PREDGOVOR GETEOVO KNJIEVNO DELO Presudan dogaaj u stvaralatvu Johana Volfganga Getea (1749-1832) bio je njegov susret sa Herderom, duhovnim inspiratorom mlade generacije nemakih pesnika i intelektualaca, koji mu je otvorio oi za veliinu ekspira i

PREDGOVOR GETEOVO KNJIEVNO DELO Presudan dogaaj u stvaralatvu Johana Volfganga Getea (1749-1832) bio je njegov susret sa Herderom, duhovnim inspiratorom mlade generacije nemakih pesnika i intelektualaca, koji mu je otvorio oi za veliinu ekspira i Homera, gotsku arhitekturu i lepotu narodne poezije. Novi pogledi na umetnost i ljubav prema Frideriki Brion probudili su u Geteu pesnika, i za sasvim kratko vreme, na poetku sedamdesetih godina, nastaju lirski, dramski i prozni tekstovi koji e biti preloman dogaaj ne samo u nemakoj nego i u evropskoj istoriji knjievnosti. Osnovni postulati mlade generacije - osloboenje linosti od drutvenih, moralnih i estetskih stega - kristalisali su se najpre u lirici. Za razliku od artizma rokokoa, koji je vladao literarnom scenom i koji je operisao ustaljenim slikama i motivima, Geteovi stihovi konkretizuju neposredan doivljaj individualnim izrazom. Njegova lirika prestaje da bude neobavezna igra i zasniva se tradicija poezije koju e prekinuti tek poetak moderne knjievnosti. Subjektivan doivljaj u ovom tipu lirike nije vie podsticaj, nego ini, i to je ono to je radikalno novo, njenu sadrinu. Uz liriku subjektivnosti nastaju i velike himne u kojima se osea uticaj Pindara. Ne vodei mnogo rauna o pravilima tradicionalne poetike i koncentriui se na taan izraz i unutranju formu, Gete pie stihove koji e otvoriti put Novalisovim himnama, Helderlinovoj poznoj lirici i Rilkeovim elegijama. ivot u celini, priroda, ljubav, genijalnost, vreme i smrt - teme su ovih mladalakih himni koje rezimiraju pesnikov pogled na svet. Ve prva meu njima, Putnikova pesmauoluji (1772), donela je karakteristine kom-ponente novog stila. Dosledno potovanje metrikih stopa stavljeno je van snage i uvedene su neravnomerne strofe IJU formu, kako u pogledu duine stiha tako i u pogledu broja stihova, pesnik prilagoava sadrini. Estetski doivljaj temelji se na realizaciji pesnikovih asocijacija, ostvarenih ne kao dotad racionalno-gramatikom strukturom reenice ve sugestivnim slikama, simbolima, smelim sloenicama i inverzijama. U nekim sluajevima i razumevanje je oteano. Posebno mesto meu himnama zauzimaju Pesma o Muhamedu (1772/73), Prometej (1774) i Ganimed (1774). Figuri Prometeja, poznatoj iz grke mitologije, Gete je poverio novu ulogu: nije on vie titan koji je bogovima ukrao oganj i podario ga ljudima da bi zbog toga bio surovo kanjen, ve stvaralac i buntovnik, sin Zevsov, koji je samosvesno i prkosno ustao protiv svemonog oca. Izmeu njega i carstva bogova, izmeu Prometejeve zemlje i Zevsovog neba mir je nemogu: Evo me gde sedim, stvaram ljude po svojoj slici, rod meni ravan, da trpi, da plae, da uiva i da se raduje, i da se ne osvre na tebe kao ni ja! Iako je Geteova himna nesumnjiv vrhunac u tumaenju Prometeja kao simbola autonomnog stvaraoca u XVIII veku, ona se bez tekoa moe itati i kao protest protiv samovolje jednog boga, kao izazov svakom teizmu, ukljuujui i hrianstvo. Prometejevo do svetosti zaareno srce" priznaje samo vreme i sudbinu", drugim reima - objektivne zakonitosti ivota, od kojih nije izuzeto ni najvie boanstvo. Konfrontirajui Zevsa i Prometeja, Geteova pesma se predstavila kao svojevrstan i neuvijen odgovor svakom ovozemaljskom despotizmu. Jo u dubokoj starosti zazirao je pesnik od politikog aspekta svojih mladalakih stihova: Ne dozvolite", pisao je 1820, da se manuskript suvie razglasi, kako se ne bi pojavio u ( V tampi. On bi naoj revolucionarnoj omladini doao kao poruen i visoke komisije u Berlinu i Majncu mogle bi ozbiljno da se namrte na moje mladalake bube". U eksplozivnim stihovima, objavljenim tek 1785, i to bez pesnikovog znanja, ne treba gledati pesnikov kredo iz mladosti. Gete, koji je ivot shvatao kao neprekidno pulsiranje, kao proces stalne kontrakcije i ekspanzije, obeleio je Prometejem jednu od dve osnovne komponente ivota koji se kao celina nagovetava ukljuivanjem himne o Ganimedu, a nju je Gete, sigurno ne sluajno, sta- vio 1789. u svojim delima neposredno iza Prometeja. Prkosno samopouzdanje otpadnika Prometeja i enja Ganimeda za stapanjem sa svemirom lirski su izraz pomenutih pojmovnih parova koji odreuju Geteovo miljenje isto toliko koliko i njegovu poeziju. Celo stvaranje", pisao je Gete na kraju osme knjige svoje autobiografije, nita nije i nita nije bilo do otpadanje i vraanje iskonskom". enja za spajanjem sa iskonskim izvoritem, pregnantno formulisana u Ganimedovom grlei grljen", okvir je i za Pesmu o Muhamedu, gde se slikom mone reke koja nezadrivo ide cilju, stvarajui kulturu i menjajui svet, predoava ivotni put genija. Geteovo ivotno iskustvo odrazilo se i u drami. U poznatom govoru Povodom ekspirovog dana (1771), kojim mladi autor slavi ekspirovu veliinu, nalazi se i reenica koja malo kae o ekspirovim komadima, a znatno vie o Geteovim dramskim fragmentima i planovima tog vremena> Svi ekspirovi komadi, centralna je Geteova misao, okreu se oko skrivene take (...) u kojoj se ono to je svojstveno naem ja% sloboda na koju pretenduje naa volja, sudara sa neminovnim tokom celine". Za razliku od drame prosvetiteljstva, u kojoj se pojavljuje tragian pojedinac kao predstavnik netraginog sveta, dramu generacije na ijem elu stoji Gete, karakteriu nove tendencije. Kolizija pojedinca, koji insistira na neogranienoj slobodi svoje volje, neminovna je sa istorijskim procesom, zbirom takvih volja, i vodi u katastro- fu. Geteovi dramski planovi tog perioda potvruju da mu je upravo ta osnovna konstelacija lebdela pred oima. Glavni likovi planiranih drama - titan Prometej, 9 moni Cezar, umni Sokrat, osniva islama Muhamed - bili su predvieni da demonstriraju tezu o ustrojenosti jednog sveta u kome je veliki ovek morao da strada ili da rtvuje svoje ideale. Prvi celovit prikaz tragedije jedne znaajne linosti sree se u drami Gec od Berlihingena, objavljenoj anonimno 1773. godine, kojom Gete postie prvi znaajan uspeh. Snaan ekspirov uticaj vie je nego oigledan. ekspirov pogled na ivot, njegovo shvatanje veliine i strasti odredili su dramaturgiju i nov jezik. Gete Gecom utemeljuje istorijsku dramu u Nemakoj, a postie odmah jo jedan vaan cilj ovog anra: pesnik tematizujui prolost, govori o svome vremenu. Nedvosmisleno, iako indirektno, drama predoava shvatanje ivota, dravnog sistema, religije, morala i prava Geteovih savremenika. Hrabro istupanje glavnoga junaka u korist cara upereno je istovremeno protiv apsolutizma nemakih kneeva i njihovih minijaturnih teritorija, njegova iskrena i duboka religioznost razotkriva dogmatski klerikalizam XVIII veka, njegova prirodnost i vitalnost prekor su uglaenom i aneminom prosvetiteljstvu. Posebna snaga drame lei u dijalozima Isklju^vo jezikom, ponekad sa samo nekoliko reenica ili rei, karakterie mladi autor individualnost svojih likova. Plastina slika XVI veka, kakva se dotle nije videla na nemakim pozornicama, rezultat je jezikog majstorstva. Veliki uspeh Geca od Berlihingena bacio je u senku jo vei: objavljivanje romana Patnje mladoga Vertera (1774). Tim delom, pisao je er Luka, zapoela je kratka, ali vanredno znaajna filozofska i literarna hegemonija Nemake". Gete, dotle poznat u Nemakoj kao autor drame o Gecu, nakon svog prvog romana, postao je pisac evropskog ranga. Nijedno njegovo delo objavljeno za ivota nije nailo u Evropi na takav odjek kao Verter. Osvrui se u zrelom dobu na drutvenu i duhovnu klimu u vreme nastanka romana, Gete je pokuao da objasni razloge uspeha: Mueni nezadovoljenim strastima, bez ikakvih spoljnih podsticaja na znaajne radove, sa jedinom namerom da se ovek dri granica sporog, praznog graanskog ivota ~ ljudi su se, u svojoj zlovoljnoj obe- 10 sti, mirili s milju da napuste ivot po SVOJOJ volji ako im on vie ne odgovara, i da se tako na dosta bedan nain oslobode svakodnevnih nezgoda i tegoba. Ovo uverenje bilo je tako raireno da je ba Verter zbog toga izazvao veliki utisak, jer je svuda naiao na odziv i javno i razumljivo prikazao sutinu mladalakog uobra- enja". Patnje mladoga Vertera bile su izazov za publiku svoga vremena. Iako je racionalizam bio potkopan, a krute crkvene dogme izgubile od svoje svemoi, literarni ton tom razdoblju davala su dela ije intencije nisu ostavljale itaoca u nedoumici. Jo uvek je na snazi bila ema prema kojoj su negativno koncipirani literarni likovi sluili kao opomena, dok su pozitivni, po pravilu sa uspenim ivotnim putem, bili zamiljeni kao uzor. U prosvetiteljstvu je moral trijumfovao nad porokom, i tu neminovnost potvrivalo je itaocu svako novo delo. Protagonisti radnje u delima graanskih prosvetitelja bili su predstavnici sveta koji je na momente mogao biti tragino ugroen, ali koji nije mogao biti ozbiljno doveden u pitanje. Verter se, meutim, nije uklapao u tradicionalne okvire. Uvreno miljenje da emocije i moralne norme, originalnost i konvencija, individualnost i drutvena hijerarhija ne moraju se sukobljavati, Geteov roman energino je uzdrmao. Verter, emancipovani graanski intelektualac, nespreman na kompromise, zavrava tragino. Uspeh romana bio je senzacionalan. Iako je re o linim iskustvima kao bitnom podsticaju, ona su se, sublimisana u delu, pokazala reprezentativnim za jednu generaciju koja je u liku Vertera prepoznala svoja raspoloenja i svoje tenje. Ne znai to da je kritika odmah shvatila svu umetniku vrednost ovog dela. Verter, koji je u osnovnim komponentama oznaio preokret u istoriji evropskog romana, prihvaen je prevashodno kao ljubavna pria. Njegova socijalna dimenzija ostala je neuoena, a najvei broj italaca reagovao je emocionalno. Naviknuta na literaturu koja okrepljuje i koja sadri jasne putokaze za praktian ivot, italaka publika se 1 sentimentalno identifikovala sa likovima romana. Struktura romana pogodovala je ovom vidu recepcije. Odlumivi se za epistolarni roman po ugledu na Riardsona i Rusoa, istina bitno izmenjen jer donosi iskljuivo pisma glavnog protagoniste, Gete je itaocu uskratio objektivnu sliku dogaaja i Verterovog karaktera, ali je njegov unutranji ivot prikazan posebno intenzivno. italac je na taj nain, u izvesnom smislu, prinuen da prihvati Verterovu perspektivu i njegovo tumaenje sveta i da se sa njima poistoveti. Ne iznenauje to je roman u redovima graanskih prosvetitelja naiao na nerazumevanje. Za njihov didaktiki koncept, prema kome je roman imao da bude svojevrstan prirunik moralnih naela i graanskih vrlina, Verterov neizbeno tragian kraj bio je neprihvatljiv. Najee kritike su stizale iz klerikalnih krugova, za koje je kamen spoticanja predstavljalo samoubistvo. Na popularnost romana te kritike nisu uticale. U toku 1775. objavljeno je osam novih izdanja, a iste godine objavljen je i francuski prevod. Uprkos velikim knjievnim uspesima, mladog pesnika zahvatila je egzistencijalna kriza. ivotne okolnosti i lini razlozi, ponovie se to i deset godina kasnije, uinili su da je Gete na svaki nain traio priliku za odlazak iz svoje sredine. Ona mu se ukazala u jesen 1775: na poziv vajmarskog vojvode Karla Augusta preao je Gete iz rodnog Frankfurta na Majni u Vajmar, gde je, uz kraa odsustvovanja, ostao do kraja ivota. U kojoj je meri ova sudbonosna odluka bila i neminovna pisao je sam pesnik: Sa irinom i ivahnou svoga duha ja bih pomahnitao u teskobi i tromosti graanske sredine". U Vajmaru, koji je brojao 6 000 stanovnika, cela drava je imala 100 000, posvetio se Gete, kao blizak saradnik i prijatelj Karla Augusta, razliitim administrativnim poslovima. U skladu sa svojim prosvetiteljskim uverenjem da se preko apsolutistikog vladara moe pozitivno usmeravati razvoj drutva, pesnik je aktivno uestvovao u poslovima pozorita i finansija, starao se o putevima, vojsci, pravosuu, umarstvu i rudarstvu. Njegova oekivanja se nisu ispunila, reforma je 12 izostala i Gete je rezignirano zabeleio da ne shvata kako je njega, roenog za neko privatno zanimanje sudbina upetljala u dravnu upravu i kneevsku porodicu". Bavljenje prirodnim naukama poinje, takoe, u prvoj vajmarskoj deceniji. Geologija i mineralogija zaokupljaju njegovu panju, a neto kasnije paleontologija i anatomija. Godine 1784. polo mu je za rukom da otkrije i meuvilinu kost (081p1egahage) i time potkrepi svoju viziju o organskom jedinstvu ive prirode. Sada mi je najvei izvor zadovoljstva botanika", pie 1786, sve mi se namee, ne razmiljam vie o tome, sve mi dolazi i ogromno carstvo mi se u dui uproava, tako da i najtei problem mogu odmah prosto oitati. Samo kad bih mogao nekome da saoptim ono to vidim i oseam, ali to je nemogue. A nije to neki san, neko matanje; to je sagledanje sutinske forme, kojom se priroda tako rei stalno igra i igrajui se stvara raznovrsni ivot". Iako u prvoj deceniji ivljenja u Vajmaru nije objavio nijedno obimnije delo, taj period je na Geteovoj linosti ostavio nesumnjivo pozitivne tragove. Dravniki poslovi uslovili su nov, trezveniji prilaz ivotu, a intenzivno bavljenje razliitim granama nauke razvilo je posmatraki dar i donelo dotle nepoznatu preciznost izraza. Nov stil se radikalno razlikuje od onoga u tekstovima do dolaska u Vajmar. U pismima ili dnevnikim zapisima sa prvog putovanja po vajcarskoj 1775. zapaanja i iskustva su fiksirana lirskim tonom ili ekspresionistikim reenicama u kojima su zvuk, ritam i slika od iste vanosti kao gramatika i logika. On je veran odraz izmenjenih pogleda na ivot. vajcarska priroda, koju je na svom prvom putovanju opisivao kao svemono stranu", pojavljuje se etiri godine kasnije u novoj svetlosti. Ona je i sada mona i uzviena, ali Gete ne stoji pred njom samo zadivljen. U svim njenim manifestacijama, samo naizgled samovoljnim i sluajnim, pesnik otkriva zakonitost i trajnost; Makakve ih revolucije kasnije pokretale, odvajale, cepale, i one su bile pojedinani potresi i sama pomisao na tako ogrom- 1 no kretanje izaziva uzvieno oseanje veite postojanosti. I samo vezano za velike zakone, vreme je nekad vie nekad manje delovalo na njih (...) Duboko se osea da ovde nita nije proizvoljno, da u svemu vlada veiti zakon koji sporo dejstvuje". Zaokret u ivotu kristalisao se prevashodno u lirskim pesmama, jedinim uspelim umetnikim ostvarenjima tog razdoblja. One su i svedoanstvo o putu koji je pesnik postepeno proao od furioznih poetaka do klasike. Eksplozivnost i mladalaki prkos olieni u Prometeju ne sreu se vie u poeziji koju karakteriu prigueni tonovi, mera i umerenost. Vinkelmanova rasprava Misli o podraavanju grkih dela u slikarstvu i vajarstvu (1755), kojom se kanonizuju estetske i etike komponente umetnikog dela kao i njena sredinja doista uvena formulacija o idealu savrenog oveka koga karakterie plemenita jednostavnost i mirna veliina", pozadina su sada Geteove lirike. Pesma, istina, polazi od linog iskustva, ali je u njoj eliminisano subjektivno, pojedinano i izuzetno i insistira se na objektivnom, optem i zakonitom: Po venim, gvozdenim / velikim zakonima / moramo krug svog / bitisanja svi / da opiemo". Velike himne kao Granice oveanstva, Boansko, Pesma duhova nad vodama, kao i lirska ostvarenja Obujmio planinu, Mesecu Putnikova pesma pred no, Minjon, primeri su lirike u kojoj se smisao, slika, ritam i zvuk sta- paju u celinu neponovljive lepote. Septembra 1786. Gete je otiao u Italiju. Duboko nezadovoljstvo poloajem izmeu pesnika i dravnog slubenika nije se drugaije moglo razreiti. Poslednjih godina sam", pisao je iz Rima, vie prieljkivao smrt nego ivot". Nepune dve godine boravka na klasinom tlu oznaile su novu cezuru u ivotu i donele preporod. Da, mogu rei", rekao je u starosti, da sam jedino u Rimu osetio ta je ovek zaista. Taj vrhunac, to blaenstvo oseanja docnije nikad vie nisam dostigao; u poreenju sa mojim raspoloenjem u Rimu, u stvari potom nikad vie nisam bio radostan." Susret sa antikim obrascima i idealima vratili su Geteu stvaralaku produktivnost. Na delima Mikelanela, Rafaela, 14 Paladija, kao i grkih vajara, otkrivao je sutinu umetnosti kojoj je priroda bila uzor i koja je ostvarila meru u pogledu sadrine i forme, harmonian odnos izmeu pojedinanog i celine. Stvarati, znailo je pesniku orijentisati se prema unutarnjoj harmoniji prirode koja se zasniva na organskim zakonitostima. Pojmovi zakon", forma", oblik", tip", usvojeni u tom periodu, uli su u temelje Geteove estetike. Boravak na italijanskom tlu bio je podsticaj da se dovre drame Egmont, Ifigenija na Tavridi, i Torkvato Taso. Dok je drama u prozi Egmont (1788), koja obrauje ustanak Holanana protiv panskih osvajaa u XVI veku, blia mladalakom stilu, druge dve drame vrhunska su dela klasine epohe. Gete je u Ifigeniji (1786) poao od Evripida i grae koja je, poev od XVI veka, ee obraivana (Rasin 1674, Gluk 1779), ali je, dajui tradicionalnom zapletu nov smisao, od mitske drame stvorio psiholoku i stavio akcenat na jednu od osnovnih tendencija XVIII veka: na tenju oveka za autonomijom. Za razliku od Evripida kod koga dramski rasplet obezbeuje boginja Atina, Geteova Ifigenija odustaje od lukavih reenja koja joj se nude i opredeljuje se za delo neuveno": istinu. Ifigenijina autonomna odluka, koja obezbeuje pomirljiv kraj, poiva na novom, prosvetiteljski shvaenom odnosu izmeu oveka i bogova: etika istog oveka XVIII veka korespondira sa voljom bogova. Ifigenija insistira na harmoninom odnosu izmeu humanog ina, dakle neeg to se nalazi u sferi mogueg, i milosti bogova. Svet Geteove Ifigenije nije, kao to se dugo tvrdilo, tako jasan i proziran, a poruke humanosti nisu tako razgovetne i jednoznane. Ako je samovolja bogova, na koju podsea Pesma parka na kraju etvrtog ina, i stavljena van snage, ostaju tamna mesta na Orestovom putu isceljenja, trenuci Ifigenijinog dubokog oajanja, ostaje i, Toantovom etosu preputen, delikatan ishod drame. Gete svojim delom nije ponudio sliku drutvene stvarnosti. Ifigenija je model koji, stilski i dramaturki strogo stilizovan, postavljen izvan istorijskog konteksta, demonstrira nov stadijum u razvoju savreme- 1 nog oveka, u kome, nakon ukidanja diktature bogova, autonomna linost preuzima odgovornost za svoju sudbinu i humanije meuljudske odnose. Preglednu dramsku strukturu Ifigenije Gete je zadrao i u Torkvatu Tasu, zapoetom 1780, a objavljenom 1790. godine. Broj likova bio je opet sveden na pet, jedinstvo radnje, vremena i mesta uzorno ouvano. Za Ifigeniju karakteristian stilizovan jeziki izraz, koji iskljuuje govorni jezik i njegovu leernost, sree se u Tarkvatu Tasu kao i usko omeen prostor zbivanja: u obe drame stilizovana priroda kao zahtev oveku za savlaivanjem individualnosti i spontanosti. Spoljanji svet izgubio je svoju vanost - od istorijskog Tasa ostalo je samo ime - problematika intelektualizovana, radnja reducirana na minimum, a psiha protagonista postala je gotovo iskljuivo mesto dramskih sukoba. Zbivanje smeteno u sredite drame, sukob pesnika na dvoru sa svojom sredinom, i pored paralela koje namee slinost izmeu Geteove i Tasove egzistencije, ne razreavaju biografski podaci. Torkvato Taso nije drama o Geteovom ivotu; u obliku apstraktnog modela Gete je predoio problematiku modernog pesnika. Ta apstraktnost povezuje Ifigeniju i Torkvata Tasa i signalizira nov tip Geteove drame, bitno razliit od Geca i Egmonta. Razlikom u shvatanju umetnosti Gete karakterie svoje likove. Za princezu Leonoru poezija je refu- gijum za njena oseanja, za Alfonsa, vladara i mecenu, mogunost da mu ime ne potone u zaborav. Utilitaristiki sudi o umetnosti Antonio, politiar i dravnik. Nasuprot njemu Gete je postavio Tasa, senzibilnog pesnika koji ivot radikalno vezuje za svoju umetnost: Kad smiljati il' pisati ne mogu, / za mene ivot nije ivot vie". Ali Geteov Taso, izdiferenciran i nervozan karakter, sklon ekstremnim raspoloenjima, nesiguran je u proceni okoline u kojoj ivi. Njegov genijalni subjektivizam izvor je njegove sree i nesree: on kome je dato da kae kako pati, kad obian ovek zanemi" u svome bolu", neminovno dolazi u traginu koliziju sa etikim i estetskim normama svoje sredine. Kraj drame izaziva nedoumice. Da li je re o tragediji ili se tra- 16 gine disonance ipak razreavaju - ne moe se sa sigurnou tvrditi. Ipak, veina knjievnih kritiara smatra da je Tasov slom neizbean. U tom smislu pisao je ve i iler. U poznatom spisu O naivnoj i sentimentalnoj poeziji on je ukazivao na slinost konstelacija izmeu Tasa i Vertera i time sugerisao tragino shvatanje ishoda. Paralela sa Verterom, koja se moe i u detalje pratiti, gotovo se namee, a i sam Gete prihvatio je Tasa kao potenciranog Vertera". Iako je teko verovati da se u Tasovom tragino organizovanom karakteru neto bitno moe izmeniti, problematian je svaki jednoznaan odgovor. Pouna je opreznost kojom je Rihard Vagner rea- govao na dramu: Ko ovde ima pravo? Ko nema? Svako vidi kako vidi i ne moe drugaije". Izbalansiranost argumenata i protivargumenata, uvek ubedljivo za i protiv, ostaje kao jedno od bitnih obeleja drame. Pravi smisao" Torkvata Tasa, objasnio je Gete, jeste nesrazmera talenta i ivota". To znai: zahtevi ivota ipak se ne mogu ignorisati. Vanost Geteove drame jeste i u tome to je ona prva osvetlila problem odnosa knjievnika i drutva. U celoj svetskoj knjievnosti, pisao je vajcarski germanista Emil tajger, pojavljuje se sa Torkvatom Tasom po prvi put pesnik kao protagonista ozbiljne drame. Nekoliko decenija ranije to ne bi bilo mogue. Problematika drame u ovom obliku nije bila poznata, i tek pojavom pesnika, kao to su bili Kloptok ili Gete, ona se nametnula. Taj istorijski trenutak, koji daje peat i savremenom shvatanju umetnika i njegovog poloaja u drutvu, Gete je ubedljivo fiksirao. U Italiji pesnik nije otkrio samo svet umetnosti. U ophoenju sa prirodom junog podneblja sticao je nova saznanja i u prirodnim naukama. O njima je re u vanim stihovima Metamorfoza biljaka (1790) i Metamorfoza ivotinja (1806), koji sublimiu nastojanja da se u prirodi otkriju sutina i zakonitost razvitka. Iza brojnih pojava u kojima se manifestuje ivot Gete vidi prafenomene sveg bitisanja. Ovo saznanje u osnovi je njegovog bavljenja prirodnim naukama, kojima posveuje sve vie panje i vremena. Mora se znati da je Gete Uenje o bojama (1810), obimno delo neophodno za razumevanje pe- 1 snikovog sveta, smatrao jednim od svojih najznaajnijih dela. Pogledi na umetnost i ivot sa kojima se Gete vratio iz Italije nisu naili na razumevanje u Vajmaru. U staroj okolini pesnik je iveo usamljeno. Stagnirala je i pesnika produktivnost. Izuzetak ine Rimske elegije, napisane pod naslovom Egopsa Kotapa i objavljene 1795. godine. Osnovni motiv stihova, nesputana ulna ljubav, koji je puritanska publika doivela kao skandal bez presedana, nije bio jedina novost. Koristei lirski ciklus, u kome se teme i motivi uzajamno dopunjavaju i osvetljavaju, Gete je u svoju poeziju uveo formu izraavanja kojom e se kasnije rado sluiti. Stihom elegije dati su u vedrom, strastvenom ili ironinom tonu kroz dijalog, alu, igru rei i refleksiju, duh antike i modernog sveta, erotsko iskustvo i klasino obrazovanje, ljubav i poezija. Na pitanje odnosa nasleene klasine forme i modernog sadraja, Gete je suvereno odgovorio Rimskim elegijama. O drugom, manje znaajnom boravku u Italiji govore Veiecijanski epigrami (1790), proeti razoaranjem i gorinom. Svakodnevica Italije nudila je dovoljno povoda i za takvu perspektivu. Getea koji je u osnovi ivota video evoluciju, duboko je potresla Francuska revolucija, koju je, za razliku od drugih nemakih pesnika od samog poetka, i to kategoriki, odbijao. Istina je", govorio je pesnik u staro- sti, prijatelj Francuske revolucije nisam mogao da budem, jer njene su mi grozote bile odve blizu pred oima i bunile me svakog dana i asa, dok se njene blagotvorne posledice tada jo nisu mogle uoiti. A nisam mogao ravnoduno gledati kako u Nemakoj nastoje da vetaki prouzrokuju prizore sline onima koji su u Francuskoj bili posledica velike nunosti." Dogaaj u kome je pesnik video opasnost za vrednosti na kojima je poivao njegov svet zaokupljao mu je panju niz godina. Pesnika nastojanja da se sa njima ponese, drame Veliki Kopt (1791), Graanin-general (1793) i Uzbueni (1794), nisu donela rezultate. Sa istom namerom napisao je i ep LisacRajneke (1793), u kome trijumfuju lukavost i niskost. Najznaajnija drama sa ovom tematikom je Vanbrana ki 18 (1803), delo znaajnog jezikog i misaonog dometa, ali kao pozorini komad iskonstruisano i neubedljivo. Francuska revolucija je i u pozadini epa Herman i Doroteja (1796). Kao protivtea dogaaju koji ugroava miran i kontinuiran razvoj, dat je ovde uzak krug porodice. Problematinost epa lei u tome to mir i statinost poetske slike izgledaju neobino u okviru u koji je ona smetena. Kao osetan kontrast nameu se itaocu dogaaji iz Francuske revolucije i sigurne, vrste, u sebe zatvorene zajednice, na ijoj su strani sve pesnikove simpatije. Geteova idealizovana graanska klasa, prezentirana kao idealno drutvo, ostala je neobuhvaena ten- dencijama razvoja svetske istorije. Idilian ep koji je italaka publika oduevljeno prihvatila, a iler smatrao vrhuncem novije nemake knjievnosti, poslednjih godina je predmet estokih napada Godine 1794. poela je Geteova i ilerova saradnja, koja e trajati do ilerove smrti. iva veza meu prijateljima ogleda se najpre u intenzivnoj prepisci o sutinskim pitanjima estetike i poetike i predstavlja nezaobilazan dokument za razumevanje epohe nemake klasike. Rezimirajui prve godine prijateljstva sa ilerom, Gete je poetkom 1798. pisao: Probudili ste u meni drugu mladost i ponovo me uinili pesnikom, to skoro vie i nisam bio". Prisan kontakt sa ilerom znaio je za pesnika izlazak iz viegodinje izolacije i upoznavanje sa idejama nove epohe, kojoj je ton davala Kantova kritika filozofija. ilerovo nastojanje da ubedi Getea, naivnog" pesnika, u neophodnost teorijskih refleksija kao nezaobilazne komponente stvaralakog procesa, osnovna je nit prepiske. Taj oblik saradnje Gete nije odbacivao: Ja Vas molim da se ne ustruavate da me, rekao bih, isterate iz mojih granica". Podstaknut ilerom, Gete je nastavio rad na romanu o Vilhelmu Majsteru, zapoetom 1777, pod naslovom Pozorino poslanje Vilhelma Majstera. Boravak u Italiji i Francuska revolucija potisnuli su bili roman u drugi plan. Izmena u odnosu na Pozorino poslanje ogledala se u funkciji pozorita u ivotu glavnog junaka, koji, u prvoj verziji, kao mlad i obdaren pisac, vidi u pozo- 10 ritu ivotni cilj i postaje reiser. Ne samo Geteovo lino iskustvo ve, pre svega, drutvenoistorijski razvoj uslovio je da su te prvobitne intencije morale izgledati prevaziene. Pozorite, koje je za mladog pesnika stajalo u sreditu duhovnog interesovanja, izgubilo je pri kraju stolea reprezentativni karakter. Umetnosti se, dodue, nije mogla porei posebna uloga u ivotu, o emu je svedoio i Geteov Verter, ali se za graanske intelektualce objektivna stvarnost nije mogla identifikovati sa pozoritem, a Geteu je to izgledalo mogue u vreme poetka rada na romanu. Vilhelm Majster reprezentuje jednu generaciju koja, pod uticajem Lajbnica, aftsberija i Rusoa, nije vie spremna da se povinuje zateenim nadindividualnim normama i koja, stavljajui akcenat na individualnost, trai svoje mesto u drutvu. Vilhelmove rei, da sebe lino, takvog kakav sam, sam obrazujem, to mi je bila mutna elja jo od rane mladosti" karakteristine su za takvo shvatanje i ine sr romana. Na putu ka proklamovanom cilju, Gete svog junaka konfrontira na razliitim stupnjevima njegovog, razvoja sa reprezentativnim oblicima drutvene stvarnosti. Sasvim je u skladu sa duhovnim tendencijama poslednjih decenija XVIII veka to to Vilhelm, kome pred oima kao ideal lebdi humanistiki univerzalno obrazovan ovek, ne polazi od nauke nego od pozorine umetnosti. Vanost koja se pridaje pozoritu kao instituciji od prvorazrednog znaaja za estetsko vaspitanje Gete podvlai detaljnim prikazivanjem razliitih oblika pozorinog ivota. Vilhelm se upoznaje sa lutkarskim i amaterskim pozoritem, sa druinom igraa na ici, improvizovanim, putujuim i dvorskim pozoritem; on je upuen i u probleme reije, probe, muzike, recitacije i sufliranja. Vrhunac bavljenja pozoritem je Vilhelmov doivljaj ekspira. Aktuelnost romana je time posebno nagla- ena: upravo na komponentama koje su uinile da ekspirovo delo postane jedan od duhovnih uzora Geteove generacije temelji se i Vilhelmov doivljaj. Pozorite za Vilhelma ima jo jedan - vrlo vaan znaaj. Ono je, naime, mesto gde se niveliu klasne razlike. Vilhelm, koji ima sklonost upravo ka onom harmoninom razvoju prirode" koje mu roenjem nije dato", zna da je u Ne~ makoj" samo plemiu omogueno izvesno opte", lino obrazovanje". Prava koja je jednom irem sloju graanstva u Francuskoj bila obezbedila Revolucija, u Nemakoj su postojala samo kao iluzija. Na daskama se", Vilhelmov je zakljuak, obrazovan ovek pojavljuje u linom sjaju kao i u viim klasama." Iako je u XVIII veku umetnost, a ne crkva, ta koja je u stanju da razrei egzistencijalna pitanja oveka, religiozni aspekti sastavni su deo duhovnog horizonta graanske inteligencije. Uticaj pijetizma je od posebnog znaaja. Kroz njegovu kolu proao je i Gete. U traktatu Ispovesti lepedue i Vilhelm upoznaje pijetizam, usvaja njegovu strogost i metodinost u voenju ivota, ali ne i njegovu asketinost; susret sa pijetizmom neophodna je, mada i prolazna etapa Vilhelmovog puta. Pod okriljem drutva, koje bdi nad njegovom sudbinom i koje objedinjuje estetske i etike norme, kao i praktinu delatnost, Vilhelmov ideal univerzalnog obrazovanja pretrpee izvesne korekcije. U jednom trenutku njemu e biti kazano jedno od optih saznanja ljudskog ivota - da ovek nije srean pre nego to njegove bezuslovne tenje same sebi ne odrede granicu". Vilhelm, ije obrazovanje objedinjuje bitna stremljenja vremena i koji uvia neophodnost usmerenosti prema nekom pozivu, postaje ravnopravan lan socijalne zajednice. Roman je objavljen 1795/ 96, a doekali su ga najpohvalniji sudovi. Svako e u Majsteru nai svoje godine uenja", smatrao je Vilhelm fon Humbolt. iler, iji je udeo u koncepciji romana bio od posebnog znaaja, pisao je oduevljeno: Mirno i duboko, jasno, pa ipak neshvatljivo kao priroda, tako deluje i tako stoji tu; sve, ak i najsitnija uzgredna crta, pokazuju lepu ujednaenost due, iz koje je sve poteklo". Teoretiar romantizma Fridrih legel nazvao je Francusku revoluciju, Fihteovu filozofiju i Vilhelma Majstera najveim tendencijama razdoblja". Godine uenja Vilhelma Majstera trajno su uticale na razvoj nemakog vaspitno-obrazovnog romana. Veliki pripovedai XIX i XX veka - Lud- 1 vig Tik, an Paul, Adalbert tifter, Gotfrid Keler, Tomas Man, Herman Hese - nalazili su u njemu uzor i inspiraciju. Svojevrstan kontakt sa Geteovim delom uspostavio je i Ginter Gras romanom Limeni bubanj. Kao rezultat intenzivne saradnje sa ilerom nastale su i Ksenije (1797), zajedniki epigrami u kojima se otrim i satirinim tonom pretresa stanje u ondanjoj nemakoj knjievnosti, a neto kasnije ilerov Almanah muza doneo je vei broj Geteovih i ilerovih balada, tako da je 1797. ula u istoriju nemake knjievnosti kao godina balada": Razlikama u shvatanju ovoga anra ostala su dva pesnika i ovom prilikom verna. Dok dramatiar iler insistira na dramskoj situaciji, na grupama glumaca i gledalaca, na opisima kulisa ispred kojih smeta radnju, Geteovu baladu karakteriu lirski elementi. Iako se pojedine Geteove balade pribliavaju ilerovim (arobnjakov uenik), reprezentativne za njegovo stvaralatvo ostaju Bog i bajadera i Korintska nevesta - obe sa svojim velikim temama o ivotu, ljubavi i smrti, poetski tekstovi na ijim se porukama humanosti i tolerantnosti zasniva vajmarska klasika. Poetak novog stolea doneo je pesniku teke potrese. Ubrzo posle Herdera (1803) umro je i iler (1805). Stigla ga je i teka bolest, a zatim su i ratni dogaaji zahvatili Geteovu neposrednu blizinu. Prijatelju Celteru pesnik je pisao posle ilerove smrti: Mislio sam da sam izgubljen, a sad gubim jednog prijatelja i sa njim polovinu svoga bia. U stvari, trebalo bi da ponem ivot na neki nov nain, ali za to u mojim godinama nema vie puta". Opet je nastala pauza u pesnikoj produktivnosti. Tek postepeno vraa se Gete uz velike napore ivotu i stvaralatvu. Nastavlja rad na Vilhelmu Majsteru, a 1807. objavljuje zbirku Soneta, u kojoj ni veliko majstorstvo ne uspeva da prikrije nedostatak supstance. Poinje poezija koja nosi atribute starosti. Iz tog razdoblja je i Pandora (1808). Opet se govori o Prometeju, ali ovoga puta na sasvim drugi nain. Sada je njemu, oveku realnosti i napretka, suprotstavljen njegov brat Epimetej, sav predan nerealnosti, prolosti i lepoti. Pandori nema mesta uz njih: Prometej je odbacuje, Epimetej ne uspeva da je zadri. Njen povratak bie mogu tek u svetu koji bude u stanju da izmiri disonance izmeu delatnosti i lepote. Tema koja u Tasu ima tragian zavretak, ovde nije dovedena do kraja. Drama o Pandori ostala je fragment velianstven u svojoj misaonosti. Znaajno delo ovog razdoblja je roman Izbor po srodnosti (1809), planiran kao novela koju je trebalo ukljuiti u Godine lutanja Vilhelma Majstera. U toku rada pesnik je odustao od prvobitne namere i delo je objavio kao samostalan roman. Neobian naslov potie iz prirodnih nauka. vedski hemiar Torbern Bergman objavio je 1775. studiju Ce atas1gop\> e1es1tzu koja je 1782. prevedena na nemaki. Gete je taj prevod poznavao. Pod pojmom izbor po srodnosti podrazumevao se hemijski proces u kome se izvesni elementi u kontaktu sa drugim jedinjenjima iznenada izdvajaju iz svoje zajednice i stvaraju nova jedinjenja. Presudna za roman bila je pieva ideja da jedan egzaktan hemijski proces prenese u oblast meuljudskih odnosa Geteov pomonik Rimer zabeleio je u svome dnevniku Geteovu nameru da novim romanom simboliki prikae drutvene prilike i njihove konflikte". U razgovoru sa svojim sekretarom Ekermanom pesnik je to i potvrdio: Jedini proizvod veeg obima", gde je bio svestan da radi prema jednoj osnovnoj ideji", bio je roman Izbor po srodnosti. Na uoenoj zakonitosti meu elementima trebalo je demonstrirati problem nunosti i slobode. Jer: dok elementi anorganskog sveta samo prividno biraju" prema afinitetu, a zapravo moraju to da rade, ovek, slobodno i razumno bie, doveden u analognu situaciju ne stoji pod istom neminovnou. Ipak, tako jasni i neproblematini nisu odnosi meu ljudima. U Izboru po srodnosti sukob izmeu nagona i razuma zavrava se tragino. Dogaaji izmiu kontroli oveka i elementarnom snagom razaraju odnose. Shodno strogoj koncepciji romana, koja se zasniva na hemijskom fenomenu, Gete se opredelio za simboliko prikazivanje zbivanja. Pojedinani motivi i postupci, pojedinane slike i situacije daju se, istina, plastino i ubedljivo, ali njihovu funkciju i smisao italac shvata tek iz celine. Izbor po srodnosti nije oduevio publiku kao Verter, niti je bio roman, kao Vilhelm Majster, koji e postati paradigma vaspitno-obrazovnog romana u Nemakoj. Tek postepeno, posle Geteove smrti, poeo je roman da zaokuplja panju kao delo u kome se na problemu braka kao institucije razmatraju odnosi u savremenom drutvu; poeli su ga shvatati kao preteu Gospoe Bovari, Ane Karenjine i Efi Brist. Poev od 1809. pa, sa dugim prekidima, gotovo do kraja ivota, pesnik je radio na autobiografiji kojoj e dati naslov Iz mog ivota, Poezija i stvarnost. Sa teitem na istini o stvarnosti a manje na detalju, ovde je, iz perspektive ostarelog pesnika, osvetljen njegov ivotni put od roenja do prelaska u Vajmar. Gete je, meutim, autobiografiju shvatio i znatno ire: on govori o politikim i drutvenim dogaajima, o zbivanjima u umetnosti i nauci, raspravlja o knjievnosti i daje izvanredne portrete njenih nosilaca. Sve su to plodovi mog ivota i ispriane pojedine injenice slue samo za potvrdu nekog opteg zapaanja, neke vie istine (...) Mislim da se u njima kriju neki simboli ljudskog ivota. Nazvao sam knjigu Poezija i stvarnost, jer se viim tenjama izdie iz predela niske stvarnosti (...) Neka injenica naeg ivota ne stie vanost po tome to je i ukoliko je istinita, nego samo ukoliko je neto znaila" - objasnio je pesnik Ekermanu. Piui o sebi i svom delu, Gete je ispisao jedan deo kulturne istorije Nemaca. Izvesnu dopunu autobiografiji predstavljaju dela Putovanje po Italiji (1816) i Rat u Francuskoj (1822). Posebno mesto meu knjigama koje osvetljavaju pesnikovu linost i njegovo delo pripada Razgovorima sa Geteom, koje je objavio Geteov viegodinji sekretar Ekerman. Posle ilerove smrti Geteovi klasinni nazori o umetnosti postali su manje strogi, a uticaj romantiarske poezije bio je sve uoljiviji. Gete ne prati samo savremenu literaturu Nemaca, Francuza i Engleza nego proiruje svoje interesovanje prema persijskoj i indijskoj knjievnosti, prema nemakoj srednjovekovnoj knjievnosti i srpskim narodnim pesmama. Iz tog razdoblja je i njegov pojam svetske knjievnosti": Najplodniji je bio susret sa lirikom Persijanca Hafisa (1300-1389), u kojoj Je naao iskazana sopstvena iskustva. irina i lakoa Hafisove poezije proete duhom odgovarale su Geteu, za kojim je bilo ostalo vreme prijateljstva sa ratobornim ilerom, vreme Ksenija, napadanja plitkog i trivijalnog i odbrane sagledanih ideala i utvrenih normi. U periodu od 1814. do 1819. nastaje Zapadno-istoni divan. Orijentalna, a posebno Hafisova poezija, kao i naklonost prema Marijani fon Vilemer, daju osnovni ton ovom ciklusu pesama. Rekvizitima Orijenta zaodenut je aktuelan sadraj ali i najdublja egzistencijalna pitanja. U dvanaest knjiga, koliko ihDivan ima, smetena je duboka mudrost starog pesnika, kome nisu nepoznate ni irine sveta ni najintimnija oseanja ljudske due. Celina Divana poiva na zajednikim temama, motivima i slikama koje povezuju pesme i knjige. O toj karakteristici govorio je jo Gete. Odbijajui da izdvoji jednu pesmu koja bi sluila na ast celoj, zbirci", pesnik je objasnio da je svaki lan zbirke tako proet duhom celine, tako je u sutini istonjaki, tako je povezan s naravima, obiajima, religijom, da bi uvek jednom prethodnom pesmom morao da bude uveden ako treba da utie na matu i oseanja". Tako se uvodna Knjiga pevaa, sa temom o poeziji, zavrava pesmom Blaena enja, kojom su obuhvaene bitne teme Divana. U slici leptira koji trai smrt u plamenu svee sadrani su ljubav i smrt, ivot shvaen kao dijalektiko jedinstvo beskrajnog nastajanja i nestajanja. U Knjizi posmatraa, Knjizi izreka, Knjizi parabola i Knjizi zlovolje nataloilo se ogromno, ne retko, i gorko ljudsko iskustvo. Ono to Divan ini poezijom najvieg ranga jesu teme o kojima je Gete progovorio samo na nekoliko mesta u svom celokupnom delu date sa lakoom koju poznaje samo najzrelija umetnost. Ne sreu se ovde samo dve kulture, Orijent i Okcident, istorija i sadanjost, venost i trenutak, nego i duboka religioznost i mistika, duh i strast, patos i kolokvijalizmi, ozbiljnost i ironija. Prostor i vreme nisu prepreka Geteovom univerzalnom duhu. Po iri-ni i znaenju pitanja, kao i po virtuoznosti umetnikog zahvata, Divan meu Geteovim delima zaostaje jedino za Faustom. Ono to je karakterisalo poeziju Divana moe se pratiti i dalje kroz pesnikovu poznu liriku. Tada nastaju pesme velike snage i sveobuhvatne simbolike sa optim istinama o oveku i prirodi: Orfike iskonske rei (1817), Jedno i sve (1821), Parabaza (1827), Zavetanje (1829). U stihovima neiscrpne sadrine i izvanredne muzikalnosti svodi pesnik bilans ivota. Karakteristike poz1To g stila stekle su se u pesmi Zorom, kada magle veo (1828), jednoj od najpoznatijih tog perioda. Poremeeno logiko izlaganje nadoknaeno je smelim povezivanjem duha i prirode.- U tri jednostavne strofe pesnik predoava doba dana, transparentne slike stadijuma ivota. Sinteza duha i prirode potpuna je: duh koji tumai prirodu sigurno je uklopljen u njene tokove. Izvestan izuzetak predstavlja Marijenbadska elegija (1823) sa potresnom ispoveu o, poslednjoj velikoj ljubavi, u kojoj je strast potisnula volju, obrazovanje i konvenciju. Naporedo sa ovom poezijom nastajao je i drugi deo romana o Vilhelmu Majsteru - Godine lutanja Vilhelma Majstera (1829). Termin roman moe se ovde, samo uslovno prihvatiti, jer labavu kompoziciju prekidaju umetnute novele i eseji, brojni aforizmi i stihovi, to oteava praenje osnovne niti izlaganja. I glavna linost se esto gubi u pozadini dogaaja. U centru panje nije vie pojedinac koji od ivota i okoline oekuje i zahteva ve ovek spreman na odricanje. Opti problemi drutva dobili su prioritet u odnosu na linost. Na toj osnovi roman je znaajnim delom vizija modernog drutva i njegovih komplikovanih odnosa. Traenje smisla ivota pojedinca i ivota uopte tema je Fausta (Faust 1, 1808, Faust II, 1832) - Geteovog najznaajnijeg dela, na kome je, sa prekidima, radio punih est decenija. Polazei od legende o oveku koji je prodao duu avolu, Gete je stvorio dramu oveanstva. Relevantna pitanja filozofije i religije, politike, nauke i etike pokrenuta su u ovom najznaajnijem knjievnom delu na nemakom jeziku. ta je Faust znaio pesniku, rekao je on sam neposredno po njegovom zavretku: Na svoj dalji ivot mogu odsada da gledam kao na ist dar, i sada je u stvari sasvim svejedno hou li uopte i ta u moda jo stvoriti", Posle uvodnih stihova Posvete i Predigre u pozoritu, drama zapoinje Prologom na nebu. U dijalogu izmeu Gospoda i Mefista o vrednosti oveka stvoren je transcendentalan okvir u koji je smetena celokupna radnja. Mefistovoj podsmeljivoj slici oveka Gospod suprotstavlja Fausta, oveka velike aktivnosti, i dozvoljava Mefistu da pokua da ga skrene s pravog puta. Siguran u uspeh, Mefisto nudi i opkladu, zaboravljajui da je i on sam, kao negacija svega postojeeg, samo neizostavan deo u procesu razvoja oveka i sveta. Legenda o savezu oveka sa avolom dobila je u novom kontekstu potpuno nov smisao: nije vie re o pojedincu, Faust je predstavnik oveanstva. Na naelno pitanje, da li je dobar ovek" uvek svestan svog puta, morae da odgovori Faust, koji nijednog trenutka svog dugog ivota ne zna kakva mu je uloga dodeljena na nebu. U velikom uvodnom monologu Faust, naunik i mislilac sa poetka XVI veka, koji raspolae celokupnim znanjem svoga vremena, stoji bespomoan i rezigniran pred tajnama prirode. Njegova enja da upozna snage od kojih je sazdan svet, da prekorai granice kojima je omeen ovek teraju ga da pomo potrai u maiji. Iako nije ubeen u svemo Mefista, koji mu svoje usluge stavlja na raspolaganje, Faust pristaje da mu prepusti duu, pod uslovom da mu ovaj obezbedi da jednom trenutku poeli trajnost: Ako trenutku kaem kada: / Tako si divan! Stani! Traj! - / ti me u lance okuj tada, / tad ne marim da doe kraj! / Tad smrtna zvona nek zazvone, / tad slube budi reen ti, / nek stane sat, kazaljka klone, / nek proe rok to dat mi bi!" Sa otroumnim i cininim pomonikom Faust kree kroz svet. Njegova stremljenja nisu obina. Faust grai da u svojim grudima oseti sreu i bol oveanstva i nije spreman da se zadovolji plitkim uivanjima. Nemo i sa gaenjem posmatra Mefistove neukusne ale ko-jima ovaj eli da ga pridobije. Sutina Faustovog stremljenja ostaje Mefistu do kraja nedokuiva. Mefistove granice vide se i u susretu sa istom ljubavi - dok bespomono posmatra kako ljubav sa Gretom budi u Faustu ovenost, upravo ono to on eli po svaku cenu da eliminie. U susretu Fausta i Grete delo dostie vrhunac. Kratkotrajna srea uinila je Gretu u njenoj malo- graanskoj sredini tekom prestupnicom. Naputena od Fausta skrhanog tekom krivicom, etiki ista Greta zavrava na gubilitu. Verovatno najlepim stihovima na nemakom jeziku ispriana je tragina povest o ovoj velikoj ljubavi. U drugom delu tragedije Faust naputa uski graanski svet da bi ga put odveo u najvie drutvene krugove. On se pojavljuje na carskom dvoru, gde uz pomo Mefista priziva idealan ljudski par, Parisa i Helenu, posle ega su njegove misli obuzete najlepom enom svih vremena. Ceo drugi in, klasina Valpurgina no, sa smelom temom stvaranja vetakog bia Homunkula, iste entelehije, kao i Faustovi susreti sa bogovima i mitolokim biima na klasinom tlu, predstavljaju uvod za pojavu lepe Helene. Trei in donosi susret Fausta i Helene, spoj germanskog severa sa helenskim jugom. Njihov sin, Euforion, simbol poezije, rano nalazi smrt, a odmah za njim gubi Faust i Helenu. To je i kraj njegovog boravka u legendarnom svetu; Faust se vraa na Sever, u carski dvorac, gde kao nagradu za usluge caru u ratu dobija deo morske obale, koju poinje da pretvara u plodnu zemlju. Svoga Fausta koji je teio apsolutnom znanju, koji je doiveo bezgraninu ljubav i koji je u Heleni susreo apsolutnu lepotu, Gete uvodi u svet delatnosti. U poslednjem inu Faust, moni gospodar i kolonizator, sprovodi svoju zamisao. Ne obazirui se na rtve, greei i dalje, on narodu obezbeuje ivot na tlu koje je snagom svoga duha i svoje volje otrgnuo od mora. Tek u tom trenutku oslepeli stogodinjak se osea srenim. Mefisto gubi opkladu: opredeljenje za neumornu delatnost i boanska milost, doneli su Faustu izbavljenje. Geteovo monumentalno delo ubraja se u najvea ostvarenja svetske knjievnosti, mada je put do takvog priznanja bio neuobiajeno dug. Kritika je bila glasna, pogoIovu posle objavljivanja drugog dela. Ni najvei savremenici nisu pokazivali razumevanje za delo, a Faustov karakter bio je estoko napadan. Poeziji se sudilo etikim, religioznim ili nekim drugim vanestetskim kriterijumima, te je sud, po pravilu, bio nepovoljan. Posle ovih zabluda usledile su nove: Geteovo delo poelo se glorifikovati. Probuena nacionalna oseanja Nemaca poslednjih decenija prolog veka odigrala su u tome presudnu ulogu. Faust je postao simbol nemakog duha, a kasnije i celokupne zapadnoevropske kulture. Naporedo sa ovim zabludama sazrevalo je saznanje o veliini drame. Znaajan korak u razumevanju Fausta kao umetnikog dela neumornih htenja i traginih iluzija, dela neizmerne lepote i misaonosti, uinjen je posle Drugog svetskog rata. Slino stoji sa ocenom celokupnog Geteovog dela, tesno povezanog sa njegovim ivotom. Od samog poetka pa do u najnovije vreme ni ostala dela nisu bila poteena ne retko besmislenih napada, nerazumevanja i nesporazuma. Nezainteresovanost za akutna pitanja nacije donela mu je ne malo uvreda i nikad mu nije bila zaboravljena. Na drugoj strani, stvarao se tokom decenija kult pesnikove linosti, gajena predstava o Geteu kao uzvienom predstavniku Olimpa Deo zabluda i predrasuda uklonio je roman Tomasa Mana Lota u Vajmaru (1939). Na Geteovu istinsku veliinu poelo se trezveno ukazivati tek u XX veku. Za dela kao Izbor po srodnosti, Zapadno-istoni divan i drugi deo Fausta prethodni vek nije imao izotren sluh. Vremenska distanca je omoguila da se sagleda u kojoj su meri bile istinite rei Hermana Grima poznatog istoriara umetnosti i jednog od prvih Geteovih biografa, koji je pisao da je Gete svojim delom izmenio duhovnu klimu Nemake i uinio je nekoliko stepeni toplijom. 20 FAUST CRVI dg o POSVETA Prioste opet, lelujna stvorenja, kao pred davni mutni pogled moj. Da vam sad vrsta dam uoblienja? Zar jo sam srcem sklon zabludi toj? Vi navirete svud iz isparenja i magle - lepo! va nek vlada roj! Kako mi duu mladiki potresa arobni daak oko vaih lesa! Vi donosite slike vedrih dana mnoge su drage seni usred vas; javlja se, kb iz zamrlih predanja, ljubavi i drugarstva prvi as; pominje zbrku ivotnih putanja obnovljenoga bola alan glas i dobre due koje, prevarene od kobi zle, uminue pre mene. Budue pesme oni uti nee kojima nekad svoje prve slah; rasu se krug to ljubazno salee, utihnu onaj prvi odjek, ah! Moj bol sad mnotvo neznano presree od koga me je i kad pljeska strah, a to sam negda pesmom razgaljivb ko zna kud luta, ako je jo ivo. 33 en>a me, ve zaboravljena, goni tim duhovima, u mir, ozbiljnost, sklad, kao da s harfe Eolove zvoni pesma i ape polujasan jad, jeim se, suza za suzom se roni, strogo se srce sve raznei sad; to imam, to se u daljini skriva; to nestade, za mene stvarnost biva. PREDIGRA U POZORITU Upravnik. Pozoriii pesnik. Komiar. UPRAVNIK: Vi to mi pomo dajete u svemu, drugovi moji u dobru i u zlu: da l' ovek moe nadati se emu od naeg posla na nemakom tlu? Hteo bih da se svidim puku tom, jer daje on i drugom da zaradi. Sklepasmo pozornicu, a pred njom svako se sprema sad da oi sladi. 40 Ve rahat eno sede, ije krive, uzdigli vee spremni da se dive. Narodnoj umem da podiem volji, al' nikad ne beh zbunjen ovoliko; dodue, oni ukus nemaju ponajbolji, ali su naitani kao niko. Kako da damo neto to ar novine ima, i da znaajno bude, i da se svidi svima? Jer volim ja kad gomila se tiska 50 i navire u nau atru, i pone jauk, pone vriska dok se kroz vrata guraju da se satru, kad se u rane popodnevne ase ve laktaju i kre put do kase, i, samo jedne ulaznice radi, ne zaziru ni vrat da slome, kao pred pekarama za hleb u doba gladi. Samo je pesnik vian udu tome: .?5 da sav raznolik svet oara. - O, moj prijatelju, uini danas to! PESNIK; Ne pominji arenu masu meni: duh bei od nas, vidimo li nju! Zastri mom oku mete zapenjeni, iji nas vrtlog vue prema dnu. Ne, vodi me u neba kut skriveni: pesniku radost cveta samo tu, boanska ruka tu nas blagosilja sred prijateljstva, ljubavi i milja. Ah, to u dui nikne, pa se njija, to plana usna jedva rei sme, as loe a as dobro - sve upija divljani tren i silom svojom tre. esto kroz mnoga leta se probija dok divno se ne uoblii sve. to sja, za tren se rodilo; to vredi, ni pred dalekim potomstvom ne bledi. KOMIAR: Potomstvo! to u njim da glavu morim! Ko e da ljude dananje veseli, da ja sad poem o potomstvu zborim? Zabavu dajte svetu, kad je eli. Pa kad je tu zabavlja valjan koji, to se, ja mislim, u dobit uvek broji. Ko rado i od srca zna to rei, gomile ud ga ne moe omesti; to slualaca krug je vei, to e ga bolje on potresti. Kurano zato! Sve uzorno dajte, pa matu s njenim horovima svima, strast, razum, oseanja razigrajte, al' svuda neka i ludosti ima! 3 UPRAVNIK: Pre svega, nek to vie radnje bude! Oni bi da to vide, da se ude. Najire dejstvo postie se tako to im se hrpa dogaaja da, te svak se divi, svako zja, i miljenikom naziva vas svako. Mnotvo se samo mnotvom pridobija, svak e tu nai to mu srce ite. Gde mnogo ima, svak neto dobija, pa veseo naputa pozorite. Daje li komad, na komadie ga daj! Uvek e ti od ruke poi paprika taj; lako ga smisli, lako spravlja. to da celinu pred publiku stavlja? Ona to raskomada ionako. PESNIK: Ne oseate vi kolika krparija je bedna to, i kako ne prilii za pravog umetnika! Kad vas se, vidim, ponajvie mari kad neko nadripisaki oljari. UPRAVNIK: Takav me prekor ne vrea nimalo: ko eli pravo dejstvo neko, do najboljeg alata mu je stalo. To drvo to ga cepate je meko. Za koga piete? Ta ko su oni? Dosada jednog amo goni, drugi se s masnog ruka k nama gega pogleda tupa i stomaka sita, a neko stie - najgore od svega! - tek poto novine iita. Svet rasejano k nama hita ba kb da e na makarate; svi samo iz radoznalosti ure. Gospe se toaletama epure i sudeluju u glumi bez plate. ta snivate sa pesnike visine? to vam dvorana puna srce gali? De, gledajte mecene iz blizine! Jedni su hladni, drugi zadivljali. Jedan na karte misli, drugi na to kako e s droljom da provede no. Pa zar da, jadne lude, zato muite muze i svog duha mo? Velim vam, dajte stalno, dajte mnogo, pa ne moete promaiti metu. Nastojte da se ljudi zabune i pometu, a zadovoljiti ih - ta ko je jo to mogb? - Al' ta vas to najednom skoli? Da l' ushienje? Il' vas neto boli? PESNIK: Idi i trai drugog slugu kog! Zar pesnik ljudsko pravo odabrano, najvie pravo od prirode dano, da greno raspe radi dobra tvog? ime on gane srca sviju ljudi? ime on svaki element svladava? Nije l' to sklad to navre mu iz grud i pa, vrativ se, u srcu sav svet zaobruava? Dok priroda ravnoduna beskrajno na vretenu nit venu sue, dok bia sva, neskladno i oajno, u optoj vrevi jauu i bue, ko niz jednolik da razdeli zna, te ritmom i ivotnoj struji? Ko svaki deo u sveoptost tka, gde divnim sazvujima bruji? Ko divlju buru pretvara u strast? Veernju rumen ko u duu toi? 38 Ko stere lepu premalenu cvast putanjom gde e voljena da kroi? Ko plete lovor-vence pune sjaja za sve to zasluno i dobro biva? Ko tvori Olimp? Ko bogove spaja? Ko drugi do li ljudska sila iva to se kroz pesnika otkriva. KOMIAR: Pa sluite se ovom silom slavnom! Pesniki posb obavljajte veto kao u kakvom zapletu ljubavnom! Sluajno prie, obuzme te neto, ostane, ve do gue si se spleo, al' sreu neko ugrozi ti tad, za ushienjem dou bol i jad - dok dlanom o dlan, tu je roman ceo. Pa, hajd, i nama takav komad dajte! U bogat ljudski ivot zahvatajte! Svak ivi njim, neznan je skoro svima, a gde god darne, zanimljivog ima. Ne naroito jasne slike sjajne, istine iskra-dve sred zablude beskrajne tako napitak najbolje se vari to prua svetu okrepe i ari. Tad cvet i dika mladog pokolenja slua iz vae glume otkrivenja, i svaki duh se utanani iz vaeg dela setnom hranom hrani, tad se as ovo a as ono prene, i svak u grudi pronie sopstvene. Jo su svi oni spremni podjednako i da se smeju i da im suze teku, jo zanos tuju, jo ih privid gali. Ugoditi se ne moe nikako ve uoblienom oveku, a ko nastaje, taj e za sve da vam zahvali. 3 PESNIK: Tad vrati meni one dane kad nastajah, kad bejah mlad, i kad su pesme neprestane u divni navirale sklad, kad magla skrivae mi svet, pupoljke samo gledah svuda, i jo je nebrojena uda u sebi krio svaki cvet. Bez ieg, imah dosta: strast za istinom, u lepoj varci slast. Daj bolnu sreu izobilnu, daj onaj nagon, onaj ar, daj mrnju, daj mi ljubav silnu, o, mladosti mi vrati ar! KOMIAR: Mladost ti jo i treba, dragi drue, kada u bici dumani te stisnu, kad devojke te prelepe okrue navaliv da se o vrat tvoj obisnu, kad valja dobro potpraiti pete k vencu to blista kraj daleke mete, ili kad, posle estoke igranke, krene na gozbe i pijanke. Ali da hrabro, ljupko zasvirate na instrumentu to ga dobro znate, ka cilju to ga sami izbirate da milo bludite i tumarate - to od vas, stara gospodo, svi trae, a od tog nita va ne trpi glas. Ne podetinji ljude starost, kb to se kae, no samo jo kb pravu decu zatie nas. UPRAVNIK: E, dovoljno je bilo rei, da vidim najzad dela prava! 0 Dok tu sve upljom frazom zvei nita se vredno ne deava. ta tol'ko o raspoloenju? Ne oklevajte, ne mudrujte! Jeste l' poete po roenju? Tad poezijom komandujte! 230 Sok estok nam to pre u ae nalijte - ove elje nae nek neodlunost ne obmane. to propusti se danas, to sutradan ve nesta, pa zato ne harite dane; i odluka nek hrabro smesta za kike uhvati mogunost: iz ruku tad je nee dati, no mora dalje delovati iz sadanjice u budunost. 240 Oni to vode nae bine probaju ega god se sete; zato nek danas samo lete kulise, svetla i maine! Nek sunce sja i mesec nek treperi, zvezde po volji rasipajte; vode i vatre amo dajte, stenja i uma, ptica, zveri! Po tesnoj daari vi tako proite svaki vaseljenski kut, 250 nek odmereno brz vas vodi put sa neba, preko zemlje, do u pakb! PROLOG NA NEBU Gospod. Nebeske vojske. Potom Mefistofeles Tri arhaiela izlaze napred. RAFAIL: U kolu bratskih sfera bruji Sunce i peva drevni poj, putanjom propisanom huji i gromori niz prostor svoj. Anele ovaj prizor snai, mada im smislom nije znan; neshvatljiv ali prepun drai velikih dela traje dan. GAVRILO: Vrti se zemlja s nepojamnom brzinom, raskona kb raj; s duboko stravnom noi tamnom nebeski smenjuje se sjaj; i kljua val i svom silinom o hridi lomi svoju mo, i sve to s veitom brzinom kroz vasionsku leti no. MIHAILO: I hune se oluje bore nad kopnom, morem, svud u krug, i divljim svojim besom tvore najdubljeg dejstva lanac dug. Munje palacaju i pale, i pusto prati groma trag; 42 al' aneli svim srcem hvale, Boe, tvog dana korak blag. SVA TROJICA: Taj prizor tvoje sluge snai, jer smislom nisi nikom znan, sva dela su ti puna drai i divna kb u prvi dan. MEFISTOFELES (sam): Kad si ve, Boe, opet amo svratio da pita kako smo i ta sve novo ima, a naklonost mi dosad obino nisi kratio, evo i mene zajedno sa svima. Oprosti, krupne rei zboriti ne bih znao, pa makar mi se tu rugali svi; jer, da se nisi smeha odvikao, mom patosu bi smejao se ti. Ja nita ne znam rei o Suncu i vasioni; vidim jedino ljude i kako se pate oni. Istoga kova vazda zemljin je mali bog i nastran, kb i prvog dana svog. Malo bi bolje ivovao da mu nebeskog sjaja odblesak nisi dao; on zove umom to, a uma sav mu smer da bude zverskiji no svaka zver. On mi se ini, uz vae doputenje, kb skakavac, dugonogo stvorenje to samo leti, skae, pa u travi smesta se opet starom pesmom javi; pa bar da iz te trave ponovo ne uzlee! Ne, on ti gura nos u svako smee. GOSPOD: Zar nema nita drugo da mi kae? Optube samo, kb i pre, izlae? Zar ti na zemlji nita potaman ne izgleda 3 MNFISTOFKLNS: Ne, Boe! Smatram da je onde jad i beda kb to oduvek bee - da sakloni vas Bog. Ljudi se mue kb kukavci sinji, pa ak ni avo vie ne mari da ih kin>i. GOSPOD: Zna li Fausta? MEFISTOFELES: Doktora? GOSPOD: Slugu mog! 310 MEFISTOFELES: Zbilja, na udan nain on vas slua! Ta luda hranu nezemaljsku kua. Sav vri i kljua, u daljinu udi, upola svestan onog od eg ludi; od neba zvezde ponajlepe trai, od zemlje ponajviu slast, a nit' blizina nit' daljina blai enju tih uzburkanih grudi i njihovu ne toli strast. GOSPOD: Mutno i zbrkano on sada slui meni, 320 al' put jasnoe vodim njegov hod. Batovan zna, kad drvce zazeleni, da e budua leta doneti cvet i plod. MEFI STOFEL ES: A da l' biste se kladili u to? Izgubiete njega vi, da znate, ako mi samo doputenje date da svojom stazom vodim ga u zlo. GOSPOD: Dok je na zemlji i hodi izme ljudi, neka ti nije zabranjeno to. Dogod za neim tei, ovek bludi. 330 MEFISTOFELES: E, hvala vam; jer kada umre ko, za njega ja ne marim ionako. Najvie volim obraie rumene. Na leeve ne pozivajte mene; ko maka s miem, i ja tako. GOSPOD: Lepo, po svome postupaj! Odvodi taj duh od praiskonskog vrela, moe li da ga pojmi, u ponor sa njim hodi; al' zastae i postiena ela morae najzad priznati i sam: 340 nagonom mutnim vuen, dobar ovek pravoga puta svog je svestan dovek. MEFISTOFELES: U redu, de! Te prie dobro znam! Al' ovo dovek" proi e u mah. Za opkladu me svoju nije strah. Kad dospem konano do cilja dozvolite da zaklikem od milja. Puzie meni on i jee prah, kao roaka moja, uvena ona zmija, i jo e sve to da mu prija. 350 GOSPOD: I tad se samo slobodno pojavi; nikad ne radih takvima o glavi. Od svih duhova - poricaa najvie trpim zlobnog zadevaa. ovekova delatnost i odve lako klone, on zaas u mir bezuslovan tone; stog rado na put dajem mu drugara to podstie, te tako, iako avo, stvara. Al* pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepi! to nastaje, to veno tka i buja, nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom. (Nebo se zatvara, arhaneli se razilaze.) MEFISTOFELES: Volim da katkad vidim se sa Starim i uvam se da sa njim odnose ne pokvarim. Ba je videti lepo takvoga gospodara da i s avolom samim oveno razgovara. 46 PRVI DEO TRAGEDIJE NO U visoko zasvoenoj, tesnoj gotskoj sobi Faust sedi nemirno na stolici za pultom. FAUST: Avaj, koliko leta minu otkako filozofiju, prava, 370 a sa njima i medicinu revno i trudno izuavah! ak sam, na svoju alost pravu, i bogoslovljem punio glavu. ta stekoh, luda, od nauke te? Znam samo ono to znao sam i pre. Magistar, ak doktor zovem se ja, a da li iko vidi i zna da deset ve leta ovako hodam i uenike za nos vodam? - 380 A vidim da nita ne moemo znati! To e mi srce skoro razderati! Pametniji sam, dodue, od njih, od svekolikih doktora tih, od magistara, popova, ata, od svih tih zvrndova i zamlata; sumnja il' skrupula nije me takla, ne bojim se avola niti pakla - al' me i radost napusti sva; ne uobrazih da saznadoh ta, 390 da mogu nekoga pouavati i ljude nabolje preobraavati. A nemam ni para ni imanja, nit' svetskih poasti i priznanja; ni pas to ne bi izdrao! Stog sam se, evo, na magiju dao, da bi moj udni upio sluh tajnu to snani je zbori duh, da ne moram vie, uz gorak trud, ono to ne znam da priam svud; 400 da spoznam ta je to to u sri na okupu vasionu dri, da delatnu silu i klice sagledam, pa da po reima vie ne raspredam. O, kad bi gledao, mesee ut, na moju muku poslednji put, ti, kog sam mnoge noi, pun briga, za ovim pultom doekivao: ti si se iznad hartija i knjiga, sumorni drue, pojavljivao! 410 Ah, da me navrh gorskoga bila obliva tvoja svetlost mila, da s duhovima lebdim kraj pilja i gazim posred planinskog bilja, pa, zadimljenog znanja lien, sred rose tvoje da isceljen diem! Zar jo me ova tamnica krije? Proklet zaguljiv umez taj, gde ak se i ljupki nebeski sjaj tmurno kroz okna arena lije! 420 Gomile knjiga oko mene, crvotone, praine pune, do vrha sobe zasvedene hartija uta koja trune; predaki nametaj sputava moj korak, svuda boce ove, kutije, bezbroj raznih sprava - to je tvoj svet! I to se svetom zove! 48 Zar pita jo zbog eg se plai srce, i zato grudi pee? 430 to bol ti ne da neobjanjiv da nagon ivotni potee? Mesto prirode ive, kamo postavio je ljude Bog, kosturi, dim i memla samo svuda su ispred oka tvog. Ustaj! U irok bei svet! Neka te Nostradamusova prezagonetna knjiga ova povede na tajanstven let! 440 Priroda tebi pouk dae, videe svake zvezde cilj, buknue dua silom, znae ta zbore dusi sveudilj. Mozganjem suvim stei nee znakova svetih smislen sklad: due to pokraj mene lee, uje li, odgovori sad! (Otvara knjigu i ugleda znak Makrokozma.) Ah, kako li mi od prizora tog milina nagla svako ulo opi! 450 ivotna srea, mlada, sveta, kropi i ari svaki damar tela mog. Da li to ruka nekoga boanstva zapisa ove znake, to u meni stiae ljuti vrtlog zapenjeni, to radost mi u jadno srce slivaju i, snagom prepunom tajanstva, prirodne sile ukrug razotkrivaju? Jesam li Bog? Pred okom sve se zori! U ovoj isto iscrtanoj mrei 460 delatna priroda pred duom mojom lei. Shvatam tek sad ta mudrac zbori: Svet duhova od tebe nije skriven; no srce ti je mrtvo, duh zaptiven! O, uenie, vredno stupaj, zemaljske grudi u rujnoj zori kupaj!" (Razgleda znak.) Svaka se crta u celinu splela, svaka u svakoj tu ivi i dela! Nebeske sile penju se i slaze, dodaju zlatna vedra jedna drugoj! 470 Niz mirisne blagoslovene staze s neba na zemlju, u povorci dugoj, naviru, skladne, i sklad kojim zvone proima beskraj cele vasione! O, kakav prizor! Kakva slika sjajna! Al* avaj, samo slika! O, prirodo beskrajna, gde da ti priem na prsa ivodajna? Izvori svega ivljenja, od vas nebesa se i zemlja snae, vas moje svele grudi trae 480 da navrlim se vaim sokom blae - pa zar da skapam ne doekavi spas? (Ljutito prevre staiice i ugleda znak Zemaljskog duhaj Koliko mi je blii ovaj znak! Za tebe, Due zemlje, vie marim; oseam ve: sve vie bivam jak, i ve se kb od mladog vina arim; oseam hrabrost u svet da krenem sad, da snosim sreu zemljinu i jad, da s burama se nosim, da ne klonem ak ni kad s brodom pokrhanim tonem. 490 Nada mnome se zaoblauje - prikri se meseev sjaj - tuli se svetiljka! Dimi se! - Crveni zraci palacaju mi oko glave - 50 Sa svoda k meni jezivo neto struji i grabi me! Oseam, ti to lebdi oko mene, o, due kog toliko zvah. 500 Otkrij se! Sve mi se srce trese, ah! Od novih oseanja svako mi ulo, propeto, odzvanja! Srce mi celo preda te je palo! Mora! pa makar ivota to me stalo! (Uzima knjigu i tajanstveno izgovara znak Duha. Zapalaca crven plamen, usred kojeg se pojavi Duh.) DUH: Ko zove? FAUST (okrenuta lica): Kakvom grozom taj lik preti! DUH: Dugo si moju sferu udahnjivao, privlaio me i prizivao, a sada - FAUST: Vaj! Ne mogu te podneti! 510 DUH: Ti iz dna due vapio si, hteo glas moj da uje, moj da vidi lik; prigoh se na taj snaan duin krik, i evo me! - Pa to te uas spleo, o, natovee? Gde je duin zov? Gde grudi koje svet stvaraju nov i bujan, koje u radosti plinu elei da se k naoj sferi vinu? Fauste, gde si, ti iji silni glas hrlei k meni traio je spas? 520 Jesi li ti to, to taknut mojim dahom do korena svog bia cepti strahom, ti to se gri kao crv? FAUST: Zar pred tobom, plameni stvore, da ustuknem? Ti da mi ledi krv? Ja sam to, Faust, i jednak sam sa tobom! DUH: Sred plime ivota, po delatnoj oluji ja lebdim gore i dole, tamo i amo strujim! Meu roenjem i grobom, 530 veito more, veno krstarenje kroz ivotno arenje - za hunim razbojem vremena i prostranstva tkam ivu odoru boanstva. FAUST: O, bodri due, koji sav svet proe, koliko duh blizak meni ti si! DUH: Ravan si duhu koga tvoj duh shvatiti moe, al' meni slian nisi! (.Iezne.) FAUST (srui se kao zgromljen): Na tebi? 540 Pa kome sam onda? Ja, slika i prilika boanstva! Pa ak ni tebi! (Ieko kuca.) O, smrti! - Ovo famulus je moj: Cela se moja srea raskomada! Taj suvoparni puzavap da sada uniti bujnih privienja roj! (Vagnsr u kunoj haljini i sa nonom kapicom, lrei svetiljku u ruci Faust se ljutito okree.) 52 NAGNKR: Izvin'te, uh da itate; al' ta? Zacelo grku tragediju neku? Rado bih da se vajdim tu i ja: 550 to danas vrlo koristi oveku. Kau, kad hvale govorenje veto, da od komedijaa i pop naui neto. FAUST: Zacelo, kad i pop je komedija; kb to i jeste poneki mantija. VAGNER: Ah, ko u sobi sav se knjizi preda, ko u svet jedva i na praznik hodi, no izdaleka, durbinom ljude gleda - kako e da ih ubedi i vodi? FAUST: Ko ne osea, taj to zalud kua. 570 Iz due valja da vam iknu rei, da s praiskonskom snagom koja lei pokore srce svakog to vas slua. Sedite! Lepite i krparite, varite to se s tueg pira baca, duvanjem pepeo svoj raarite sve dok plamiak hud ne zapalaca! Dete il' majmun nek tim oi poji, marite li za tako to, 570 al' niko srca ne moe da spoji kome iz srca ne potee to. VAGNER: Dikcija sve je govorniku, znam, mada sam od tog jo daleko sam. FAUST: Oko dobitka estitog se trudi! Ne budi luda to praporcima zvei! Valjana pamet iz valjanih grudi s malo vetine doi e do rei; i kad se zbilja ima ta da kae, emu da rei krupne tu se trae? A govora je vaih svetlucanje, 580 prepuno ljoka i cvea od papira, nemilo kao kad kroz suvo granje i maglu vetar zapone da svira! VAGNER: Ah, Boe! Umetnost veno traje, a ivot na je kratak kao dah. Kritiki trud mi radost sva je, al' opet esto obuzme me strah. Kako je teko sredstva stei pomou kojih izvoru se slazi! I tek to malo krene po toj stazi, 590 ve ubog avo mora u grob lei. FAUST: Zar je pergament onaj izvor sveti koji zanavek gasi e to pee? Okrepa nikad nee te proeti ako iz tvoje due ne potee. VAGNER: Izvin'te ali veseli duboko u duh se doba preneti dalekih, gledati kako pre nas miljae mudrac neki i kako mi se potom uzvinusmo visoko. FAUST: O, jest, do zvezda samih! 600 Dragi moj, prola doba su u tami, zapeaena knjiga prava; to vama duh se doba ini ono je sopstven duh va u sutini, u kom se doba odraava I tu sad esto vidi bedu puku, 54 da ti se zbilja utroba okree: trice, starudije i smee, i, u najbolju ruku, povesni neki prizor trogatelni, 610 pun izreka pouitelnih kb stvorenih da lutka ih blebee! VAGNER: A svet? A ljudsko bie? Svako eli da spozna njih. FAUST: Da, da, onako kako je kadar da spoznaje. Ko sme da tome pravo ime daje? A one malobrojne, to su neto i saznali, al' nisu znali veto da skrivaju saznanja ta, no su ih, srca nabujala sva, 620 prostome puku obznanjivali - njih su, otkad za svet se zna, razapinjali i spaljivali. Al\ prijatelju, no je ve duboka, valja se danas i odmoriti. VAGNER: Celu bih no ne sklapajui oka ueno s vama hteo zboriti. Al' sutra, na dan Vaskrsenja, moliu za jo neka objanjenja. Nauci strasno predadoh se ceo; 630 dodue, mnogo znam, al' sve bih znati hteo. (Ode:) FAUST (samu. Kako li takav stvor ne oajava, kad stalno hranom bljutavom se tovi, skriveno blago udno iskopava, a nae l' gliste, u radosti plovi! Zar se ovakav ljudski glas tu, gde se dusi roje, uti sme? Al' ovog puta hvala ti za spas, najbedniji od ljudske dece sve! Iz oajanja otre me ti to poe ve da krha me i davi. Ah, onaj lik toliko golem bi da kb patuljak oseah se pravi! Ja, slika boja, ja to ve uzvien istine vene prizor oekivah, ja to u sebi ve uivah na sjajnom nebu, zemnog bia lien; ja, vei od heruvima, ja, ija snaga se drznu u premiloj slutnji da tvoraki potee i zatutnji kroz svaku ilu prirode, te i ja da ivim poput nekog boga - koliko moram ispatati zbog toga! Tek jedna re me poput groma spri. Ne smem da drsko s tobom se jednaim. Ako i mogu da tvoj lik privlaim, u meni nema snage da te dri. U onaj blaeni sam mah bio i pregolem i mali; ti svirepo me natrag svali u ljudske kobi no i prah. Ko e mi rei ta da kuam? I ega treba da se klonim? Da li da onaj nagon sluam i tenjama se predam onim? Ne samo patnje - ak i dela mute na ivot i zamruju mu pute. K najviem to nam duh ikada grli veito strana materija hrli; kad dospemo do dobr a zemlje ove, 670 sve t o j e bolje obmanom s e zove. Sva oseanja, koja neumrli ivot u nae ulila su due, sred vihora zemaljskoga se sue. Do beskonanog kruga vasione mata je smelo krug irila svoj, a sad, kad srea u vir doba tone, i mali prostor dovoljan je njoj. Sred srca briga odmah nae stan, bolove tajne tvori svaki dan, 680 remeti radost, mir, i rije, rije; veito novim maskama se krije, uzme lik ene, dece, doma, otrova, kame, vode, vatre, groma; strepi pred svaim to te je kadro ubiti i vazda plae za svim to moe izgubiti. Bogolik nisam! U srca dubini znam: kao crv sam koji po tlu plazi i koga, dok se hrani u praini, 690 prolaznikova noga zgazi. Zar nije prah sve to me du polica na visokome zidu okruava; ta stare, puna kuina i trica, to me u svetu moljaca stenjava? Zar tu da naem to mi itu grudi? Da opet itam u hiljadu knjiga da svuda behu muenici ljudi, i gde-gde, moda, neko lien briga? - ta kae, uplja lobanjo, tim smekom? Da mozak tvoj, kb i moj, zbunjen davno, 700 traei isti dan, po mraku tekom, istinu ude zalutao je stravno! S pravom se meni rugate, o sprave, grebeni, valjci i tonkii svi. Pred kapijama stajah, ije brave valjalo je da otkljuate vi; zubaca puni bili su, dodue, kljuevi, ali reze ne dignue. Tajanstvena i usred dana bela, priroda ne da da je lii vela; 710 kad neto sama nee da ti kae, ni poluga ni vijak ne pomae. Taj pribor stari ne upotrebljavah; tu je; jer otac sluio se njim. Pergament onaj i ne proitavah, a svetiljke pocrnio ga dim. Bolje da ovaj kr sav porazdavah no da se znojim sad pod jadom tim! Da zbilja ima to dadoe ti preci u naslee, ti najpre to i steci. 720 Sve im se ne koristi, teko mori; a korist daje samo trenutak koji tvori. Al' to za ono mesto pogled se moj prikiva? Zar je za moje oi magnet boica ta? Najednom milo sve i svetlo biva, kao kad meseina kroz umu nou sja! Evo te s potom iz skrovita tavna skidam, boice kojoj nema ravna! Sokova smeso to nas toli snom, vrhune ljudskog duha i vetine, 730 smrtonosni putovoo u tmine, ukai milost gospodaru svom! Gledam te, i sav bol se ublaava, hvatam te, i sva tenja sad jenjava, u duhu sekne onaj burni val. Isplivavam na puinu iroku, 58 talasi glatki blistaju mom oku i novi dan na novi mami al. Ognjena kola lakokrila plove put mene! Spremnost oseam za let 740 kroz dubok eter, niz putanje nove, u delatnosti iste novi svet. Kakav boanski ivot u milini! Crve, zar ti da stekne sreu tu? Da, samo lea okreni sudbini zemaljskoj, ovom suncu, ovom tlu! Drzni se, ulaz otvori tajanstven u koji niko ne voli da kree! as je, dokai delom da ovek dostojanstven ustuknuti pred bogovima nee 750 ni sklanjati od mrane pilje elo gde mata sebe proklinje i mori; prolazu tesnom hrli smelo u ijem drelu sav takav gori, odlui se da vedro tamo kroi, makar u nita morao da se toi. Biljurna kupo, prozirna i sveta, na koju ne pomiljah toli'ko leta, iz kutije izii! Od davnina na predakim si pirovima sjala, 760 ozbiljne goste radovala dok su iz tebe redom pili vina. Likova niz na tebi, u raskonoj punoi, dunost da stihom kae im sutinu pre nego to iskapi sadrinu - sve to na mlade podsea me noi. Drugom te neu dati, nit' u sada slaviti umno lepotu tvog sklada; opije brzo ovog soka slast. Pripremljen davno, vie se ne skriva, 770 smeim se mlazom u grotlo tvoje sliva: poslednji moj napitak me poziva da blaenoga duha iva sveano jutru pijem ga u ast! (Priiosi kupu usnama.) (Zauju se zvona i pevanje hora) HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo! Slavlje odjekuje: Smrtnom oveku je greh kojim vekuje sada uminuo. FAUST: 0, kakav dubok bruj i zvonak glas 780 kupu sa usta presilno mi skloni? Da to na Uskrs ve muklo ne zvoni, na praznikoga jutra prvi as? Da l' horovi ve onaj uteni poju poj to ga nad grobom nekad klicae anela roj, znai li ova pesma to se roni izvesnost, novi savez, spas? HOR ENA: Mi smirnom smo i alojem njegovo telo umile, mi ga, njegove vernice, 790 u isto platno uvile; u grob smo ga poloile da vean sanak sni - vaj! Hrista sad u grobnici ne zatiemo mi. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo! Ljubavlju blaen, muen, prokaen, kuanjem snaen, veno je sinuo. 800 0 FAUST: Nebesni zvuci, ta e vaa jeka meni to puzim preko pranog tla? Zvuite onde gde su srca meka. Poruku ujem, al' vere nemam ja; a uda behu u vremena sva najdraa srcu vernoga oveka. Ne smem put sfera odakle se sliva premile vesti napev blag, pa ipak, ovaj zvuk, od mladih dana drag, i sad u ivot natrag me poziva. 810 Pre se na mene kroz prazniki mir poljupcem lila s neba ljubav silna; zvuahu slutnjom zvona preobilna, pa strasno tonuh u molitve vir; nepojmljiva je enja mila gonila mene u livadu i lug, dok se za suzom suza lila nicao mi je nov svet uokrug. Vesele igre, mlade dane, proleno slavlje sred sree nesputane 820 ta pesma mi, kb pre, nagovetava. Detinjstvom punei mi grudi, seanje sada volju zadrava da se na krajnji korak ne usudi. O, nek se samo ori slatki nebeski poj! Navire suza: Zemljo, opet sam tvoj! HOR APOSTOLA: Hristos iz groba, uzvien, premio, na nebesima let je ustremio; srenom svestvaranju on se pripremio; ah! nas na zemlji jad je onemio. 830 61 udimo zemljine uze da kidamo; Hriste, zbog tvoje sree mi ridamo. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo iz truljenja, iz groba, 840 gde kratko je poinuo! Budite sreno spremni, zbacite lanac zemnih nevolja i teskoba! Vi to u srce ga staviste i njegov steg razaviste, njega jedino slaviste, ljubavlju svet raskraviste kada mu re objaviste - uitelj nosi vam spas, 850 ujte mu glas! PRED GRADSKOM KAPIJOM Graani raziih zaiimanja izlaze u etnju. NEKOLIKO KALFI: A kuda ete stazom tom? DRUGE KALFE: U lovaki smo poli dom. PRVI: Do vodenice hteli bismo mi. JVDAN KALFA: A Vaserhof? Da krenemo onamo? DRUGI KALFA: Kad bi put donde bio lepi samo! 62 DRUGN KALFE: A ta e ti? TREI KALFA: Ja idem kud i svi. ETVRTI KALFA: Hajte u Burgdorf! Samo ivo! Najlepe cure i najbolje pivo tu ete nai, i tunjavu kb bog! 860 PETI KALFA: De, de, ta mi se tu junai? Zar trei put da deblji kraj izvlai? Ja neu tamo, strah me mesta tog. SLUAVKA: Ne! Vraam se u grad, da zna! DRUGA SLUAVKA: Pa on nas eka tamo pored gaja. PRVA SLUAVKA: Tu u se usreiti ba; on se od tebe ne odvaja, sa tobom igra povazdan; nimalo do provoda mi tvoga nije stalo! DRUGA SLUAVKA; Al' nee biti sam; do luga 870 povee i svog travoga druga. STUDENT: Um, ala gaze cure one, a? Kolega, brzo! Da krenemo za njima! To ti je sve to volim ja: kad ljutoga duvana ima i krag jakog piva da se gutne, i kada jedra enskadija ta u praznino se ruho utne. 03 GRLANSKL DG.NOJKA: Gle samo krasne te mometine! E, to je zbilja alost i sramota! 880 Mogu u fino drutvo, a vue ih prostota, pa jure one sluavetine! DRUGI STUDENT (prvome): JTake! Vidi li one dve? Ta one dve nakinurene cice! Jedna od njih je iz moje uliice: ba bih da neto postignem kod nje. Stupaju smerno kroz svu ovu graju, al' povee nas sa sobom na kraju. PRVI STUDENT: Ma ta, kolega! Ne libim se ja. Brzo, da zverice ne otperjae! 890 Ruka to metlom u subotu mae nedeljom najbolje milovati zna. GRAANIN: Ne, vala, novog kmeta mi je dosta! Sve drskiji je otkada to posta. Da li za varo ini to? Svakoga dana sve je gore! Te mora ono, ne sme to, a porezi kb nikad mbre. PROSJAK Speva): Vi dobri ljudi, lepe ene, rumene, krasno odevene, 900 svrnite pogled i na mene, ublaite moj usud klet! Udel'te, pruite mi nade! Samo ko daje, sreu znade. Beriet neka meni dade dan koji slavi ceo svet. 64 DRUGI GRAANIN: Praznikom za oveka nita bolje nego da pria, dok ovako eta, o ratu, negde u Turskoj, preko sveta, gde narod s narodom se kolje. 910 Gleda na reku, aicu pijucka, posmatra kako prevozi se roba, uvee domu kree i pevucka i blagosilja mir i mirno doba. TREI GRAAIIN: Jest, komija! I ja sam toga mnjenja: neka se seku, pale, plene, nek tumbe sve se preokrene, samo na domu nek nita se ne menja. STARICA (graanskim devojkama): Lepojke! to se udesile, gle! Ta ko se u vas zaorio ne bi? 920 Samo ne tako gordo! Hajde-de! A ja znam da doaram sve to elite sebi. GRAANSKA DEVOJKA: Hajdmo, Agato! Neka ne da Bog da s veticom nas takvom vide javno; istina, ona po noi, tu nedavno, budueg mi je pokazala mog. DRUGA GRAANSKA DEVOJKA: Ja ga u kugli ugledah kristalnoj: vojnik, kraj njega same ide stoje; svuda ga traim, osvrem se stalno, al' nigde da ga spaze oi moje. 930 VOJNICI: Zamkovi i kule silna utvrenja, i ohole devojke, podrugljiva stvorenja. volim opsaivati i pobeivati! Ko zna navaljivati i nagraen je taj! Truba nas zove - hej-hoj, hej-hoj, hej-hoj! - i na veselje i u smrtni boj. Kakvi su to jurii - strano je i gledati! Devojke i tvrave moraju se predati! S glavama u torbi osvajamo raj, pa tad brzo kreemo u nov okraj. Faust i Vagner. 940 950 FAUST: Prolea pogled, pun topline, led sa reka i potoka die; zapupele nadom sve doline: zimu starost i bolest stie pa bei u surove planine. Otuda samo nemono alje na polja pljusak zrnasta leda; ali sunce nikako ne da da se to belo via i dalje; svuda se ivot i oblik javlja, 960 sve ono bojama oivljava; al' nigde jo cvea da se prene; umesto njega se ljudi arene. Okreni se da za asak samo na grad sa visa pogledamo. Iz grotla mrane kapije van kuljaju ljudi na beli dan, na sunce hitaju s nestrpljenjem. 66 Slave Gospodnje vaskrsenje: jer ovo je vaskrs i za njih same; 970 iz memljivih soba, niskih domova, iz radionica punih tame, iz ume zabata i krovova, iz tesnih sokaka u kojim ame, iz crkava mranih i ledenih svi su na svetlost izvedeni. Gle samo kako se svet razliva preko bata i preko njiva, kako, dokle god dopire oko, plove unovi rekom irokom; 980 jedva se, prepuni, dre u vodi, al' svaki veselo dalje brodi. ak se i brdske daleke staze arene od ljudi to njima gaze. Ve se iz sela uje vreva; tu narod najzad za raj zna, staro i mlado sreno peva: tu smem da budem ovek ja. VAGNER: Doktore, s vama etati ma kamo uvek je korisno i asno; 990 al' sam ja ne bih zalutb ovamo, jer sirovost i grubost mrzim strasno. Uasno meni para sluh to kuglanje, taj urlik, svirka, zveka; besne kb da ih vija zao duh, i to im je veselje, i ta dreka za njih je vajna pesma neka. Seljaii pod lipom. Igra i pssma. Na igru pastir urio; a to se nakinurio - ba kicoki bez mane! Kraj lipe sve se tiskalo i ve ko ludo iskalo. 1000 67 Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - Cijukalo emane. On brzo tu se gurnuo, pa jednu curu munuo, u rebra je spotakb. A ljuta drusla die nos i ree: Nemoj da si prosT' 1010 - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - I ne rivaj se tako!" Al' s kolom se pomeae, suknje se uskomeae, ip' levo, ipa desno! Obli ih rumen, jara, znoj, zastae dah da vrate svoj - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - 1020 sve pripijeni tesno. Okani se pipaine! Ja dobro znam mukarine!" Al* hoe! - Natenane u skrovit kut on smami nju, i sad jo jedva uju tu - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - galamu i emane. STARI SEJBAK: Od vas je, gispo'n doktore, lepo 1030 to ne gledate s visoka na nas, nego ste, takav uevnjak, doli tu gde se narod tiska danas. Natoili smo sveeg pia za vas u ponajlepu au; evo, i elim vam da ono 68 ne samo e ugasi vau: nek vaih dana umnoi broj broj kapljica u ai toj. FAUST: Hvala za ovo okrepljenje! 1040 Nek vam je na zdravlje i na spasenje! (Narod se okulja u krug.) STARI SELJAK: Doista, to vam lepo lii to ste u dan veselja doli: jer u pomo ste priticali pre, kad su bili dani loi! Ovde jo iv je i sad mnogi kojega otac va izlei, od groznica ga besnih spase i kugu najzad sasvim sprei. Kao mlad ovek, i vi tada 1050 sve bolesnike negovaste; leevi leahu svud redom, kroz teke kunje prolaaste, kroz napore i kroz uase, al' nebo vae zdravlje spase; onom ko nama pomo je dao pomaga vinji je pomogao. SVI: Da nam pomagati on moe jo dugo, zdravlja daj mu, Boe! FAUSG: Nek svako od vas pognut stoji 1060 samo pred onim gore, koji i pomaganju ui vas, i sam alje pomo i spas. (Odlazi sa Iagnerom.) VAGNKR: Veliki muu, kakva oseanja moraju da ti duu plave kada te ljudi ovoliko slave! Srean kom takvu etvu i priznanja donese njegov dar kad leta minu! Pokazuje te otac sinu, raspituje se svako, svak se tiska, 1070 prestaje svirka, igra, vriska. Ide kroz njine vrste dve, kape im u visinu lete, jo malo pa bi kleknuli na tle kb ispred kakve slike svete. FAUST; Hajdmo jo korak-dva, pa onaj kam nek odmorite bude nama. Tu esto seah zamiljen i sam, izmuen postom i dugim molitvama. Pun nade, vrst u veri, tu sam plakb, 1080 krio ruke, uzdisao tu, elei Boga prinuditi tako da zarazu okona zlu. A sad mi kao podsmeh hvalospev zvui njin. O, da zna kako duu svu mi pee stid to moj otac, i s njim njegov sin, nezasluenu slavu stee! Moj otac bee bie asno, al' mrana duha; o prirodi je strasno i estito, iako svojeudno, 1090 mozgao zametno i trudno; s posveenima u nauke tajne u crnu bi se kuhinju zatvarao pa bi, prouiv recepte beskrajne, od oprenosti nov spoj stvarao. Crvenog lava, prosca due smele, u mlakoj kupki s JTilijom bi sparivali, 0 i tad kroz mnoge lonice ih vrele plamenom jarkim naterivali. Najzad i krajnji cilj postigli behu: sva raznobojna, tu se kraljica javi mlada. To bee lek, i bolesnici mrehu, i niko ne upita ko sve strada. Tako, uz pomo paklenih sokova, kroz doline i brda ova divljasmo gore i od kuge mrske. Ja sam sam otrov hiljadama dao; sve snae smrt, a sad sam doekao da hvale ubojice drske. VAGNER: Zato vas ovo alosti i jedi? Zar valjan ovek ve ne ini mnogo kad znanje koje od starih nasledi primeni tano, savesno i strogo? Ako li, mlad jo, oca uvaava, rado od njega sve e preuzeti; ako, u zrelo doba, nauku umnoava, moe ti sin i dalje jo dospeti. FAUST: Srean ko moe nadati se da e iz mora zabluda ikada isplivati! Treba nam ono ba to ne moemo znati a s onim to zna, ovek ne zna ta e. Al' nek ovakav sumor nam ne kvari ovoga asa lepo preobilje! Gle kako Sunce predveernje ari kolibe, drvee i bilje. Dan je pri kraju; ono, sve dalje, sja, hita da drugi oivljava svet. O, to me krila ne dignu sa tla, pa za njim, veno, da upravljam svoj let! Da vazda gledam: ljubi pozni zrak tih svet poda mnom, vrhunce pali vee, doline hvata mir i polumrak, srebrni potok u zlatne reke tee. Divljani breg i gudura duboka preili ne bi hod bogolik moj; i ve se ispred zadivljenog oka pomalja more i toplih draga roj. Boanstvo najzad kb da klonu; al' novi nagon stie mo: hitam da pijem venu svetlost onu - 1140 preda mnom dan, a iza mene no, talasi dole, gore ir nebesna. Divnog li sna, dok ono dalje kree! Ah, kuda lete krila bestelesna telesna krila vinuti se nee! Al' svakom nagon uroen se javi, duu mu uvis i napred neto goni kada se iznad nas, kroz beskraj plavi, evina zvonka pesma roni, kad krui orao vrh gora 1150 obraslih smrama, kad dral preko ravnica, preko mora, na zaviajni leti al. VAGNNR: Muiav i ja ponekad sam bio, al' takav nagon nisam osetio. Zaas se uma nagleda i njiva, pa to da ovek ptija krila prosi? Kol'ko se lepe u duhu uiva to nas od knjige knjizi, od lista listu nosi? Zimske su noi prepune tad ari, 1160 blaenstvo zagreva sve telo, pa jo pergament kad razvije stari, ah! tad se k tebi sputa nebo celo. 72 FAUST: Ti samo jedan nagon zna, i Bogu moli se da ti drugi ne probudi! Dve due meni, ah, raspinju grudi i smesta bi se rastale da mogu; jedna, sa strau grubom i prostankom, za svet se svakim ulom hvata; druga se silom uzdie iz blata 1170 ka uzvienom carstvu praotakom. Ako vas ima, dusi, vae ete to izme' zemlje i nebesa brode neka iz zlatne izmaglice slete, nek me u nov, arolik ivot vode! Da mi bar kogod plat arobni da, pa da me nosi preko sveta cela - ne bih ga ni za najskuplja odela, za carski plat ga ne bih dao ja. VAGNER: Ne prizivaj tu dobro znanu etu 1180 to se komea, kljua i klobua, pa ljude sa svih strana zaobrua nosei beskonana zla i tetu. Njin otar zub i jezik se rogui da te ubode sa severnih strana; s istoka vrvi njihov roj i sui, a tvoja plua su im hrana; iz pustinje ih alje jug i jarom tvoje teme pali, dok zapad alje roj to isprva razgali, 1190 pa onda plavi tebe i livadu i lug. Snujui tetu, sve nam oi mau, sluaju, jer obmanjuju nas rado, prave se da je nebo poslalo njino stado i aneoski apuu dok lau. Al' poimo! Oko nas ve se mrai, zastudilo je, magla se navlai! 3 S veeri znamo tek ta kua znai. - Al' ta to, sav u udu, sada spazi? ta te u suton tako prenerazi? 1200 FAUST: Vidi li tamo pored onog bunja crnoga psa to strnjitem se unja? VAGNER: Odavno sam ga ugledao ja, al' niim moju panju ne privue. FAUST: Gledaj ga dobro! ta misli, ta je ta ivotinja? VAGNER; Pa, kue kao kue, valjda za tragom gospodara uri. FAUST: Primeuje li kako juri 1210 uokrug, i sve blie, oko nas? Ne varam li se, kud god kroi za njim se pruga od plamena toi. VAGNER: to vidim, to je samo crni pas; obmanjuju vas, nema sumnje, oi. FAUST: Privezuje nas za se uz pomo tankog lanca to ga magijski plete oko stopala naih. VAGNER. Ja vidim: skae, koleba se, plai, jer mesto gazde vidi dva neznanca. FAUST: Suava krug, ve tu je eto! 74 VAGNER: Vidi li, nije avet nego pseto. Rei, okleva, lee po praini, pa vrti repom - svaki pas to ini. FAUST. Pridrui nam se! Prii blie! VAGNER: Pudlica to je budalasta neka. Zastane, ona nepomino eka, kae joj togod, upropanj se die; izgubi neto, ona e da vrati, za tapom e kroz vodu zaplivati. FAUST: Bie u pravu; dresura je posredi, od kakvog duha ne vidim ni trag. VAGNER: Kad vaspitan je i kad zbilja vredi, ak i mudracu pas postane drag. Izvrstan ak studentski, on po svemu zasluuje da naklon bude njemu. (Ulaze u gradsku kapiju.) RADNA SOBA FAUST (ulazi sa pudlicom)-. Na lug i njive mrak se sveo, sav svet duboka no sad krije, to budi due bolji deo, slutnju i jezu u nju lije. Postupak divlji sada sniva, spi nagon obesni i ludi; sveljudska ljubav n&s obliva, ljubav se k Bogu sada budi. 75 Pudlice, mir! Ne juri tamo-amo! to njuka oko praga? Hoe stati! Hajd iza pei, prilezi onamo, a najbolji u svoj ti jastuk dati. Po brdskoj skakuui stazi ti si nas zbilja zabavljala dosta; daj da te ja sad negujem i pazim kb dobrodolog tihog gosta. Ah, kada u sobiku tesnom svetiljka milo opet sja, svetlinom puni se nebesnom i srce, koje sebe zna. Um opet zbori, usred grudi ponovo cveta nade cvet; ivotnu reku ovek udi, ah! izvor koji poji svet. Ne rei, psu! Svu duu mi zagrevaju zvukovi sveti, krepe je i snae: s njima se glas ivotinjski ne slae. Svikli smo mi da ljudi se podsmevaju svem onom to ne razumevaju, da gunaju na sve to dobro je i lepo, a to im esto teko pada; pa zar i pas, kb oni, na to da rei sada? Al' avaj! ni uz najvee htenje ne oseam vie zadovoljenje. to zaas mora prestati da tee reka, te opet e nas pee? Koliko puta iskusih ovo! Al' e se i drugim toliti moe; za nadzemaljskim enja nas proe, udimo otkrivenje novo, re to beskrajno lepa i ista samo u Novome zavetu blista. 76 Toj svetoj knjizi sad neto me privlai elim iskrenim uvstvom skoljen da izvornik, koji svetou zrai, prenesem na svoj jezik voljen. (Otvara jednu knjigu i sprema se za rad.) Pisano stoji: Re bee u poetku!" Evo, ve zapeh tu, na prvom retku! Ja re toliko ne mogu da cenim, moram to drugim da zamenim, ako se zbilja duh u mene slio. Nek pie: U poetku um je bio". O prvoj vrsti porazmisli lepo, ne daj da pero hita slepo! Da l* zbilja um sve stvarae i tkae? Snaga u samom poetku bejae!" Al* ve dok ovo piem, svest me prati da ne smem ni na tom reenju stati. Duh pomae mi! Vidim! Piem smelo i mirno: U poetku bee delo!" Ako se eli kod mene nastaniti, pudlice, za red mora hajati: zavijanja se mora okaniti, ne sme lajati! Trpeti pored sebe nisam svikb drugara koji smeta ovoliko. elija tesna posta; moram terati gosta, makar i preko volje: otvorena su vrata, pa iroko ti polje! Ali ta vidim sada? Zar to na prirodan nain biva? Da li mi oko gleda il' sniva? Moj pas se dui i iri iznenada! Silovito se die sa tla, to nije vie oblije psa! 7 Kakvu to avet dovedoh u dom! 131 0 Ve na nilskoga konja lii s plamenim oima, sa groznom eljusti tom. O, s tobom na kraj ja u izii! Klju Solomonov uvek pomae kad polupaklen se izrod pokae. DUHOVI ( hodiika): Jednog od naih tu su zatoili! Da nipoto niste unutra kroili! Kao u kljusi lis vrti se matori pakleni ris. Ali pazite, 1320 sad morate kolo voditi! Uzleite, slazite, pa e se on osloboditi. Hajte, pomaite, za njega izlaza traite! A on je to zasluio, jer sve je nas zaduio. FAUST: Da se s tom zveri smem suoiti, basmu o etvoro valja mi sroiti: Salamander neka se ari, 1330 nek se Undina gri i vije, Silfa u tamu nek se skrije, Kobold od truda nek se mari. Ko elemente ne zna do u tanine, ko im ne poznaje snagu ni osobine, taj se ne moe nadati da e duhove svladati. U plamenu se skrij, 134 0 Salamandre! U vir se uboran slij, 78 Undino! Meteorski divno sjaj, Silfo! Domu blagodet daj, Inkubuse! Iskrsavaj i ovu vracbinu okonavaj! Nijedan od etiri stvora ta ne nalazi se u zveri. Spokojno lei i na me se ceri; jo joj nisam naneo zla. Snanijim aranjem moram te lomiti da bih te mogao pripitomiti. Da l' te sam pakleni mrak, prijane, uobliavao? Tad gledaj ovaj znak to vazda je pokoravao crne neastive lese! Gle, kostrei se, buja, sav se trese! Zar moe, kleto stvorenje, da ita objavljenje nikada proistekloga, veno neizreenoga, kroz svemir sav potekloga, zloino probodenoga? Buja, sateran iza pei, kb slon je, i sve vei i vei, odaju celu eli zapremiti, rasuti se u maglu i paru. Ka tavanici ne sme stremiti! Lezi pred noge gospodaru! Vidi da prazne pretnje ne zborim. Svetim u ognjem da te sagorim! uvaj se da ti ne pokaem najjae ime raspolaem! uvaj se da ti ne pokaem trojednu svetlost, sjaj trostruko vreli MG.FISTOFGLKS {dok se magla rastura, izlazi iza iei odeven kao putujui ak): emu ta buka? ta gospodin eli? FAUST: To, dakle, bee jezgra onog psa! 1380 ak lutalica! Zasmeva me time. MEFISTOFELES: Uenom gospodaru odajem potu ja! Oznojiste me dobro. FAUST: A kako ti je ime? MEFISTOFELES: To pitanje se meni ini sitno za nekog to re omalovaava, sav privid puki izbegava i traga tek za onim to je bitno. FAUST: Pa kod vas ve nazvanja mnoga, gospodo, sr i bie vam odaju; jasno je to kad vam imena daju 1390 laova, zavodnika, muvljeg boga. Pa lepo, ko si? MEFISTOFELES: Deo snage sam koja vazda eli da tvori zlo, a uvek dobro sazda. FAUST: ta znai zagonetka koju uh? MEFISTOFELES: Ja veitog poricanja sam duh! I to sa pravom; poto sve to nastaje zasluuje da mre; stog bolje jo da nita i ne biva. 80 Te sve to kod vas grehom se naziva, razaranjem, ukratko zlom, element moj je, stanite i dom. 1400 FAUST: Delom se zove, a tu stoj