ekonomika turizma 9

dr Bojan Zedr Bojan Zeččevievićć

Karakteristike razvoja turizmau Srbiji i Crnoj Gori

do 2006. godine


Dinamika kapaciteta za smeštaj turista u SCG (1966-2007)

Hoteli i

sl.objekti

Komple-

mentarni

2006 42% 58%

2007 38% 62%

r2006/1954= 4,6%

r1988/1954= 7,8%

r2006/1988= -1,2%


Relativan značaj Srbije i Crne Goreu turizmu u SFRJ (1989.)


Uzroci loše pozicije Srbije u ino-turizmu

• Ključni razlog na strani tražnje: većinameđunarodnih turista opredeljivala se za 3S.

• Drugi razlog je u vezi sa merama državneintervencije u oblasti podsticanja razvojaturizma u SFRJ: mere su bile parcijalne,podložne čestim promenama i usmerene karazvoju primorskog turizma.


Uzroci loše pozicije Crne Gore u ino-turizmu

• Iako dominantno 3S destinacija, relativno se kasnouključila u međunarodna turistička kretanja(početkom osamdesetih godina XX veka), bez jasnoprofilisanog proizvoda i naglašavanja imenaMontenegro

• Otežana saobraćajna pristupačnost: Crna Gora jebila (i ostala) čarter destinacija. Strani gosti sudolazili preko aerodroma Ćilipi kod Dubrovnika(Hrvatska) - OK za severnu obala Crnogorskogprimorja. Problem je ležao u 3 - 4 sata dugomtransferu do južnog dela obale (Ulcinj) koji jemnogima bio neugodan


Statistički podaci o turističkomprometu nesveobhvatni:

• broj turista i noćenja u privatnim sobama,apartmanima i kućama nije u potpunostiobuhvaćen zbog izbegavanja vlasnika daprijave sve svoje goste ili se sobe izdaju bezodobrenja nadležnih institucija te nisu niobuhvaćene mesečnim izveštajima.

• evidentiranje turističkog prometa vezanog zasegment poseta rodbini i prijateljima. Brojovih posetilaca i njihovih noćenja takođe sene prijavljuje.


Statistički podaci o turističkomprometu nesveobhvatni:

• neobuhvatanje onih posetilaca koji borave uvlastitim stanovima i kućama za odmor.

• eventualno višestruko prijavljivanja istih ljudikoji borave u različitim smeštajnim objektimana istom putovanju. Na ovom stepenurazvoja turizma, ovaj problem je od manjevažnosti, dok se prethodni mogu rešitipovremenim posebnim anketama.

• Poslednji problem se odnosi naneraspoloživost podataka za Kosovo iMetohiju, počev od 1999. godine.


Dinamika turističkog prometa u SCG1948-2006: dolasci


Dinamika turističkog prometa u SCG1948-2006: noćenja


Struktura turističkog prometa po vrstamaturističkih mesta (2002.)


Struktura turističkog prometa po republikama(2002.) - domaći vs. inostrani


Prosečna dužina boravka turista u SCG (2002.)

SCGCrna

Gora Srbija

Ukupno 4,0 6,8 3,3

4,0 6,8 3,4

Strani 3,7 6,7 2,4


Karakteristike razvoja turizmau Srbiji


Dolasci turista u Srbiji (2008.)

2,7 miliona dolazaka


Noćenja turista u Srbiji (2008.)

7,3 miliona noćenja


Struktura inostranog turističkog prometa pozemljama izvorima tražnje (2008.)

dolasci


Struktura inostranog turističkog prometa pozemljama izvorima tražnje (2008.)

noćenja


Struktura inostranog turističkog prometa povrstama turističkih mesta (2008.)

Ukupno

dolasci

Doma_i

turisti

Inostrani

turisti

Ukupno

no_enja

Doma_i

turisti

Inostrani

turisti

Glavni admin. centri 34% 22% 64% 19% 10% 60%

Banjska mesta 16% 21% 4% 32% 38% 7%

Planinska mesta 20% 25% 6% 26% 30% 10%

Ostala turist. mesta 25% 27% 22% 19% 19% 20%

Ostala mesta 4% 5% 4% 4% 3% 4%

100% 100% 100% 100% 100% 100%

Dolasci No_enja

• 2008: Beograd i Novi Sad apsorbuju preko trećine svihdolazaka, a čak 64% dolazaka stranih turista


Struktura turističkog prometa u Srbiji prema vrstamaturističkih mesta (2008.)

D o l a s c i


Struktura turističkog prometa u Srbiji prema vrstamaturističkih mesta (2008.)

N o ć e n j a


Najznačajnije turističke destinacije u Srbiji (2008.)


• Sadašnji značaj poseta inostranihturista Beogradu je još jasniji ako sekaže da 16% svih registrovanihdolazaka u Srbiji, kao i 10% odukupnog broja registrovanih noćenjaturista u Srbiji, otpada na straneposetioce koji dolaze u Beograd.


Obim i struktura kapaciteta za smeštaj u Srbiji

Hoteli 72% / 34%

47%

53%


Devizni priliv u Srbiji 1989.-2008.


Devizni priliv u Srbiji 2005.-2008.

ekonomika turizma 9

Documents