Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 1

Elastičnost ponude i koeficijent elastičnosti ponude

Es =

Procentna promena ponuđene količine Procentna promena cene

odnosno Es = ∆Q/Q ∆P/P

Es∑ = ∆QS_ QS

: ∆P P

= ∆QS_ ∆P

x _P_ QS

> = 1, <

Slika 4.9. Alternative elastičnosti ponudePotpuno neelastična ponuda ima E S? = 0; neelastična ponuda predstavlja odnos 0 < E S? < 1;jedinačna ponuda je E S? = 1; elastičnost ponude predstavlja odnos 1< E S? < 8 ; potpuno elastičnaponuda ima ES? = 8 .

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

Elastičnost ponude i koeficijent elastičnosti ponude

Pano a. Pano b.

Savršeno elastična ponuda

Savršeno neelastična

ponuda

Jedinična elastičnost

ponude

80 80

120 100 120

c) ES = ∞

b) ES = 1a) ES = 0

ES = 0 d) ES < 1

ES = 1

e) ES > 1

ES = ∞

130

100

100 200

Količina300 200 300

Količina

100

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 3

Elastičnost ponude

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 200

1. Rast cene za 22 % ...

2. ...Vodi povećanju ponude Q od 67 %.

Elastična ponuda Esx > 1

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 4

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 110

1. Rast cene za 22 % ...

2. ...Vodi povećanju ponude Q od 10 %.

Neelastična ponuda Esx < 1

Elastičnost ponude

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 5

cena

(p)

količina (Q)

40 din

50 din

100 125

1. Rast cene za 22 % ...

2. ...Vodi povećanju ponude Q od 22 %.

Jedinična elastičnost

ponude

Esx = 1

Elastičnost ponude

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 6

Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede Ekonomija poljoprivrede u funkciji ponude i neelastične

tražnje – dobra i loša žetva. Kada je tražnja neelastična, ratari zarade više prihoda od

loše nego od rodne godine. Elastičnost tražnje je veoma niska za mnoge poljoprivredne proizvode, kao što su žitarice, mleko, meso, kafa i sl. Navike u ishrani se sporo menjaju, čak i kad se povećaju cene.

Uticaj promena ponude i neelastične tražnje na poljoprivredni sektor predstavlja primer uticaja varijabli

na obim proizvodnje.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 7

Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede

Cena (P)

Količina (Q)

D

E2

E

P3

Q Q1 Q3 Q2

S

E1

E3

D'

D'DS'

P2

PE

P1

S'

S

0

Slika 4.10. Opadanje cena poljoprivrednih proizvoda

proizilazi iz ekspanzivne ponude i neelastične tražnje

Ravnoteža u tački E predstavlja uslove u poljoprivrednom sektoru

pre par decenija.Tražnja za poljoprivrednim

proizvodima se manje povećala nego što se ogromno povećala

ponuda zbog tehnološkog napretka. Tako konkurentne cene poljoprivrednih proizvoda imaju

tendenciju opadanja. Uz neelastičnu tražnju, dohoci

poljoprivrede opadaju s porastom ponude.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 8

Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede Ograničavanje ponude. Budući da je tražnja neelastična, kako opadaju cene, tako

se smanjuju i dohoci u poljoprivredi. Zbog opadajućih dohodaka, poljoprivredni proizvođači traže pomoć vlade. U tom smislu su mnoge zemlje preduzele mere. Garantovanim otkupom se povećavaju cene, carinama i uvoznim ograničenjima se smanjuje uvoz hrane, a ponekad se pruža i pomoć kroz novčane subvencije. Neretko se od poljoprivrednih proizvođača zahteva da

ograniče proizvodnju.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 9

Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede

Cena (P)

Količina (Q)

D

B

SS'

S'0 S

A

D

Posle ograničenja žetve

Pre ograničenja žetve

E'

E

Slika 4.11. Programi ograničavanja setve (proizvodnje) povećavaju i cene i dohotke poljoprivrednih

proizvođačaPre ograničenja setve, tržište je

ostvarilo nisku ravnotežnu cenu u tački E. Kada je vlada ograničila

proizvodnju, kriva ponude se pomerila sa S,S na S',S', pomerajući ravnotežu u tačku E' i podižući cenu u tačku B sa neelastičnom tražnjom. Uočite da je nivo prihoda O, B, E', S' veći nego početni pravougaonik

prihoda O, A, E, S.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 10

Kako nam analiza ponude i tražnje može pomoći da se raspodele porezi nametnuti kupcima i prodavcima

Poresko opterećenje i kako porezi nametnuti kupcima utiču na tržišne ishode?

Poresko opterećenje je način na koji se iznos sredstava poreza deli na učesnike na tržištu.

U analizi poreskog opterećenja kupaca polazimo od nekoliko elementarnih pretpostavki: beogradska lokalna vlast donese zakon po kome se od kupaca hamburgera zahteva 20% poreza, ili 80 din. Beogradsko tržište je kreiralo cenu hamburgera s dodacima od

450 din. Kako ovaj zakon poreskog opterećenja utiče na kupce i

prodavce hamburgera?