^etvrtak, 17. mart 2011. broj 195 - novosti.rs · novog pazara podignuta 1255. godine zadu`bina...

$: êtvrtak, 17. mart 2011. Broj 195 - novosti.rs · Novog Pazara podignuta 1255. godine zadu`bina Uro{a Nemawi}a U turisti~koj ponudi je i degustacija vina, a me|u najpoznatijima su:$
ODMOR Luksuzni hoteli na turskoj rivijeri str. 22.

VIKEND Hoteli u Budvi spremni za nove goste str. 27.

od 95 €

Sun~ev breg,Bugarska

10 dana, 9 no}ewa„Kontinental“,dve „zvezdice“

LETWA sezona traje od sredine maja do sredine oktobra. U mestu senalazi vi{e od 100 hotela, akva-parkovi, mno{tvo restorana,

barova, no}nih klubova i diskoteka. [to se ti~e atrakcija, naraspolagawu turista su mnogobrojni sportovi na vodi kao i obli`weletovali{te Nesebar, koji je pod za{titom Uneska.

od 108 €

Zakintos,Gra~ka

11 dana,10 no}ewahotel „San{ajn“

NAJJU@NIJE i tre}e po veli~ini jonsko ostrvo, poznato po dugimpe{~anim plaàma, kristalnom moru tirkizne boje i blagoj

mediteranskoj klimi. Priroda je Zakintosu podarila idili~ne pejzaè.Najpoznatija plaà na ostrvu je Navagio sa belim peskom, tirkiznimmorem i poznatom olupinom broda. „www.baricino.travel“

od 600 €

Majorka,[panija

8 dana,7 no}ewa,avionom,polupansion,hotel „Baireal“

MAJORKA je najve}e ostrvo u [paniji i deo je arhipelaga Balearskihostrva. Zbog svog idealnog poloàja u zapadnom Mediteranu

Majorka je kraqica evropskog turizma. Skrivene lagune, prelepe plaèobale duge 554 kilometra, borove {ume, palme i savr{ena klima ~ineje jednim od pose}enijih letovali{ta u Evropi. „www.oktopod.co.rs“

TOP PONUDE

êtvrtak, 17. mart 2011. � Broj 195

IZLETIZLETEVROPA Aran`mani za posetugradovima Starog kontinentapo ceni od 300 do 500 evra

SRBIJA Obilazak pravoslavnihsvetiwa i degustacija manastirskihproizvoda od 4.000 dinara

ZA VASKR[WE PRAZNIKEZA VASKR[WE PRAZNIKE

22

ODMOR LUKSUZNI HOTELI NA TURSKOJ RIVIJERIGLOBUS

[email protected]

NOVOSTI • êtvrtak, 17. mart 2011.

QUBITEQI udobnosti sa pet„zvezdica“ svoj raj mogu daprona|u u mestu koje odi{e

pravim bogatstvom - u hotelu „Fanta-zija de luks“ na antalijskoj rivijeri.U Kamjuvi, mestu nedaleko od Kemera,hotel je sme{ten u fantasti~nom pri-rodnom okruèwu sa sopstvenom pla-òm i mnogobrojnim pogodnostima.Sa agencijom „1 A travel“ turistimogu da osete sve ~ari ovog rizorta.

Izuzetna ~isto}a vode i okolinabogata borovom {umom, privla~e to-kom godine ogroman broj posetilaca.Hotelski kompleks je sme{ten isto~-no od Fazelisa i Olimposa, anti~-kih lokaliteta koji ispredaju pri~uovoga kraja. U blizini se nalazi iAdalar, podvodni ronila~ki centar,a ka zapadu se stiè do Kemera, a po-tom i Antalije.

Zahvaquju}i prijatnoj mediteran-skoj klimi, „Fantazija de luks“ jeotvorena tokom cele godine. Ima spo-qa{we i unutra{we bazene za pliva-~e, dok mali{ani mogu da uìvaju usopstvenom prostoru sa toboganima.Animatorski tim svakodnevno zabav-qa goste na bazenima, ali i u tereta-ni, na terenima za odbojku na plaì...Hotel nudi i dva teniska terena, ku-glanu, sobu za igrice, mini-klub, alii bilijar, stoni tenis, {kolu rowe-wa. Poznat je po vodenim sportovi-ma, pa turisti mogu da surfuju uz li-cencu, voze se kanuima ili na vode-nom biciklu.

Tradicionalno tursko kupatilona usluzi je, uz saunu, |akuzi, fitnes-centar, saloni za masaù, a za one ko-ji èle da se ulep{aju na odmoru tu sui solarijum, frizerski saloni, {o-ping-centar i poslasti~arnica. Ko-mpleks ima i rentakar slu`bu, par-king, doktora i medicinsko osobqe.

Za decu postoje posebni programi,kao {to su mini-klub u kome najmla-|i mogu da slikaju, igraju video-igri-ce, u~estvuju u interaktivnim per-formansima sa svojim animatorima,dok deca od 6 do 11 godina mogu i danau~e da igraju. Klub za mlade orga-nizuje de~ja takmi~ewa u fudbalu, ko-{arci i odbojci na plaì, kao i mi-ni disko klub.

Qubiteqi barova, mogu i tokomdana da uìvaju u raznim vrstama ka-fe, s tim {to se turska kafa pla}a.„Teras bar“ na otvorenom predvi|en

je za qubiteqe koktela, a tu su i barna plaì i no}ni „Manki“ klub.

Okolina je bogata anti~kim nala-zi{tima do kojih se lako dolazi kakoautomobilom tako i dolmu{ima, kojikrstare celom rivijerom i retko se~ekaju duè od nekoliko minuta. UAspendosu, najo~uvanijem amfitea-tru Rimskog carstva, godinama su seodràvale predstave najve}ih svet-skih zvezda, od Berlinske filharmo-nije do Tarkana. Od pre nekoliko go-dina, amfiteatar je zatvoren za pred-stave, ali je nedaleko podignut nov, ukome se sada odràvaju predstave, ba-let, opera i koncerti. �

M. L. JANKOVI]

Kina

SKIJAWEZAÊTNIK „ol inkluziv“aran`mana pedesetih godinapro{log veka francuski„Klub Med“, otvorio je prvirizort u Kini. Ovo velelepnozdawe pridruùje se grupiod 23 ski-rizorta ovefrancuske ku}e, nude}iiskusnim skija{ima irekreativcima uslugevrhunskog zimskog doìvqajau Kini. Rizort se nalazi naseveroistoku Kine u srcuXabuli nacionalnog parka.

�� Saune, |akuzi, fitnes-centar, masaè... Prijatna klima cele godine

„Fantazija“ u Antaliji

Berlin

AERODROMVAZDU[NA luka Berlin -Brandenburg, trenutno uizgradwi, trebalo bi dabude otvorena u junuslede}e godine. Pu{tawe urad novog aerodromaolak{a}e putovawe ituristima i poslovnimqudima, a izgradwomèlezni~ke stanice ispodglavnog terminalaplanirana je i dobrapovezanost sa gradom.Aerodrom }e koristitidelove infrastrukturepostoje}eg aerodromaBerlin [onefeld, a nosi}eime biv{eg nema~kogkancelara - Vilija Branta.

„Halo turs“

CARIGRADPUTOVAWE na koje vernici,ali i svi zaqubqenici udrevni Carigrad, idu jednomu ìvotu, u ponudi je ovogprole}a u agenciji „Haloturs“. Na put se polazi 21.aprila, a obilaze seIstanbul, Kapadokija,Pamukale i Kanakale.Putnici idu autobusom, a uhotelima je obezbe|enpansion za 4 no}ewa sadoru~kom. Cena je 199 evra imoè da se plati u vi{erata. Organizovane su i dvespecijalne ve~ere i celoku-pni turisti~ki program savodi~em.

Izuzetna~isto}avode iokolinabogataborovom{umom

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“:Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaPriprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

VERSKI turizam po-sledwih godina i kod nassve vi{e uzima maha, a po-~etak prole}a i predsto-je}i vaskr{wi praznicipravo su vreme za posetusvetiwama. Turisti~keagencije spremile su bo-gate ponude aran`mana zaobilazak starih manasti-ra, u kojima ima jednod-nevnih izleta, ali i turakoja podrazumevaju no}e-we u konacima. Osim po-sete svetili{tima u na-{oj zemqi, agencije supripremile i programe zaGr~ku, Makedoniju, iliCrnu Goru.

Najpoznatija me|u wi-ma je svakako „Dobro~in-stvo“, agencija Srpskepravoslavne crkve, kojagodinama organizuje pose-te manastiru Hilandar,Meteorima, Svetoj zemqi,Studenici, manastirimau Ov~arsko-kablarskojklisuri, svetim mestima uRumuniji, Rusiji, Ukraji-ni, ili Gruziji.

- Uvek je najve}e intere-sovawe za obilazak Svetezemqe, Hilandara i mana-stira Ostrog - obja{wavaJasna Doì}, iz ove agen-cije. - Osim toga, turisti-ma je veoma zanimqiva idolina Ibra, odnosno ma-nastir Studenica, zadu`-bina velikog ùpana Ste-fana Nemawe, podignuta1183. godine.

Na svim pokloni~kimputovawima dobija seblagoslov, duhovni mir,ono {to je svakome od naspotrebno u ovom vremenuu kojem se brzo ìvi.

U ovoj agenciji kaù dasa putnicima uvek idu iovla{}eni turisti~ki

vodi~i koji se trude davernike i naj{iru javnostupoznaju sa bogatstvom,mestima hodo~a{}a, reli-kvijama, ali i kulturom itradicijom verske zajed-nice.

Prospekti, katalozi,kwige, ~asopisi i kalen-dari prevedeni su na svet-ske jezike, a osim razgle-dawa samih kompleksa po-setioci koji se odlu~e naovakvo putovawe imajupriliku da prisustvujumanastirskim liturgija-ma i ostalim molitvenimdoga|ajima. �

M. POPOVI]

23

TEMA BROJA OBILAZAK PRAVOSLAVNIH VERSKIH OBJEKATA

MANASTIRI

Studenicadolina Ibrapodignut 1183. godine zadu`binaStefana Nemawe

@i~ablizina Kraqevapodignuta 1205. godinezadu`binaStefana Prvoven~anog

Manasijablizina Despotovcapodignuta 1408. godine zadu`binaStefana Lazarevi}a

Ravanicablizina Para}inapodignuta 1357. godine zadu`binakneza Lazara

Sopo}aniblizinaNovog Pazarapodignuta 1255. godine zadu`bina Uro{a Nemawi}a

U turisti~koj ponudije i degustacija vina,a me|u najpoznatijima su:

� Fru{kogorsko � De~ansko � Tvrdo{ko � Qubostiwsko � Studeni~ko

Najpose}eniji:

� @i~a � Oplenac � Kru{edol � Mile{eva � Studenica� Prohor P~iwski

Kru{edol

Prete`no sun~anotokom cele nedeqe

Vavedewe

Prete`no obla~no, samogu}im pquskovima

Studenica

Do kraja nedeqesun~ano i toplo

Sopo}ani

Tokom cele nedeqesun~ano sa mogu}impovremenim padavinama

\ur|evi stupovi

Do kraja nedeqesun~ano, sa mogu}omki{om

VINO

PROGNOZA

[email protected]


4.000 din.

Ostrogtri dana sa prevozom

MANASTIR Ostrog najzna-~ajniji je centar verskoghodo~a{}a na ovim pro-storima. Podigao ga jesveti Vasilije Ostro{ki1666. godine ispod Ostro-{kih greda. Mo{ti ovogsvetiteqa nalaze se u cr-kvi Vavedewa Bogorodiceu Gorwem manastiru, kojije uvu~en u prirodno pe-}insko udubqewe.www.vujovictravel.rs

4.900 din.

Studenicadva dana sa prevozom

STUDENICA kao najzna~aj-niji manastirski komplekssredwovekovne Srbije idanas predstavqa velikiumetni~ki i duhovni cen-tar srpskog naroda. Od 12.veka, kada je osnovana, ovamona{ka zajednica ni ujednom trenutku nije pre-kidala svoj vi{evekovniìvot. U riznici ovog ma-nastira ~uvaju se kapital-ni primerci srpske umet-nosti.www.bglucky.com

4.500 din.

Fru{ka gorajednodnevni izletsa prevozom

NA PROSTORU od 50 kilome-tara duìne i 10 {irine,na sremskoj planini Fru{-ka gora, sme{teno je 16srpskih pravoslavnih ma-nastira, podignutih u ka-snom sredwem veku. Ova je-dinstvena kulturno-isto-rijska celina progla{enaje za kulturno dobro odizuzetnog zna~aja za Srbiju.

19.000 din.

Meteori{est dana sa prevozom

STENOVITI „prsti“ xinov-skih dimenzija uzdiù seiznad Kalambaka doline iupiru pravo u nebo. Na wi-hovim vrhovima nalaze semanastiri Meteori, {tozna~i „stubovi neba“. Unu-tar zidova manastira ì-vi se onako kako se ìvelopre vi{e od 900 godina. www.zeustravel.co.rs

Putevi molitve�� Osim svetiwa u na{oj zemqi, popularni Hilandar i Ostrog

PONUDA

HILANDARAGENCIJA „Dobro~instvo“ utoku godine organizuje vi{eobilazaka Svete gore. Peto-dnevni aran`man je izuzet-na prilika i za ène da bu-du nadomak ove jedinstvenemona{ke dràve na svetu.Dok mu{ki deo posetilacaodlazi u srpsku svetu carskulavru - manastir Hilandar,ène za to vreme obilazemanastir presvete Bogoro-dice Ikosifinise i hramsvete Lidije u Asprovalti.

Studenica

Manasija

MIMO ikonopisawa, veza i izrade krsti}a, usrpskim manastirima razvijena je i proizvod-wa raznih vrsta hrane i pi}a.U Vojvodini su to, recimo, hlebovi od inte-gralnog bra{na i fru{kogorska vina, u sred-woj Srbiji su{eno vo}e, u Crnoj Gori sirevi, uprimorju maslinovo uqe i ~ajevi od lekovitogbiqa.ûveno je maslinovo uqe iz manastiraReèvi}i, ~iji stare{ina otac Mardarije,ima i svoj mlin za ce|ewe maslina. Da mana-stiri imaju ideje i stru~wake svedo~i primerPiperske }elije, gde je oìvela proizvodwafarmaceutskih losiona i melema za le~ewe

povreda. Prodaju se pod za{ti}enim imenom„steflaz“.Me|u manastirima, koji su se ve} i u svetu pro-~uli po proizvodwi raznih „pikanterija“, pr-vi je Koviq na Fru{koj gori, koji je za svojerakije dobio mnoge zlatne medaqe Novosad-skog sajma. Manastir, ina~e, proizvodi pet-{est vrsta rakija - od jabuka, kru{aka, duwa,{qiva, ~ak i od pomoranxi. Oni imaju i ko-wak, star 15 godina, koji pakuju u izrezbarenedrvene sandu~i}e. Zanimqivo je i to da su ka-lu|eri sami konstruisali i ma{ine u kojimase pe~e rakija i proizvodi sir.

PROIZVODWA UZ LITURGIJU

[email protected]


�� Vikend aran`man sa avionskim prevozom iz Beograda staje samo 159 evra

60HOTELA nalazise na Budvanskojrivijeri

120HIQADA krevetaima u privatnomsme{taju

3ZVEZDICE imave}ina turisti~kihobjekata

HRANAPONUDA BUDVANSKA RIVIJERA SPREMNA ZA GOSTE

BISER „crnogorskog turizma,Budvanska rivijera, polako, alisigurno hvata zalet za novu sezonu.

Posledwih zimskih dana hotel Maest-ral“, koji u dru{tvu 60 turisti~kihobjekata u Budvi, predstavqa sinonimza dobru uslugu i provod, turistimanudi jedinstven odmor. Doma}ini po-ru~uju gostima - „odavde odlazite lep-{i, zadovoqniji, mla|i, bogatiji...“

- Na{ ciq je da hotel radi tokom ce-le godine i mogu slobodno re}i da smojedini na crnogorskom primorju kojiuspevaju da odrè kontinuitet i tokomzimskih meseci - kaè za „Novosti“ Ma-ja Martinovi}, direktor prodaje i mar-ketinga. - Zato razvijamo vi{e segmena-

ta ponude, od kazina, preko velnes-cen-tra, do muzi~kih ve~eri koje organizuje-mo svakog ~etvrtka.

U „Maestral“ svakog vikenda ~arte-rima iz Italije dolaze strastveni „gem-bleri“, ali i dame koje èle da se podm-lade u salonu koji nudi i antejxing pro-gram nehirur{kim metodama. U „Mae-

stralu“ gosti mogu doìveti i auten-ti~nost tajlandske masaè, koje radeupravo Tajlan|ani, uìvati u bazenu,sauni, teretani, uz kompletan programulep{avawa lica i kompletnog tela.

- Sve je apsolutno prirodno, i to jena{ za{titni znak. Ovde je sve podre|e-no iskqu~ivo na{im gostima - kaè

Maja Qubanovi}, menaxer velnes-cen-tra. Ona nagla{ava da ovde dolazeuglavnom dame iz okruèwa i inostran-stva zbog vrhunske usluge i cena koje suveoma popularne.

- Drugi razlog je verovatno diskreci-ja koju ovde imaju - kaè ona.

„Maestral“ je ve} desetak godina uvlasni{tvu slovena~ke kompanije HITkoja je specijalizovana za „kazino turi-zam“. U ovom objektu je i u zimskim mese-cima ìvo, kada ostali hoteli zakqu~a-vaju vrata ili jedva odràvaju renta-bilnost. Vikendi sa avio-prevozom izBe~a, Rima, Pariza i drugih evropskihdestinacija ko{taju 210 evra, dok jeisti aran`man za goste iz Beograda 159evra. Svakog ~etvrtka u „Maestralu“ seodràvaju koncerti poznatih umetnika,pa, recimo, 31. marta gostuje @eqkoJoksimovi}. � V. RADOJEVI]

„Maestralov“ miris mora„PIKOLO AS“

TRIESTINOSASTOJCI:300 g pile}eg filea1 glavica crnog luka1 ~en belog luka50 g slanine2 paradajza bez koè1 dl belog vinaka{ika kisele pavlake,ka{i~ica senfa, so, biber,per{un100 g pirin~a

PRIPREMA:Piletinu proprìti namaslacu i izvaditi iztigawa. U tigaw stavitisitno iseckan crni luk,slaninu, paradajz iseckanna kockice, senf iukr~kati. Naliti vinom,dodati kiselu pavlaku.Vratiti piletinu u saft dase zajedno ukr~ka. Za~initipo ukusu. Pirina~ skuvati uslanoj vodi i servirati kaoprilog uz piletinu.

„VODENICA“

RI@OTOPRIPREMA:UPR@ITI crveni i beli lukna maslinovom uqu da sezastakli. Potom dodatipelat paradajz, beli biber,so i ubaciti morske plodovenekoliko minuta. Posle togaume{ati pirina~, koji jeve} prethodno napolaskuvan. Na kraju stavitiper{un i posluìti,najboqe uz roze„Radovanovi}“.Prijatno!

ZabranaNA salmonidnim vodama Srbije od1. marta po~ela je sezona lova napastrmke. Stru~waci predvi|ajubogatu sezonu, jer je mrest uspeo.Smu| je pod zabranom od 1. martado 30. aprila, lovostaj na {tukuvaì do 31. marta, za mladicu od1. marta do 1. septembra, lipqanaod 1. marta do 31. maja.

Lova~ki domUDRU@EWE „Hajduk Veqko“ iz]i}evca, sa lovi{tem „Mojsiwskeplanine“ na ukuponoj povr{ini od12.370 hektara godinamadoma}inski gazduje. Lovi{te jebogato fazanom, zecom, jarebicom,srne}om divqa~i i divqimsviwama. U udruèwu kaù da suzadovoqni proteklom lovnomsezonom, a da su, od sredstava izlovnog turizma sagradili ilova~ki dom.

SVIH 227 lova~kih udruèwa uSrbiji, pri zavr{etku lovne se-zone, u obavezi su po Zakonu o

divqa~i i lovstvu da u martu utvr-de brojnost divqa~i. Ovom va`nomposlu lovci moraju da pristupe veo-ma ozbiqno i organizovano, jer zna-ju da od pravilno ura|enog posla za-visi kako }e se loviti u nastupaju-}oj lovnoj sezoni.

- Da bi se ovaj veoma delikatanposao obavio kvalitetno i vaqano,dato je i ove godine, po~ev od 1969,svakom lova~kom udruèwu pre bro-jawa odgovaraju}e uputstvo - kaèpoznati lovni stru~wak i trofejnilovac Marko Tica, predsednikSkup{tine Lova~kog saveza Srbije.

- Treba re}i da je kvalitetno istru~no ustanovqavawe brojnostipojednih vrsta divqa~i osnovniuslov da u lovi{tima imamo dovoq-no kvalitetne i zdrave divqa~i.

Od toga kako se unosila, gajila,~uvala i odstreqivala divqa~, kaoi kako se prihrawivala u toku zime,zavisi {ta }e armija lovaca imatida „inventari{e“ i kasnije u novojsezoni lovi.

Brojawe za svaku vrstu divqa~ikojom se gazduje, radi se, ina~e, naosnovu ste~enih iskustava.

Ze~evi se broje kru`nom metodom,koja podse}a na kru`ni lov, s tim dase umesto lova~kih pu{aka koriste- formulari, u koje se upisuje svadivqa~. Najrasprostraweniji na-~in brojawa ze~eva i poqskih jare-bica je prigon sa broja~ima, pogo-ni~ima i lovcima.

Fazani se broje linijskom meto-dom, pretraìvawem odabranih te-rena. Evidentiraju se sve podignuteptice, ~iji se broj na kraju mnoìsa tri, jer se nekada ne mogu podi}isve ptice na pretraènom terenu. �

Prebrojavawe divqa~iPrebrojavawe divqa~i

�� „Pod lupom“ }e sena}i ze~evi, poqskejarebice, fazani...

„LOV“ NA SRNEU SLOBODNIM i ogra|enim lovi{ti-ma se utvr|uje broj grla „visoke“ div-qa~i. Srne}a divqa~ se broji total-nom metodom na celoj povr{ini lo-vi{ta, a naj~e{}i na~in je brojaweiz terenskog vozila!

1969.GODINE lovci su po~elise primewuju brojaweìvotiwa

@ENE sa pu{kama svakoga dana sve vi{e osvajaju lova~ku organizaci-ju u Srbiji. Biqana Aza{evac (25), jedina èna lovac, ~lan Lova~kogudruèwa „Ba~“ u Ba~koj, iako mlada, ve} je pravi majstor u lovu fa-zana, ze~eva, srne}e divqa~i, divqih sviwa, prepelica...- Lov nije naporan, iako zahteva mnogo strpqewa i ume{nosti, ali jei veliko uìvawe i nezaboravno druèwe - kaè Biqana. - Uìvamisto tako i u obaveznim radovima u lovi{tu, uni{tavawu predatora,uno{ewu, gajewu i za{titi divqa~i, prehrawivawu divqa~i, ali iu pripremawu lova~kih specijaliteta. Najve}a mi je èqa da odstre-lim trofejnog vuka.

Dama s pu{komUDRU@EWA lovaca „êmernica“ iz Ivawice, „Vrhovi“ iz Sjenice i„Kozomor“ iz Nove Varo{i organizovali su nedavno Drugosaborovawe. U lovu je u~estvovalo oko 150 lovaca, a lova~ku sre}u daodstreli vu~icu imao je Mihailo Dabovi} iz Ku{i}a. Podno obronkaêmernica, u organizaciji starih lovaca iz Ivawice Jezdimira iRa{ka Strugarevi}a, odstreqena su ~etiri vuka. O{tro oko i sigurnuruku imali su Dejan Strugarevi}, Dra{ko Koturovi}, Milun Grujevi}i Milun Todorovi}. Sre}ne ruke bili su i ribolovci. Na Drini kodOkleca, Mla|o Obrenovi} iz Uìca ulovio je trofejnu mladicu,„kraqicu Drine“.

Zaustavqeni vukovi

Divqe guskeSTIG pored Dunava, izme|uPoàrevca i Velikog Gradi{ta, uhladnim zimskim danima, idealanje teren za lov na divqe guske.- [to je gore vreme, to je boqi lovna divqe guske - kaè DraganMiti}, predsednik Udruèwa„Vojvoda Milenko“.

[akaliOPASNI predator, {akal, {iri sena lovi{ta i u zapadnoj Srbiji. Ve}tri {akala ove sezone odstreqenasu u lovi{tu Milo{evo, Lova~kogudruèwa „Kwaz Milo{“ izPoège.

Ze~eve brojekru`nom metodom,koja podse}ana kru`ni lov

28

LOV SRPSKA UDRU@EWA PRED VELIKIM ZADATKOMLOVAC

[email protected]


PutologijaVODI^ KROZ SVET TURIZMA

KrstareweKOMPANIJA „Vindstar kruzis“ u svoj program uvrstila je sedmodnevnakrstarewa od Atine do Istanbula, sa posebnim akcentom na obilaskegr~kih ostrva. Flota se sastoji od tri luksuzne velike jahte, akapaciteti za 2011. godinu pove}ani su zbog velikog interesovawa.Brod „Vind surf“ spreman je da ugosti 312 putnika, dok su kapacitetibrodova „Vind star“ i „Vind spirit“ 148 putnika.

MediteranZA turiste, posetioce Madrida, Mediteran je sada na samo 90 minutavo`we {panskim brzim vozom AVE. Nova linija povezuje glavni grad iValensiju, sa usputnim stajawima u Rekeni i Kuenki. Brzina kretawavoza je 320 kilometara na sat. Po redu vo`we, voz na ovoj relacijisaobra}a ~ak 20 puta dnevno, a karte su 90 evra. Brza {panskaèleznica povezuje Madrid sa Barselonom, Seviqom i Malagom.

IVA [TRQI]

Moj predlogGRADOVI koje uvek preporu~ujem, bilo da je leto ili zima, jesu Veronai Barselona. Za ta dva grada nije va`no godi{we doba, ali je, zbogonoga {to se u wima moè doìveti, od kulture, preko obi~aja, iarhitektonskih znamenitosti, va`no posetiti ih. Posebno ako ste kao ija, po prirodi romanti~ni.

24 [email protected]

NOVOSTI • êtvrtak, 17. mart [email protected]


VASKRS ZA PREDSTOJE]E PRAZNIKE AGENCIJE UVELIKO PRODAJU ARAN@MANE

AGENDA

LONDON 116€ZA ne{to mawe od tri sata, koliko traje let doLondona, na}i }ete se u jednoj od najpose}enijihmetropola na svetu. Letovi za London izBeograda se obavqaju nekoliko puta dnevnokompanijom „Vizer“.

PEKING 477€GLAVNI grad Kine nikada nije bio bliì.Avionom „Aeroflota“ sa aerodroma „NikolaTesla“ preko Moskve, uz konekciju u istom danu,stiè se do Pekinga, prestonice najmnogoqudni-je zemqe na svetu. U cenu su ura~unate takse.

JEFTINI LETOVI

NEPREGLEDNA RAVNICA IDEALNA ZA PREDAH OD URBANOG NAÎNA @IVOTA

Metropole zovu na mini-odmor

PREDSTOJE]I uskr{wipraznici za qubiteqe pu-tovawa bi}e idealna pri-

lika za mini-odmor, ali i {o-ping u evropskim metroploama.S obzirom na to da ove godine ipravoslavni i katoli~ki ver-nici istog dana, 24. aprila,proslavqaju ovaj praznik, turi-sti~ke agencije uveliko u svo-jim ponudama imaju velike gra-dove na Starom kontinentu, kao„idealne destinacije za pro-vod“. Aran`mani uglavnom tra-ju od tri do pet dana, a cene sumnogo niè ukoliko se ranijerezervi{e.

RIM

VEÎTI grad privla~i tu-riste kao ìvi muzej. Nekadagrad imperatora i gladijatora,danas je to prestonica prepo-znatqiva po autenti~nim spo-menicima kulture, ali i resto-ranima, barovima, {oping-centrima. Da bi se osetio ukusRima, posetioci moraju da sepopnu ~uvenim [panskim ste-penicama ili ubace nov~i} uprelepu Trevi fontanu. Gradse najboqe upoznaje na nekoli-

�� Ture traju od tri do pet dana, a cene su niè ukoliko se ranije rezervi{e putovawe

Pariz5 no}ewa

autobusom 280avionom 500temperatura* 14oS

Amsterdam4 no}ewa


Berlin4 dana


Pragtri no}ewa


Be~3 dana


Rim4 no}ewa


cene polupansionau evrima

* prose~na za Vaskrs

45MILIONA turista posetiPariz tokom godine

250KILOMETARA staza zabicikliste ima Be~

600GODINA je staraarihitektura u Pragu

KOSMAJ

Opu{taweNA obroncima Kosmaja, na 50kilometara od Beograda, nalazi seklub-hotel „Babe“, koji, poredostalog, u svojoj ponudi ima ivikend-pakete. U srcu netaknuteprirode, ovaj kompleks nudimogu}nost uìvawa u mnogobrojnimsadràjima. Posetiocima su naraspolagawu teretana, spa-centar,bazeni, nekoliko sportskih terena...Tako|e, svi koji èle, na kowi~kojstazi mogu oku{ati i svoje jaha~kesposobnosti.

ZLATIBOR

PredahPRODU@ENI vikend na Zlatiboru jeprava stvar za sve qubiteqeprirode. Hotel „Olimp“ u svojojponudi ima promotivne pakete zadve osobe, koji obuhvataju petak,subotu i nedequ. Hotel ima 100kreveta u sobama, apartmanima irezidenciji, a raspolaè i sakamin-salom, bazenima, fitnes--centrom, sportskim terenima... Ovaponuda je odli~na stvar za sve onekoji èle da prve sun~ane i topledane provedu na jednoj od na{ihnajlep{ih planina.

VRWA^KA BAWA

OdmorVELIKI broj razli~itih vikend--paketa vile „Kraq“ pruà za svakogpone{to. Nalazi se na samom ulaskuu gradsko jezgro Vrwa~ke Bawe,poznate po mnogobrojnim lekovitimizvorima. No}ewa sa doru~kom,uìvawe u masaì, pilingu ili|akuziju samo su deo ponude. Vilaraspolaè sa 60 leàjeva,raspore|enih u sedam luksuznihstanova, i 14 soba. Objekat ima iekskluzivni kafe sa balkonom, kojije na raspolagawu iskqu~ivogostima.

VIKEND

BRISEL 63€PRESTONICU Evrope svake godine posete hiqadeturista iz svih krajeva sveta. Zahvaquju}iavionima komapnije „Vizer“, Brisel na{imsugra|anima nikada nije bio bliì i jeftiniji.Promotivna cena do kraja marta.

RIO DE @ANEIRO740€„ALITALIJA“ je obnovila liniju za Rio de@aneiro i tim povodom odlu~ila da obradujesvoje putnike popustom do grada sambe ikarnevala. Prodaja promotivnih karata traja}edo 28. marta.

AJNDHOVEN 67€KOMPANIJA „Vizer“ svoje putnike vozi uAjndhoven. Grad na jugoistoku Holandije, poznatpo slavnom fudbalskom klubu, ali i jednom odnajmodernijih stadiona na svetu „Filips areni“,sada je bliì nego ikad.

MILANO 156€PRVA asocijacija na Milano svakako je moda.Podeqen je na crno-plavu i crno-crvenu boju, jerse u wemu igra i veliki derbi Milano - Inter.Doma}a avio-kompanija „Jat ervejz“ imadirektnu liniju Beograd - Milano.

ko originalnih trgova, na ko-jima se odvija i bogat no}niìvot.

AMSTERDAM

PRESTONICA Holandije jeispresecana sa 40 kanala i ima~ak 40 mostova, zbog ~ega mnogiovaj grad zovu - Venecija na se-veru. Najboqe ga je istraìtipe{ice, na biciklu ili uz po-mo} kanal-brodi}a. Grad jeposebno poznat je po hiqadamabarova, no}nih klubova koji ra-de i tokom dana, a stvaraju za-nimqiv kontrast sa mnogobroj-nim muzejima. Amsterdam je,

ina~e i raj za {oping zaqubqe-nike, jer popusti nekada trajumesecima.

PARIZ

ODMOR na Seni prepoznat-qiva je idila za milione turi-sta koji pose}uju Grad svetlo-sti. Zbog svoje specifi~ne kon-tinentalne klime, sa puno ve-tra, moè da se poseti u bilokoje doba godine. Idealan zaone koji èle da „upijaju“ luk-suz zapadne Evrope u bogatimzdawima i poznatim gra|evina-ma. Ajfelov toraw, Notr Dam iPalata invalida potpuno }e

ostaviti bez daha i najzahtev-nije qubiteqe istinske rasko-{i.

PRAG

ME\U najpoznatijim grado-vima u isto~noj Evropi, Pragje pravi hit me|u na{im turi-stima. Povoqnije cene u odno-su na druge evropske destina-cije i 600 godina stara arhi-tektura, privla~e najrazli~i-tije posetioce. Grad nikadanije bombardovan, pa je jedanod najo~uvanijih na kontinen-tu. Oni koji ga posete za Va-skrs, mogu da ostanu i na In-

ternacionalnom prole}nomfestivalu klasi~ne muzike, ko-ji po~iwe 30. aprila.

BE^

GRAD je nadahnut velikimimperijalnim duhom u vidu fan-tasti~nih palata i bogatih ma-nastira, pa ga pose}uju zaqubqe-nici u kulturu. Ve}ina turi-sti~kih atrakcija sme{tena je uokviru velikog gradskog jezgra.U predgra|u je zabavni parkPrater, kao i rasko{na [en-brun palata. Posetioci ne smejuda propuste ni izlet u Be~ku {u-mu. � M. L. JANKOVI]

Laganiritamsala{a

Laganiritamsala{a

U@IVAWE za sva ~ula! Sa-la{i, jedinstvene oaze mi-ra, dobrog jela i odmora

predstavqaju idealno mesto zakratkotrajno bekstvo od urba-nog na~ina ìvota. Imawa, ne-kada sinonimi za tradicio-nalni ravni~arski stil ìvo-ta, i danas verno do~aravajuatmosferu nekada{wih vojvo-

|anskih poseda. Kako bi pose-tiocima pruìli {to boqeuslove, mnogi sala{i imaju, uzpostoje}i glavni i nekolikopomo}nih objekata, imaju i ba-zene, ergele, ribwake i drugerekreativne sadràje.

SOMBORSKI

BLIZINA Sombora obilujesala{ima, me|u kojima je jedanod najve}ih „Dida Horwakov“.

blizini postoji i de~je igra-li{te i {kola golfa. Celo po-dru~je ima i obeleène bici-klisti~ke staze.

PALI]KI

AMBIJENT tradicional-nih vojvo|anskih farmi preu-re|en je u etnostilu i prilago-|en savremenim potrebama.Idealan je za kra}i predah naputu iz Budimpe{te prema Beo-gradu i Novom Sadu ili miranodmor uz mnogobrojne aktivno-sti i dobru vojvo|ansku kuhi-wu.

„Cvetni sala{“ ima i bazen,fitnes, saunu i bicikle zaiznajmqivawe. Posetioci mo-gu i da pecaju ili ja{u, a na ra-spolagawu su im tereni za fud-bal, basket i odbojku.

KA]KI

SVE miri{e na tradiciju na„Sala{u 84“, jer se svi grejustarim kaqevim pe}ima, kro-vovi su ru~no {iveni trskom.U gotovo sve podove i zidoveru~no je ugra|ena cigla koja jepe~ena po specijalnom kalupu -kao {to je to ra|eno jo{ predvesta godina. Na svega 70 ki-lometara od sala{a nalazi se ivila Mileve Mari}-An{tajn,koja je i danas zanimqiva turi-sti~ka atrakcija. �

M. L. JANKOVI]

CENE PUNOGPANSIONA„Sala{ 84“ 9.500„Sala{ 137“ 5.200„Cvetni sala{“ 4.150„Dida Horwakovsala{“ 3.050

*cene u dinarima

Do wega je najlak{e do}i fija-kerom, prema autenti~nim gaz-dinskim obi~ajima. Na tri ki-lometara od centra Somborasme{ten je sala{, letwa kuhi-wa, ali i {tala, |eram, koko-{iwac, ~ardak. Posetiociimaju priliku da vide buwe-va~ku sobu sa predmetima sta-rim vi{e stotina godina. Po-znat po somborskim tambura-{ima i sve~anom ba~kom ru~-ku.

ÊNEJSKI

NEKOLIKO kilometara odNovog Sada zauzimaju male oa-ze, prepune sala{a, me|u koji-ma je i „Sala{ 137“. Iako jemuzika stalno u pripravnosti,ovo je idealno mesto za miranodmor uz dobru vojvo|ansku ku-hiwu. Posetioci mogu da se re-kreiraju uz jahawe, mali fud-bal, odbojku, badminton, a u

1,5HEKTARA zauzimasomborski „DidaHorwakov sala{“

1.800DINARA ko{tavo`wa fijakerom na„Cvetnom sala{u“

�� Imawa i danas verno do~aravaju nekada{we vojvo|anske posede

Be~ParizPrag

^etvrtak, 17. mart 2011. broj 195 - novosti.rs · novog pazara podignuta 1255. godine zadu`bina...

Documents