fabricka postrojenja

Fabrika Postrojenja Usmeni strana

Mari Dejan 634/94

- 1 -

Cilj Projektovanja Projektovanje je sredstvo pomou koga se postie odreeni cilj i predstavlja polaznu kariku u nizu aktivnosti koje dovode do izrade odreenog proizvoda. Projektovanje je prva i osnovna etapa investicione izgradnje kojom se obezbeuje izgradnja novih i rekonstrukcija postojeih fabrika. Osnovni cilj projektovanja je izgradnja/rekonstrukcija fabrika i radionica koje treba da zadovolje sve uslove i zahteve postavljene od investitora , a da se pri tome da savremeno tehniko reenje koje zadovoljava ekonomske pokazatelje i obezbedi izrada visoko kvalitetnih proizvoda. Projekat treba da sadri kompletnu studiju procesa proizvodnje , transporta i skladitenje materijala primenjujui savremenu tehnologiju , produktivnu opremu i najefikasnije metode.

Projektovanje Kao Logiki Proces Projektovanje kao logiki proces obuhvata tri etape:

analizu problema sintezu vrednovanje alternativnog reenja

C. Jones naziva tri faze projektovanja kao: divergencija , transformacija i konvergencija. Prva faza: Obuhvata proirivanje granica projektnog zadatka u cilju obezbeivanja dovoljno informacija za istraivanje reenja. Ovu fazu karakteriu sledee aktivnosti:

projektni zadatak se uzima za polaznu taku istraivanja ( uzet od naruioca ) i zadatak moe da trpi izmene uz saglasnost naruioca

ciljevi su nestabilni i uslovni granice zadatka su nestabilne i nedovoljno odreene razmatraju se svi uticaji koji mogu da utiu na reenje zadatka jedan od ciljeva istraivanja je i da se izui reakcija naruioca i korisnika ,

na postavljene ciljeve i granice zadatka U prvoj fazi se koriste sledee metde:

1. Istraivanje literature i formiranje datoteke znaajnih podataka 2. Prikupljanje informacija koje su poznate korisnicima 3. Anketiranje korisnika ili drugih lica 4. Analiza ( snimanje postojeeg stanja , uoavanje protivrenosti i nesklada u sistemu ,

odreivanje uzroka nedostataka ... ) 5. Klasifikacija prikupljenih podataka


Mari Dejan 634/94

- 2 -

Osnovna greka koja moe da se javi na ovom stepenu je nepravilan izbor onih od kojih treba traiti odgovore. Dakle cilj prve faze je da se prihvati ili odbije prvobitna varijanta zadatka. Ovaj stepen znai usvajanje osnovnih principa i koncepcije koji treba da dovede do konanog reenja. Druga faza: Osnovne karakteristike druge faze su sledee:

1. Na osnovu prethodnih istraivanja se pravi koncepcijska ema modela dovoljno tana za vrednovanje , a zatim se usvoji reenje i projekat razrauje do svih detalja

2. Fiksiraju se ciljevi , tehniki zadatci i granice zadataka , definiu znaajne promenjive , odreuju ogranienja

3. Zadatak se ralanjuje na podzadatke , pri emu se smatra da je podzadatke mogue reavati paralelno ili po redosledu

U ovoj fazi je najvie prisutna linost projektanta. Pri transformaciji strukture zadataka najee se koriste matematike i grafoanalitike metode: matrica meuzavisnosti , graf meuzavisnosti , postupak korektivnog odluivanja , grafoanalitike metode za analizu kretanja materijala , metoda sistemskog istraivanja ( odreivanje karakteristika , uzroka , ... ). Trea faza: Nastaje tek kada je zadatak potpuno odreen i kada su promenjive i ciljevi definisani. Projektant korak po korak reava protivrenosti iz druge faze sve dotle dok iz moguih alternativa ne ostane jedna. To su logike metode koje u principu mogu da se automatizuju. Osim toga one omuguavaju da se posao raspodeli meu saradnicima koji ne moraju obavezno da poznaju celokupno reenje zadatka. Osnovne karakteristike tree faze su sledee:

1. Da se to vie smanji neopredeljenost ( iskljue alternativna reenja ) 2. Ciklinost postupka reevanja ( pojava podzadatka koji menja ranije reenje ) 3. Upotreba matematikih modela , opisno analognih modela ( vie detaljni i manje apstraktni ) 4. Dve strategije reavanja poslednje faze : polazi se od koncepcije celog sistema ka podsistemima

i od podsistema ka reenju objekta

Cilj tree faze je da smanji broj moguih varijanti i da olaka konani izbor reenja uz minimalni utroak vremena i sredstava. To je jedinstven aspekt projektovanja koji u nekim sluajevima moe da se u celosti izvri raunarom.

Sistemski Pristup

Pri studiranju kompleksnog sistema postoje dve alternative: da se analizira ponaanje stvarnog sistema ( dugaak vremenski period , veliki trokovi , ... ) ili da se posmatra ponaanje modela datog sistema. Svrha analize je da se : predvidi rad i ponaanje sistema pri zadatim uslovima , prikau tehnike prednosti i nedostatci razmatranih alternativa.


Mari Dejan 634/94

- 3 -

Iskustvo je pokazalo da za uspeno planiranje i projektovanje sloenih sistema se zahteva sistemski pristup. U svojoj primeni sistemski pristup zahteva da se u projektovanju sistema eksplicitno razmatraju njegove meuzavisnosti sa drugim elementima sistema , optimirajui njegove trokove i dobit. Sistemski pristup zahteva ne samo razmatranje dovoljno velikog sistema ve i korienje sistemske metodologije. Sistemski pristup problemu ukljuuje sledee:

definisanje problema za ceo sistem polazna taka je sistem kao celina predstavljanje kompleksne interakcije izmeu pojedinih komponenti sistema primenu viekriterijumske optimizacije predvianje ponaanja sistema kao celine

Spoljni faktori mogu da deluju na sistem na nekoliko naina: mogu da budu razmatrani kao ulaz u sistem , mogu da budu ignorisani i mogu da promene definiciju sistema ( obim sistema moe da se uvea i da ih ukljui u sistem ). Elementi koji su izvan granica sistema , ali koji mogu da utiu na njega ine okolinu sistema. U predstavljanju sistema kao celine , upotrebljavaju se izvesne tehnike koje su efikasne za predstavljanje interakcija izmeu svih komponenti ili podsistema. Sistem moe da se opie i predstavi pomou blok dijagrama , karti toka , mrenih dijagrama , analitikih i simulacionih modela. Odnos ulaza i izlaza dat je matematiki pomou funkcije transformacije. Ovaj odnos moe da bude vrlo jednostavan ili kompleksan. Blok predstavlja modul za graenje sistemskog koncepta u okviru granica operacione funkcije. Svaki blok moe da predstavlja transformaciju ili aktivnost kretanja.

ULAZ

SISTEM

IZLAZ IZLAZ

SISTEM

ULAZ

MODEL


Mari Dejan 634/94

- 4 -

Model Model je imitacija nekog realnog sistema koji treba da ispunjava sledee zahteve:

da predvidi ponaanje sistema u datoj situaciji da se njime eksperimentie znatno lake nego sa sistemom

Model je mogue izraditi samo ako je ve formirana osnovna teorija. Teorija je opte stanje principa koji su izvueni iz sistema ili podataka dobijenih posmatranjem sistema. Cil teorije je da objasni ponaanje sistema i da predvidi budue stanje. Teorija predstavlja osnovu za izgradnju modela. Svrha modela je:

da opie ponaanje realnog sistema da pomogne u objanjavanju ponaanja sistema u okolnostima razliitih od

onih za koji je modeliran

Pri modeliranju pored detaljnog poznavanja posmatranog procesa potreban je oseaj za odreivanje promenjivih koje e se ukljuiti u model. Posle formiranja modela potrebno je proveriti njegovu valjanost ( ekvivalentnost realnom ). Modeli se mogu podeliti u dve osnovne grupe: fizike i apstraktne.

MODELI

FIZIKI

STATIKI DINAMIKI

APSTRAKTNI

OPISNO-ANALOGNI

DINAMIKI

TEORIJA EKANJA

STATIKI

MATEMATIKI

NUMERIKI ANALITIKI NUMERIKI

DETERMINISTIKI

SIMULACIJA SISTEMA

STOHASTIKI


Mari Dejan 634/94

- 5 -

U projektovanju se najee koriste fiziki modeli u zavrnoj fazi pri izradi konanog LAYOUT-a. Apstraktni modeli mogu da imaju simbolinu , verbalnu i matematiko-logiku reprezentaciju sistema.

Matematiki modeli sistema predstavljaju skup matematikih operacija i podataka koji verno opisuju ponaanje tog sistema u okolnostima koje se prouavaju. Model poseduje sledee osobine:

da je koncepcijski jasan i dosledan da je svrsishodan i da daje potpun odgovor na sva pitanja da se moe lako i pouzdano koristiti da se moe dograivati i razvijati saglasno novim iskustvima

Analitiki modeli su nali veliku primenu kod jednostavnih problema u sluajevima kada

problem moe dobro da se definie. Sistem i odnosi u njemu esto nisu dovoljno poznati da mogu da se izraze analitiki , tako da se uvodi niz aproksimacija da bi se dobila odgovarajua matematika forma. Jedan od najvanijih problema u prezentovanju sistema kretanja materijala je fenomen ekanja. U ovu svrhu se koriste teorije redova ekanja i simulacije. Modeli teorije ekanja daju nam uvid ta se deava u sistemima opsluivanja. Panja se usmerava na izraunavanje verovatnoe da e se sistem opsluivanja nai u specifinom stanju u ma koje sluajno vreme.

Projektni Zadatak Projektni zadatak je pismeno odreivanje svih uslova za izradu kompletnog projektnog elaborata i predstavlja osnovu za poetak projektovanja. Opti podaci i prilozi koje treba da sadri projektni zadatak obuhvataju:

1. podatke o proizvodu , program proizvodnje i osnovne karakteristike 2. lokaciju oblast i mesto graenja 3. situaciju terena 4. podatke o pravcu i jaini vetrova 5. geoloki sastav zemljita 6. nivo eventualnih podzemnih voda 7. nosivost terena 8. rokove gradnje i redosled putanja u rad pojedinih objekata 9. eventualne zahteve investitora za etapnom izgradnjom 10. podatke o postojeim objektima i ugraenoj opremi sa odgovarajuom tehnikom

dokumentacijom


Mari Dejan 634/94

- 6 -

Izbor Lokacije Osnovni faktori koji odreuju ekonominost i celishodnost izgradnje i eksploatacije nove fabrike u datoj oblasti su sledei:

postojanje sirovinskih baza i njihova lokacija mogunost transporta sirovina , goriva i gotovih proizvoda snabdevanje gorivom , vodom mogunost odvoenja otpadnih voda blizina naseljenih mesta povoljni topografski , geoloki , hidrometeroloki i klimatski uslovi strateki uslovi

Posle odreivanja ire lokacije za izgradnju fabrike pristupa se izboru samog terena u okviru

date oblasti. Uslovi koji se analiziraju pri izboru terena su sledei:

konfiguracija terena i njegove dimenzije reljef terena karakteristike zemljita mogunost pojave podzemnih voda poloaj energetskih baza i uslovi za prikljuivanje poloaj saobraajnica , poloaj stambenih naselja , ...

Program Proizvodnje Program proizvodnje je osnovni polazni podatak za projektovanje i predstavlja proizvodni zadatak za jedan odreeni vremenski period. Proizvodni program moe da bude taan , svedeni ili uslovni. Tani program proizvodnje sadri potpuni spisak svih proizvoda , koji se izrauje u datoj fabrici u odreenom vremenskom periodu , sa naznaenom koliinom , masom i vrstom materijala. Taan program proizvodnje se koristi pri izradi fabrikih projekata , kao i projekat radionica masovne i velikoserijske proizvodnje. Program se razrauje na osnovu jednog ili nekoliko karakteristinih proizvoda , predstavnika , obino onih iz grupe tehnoloki slinih delova koji su zastupljeni u najveoj koliini i masi. Za proizvode predstavnike se izrauje celokupna tehnika dokumentacija kao i kod sastavljanja tanog programa. Svedeni program proizvodnje se koristi kada je zadat raznovrstan asortiman proizvoda , najee pri serijskoj proizvodnji kao i u sluaju kada se ne raspolae sa potpunom dokumentacijom za sve proizvode. Za iroku nomenklaturu proizvoda , koji se javljaju u sluaju invidualne i maloserijske proizvodnje , nije mogue uraditi detaljnu tehniku dokumentaciju a i sam program esto nije fiksno odreen. Proizvodni program se deli na karakteristine teinske grupe , daju se prosene i najvee mase komada i njegove gabaritne dimenzije.


Mari Dejan 634/94

- 7 -

Obim Proizvodnje I Tehniki Kapacitet Obim proizvodnje predstavlja koliinu proizvoda definisanu proizvodnim programom uveanu za procenat karta koji se javlja u procesu izrade i dat je izrazom:

1001 q

QQ p

=

gde je: Qp proizvodnja data programom proizvodnje ; q prosean kart dat u procentima Obim proizvodnje odreuje tehniki kapacitet samog proizvodnog postrojenja i dat je izrazom:

==

1001 q

QQQ pt

gde je stepen iskorienja sredstava rada. Na stepen iskorienja sredstava rada mogu da utiu sledei faktori: greke u planiranju , nedostatakresursa , kvarovi na opremi , ... Da bi se smanjile investicije u nekim sluajevima je mogue planirati korienje kapaciteta i to: promenom broja radnika , prekovremenim radom , stvaranje sezonskih zaliha , ... Kapacitet se moe podeliti na unutranji i spoljanji. Unutranji kapacitet definie sopstvenu sposobnost proizvodnog pogona a spoljanji daje mogunost poveanja ukupnog proizvodnog kapaciteta.

UKUPNI KAPACITET

UNUTRANJI KAPACITET

TREA SMENA

SPOLJNI KAPACITET

PREKOVREMENI RAD

RAD NA ODREENO VREME

DRUGA SMENA


Mari Dejan 634/94

- 8 -

Sastav Fabrike Podela fabrike na pojedina odeljenja i radionice moe da se izvri na tri osnovne grupe:

1. Proizvodna odeljenja radionice predviene za neposredno ostvarivanje tehnolokih procesa 2. Odeljenja , radionice i postrojenja za opsluivanje proizvodnje i obezbeivanje uslova rada :

pomona odeljenja , radionice i skladita postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad

3. Ostale slube: uprava , tehnika priprema , tehnoloki biro , konstrukcioni biro , sluba investicije ...

Proizvodna odeljenja sainjavaju: radionice za mainsku obradu , za montau , odeljenje termike obrade , odeljenje za ispitivanje proizvoda ,... Pomona odeljenja , radionice i skladita : radionice za pripremu proizvodnje , za izradu alata i pribora , za remont maina , odeljenje za kontrolu , odeljenja za odravanje mainskog parka , odeljenje za punjenje akumulatora , skladite alata i pribora , skladite rezervnih delova , ... Postrojenja za proizvodnju i raspodelu energije: postrojenja za proizvodnju , transformaciju i razvod elektrine energije , postrojenja za proizvodnju i razvod pare ( tople vode ) , postrojenja za proizvodnju i razvod komprimovanog vazduha ,... Postrojenja koja obezbeuju potrebne uslove za rad: postrojenja i razvodne mree za grejanje , provetravanje i klimu , ureaji za osvetljavanje , signalizaciju telefoniju , raunarski centri , terminali , ...

Osnovni Tehnoekonomski Pokazatelji

Proizvodnost fabrike godinja proizvodnja u t po m2 ukupne povrine ( sve proizvodne i pomone prostorije direktno vezane za proces proizvodnje )

Proizvodnost po zaposlenom ( t/oveku/god ) odnosi se na proizvodne i pomone radnike kao i upravu , tehniku slubzu , ...

Proizvodnost po proizvodnom radniku ( t/oveku/god ) odnosi se samo na radnike zaposlene u proizvodnim odeljenjima

Utroak asova po t proizvoda ( h/t )

th

QTRU hh

=

gde je:R broj radnika ; Th godinji fond radnog vremena u asovima ; Q godinja proizvodnja u t


Mari Dejan 634/94

- 9 -

Opta Uputstva Za Projektovanje

1. Obezbediti potrebne uslov za proizvodnju delova prema JUS u ili odgovarajuem standardu : mehanika svojstva , istoa povrine tolerancije , povrinska zatita

2. Poveati produktivnost primenom to veeg stepena mehanizovanosti i automatizacije u svim tehnolokim i transportnim operacijama

3. Obezbediti fleksibilnost pogona 4. Treba teiti ka manjem procentu karta 5. Obezbediti transport sa to kraim putanjama izmeu svih proizvodnih i pomonih odeljenja i

skladita 6. Pri izboru opreme i transportnih ureaja treba teiti po mogustvu da se usvoje tipski ureaji 7. Predvideti mogunost proirenja objekta , poveanje obima proizvodnje 8. Teiti visokom stepenu iskorienja efektivnog rada 9. Pri izradi projekta treba nai takvo reenje koje e da da visok stepen iskorienja povrina ,

dobar raspored prostorija i opreme 10. Svi delovi projektovanog objekta treba da zadovolje sanitarno tehnike uslove

Sadraj Tehnolokog Projekta

1. Proizvodni program sastav i metode formiranja( tani , svedeni ) 2. Reim rada i fond vremena rada opreme i radnika 3. P Q analiza. Izbor tipa proizvodnje 4. Opte reenje tehnolokog procesa. Odreivanje normativa utroka materijala , vremena

izrade , radne snage , ... 5. Izbor i proraun neophodne tehnoloke i pomone opreme 6. Odreivanje povrina pomonih radionica , postrojenja za opsluivanje 7. Odreivanje povrina proizvodnih odeljenja 8. Postavljanje glavnih tokova materijala i proraun ukupne koliine materijala 9. Reenje transporta materijala sa proraunom i izborom transportnih ureaja 10. Projektovanje skladita za uvanje sirovina gotovih proizvoda 11. Specifikacija radne snage 12. Specifikacija opreme osnovne i pomone 13. Opte reenje problema snabdevanja energijom 14. Izrada dispozicionog reenja ( LAYOUT ) 15. Reenje prirodnog i vetakog osvetljenja. Usvojen tip zgrade 16. Situacioni plan preduzea 17. Usaglaavanje projekta za zahtevima zatite na radu 18. Tehniki izvetaj


Mari Dejan 634/94

- 10 -

Tehnoloki Projekat Tehnoloki projekat predstavlja konano reenje jednog procesa proizvodnje , proizalog iz analize razliitih varijanti tehnolokog procesa , uraenih prema zahtevima definisanim u projektnom zadatku. Postavljeni cilj i zahtevi investitora odreuje obim projekta koji moe da bude realizovan kao: glavni projekat , idejni projekat i idejno reenje. Izbor i proraun tehnoloke i pomone opreme i njihov pravilan raspored , tehnoloki i prostorni , predstavljaju jezgro tehnolokog projekta. Finalni deo tehnolokog projekta predstavlja dispozicioni plan sa ucrtanom opremom ( LAYOUT ) sa specifikacijama opreme i radne snage , projektnim zadacima za izradu drugih tehnikih projekata i tehnikim opisom.

Idejni Projekat I Glavni Projekat Sadri idejno reenje tehnolokog procesa sa izborom i proraunom proizvodne i pomone opreme. Reenje kretanja materijala kroz proizvodni sistem sa izborom i proraunom transportnih ureaja. Odreivanje potrebnih povrina i prostorni raspored odeljenja i radionica. Raspored opreme unutar pojedinih pogona. Reenje problema uskladitenja. Specifikaciju proizvodne i pomone opreme , radne snage. Tehniki opis koji treba da obuhvati celokupan proizvodni proces sa osnovnim tehnoekonomskim pokazateljima. Glavni projekat predstavlja detaljno reenje na osnovu koga mogu da se izvode radovi i oformi pogon. Izrauju se na osnovu odobrenog investicionog programa i idejnog projekta. Sadri detaljnu razradu tehnolokog procesa proizvodnje , izbor i raspored opreme , reenje unutranjeg transporta , skladitenja ,konanog definisanja prostora , detaljna specifikacija radne snage i opreme. U okviru glavnog projekta se na posebnim osnovama ucrtavaju instalacije za razvod energije , oznaavaju se mesta za lokalno odsisavanje vazduha , ...

Postupak Projektovanja Postupak projektovanja moe da se sprovede na osnovu tanog i svedenog programa proizvodnje. Tani program proizvodnje sadri potpunu tehniku dokumentaciju , tako da ovaj nain projektovanja omoguuje detaljnu dokumentaciju , tako da ovaj nain projektovanja omoguuje dtaljnu razradu tehnolokog dela projekta , izbor najpogodnije tehnologije za proizvodnju uz racionalno iskorienje raspoloivog fonda vremena , materijala , opreme i radne snage , a da se pri tome postiu zadovoljavajui ekonomski efekti. Projektovanje prema tanom programu se izvodi na osnovu detaljno razraene tehnoloke dokumentacije za proizvodnju svaklog dela. Ovaj nain projektovanja je dugotrajan i sloen zato to se zahteva kompletna razrada tehnike i tehnoloke dokumentacije , tako da se primenjuju kod izrade projekata radionica masovne i velikoserijske proizvodnje. Kod primene svedenog programa proizvodnje u projektovanju tehnoloka dokumentacija se izrauje samo za proizvode predstavnike i to na isti nain kao i u prethodnom sluaju. Proces projektovanja se znatno skrauje zato to je svaka grupa tehnoloki slinih delova zastupjena samo sa


Mari Dejan 634/94

- 11 -

jednim predstavnikom. Vremena izrade ostalih proizvoda iz tehnoloke grupe se dobijaju postupkom svoenja. Projektovanje na osnovu svedenog programa proizvodnje se primenjuje u sluajevima kada je zadat raznovrstan asortiman proizvoda , najee u serijskoj proizvodnji kao i kada se ne raspolae potpunom dokumentacijom za sve proizvode.

Reim Rada Izbor reima rada zavisi od reenja tehnolokog procesa i osobenosti programa proizvodnje. Pri projektovanju treba teiti da se izabere najracionalniji reim rada , a to je onaj pri kome se postie najmanja duina ciklusa svih proizvodnih operacija. Kao posledica skraenja ciklusa dovodi do visokog stepena iskorienja proizvodne i pomone opreme , radnih povrina i ljudskog potencijala , pri niskoj ceni i dobrom kvalitetu proizvoda. U fabrikama moe da se primeni paralelni i stepenasti reim rada. Pri paralelnom reimu rada proizvodnja je sinhronizovana , odnosno sva proizvodna odeljenja rade jednovremeno. Ovaj reim se primenjuje u veini fabrika. Rad se obino organizuje u dve smene ( ili 3 ) da bi se racionalno iskoristila proizvodna oprema i transportna sredstva. Stepenasti reim rada je u sutini diskontinualan. Karakterie se time to se na istoj povrini u raznim smenama obavljaju razni proizvodni procesi po utvreenom redosledu. Primenjuje se u livnicama individualne i maloserijske proizvodnje i pri proizvodnji srednjih i velikih odlivaka sloenog oblika.

LAYOUT Layout prikazuje prostorne meuzavisnosti pojedinih komponenti , odnosno kako su se tehnologija i ljudi uklopili u sistem. Dobar layout mora da bude dovoljno fleksibilan da bi mogao da prihvati eventualne promene u toku eksploatacije. To treba da utie i na formiranje zgrade , zato to kod postojeeg objekta layout mora da se prilagodi njegovim dimenzijama i strukturnim ogranienjima. Poseban uticaj na formiranje layout a ( dispozicije pogona ) imaju proizvod , izabrani proces i oekivani nivo zahteva. Ulazni podaci neophodni za formiranje layout a obuhvataju:

prognoze crtee , radioniku dokumentaciju specifikaciju proizvoda operacione liste karte toka opis poslova lokaciju pogona

Dobar layout treba da obezbedi:

efikasno iskorienje opreme i ljudskih resursa visok stepen iskorienja prostora povoljno i efikasno kretanje materijala i ljudi kroz faze procesa


Mari Dejan 634/94

- 12 -

komfornu radnu sredinu i neophodne sanitarno tehnike uslve lak pristup opremi radi odravanja i popravki

Loe projektovan layout utie na:

stvaranje uskih grla duinu proizvodnog ciklusa pojavu zastoja kvalitet opsluivanja zatrpanost radnih mesta , maina visinu trkova odravanja

Rekonstrukcija Proizvodnog Programa Rekonstrukcija proizvodnog programa je prisutna u sledeim sluajevima:

promene proizvodnog programa proirenje obima poslova promena prouzrokovanih tehnolokim progresom uvoenje nove tehnologije

Prvi korak u reavanju problema je detaljno upoznavanje sa postojeom situacijom. Potrebno

je nabaviti sve neophodne planove postojeeg pogona sa specifikacijama opreme. Potrebno je obii navedene pogone i kontaktirati sa poslovoama i rukovodiocem pogona prikupljajui podatke. Potrebno je proveriti da li postoji tehnoloka dokumentacija , da li ista odgovara postojeem stanju i da li je primenjena tehnologija savremena. Potrebno je registrovati razlike i pri izradi novog layout a koristiti tane podatke.

Osnovni Pristup Projektovanju Projektovanje fabrika i radionica se bazira na proizvodu i obimu proizvodnje. Ova dva elementa predstavljaju osnovu za izradu tehnolokog projekta i imaju izvestan prioritet na drugim parametrima koji utiu direktno ili na formiranje layout a. Trei element je tehnoloki proces i pod njim podrazumevamo postupak , operacije i rdosled izvoenja operacija. Postupak se daje odreenom dokumentacijom : tehnoloke karte , operacione liste , dijagram procesa izrade , itd. Maine i druga oprema koja se koristi zavis od samih operacija , a redosled operacija utie na proizvodni tok. etvrti element koji utie na konano oblikovanje jednog layout a predstavljaju odeljenja , radionice i postrojenja za opsluivanje proizvodnje. Peti element koji utie na konano reenje layout a je vreme i povezuje prethodna etri elementa.


Mari Dejan 634/94

- 13 -

P Q Analiza Osnovni elementi na kojima se zasniva izbor reenja proizvodnog postrojenja su proizvodi ( P ) i obim proizvodnje ( Q ). P Q analiza predstavlja bazu za odluivanje projektantu , koji e osnovni tip proizvodnje da usvoji , kako da izvri raspored proizvodne opreme. Ova analiza obuhvata uporeivanje odnosa broja razliitih proizvoda i koliine u kojoj se proizvode.

Sa leve strane krive P Q dijagrama se nalazi relativno mali broj proizvoda koji se izrauje u velikim koliinama ( dakle masovna proizvodnja ). Sa desne strane krive prisutan je veliki broj razliitih proizvoda koji se izrauju u relativno malim koliinama ( pogodno za pojedinanu ili maloserijsku proizvodnju ). Srdenji deo krive predstavlja kombinaciju ova dva rasporeda maina ili radnih mesta. Kada P Q dijagram ima oblik kao na prethodnoj slici , najpovoljnije je potpuno razdvojiti radioniku proizvodnju od linijske. Za oblik krive kao na ovoj slici pogodno je usvojiti jedinstveni layout. Postoje ogranienja primene dijagrama P Q i to posebno kada su proizvodi ili procesi potpuno razliiti.

M

Q

P

I

Q

P


Mari Dejan 634/94

- 14 -

Formiranje Layout - a Osnovu za formiranje layout a ini tok tehnolokog procesa ( radionica ) ili finkcija objekta ( skladita ). Kod proizvodnih pogona raspored opreme i radnih mesta moe da se formira na sledee naine:

prekidni sistemi kontinualni sistemi kombinovani sistemi sistemi sa fiksnim pozicijama proizvoda

Prekidni Sistemi Raspored maina i radnih mesta prema procesu se primenjuje obino u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji , odnosno tamo gde se u istom pogonu proizvodi i sklapa iroki asortiman proizvoda. Maine , radna mesta i procesi se grupiu prema funkciji koju obavljaju npr. grupisanje maina prema vrsti obrade ( odeljenja pojedinih tipova maina ). Osnovne karakteristike prekidnih sistema:

pogodne su za male obime proizvodnje kada proizvodni program sadri iroki asortiman proivoda

ekonomini su za sluajeve kada se zahteva fleksibilnost zahtevaju se univerzalni radnici visokih kvalifikacija veliki obim transporta u proizvodnji potrebna je velika povrina za meufazno skladite relativno mala investiciona ulaganja

Kontinualni Sistemi Proizvodna linija predstavlja ureeni radioniki prostor u kome se radne operacije niu neposredno jedna za drugom , tako da se proizvod kree odreenom brzinom kroz niz operacija koje se meusobno dopunjavaju i omoguavaju jednovremeni proces rada du linije. Ostvarivanje linijskog rasporeda se primenjuje u masovnoj i serijskoj proizvodnji. Maine se postavljaju prema redosledu tehnolokih operacija ( npr. strug , glodalica , ... ). Raspored radnih mesta u pogonima montae treba da odgovara rasporedu kretanja delova , podsklopova i sklopova po etapama montae. Pri tome layout treba da obezbedi kretanje komponenti izmeu pojedinih montanih operacija po najkraim putanjama. Osnovni tokovi procesa kontinualnih sistema su fiksni i prate liniju koja moe biti razliitog oblika:


Mari Dejan 634/94

- 15 -

Osnovni problem je ravnomerno kretanje proizvoda du linije odnosno vremensko uravnoteenje izvoenja pojedinih operacija. To znai da oprema i ljudski potencijal treba da budu sinhronizovani prema zajednikom faktoru uravnoteenja tj. TAKT koji se obino definie kao vreme po radnom mestu. Perfektno uravnoteenje svih operacija se retko postie zato to se javlja neko ekstra vreme u pojedinim operacijama datog tehnolokog procesa.

Neophodni Uslovi Moraju da postoje izvesni uslovi da bi linijska proizvodnja mogla normalno da funkcionie i da njeno korienje bude jednostavno:

1. proizvodni program mora da bude stalan za jedan dui vremenski period 2. obim proizvodnje mora da bude dovoljan da pokrije trokove postavljanja linije 3. program proizvodnje mora da se sastoji iz relativno malog broja razliitih proizvoda 4. vremena izvoenja pojedinih operacija na liniji moraju da budu priblino ista , kretanje

proizvoda du linije treba da se sinhronizuje zajednikim TAKTOM 5. proizvodna linija treba da obezbedi kontinualnost procesa , zato to zbog zastoja na jednoj

maini ili radnom mestu moe da stane cela linija

Postupak Projektovanja I Uravnoteenja Proizvodnih Operacija Takt predstavlja vreme zahtevano za kompletiranje radnih zadataka na svakom radnom mestu du linije. To znai da gotov proizvod izlazi sa linije posle svakog vremena takta. Uravnoteenje proizvodnih operacija na liniji moe da se obavi na sledei nain:

1. poboljanjem naina izvoenja operacija 2. uvoenjem paralelnog rada za izvoenje date operacije

(a)

(e)

(c)

(b) (d)


Mari Dejan 634/94

- 16 -

3. postavljanjem meuoperacionih skladita ( mesto gde se akumulira materijal koji eka na neku operaciju )

4. produivanjem radnog vremena maina i radnika kod izvoenja operacija koje predstavljaju usko grlo

Uravnoteenje operacija na liniji montae moe da se izvede na sledei nain:

podelom operacija i njihovom raspodelom po radnim mestima uvoenjem paralelnog rada postavljanjem najsposobnijih radnika da izvode operacije koje su usko grlo primenom odgovarajuih alata i pribora kojima se ubrzava rad produavanjem radnog vremena radnika postavljanjem meuoperacionih skladita postavljanjem pomonih radnika koji pomau pri manipulaciji materijala

Fleksibilni Proizvodni Sistem ( FPS ) Ovi sistemi treba da omogue proizvodnju malih serija promenjivih veliina prema posebnim zahtevima potroaa u dizajnu , konstrukciji i funkciji , kao i vremenu isporuke. Pri tome je osnovni cilj potpuna integracija informacija i tokova materijala kroz sva odeljenja preduzea ( osnova za razvoj CIM koncepta ). Fleksibilni proizvodni sistem je jedan integralni raunarski upravljan kompleks numeriki upravljanih maina alatki sa automatskom manipulacijom materijala i alata i ureajima za automatsko merenje i testiranje , koji sa minimumom manuelne intervencije i kratkim vremenom promene alata moe da izrauje ma koji proizvod iz date familije proizvoda u okviru svojih mogunosti. Smatra se da je znaajno razlikovati sledee kategorije FPS a:

1. fleksibilna proizvodna jedinica FUU. Predstavlja sistem od jedne maine. 2. fleksibilna proizvodna elija FPC. Sadri dve ili vie mina sa bar jednim obradnim centrom ,

skladite sa vie paleta i automatskim izmenjivaem paleta i alata 3. fleksibilni proizvodni sistem FPS. Sastavljen od dve ili vie FPC povezanih automatskim

transportnim sistemom ( AGV kolica ). FPS se sastoji od nekoliko podsistema datih na sledeoj slici:

FLEKSIBILNI PROIZVODNI SISTEM

Tehnoloki podsistem

Podsistem za manipulaciju

Upravljaki podsistem

Skladini podsistem

Transportni podsistem

Kontrolni podsistem


Mari Dejan 634/94

- 17 -

Transportni Podsistem ( FPS ) Osnovne prednosti u odnosu na klasine proizvodne koncepte , FPS ostvaruje zahvaljujui savremenim sredstvima i organizaciji transporta. Transportni podsistem FPS a moe da se sastoji od sledeih ureaja : AGV ( automatski upravljana mobilna kolica ) , inskih automatskih kolica , podnih fleksibilnih transportera , dvoinskih konvejera , robota , ... Osnovne funkcije transportnog sistema su date na slici:

Transportni podsistem FPS

AGV

Roboti

inska

automatska kolica

Fleksibilne jednoine dizalice

Podni

fleksibilni transporter

Dvoinski

transporter

Pomoni ureaji

Transport

Obratka u/iz

skladita

Pripremka do stanice za

paletizaciju

Strugotine

SHP

Ureaji za odravanje

opreme

Transport pomonih ureaja

i materijala

Paleta sa obratkom

izmeu maina

Meuoperacioni transport obradaka

Doboa sa

alatima

Transport alata

Univerzalnog , pomonog i

steznog pribora

Paleta do stanice za

paletizaciju

Transport pribora


Mari Dejan 634/94

- 18 -

Osnovne Karakteristike Fleksibilne Proizvodnje

Proizvodna fleksibilnost je lakoa sa kojom sistem moe da se podesi da proizvodi razliite delove

Fleksibilnost maina je lakoa kojom se maina moe podesiti da izrauje delove iz date familije

Fleksibilnost procesa je sposobnost da se proizvodi dati skup delova od razliitih materijala i na vie naina

Fleksibilnost proizvoda je sposobnost da se prihvati proizvodnja novih proizvoda ekonomino i brzo

Fleksibilni proizvodni sistem se projektuje za izvoenje sledeih procesa : obradu metala

struganjem , deformacijom , montau i zavarivanje. Najvei broj FPS a se koristi za obradu metala rezanjem , zato to su proizvodne karakteristike procesa , vreme izrade po komadu , dimenzije , oblik , pogodni za fleksibilnu proizvodnju. Primena fleksibilne proizvodnje u procesu montae ( FAS ) je znaajna zato to trokovi izvoenja ovih operacija esto iznose 30 -50 % od ukupnih direktnih trokova rada.

Fleksibilna proizvodnja se najee primenjuje u velikim kompanijama zbog niza razloga: potrebne su velike investicije za razvoj sistema raspoloivost tehnikih eksperata za razvoj sistema da bi sistem ostvario profit mora da radi kontinualno bar dve smene nesavrenost u snabdevanju , nedostatak standarda za FPS komponente

Osnovne Karakteristike Radne Snage U FPS

Zahteva se radna snaga multidisciplinarno obuena Dolazi do transformacije strukture zaposlenih ( prelazak sa manuelnog na mentalni rad ) Radnici su osloboeni izvoenja tekih fizikih operacija Porast produktivnosti zaposlenih Smanjenje broja zaposlenih , sve vei broj zaposlenih ena Radnik moe da utie na planiranje rada Radnik komunicira sa poslovoom Postoji mogunost povrede poto raunar upravlja procesom koji ne registruje ulazak

radnika u radni prostor Moe se esto uoiti da sistem moe negativno da utie na psiholoke uslove rada ( rad

postaje monoton ) Radnik kontrolie proces i u 99 % radnog vremena se nita ne deava ,a u ostalih 1 %

se deavaju problemi koji zahtevaju trenutno reenje. Tada nastaje preoptereenje u poslu za koje radnici nisu pripremljeni ( moe dovesti do stresa )


Mari Dejan 634/94

- 19 -

Kriterijumi Za Efikasan Raspored Opreme I Prostora Postoje tri faze dispozicije fizikih sredstava:

1. raspored objekata u okviru situacionog plana 2. raspored radionica i odeljenja unutar jednog objekta 3. raspored maina u okviru jednog pogona

Efikasan raspored opreme i prostora u okviru proizvodnog pogona mora da zadovolji neke

kriterijume:

A. da se ostvare minimalni trokovi unutranjeg transporta B. da se minimiziraju povratne putanje i izbegne po mogustvu ukrtanje transportnih puteva C. da se ostvare minimalni investicioni trokovi D. da budu minimalni eksploatacioni trokovi E. razmetaj opreme i proizvodnog prostora treba da omogui fleksibilnost F. da se minimizira ukupno vreme potrebno za izvoenje ciklusa proizvodnje G. da se minimizira broj razliitih tipova ureaja unutranjeg transporta H. da se obezbede pogodni radni uslovi , sigurnost i udobnost zaposlenih I. da se omogui proirenje pogona J. da se omogui lako upravljanje proizvodnjom

Formiranje Prostorne Strukture U osnovi mogu da se razlikuju dva naina izbora prostorne strukture nekog sistema:

1. Prema intuiciji kriterijumi za izbor reenja se dobijaju razmiljanjem jedne ili vie osoba koje uestvuju u procesu odluivanja. Ovo je jednostavan , neposredan postupak i omoguuje relativno brzo donoenje odluke

2. Prema formalnim pravilima reavanja koriste se razni modeli koji opisuju problem razmetanja pomou ema , razliitih dijagrama , matrica zavisnosti , ...

Kod reavanja svakog problema mogu da budu razliiti broj i vrsta kriterijuma. Neki od kriterijuma bi bili:

tehniki kriterijumi intezitet toka materijala , duina transporta ,... ekonomski kriterijumi investicioni , eksploatacioni trokovi ,... kriterijumi uslovljeni sistemom uslovi rada , lini kontakt , ...

Razmetaj opreme se moe izvriti na dva naina:

razmetaj prema vrsti procesa. Maine i ureaji se grupiu prema funkciji koju obavljaju u specijalizovana odeljenja


Mari Dejan 634/94

- 20 -

razmetaj prema redosledu tehnolokih operacija

Osnovni prilaz postupku rasporeivanja opreme i prostora moe da se izvede na dva naina:

Kvantitativni meusobni odnos pojedinih lokacija odreuje tok tehnolokog procesa i

koliine materijala Kvalitativni ukljuuju se u razmatranje sve aktivnosti koje su znaajne za odvijanje

datog procesa

Odreivanje Transportnog Uinka Veina metoda koje za iznalaenje reenja koriste kvantitativne pokazatelje kao osnovni cilj postavljaju ostvarivanje najmanjeg transportnog uinka pri kretanju materijala kroz proces.

( )njilqF nj

ijij

n

i,...,2,1,min

11==

==

gde su:

F ukupni transportni uinak qij koliina materijala koja se kree od i te do j te lokacije lij duina transportnog puta izmeu i te i j te lokacije Rastojanje izmeu pojedinih lokacija moe da se definie na dva naina:

pravolinijsko rastojanje izmeu dve take Euklidovo ( najee se koristi kod primene konvejerskog ili pneumatskog transporta )

( ) ( ) ( )21221221 , yyxxPPd +=

gde su: ( x1 , x2 ) i ( y1 , y2 ) koordinate taaka P1 i P2 u pravougaonom koordinatnom sistemu

ugaono pravolinijsko ( rektangularno ) rastojanje izmeu taaka

( ) ( ) ( )121221 , yyxxPPd +=

gde x i y imaju isto znaenja kao i ranije.


Mari Dejan 634/94

- 21 -

Matrica OD - DO Kod kvantitativnog pristupa razmetaju lokacija radnih mesta , opreme ili prostora esto se koristi matrica OD DO , koja omoguuje da se prikae kretanje materijala izmeu pojedinih faza proizvodnje. Matrica OD DO moe da se koristi i za prikazivanje tehnoloke povezanosti pojedinih lokacija i moe biti orjentisana ( uzima u obzir smerove kretanja ) i neorjentisana.

Matrica Meuzavisnosti Aktivnosti Odnosi izmeu pojedinih funkcionalnih sistema , prostora ili maina mogu da se prikau pomou jedne trouglaste matrice u kojoj su definisane zavisnosti izmeu svake pojedine aktivnosti i ostalih aktivnosti. Svako polje u kome je naznaena jaina veze dve aktivnosti je podeljeno horizontalnom takastom linijom. Gornji deo polja se upotrebljava za unuenje jaine pojedinih veza , a donji za upisivanje broja koji ukazuje na razlog za odreivanje date zavisnosti.

1

2 4

3

0110001010010110

4321

4321

0102100120

4321

4321

orjentisana neorjentisana

Stepen zavisnosti

Razlog

Stepen zavisnosti

A Apsolutno neophodno

E Veoma vano

I Vano

O Potrebno

U Nevano

X Nepoeljno

XX Veoma nepoeljno


Mari Dejan 634/94

- 22 -

Metoda Trougla Ova metoda je nazvana po tome to je raspored lokacija odreen poloaj temenih taaka jednakostraninih trouglova zadate stranice ( S ). Raspored maina ili prostora se izvodi na osnovu ranga svake lokacije , pri emu je taj rang odreen brojem transportnih veza izmeu lokacije. U sluaju kada je potrebno razmestiti tri lokacije one se postavljaju u temene take trougla . Za postavljene centre lokacije postoji vie mogunosti ( slika ). Ovaj postupak ne uzima u obzir povrinu date lokacije pa se posle idealizovanog rasporeda prostorna struktura mora da koriguje u skladu sa stvarno potrebnim prostorom za svaku pojedinu lokaciju.

Metoda Krugova Metoda krugova je razvijena na osnovu razmatranja metode trouglova. Pri tome se uzima minimalni transportni uinak min F kao i u prethodnom sluaju. Intezitet transportnog toka ( qij ) je zadat matricom transportnih veza , tako da se minimum funkcije cilja dobija u sluaju kada su najkrai putevi ( lij ). To znai da rastojanja izmeu lokacija treba da budu obrnuto proporcionalna jaini inteziteta transportne veze izmeu njih : lij = 1/qij , odnosno da se i ta lokacija u odnosu na j tu lokaciju moe postaviti ma gde na krugu radijusa Rij = 1/qij opisanom oko i te lokacije. U sluaju da je neka lokacija vezana sa vie od dve druge lokacije njeni radijusi mogu da se ne seku pa se postavlja tamo gde se krugovi najvie pribliuju. Dobijeni konani raspored lokacija potrebno je korigovati uzimajui u obzir potrebne povrine svake od lokacija.

= =

=

N

i

n

jijij lqF

1 1min

qij intezitet transportnog toka lij rastojanje izmeu lokacija

( M4 )

M1

M2 ( M4 )

( M4 )

M3


Mari Dejan 634/94

- 23 -

Kretanje Materijala Trokovi transporta materijala kroz proces znatno optereuju cenu proizvoda i zato predstavljaju finalnu meru efikasnosti transportnog sistema. Ove trokove je mogue podeliti u dve kategorije na direktne i indirektne. Direktni trokovi se dele na:

- stalne ( amortizacija , anuiteti i osiguranje ) - promenjive ( el.energija , lini dohodak , odravanje , reijski trokovi )

Indirektne trokove je teko kvantifikovati , ali ih ne treba ignorisati. Oni obuhvataju:

- trokove izgubljenog vremena proizvodnog radnika zbog neblagovremenog dopremanja materijala

- trokove nedovoljnog vremenskog iskorienja proizvodne opreme zbog zastoja u transportu

- trokove usled oteenja u transportu - trokove usled smanjenog obima proizvodnje zbog loe reenog LAYOUT a - plaanje penala zbog zakanjenja , itd...

Jedan od znaajnih kriterijuma za odreivanje efikasnosti sistema kretanja materijala je i

vreme protoka materijala kroz sistem. Vreme protoka materijala je dato izrazom:

+++= zwtoPM ttttT gde su: to ukupno vreme potrebno za izradu datog proizvoda tt ukupno vreme transporta tw ukupno vreme ekanja uslovljeno sistemom opsluivanja ( transporta ) tz ukupno vreme zastoja uslovljeno organizacijom procesa Koeficient protoka je dat izrazom:

=

o

PM

tTp

Na veliinu koeficienta prtoka , koji treba da tei jedinici , mogue je uticati minimizacijom ciklusa transportovanja i vremena ekanja i usvojenog transportnog sistema.


Mari Dejan 634/94

- 24 -

Osnovni Principi Reavanja Problema Kretanja Materijala Principi predstavljaju organizovano znanje odnosno sutinu akumulisanog znanja bez nepotrebnih detalja , tako da je lake razumevanje mase injenica i njihovo znaenje moe da se lake prihvati. Moemo izdvojiti sledee principe:

1) Sve aktivnosti kretanja materijala treba da budu planirane 2) Projektovanje mora da obuhvata ceo transportni sistem 3) Smanjiti ili eliminisati sva nepotrebna kretanja i/ili opremu koja se adekvatno ne koristi 4) Omoguiti maksimalno iskorienje prostora 5) Kada postoji mogunost i opravdanost treba koristiti jedinine terete 6) Koristiti sredstva mehanizovanog i automatizovanog transporta samo kada je to

praktino 7) Pri izboru opreme potrebno je razmatrati sve aspekte materijala , radnih procesa ,

mogue promene transportnog zadatka ( fleksibilnost ) , pouzdanost , itd... 8) Obezbediti metode i opremu za sigurno izvoenje procesa 9) Potrebno je izvriti standardizaciju metoda i procesa za transport materijala 10) Planirati preventivno odravanje 11) Smanjiti vreme ekanja na izvoenje operacija 12) Smanjiti vreme utovara / istovara 13) Potrebno je zameniti zastarele metode i opremu 14) Potrebno je koristiti transportnu opremu za izvoenje drugih aktivnosti

Jedan od najboljih naina za efikasno korienje navedenih principa je formiranje listi za

proveru , koje slue za uoavanje transportnih problema.

Princip Jedininog Tereta Princip jedininog tereta podrazumeva transportovanje materijala na najefikasniji nain korienjem najpogodnojeg oblika i veliine trasnportne jedinice , koristei mehanizovana sredstva u cilju smanjenja broja ciklusa , neophodnih za datu koliinu materijala. Pri tome transportna jedinica moe da sadri komadni teret , rasuti teret , tenosti i treba da bude tako oblikovana da se lako prihvata i transportuje kroz dati proces. Prednosti korienja jedininog tereta su sledee:

- prenoenje velikih koliina materijala u jednom ciklusu transportovanja - veliki intezitet protoka materijala - bolje i jednostavnije opsluivanje - krae vreme utovara i istovara - jedinstveni oblik koji se transportuje - bolje iskorienje prostora - bolja zatita tereta


Mari Dejan 634/94

- 25 -

Nedostaci primene jedininog tereta:

- trokovi formiranja transportne jedinice ( paletizacija ) - trokovi rasformiranja transportne jedinice ( depaletizacija ) - zahtevana mehanizovana oprema za transport - neiskorienost prostora unutar jedininog tereta - problem vraanja praznih transportnih jedinica

Tipovi jedininog tereta koji se najee koriste su : palete , sudovi , kontejneri , bale , rolne i sl...

Izbor Transportne Jedinice Problem izbora odgovarajue transportne jedinice je veoma sloen proces zato to je jedinini teret jedan od glavnih parametara koji utiu na formiranje transportnog sistema , pa mu je potrebno posvetiti posebnu panju. Pri izboru palete potrebno je razmatrati sledee faktore:

- svrhu primene ( transport , uskladitenje , ... ) - materijal koji se transportuje na paleti ( masa , dimenzije , oblik , ... ) - transportni sistem , njegove mogunosti i ogranienja ( konvejer , viljukar , ... ) - skladini sistem ( regali , blok , prostor , ... ) - vozila spoljnjeg transporta ( nosivost , dimenzije , ... ) - zgrada ( oblik , raspon stubova , irina transportnih hodnika , nosivost poda , ... ) - karakteristike palete ( povratna , nepovratna , ... ) - nain pakovanja na paletu - da li je paleta standardna ili ne - broj razliitih paleta u transportnom sistemu

Projektovanje Sistema Jedininog Tereta Osnovni faktori koji utiu na projektovanje sistema jedininog tereta su sledei:

- projektni zadatak ( materijal , koliina , ... ) - ciklus transporta ( uticaj puta , okoline , ... ) - fizika ogranienja prostora ( vrata , hodnici , ... ) - ogranienja nosivosti ( vozila , rampi , poda , ... ) - ekonomska ogranienja ( trokovi za opremu , trokovi formiranja jedininog tereta , ... )

Za izbor TJ potrebno je da se zadovolje sledei kriterijumi:

- optimalan oblik i nosivost - mehanika vrstoa - mala masa


Mari Dejan 634/94

- 26 -

- lako punjenje i pranjenje - laka identifikacija - mogunost slaganja jedne jedinice na drugu - mogunost uskladitenja - jednostavno odravanje - niska cena

Formiranje Jedininog Tereta Niz faktora utie na model slaganja jedininog pakovanja na transportnu jedinicu. Neki od znaajnijih uticaja su:

- tip i dimenzije palete - jedinino pakovanje ( dimenzije , oblik , masa , ... ) - nain slaganja ( runo , automat , robot ) - transportni ureaji koji se koriste - LAYOUT skladita - gabariti vozila spoljnjeg transporta - posebne elje korisnika

Stabilnost Tereta Na Transportnoj Jedinici U sluajevima kada je potrebno obezbediti posebnu stabilnost ( naroito pri transportu vozilima spoljneg transporta ) koriste se sledea sredstva za privrivanje tereta:

- trake ( plastine , eline ) - samolepljiva traka - ica - plastina folija - papirna folija

Osnovni naini zahvatanja jedininog tereta su sledei:

- podizanje pomou viljuki ili platformi - podizanje pomou kuke ili ueta - pomou specijalnih ureaja za zahvatanje

Dijagram Toka Dijagram toka materijala daje ematski prikaz glavnih tokova ( smer i intezitet ). Omoguava da se sagledaju ukupna kretanja u pogonu ( ukljuujui i otpadne materijale ) i da se priblino odrede duine transportnih puteva. Smer kretanja se oznaava strelicom , a koliina materijala koji se transportuje u datom pravcu se prikazuje irinom toka u odgovarajuoj razmeri.


Mari Dejan 634/94

- 27 -

Dijagram Procesa Izrade I Simboli Simboli za crtanje dijagrama i karti su razvili Frank i Lilian Gilbert , a dananji oblik simbola je definisao David Porter , pri emu se najee primenjuju:

- operacija : nameran proces na jednom objektu koji mu daje konano stanje - kontrola: provera koliine ili kvaliteta

- transport: kretanje jednog objekta ili materijala sa jednog mesta na drugi

- zastoj: zastoj u procesu do sledee planirane operacije

- skladitenje: planirana imobilizacija jednog objekta ili materijala

- meufazno skladitenje: privrmeno uskladitenje izmeu pojedinih faza procesa

- kombinovanje aktivnosti: aktivnosti koje se izvode istovremeno

Dijagram procesa izrade prikazuje redosled operacija i identifikuje mesta kontrole proizvoda. Simboli se postavljaju jedan za drugim na vertikalnoj liniji i pokazuju tok proizvoda. Horizontalne linije prikazuju napajanje pojedinih tokova komponenata. Pored svakog simbola za operaciju i kontrolu se upisuje vreme izvoenja datog procesa i opis aktivnosti. U dijagramu se evidentira ukupni broj operacija i mesta za kontrolu proizvoda , daje se ukupno vreme procesa i vreme kontrole.

Dijagram Kretanja Materijala Dijagram kretanja materijala se koristi kada je potrebno detaljnije opisati pojedine aktivnosti. Pored operacija procesa i kontrole prati i druge aktivnosti: transport , skladitenje , zastoj , itd. Koristei simbole za ove aktivnosti , formira se na isti nain kao i dijagram procesa izrade.

Postupak R. Muthera Jedan od problema sa kojim se projektant susree je da zna koju metodu za analizu kretanja materijala da primeni u datoj situaciji. Postupak izbora metode za analizu kretanja koji predlae R.Muther poinje analizom P Q dijagrama. Zavisno od asortimana proizvoda i obima proizvodnje , predlae se sledei izbor:

A. za jedan ili nekoliko standardizovanih proizvoda upotrebljava se dijagram procesa izrade ili dijagram kretanja materijala


Mari Dejan 634/94

- 28 -

B. za nekoliko proizvoda ( 5 10 ) upotrebljava se dijagram procesa izrade za vie proizvoda

C. za vei broj proizvoda potrebno je oformiti grupe slinih delova. Za svaku grupu izabrati proizvod predstavnik i zavisno od njihovog broja primeniti analizu kao u takama A i B

D. za veoma mnogo razliitih proizvoda upotrebljava se matrica OD - DO

Evakuacija Radnika Raspored i broj izlaznih vrata na prizemnim graevinskim objektima treba po pravilu da budu takvi da odstojanje izmeu najudaljenijeg radnog mesta i najblieg izlaza ne bude vea od 50 m. Kod viespratnih graevinskih objekata raspored i broj izlaznih vrata treba da budu takvi da odstojanje izmeu najudaljenijeg radnog mesta i najblieg izlaza na stepenite ne bude vee od 30m. Graevinski objekti duine do 30 m i sa vie od 3 sprata moraju imati najmanje dva , dovoljno udaljena stepenita , od kojih se jedno koristi u sluaju opasnosti. Stepenita moraju imati izlaze koji vode u slobodan prostor.

Prizemne Zgrade Prizemne zgrade se esto primenjuju u metalopreraivakoj industriji a naroito pri proizvodnji teih komada. Projektuju se sa osnovama pravougaonog ili kvadratnog oblika , zato to su ekonominije u odnosu na druge oblike osnova. Zgrade i oblika u osnovi mogu da se primene samo u onim sluajevima gde postoji tehnoekonomsko opravdanje. Najmanja visina prostorije u industrijskim zgradama obino iznosi 3 m. Visina prostorija prozemnih zgrada odeljenja , radionica i postrojenja za opsluivanje proizvodnje se uzimaju od 3,5 4 m , a proizvodnih hala do 12 m. U pojedinim sluajevima je neophodno da se u prizemnim objektima postave metalne platforme ( galerije ) na odgovarajuoj visini , a koje se koriste za obavljanje pojedinih procesa , npr. montae ,

P

D

C

B

A

Q


Mari Dejan 634/94

- 29 -

postavljanje opreme ili za priruna skladita. Na ovaj nain moe da se povea stepen iskorienja proizvodnog prostora i da se skrate pojedini transportni putevi. Prednosti:

- podovi zgrade su gotovo uvek postavljeni u istoj visini sa teretom , tako da je mogu jednostavan prilaz u sve prostorije bez potrebe za postavljanje rampi , dizalica ili stepenita

- postoji mogunost uvoenja eleznikog koloseka u halu - manja cena 1 m2 nego kod spratnih zgrada - ravnomerno prirodno osvetljenje svih prostorija - mogunost poveanja nosivosti poda - pogodne su za postavljanje na zemljitu loeg kvaliteta - fleksibilne su u odnosu na eventualne promene u proizvodnji

Nedostaci:

- veliki toplotni gubici - zauzimaju veliku povrinu

Spratne Zgrade One su veoma pogodne za primenu u radionicama precizne mehanike , elektrinih , radio i TV ureaja , ... . Viespratna zgrada je posebno pogodna za smetaj optih slubi , tehniko tehnolokih biroa , itd. U poslednje vreme se pojavljuje tendencija ka primeni jednospratnih zgrada u fabrikama. U prizemlju su obino kancelarije , opte prostorije , transformatorske stanice , ... . Osnovna proizvodna odeljenja se smetaju na prvom spratu. Pri ovakvom komponovanju zgrade stvaraju se veoma pogodni uslovi za opsluivanje opreme. Zgrade sa spratom se primenjuju u fabrikama koje ne izrauju proizvode velike mase. Prednosti:

- manja duina transportnih puteva izmeu nekih odeljenja kod primene vertikalnog transporta

- manji trokovi za odravanje i zagrevanje zgrade - povoljni uslovi za proterivanje - krae mree za razvod energije - laka komunikacija zaposlenih - mogunost korienja gravitacije za transport materijala

Nedostatci:

- skuplja gradnja u odnosu na prizemnu zgradu - ogranieno optereenje meuspratnih konstrukcija - modul stubova je manji - ograniena je povrina zgrade kad se zahteva dnevno osvetljenje


Mari Dejan 634/94

- 30 -

Skladita Skladite ispunjava dve znaajne funkcije u tehnici toka materijala: vremensko premoavanje ( neophodno ) i sortiranje ( dodatna funkcija ). Kao ulaz u sistem se uzima mesto gde se roba istovaruje iz ureaja koji dovozi robu. Izlaz iz sistema definie mesto gde se roba otprema , odnosno gde se roba utovaruje u ureaj spoljnog transporta koji odvozi robu. Funkcija skladitenja obino sadri sledee aktivnosti: prijem , identifikacija i sortiranje , otprema do mesta skladitenja , postavljanje u skladite , skladitenje , uzimanje narudbina , prikupljanje narudbina , pakovanje , utovar i otpremu , dokumentaciju , informacija , itd. Sve osnovne funkcije je mogue razdvojiti , podeliti na pet osnovnih podruja : prijem , glavno skladite , prikupljanje i sortiranje porudbina , pakovanje , utovar i otprema.

Prijemno Skladite Ukljuuju sve aktivnosti obuhvaene u prihvatanju proizvoda koji se skladiti:

- istovar ureaja kojim se doveze proizvod - analizu dokumentacije u svrhu planiranja dolazaka , lokacije za skladitenje , prioriteti

prijema

PRIJEM

TJ 1

TJ 2

TJ 3

UTOVAR I OTPREMA

GLAVNO SKLADITE

PRIKUPLJANJE I SORTIRANJE PORUDBINA

PAKOVANJE


Mari Dejan 634/94

- 31 -

- identifikacija i sortiranje proizvoda - paletizacija robe

Ovi postupci su u praksi uvek vezani sa izvesnim zadravanjem robe i postupkom sortiranja. U idealnom sluaju robu treba dopremiti u podruje prijema u stanju pogodnom za skladitenje tako da je mogue ostvariti minimalno zadravanje robe u ovom podruju.

Glavno Skladite Podruje glavnog skladita slui iskljuivo za vremensko premoavanje robe. Transportne jedinice naputaju skladite u istom stanju u kojem su ule u skladite. U ovom podruju je mogue ostvariti idealni zahtev da je TJ jednaka skladitnoj jedinici , odnosno da se koliina robe na transportnoj jedinici ne menja. Lokacija pojedinih paleta u glavnom skladitu moe biti odreena na tri naina:

1. Sistem sa stalnim lokacijama. Za svaki artikal je rezervisan odreeni skladini prostor. Izmeu oznake skladinog mesta i broja jednog artikla postoji vrsta veza.

2. Sistem sa sluajnim lokacijama. Ovde se odreuje lokacija pojedinih paleta na bazi slobodnog prostora u skladitu. Dobija se znatna uteda u skladinom prostoru. Nedostatak ovog sistema je to teko prati stalne promene lokacija pojedinih materijala.

3. Podela skladita na zone. Lokacije proizvoda su fiksne u odnosu na zadatu zonu ali ne i u okviru te zone. U okviru date zone se primenjuje sistem sa sluajnim lokacijama.

Prema nainu uskladitenja glavno skladite moe da se podeli na sledee sisteme:

- runo skladitenje ( nepaletizovana roba , alati , rezervni delovi ) - uskladitenje viljukarem ( paletizovana roba ) - uskladitenje skladinim dizalicama

Prema tipu glavnog skladita paletna skladita se mogu podeliti u dve grupe:

- skladitenje u blokovima - skladitenje u regalima

Kod skladitenja u blokovima transportne jedinice formiraju blokove zavisno od asortimana artikala. Kod ovog sistema skladitenja mogu da se primene samo oni tipovi transportnih jedinica koji mogu da se slau jedna na drugu. Omoguuje veoma pogodno iskorienje prostora. Kod skladitenja u regalima izvrena je podela na tri grupe , zavisno od procesa skladitenja:

- regali i teret su nepokretni - regali su nepokretni a teret se kree - regali i teret se kreu


Mari Dejan 634/94

- 32 -

Prva grupa obuhvata regalna ( RS ) i visoko regalna skladita ( VRS ). RS nisu via od 6 8 m a skladitenje se obavlja viljukarima. VRS se najee grade sa visinom uskladitenja od 7 30 m . Opsluuju se regalnim dizalicama. Nain rada ovih skladita je isti. Lako se ostvaruje princip FIFO. Druga grupa obuhvata protona skladita ( PS ). Sastoje se od niza staza sa valjcima u kojima se skladite pojedine TJ. Sve skladine staze mogu da imaju jedno mesto za uskladitenje i izskladitenje. Slobodan zahvat postoji samo za odnoenje prednjih TJ . Pri tome se ostale palete pomiu za jedno mesto. Grade se do 30 m visine. Prednost ovog sistema je u velikom iskorienju prostora. Nedostatak su znatni trokovi za konstrukciju regala. Trea grupa obuhvata skladita sa pokretnim regalima ( PR ). Ovaj sistem ostvaruje visoko iskorienje skladinog prostora. Veliki deo mehanike i upravljakih mehanizama je prisutan kod regala. Poto za svaku operaciju treba menjati poloaj sistema , mora da se sinhronizuje pokretanje regala sa pojedinim operacijama.

Prikupljanje I Sortiranje Porudbina - Komisioniranje Osnovna funkcija ovog podruja je sortiranje robe prema zahtevima potroaa. Jedinice koje izlaze iz ovog podruja mogu da budu razliite od onih koje ulaze. To znai da jedinice naputaju ovo podruje u stanju razliitom od onog u kojem su dole i bile uskladitene. Pored funkcije sortiranja , ovo podruje moe da sadri deo vremenskog premoavanja. Ova aktivnost obuhvata selekciju ( uzimanje ) robe sa skladinih povrina prema zahtevima potroaa. Selekcija narudbi moe da se vri direktno u glavnom skladitu ili u komisionom skladitu.Ispunjavanje narudbi je esto najkritinija skladina funkcija , zato to manipulacija malih narudbi ini ovaj rad intezivnim , i zato brzina selekcije narudbi direktno utie na kvalitet usluge potroaima.


Mari Dejan 634/94

- 33 -

Pakovanje , Utovar I Otprema Posle prikupljanja i kompletiranja , narudbine se pakuju ukoliko je potrebno da se obezbedi zatita za vreme otpreme. U podruju pakovanja obuhvaene su sve delatnosti koje slue da se sortirane porudbine sastave zajedno u jedinicu sposobnu za otpremu. Utovar i otprema ispunjava zadatak pripreme i odnoenja robe poruiocu , i predstavlja vezu izmeu skladita i poruioca. Obuhvata delatnosti: preuzimanje robe iz odeljenja za pakovanje , ulogu meuskladita do odnoenja robe , kontrolu pakovanja i adresiranje i utovar. U ovom podruju je nepoeljno due zadravanje robe. Funkcija sortiranja je relativno beznaajna u ovom podruju.

Planiranje Toka Materijala Svaki od podsistema jednog skladita ima svoj transportni sistem , koji se optimizuje u okviru datog podsistema i treba da je kompatabilan sa ostalim transportnim sistemima. Primarna svrha transportnog sistema na skladitu je da smanji trokove skladitenja kroz efikasnije korienje rada. Pri izboru pojedinih transportnih sredstava treba uzeti u obzir sledee uslove:

- karakteristike proizvoda - efikasnost rada jednog transportnog sistema se poboljava spajanjem pojedinih tereta - priroda i intezitet optereenja sistema - mogunost kombinovanja rada sa drugim transportnim ureajima - ogranienja koja namee postojei prostor za izbor opreme - pouzdanost sistema

Oblikovanje Prostora Skladita Gotovih Proizvoda Visina uskladitenja zavisi od karakteristika robe i opreme za skladitenje , a duina , irina i konfiguracija skladine zgrade se reava u zavisnosti od trokova kretanja robe kroz skladite. Na formiranje skladinog prostora utiu sledei faktori:

- karakteristike proizvoda - oblik i tip transportne jedinice - maksimalno stanje zaliha , godinje potrebe - asortiman zaliha - obrt , dinamika dovoza i odvoza - tip skladita : regali , police - oprema za transport , manipulaciju i uskladitenje - karakteristike zgrade - zahtevana povrina za pomone aktivnosti


Mari Dejan 634/94

- 34 -

Proraun Povrine Skladita U optem sluaju povrina skladita se odreuje po obrascu:

pmku AAAA ++= gde su:

Ak korisna povrina na kojoj se uva materijal Am manipulativna povrina ( transportni putevi , prolazi ) Ap pomona povrina ( siguronosni prolazi )

Korisna povrina:

Blok skladite: y

TJTJk n

ANA = 2,1

gde su: NTJ ukupan broj skladinih jedinica ATJ povrina skladine jedinice ny broj redova skladinih jedinica po visini Regalno skladite: RxPMk NnAA = gde su: NR broj regala na skladitu APM povrina jednog paletnog mesta nx broj paletnih mesta du jednog regala Manipulativna povrina: Zavisi od irine hodnika za opsluivanje regala , glavnih transportnih puteva i njihovih duina Pomone povrine: Odreuju se zavisno od tipa i oblika zgrade , usvojene opreme i propisa o zatiti na radu.

Pokazatelji Rada Skladita Osnovni pokazatelji kvaliteta reenja jednog skladita su sledei:

- iskorienje povrine skladita: u

kA A

A=


Mari Dejan 634/94

- 35 -

- iskorienje zapremine skladita: HA

VVV

k

R

S

Rv

==

gde su: VR ukupna zapremina robe na skladitu H istavisina skladinog prostora VS zapremina skladita

- potrebna povrina za uskladitenje jedne palete: TJ

uAP N

A=

- potrebna zapremina za uskladitenje jedne palete: TJ

SVP N

V=

- ukupna investiciona ulaganja svedena na jedno paletno mesto: I ( din/NPM ) - trokovi eksploatacije po paleti koja proe godinje kroz skladite: Te ( din/pal.god. )

Proraun Proizvodne Opreme Izraunavanje potrebnog broja maina i opreme za izvrenje zadatog proizvodnog programa , zavisi od niza faktora , od kojih su glavni sledei: priroda proizvoda , dimenzije , oblik i masa , reim rada , raspoloivi fond vremena rada i projektovani tehnoloki proces.

Proraun potrebnog broja maina moe da se izvri na dva naina:

- grubo na osnovu tehno-ekonomskih pokazatelja o slinoj proizvodnji - detaljno na osnovu tehnoloke dokumentacije

Kod grubog prorauna formula je sledea:

nqQI

nThQI r

fr

=

= ; gde su:

Ir raunski broj maina Q obim proizvodnje ( t/god ) h prosean broj mainskih asova potrebnih za izradu jedne tone delova Tf fond vremena rada maine n broj smena q prosena godinja proizvodnja jedne maine u tonama , za rad u jednoj smeni

Stvarni broj maina u pogonu se dobija iz sledeeg izraza:

sr

rS

II

= gde su:

sr prosean koeficient vremenskog iskorienja maina ( 0.65 0.9 )


Mari Dejan 634/94

- 36 -

Kada postoji razraen kompletan tehnoloki potreban broj maina se rauna na osnovu detaljnog prorauna. Ukupno vreme koje optereuje pojedine maine ( Tu ) uzima se iz zbirne liste sastavljene prema proizvodima za sve operacije i sve tipove maina. Potreban broj maina dat je izrazom:

r

sf

ur

IInT

TI =

=

gde su: Tu ukupno vreme koje optereuje pojedine maine proseni koeficient vremenskog iskorienja datog tipa maina

Proraun Radne Snage Potreban broj proizvodnih radnika se odreuje na osnovu ukupnog vremena potrebnog za godinje koliine delova. Proraun se izvodi po obrascu:

STT

Rfr

u

=

gde je: R potreban broj radnika za datu operaciju

Tu ukupno vreme potrebno za izvoenje pojedinih operacija Tfr stvarni fond vremena radnika u asovima S broj maina koje posluuje jedan radnik jednovremeno

Broj potrebnih radnika za stacionarnu montau pojedinih sklopova ili zavrnu montau proizvoda , odreuje se po formuli:

fr

mon

TT

R =

gde je: Tmon ukupni obim montanih radova Tfr stvarni fond vremena radnika u asovima

Odreivanje Funkcionalnih Povrina Pri odreivanju povrina za postavljanje proizvodne opreme u radionicama , osnovna projekcija maine se najee crta u obliku pravougaonika. Povrina radnog mesta se dobija postavljanjem novih povrina sa sve etri strane osnovnog pravougaonika , a da pri tome nisu detaljno poznata funkcionalna svojstva maine. Ukoliko osnova maine znatno odstupa od pravougaonika , ovakav nain predstavljanja dovodi do pogrenih rezultata. Kod izrade glavnih projekata u cilju racionalnog korienja radnog prostora , potrebno je detaljno poznavanje svih funkcionalnih povrina kao i drugih faktora koji utiu na veliinu ukupne povrine.


Mari Dejan 634/94

- 37 -

W - odravanje G zona opasnosti B opsluivanje maine R popravke A odlaganje materijala

Sistemi Sa Fiksnim Pozicijama Proizvoda Kod reenja LAYOUT a sa fiksnim pozicijama proizvod je stacionaran , dok mu se resursi ( ljudi , oprema , alati i materijal ) prinose. Ovakav nain proizvodnje se primenjuje kod proizvoda veoma velikih gabarita i mase: brodovi , avioni , proizvodi koji se sklapaju na sopstvenom temelju ( mostovi , kotlovi ). Prpizvodni program obuhvata veoma mali asortiman proizvoda koji se izrauju u malim serijama ili najee pojedinano. Proces montae se izvodi poev od osnove proizvoda i baziran je na tehnolokom prioritetu operacija. Ove vrste LAYOUT a se primenjuju kada dimenzije , mase , trokovi i drugi faktori , pokazuju da je nepoeljno ili nepraktino pokretati proizvod kroz sistem.

R

G

W

BA


Mari Dejan 634/94

- 38 -

Elementi Za Povezivanje , Spajanje I Razdvajanje Osnovni zadatak sistema unutranjeg transporta je premetanje tereta , svoenje nekoliko tokova u jedan i raspodela tereta iz jednog toka u nekoliko. Zavisno od zadataka koji treba da ispunite , transportni sistemi mogu da se podele na:

- isto transportne - pretovarne - pokretna meuskladita - za skupljanje ili raspodelu tereta

Sistemi koji transportuju teret sadre sledee osnovne elemente: za povezivanje , za razdvajanje

i za spajanje. Elementi za povezivanje mesta dopreme i otpreme slue za transpotovanje ili skupljanje tereta na prostoru izmeu dve take. Izvode se kao sredstva neprekidnog transporta ( npr. konvejer ) ili prekidnog ( kolica , dizalica , kran , ... ). Elementi za razdvajanje mogu biti neprekidnog dejstva i prekidnog dejstva. Elementi za spajanje objedinjuju dva toka materijala 1 i 2 u jedan tok = 1 + 2. Ovo je obrnuti proces od prethodnog , i moe biti prekidan i neprekidan.

to se tie sistema za raspodelu , oni obino predaju terete na nekoliko paralelnih stanica opsluivanja , dok sistemi za skupljanje tereta obino premetaju teret od nekoliko paralelnih stanica opsluivanja ka jednom mestu.

Posroje tri varijante povezivanja. U prvoj varijanti oba sistema su prostorno potpuno autonomna. U drugoj varijanti je dat delimino kombinovan sistem sa optim magistralnim elementom koji slui za transport do stanice opsluivanja. Trea varijanta predstavlja potpuno kombinovani sistem i razlikuje se od prethodnih u tome to elementi za povezivanje poetne i krajnje take transportovanja obezbeuju kretanje tereta u oba pravca.

2 1

m

1 2 m


Mari Dejan 634/94

- 39 -

1 varijanta

2 varijanta

EN E2 A1 AN A2 E1

EN E2 E1

AN A2 A1

I

K

KI

IZLAZ

ULAZ

ULAZ

IZLAZ

IZLAZ ULAZ

IZLAZ ULAZ


Mari Dejan 634/94

- 40 -

3 varijanta

Prednosti 1 varijante:

- mogunost utovara i istovara na raznim mestima - mogunost proirenja sistema - jednostavno upravljanje i organizacija

Nedostaci:

- visoka cena opreme - potreban veliki prostor za postavljanje sistema

Osnovni kriterijumi za izbor sistema:

- neophodnost razdvojenih ulaza i izlaza - planirano proirenje transportnog sistema - zahtevana jednostavnost organizacije

Prednosti 2 varijante:

- sjedinjavanje u prostoru i vremenu dovoza i otpreme tereta - znatno manji trokovi za transportne ureaje

Nedostaci:

- zavisnost operacije prijema i otpreme tereta - nedovoljna mogunost proirenja - velike potrebe u sredstvima za upravljanje

KIIZLAZ

ULAZ

IZLAZ

AN = EN A1 = E1


Mari Dejan 634/94

- 41 -

Prednost 3 varijante:

- niski trokovi ulaganja u transportne ureaje Nedostatak:

- praktino je nemogue dalje proirenje sistema

ema Kretanja Materijala Predstavlja grafiki izraen put i smer kretanja materijala kroz proizvodni proces od sirovine ,odnosno polufabrikata , do gotovog proizvoda. ema kretanja materijala moe da se razvije u jedan ili vie pravaca unutar pogona i to u horizontalnom ili vertikalnom pravcu , zavisno od zahteva tehnolokog procesa. ema kretanja materijala moe da se postavi na dva naina:

- kao opta koja karakterie razmetaj proizvodnih odeljenja i skladita - kao posebna unutar proizvodnog odeljenja koja karakterie raspored maina i radnih

mesta Potrebno je voditi rauna o sledeim faktorima koji utiu na oblik i veliinu eme:

- da predstavlja najkrai mogui put materijala kroz proizvodni proces - da ima zatvoren oblik i da ide u jednom smeru , izbegavajui ukrtanja i povratna

kretanja - da omogui proirenje pogona bez prekidanja glavnih linija kretanja


Mari Dejan 634/94

- 42 -

Blok Dijagram Svaki elementarni blok ovog dijagrama ima najee znaenje transformacionog procesa gde obino postoji matematiki odnos ulaza i izlaza , dat funkcijom transformacije. Blok predstavlja grupisanje pojedinosti zavisno od naih potreba. Metod blok dijagrama je veoma fleksibilan. Konstrukcija blok dijagrama omoguava razvijanje veoma kompleksnih opisa na ma kom eljenom nivou. Postoje tri vrste elementarnih blokova : transformacioni blok , blok odluivanja i blok povratne sprege.

Dijagram Procesa Izrade Za Vie Prototipova Kada je potrebno analizirati vei broj proizvoda ( 5 10 ) , koristi se dijagram procesa izrade za vie proizvoda. U prvoj koloni se nalaze operacije a u zaglavlju proizvodi. Put svake pozicije je odreen pomou prethodno identifikovanih operacija. Poto je osnovni cilj LAYOUT a da se dobije tok sa minimumom povratnih puteva , i da se postave blizu operacije izmeu kojih postoji najvei intezitet toka , menjamo poloaj pojedinih operacija na dijagramu , sve dok ne dobijemo optimalni raspored. Dijagram procesa izrade za vie proizvoda s enajee koristi kod projektovanja viepredmetnih linija.

Simulacija Simulacija je postupak reavanja problema koji se koristi za definisanje i analizu modela nekog sistema i moe da pokae kako e stvarni sistem da reaguje na promene. Simulacija se upotrebljava kada ne postoje drugi metodi koji mogu obezbediti reavanje postavljenog problema. Postoje dve osnovne vrste simulacija : kontinualna i diskretna. Svaka od njih ima poseban pristup za stvaranje modela zasnovan na razliitim matematikim osnovama. Koriste razliite programske jezike i reavaju razliite probleme. Kontinualna simulacija se bavi sistemima koji se neprekidno menjaju u vremenu ( npr. let rakete ). Menjanjem rezultata i povratnom spregom nastoji se da sistem bude stabilan. Ovi modeli imaju oblik algebarskih ili diferencijalnih jednaina. Diskretna simulacija zasnovana je na skokovitim promenama stanja sistema koja se deavaju u jednom vremenskom trenutku. Dogaaj koji prouzrokuje promenu stanja sistema naziva se kritian dogaaj. Sistem predstavlja ogranien i sreen kompleks elemenata odreene funkcije koje se nalaze u pogodnim meusobnim odnosima za postizanje odreenog cilja. Pri studiranju kompleksnog sistema postoje dve alternative: jedna je da se analizira ponaanje stvarnog sistema , to zahteva dugaak period vremena i velike trokove , a druga je da se posmatra ponaanje modela datog sistema. Svrha analize je da se : predvidi rad i ponaanje sistema pri zadatim uslovima , prikau tehnike prednosti i nedostaci razmatranih alternativa i stvori podloga za ekonomsku analizu projekta.


Mari Dejan 634/94

- 43 -

Kada je sistem definisan i problem postavljen , simulacioni projekat se sastoji iz etri osnovna dela:

- odluka o primeni simulacije , na koju utiu sledei faktori : trokovi potrebni za simulaciju procesa , mogunost izvoenja stvarnog eksperimenta i mogunost primene matematike analize

- konstruisanje formalnog modela - izrada programa za raunar kojim se model pretvara u radni program za simulaciju

procesa Spoljni faktori mogu da deluju na sistem na nekoliko naina:

- mogu da budu razmatrani kao ulaz u sistem - mogu da budu ignorisani - mogu da promene definiciju sistema , obim sistema moe da se uvea i da ih ukljui u

sistem Model je imitacija nekog realnog sistema. Modeli mogu da se podele u dve osnovne grupe : fizike i matematike. Matematiki model sistema je skup matematikih operacija i podataka koji verno opisuju ponaanje toka sistema u okolnostima koje se prouavaju. Matematiki model mora da poseduje sledee osobine:

- da je koncepcijski jasan i dosledan - da je svrsishodan i da daje potpun odgovor na sva vana pitanja - da se moe lako i pouzdano koristiti - da se moe dograivati i razvijati saglasno novim iskustvima

Simulacioni modeli mogu se viestruko primenjivati. U fazi razvoja modela , istraiva stie nova saznanja postavljanjem i proveravanjem razliitih hipoteza. Kada se program verifikuje a model oceni

Modeli

Fiziki

Statiki Dinamiki

Matematiki

Statiki Dinamiki

Numeriki Analitiki Numeriki


Mari Dejan 634/94

- 44 -

valjanim , prelazi se na korisniki nivo , gde postoje tri cilja primene : obuavanje korisnika , istraivanje postojeih i buduih sistema. Obuavanje korisnika omoguava da se bez straha od negativnih posledica po realni sistem istrauju razliite strategije , ime korisnik stie predstavu o uspenosti izabranih strategija i ime poveava sposobnost ispravnog reagovanja u realnom sistemu. Postojei sistemi se ispituju da bi se uoila uska grla ili problematine strategije. Posebno su znaajna istraivanja buduih sistema sa aspekta minimizacije trokova i vremena trajanja simulacionog eksperimenta.

fabricka postrojenja

Documents