organizmu? Promena načina ishrane i disanja (kroz usta i pluća, a ne kroz placen­tu) još u većem stepenu odražava se na unutarćelij skoj bio-sintezi. U organizam dospeva 4 puta više kiseonika, nego u period od dva meseca do rođenja, a hrana na račun svojih sastojaka (belančevina, soli, ugljenih hidrata) naglo menja unutrašnju sredinu, koja zapljuskuje ćelije. Kao rezultat gušenja unutarćelijske biosinteze ćelija gubi sposobnost da kvalitetno prerađuje hranljive materije. Organizam se pre­plavljuje suvišnim belančevinama, ugljenim hidratima, so­lima i drugim inertnim i štetnim materijama. To izaziva to­talno nagomilavanje sluzi, masti, taloženje materija u vidu čvrstih konglomerata, smanjenje aktivnosti ćelija i gubitak vode. Rezultat je smanjivanje zaštitne i životne funkcije, stvara se povoljna sredina za naseljavanja bakterija i virusa u organizmu.

Kiseonik, koji održava život čoveka, istovremeno je toksičan! Na primer, ukoliko se životinje smeste u atmos­feru s povišenom za 5-10 puta koncentracijom kiseonika to izaziva njihovu brzu smrt. Kiseonik nije toksičan sam po sebi. Stvar je u tome, što se u procesu njegove regene-racije do vode stvaraju reaktivna jedinjenja - slobodni radikali. Zbog povišene reaktivnosti te materije stupaju u reakciju s biološkim makromolekulima - nukleinskim kiselinama, belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, menjajući njihovu strukturu. S promenom strukture te ma­terije ne mogu kvalitetno izvršavati svoje funkcije. Javlja se mnoštvo oštećenja u ćelijama: kvari se struktura mem­brana, inaktiviraju se fermenti, prigušuje se biosinteza, na­gomilavaju se balastne belančevine, koje, sa svoje strane, pogoršavaju svojstva protoplazme da propušta elektrone.

Takva oštećenja na ćelijskom nivou toliko su velika, da iza­zivaju oboljenja jetre, aterosklerozu i rak.

Zbog obilja nečistoća smanjuje se osetljivost recep-tora hipotalamusa - glavnog regulatora unutrašnje sredi­ne organizma, „dirigenta" hormonalnog sistema. Sada za obezbeđenje normalne povratne sprege, koja leži u osnovi svih regulacija i korekcija organizma, žlezde za unutrašnju sekreciju treba da produkuju veću količinu hormona. To se posebno odnosi na polne žlezde, koje u 45-50. godinama života reprodukuju 5 puta više polnih hormona, nego u 20-im godinama života. Prekomerno navodnjavanje organiz­ma hormonima, prvo, brzo troši hormonalni aparat, drugo, hormoni, dejstvujući po principu „svima, svima, svima", stimulišu nekontrolisano delenje ćelija, koje izazivaju raz­voj najraznovrsnijih tumora, posebno u tkivima, koja su najosetljivija na dejstvo tih hormona. Na primer, polni hor­moni najbolje stimulišu grudne žlezde, jajnike, prostatu. I, po pravilu, na tim mestima se uočava najveća količina tu­morske patologije.

Napravimo manje uopštavanje. Biosinteza je složen proces, u kojem glavnu ulogu igraju tri faktora: stimu­lacija genetskog aparata, obezbeđenje energijom i tiran­iji vim materijama. U procesu čovečjeg života svi oni se progresivno prigušuju. Genetski aparat - zbog promene okolne sredine ćelije prema alkalnoj strani, smanjenja hiperpolarizacije membrana štetnim dejstvom kiseonika i ispiranjem ugljenične kiseline. Smanjivanje sposobnos­ti ćelija da reprodukuju energiju javlja se usled promene beskiseoničkog načina disanja, pri kojem se slobodna en­ergija stvara razlaganjem C 0 2 ; promene spoljašnje sredine, bogate električnim kontaktima (amonijačna tečnost), na

suvovazdušnu; smanjenja motorne aktivnosti. Pogoršanje apsorpcije i iskorišćavanja hranljivih materija od strane organizma izražava se u tome, što te materije dospevaju u organizam u vidu složenih jedinjenja, u neizbalansir-anom obliku i obilnoj količini. Sve to treba prvo razložiti, međusobno izbalansirati, odstraniti suvišno i štetno. Pri čemu to sve treba raditi svakodnevno i po nekoliko puta na dan na fonu progresivno opadajućeg energetskog i fer-mentacionog obezbeđenja. Tako se postepeno, neprimet-no stvaraju uslovi, koji podrivaju naše zdravlje i skraćuju životni vek.

Preporuka za dobro zdravlje. Planirajte svoj program ozdravljenja (lečenja) tako, da opteretite glavne funkcije or­ganizma. Ne dozvolite da prevremeno oslabe.

S obzirom, da se posle prestanka rasta organizma u njemu neprimetno nagomilava metabolička i druga šljaka, od uzrasta 20-25 godina života treba primenjivati terapije čišćenja organizma i pridržavati se postova. Posle 30 godina života treba stvoriti individualni sistem čišćenja i primenji­vati kraća gladovanja od 1 do 8 dana. Motornu aktivnost ne smanjivati. Posle 40 godina života radi „kapitalnog re­monta holografskog tela", podsticanja aktivnosti fermenata organizma, odstranjivanja šljake iz različitih tkiva tela treba primenjivati gladovanje u trajanju 7 i više dana, uzimajući pri tom u obzir individualnu konstituciju.

Redovno profilaktično čišćenje organizma potrebno je radi održavanja dobrog zdravlja. Bez njihove redovne primene dolazi do gašenja upravljanja (kontrole) organiz­ma, smanjivanja bioenergetskih i biosintetičkih procesa.

ZAVRŠNI PERIOD ŽIVOTA

U starosnom dobu 35-40 godina javljaju se bore, a to govori o tome, da organizam gubi vodu i soli. Elastičnost tkiva i gipkost kože zavisi od turgora. Turgor je pritisak vode u tkivima. Ukoliko je on u normali - koža je gipka (obrazi kod dece). Kada on slabi, tkiva postaju mlitava, slično izduvanoj lopti,-javljaju se nabori (obrazi staraca). Da bi sprečili te pojave, treba redovno, ali pomalo piti strukturiranu vodu - od 1 do 2 litra dnevno. Količina vode zavisi od konstitucije - nekome je potrebno više (Vetru), a drugom - manje (Sluzi). U tom periodu treba se više kre­tati umerenim tempom. Da bi se voda zadržala u organizmu pomažu terapija sokovima i urinoterapija. Takav program ozdravljenja će na duži period odgurnuti približavanje sta­rosti i produžiti stvaralački period.

Poslegašenjapolnefunkcijeindividualni program ozdrav-lj enj a treba usmeriti na kompenzaciju gubitaka strukturirane vode i toplote. O tome, kako zadržavati strukturiranu vodu, već je bilo govora. Toplotu treba „razbuktavati" u sebi ume­renim, ali dugotrajnim pokretima. Primena tih postupaka omogućiće vam da se borite protiv utrnulosti (ukočenosti) tetiva i zglobova, da održavate cirkulaciju toplote na do­brom nivou. Aktivnije primenjujte terapije toplotom, koje ispravljaju zglobove, pothranjuju telo vodom i toplotom. U dnevni obrok hrane uključite sveže isceđene sokove od povrća i voća, produkte s povišenom biološkom aktivnošću (proklijalo zrno, produkte pčelarstva). Promenite klimu na vlažniju i topliju, mesto stanovanja,- koje je najzasićenije energijom (određuje se pomoću biolokacije; ili tamo gde se

izvanredno osećate). Sve to omogučiće vam da živite dugo i da ne bolujete.

Preporuka za dobro zdravlje. Što ste stariji, tim re-dovnije primenjujte vodene terapije. Čuvajte vlagu i toplo-tu u organizmu. Gladujte samo u toplo i vlažno godišnje doba.

ZAKLJUČAK

Detaljno smo izučili osnovne zakone ozdravljenja. Tema je često ispresecana i u nečemu se ponavlja, ali sam se tru­dio da tako iznesem materijal, da bi se jedno te isto pitanje moglo razmotriti s raznih strana, uz međusobnu dopunu.

Smatram, da će vas knjiga podići na viši nivo znanja, da ćete razumnije pristupati vlastitom ozdravljenju, na vreme uočavati svoje greške i znalački ih otklanjati.