EKOLOSKA SVESKA

LAV BOKA VIII6

04 Dec 2009, 17:04 . , . , . , , , . . , .

3. 1984. . , , , 42 , (MIC), Union Carbide, . 3.000 , 15 , . , 25 100.000 : , , , , ... 25 , . . Union Carbide, , . . 300 ( DDT) , . 10.000 , . Union Carbide , . , . , .

, 30.000 , , . , , . , . , . , , , . , . , , . . . , . , , . , . , ? , . . , . , , , Union Carbide. . : , . , . , . . : , 10 8 , , . , , , . . , ; , , 30.000 . , . , , . . . , : , . , , , , , 320 . , , .

; 12 , . Journal of American Medical Association 2003. , . , . , , . . . ? , . , , : , . , . , 25 , . ? , . , . , , . Union Carbide je , , , ; . . , . , , . 2001. Union Carbide Dow Chemicals, . Dow Chemicals , , 16 . , , , . Union Carbide 1989: 470 , 3 . , 50 ( 720 ), . . . . , , , . , . ; , , , , . , . , , , . , . , , , .

, . , . , , , 2011. 2,1 . , , , . , . , . . , . 25. . , . , . , , , , , . , , . . , . , . , . . : . , . 25 . ( )

Ekoloka katastrofa u Aziji

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun okiran posledicama isuivanja Aralskog jezera. Nekada etvrto po veliini na svetu, jezero je sada skoro pustara, s koje vetrovi raznose slani pesak ak do Skandinavije i Japana. Isuivanje Aralskog jezera jedna je od najveih katastrofa na Zemlji, izjavio je danas generalni sekretar Ban Ki Mu u Uzbekistanu i pozvao centralnoazijske lidere da pojaaju napore za reavanje tog problema.

Satelitiski snimci Arala. U poslednje etiri godine situacija je jo gora. Aralsko jezero, nekad etvrto po veliini u svetu, smanjilo se za 90 odsto otkada su reke utoke preusmerene za vreme Sovjetskog Saveza kako bi se poveala proizvodnja pamuka u sunim predelima. Smanjenjem jezera unitena je svojevremeno snana ekonomija zasnovana na ribolovu. Zbog isuivanjem su nastale naslage veoma slanog peska koji vetar raznosi ak do Skandinavije i Japana, a lokalnom stanovnitvu ugroava zdravlje. Ban Ki Mun je tokom posete Uzbekistanu Aralsko jezero nadleteo helikopterom. "Sa nasipa nita nisam video, mogao sam samo da vidim groblje brodova", rekao je Ban Ki Mun novinarima poto je stigao u Nukus, najvei grad u blizini Aralskog jezera. "To je oigledno jedna od najgorih katastrofa, ekolokih katastrofa sveta. Bio sam okiran", rekao je generalni sekretar UN. Isuivanje Aralskog jezera jedan je od prioriteta na njegovoj estodnevnoj turneji po pet bivih sovjetskih centralnoazijskih republika. Generalalni sekretar UN pozvao je regionalne lidere da prevaziu meusobne rivalitete i sarauju u nalaenju reenje za saniranje tete.

Saradnja je, meutim, oteana sporovima oko toga ko ima prava na oskudne zalihe vode u tom regiuonu i kako je treba iskoristiti. Uzbekistanski zvaninici su se poalili da e projekat izgradnje brane u Tadikistanu znatno ograniiti koliinu vode koja dolazi u Uzbekistan. Siromani Tadikistan smatra da bi hidroelektrana mogla pomoi njegovoj privredi. Meu prioritetima centralnoazijske turneje Ban Ki Muna je i problem ljudskih prava. Oekuje se da e to biti i tema razgovora s uzbekistanskim predsednikom Islamom Karimovim koji je na elu zemlje od raspada Sovjetskog Saveza 1991. i koji vri veliki pritisak na opoziciju i borce za ljudska prava. Tokom turneje po Centralnoj Aziji Ban Ki Mun je do sada posetio Turkeministan i Kirgiziju, a boravie i u Tadikistanu i Kazahstanu.

. . .

4 -1000, 1 , 10% . 1 1970. . 1977. , 2 (1978), 3 (1981) 4 (1983). , 5 6, .

( ) , 18 km , 16 km 110 km .

. , , 40-50 ( ). , . . , . . , . , . , . . 4 , . . , 1986. , , , 1991. , , .

. . . . . , , , . , , . , , . . . , . . , . :

, 700 , , 4 ,

, , , 01:23 26. 1986. . ,

T , , . , , , , .

. , . , . 200 ( 6 8 ). , . , . , . , , .

. , . . , . 2.000 .

. , , , 5. 6. . 4 , ( ) 200 m. 1 1996. . 1991. 2 . 3 15. 2000. . .

Crveni mulj stie u SrbijuJovanka Simi | 09. oktobar 2010. Zbog straha od novog izlivanja toksinog blata, iseljeni itelji Kolontara u Maarskoj. Talas kod Bezdana u nedelju ili ponedeljak

NASTAVLJA se agonija itelja maarskog naselja Kolontar, ijim ulicama, ve sedam dana, doslovce tee crveni toksini mulj, koji je, ljudskom omakom, iscurio iz rezervoara oblinje fabrike aluminijuma Mal. Strahujui da bi oteeni nasip ispred punog fabrikog rezervoara mogao da popusti, maarske vlasti su u subotu iselile preostale stanovnike Kolontara i okolnih mesta. Premijer Viktor Orban upozorio je da postoji verovatnoa da severni zid rezervoara broj 10 popusti, ime bi bilo isputeno jo pet hiljada kubika toksinog otpada. Tri hiljade ljudi koji ive nizvodno od rezervoara dobili su savet da napuste tu oblast. U prvom talasu iscurilo je bezmalo pola miliona kubika alkalnog mulja. U njemu se udavilo sedmoro ljudi, meu njima i dvogodinja devojica, a njih oko 150 zadobilo je opekotine. Poplavljeno je 280 kua, veinom u Kolontaru, koji je najtee pogoen ekolokom katastrofom, najteom koju Maarska pamti. - A zato ja da se selim? Kua mi je na brdu, nee to stii do mene - moleivim glasom je Laslo Donko (63) uzalud u subotu pokuavao da pokoleba dvojicu ljudi u belim zatitnim odelima i dubokim gumenim izmama, koji su ga uurbano i odluno gurali prema autobusu. Ukupno 800 metana iz Kolontara, Ajka, Deveera i jo nekoliko oblinjih naselja, koja se nalaze na oko 160 kilometara zapadno od Budimpete, evakuisano je u subotu ujutru oko est asova u bezbedna podruja, u upaniju Vesprem. Na licima ojaenih ljudi zgasla je i poslednja nada da e njihov ivot ikada biti nastavljen tamo gde je potopljen crvenim otrovom 4. oktobra. Ne samo da u Kolontaru vie nema ljudi i ivotinja ve nema ni drvea. Slube za raiavanje posekle su sva stabla ispred kua kako ne bi upijale otrov iz zemljita. Jedna bona uliica lii na groblje etinara. Borovi i jele, umrljani crvenim muljem, kao pokoeni i okrvavljeni, lee u paliru ispred domova, ijim su domainima decenijama obezbeivali debelu hladovinu. Ima li nade za Kolontar? U ovom trenutku to niko ne zna. Brojni spasioci i graevinari, na hiljade njih, ubrzano su u subotu gradili branu kako bi zatitili ovo mesto u sluaju da ponovo doe do izlivanja

toksinog otpada iz rezervoara. Brana duga 400 metara i visoka oko pet metara trebalo bi da bude izgraena do ponedeljka kako bi se zatitile malobrojne kue do kojih otrovne materije jo nisu dole.

KONTROLA VODE IZ DUNAVA SVAKA TRI SATA CRVENI toksini mulj je unitio potoke i reke u blizini Kolontara i pre dva dana dospeo u Dunav, kree se nizvodno ka susednim dravama. U naoj zemlji, kod Bezdana, oekuje se, pojavie se u nedelju po podne ili u ponedeljak. Uzorci vode iz Dunava od subote se kod Bezdana uzimaju na svaka tri sata. Po reima direktora za kontrolu ivotne sredine Republikog hidrometeorolokog zavoda Branislava Gavria, oekuje se da e taj talas do Srbije stii u nedelju u popodnevnim ili veernjim satima, ili u ponedeljak ujutru. Gavri je dodao da su uvedena deurstva te da se u Bezdanu samo rade gasne analize u vodi, a u Beograd se alju uzorci kako bi se utvrdilo da li su prisutni teki metali. Rezultati uzorkovane vode iz Dunava, koji su objavljeni u petak su dobri i nema zagaenja. Zbunjuje, meutim, reakcija meunarodne oganizacije za zatitu ivotne sredine Grinpis koja je saoptila da mulj koji se izlio kod Kolontara, navodno, sadri izuzetno visok nivo arsena i ive.

Naftna mrlja vidljiva iz

svemira Ogromna naftna mrlja u Meksikom zalivu stigla je na samo 30 kilometara od movarnog ua reke Misisipi i sada je vidljiva i iz svemira.

Naunici sa Univerziteta u Majamiju prouili su satelitske snimke naftne mrlje, koja se od jue tri puta poveala. Bila je veliine Rod Ajlenda, a sada je blizu veliine Porto Rika. Strahuje se da e se njena veliina i dalje rasti. Predstavnik sa tog Univerziteta Hans Graber izjavio je da se mrlja brzo iri i kree, mnogo bre nego to se ranije pretpostavljalo. Graber je rekao da je mrlja zauzimala oko 3.000 kvadratnih kilometara u etvrtak, a sino je bila oko 9.900 kvadratnih kilometara (povrina Crne Gore je npr. neto preko 13.000 kvadratnih kilometara). Na jo dve naftne platforme u Meksikom zalivu obustavljena je proizvodnja, dok je na treoj evakuisano osoblje iz predostronosti, saoptile su danas amerike vlasti. Jo se tano ne znaju uzroci obustave proizvodnje na tim platformama. Ameriki predsednik Barak Obama posetie zonu naftne mrlje u narednih 48 sati, saoptila je danas Bela kua. "Predsednik e posetiti Meksiki zaliv u narednih 48 sati kako bi na licu mesta video izlivanje nafte i kako vlasti reaguju na to", navodi se u saoptenju. Amerika vojska uputila je sino opremu i avione s hemijskim sredstvima na obalu Luizijane, gde se nalazi velika naftna mrlja i gde je zbog toga proglaeno vanredno stanje. Ameriki sekretar odbrane Robert Gejts (Gates) dao je nalog za upuivanje dva velika transportna aviona herkules C-130 iz kojih e biti bacane hemikalije koje treba da neutraliu naftnu mrlju, izjavio je portparol pentagona Def Morel (Geoff Morrell). Svaki avion jednim letom moe da pokrije povrinu od jednog kvadratnog kilometra, a moe u jednom

danu da obavi tri naleta, dodao je portparol. Amerika mornarica postavila je plutajue barijere du 18 kilometara obale, kako bi spreile da nafte ugrozi osetljivi ekosistem na obalama Luizijane.

Amerika administracija proglasila je jue izlivanje nafte u Meksikom zalivu za dogadaj od nacionalnog znacaja, to znai da vlasti mogu da koriste izvore iz cele zemlje da bi se izborile sa pretnjom najvee ekoloke katastrofe u amerikoj istoriji. Amerika obalska straa procenjuje da iz podvodne cevi, koja je napukla posle eksplozije na naftnoj platformi, curi pet puta vie nafte nego to se pretpostavljalo. Kompanija Briti Petroleum (BP), vlasnik naftne platforme koja je prole nedelje potonula i prouzrokovala izlivanje, zatraila je od Ministarstva odbrane SAD da joj poalje specijalnu opremu za podvodno snimanje i ukljui specijalne podvodne robote za operaciju zatvaranja pukotine na naftovodu koji vodi do obale SAD, a nalazi se oko 1.500 metara ispod povrine mora. Vrednost BP je zbog eksplozije pala za vie od 20 milijardi dolara, procenila je ta kompanija. BP procenjuje da e gubici kompanije zbog te nesree dostii stotine miliona dolara, dok eksperti smatraju da e to biti znatno vie i da e ukupne tete premaiti one nastale posle havarije tankera "Ekson Valdez" 1989. godine. Akcije britanskog naftnog giganta BP su od polovine protekle sedmice, kada je do nesree na njihovoj platformi "Dipvoter horajzon" (Deepwater Horizon) dolo, oslabile za vie od 12 procenata. Deo analitiara tvrdi da su akcije BP-a, koje tako naglo padaju, pogodne za kupovinu, dok drugi eksperti investitorima savetuju da saekaju sa njihovom eventualnom kupovinom. Veina strunjaka, meutim, upozorava, da se, bar za sada, ne mogu tano proceniti trokovi za ienje ove potpuno ekoloki zagaene oblasti i na eventualne tube sa kojima e BP biti, sasvim sigurno, uskoro suoen. I Barak Obama je ve izjavio da e dobar deo tih trokova morati da snosi britanska kompanija. Paralela sa havarijom tankera "Ekson Valdez" se, meutim, daje iz drugog razloga. Kada je, naime, taj tanker pre vie od dve decenije, doiveo havariju u priobalju Aljaske, u more je dospelo hiljade tona naftnih proizvoda, pri emu su akcije kompanije "Ekson" (Exxon), takoe naglo padale. Njihov pad, meutim, ukazuju analitiari, nije bio tako visok kao sadanji pad akcija BP-a. Kada se uporede i mogue tete, prilikom havarije Eksonovog tankera one su dostigle 4,3 milijarde dolara, a kompaniju BP bi to ve sada kotalo oko 20 milijardi dolara, za koliko se samo za nedelju dana smanjila vrednost te britanske firme.

Vlasnik naftne platoforme koja je eksplodirala u Meksikom zalivu je amerika firma "Transoun" (Transocean), poto se te platforme obino iznajmljuju, to je i sada sluaj, a unajmio ju je BP koji je njom rukovodio i samim tim je i odgovoran za eventualne probleme. tete je pretrpeo i "Transoun", poto i njihove akcije na berzi naglo slabe.

Ekoloka katastrofa u Meksikom zalivu, izazvana izlivanjem nafte u more, druga je velika tema kojom se danas bave i britanski listovi. Strunjake naroito brine uticaj nafne mrlje na ivi svet u okolnim movarama, a "Indipendent" izvetava s lica mesta o bespomonom uasu stanovnika june Luizijane s kojim prate naftnu mrlju, noenu jakom plimom, "kako se beumno probija ka ekoloki krhkim movarama u ovom regionu". "Fajnenel Tajms" pie da ovaj incident preti da dovede do ekonomske katastrofe u regionu, u kojoj bi naroito bile pogoene njegove glavne privredne grane - ribarstvo i turizam. "Indipendent" primeuje da predsednik Obama oigledno nije eleo da ponovi greku svog prethodnika Dorda Bua - koji je platio veliku politiku cenu svog oklevanja da pomogne stanovnicima Luizijane posle uragana, tako da je ve stavio sve kapacitete Pentagona na raspolaganje u saniranju posledica sadanjeg izlivanja nafte. Jedna dobra stvar kojom bi ova nesrea mogla da rezultira jeste donoenje zakona u SAD o zabrani buotina na moru i ubrzavanje planova o ulaganju u iste, obnovljive izvore energije, istiu zatitnici prirode ukazujui da je u toj zemlji, zbog tog ekolokog incidenta, do daljnjeg zabranjena eksploatacija nafte u amerikim vodama.

Katastrofa u Fukuimi izjednaena sa ernobiljem12. april 2011. | 09:03 19:03 | Izvor: Tanjug | Foto: Beta

TOKIO Japan je danas podigao stepen opasnosti od nuklearne katastrofe na najvii nivo, jednak najveoj nuklearnoj katastrofi u svetu koja se dogodila u ernobilju 1986. godine. U meuvremenu, nakon noanjeg zemljotresa, jutros se na severoistoku Japana u prefekturi Fukuima dogodio jo jedan zemljotres, jaine 6,3 stepeni Rihterove skale, a radnicima u havarisanom postrojenju naloeno je da se evakuiu, javio je AFP. Stepen opasnosti podignut na najvii nivo Istaknuti zvaninik u japanskoj Agenciji za nuklearnu i industrijsku bezbednost (NISA) rekao je da je stepen opasnosti podignut sa petog na najvii, sedmi nivo na meunarodnoj skali, zbog koliine radioaktivnih materija koje se i dalje oslobaaju u vazduh i more.

Fukuima, april 2011.

Ugaen poar u oteenoj nuklearki Tokijska elektroenergetska kompanija (TEPCO) saoptila je da je u blizini reaktora etiri oteene nuklearke "Fukuima - Daii" sino izbio poar, koji je u meuvremenu ugaen. Poar je u blizini zgrade reaktora uoio jedan od radnika i na lice mesta su odmah poslate vatrogasne ekipe, kazao je portparol Tepka, a prenela agencija Rojters.

Prema preliminarnim podacima, ukupna koliina izloenosti radijaciji premaila je godinju granicu od jednog milisiverta u podrujima koja se prostiru preko 60 kilometara severozapadno od nuklearke Fukuima i oko 40 kilometara u pravcu jug-jugozapad, javila je agencija Kjodo. NISA je saoptila da koliina radijacije koja je osloboena u atmosferu iz havarisanog postrojenja, 240 kilometara severno od Tokija, iznosi 10 odsto od koliine radijacije osloboene u ernobilju.

Meutim, Tokijska elektroenergetska kompanija (TEPCO), koja upravlja elektranom, upozorila je da bi radijacija u postrojenju mogla da bude vea od one u ernobilju ukoliko se curenje radijacije ne zaustavi.

ernobilj, april 1986.

Stepen opasnosti u nuklearnoj elektrani Fukuima prethodno je bio na petom nivou, kao i incident koji se dogodio 1979. godine na ostrvu Tri milje u Sjedinjenim Dravama. Prema podacima Meunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA), sedmi nivo opasnosti podrazumeva veliko oslobaanje radijacije uz rasprostranjen uticaj po zdravlje i okolinu, dok se peti stepen odnosi na ogranieno oslobaanje radijacije, uz nekoliko smrtnih sluajeva. Premijer: Situacija se polako stabilizuje

Japanski premijer Naoto Kan izjavio je da se situacija u nuklearnoj centrali Fukuima polako stabilizuje i da se smanjuje koliina osloboene radijacije. "Korak po korak, reaktori centrale idu prema stabilizaciji. Nivo osloboene radijacije se trenutno smanjuje", rekao je Kan na konferenciji za novinare. Upitan o odluci japanske agencije za nuklearnu bezbednost da krizu u Fukuimi proglasi nuklearnim incidentom sedmog stepena, ime je on izjednaen sa ernobiljskom katastrofom iz 1986. godine, Kan je odgovorio: "To smo uinili na osnovu procene obima emisija radijacije". Kan je takoe kazao da je "zdravlje graana glavni princip kojim se vlada rukovodi prilikom donoenja odluka". Premijer je pozvao Japance da se vrate normalnom ivotu nakon razornog zemljotresa koji je 11. marta pogodio severoistoni deo zemlje i cunamija u kojem je poginulo i nestalo vie od 27.000 ljudi. Poelo ispumpavanje radioaktivne vode iz nuklearne centrale

Radnici u japanskoj nuklearnoj centrali "Fukuima Daii" danas su poeli da izbacuju vodu sa visokim nivoom radioaktivnih supstanci iz zgrada u kojoj se nalaze reaktori 1 i 3. Serija najnovijih zemljotresa u ponedeljak i utorak izazvala je zabrinutost za situaciju u nuklearnoj elektrani, ali to nije prekinulo ubacivanje vode u reaktore 1 i 3, neophodne za njihovo hlaenje. Radnici su zbog potresa morali na kratko da se evakuiu, ali su operacije nastavljene i poelo je ispumpavanje radioaktivne vode iz podzemnog tunela u oblinji skladiteni prostor, u zgradi gde se nalazi turbina reaktora 2. Oko 700 tona vode e biti prebaeno u "kondenzatore", gde se para koja se stvara iz reaktora pretvara u vodu.

Oekuje se da e operacija trajati 40 sati, prenela je japanska novinska agencija Kjodo. Ukupno treba ispumpati 60.000 tona zagaene vode, naene u podrumima zgrada gde se nalaze turbine reaktora 1 i 3 i tunela povezanim sa njima i skladititi ih u oblinje rezervoare. Japanski premijer Naoto Kan rekao je da se situacija u oteenim reaktorima "popravlja korak po korak" i da oslobaanje radioaktivnih estica opada. Tokijska kompanija za elektrinu energiju TEPCO, u ijoj je nadlenosti nuklearna elektrana, procenila je da je 25 do 70 odsto ipki gorica u reaktorima 1 i 3 oteeno. Velike koliine vode su ubacivane u reaktore i bazene sa potroenim nuklearnim gorivom kako bi se ohladili, ali je voda sa visokim nivoom radijacije naena u razliitim delovima nuklearnog kompleksa, a dolo je i do curenja zagaene vode u Tihi okean. TEPCO je u meuvremenu saoptio da najnoviji zemljotres u utorak nije otetio drugu nuklearnu centralu "Fukuima Daini", koja se nalazi blizu "Fukuime Daii".

KATASTROFA U "FUKUIMI" MOGLA JE DA BUDE IZBEGNUTA(6) Nedelja, 3. April, 2011.| Autor:

KELN - Dok ekipe vatrogasaca i strunjaka i dalje pokuavaju da uspostave kontrolu nad reaktorima nuklearke Fukuima, japanskoj javnosti je postalo jasno da je ova nuklearna centrala trebalo da bude ugaena jo davno, istie radio Doje vele. Reaktor 1 nuklearne elektrane Fukuima trebalo je da prestane da radi 40 godina po putanju u pogon. Ipak, firma TEPKO i japanska agencija za nuklearnu energiju su produili vek tog reaktora za 10 godina. To je tragini rezultat dugogodinjeg nepotizma, kome politiari, vlasti i preduzea nisu eleli da stanu na put, navodi nemacki radio. - Prva kontrola tokom poslednjih godina nije dobro funkcionisala. Bilo je mnogo nezgoda i havarija. Ali, sistem kao takav nikada nije dovoen u pitanje- kae Martin ulc, ekonomista na institutu Fudi riser u Tokiju. On tvrdi da je TEPKO zakazao jo pre vie godina kada je ignorisao upozorenja na cunami, ali i u krizi posle cunamija. - Ovde je nedostatak planova, ali i bilo kakvih dogovora sa policijom ili vojskom naposletku doveo do toga da su ljudi bespomono mogli da gledaju ta se deava- kae ulc. Poto je predsednik kompanije TEPKO bio bolestan i nigde se nije pojavljivao, prvo izvinjenje stiglo je tek tri nedelje posle katastrofe od efa upravnog odbora, Cunehise Kasumate. - Izvinjavamo se zbog toga to smo graanima i drutvu priredili ovoliku nevolju i bol- rekao je on.

Japanska vlada namerava da preuzme TEPKO. I pored ove katastrofe, Japan nee odustati od nuklearne energije, ali sigurno je da graani vie nee dozvoliti gradnju nuklearki u svom susedstvu, pogotovo na trusnim podrujima, istie Doje vele. Radio navodi da je antiatomski pokret u Japanu tek u povoju i da na demonstracijama obino nema vie od 1.000 ljudi.

Najgore ekoloske katastrofe za koje je kriv covek

Cernobil

Eksplozija u nuklearnoj elektrani Cernobil poslala je u vazduh radioaktivne cestice i time stvorila "mrtvu zonu" u radijusu od 1500 kvadratnih kilometara.

Ekson Valdez

Tanker Ekson Valdez nasukao se marta 1989 nedaleko od obala Aljaske i tada se iz njega prolilo u more vise od 11 miliona galona sirove nafte.

Ljubavni kanal

Ljubavni kanal je naselje u Nijagari, Nju Jork, koje je postalo predmet rasprave kada je otkriveno da je podignuto na povrsini koja je prepuna podzemnih kanala koji su korisceni za odlaganje vise od 22.000 tona toksicnog otpada. Otpad je odlagan tokom '40-ih i '50 godina proslog veka od strane firme "Hooker Chemicals".

Persijski zaliv

Najvece izlivanje nafte ikada dogodilo se za vreme Zalivskog rata tokom 1991 godine, kada je Sadam Husein namerno pustio izmedju 240 i 460 miliona galona nafte u persijski zaliv.

Katastrofa Bopal

Nesreca Bopal dogodila se 1984 godine blizu indijskog grada Madja Prades, kada je iz fabrike pesticida iscurio otrovni gas koji je usmrtio vise od 30.000 ljudi u okolini. Potvrdjeno je da indijci i dan danas umiru od izlozenosti tim gasom, nakon 25 godina.

Aralsko more

Aralsko more pocelo je da presusuje tokom 1960-ih godina nakon sto je Sovjetska vlada preusmerila reku koja je punila jezero vodom prema poljima pamuka. Mali broj ljudi koji tamo danas zivi suocava se sa malom kolicinom povrsinskih voda kao i sa bolestima respiratornih organa zbog cestica prasine u vazduhu.

Plaza Tajms

Tajms bic u Misuriju, potpuno je evakuisan 1983. godine, kada je po putevima rasprsena mesavina na bazi ulja iz fabrike koja je proizvodila otrove tokom Vijetnamskog rata. Nakon toga je nastalo najvece civilno izlaganje dioksinom u SAD-u.

Ploveca ostrva smeca

Veliki pacificki tepih od smeca plovi negde u centralnim delovima Tihog okeana i smatra se da je velicine Teksasa! Ali tacna velicina nije poznata.

Izlivanje nafte u Meksickom zalivu

Eksplozija na naftnoj platformi 21. aprila 2010 godine u Meksickom zalivu, dovela je do curenja nafte iz busotine. Procenjuje se da dnevno iscuri oko 1.000 barela nafte. Naftna mrlja stvara ogroman problem tamosnjem ekosistemu i strucnjaci smatraju da moze cak imati razmere Ekson - Valdez katastrofe.

Incident Palomares

Palomares incident dogodio se 17. januara 1966, kada se bombarder u vazduhu sudario sa tankerom tokom dopune goriva u vazduhu. Dve od cetiri hidrogenske bombe koje je bombarder nosio detonirale su se nakon sudara sa zemljom sto je rezultovalo radioaktivnom kontaminacijom zemljista u radijusu od 2.000.000 kvadratnih metara. Sve se to dogodilo na obali Spanije.

Srbija najvei zagaiva Dunava

Srbija je najvei zagaiva Dunava u odnosu na evropske zemlje koje se nalaze uzvodno od nas. Naa zemlja nema razvijen sistem za

preiavanje otpadnih voda, zbog ega se sav otpad iz kanlizacije izruuje direktno u Dunav. Uz to, fabrike nemaju instalirane filtere a poljoprivredna dobra svoj otpad takoe ubacuju u reku. Uprkos svemu tome, sekretar za Zatitu ivotne sredine, Slobodan Puzovi, tvrdi da je situacija bolja u odnosu na pre trideset godina. "To nisu neki veliki, znaajni pomaci napred, ali je kvalitet vode bolji, pre svega zbog toga to se u uzvodnim zemljama od Srbije, primenjuju visoki evropski standardi kada je u pitanju kvalitet voda u Dunavu. Evropski standardi su izuzetno visoki i nema ozbiljnijih zagaivaa uzvodno od nas. Uz to, Dunav je reka sa velikom moi samopreiavanja, i kod nas dolazi sve kvalitetnija i kvalitetnija voda", navodi Puzovi. Grad Novi Sad nee dobiti kolektor za otpadne vode u ovoj godini. Osnovni razlog je to Pokrajina za to nema para. Puzovi kae da su svi projekti koji se tiu sanacije hronino zagaenih podruja izuzeno skupi. "To su posledice viedecenijskog nemara i neadekvatnog ophoenja prema ivotnoj sredini, kada se mislilo da priroda i Dunav mogu da prime bilo ta i u neogranienim koliinama. To vreme je prolo, sad smo se osvestili i shvatili da to nije ba tako, i da svoju okolinu moramo da uvamo. Meutim, sada moramo da platimo cenu viedecenijskog nemara. U pitanju su izuzetno skupi projekti i to je moda jedan od razloga to jo nismo reili pitanje centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Novom Sadu", kae Puzovi. Saniranje Velikog bakog kanala omela kriza Takav je sluaj i sa Velikim bakim kanalom kod Vrbasa koji spada u hronino zagaene vode. Jo 2008. je najavljeno da e u roku od dve godine on biti sreen, ali je to, prema Puzovievim reima, omela ekonomska kriza.

"Ono to je do sada uraeno, odnosi se pre svega na prve dve faze. Ceo program sanacije Velikog bakog kanala ima tri faze. Prva faza je obuhvatala sreivanje pitanja otpadnih voda iz naseljenih mesta, koja gravitiraju ka Velikom bakom kanalu i industrije. To je podrazumevalo da se sve stavi u jedan sistem, da se naprave kolektori, da se cevima sve povee i da se sve transportuje na odreeno mesto gde je u toku druga faza. Druga faza obuhvata izgradnju centralnog preistaa otpadnih voda. Ideja je da kad krene trea faza ne postoji vie nijedan zagaiva koji isputa direktno otpadne vode u kanal. Trea faza, koja jo nije poela, obuhvata vaenje vie stotina hiljada kubika zagaenog mulja, i to e biti najskuplja faza", navodi Puzovi.

Najvei zagaiva je Beograd Profesor Boo Dalmacija sa Prorodno-matematikog fakulteta kae da su generalno svi gradovi koji se nalaze na Dunavu sa svojom industrijom najvei zagaivai reke i nijedan nema kolektor otpadnih voda. "Petrohemija jedina ima postrojenje za preradu otpadnih voda, ali ono radi povremeno ili nedovoljno. Ostali zagaivai svoje otpadne vode isputaju direktno u Dunav. Najvei zagaiva je Beograd, sa svih svojih dva miliona stanovnika", kae Dalmacija. On dodaje da Dunav ugroavaju i njegove pritoke: kako Morava u naoj zemlji, tako i Sava i Drava u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, koje takoe nemaju preistae. Taj problem je neto bolje reen kod preostalih zemalja koje se nalaze uzvodno uz Dunav. "Maari ne preiavaju do kraja. Budimpeta ima sistem za preiavanje otpadnih voda, ali manji gradovi nemaju. Austrija i Nemaka su dostigle visok stepen preiavanja, dok Slovaka jo nije dostigla onaj nivo koji bi trebalo da ima kao lanica Evropske unije. Meutim, najvei zagaivai su na teritoriji Srbije zato to mi nita ne inimo", navodi Dalmacija.

Riba iz Dunava moe da se jede Svake godine se preko medija objave podaci da Dunav nije bezbedan za kupanje, da voda nije dovoljno ista, da je nezdravo jesti ribu koja je u njemu upecana... Profesor sa Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu, Boo Dalmacija, kae da postoji poveano zagaenje ali to jo nije alarmantno. "U ribama nema alarmantne koliine zagaena zbog kojeg ona ne bi mogla da se jede.To su prie koje su dosta proizvoljne. Mi smo merili koliinu zagaenosti u ribama, i nali smo tragove, ali ne iu nekim veim koliinama. Meutim, postavlja se pitanje da li bi mi trebalo da jedemo i tako malo? U principu, ne treba da rizikujemo, i treba da imamo ivotnu sredinu koja je u potpunosti zdrava", kae Dalmacija. Ukoliko bi samo Beograd, Novi Sad i Panevo napravili preistae reilo bi se bar 90 odsto problema zagaenja. Meutim, u isto vreme bi morala da postoji saradnja sa susednim zemljama koje bi to isto uradile na svojim rekama koje su pritoke Dunava. ime mi graani moemo da doprinesemo kao pojedinci? Profesor Boo Dalmacija kae da male, svakodnevne stvari mogu mnogo da doprinesu da voda koju pijemo bude mnogo kvalitetnija. Pomak je ve ukoliko ne bacamo hranu u wc olju, instaliramo glavu tua

koja ima manje rupice, kontroliemo koliko wc kotli izbaci vode, ili bar obezbedimo da isti ne curi.

RTB BOR JE NAJVEI ZAGAIVA U EVROPIdragan on 4. mart 2011. Leave a Comment

Predstavnik Ekolokog pokreta Bora Miroslav Paji, na konferenciji za medije u beogradskom PRESS centru, naglasio je da je RTB Bor sigurno najvei zagaiva u Evropi, kao i da je prole godine ostvario prihod od 250 miliona dolara, to znai da je nova topionica mogla da se gradi i bez stranih kredita.

Istraivanje nedeljnika Vreme raeno u saradnji sa nemakom fondacijom Hajnrih Bel pokazalo je da su Bor, Panevo i Obrenovac najzagaeniji gradovi Srbije, saopteno je veeras na tribini Crne ekoloke take Srbije, objavila je RTV. Novinar nedeljnika Panevac Zoran Stanian ocenio je da se nad graanima Paneva u proteklih pola veka sprovodi ekoloki genocid. Da bi ste znali da ivite u zagaenom gradu morate imati rezultate, a 50 godina smo iveli u sistemu u kome su fabrike radile i nije se merilo zagaenje, a ako se i merilo to nije bilo dostupno graanima, rekao je Stanian. Prema njegovim reima, situacija se promenila posle 5.oktobra i nova vlast je imala vie razumevanja i podaci o zagaenju su poeli da dolaze do graana Paneva. On je objasnio da je dozvoljena koliina benzena u vazduhu etiri mikrograma po metru kubnom na godinjem nivou, odnosno osam mikrograma po metru kubnom za Panevo, jer je re o gradu u kome se ve nalaze fabrike koji izbacuju benzen u vazduh. Stanian je istakao da su strunjaci iz Italije pre etiri godine merili koliine benzena u vazduhu u Rafineriji i Petrohemiji koje su pokazale da je prosena koliina benzena tokom 24 sata na razliitim lokacijama u ovim firmama iznosila od 79 do 110 mikrograma po metru kubnom. On je ocenio da mu subjektivni oseaj govori da je situacija sada bolja nego pre etiri godine, iako nema podatke za to, jer je Rafinerija, posle privatizacije NIS, postala privatna firma, pa se na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja ne mogu dobiti podaci o tome. Stanian je naglasio da je optimista da e situacija biti sve bolja, jer e Evropska unija naterati Srbiju da bude tako. Predstavnik Ekolokog pokreta Bora Miroslav Paji je naglasio da nema dileme da je RTB Bor najvei zagaiva u Srbiji, ali i u Evropi.

U Boru imate 11.000 tona otpada po glavi stanovnika, , a godinje se 500 tona bakra izlije u Borsku reku, ukazao je Paji Paji je rekao da podrava izgradnju nove topionice koja e praviti manje otpada, ali ne podrava nameru drave da se ona gradi od kredita Svetske banke. On je istakao da je od izvoza bakra prole godine ostvaren prihod od 250 miliona dolara, tako da RTB Bor novu topionicu moe praviti iz sopstvenih prihoda, a ne od kredita.

a je najvei zagaiva vazduha u Srbijia iz kunih loita je najvei zagaiva vazduha u Srbiji, izjavila je agenciji Beta pomonica ministra za ivotnu sredinu i prostorno planiranje Danica Beanovi povodom Dana planete Zemlje. Ona i dodala da je taj problem najizraeniji u Uicu. Beanovi je navela da je i saobraaj jedan od glavnih zagaivaa vazduha u Srbiji i da je taj problem delimino reen prestankom proizvodnje benzina sa visokim sadrajem olova. Ona je pozvala graane Srbije da ee koriste bicikl kao prevozno sredstvo tokom letnjih dana. "Vazduh zagauju i elektrane, toplane i preterano korienje mazuta", dodala je ona i navela da najmanje zagaenja stvaraju postrojenja koja rade na gas. Govorei o otpadnim vodama Beanovi je kazala da je 50 odsto otpadnih voda u Srbiji obuhvaeno kanalizacionim sistemom. "U ministarstvu se ulau napori da se to vie prigradskih naselja i ruralnih oblasti prikljui na neki vid kanalizacione mree, bez obzira da li e se te mree spajati sa gradskim", kazala je ona. Kako je Beanovi navela, u narednih nekoliko godina, u ruralnim oblastima e se vriti edukacija graana i radie se ne pronalaenju ekonominih reenja za sakupljanje, odvoenje i tretman otpadnih voda. Beanovi je izjavila da je za punu implementaciju okvirne direktive o vodama u Srbiji potrebno preko pet milijardi evra. "Problemi otpadnih voda poeli su da se reavaju sedamdesetih i osamdesetih godina i onda se stalo, a tek se u poslednje dve godine ponovo radi na reavanju tih problema", navela je ona. Prema njenim reima, Nacionalnim programom zatite ivotne sredine koji je usvojila Vlada, procenjeni su realni kratkoroni i dugoroni ciljevi, a konkretni akcioni planovi i projekti su preneti nadlenim lokalnim samoupravama. "U Vojvodini su u veem broju prigradskih naselja uraeni projekti za izgradnju kanalizacione mree", pojasnila je ona dodajui da se radi jedan po jedan projekat. Beanovi je rekla da se trenutno rade projekti za tretman postrojenja otpadnih voda u apcu, Uicu, Vranju i Leskovcu. Napravljen je napredak na velikom "Bakom kanalu" koji je bio najzagaeniji vodotok u Evropi i zavren je vei deo kolektorske mree koji treba da prikupi otpadne vode iz Kule, Vrbasa, Crvenke i nekoliko prigradskih naselja. Beanovcih je rekla da je za "Baki kanal" zavren tender od strane evropske komisije i izrazila nadu da e uskoro poeti izgradnja kojom e jedan od najzagaenijih vodotoka izgledati mnogo bolje. "Imamo i hemijskih i mikrobiolokih problema sa vodom za pie u nekim sredinama najee zbog zastarelosti mree", istakla je ona i dodala su problemi sa pijaom vidom u gradskim naseljima minimalni. Prema njenim reima, u Beogradu je mrea za preiavanje pijae vode dobra, ali u nekim gradovima Vojvodine, kao to su Subotica i Zrenjanin, gde je sirova voda manjeg kvaliteta, ne postoji adekvatna tehnologija za preiavanje. "Postoje prelazni rokovi od pet do deset godina u kojima je mogue poboljati kanalizacionu mreu u Srbiji", kazala je Beanovi.

Naunici kau da bi ogromna santa leda, koja se odlomila od ostalog leda na Junom polu, mogla da utie opstanak ivog sveta u regionu. Sredinom februara u Junom ledenom okeanu, druga santa leda udarila je u Mercov gleer,

odlomivi ledenu gromadu povrine 2500 kvadratnih kilometara. Naunike zabrinjava da bi odvajanje tako ogromnog komada leda moglo da utie na vodene struje u tom okeanu. Australijski glaciolog Nil Jang kae da je gleer uticao da voda oko njega bude ista. Ali poto se veliki deo gleera odlomio, voda oko njega mogla bi da se ispuni komadima leda i tako poremeti stvaranje guste, hladne vode koja snabdeva okean kiseonikom. Nedostatak kiseonika, kae Nil Jang, mogao bi da ubije morske ivotinje koje ive na veim dubinama. Posle sudara, dve sante su nastavile da plutaju jedna pored druge. Naune studije su pokazale da okeanske struje utiu na klimu irom sveta, prenoenjem toplote s jednog kraja planete na drugi.