[egon fekete] jezicke doumice.pdf

1Цта је (ко г-) дописницав

•О

Џ ^ в с

р/ / / /Ф

ЈО

• • о к ф А

«

о

X . 3! '» о 3 о Н о

^ ЈВ * (8 5

§ <в 8 « о б § о

О

. 5 « „ » : ***

а б ш з

* 5

4> '

X

« 21: с > >

о # ® 8 4» о а

Е

Ц* 2 в . >а

. Ж м х м јј; ј- гс 8

б !§• 3 ~ ви". Ипак, очеку]е и наше оОЈашњење. Окде се сутрећемо са једивм зани-1.>т(Ш пптбн.ем Наиме, супрот-

> гак.и.ајЈ се слеи н слепаџ. облиив 2 2 -2 * Р е ч и сродни по значењу, а иеједнв-3 | « јј ки граматички. Неједнаки отуда а | ј ј што је једна реч - цридев (слев), а

'. ^ Друга - именица (слепац). По прави | = лу, придев означава

® ? - Има ли ту какве посебности? И има 23 ; ~ и нема. Није посебност у томе што се X 1Ч?и,ч(чв (слеп). попут сваког приде-Ј5 П и А « а т р и

О ^ , > ^ О « 5 1 2 Ч Ш Т

* 5 јј^ Ј 2 5

особиву, а 1 меЈћ® иШ п и»е и упот'

мушког рода (одноино ш веж мове и у четвртом) најчешће лик тзв. одређеиог приде> (са завршетком на - «, млади, драгиУ, у приде ова ди«п-инкција се г л У ^

•кцеиту ( о че-• поиме»

СК

V V Ш %

. . . , . ' 0 " . е > V д ^ 4. ... „ , , 1 * З-У

* о Т -ЛУ .4 5 ^ .СГ А&

Ш

>,;.Ј 7А». Орк' > л . 0 о- \

,ч«. - .«'• В в .«?

л 4 *

>>У> • • " • К V XV • • ->Л * Л* & & # Л' Л.

Егон Фекете

Језичке доумице

Библиотека Пут у речи

Књига 7

Уредник Милош Јевтић

Ова књига се не сме без дозволе аутора, ни у целини ни у деловима, умножавати, прештампавати нити преносити ни у једном облику нити икаквим средством. Она се без одобреља издавача не сме ни на који други начин нити икаквим другим средствима дистрибуирати нити пак умножавати. Сва права на објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач према од-редбама Закона о ауторским и сродним правима.


Ш И Ч К Е ДОУМИЦЕ

Новије и старије

БЕОГРАДСКА К Њ II Г Л

Београд, 2005

Соруп§ђ{ © Београдска књига Соруп§ћ1 © Егон Фекете

РАЗБОРИТЕ ЈЕЗИЧКЕ ДОУМИЦЕ

СЛГутора ове књиге не треба посебно представљати; његова стручна реч о језику, компетентна, промишљена, одмерена већ одавно се у нашој јавности с пажњом слуша на радију, ревносно чита у дневној штампи. Људи којима је стало до тога да нам изражајна култура квалитетом не омане знају да ће, консултујући тог неуморног заговорника језичке правилности, тог врсног стручњака, најлакше отклонити своје недоумице око тога којој је, од двеју конкурентних изражајних форми које „колају унаоколо", исправније прик-лонити се. Тим упућенима, а поготову онима који тек треба да им се у тој упућености придруже, ова ће књига бити упечатљив доживљај зато што се сад, захваљујући њеном постојању, нађоше на окупу, у свако доба сваком присту-пачне, толике разборите језичке доумице меродавног.

Честитам издавачу на правилном избору који је учинио прихватајући се штампања ове књиге.

Милка Ивић

5

" Ц . ш г / ч о д . т у п т ж т ч о м V?

сјмс-Ф 31.' -У!нт ж*> вчочх^ж

: ти ад &џп :Т ,'!.Ц:Ш> ЏЦ Мвфг, к-1Нндрао (|; ГОЈ^ОМ^зи ОТ ' НЛУЈУПГ^он ,«>•!

((•.ноадт'. г>иш.к1$и ИЈВ-т^П' то«ф<« тог јнп оЈи.и

глујт, :.гп бт.и* увотот п а , мт Мугг/ т Т .9-ј мтн кј !«УЛО 1ГП'М'Ј;К &Ј' г.1К) «1 ј.01 (. 0: МИ В :•->= '>с« нЛ^г^-илах«! дво зз отав [м вн.итвте«

. • (оновдо^м адкмуод. зиукејк. зтнчодсвч ::•>!;;:л- • ,здав. • 11! нЏхЦфкн мошЈинжр! № /нвдкЈи)• шг-.: з-јН


БЕЗ ЈЕЗИЧКЕ КУЖУРЕ

тужно је, али и поражавајуће за културу језика, колико је заправо безуспепшо указивати и подсећати на то у којој ме-ри је говор личности на јавној сцени, посебно на телевизиј-ској и радијској, крајње озбиљан и одговоран посао. Реч је, дакако, првенствено о онима који професионално наступају на тим медијима. Зна се добро да њихов језик има неодољив утицај на језички изражајни манир слушалачког аудитори-јума, а тиме и на језичку културу публике уопште. То, међу-тим, као да је више јасно слушалачкој публици, мање пак, нажалост, посленицима јавне речи, онима којима је ваља-ност језичког изражавања не само посао већ и дужност.

Отужно је, али и поражавајуће, отуда, да сва упозорења не само (лаичке) публике, већ и меродавних језичких после-ника или чак институција (као, на пример, Одбора за стан-дардизацију српског језика) као да на јавне медије нема осо-битог (никаквог) утицаја. То се лако да запазити по језику неких (срећом не свих) говорника (спикера, водитеља, но-винара и др.) на готово свим медијима ове врсте (особито на ТВ Студију Б, ТВ БК, а и другима).

Није, истина, тешко разумети откуда то да се на јавној сцени појављују говорници (професионални) без потребне језичке и говорне културе, чак и без ваљаног језичког осе-ћања. Али је тешко разумети огкуда то да одговорна лица (уредници, лектори, ако их има) допуштају да се јавности обраћају лица чији језик покаткад не задовољава ни основне елементе језичке коректности, они чији говор, у односу на

7

I гон Фекете

ки.ижгицу порму, одражава нсприкладне особине: искри-м |диа акцснагска својства речи, сиромаштво језичких из-рлжлјиих могу1шости, оскудан речнички фонд, некоректно оргаиичоване реченице, погрсшно употребљавана значења рсчи, посезање за језичким поштапалицама (типа „овај", „дс(|жиитивно", „значи") итд.

Навешћемо овом приликом само два примера неоправ-дане језичке „упорности":

Примср први: Одбор за стандардизацију српског језика обавестио је сва јавна гласила о томе како (не) треба употре-бљавати презимена женских особа. Указано је, поред оста-лог, на системски неоправдане и добром језичком осећању потпуно стране употребе конструкције типа: „То је рекла Чомић", „Изјавила је Мићић", уместо: „То је изјавила Ми-ћићева/Чомићева", или још боље: „То је изјавила Гордана Чомић", односно „госпођа Чомић", ,ЈЈаташа/председница Мићић" и сл. Ово отуда што су форме Чомић, Мићић запра-во облици презимена који се употребљавају за мушка, а пе за женска лица. Рећи - „То је саопштила Мићић" начелно је исто као да је речено: „То је саопштила господин Мићић." Колико је недопустиво елиминисати (женску) форму Мићиће-ва, Чомићева и сл. види се и по томе што је „мушко" презиме употребљено за женску особу немогуће мењати по падежима; не иде, рецимо: „То смо сазнали од - Мићић" всћ једино: „То смо сазнали од Мићићеве" (исказ „сазнати од" захтева, наиме, допуну - у генитиву). Уосталом, није ли чак и унеко-лико неукусно именовати даму само презименом и то још „мушким"?

Пример други: Говорећи о споју „државна заједница" + „Србија и Црна Гора", указали смо на то да именица „зајед-ница" захтева природну допуну у генитиву, дакле: „државна заједница + Србије и Црне Горе" („заједница" подразумева везу - између некога или нечега, попут: „брачна заједница + мужа и жене" (.мужа и жене = генитив), па и „државна заједница + Србије и Црне Горе").

Други модел (мање препоручљив) „заједницу" допуњу-је - номинатив, тј.: „државна заједница + Србија и Црна Го-

8


ра (као да је речено: „државна заједница (која се зове) Ср-бија и Црна Гора").

Неодржив је (иако се, изгледа, уходава) трећи модел: „Државна заједница + Србије и Црна Гора". Неодрживост (и јсзичка аномалија) је у томе што је први део, „Србије" - у генитиву (исправно), а други, „Црна Гора" - у номинативу (пеисправно: иста синтактичка позиција, а неједнака паде-жна допуна).

Не једном су нас читаоци питали: Има ли у јавним ме-дијима критеријума (и контроле) језичке ваљаности? Мо-жда, али на то треба да одговоре други.

9


БЕЗ КОМЕНТАРА

Ј /аслов овог написа познат је с телевизијских екрана, у прилици када је сама слика или сцена довољна да се може разумети и без коментара. Послужићемо се овом „техни-ком" да на сличан начин укажемо не, дакако, на призоре, већ на текстове, тачније језичке „слике" које саме за себе, без коментара, указују на то шта се, нажалост, може чути с телевизијских екрана од неких професионалних говорника, оних који, уместо да послуже као пример доброг језика и говора, заправо нуде примере изражавања које не треба сле-дити. Реч је, дакако, о говорном језику (кад новинари или водитељи разговор „импровизују", говоре без текста), дакле о језичком моделу који, истина, допушта извесну „опуштеност", али не „ослобађа" од (само)контроле и језичких огрешења, од несувислих, испрекиданих и неорганизованих реченич-них исказа, иначе својствених профаном, „(у)личном", али не и професионалном казивању.

Илустрације ради, наводимо само неколико (аутентич-них) примера (лоше) језичке праксе, забележених у емиси-јама јутарњег програма (типа - преглед штампе, разговор с гостима у студију и сл.), махом на Студију Б (мада се могу чути и другде), као:

„Бомбардовање у и јужно од Багдада"; „Кредит треба да се деси"; ,Даганим стопама, али сигурним, стиже про-леће"; ,Ј1з срца јапанске Владе је стигла ова помоћ" (о ауто-бусима); „Како ће бити о томе ће се тек видети"; „То је

10


шлагворт ако се одлучите за овај лист" (о наслову); „О то-ме ћемо разговарати с нашим централним гостом"; ,Дво-врој се односи на суботу и недељу" (о новинама); „Пратите вести за 8 часова"; „То су занимљиве тачке које су усвојене у Скупштини града"; „Људи не могу да испрате ову медиј-ску пажњу" (о статистици); „Да ли можете да испрапште шта кажем" и др. Шта, пак, рећи за израз којим је једна во-дитељка (новинарка) изненађење (поводом једне вести) ова-ко исказала: „То је страшно, мозак се због тога захвата."

Сиромаштво језичког репертоара оваквих водитеља оглсда се, поред осталог, и у једноличном именовању но-винских рубрика речју „прича". У таквом језику, наиме, не постоје - вести, чланци, написи, репортаже, саопштења, коментари, прикази, обавештења и сл., већ једино - „теме" и „приче", као:

,ЈЈрича иде као поднаслов"; „Прича долази из Градског водовода". „Ето, то су приче које вам доносе Вечерње ново-сти"; „То су политичке приче које су врло актуелне ових дана"; „То су приче из наших деишвања"; „Погледаћемо у следећој причи како сте у ванредном стању поштовали од-редбе"; „На насловној страни Блица: још једном прича\ да је ухапшен атентатор"; „Од прича посетили смо ВМА"(!).

Дакле, у новинама се пишу приче, и то такве које (као што се види) могу: да иду, да долазе, да буду политичке и актуелне, могу да се погледају, чак и да се - посете.

Дневне новине, међутим, нису само „причаонице" (пуне прича), већ и „чекаонице", па се саопштава шта нас у њима „очекује", као: „Наставак ове приче вас очекује на страни 9"; „Сви ови текстови вас очекују у данашњем издању листа Политика"; „Јутарњи шгшц се очекује како треба" (о сао-браћају); „На првој страници вас очекује какво ће време бити данас", па и: „Ту вас очекује какво вас време очекује" и сл.

Дакако, наведени примери нису једини, али ни сами по себи битни; битније је да овакви језички „манири" неомета-но пролазе свакодневно и сведочи о томе да се у језику јав-них медија допушта језик некултивисаног изражавања. А културна јавност управо од тих медија очекује, тачније -

11


захтева, одговоран одное према језнку, особито говорном, који би требало да служи као пример узорног говорења и из-ражавања, ако се већ узима (с правом) да је језик једна од нај-важнијих, ако не и најзначајнијих националних и културних вредности народа.

12


ЈЕЗИЧКА (НЕ)ОДГОВОРНОСТ ЈАВНИХ МЕДИЈА

, / Лије у складу с коицепцијом ове рубрике да се бави не-чим што није конкретна језичка појава или недоумица. Ме-ђутим, одазивајући се на честе захтеве читалаца да прогово-римо и о језичкој пракси (неких) јавних гласила, чинимо то јсдипо у знак подршке често изражаваном незадовољству јавности према језику (неких) професионалних посленика говорне речи. И Политика је у последње време, у рубрици Међу нама, у неколико наврата објавила критичке опаске не само лаичке публике већ и неких језичких стручњака, а од-посиле су се на мане и слабости у говорном изражавању по-сленика на радију, а особито на телевизији.

Разумљиво је зашто се критике јавности посебно до-гичу радија и телевизије. Прво, зато што је изговорена реч, за разлику од „немуштог" писаног текста, заправо врста ау-дио-музичког феномена, који се артикулише гласом и од-ликује мелодијским елементима интонације и акцента, што уједно значи да се радијски или телевизијски емитована реч исрцепира - слухом. Ако се има у виду да се у наше време језички материјал дистрибуира и масовно „конзумира" ма-хом путем средстава јавних аудио-система, јасно је коју спагу и моћ сугестије имају електронски медији, али не са-мо као системи информације („пошиљалаца поруке"), већ и као системи који, емитујући језички материјал гласом, ис-товремено нуде јавни говор као узор, вршећи тиме утицај на обликовање модела и формирање стила (стандардно)је-зичког изражавања (код „прималаца поруке").

13


Ако се има у виду да су се у иеким, не давним време-нима, примери језичке правилности и лепе речи тражили, по правилу, у литерарним остварењима најбољих писаца, односно, с друге стране, у системским одликама народних говора - који су (захваљујући Вуку) служили као оријентир ваљаности општих или конкретних појединости језичког система - а да се данас језички корпус масовно доживљава слушањем (особито радија и телевизије), а мање и чигањем (добрих текстова), јасно је да језик јавних медија предста-вља изузетно значајан чинилац у изградњи опште језичке културе и пример оптималног изражајног понашања. Суде-ћи, међутим, по знању и умењу неких посленика у тим ме-дијима, стиче се утисак да су култура говора и коректно из-ражавање заправо систем(ат)ски запостављени. То се може закључити по некњижевном акцентовању стандардних речи (одступања су чак и од основних правила књижевне прозо-дије), по огрешењима о основна (и основачка) граматичка правила, по синтаксички и смисаоно неспретним конструк-цијама реченице, по замуцкивањима и полуартикулисаним „паузирањима" усред текста, по посезању за несувислим ре-чима и језичким поштапалицама, по лежерном, имгтро-визованом говору, по употреби колоквијално-ефемерних речи и фраза, дакле по свему ономе чиме се култивисапи и неговани стандардни српски језик не дичи.

Не служимо се овом приликом и конкрстним иримери-ма. Лоше примере („на којима се учи") не наводимо, јер се лако могу наћи у многим емисијама, поготово у онима у ко-јима новинари, водитељи, спикери или други медијатори говоре „уживо", али би, можда, добро послужила идеја - да се такве емисије сниме и накнадно „преиспитају", евен-туално и уз помоћ добрих познавалаца језика. Ово и стога што би настојање да се у медијским кућама негује осећај одговорности за сваку јавно изговорену реч било сасвим оп-равдано. Не само пуке коректности језика ради, већ понај-више стога што јавно изговорена реч, већ смо нагласили, има моћ примера, примера који унапређује или уназађује. Ако је реч о овом другом, не мора се улагати труд - језик

14


I шм јс ионако ДОВОЛЈНО запуштен. Ако се жели оно прво - да сс чистота и правилност језика негују (и примером шире) -онда се осећај чак и личне одговорности за културу (јавног) гонорења не би смео запостављати. Од професионалних по-сленика, особито на радију и телевизији, то би се неизостав-по очскивало.

15


КАД МОГУ ОНИ, МОЖЕМО И МИ

Ј /аслов овог написа заправо су речи новинарке ТВ Студи-ја Б, изговорене у емисији Јутарљи програм, преглед штампе. Не би их, међутим, било вредно помињати да можда немају и шири смисао од реченог.

Наиме, новинарка је читајући наслове на првој страни листа Данас запазила наднаслов: „Укинута пресуда ... про-тив Данаса" и, прочитавши га, готово је ускликнула: „Е па, кад могу они, можемо и ми" (реакција у вези с начелом да се „данас", будући прилошка реч, не мења по падежнима, иако се то у непрофесионалном говору ипак чини).

Ннје, дакако, битно што новинарка осим наднаслова није прочитала и сам чланак. А да јесте, опазила би да је у њему, у тексту од свега 14 новинских редова и свега две ре-ченице, чак два пута употребљена (валидна) „непадежна" конструкција назива листа, у првом случају овако: „усвајају-ћи жалбу издавача дневног листа Данас..." (не - Данаса), а у другом: „због ... текстаулисту Данас" (а не - у Данасу).

Међутим, битно је нешто друго. На рачун телевизиј-ских студија често се упућују упозорења да међу тамошњим новинарима има и оних чија језичка култура (и знање) не за-довољавају захтеве ваљаног изражавања, а поготово узор-ног језичког израза. Поред оних чији језик може послужити као пример доброг изговора и доброг изражавања, с екрана се неретко чује говор професионалних новинара/спикера прожет огрешењима о основна правила језичке норме. Осим

16


флмилијарно-колоквијалног речиика, ирофаних израза и фрача, иогрешно употребљаваних значења речи и облика, игсиретних иоштапалица, уши елушалаца „парају" лоше, испрссецане и нелогичне реченице, неприродна дикција, |прзан говор, а у новије време и све више нетипичан и не-ирцвилан акценатски изговор речи, често потпуно супротан п осиовним правилима српског акценатског система.

Не једном су нас читаоци питали - зашто не пишемо о I оме. Нажалост, штампана реч не пружа добрих могућности ш тумачење изговора и акцената. Но, и без тога, сваки говор-пик српског језика који има „слуха" и добро језичко осећање иако уочава чији је говор добар, а чији није. А није добро и исдопустиво је (особито у професионалних говорника) да силазни акценти (дуги и кратки) буду ван првог слога речи (ссм изузетно), као што је недопустиво и да узлазни акцен-I и буду на једносложним речима, или да се акценти нађу на рсчима које се не акцентују, на таквима као шго су енкли-шкс (заменичке или глаголске), односно проклитике (ве-шици и предлози), осим кад се на предлоге, по правилу, ирсноси силазни, али не и узлазни акценат основне речи, кло што је несвојствено добром изговору и неприродно про-дужавање крајњег вокала речи узлазном интонацијом и сл. Д шта тек рећи о претварању дугосилазног акцента у крат-коузлазни или дугоузлазни и преношењу таквог акцента на иоследњи слог речи, да би се на месту „елиминисаног" ак-цснта изговарала дужина (дужина испред акцента - појава исзамислива у стандардном акценатском изговору).

Зашто о овоме говоримо? Није, дакако, потребно рећи да су телевизија и радио моћно средство утицаја и на језик. Сиака реч погрешна и неправилна, а јавно изговарана и по-пављана, сигурно не доприноси култури српског језика, али правилности говора може нанети озбиљне шгете. А ако се ша (а зна се) да у јавним медијима наступају (нажалост) професионални говорници и с непрофесионалним језичким својствима, онда ваља поставити питање - има ли у тим усгановама одговорних особа (рецимо, уредника), који о томе нодс рачуна? Или је, можда, оно - „кад могу они, можемо и

17


ми" заправо одраз недовољне свести о потреби неговања културе јавне речи, или уверења да је у језику све допуште-но? Они, међутим, којима брига о језичкој норми и култури јавног изражавања треба да буде не само културолошка оба-веза већ и професионална дужност, можда би о томе ипак могли (морали) озбиљније да поразмисле.

18


Л КЦЕНАТСКА (НЕ)ПОМЕРАЊА

усдпа нам читатељка пише: „Замолићу Вас за одговор на пп1 ање о акцентима неких речи које стално слушамо на те-пснизији. Ја ћу ставити акценте (знам да нису одговарајући) иа рсчи које чујем са екрана, а које ми стварно парају уши: ипиовремено, у међувремену, телевизија, лабораторија. Пи-I лла сам једног новинара који ми је одговорио да се изричито I ражи такав нагласак. Извињавам се", каже наша читатељка, „што не могу да се потпишем, јер не бих да новинара с којим слм разговарала можда доведем у незгодну ситуацију."

Морамо, међутим, уз овај захтев читатељке додати да је у новинском чланку једва могуће говорити о акцентима, јер је реч о звучној, акустичкој страни говора, а изговор акцен-га речи се може означити једино одговарајућим знацима, који, међутим, не морају свакоме бити разумљиви. Ипак, нокушаћемо да одговоримо.

Ваља одмах напоменути да је акцентуација једно од нај-сложенијих питања нашег савременог језика. Питање је ово: како се односити према основним (прописаним) прави-лима акцентовања речи, с обзиром на то да говорна пракса у многим случајевима од тих правила готово систем(ат)ски одступа, па изгледа као да, поред књижевне прозодијске норме, постоји и паралелна нестандардна акценатска норма. Новинари, и сви који држе до ваљаности изражавања, мора-ли би се ипак придржавати важећих правила, а о њима се мо-гу обавестити, ако нигде другде, а оно у Српском језичком

19


приручнику (издање Београдске књиге, 2004) у којем је, по-ред других правила и кориеиих савета, једно поглавље по-свећено акценту и питањима правилног изговора. Ми ћемо се, међутим, овом приликом задржати само на ономе о че-му нас читатељка пита.

Дакле, ако се у наведеним речима акценат изговара на другом, односно трећем слогу од краја речи и то као дуги акценат с узлазном интонацијом (дугоузлазни акценат), он-да је такав изговор недопустив. Нама се, међутим, чини да је у тим речима ипак изговаран кратки узлазни, а не дуги уз-лазни акценат (дакле: истдвремено, у међувремену, а у по-следње две речи и с дужином на послеакценатском слогу, тј.: телевпзија, лаборатбрија) и ако је то тако, акценатског огрешења заправо нема.

Проблем који „пара уши" је, међутим, у томе што акце-нат у савременој говорној пракси у многим случајевима од-ступа од норме, па се „традиционални", стандардни акценат често доживљава као погрешан. Тако се и у поменутих ре-чи готово укоренио нестандардни изговор, са силазним ак-центима на трећем слогу од краја речи, као: истовремено, у међувремену, телевпзија, па и лаборатбрија и сл.

У чему је нерегуларност? У томе што силазни акценти (кратки и дуги), по правилу, могу бити изговарани само на првом, а не и на неком другом слогу. А откуда у наведеним примерима нестандардни акценат? Отуда што су три наведе-не речи заправо сложенице у којих се друга реч саставнице (времено, времену, визија) кад је ван сложенице нормално изговара са - силазним акцентом на првом слогу: времено, времену, впзија. Доспевши у сложенични спој, тај силазни акценат, међутим, не може остати на свом месту (првом сло-гу), већ мора, по правилу, бити пренет за један слог према почетку речи и то не као силазни већ као узлазни акценат; дакле, изговара се: истдвремено, у међувремену, телевпзи-ја, лаборатбрија.

Говорна пракса, међутим, често не уважава ово правило, па се речи овога типа махом изговарају без акценатског пре-ношења, тј. са изворним (силазним) акцентом на „старом"

20


мссгу. (У неким другим еложеницама, мсђутим, такво се пре-пошење ипак не врши, као у: пољопривреда, велепродаја, па-радајз и др., чиме се систем заправо стандардно „нарушава".)

Што се дугосилазног акцента ван првог слога у речи ла-Оораторија тиче, у разговорној пракси се овај акценат тако-ђс, супротно узусу, употребљава у многим страним речима I ло: опсерваторија, еуфорија, категорија и др.

Да ли ово и штошта друго „ново" које се незадрживо ус гаљује захтева ревидирање акценатске норме (што би мо-1110 бити оправдано), остаје да се види. За сада (или до тада) корсктност језика захтева да се постојећа норма поштује, па лко смо добро протумачили оно о чему нам читатељка пи-111е, објашњење њеног колеге новинара ипак неће бити у не-складу с важећим правилима акцентуације (нажалост, не унек и с говорном праксом).

21


БЕЗБЕДАН, БЕЗБЕДНОСТАН, БЕЗБЕДОНОСАН

Ј хавели смо у иаслову три сродна придева, наизглед исто-ветна, али не и једнака, а питања која се у вези с њима могу поставити јесу: каквог су творбеног лика; каквог су значењ-ског потенцијала и, најзад, какви су по нормативном и пра-вописном мерилу?

Оно што је за сва три ова облика придсва заједничко је-сте значење појма - безбедност (= сигурност, обезбеђеност и сл.). У којој мери и на који начин се ти облици (норматив-но) реализују у говорној комуникацији, показаћемо на мате-ријалу језика. Облик безбедан је, свакако, у етимолошкој вези с глаголом безбедити, односно с његовим трпним при-девом безбеђен. Данас се тај глагол безбедити (= чинити некога/нешто безбедним, осигуравати) заправо не употре-бљава у стандардном језику (безбедити је забслежсн у Реч-нику САНУ, али само као провинцијализам, покрајинска реч). У речницима (у Речнику САНУ и Матице српске) облик безбедан се и не доводи у везу с глаголом, већ се наводи као придев, а дефинише са: који је осигуран од опасности, за-гитићен, обезбеђен; безопасан; који се осећа обезбеђен, си-гуран и сл. Ово подразумева и то да придев безбедан обаве-зно захтева именовање појма који је његовим значењем об-ухваћен, као: безбедан пут, безбедан заклон, безбедан стан итд. (У језичкој пракси су у том значењу употребљиви и глаголи обезбедити/обезбеђивати, као и трпни придеви обезбеђен/обезбеђиван.)

22


'За разлику од безбедан, придеви безбедностан и безбе-докосап ниеу засведочени у стандардним речницима срп-( м)Г јсзика. Забележио их је Иван Клајн у Речнику нових рсчи (изд. 1992. г.), дакле као речи новијег настанка. А шта ( с о п.има може рећи?

11ридев безбедностан није начињен од глагола (безбе-(>ити), већ је изведен од именице безбедност и наставка -ан (бозбедност+ан). У творбеном смислу поступак је у складу I рсгуларним системом творбе придева, аналоган типовима мопут: вредност-ан, жалост-ан, корист-ан и др. Таква I иорбсна „етимологија", међутим, одражава се и на значе-п.с: п.име се не указује на оно што је безбедно, обезбеђено, ош урно (од опасности, ризика и сл.), већ се означава да је пошто (именица уз коју стоји)у вези с безбедношћу, тј. да је II служби безбедности, предвиђено за безбедност, за ства-/><//<><? услова сигурности и сл., као нпр.: безбедносне мере, (»сзбедносни вентил, безбедносни појас и др. (што се може шмспити и именичким синтагмама: безбедносне мере = ме-

/>с безбедности и сл.). С обзиром на овакав творбени лик и I амосвојно значење, придев безбедностан је, без сумње, са-овим валидан и нормативно ваљан. Упозорити се може једино па правописне грешке које се при употреби овог придева (а п других истог типа образовања) у пракси могу запазити. 11аиме, мушки род обавезно има у завршном сегменту „т" (безбеднос-т-ан), док се у женском и средњем роду (и у не-ким другим облицима) „т" по правилу губи (као резултат упрошћавања сугласничке групе -стн-)\ отуда је у једном случају безбеднос-т-ан (са „т"), а у другом безбедно-сна (бсз „т"). Огрешење се, заправо, огледа у томе што се „т" пеоправдано изоставља и тамо где му је место (као безбед-носан м. безбедноспшн, чега има и у другим случајевима, понут масан м. мастан, страсан м. страстан и сл.).

У облику безбедоносан, међутим, примењен је другачи-ји творбени поступак - употребљени су елементи: безбе-до+носан. Први део (безбедо-) је, заправо, „инвалидан" уто-лико што би се очекивало да гласи безбедно-, што би у чаједници са -носан дало облик безбедноносан. Међутим,

23


таква форма јс тешко прихватљива и услед тзв. хаплологије, тј. узастопног понављања истог слога (-но-но-), што језик махом не прихвата. Иначе, придев безбедоносан Иван Клајн у свом најновијем делу Творба речи у савременом српском језику с разлогом оцењује погрешним; формант -носан, наи-ме, најчешће дословно значи „који (до)носи" нешто, а тога значења у безбедоносан нема (облик безбедоносан је погре-шно начињен по узору на победоносан, судбоносан и сл.). Отуда и у новом Правопису, у речничком делу, уз одредни-це безбедан и безбедностан стоји напомена да је облик без-бедоносан (нпр. безбедоносна ситуација) неправилан, па се из свих тих разлога и не може нормативно верификовати.

24


(Ш:)УКОРЕЊЕНЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРЕШКЕ

осподин Нестор Суботички из Новога Сада - позивајући • 1.1). у рубрици Међу нама да проговоримо о „веома штетним |с шчким изразима који се у јавности све чешће примењују"

указује на следеће „укорењене језичке грешке": 1. На употребу облика безбедоносни (проблем или сл.).

< )ио отуда што, по његовом мишљењу, безбедоносни „по об-иику потиче од речи плодоносни", а овај је опет „по облику I родан придеву радосни, посни и сл., код којих се успут из-I убило т " . Према томе, закључује г. Суботички, само - без-чсдносни, никако безбедоносни.

Коментар господина Суботичког није, дакако, прнхва-гл.ив, али закључак јесте. Већ смо, у претходном чланку, указали на то да је валидан једино облик - безбедностан (одпосно у одређеном придевском виду - безбедносни), тј. облик који је изведен од безбедност + ан (у ж. и ср. роду: (нчбедносна, -сно), док је нестандардни облик безбедо + но-I (III изведен, погрешно, аналогијом према победоносан, суд-боносан (може се рећи и према плодоносан) и сл.

2. Господин Суботички, затим, помиње наслов из Поли-(Гшке: „Живковић мења Ђинђића", односно из језика спорт-ских новинара, пример: „На терену Петар мења Павла" на-помињући, с правом, да - „нењати значи претварати нешто (или некога) из једног облика (изгледа, вредности и сл.) у други", те је место мења, требало рећи - замењује.

О овом синтаксичком огрешењу видети чланак „Шта ко (кога) мења".

25


3. Следећа примедба г. Суботичког се тиче транскрип-ције и „често смешних грешака", али „укорењених у штам-пи", а примери које наводи јесу: писање Дизелдорф уместо Диселдорф (претварање немачког с у наше з) што, вели он, иако „баш не звучи српски, код транскрипције страних име-на је то недопустиво".

Е, ту се већ не бисмо с господином Суботичким могли сложити. Наиме, када су у питању изговор и транскрипција страних имена, важи језичко правило да је исправан онај об-лик који је у нашем језику уобичајен, без обзира на изворну изговорну (и правописну) структуру речи. Свако поправља-ње домаћег, већ уходаног облика с циљем да се приближи облику изворног језика представљало би непотребно кварење језика и његове природе. Уосталом, ако је реч о немачким именима, наша правописна норма прописује да се немачко с у средини речи испред вокала (с + вокал) у нашем језику преузима као з, дакле: Дизелдорф, а не Диселдорф (нем. Пи88е1с1ог!), док се, насупрот овоме, немачко з с почетка ре-чи, а испред вокала, преузима као с, дакле: Салцбург, а не (као што се у немачком изговара) Залцбург (нем. ба1гћиг§) ИЛИ Сарбрикен, а не Јарбрикен (нем. баагћгискеп), Сименс, а не Зименс и сл.

Овде треба напоменути да наведени примери, и прави-ла која се на њих односе, ипак нису општеважећа; тако се, рецимо, у нашем језику немачко Бгебдеп или бсћ1е§з\У1§ мо-же изговарати (и писати) и са з и са с: Дрезден и Дресден, Шлезвиг и Шлесвиг и сл. Уосталом, потпунија упутства о то-ме (и уопште о прилагођеном писању имена из страних јези-ка) могу се наћи у Правопису српског језика из 1993. године.

4. Наш, уобичајени облик стране речи ваља, као принцип, уважавати и када су имена преузета из мађарског. Господин Суботички указује на случај погрешног писања: Пшита баћи (што му „звучи баш смешно"), уместо Пишта бачи, дакле та-ко како се изговара и у мађарском и у српском језику.

5. А кад је реч о именима из италијанског језика и о су-гласничким алтернацијама ћ - ч, односно џ - ђ у њима, г. Суботички сматра да је „ово веома велики проблем", па на-

26


ииШ мримср (погрешног) писања: Манћини, Ал Паћино, \ мссто Манчини, Ал Пачино.

Мсђутим, у преузимању имена из италијанског, всћих мроОлсма имак нема. Истина, у пракси се, због сличног гла-• I тмог угиска, уместо ч често пише и говори ћ, било по тра-мицији, било по „слуху", као: гроф Ћано, Ћићолина, Ћелен-Ш(то, Нићенца, мада би ту, ио правилу, ваљало писати ч, као и \ Ниченца, Версаче, Бокачо, Медичи и др. С друге стране, м.ипс ђ (нс џ) пише се увек (и у томе се готово не греши), ки( I Г>енова, Вијаређо, Перуђа, Луиђи, Перуђа и др.

27


БРОЈЕВИ КАО ЈЕЗИЧКИ ПРОБЛЕМ

I. Промена бројева по падежима

^9ројсвима се не носи само математика. И у језику има с њима тешкоћа зато што се о њиховим својствима или зна недовољно или зато што с њима у систему није све баш потаман. Тако број један има иека „неочекивана" својства: (1) зна за тзв. трородност, тј. има облике за - мушки род (један), за женски род (једна) и средњи род (једно), што је иначе типично за придевске речи и (2) иако означава (по)једииачност има облике множине: једни (људи), једне (жене), једна (села). Број два, међутим, има само два обли-ка: један за мушки и средњи род: два (човека), два (села) и други за женски род: две (жене), а нема множину. Бројеви три и четири, опет, имају исти облик за сва три рода (три / чепшри - човека / жене / села) и немају облике за множину, а значе множину. Исто се може рећи и за број пет и за бро-јеве веће од пет.

Сложенији проблеми јесу: (1) промена бројева по падежима и (2) систем конгруенције, тј. граматичког сла-гања бројева с речима с којима чине синтагматске или реченичне целине.

Употреба падежа најједноставнија је код броја - један. Мења се без тешкоћа у свим падежима )е,Јхштч\ један, јед-ног(а),једноме и множине: једни, једних, једнима итд. Број два такође има падежне форме: двају, (с) двама (за м. и ср.

28


>ц), одиосно: двеју, (с) двема (за ж. род), али се данас рсђс \ 11(н робљавају (не мељају се); обичније је, наиме, рећи: Го-М(||1ИМ0 о два друга и о две другарице, него - о двама дру-I пиима и двема другарицама и сл. Исто можемо казати и за ш/ч! и четири; обичније је: Говоримо о три/четири чове-I л жснс/села, него - о трију, чепшрију људи (жена, села), цок сс бројеви од 5 до 99 не мењају по падежима никако.

Особсност бројева очитује се и у другим случајевима. |||>ојсвима се, рецимо, не могу исказати вредности као - хи-/н/()(/, милион, милијарда и сл. Речи хи.када, милион, мили-/.//'<)(/, иаиме, нису бројеви већ - именице: хиљада, милијар-• |(/ (.'у имснице ж. рода, а милион м. рода. Бројеви сто, двес-Ш11, триста, петсто итд. нису именице, али имају и име-пичку всрзију - стотина, односно двочлане форме - две • ииншше, три стотине, пет стотина итд. С бројевима ()«(/, три, четири, пет итд. алтернирају именице - двојка, шројка, четворка, пепшца итд. У помоћ бројевима при-( I ачу и друге врстс именица, гакве као: двојица, тројица, (>(•( сторица итд. (тзв. бројне имеиице на -ица) за ошачавање броја мушких лица. Затим, и тзв. збирни броје-ип средњег рода: двоје, троје, четворо/четверо итд. за тмачавање или броја младих бића (троје деце) или збира ница различитог пола (Волело се двоје старих; Дошло их је I амо двоје). Збирни бројеви имају у једнини падежне оилике (двога, двома, трога, трома и сл.), али се они данас рсгко унотребљавају. У множини имају облике за сва три рода, а употребљавају се махом уз именице које немају јед-шшу (плуралија гантум) или се обично употребљавају у мможини, као: двоје рукавице, троја врата, четворе очи, истора кола и сл.

Посебан случај су речи: оба и обадва (м. и ср. род), обе и обадве (ж. род), обоје и обадвоје (ср. род и кад се заједпо \ шма мушка и женска особа), обојица и обадвојица (м. род), а значе да се зајсдно узима и један и други (и једно и фуго, и једна и друга). Могу се мењати по падежима, по-

искад и у множини, али се, осим об(адв)ојица, друге наведе-ис рсчи ретко деклинирају.

29


Именице, као замене бројевима, имају ту предност што се, насупрот бројевима, могу мењати по падежима (нпр. Коштуница ће разговарати с тројком из СНП-а), уз напо-мену да се именице на -а (двојица, стотина, хиљада, двојка и сл.) мењају као именице женског рода на -а (типа жена).

С друге стране, има ситуација када се бројем не исказу-је тачна количина нечега. Тако у исказу: Чуо сам то већ хиљаду пута - хиљаду има значење прилога много, чеспш (пута)\ у - Био једном један краљ..., један има исто значе-ње као неодређена заменица неки, некакав и/или (прилога) некада сл. Отуда и „неочекивана" могућност да један може да се (попут заменица) употреби у множини, тј.: Једни људи раде, а једни не раде - истозначно је са: Неки раде, а неки не раде.

II. Бројеви као језичке непознанице

о сада је било речи махом о граматичким својствима бројева и алтернативним речима за исказивање количине нечега, као и о неким проблемима у вези с њима. Проблеми се, међутим, јављају кад бројеви ступе у спрегу с другим речима. Ту се сусрећемо са специфичним синтаксичким околностима, које називамо бројном конструкцијом, а тиче се међусобног слагања (конгруенције) речи у синтагми или реченици, сходно или граматичким или семантичким кри-теријумима.

Основну конструкцију чине: број + именица (модел: два + човека). Модел може бити проширен детерминати-вом, као: два добра човека. У чему је посебност овог споја броја и именице? Именица (и њен детерминатив) стоји у па-дежном облику на -а (добра човека), а не у основном обли-ку (првом падежу) као што је то уз број један (нпр. један + (добар) човек). Посебност је у томе што је уз број два употребљена конструкција некадашње, старе двојине (дуа-ла) која се као граматичка категорија данас у нашем језику изгубила. Типично својство дуалске конструкције је у томе

ЗО


нич I с облик именице уз два у основној падежној позицији ишршлна истим вокалом као и два, тј. на -А: двА + братА I м |11 > 0, ДвА сслА (за ср. род), односно на -Е: двЕ сестрЕ (за | |н»д)- завршно -А (за м. и ср. род), односно -Е (за ж. III > I), којс данас изгледа као падежни наставак идентичан ге-шшшу јсдниис именица (мадаје, заправо, варијанта акуза-пшл миожинс) - употребљава се и кад именица стоји уз иројсие три и четири, па отуда и: три/четири + (добрА) чо-1н кА/сслА, три/четири (лепЕ) женЕ и сл. (Ради се о грама-ппком слагању, уједначавању облика речи према облику

<)«е.) Да је и у основпој позицији рсч о множини (која се ил шнл мала или паукална множина) показује се када се кон-> фукција мења по падежима, у ком случају именица мора |||п и у облику множине, као: двама/трима/четирима + љу-1>н ма/веслима\ двема/трима/чепшрима + женама итд. < »оичпијс је, међутим, да се оваква (регуларна али застаре-|.|) дсклинација данас ређе врши, нарочито кад се именица . пофсби с предлогом, па се уз два, три и четири задржава ооиик бсз промене. Биће, дакле, обичније: Разговарам с два чонска, с три жсне, него - с двама л.удима, с грима женама м ( I Мсђутим, кад се из контекста реченице не може разу-м> 1п падежни облик, „стара" промена је неизбежна; отуда, ппр : Купио сам цвеће оним двема лепим женама; Уговор ће | >1пи од користи обема странама и сл., нарочито кад су ио-I рсди именице женског рода.

Од овога се разликују конструкције с бројевима 5 и на-нише (односно и са сложепим бројевима који се завршавају > л 5 и више), те конструкције с бројевима 11 до 19, као и са 100, 1000, 2000 итд. Уз ове бројеве именица се обавезно реа-шчује у генитиву множине, као: 5 добрих коња, 17 редов-

инх студената, 25 лепих жена, 100 нових динара, 2000 ал-плнских избеглица игд. Исги је случај и у двочланих броје-нл гипа пет стотина, шест стотина итд. - ради се о кон-I руепцији по значењу, тј. о обележавању множине регулар-мим граматичким обликом - генитивом множине. (У скло-иоиима типа две/три/чепшри стотине, напротив, реч је о IVЛЛСКОЈ" консгрукцији - слагању по облику, према завр-

шпом вокалу -е у броју две : двЕ стотинеЕ и сл.)

31


У говорној пракси, међутим, неретко налазимо примере који се са овим начелима косе, као: Рањено је 4 албанских герилаца, место - Рањена су 4 албанска герилца; Набављено је 3 зглобних аутобуса, место - Набавл,епа су 3 зглобна аутобуса; Гласало је 504 Београђана, место - Гласала су 504 Београђанина и сл. У последњем примеру погрешно је употребљен и генитив именице Београђанин. Генитив јед-нине од именица на -анин (типа Новосађанин, Норвежанин, малограђанин итд.), наиме, гласи - (два/три/четири) Београ-ђанина, Новосађанина итд., а генитив множине - (пет/шест и сл.) Београђана, Новосађана и сл.

Плурализација у исказима с бројевима 2 до 4 (типа: Ра-њено је 4 албанских герилаца) била би оправдана једино он-да ако би број подразумевао бројну именицу - четворица (тј. Рањена су четворица герилаца) или именицу збирног ти-па - четворо (тј. рањено је четворо албанских герилаца, у случају да су међу герилцима биле и жене).

III. Бројеви у реченици

'Ј1рс него нгго кажемо нешто о самој теми, желели бисмо да се захвалимо читаоцима који су се свесрдно одазвали нашој жељи да нам пишу о ономе што их у језичкој кому-никацији збуњује или занима. Радо ћемо одговорити на сва питања (не можемо на сва одмах), а овом приликом ћемо се задржати на питању које нам је поставио инжењер архитек-туре г. Вукашин Костић из Београда, који вели: „Често се чује и чита - За предлог је гласало двадесег и један посла-ника, или, такође погрешно - За предлог су гласали дваде-сет осам посланика, место да се каже безлично - Гласало је двадесет осам посланика, јер бројеви преко четири не под-лежу промени у роду, броју и падежу."

Не можемо а да не кажемо да је овде реч о језичкој ситуацији која многе збуњује, иако се о њој говори (треба-ло би бар) већ у основној школи. Има, међутим, језичких неправилности које се упорно одржавају, никако да се

32


ини.аио разумеју, иако се на њих упозорава. Ево једне од ил1\ која сс, језиком граматике речено, тиче тзв. конгруен-пиц' нлн мсђусобног (не)слагања или (не)подударања гра-мл I пчких облика речи или реченичних делова у реченици.

Рсч јс, наиме, о међусобном слагању именичког (субје-клк ког) дсла с глаголским делом (предикатом) реченице. • М1 ли.с сс очитује у - роду и броју (обично се ради о кон-' I |>укцијама за прошло време).

11ошто број један, рецимо, има три рода (мушки, женски н I рсдњи), а значи једнину, спој везе између онога што се |||1п|см обележава (субјекта) мора бути усаглашен са оним пио сс о појму казује, дакле: Један човек (јд.) + је дошао (јд. м рода), одн. Једна жена (јд.) + је дошла (јд. ж. р.) итд.

1»рој два има само два облика за род (мушки/средњи и жсмски), а значи (малу, паукалну) множину па конструкци-|л реченичних делова мора да одговара томе, као: ДвА ч,чи кА/дететА + су дошлА; ДвЕ женЕ су дошлЕ. Кон-| фукција овакве реченице је двојинска (дуалска) - сви н(н1ици у м. и ср. роду се завршавају на -а, у ж. роду на -е I игго представља - граматичко слагање, уједначавање по -('I' шку), док глаголски део (су) у конструкцији функциони-ик као знак множине, по - значењу (значи множину).

1>ројеви 3, 4 немају форме за род, а у конструкцији се прпш исто дуалско слагање као уз два: 3, 4 човекА - су <>ошлА. Све је овако и у конгруенцији сложених бројева са I, односно од 2 до 4, као: 21 човек ЈЕ дошаО : 23 човекА СУ АошлА. Може се запазити да је у говорној пракси ређе у упогрсби слагање по значењу (типа: два/три/четири чове-ка/писма су дошлИ; обично је 2, 3, 4 + су дошлА), сем ако је прсдикатски део удаљен од субјекатског, као у примеру: Ту , I' СшлА двА столА, али нису билИ баш сличнИ (насупрот: (а.4 столА нису сличнА), па изгледа као да је у таквим слу-

члјсвима „изгубљена" обличка подударна веза удаљених де-иона са иницијалним бројем (два) на почетку исказа.

И уз бројеве од 5 надаље могуће је двојако слагање: пр-но, но облику (попут количинских прилога много, сувише и сн.); иепроменљиви су и имају само један облик за сва три

33


рода, што се у предикату рефлектује граматички „неутрал-но", тј. одговарајуће речи стоје у средњем роду једнине, па отуда: 5 људи (ген. мн.) + ЈЕ дошлО (јд. ср. рода), што је исто као да је посреди количински прилог - много (мно-го/мноштво) људи је дошло. Друго, пошто бројеви од 5 на-више означавају „праву" множину, одговарајуће речи у пре-дикату могу бити у множини (разликујући се само по роду), као: 5 људи + СУ дошлИ (попут - многи људи су дошли), 5 жена СУ догилЕ; 5 писама СУдошлА. То је стандардна схе-ма. У пракси су искази с једначењем по облику ипак уоби-чајенији, што значи да је у конструкцији с бројевима од 5 надаље предикатски део обично у једнини, као у примеру: ГласалО ЈЕ 28 посланика (а необичније: ГласалИ СУ 28 посланика), да се позовемо на примере које је наш читалац у своме питању навео и уједно добро протумачио.

34


КЕЛИКА ИЛИ МАЛА СЛОВА

Г ' 11ранпог факултета у Бањалуци примили смо факс (пот-и|ц по I а јс иаш читалац г. Миленко Млађеновић) с питањи-ч,1 која, по његовом казивању, нису довољно или никако |ч ||лшњспа у правописним приручницима. Једно од њих је

1,1 ш грсба употребити велико или мало слово на почетку • дслова исказа који се наводе иза двотачке у засебним | шисјама (у новом реду) и испред којих стоји црга, редни Прој или сл.

V правопису ова ситуација одиста није посебно норми-I •)• I.> Л пије,јер за то и нема функционалне потребе - реше-ц.м Iс могу изводити из основног принципа по којем се ве-шко ПЈШ мало слово употребљава зависно од тога у којој н рп ЈС исказ (не)самостални реченични склоп или целови-

I | шк|)ормација у односу на претходни, иницијални део тек-( м Покушаћемо да то илуструјемо двама моделима. Први IИ1Г

„У Нравопису се обрађују следећа поглавља: I. Употреба великог слова. .'.. Одвојено или спојено писање речи. V Обележавање речи акцентима." итд. Гскст у свакој алинеји почиње великим словом, а интер-

и . пкцијски се завршава тачком или без ње. Тачка може изо-• I п п кад паводи имају положај сличан (под)насловима у са-|р кају неке књиге. На исти начин се може поступити и када

I с рсђају имена и презимена или други искази у набрајању.

35


С друге стране, ако нзмеђу онога што се наводи у али-нејама постоји узајамна садржинска или функционална ве-за (а то је онда када се обавештава о појединим тематским деловима или сегментима целокупног садржаја или дела и када би изостанак некога од њих умањио информацију о главном корпусу), тада је оправдано нову алинеју започети малим словом (после цртице или другог маркирног знака), а завршавати тачком и зарезом, само зарезом или без икак-вог интерпункцијског знака.

Други тип: „Бројеви два, три и чепшри мењају се по падежима и

то: - два има генитив двају, датив, инструментал и локатив

двама\ - две има генитив двеју, датив, инструментал и локатив

двема\ - три и четири имају генитив трију, четирију, датив,

инструментал и локатив трима, четирима итд." Навели смо само два примера који, надамо се, могу по-

служити као модели за друге сличне прилике. Уосталом, и овде се, заправо, полази од основних правила интерпункци-је, која се, међутим, у оваквим приликама могу и слободни-је примсњивати, у складу с језичком логиком, карактером текста и потребом што прегледнијег приказа.

Осим овог питања, читалац нам је поставио и ова: „Ка-ко писати титуле-звања типа ВИСОКН ПРЕДСТАВНИК ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, те административне јединице типа ГРАД БАЊА ЛУКА, јер се у ова два случаја", вели наш читалац, „језичка пракса коси са правописном регула-тивом о писању великог и малог слова."

У првом примеру, очевидно, није реч о имену, већ о на-зиву извесне функције („високи представник"). Тај назив је, заправо, слободно стилизована титула, састављена од при-дева и апелативне именице, а називи таквих титула нормал-но се пишу малим словом (исто као: високи представник међународне заједнице; гснерални секретар ОУН; председ-ник Југославије; минисгар просвеге и сл.).

36


У нс'1И са синтагмом град Бања Лука одговор је такође || пин гаван: именица град у овој снрези заправо је само на-

лс гсрминатив (не баш неопходан, али чест у употре-(Н1 п у | имсиа других, великих градова) који има само оп-Н1П1 карактер апелативне именице, тј. не чини неодвојиви |ги пмсна Бања Лука. Отуда град у оваквим случајевима ||н па иисати малим словом, као што то треба чинити и у 11• VI им придсвско-именичким називима, нпр.: општина Но-

нн 1.гпград, покрајина Браничево, кантон Сарајево итд.

37


ФАКУЈГГЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ - ЈЕЗИЧКА ПРОИЗВОЉНОСТ

специјалној брошури - Заједнички конкурс за упис сту-дената (који је расписало Министарство просвете и спорта, а објавио Просветни преглед) на страни 17 пише: „Факултет ветеринарске медицине Београд" (наслов), а у тексту: „Фа-култет ветеринарске медицине уписаће у прву годину 120 слушалаца."

Нашу пажњу није, наравно, привукао конкурс, ни број слушалаца који ће бити уписан, већ име - „Факултет вете-ринарске медицине". Ако не грешимо, тај се факултет рани-је звао - Ветеринарски факултет. Није нам јасно шта је том називу недостајало, а још мање - зашто је „ветеринарски" замењено с „ветеринарска медицина". Можда отуда што „ветеринарска медицина" лепше звучи, али се при томе гу-би из вида да је такво преименовање, посматрано из угла је-зичке логике и семантике, једва оправдано. Придев ветери-нарски, наиме, изведен је од речи ветерина и ветеринар и (по дефиницији у Речнику САНУ) „односи се на ветерину и ветеринаре: ветеринарски преглед, ветеринарска станица, ветеринарски факултет", док је ветерина, по дефиницији истог речника, „марвено лекарство (као наука и пракса)", а ветеринар - „марвени лекар". Слично гшше и у Вујаклији-ном Лексикону страних речи и израза: за термин ветерина - „(л. уе1еппа) наука о марвеним болестима, марвено лекар-ство; школа за марвене лекаре, ветеринарски факултет", а за

38


кстеринар - „(л. уе1еппагшб) марвени лекар, онај који је спршио »стсринарски факултет... и добио диплому марве-иог лскара". Данас бисмо месго „марвени (лекар)" радије рскли - лекар за животиње или сл. (делатност ветеринарске паукс иијс само „марвена"), али из појма „ветерина", „вете-ринар", „встсринарски", свакако не бисмо искључили појмове - „лекар", „лекарство", „лекарски". Јер, опште је иознато да је лекар (цитираћемо ипак Речник САНУ) „стручн.ак којије завршио неки од медицинских факултета, доктор", а лскарство - „медицинска наука, медицинске сту-дијс, медицина".

Ако свс ово имамо у виду, јасно проистиче да је замс-ном термина „всгеринарски" (факултет) синтагмом - (фа-култет) „ветеринарске медицине" начињен једва смислен п о с т у п а к . „Преведено" методом језичкс трансформације, наиме, произлази да - „факултет вегеринарске медиципе" заправо значи - „факултет медицинске ветеринарске меди-цине", „факултет медицине ветерине" или сл., ако се, наиме, из термина „ветерина" посебно излучи (подразумевајуће) значење - медицина.

Кад би се и друге медицинске институције повеле за примером встеринарског, онда би Стоматолошки факултет морао да сс зове - Факултет стоматолошке медицине, Ме-дицински факултет - Факултег медицинске медицине, док би институције као, рецимо, Гинеколошка клиника биле преименоване у Клиника гинеколошке медицине, ВМА у Академија војно-медицинске медицине или Војна академи-ја мсдицинске медицине.

Изгледа, међутим, да ветеринарима термин „ветерипар-ска медицина" више одговара од „ветерине". Отуда је, ваљда, и професор тог факултета свој недавно објављени речник насловио са - Речник ветеринареке медицине.

Ако бисмо хтели да се нашалимо на овај рачун, онда бисмо рскли да нас „ветеринарска медицина" у језичком смислу подсећа па некога ко у ресторану поручи „помфрит од кромпира" или „омлет од јаја".

39


ВЕТЕРИНАРИ О ВЕТЕРИНАРСКОЈ МЕДИЦИНИ"

Са. задовољством можемо рећи да смо иримили подоста писама у којима нам се постављају питања, траже разја-шњења, али и стављају замерке. У досадашњим прилозима настојали смо да одговарамо на питања, а овом приликом бисмо желели да размотримо и неке упућене нам замерке. Једна од њих тиче се нашег написа о термину „ветеринарска медицина". Јавио нам се, тим поводом, читалац писмом потписаним са: „др вет. медицине 89 г. стари Александар М. Јовановић пуковник". У њему др Јовановић каже: „Из-гледа да је господину Егону било непознато већ неколико деценија научно доказивање о потреби промене назива 'ве-теринарски факултет' у 'факултет ветеринарске медицине' о чему је писао познати професор анатомије београдског вет. факултета др Владета Симић, који је написао да је у 'француској постојао јединствен факултет где су студирали медицинари и ветеринари'; тек у 18. веку дошло је до раз-двајања и грешком назван је ветеринарски факултет. Ми-слим", додаје др Јовановић, „да је писац требало да се по-труди и нађе Српскохрватско-енглески речник Мортона Бенсона, друго издање Просвете, па би на стр. 698 прочитао ово: ветерина уеСеппагу тесИсте; студирати ветерину 1о зШс!у уе1еппагу тссНсте; уписати се на ветерину 1о епго11 т а бсћоо1 оГ \'с(еппагу тесћсте; ветеринарски ветеринарски факултет бсћоо1 оГ уе1еппагу тесћсте."

Очигледно, др Јовановић нас упућује на примере из ен-глеског језика у којима је (према Бенсоновом речнику) од-

40


редница „ветерина" редовно у спрези с „медицина" (уе1еп-пагу тссПстс), што би, претпостављамо, требало да буде ар-гумент за такво именовање и у нашем језику. Одмах мора-мо рећи да енглески језик (као ни било који страни извор), у начелу, никако није као аргумент валидан за наш језик. Стране речи (па и сложени терминолошки називи) не мора-ју се преузимати ни дословно ни сходно страној (изворној) језичкој ситуацији, већ се и облички, и изговорно, и значењ-ски прилагођавају духу и систему нашег језика, стичући уходавањем у језичкој пракси регуларни, књижевнојезички статус.

Уосталом, позивање на Бенсона и није баш „права ствар". Превиђа се, рецимо, да је и сам Бенсон енглеске „ве-теринарско-медицинске" еквиваленте превео на наш језик без еквивалента - „медицински"; отуда код њега стоји: „студирати ветерину" (а не - ветеринарску медицину), „уписати се на ветерину", па и - ветеринарски факултет и сл. Додајмо томе да је Бенсон у другом делу речника, тј. у Енглеско-српскохрватском речнику, енглеску одредницу уе1ег1па!у тесИсте дефинисао са „ветерина, наука о боле-стима животиња", а хсћоо! о/ уе(егтагу тесИсте превео са „ветеринарски факултет". Дакле, Мортон Бенсон у оба де-ла свог речника није за српски еквивалент употребио тер-мин „ветеринарска медицина", па ни „факултет ветеринар-ске медицине".

Дакле, лингвистичко је начело - прво, да страна (у овом случају енглеска) језичка ситуација никако није битна за наш језик; друго, да преузимање стране лексике има у на-шем језику властите законитости прилагођавања и уоблича-вања и, најзад, треће, да стоји принцип по којем имена која су већ стекла постојани изражајни обичај никако не треба мењати или ретроактивно стварати нове ликове, поготово онда кад за то, као у случају с „ветеринарском медицином", нема никаквих, понајмање вал.аних стандарднојезичких и лингвистичких оправдања, а и разлога.

Не звучи, отуда, уверљиво став ветеринара који истичу да би се увођењем термина „встеринарска медицина" (умс-

41


сто „ветерина") заправо - „исправиле грешке из 1762. годи-не у Лиону" начињене „етимолошко-терминолошком забу-ном" око изворног (латинског) значења речи „уе1еппапш". Ако јс таква етимолошка „грешка" и учињена пре више од двеста година (и то у Француској), нећемо, ваљда, због тога ми сада начиниги другу, мењајући без икаквог разлога и по-требе оно што је у нашем језику не само устаљено већ и је-зички сасвим оправдано.

42


ВЛАСТИТОСТ ВЛАСТИТОГ ИМЕНА

I. Михаило није Михајло

( У репертоару именпчкпх речи посебну категорију пред-сгављају тзв. властите именице или лична имена. Будући да јс именовање, начелно, резултат пуког крштавања, име може имати и неочекивана изговорна или граматичка својства, та-ква која не морају увек бити у складу са својствима општих („неличних") именица. Тако, рецимо, форме имена типа Мијајло, Микајло (уместо Михајло), правописна норма не сматра баш регуларнима, тј. не препоручује алтернативне форме са ј (Мијајло) ни са к (Микајло) уместо са х, што је, међутим, у општих, апелативних именица регуларно (као у: снаја и снаха, стреја и стреха, смеј и смех и сл.). Међутим, ако се пође од принципа властитости имена, тј. од тога да су имена ствар слободног избора, питање је у којој мери је оправдан захтев (правогшсни) да се алтернативне форме (пре)обликују према општејезичкој норми, с обзиром на то да, и поред варијантне сличности, ово заправо нису иста имена. Тако, рецимо, и име Михајло(вић) није заправо исто као Михаило(вић), као што ни Павао никако није исто (јед-нако) као Павал, Павел, па ни Павле - у којих сугласник л наизглед алтернира с вокалом о - за разлику од апелативних варијаната типа: вол и во, стол и сто, сол и со, расол и ра-со, а у којих су обе форме, и са -л и са -о истозначне и стан-дардне. Уосталом, статус неједнакости имају и друга имена

43

I ГОН «1»гкв1в

> ||М'11И11 I иасонног склопа, таква као: Радмил (сложено од рлц I мил), Радмио (рад + мио), Радмило (рад + мило) или Ми /()/»««• (мил + драг), Миодраг (мио + драг) и сл. (сва су за-енодочсна и у литератури и у језичкој пракси).

Питање које се у вези с тим поставља јесте - у којој ме-ри сс онштејезичка норма с разлогом (или с правом) угшиће у облик властитих имена, а тиме имплицитно и у њихова фонетско-морфолошка (изговорна, деклинацијска, творбе-на) и друга својства.

Пре него што о томе проговоримо, поменимо још неке опште правописне одредбе, оне које се истина тичу општих именица, а имплицитно би се могле односити и на властита имена.

Рецимо, ако се у некој речи после и нађе један од вокала а, е, и или у (не и - о) између њих се, по правилу, „умеће" (пише и изговара) сугласник - ј; нпр.: ав-ија-ција, п-ије-ње, стар-ији и сл., али се ј не умеће између и и о, па се не пише и не говори: би-ј-о, ради-ј-о, фи-ј-ока, ави-ј-он и сл.

Међутим, од овог последњег (секвенце ијо) одступају властига имена, таква као: М-ијо, Цв-ијо, Ст-ијо, М-ијо-вић, Цв-ијо-вић, Ст-ијо-вић, и сл., тј. она у којих је глас ј састав-ни део структуре речи, за разлику од других сличних имена, таквих као: Мијомир, Мијодраг, Мијослав, Мијоша, Мијо-брат и сл., у којих сугласник ј није у саставу основе речи (основна реч је нридев - мио, а не мијо) услед чега их важе-ћа ортографска норма не прихвата.

Правописна норма не прихвата ни облике без интерво-калног ј, таква као: Воислав (место Војислав), Воин (м. Во-јин) и сл. док, с друге стране, без интервокалног ј уважава презимена као: Коић, Клаић и сл. Ово се правда тиме да правописна толеранција полази од начела да је „неко одсту-пање" од општих правила могуће ако је оно „постало озва-ничени обичај".

Ако је, дакле, „озваничени обичај" - принцип (а то је свакако - битан принцип), не види се ваљан разлог зашто се по том истом принципу не би прихватали и други облици српских народних имена, таква имена као што су: Мијајло,

44


Микајло, одпосно Воин, Воислав, Даниел, Илиев, Груица, Радоица, Пахомие (без ј) и др., настала по узусу дијалекат-ске или друге средине, а који се у језичкој пракси неретко находе. Ово утолико пре што се, с друге стране, уважавају варијанте Михаило, Михаиловић (без ј) и Михајло, Михајло-вић (са ј) с обзиром на љихову „службену регуларност", од-носно принцип „признаваља обичаја".

Уосталом, ни друга имена, несагласна с општејезичким фонетским правилима, нису у јсзичкој пракси реткост. Отуда, на пример, имамо (без једначења сугласника по звучности) имена као:Дабчевић (м. Дапчевић), Радко (м. Ратко), Влад-ко (м. Влатко), Драгче (м .Дракче), у којих се неизмењен за-држава изворни (ортографски) лик, што одговара тежњи ка очувању изворне структуре имена.

Кад је реч о властитим именима, два су, дакле, важна на-чела која ваља уочити и уважавати: прво - начело „озваниче-ног обичаја" (тј. ваљано је оно што је уобичајено, уходано) и друго - начело о очувању изворне (аутохтонс) структуре имена (без обзира на опште ортографске критеријуме).

II. Стандардна нли обичајна норма

'Ворећи о релевангним особеностима властитих имена, истакли смо принцип њихове аутохтоности, што се огледа у слободном крштавању имена, без обзира на усклађеност с регуларним гласовно-фонетским узусима стандардног јези-ка. То, у неку руку, прихвата и Правопис конетатацијом да је „највећи део ове материје изван меродавности језичког нормирања", те да „постоје језичке законитости и мерила које је створио сам језик па би било у иигересу њиховог склада да се оне што више уважавају", што заправо значи да „слободан избор имена треба да буде главна норма личног именослова" (Правопис, стр. 317).

Другачије казапо, то значи да правописна одредба није увек власпа да лична имена уклапа у стандардне норме „оп-ћене правилности" (Вуков термин), јер се имена често дају

45

Егом <1>екете

ирсма обичајној норми, а не према важећим општеименич-ким узусима. Међутим, ово се односи на основни облик имена (на номинатив). Питање је, међутим, у којој мери се го односи и на друге облике, рецимо на присвојпе придеве изведене од властитих имена. У неким случајевима, наиме, очекивале би се фонетске промене које су својствене за апе-лативе; рецимо, у неким позицијама сугласници к, г, х ис-пред придевског наставка -ин прелазе у ч, ж, ш, односно у - ц, з,с (сходно некадашњем закону палатализације или си-биларизације), затим и промене које настају једначењем су-гласника по звучности или по месту образовања, промене сугласника -л у -о на крају речи или слога и др.

Нећемо поближе говорити о самим фонетским прави-лима (она се уче већ у основној школи) већ ћемо на приме-рима указати у којих се имена, за разлику од апелатива, ове промене врше или не врше. Ово стога што властита имена, рекли смо већ, и у оваквој констелацији теже очувању свог изворног облика; особито ако је име недовољно познато или би преозвучавање могло „замаглити" препознатљивост основе имена.

Регуларне гласовне промене ће, наиме, изостати увек у дативу и локативу једнине властитих имена на -ка (типа Јел-ка, Радојка, Душанка, Јока, Лука и др.), па ће гласити само: Јелки (не - Јелци), Радојки (не - Радојци), Бранки (не -Бранци), Јоки, Луки, Милки итд.

Без промене образоваће се и присвојни придеви кад се од властитих имена изводе наставком -ни\ дакле, остаће не-измењено: Јел-к-ии (не - Јел-ч-ин или Јел-ц-ин), Радојкин (не Радојчин), Дуишнкин, Јокин, Бранкин, Лукин, Милкин и др. (за разлику од именица, као: владика, мајка, девојка, у којих се -к- мења у -ч- па је регуларно: влади-ч-ин, мај-ч-ин, девој-ч-ин, а не и владикин итд.).

Међутим, од имена са завршним сегментом -ица, типа: Милица, Јовица, Ружица, Радојица, Перица, Олгица, Анчица, и др., стандардни облици присвојних придева би требало да гласе са ч, тј. - Мили-чин (не Милицин), Јови-чин (не Јовицин), па и Ружичин, Радојичин, Олгичин итд., мада

46


Iс данас обично и: Милицин, Јовицин, Ружицин, Перицин (са //), само Анчицин (не Анчичин) и сл.

Ово се често огледа и у општих имеиица овога типа; маиме, поред крал>ичин од краљица), другаричин (од друга-рица) и сл., употребљава се и: краљицин, другарицин (сем од ммсница типа девојчица, продавачица од којих придев гласи само девојчицин, продавачицин, не и девојчичин, продавачи-чин и сл.).

Склоност ка задржавању неизмењеног номиналног об-лика посебно је изразита у географских имена; отуда, и по нравилу, регуларно (неизмењено): у Војки, Боки, Креки, По-жеги, Градишки и сл. (не и: у Војци, Боци которској, Креци), мада је од Пожега, Градишка стандардно, али ређе, и - у Пожези, Градишци.

Изузимају се од овога имена која су идентична с каквом заједничком именицом, па отуда према Ре(иј)ка, Бања ЈЈука, Паланка остаје (измењено): у Реци (у Црној Реци),у Луци (у Бањој Луци, не и у Бањој Луки), у Бачкој Паланци (ређе у Паланки) и др.

Код географских имена страног порекла, особито крат-ких или мање познатих, гласовне промене изостају, као: у Лусаки, Меки, Волги, Казабланки, Малаги, Катанги, Кам-чатки, Јамајки (понекад се говори и - Јамајци) и сл.

Од овога се разликују само уходана, препознатљива имена, као: у Америци, Африци, на Корзици (не - у Амери-ки, у Африки и др.) јер извршена сугласничка промена про-зирност основе не доводи у питање.

III. Имена страна - нзговор наш

претходна два наставка пажњу смо усредсредили на на-ша властита имена и закључили да су, начелно, изговорно и правописно „недодирљива".

Међутим, у вези са именима страног порекла ствари стоје унеколико другачије. Она, наиме, на нашем терену би-вају махом прилагођена, сагласно нашем фонетском и орто-

47


графском систему. Питање које се при томе јавља јееге, прво: треба ли страно име да буде што ближе изворном изговору и, друго: ако се у нас име неједнако употребљава - којем об-лику дати предност. У томе, истипа, помажу правописна правила транскрипције, мада она не могу увек задовољити нарасле потребе дана.

Ми ћемо се овом приликом ограничити само на нека ге-ографска имена, посебно на она која су у нашој језичкој пракси уходана, али не увек уједначено. Најпре, међутим, нешто о начелима прилагођавања и употрсбе.

Прво: Прилагођено преозвучавање недомаћег имена јесте само „полазно мерило од којег се доста одступа"; нпр. у неким руским, енглеским, али и другим именима, као: Москва, Њу-јорк (енгл. „Њујок"), ЈЈајпциг (немачко „Лајпцих") итд.

Друго: При употреби ликова имена, битно је утврдити њихову постојаност, да би се знало како тачно (регуларно) гласе и како их треба уазбучавати.

Треће: Не треба мењати имена која су ушла у изражајни обичај, односно, не треба одступати од уходаног изговора, а у корист изворног језика.

Једно од „одступања" огледа се, рецимо, у томе нгго у страних имена наше једначење сугласника није увек неми-новно; оно се или не спроводи или се, напротив, спроводи -независно од стања у изворном језику. Отуда нека имена у нас могу бити гласовно измењена, као: Гла-зг-ов (према енгл. „Гла-сг-ов"), а друга неизмењена, као: Вашин-гт-он (према изворном Вашин-гт-он); у нас је (измењено): Ви-зб-аден, Дре-зд-ен, Ин-зб-рук, Реген-зб-ург, Обер-зд-орф, иако је у немачком: „Ви-сб-аден", „Дре-сд-ен", „Ин-сб-рук", „Ре-ген-сб-ург", „Обер-с2«д-орф" итд.

Овиме смо, међутим, поменули само неке случајеве, мада она не одражавају општа правила транскрипције. Ови-ме само указујемо на могуће недоумице или неуједначено-сти које у пракси могу настати, а своде се на путање у којој мери се може или не може занемарити изворни изговор и лик. Правописна норма даје о томе одређене инструкције (правила), али сем утврђених правила уважава и тзв. уоби-чајену „норму".

48


А ако је то тако (а тако је), онда осим на стандардна правила транскрипције, ваља упозорити и на извесне заблу-де које ту и тамо постоје. Рецимо, један читалац недељника 11ИН иожалио се недавно језичком коментатору тога часо-ниса на многе (по његовом схватању) „грешке" у употреби страних имена, а између осталог и на „оно несрећно „Дизел-дорф". У коментару се каже: „Правилно је само Диселдорф јер у оригиналу ово име има два с, ОизбеМогЈГ. Зашто се", пита коментатор, „греши само са Диселдорфом?" И одмах одговара:, јер се у нечијој неукој глави помешало то име са дизел мотором, па се због тога", вели он, „не могу прихва-тити тврдње како би требало допустити 'Дизелдорф', јер је код нас тако уобичајено".

Уосталом - казаће исти аутор: „Не смемо се равнати према незналицама."

Е сад, додајемо ми, пример је јединачан, али је комен-тар по значају општији. Њиме се, с једне стране, оспорава оно што Правопис прихвата, тј. да - оно што је плод само-никлих и рационалних решења треба задржати, односно -да их не треба ретроградно мењати ради изговора ближег изворном језику, особито не она - која су ушла у постојани изражајни обичај. С друге стране, критичар одбацује могућ-ност прихватања онога што је „код нас тако уобичајено", а уобичајено је да само тако - „Дизелдорф" - говоре сви спи-кери и новински извештачи, објављивачи реда вожње на железничким станицама и аеродромима, а тај облик потвр-ђује и анкета коју смо спровели међу људима од пера.

Није за потцењивање, међутим, ни ауторова категорија „равнања према незналицама", с тим што би се могло пита-ти: Који то човек може (мора) знати све оне језике свега одакле имена свакодневно надиру, е да би увек знао оно што поменути кригичар зна, али и оно што он - не зна. А не зна да Правопис (већ смо поменули) проглашава и начело по којем не треба доводити у питање оно што је уходано као „изражајни обичај". А облик Дизелдорф (насупрот Дисел-дорфу) биће да од тог обичаја ипак није далеко, а свакако ни од памеги оних који се њиме служе.

49

I I (11 I <1 'ГКГ | П

IV. Радмио и Вслбужд

11 111к' I ходмим написима указали смо на тсжрБу властитих имспа да еачувају свој основни облик од могућих фонет-| м1Х промена. Питање које следи јесте - како се властита нмсна понашају у систему падежа и у систему творбе, по-ссбно ири образовању присвојних или односних придева. Ово огуда што се обично нолази од тога да за лична имена важе махом иста правила као и за опште (заједничке) име-иице, у којих се по савременим законима врше и гласовие промене. Ово је, у начелу, свакако тако, мада нека имена и у овим приликама испољавају тежњу ка очувању својих фо-нетско-морфолошких својстава. На пример, у придевским формама изведеним од личних имсна изостаће промена су-гласника к у ч, па ће се рсћи: Радојкин (не - Радојчин), Бранкин (не - Бранчин), Олгин (не Олзин), Јованкин (не Јо-ванчин), Лукин (не Лучин) и сл.

Као илустрацију проблема, навешћемо (с посебним раз-логом) два примера:

Пример први: Пре неког времена, један читалац НИН-а (извесни проф. В. Крстић) пожалио се тамошњем језичком коментатору како - „ми умемо и с домаћим именима да по-грешимо". А грешку јс професор нашао (цитирамо га) „опет у Политици", овога пута „у чланку о гинекологу др Радмиу Јовановићу". У вези с тим професор, поред осталог, рече: „Желећи ваљда да нагласи како се човек зове Радмио, а не Радмило, новинар Политике деклинира име овако: од Рад-миа, о Радмиу итд. Наравно", закључује професор, „требало је написати о Радмилу, никако Радмиа, Радмиу."

Е сад, кажемо ми, професор је по свој прилици прене-брегао чињеницу да се „човек" ипак не зове Радмило всћ са-мо - Радмио, а да су облици: Радмила, Радмилу, Радмилом заправо облици од имена - Радмило, а не од Радмио. Сам доктор Радмио Јовановић, међутим, казује изричито (приу-питали смо га) да га њсгови (и он то сматра исправним) именују искључиво као Радмио, а у падежима са - Радмиа, Радмиу, Радмиом, тј. без супгаспика л и без интервокалног

50


ј, тј. никако - Радмија, Радмију. Професор, међутим, у при-лог свог става пореди име Радмио са именима типа Марио (ген. Марија), Силвио (ген. Силвија) при чему, заправо, изједначава два неједнака модела: тип - Радмио, који у па-дежима регуларно задржава основни облик неизмењен, за разлику од имена типа - Марио, у којих се ортографско-фо-нетском променом препознатљивост основног облика не доводи у питање. Облици са -ија, -ију, тј. Радм-ија, Радм-ију и др. били би заправо облици од имена - Радмијо (а не Рад-мио), тј. од имена попут Стијо, Мијо које имају стандардно наставке -ија, -ију (Ст-ијо, Ст-ија, Ст-ију итд.). Уосталом, и у наслову књиге разговора које је Милош Јевтић водио с доктором Јовановићем и о којој је и новинар Политике за-право писао, изричито стоји: ,ЈРазговори са Радмиом Јова-новићем" (а не - са Радмилом Јовановићем).

Примср други: Недавно је једна улица у Београду пре-ма бугарском граду Велбужду добила име Велбушка улица. У вези с тим нам је постављено гштање - да ли је облик вел-бушка добар.

Одговор: облици придева са завршном секвенцом -шки, -шка, -шко нису ван нашег језичког система. Придев велбу-шки је по типу сродан облицима пра-шки, че-шки, ха-шки, букуре-гики и добијен је фонетским преозвучавањем по са-временим законима нашег језика, а преко - велбужд+ски > велбуж+ски > велбуш+ски > велбушки. Међутим, пошто основни облик Велбужд има д на крају основе, процес творбе придева би могао ићи и овим путем: велбужд+ски, где по општеважсћсм правилу група д+с остајс иеизмењена (дакле: велбуж-дс-ки), попут придева типа: гра-дс-ки, су-дс-ки, београ-дс-ки и сл.

Дакле, могућа су два решења: и Велбуждска улица и Велбушка улица; ово друго и отуда што придевска образо-вања од властитих имена (за разлику од самих именица) не захтевају строго очување облика основне речи. У нас је об-лик велбушки ушао у употребу особито у вези с познатом битком код Велбужда (из 14. века, у којој су Срби потукпи Бугаре) као термин - Велбушка битка, шго се, ето, понавл»а у новом називу улицс.

51


ВОЈНЕ" ЈЕЗИЧКЕ ДИЛЕМЕ

Ј М р е подоета времепа прнмили смо писмо потписано са ,један пуковник ВЈ" (без имена), али са занимљивим пита-њима. Непотписани пуковник, наиме, пита: Да ли је правил-но употребљена речца „за" у називу Савезно министарство за одбрану? Исто питање се односи и на назив - Сектор за Ратну морнарицу, итд. „Често, ми официри", стоји даље у писму, „који држимо до исправности употребе језика, него-дујемо кад чујемо конструкцију коју поједини генерали и адмирали упорно форсирају - Ратна морнарица Војске Ју-гославије. Пошто је Војска Југославије састављена од три вида - Копнене војске, Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице, да ли би ти исти 'тврди зналци'језика требало да кажу - Копнена војска Војске Југославије, што би", како пу-ковник вели, „представљало својеврсно ругање матерњем језику."

Питања, дакле, има неколико, од којих се прва два мо-гу односити и на друге, сличне случајеве. Прво питање се тиче ваљаности употребе „речце за" („за", истина, није реч-ца, већ предлог) у именовању назива и неких других држав-них и административних институција, као: Министарство за просвету и спорт; Министарство за развој, науку и те-хнологију; Одбор за стандардизацију српског језика; Коми-сија за односе са јавношћу и решавање неодложних пита-ња и др.

Претпостављамо да је господин пуковник мислио на ал-тернативну конструкцију, ону с генигивом, типа: Мини-

52


старство/одсек/сектор + одбране / културе / ратне мор-нарице итд. (која обавезно нема нредлог „за") уместо оне с прсдлогом „за" (+ акузатив, типа: Министарство за + од-брану).

Стандарднојезичка пракса, међутим, потврђује, а лин-гвисгичка логика не пориче оправданост упогребе конструк-ције с нредлогом „за" (+ акузатив). Њена потреба, наиме, има савим јаспо одређење: реч је о „скраћеном" (елидираном) иазиву у којем предлог за има семантичку функцију да означи - чему је нешто намењено, чему нешто (нпр. мини-сгарство) служи, у обласпш које је надлежно, ангажовано и сл. (Ту службу прсдлога „за" можемо паћи и у „обичним" случајевима, таквима као: сто за ручавање; прелаз за пеша-ке; храна за стоку; стан за издавање итд.)

Дакле, у вези с постављеним питањем о Министарству за одбрану, одговор би био - да језичке нскоректности у то-ме нема (подразумева - Министарство (чија је функција, надлежност, посао и сл. да се брине) за одбрану).

С друге стране, ни конструкција бсз предлога „за", а с гепитивом као одредбом службс/намене/усмерености ка вр-шењу какве функције (типа Министарство кулуре/науке и сл.) такође може бити исправна варијанта. Рецимо, некада-шњи назив Министарство војске и морнарице (како се оно звало од краја 19. века, а пре тога Министарство војно) би-ће да је бољи од - Министарство за војску и морнарицу.

У неким случајевима, мсђутим, алтернација оваквих (двојаких) конструкција у називима овога типа и не мора бити језички неочекивана, као у: Министарство за просве-ту и спорт поред Министарство просвете и спорта. Мо-же се рећи да, заираво, обе овакве конструкције језички функционишу, мада нс увек и подједнако „обично". Стање у језичкој пракси показује да јс (оправдано) раширенија копструкција с предлогом за нсго она с генитивом. Одређе-њс је у томе што се предлогом за наглашава елемент - на-мепе, усмерености, управљености основног појма (мини-старства или др.) према исчему, некој делатности, сфери, области и сл., док се генитивском конструкцијом исказује

53

ЕИЦ „иин-рссовања", „надлежности" и сл. изме-

И Ј М М нпјмл (Iиишстарства или др.) и онога што се 111УКШ1М ксте, спорта и сл.) казује.

Сшнм., (ИК1МС, сматрамо назив Министарство за од-Л/1НН1 и ( 1..НИ1М (мада се њиме не (ис)казује о каквој/чијој н»К»| рсч, ваЈБда се нодразумева). То би се могло рећи м I I I ( ш о р за ратну морнарицу, док би назив Рапта п. чиш/тца Војске Југославије оправданије требало да гласи

Ју.чн ловенска ратна морнарица или Ратна морнарица /1.'.'(' нншје (разуме се, без онога Војске Југославије).

54


ГОВОР О РАЗГОВОРУ

Ј 1а политичкој сцеии, и не само на њој, разговори су уо-бичајен и неопходан начин договарања и споразумевања. За јавност су утолико интсрссантнији уколико су актери зна-чајнији, а теме важније.

Нашу пажњу, међутим, не привлаче садржаји разгово-ра, већ употреба језичко-синтаксичких модела којим се о одржавању важних разговора саопштава. „Кључна реч" у таквим саопштењима је - разговор или њој семантички слична реч (разговарати, разговарање и др.). Основно је при томе да се разговор остварује интерактивно, тј. у међу-собној комуникацији двају или више лица. То, граматички речено, значи да разговор обавља неко (субјект) са другима или да се разговор води између двају или више лица. Јези-чки знак тог односа обавезно се означава предлозима - са (у једном случају) или између (у другом случају), чиме се, за-право, указује на то да је реч о дијалогу, односно размени мишљења учесника у разговору.

Сходно овоме, не могу се оправдати искази (особито у штампи, посебно у насловима) у којима се учесници раз-говора - уместо предлозима са или између - „повезују" са-ставним везником и, као нпр.: Разговарали премијер Ко-штуница и председник Тадић; Уразговору српских послани-ка и шефа УНМИК-а није постигнута сагласност и сл. Таквом конструкцијом (с везником и) заправо се казује (оно што се свакако није хтело) да су наведене особе водиле раз-говар (с неким) свака за себе, посебно, а не међусобно.

55

I гон фвкптв

ЦпгсГшм јс, дакако, „беспредлошки" случај - онда када 11 /КГ1М1 по.тсспми само толико да је реч о нечијем учешћу у р.ш онору, при чему се други партнер разговора, из неких рл шогл, ис (мора да) наводи, али се подразумева или зна, као у ,, Отворена врата " за преговоре (у наслову); Настављени су разговори о дислоцирању албанских затвореника и сл.

Исгини за вољу, треба рећи да огрешења о језичку нор-му ипак у пракси ниеу честа. Поред нерегуларних кон-струкција (без одговарајућих предлога), чешће су сасвим исправне конструкције, такве као: Премијер Коштуница ра-зговарао са председником Тадићем; Министарства и даље држе „ отворена врата " за преговоре са штрајкачима; Са званичницима Европске уније се разговарало и сл.

Правило које се у вези с овим може извести јесте - да се актер разговора (субјекат) језички доводи у везу с други-ма употребом синтаксичког модела: предлог са + инстру-ментал именице (типа: Иван разговара са Јованом), односно конструкцијом: предлог између + генитив именице (типа: Разговор се водио између Ивана и Јована).

Конструкција предлог + са примењива је, уосталом, и у вези с другим „комуникацијским" лексемама, таквима као: сусрести се, сарађивати, састати се, консултовати се (+ са неким), а и у вези с глаголом контактирати; на глагол контактирати посебно упозоравамо, јер се, уместо исправне везе - контактирати с неким (глагол + инстру-ментал именског појма) неретко употребљава погрешна ва-ријанта - контактирати некога (глагол + акузатив имен-ског појма), што је не само граматичка већ и логичка гре-шка. Именица контакт, наиме, значи везу - с неким, па и глагол контакпшрапш може значити једино - ступити у везу с неким, остварити везу с неким, не и „ступити у везу некога" (тј. „контактирати некога").

56


ГРАМАТИКА И ДРЖАВА

Јч/меновањем државе називом Србија и Црна Гора искр-сле су извесне језичке недоумице. Проблем је у томе што се истим именом у једном случају именује јединствена држава, а у другој прилици државе чланице као посебии ентитети.

Имајући то у виду, комисије Одбора за стандардизацију српског језика разматрале су овај проблем и усвојиле препо-руке, које су објављене у Политици и у листу Задужбина, под насловом Невоље с називом државне заједнице.

Препорука гласи: „Кад се мисли на државну заједницу као целину, нормално је да глагол у садашњем и прошлом времену буде у једнини (у будућем времену једнина и мно-жина се не разликују)", а примери су следећи: „Србија и Црна Гора користи (= једнина) две новчане валуте и има (= јед-нина) два царинска система", насупрот примеру: „Србија и Црна Гора не користе (= множина) исту новчану валуту и немају (= множина) исти царински систем"; у првом приме-ру се именује „државна заједница" као целина, а у другом -државе чланице као посебни ентитети. То, каже се у препо-руци, „понекад не звучи природно, али ћемо се навићи".

Међутим, овим је проблем елабориран само у сегменту глаголског дела реченичне конструкције. Ништа, међутим, није речено - како се термин Србија и Црна Гора понаша у вези са именским спојевима типа „државиа заједница", „ми-нистарство", „парламент". „војска" и др. (+ Србија и Црна Гора).

57


Нс улазећи подробиије у граматнчко-синтаксичке ана-лизе, указали бисмо на моделе који се јављају у језичкој иракси:

Први модел: „Државна заједница Србија и Црна Гора" (тј. Србија и Црна Гора у - номинативу јд.). Други модел: „Државна заједница Србије и Црне Горе" (тј. оба имена у -генитиву јд.). И, најзад, као „хибридна" варијанта: „Држав-на заједница + Србије и Црна Гора (тј. „Србија" у ген. јд. а „Црна Гора" у ном. јд.).

Питање које проистиче јесте - како се ови модели пона-шају у падежној парадигми, те како их нормативно вредно-вати?

Синтаксички узев, први модел представља - деклина-ционо блокиран исказ, тј. такав тип у којем се општа име-ничка одредба („државна заједница" и сл.) деклинира, док се име Србија и Црна Гора не мења по падежима, као у при-мерима (из штампе): „Односи Италије и државне заједнице Србија и Црна Гора могу бити унапређени"; „О реформама на свим пољима у државној заједници Србија и Црна Гора". Други тип, међутим, подржава падежну промену свих делова конструкције, као у: „Функционисање институција држав-не заједнице Србије и Црне Горе биће утврђено законом". „Парламент државне заједнице (државе) Србије и Црне Го-ре". („Хибридни" модел је, међутим, лапсус или језичка бе-смислица.)

Шта ови модели заправо представљају? Први је, да тако кажемо, „номенклатурни" исказ, у

ствари елидиран (скраћени) део реченице, такве у којој изо-стаје (али се подразумева) оно - „који се зове", „чије име је". Такве конструкције својствене су називима типа: „Апо-тека Свети Сава" (као да је речено: „То је апотека („чије је име", „која се зове") Свети Сава", при чему је носећи део иформације именица „апотека", а одредба „Свети Сава" мо-же и изостати. У таквом контексту детерминативни елемент („Свети Сава"), природно, не захтева падежну промену (не каже се: „Лек је купљен у апотеци Светога Саве" и сл.).

Други пак модел, с управним делом: „државна заједни-ца", „војска" (и сл.) + Србије и Црне Горе), не имплицира

58


сничију („која се зове"), већ чини семантички неодвојиву цслину, такву у којој су сви елементи међусобно у семан-шчко-синтаксичкој вези; њима се, наиме, не врши пуко ..именовање" већ се указује на однос поменутих елемената ио припадању, вези, тицању, пореклу и сл., тј. на однос ко-ји се у језику природно исказује генитивом (тзв. присвојни или посесивни генитив). Дакле, регуларније је: „Парламент (од парламента и сл.) државне заједнице + Србије и Црне Горе", а не „Парламент (од парламента и сл.) државне за-једнице + Србија и Црна Гора". Ово друго је језички оправ-дапије од првога, као што је ваљано и: У апотеци „Свети Сава", али - У Храму светога Саве.

Апсолутно је, међутим, неприхватљив трећи „модел", типа: државна заједница СрбијЕ и ЦрнА ГорА где су син-таксички помешана два падежна односа (Србије = генитив) и Црна Гора (=номинатив), што је синтаксички истозначно као кад би се место - брачна заједница мужа и жене / жене и мужа рекло: „брачна заједница мужа и жена" или -„брачна заједница жене и муж".

59


ДА БИХ ИЛИ КАКО БИХ...

сгосподин који нам се представио само као читалац По/ш-тике каже: „Мене занима једна свеза, свеза како, која се че-сто употребљава у последње време уместо свезе - да\ тако се говори: 'Идем на пијацу како бих купио нешто', док је -\..да бих купио нешго' изашло из употребе. Запима ме, мо-же ли се објаснити ширем читалаштву шта је исправно -једна или друга варијанта."

Објаснити се, дакако, може, мада не бисмо рекли да су реченичне конструкције с да (насупрот реченицама с како) „изашле из употребе". Али, ево објашњења:

Лексема како је, 1раматички гледано, везник (свеза) и/или прилог; насупрот томе, лексема да је само везпик. Основна позиција везника да јесте спајање две реченице од којих једна (главна) открива вршиоца радње и саму радњу (нпр.уа + идем ...), док се другом (зависном) реченицом от-крива - циљ, намера која се поменутом радњом (иде.м) жели постићи или извршити (циљ је - да купим). Уочљиво је да је значење (сврха) првог глагола (идем) унеколико непотпупо, па следи додатна информација о томе - зашто, куда, због чега дато лице - иде нсгде; та ипфомација је исказана рече-ницом - да купим нешто (казује циљ, намеру), а надовезује се на претходни исказ всзником да (идем + да купим нешто).

То би била основна и најчешћа реченична конструкци-ја с везником да. А има и других, таквих којима се, рецимо, не казује намера, циљ, већ сплав према нечему, као: Добро је

бо


/)а писи ништа кунио; или се реченицом с везником да ис-казује оно што проистиче као последица, узрок онога пгго је претходно речено, као: Повредио се тако да га све боли; или сс везником да повезује реченица у којој је наведен какав временски период, као: Две су годиие да ништа нисам купио.

Није тешко запазити да се у наведеним реченицама ве-зник да лако може заменити другим везником, као: Добро је - што ниси ништа купио; Повредио се тако - те га све бо-ли; Две су године како (откако, откад) ништа нисам купио.

Дакле, везник да није увек једина солуција; у многим случајевима функционално могу да у истој позицији буду употребљени други везници, као: што, те, како, откако, откад и др., што се с језичке стране може сматрати сасвим регуларним.

Лексема како, међутим, може, осим везничке функције, бити употребљена и у значењу упитног или односног при-лога, нпр.: Не знам како ћу ићи на пијацу (прилог како у значењу: на који начин, којим путем и сл.); замена прилога како с везником да овде није могућа.

У другој прилици лексема како може да функционише као исказно-временски везник, на пример: Нисам га никад видео како седи; Чуо сам како сваки дан вредно ради. Међу-тим, у таквим реченицама везник како може бити замењен везником да и (или), ређе, прилогом (у односно-везничкој служби) - где, као: Нисам га никад видео да седи (где седи); Чуо сам да (где) сваки дан вредно ради и сл.

У рсченицама које је наш читалац предочио: „Идем на пијацу како бих купио нешто", односно - „...да бих купио нешто" - везници како и да употребљеии су за исказивање начина или намера. За овај тип реченица карактеристично је да се и везник како и везник да налазе у корелацији с тако-званим глаголским потенцијалом, тј. у спрези с облицима: бих, би, би, бисмо, бисте, бише или пак с глаголом у буду-ћем времену (у футуру), као: Затвори врата како не би било промаје; Учинићемо све како бисмо га задовољили.

Лако је и на основу језичког осећања проценити да у оваквим реченицама везник како можс природно алтерни-

61


рати с всзником: да (+ би), да (+ не би), еда (+ биемо), да (+ не бисмо) и сл., као: Затвори врата да не би (еда не би) било промаје; Учинићемо све да бисмо (еда бисмо) га задовољи-ли итд., па, самим тим, неће бити грешке ни у томе ако наш читалац каже да ће отићи на пијацу - како би купио, али ни - да би купио ненгго.

62


ДА ЛИ ЈЕ КРЕДИТ- УДОБАН

,/ / а наше велико задовољетво, недавно нам се јавила го-снођа Драга Јонаш, несумњиво наш најбољи и чувени спи-кср и познавалац језичког израза, па иако у пензији, и даље номно брине о чистоти језика и пажљиво мотри и реагује на јсзичке омашке и „новотарије". Једну од тих заиазила је и у огласном тексту рекламе КаИТсЈхеп банке, објављене у По-литици 18. маја 2002. године, а у којем стоји:

Удобни кредити (насловни, масним словима истакнути дсо огласа), а у тексту, поред осталог, пише: Планирајте, уживајте, опустите се у удобним кредипшма.

Питање госпође Драге Јонаш је - прво, може ли се за кредит рећи да је удобан, друго, има ли придев удобан зна-чсњске подударности с придевом комотан или комфоран и, треће, како овај последњи придев (комфоран), с обзиром на недомаће енглеско-француско порекло, у нас, заправо, гла-си: конфоран, комфоран или конформан?

Прво: тешко се може прихватити да се кредит означи као -удобан. Чак ни онда када се, као у поменутој реклами, оглас илуструје сликом даме која удобно заваљена седи на фотељи (графичком знаку банке). Истина, удобан се у речни-цима нашег језика (нпр. у Речнику Матице српске) дефини-ше као пријатан, погодан, па и повољан, али обично у вези са станом („удобан стан") ИЈШ животом, животним околно-стима („удобан живот"). При томе, ако је у вези са станом,

63


простором или каквим смештајем, удобан обично подразу-мева довољну ишрину, пространост, подобност (за бора-вак, седење, лежање и сл.), дакле оно што се доживљава као лични ужитак, комодигег ИЈШ комфор. Ако јс пак о животу, животним околностима реч, придев удобан обично подразу-мева безбрижност, материјалну сигурност, лагодност, комотност. Сходно овим значењским и употребним вред-постима, синтагма „удобан кредит" ће заправо бити или неодговарајућа апликација придева удобан или неприкла-дан превод енглеског придева сотГог1аћ1е (=удобан, угодан, коме је све потаман) или облика сопЉгтаћ1е (= саобразан, доследан, подесан, сходан).

Дакле, на питање - може ли бити и „кредит удобан", од-говорили бисмо да то језичка пракса и лексичко-семантичка ситуација, бар у српском језику, не потврђује.

Одговор на друго питање госпође Јонаш - о компати-билности или синонимичној замењивости придсва удобан значењем придева комотан или комфоран - ироистиче већ из досадашњег коментара, мада се комфоран у свакоднев-ној језичкој комуникацији обично употребл.ава у вези са станом (нпр.: Мењам двособан комфоран стан за једиосо-бан). Дакако, придев је изведен од именице комфор која значи - простран, савремено опремљен, што чини стано-вање - удобним, угодним, па отуда, у овом случају, извесна подударност у значењу придева удобан и комфоран (стан). Међутим, ако комфоран и удобан може биги стан, комфо-ран или удобан не може бити, рецимо, разговор (удобан/ комфоран разговор) или догађај (удобан/комфоран догађај), па тако ни - „удобан (комфоран) кредит" (јер је ссмантич-ко пол>е придева комфоран уже и специфичније од придсва удобан и угодан), већ једино - повољан.

Али питање може бити (напомиње госпођа Јонаш) -како треба писати облике речи комфоран и одговарајуће изведенице?

Правописна литература се о овоме не изјашњава из-ричиго; с обзиром на начело да се алтернативно м/н у стра-них речи преузима сходно изворној всрзији (боМбона, али

64


коПфета) то се у овом случају могу валидним сматрати обе иаријанте, и на м (комфор(ан) и др.) и на н (конфор(ан) и др.).

Велики Речник САНУ, као и Речник Матице српске ре-гиструју обе варијанте - и комфор и конфор и др., али пред-пост дају облицима на м: комфор(ан).

Мсђутим, облици са н регуларни су у другим значењима: коНфорМан (ирема лат. соп + Гогша) означава оно што се слаже с нечим другим (обликом, ликом, нпр. „конформни јсзици"), док конформизам, конформист(а), конформитет, конформистички јесу појмови који у основи не подразуме-вају - комфор, већ - нечију прилагодљивост, усклађеност према некоме/нечему или опортуност.

65

I м>н Фскете

ДА ЛИ ЈЕ СЛЕПАЦ - СЛЕП

сгоспођа Радмила Шредер скреиула нам је пажњу на на-слов објављен у ГЈолитици 8. фебруара 2002. који гласи: „Слепци продавали лажне макароне". Госпођин став је изричит: „Никако слепци, једино може - слепи". Ипак, оче-кује и наше објашњење.

Овде се сусрећемо с једним занимљивим питањем. На-име, супротстављају се слеп и слепац, облици речи сродни по значењу, а неједнаки граматички. Неједнаки отуда што је једна реч - придев (слеп), а друга - именица (слепац). По правилу, придев означава - особину, а именица - особу.

Има ли ту какве посебности? И има и нема. Није посеб-ност у томе што се придевом (слеп), попут сваког придева, именици приписује неко својство, или у виду атрибута (ипр. слеп + човек) или у оквиру такозваног именског дела преди-ката (нпр.: Овај човек + је слеп). Посебност је у томе што се (неки) придеви могу употребити и као именице (у функци-ји именице) или чак постати именице. Рецимо придеви: млада, драги, стари и сл. не именују само особину, већ под-разумевају и именички појам (лице) који се датом особином одликује, иако именица није исказана (као: млада = неве-ста; драги = драган, љубавник; спшри = старац, отац и сл.). Неки од таквих придева имају чак статус властитог имена, као: Драги, Лепа, Мила, Златан и др. Поименичава-ње придева је, дакле, могуће у оним случајевима кад се и

бб


без изричитог помињања имеиице она подразумева (нпр. драга девојка = драга; стар човек = стари; лепи дечко = ле-пи и сл.).

Овоме треба додати следеће: прво, није сваки придев бсз именице аутоматски и поименичен; друго, поименичени иридев, кад је у првом падежу мушког рода (односно за не-живс појмове и у четвртом) најчешће има облик тзв. одре-ђеног придевског вида (са завршетком на - и, као: стари, млади, драги); у придева ж. и ср. рода ова дистинкција се иостиже разликом у акценту (о чему овде не говоримо); тре-ће, поименичени придев понекад мења ИЈШ проширује из-ворно значење и употребну вредност.

На примеру облика слеп - слепи - слепац (о којима го-воримо), то изгледа овако:

Лексеме слеп(и) и слепац су по етимолошком значењу исте. Разликују се морфолошки: слеп (без завршног -и, тј. облик тзв. неодређеног вида) по правилу означава само пуку - особину. За разлику од овога, облик слепи (с крајњим -и, тзв. придев одређсног вида) може, у самосталној употреби, да функционише као именица, нпр.: Слепи сада види (= Човек који је (био) слеп сада види) насупрот: Слеп види (= Слеп је, а види) - што је, у нормалној ситуацији, бесмислено. Дакле, у првом наведеном случају придев (слепи) је по значењу (не и по облику) једнак са - именицом слепац; у другом пак случају придев (слеп) - остаје у сфери атрибута, као ознака пуке - особине.

Додајмо овоме, употпуњавања слике ради, да се семан-тичка опозиција дужсг и краћег облика посебно огледа у тер-минолошкој и називној употреби, рецимо: у синтагми слеп човек, слеп значи - који је без очног вида, насупрот - слепи путник где слепи значи - који је без возне карте. У називној функцији је примењено у - Дом за слепе, Дом слепих и сл.

Семантички узев, дакле, битног неслагања између при-дева слепи и именице слепац нема. Истина је, међутим, да именица слепац може да има извесну негагивну метафорич-ку конотацију, тј. да се разуме као: пуки сиромах, просјак, односно онај који не види ствари како ваља, који је ,, слеп

67

Егом Фекете

код очију" и сл., па ће, по свој прилици, то бити разлог што је нашој читатељки засметала употреба именице слепац у предоченом наслову.

Међутим, о уверењу да је уместо слепац ваљало рећи слеп(и) можда би се боље могло судити да је у датом насло-ву уместо множине (слепи) била употребљена једнина, у ком би случају наслов гласио: Слеп продавао лажне макаро-не (што је, вероватно, неприхватљиво) или Слепи продавао ... (мање прихватљиво), јер у оба случаја претеже придев-ско, а не именичко значење.

Ако бисмо, дакле, желели да одговоримо на питање ко-је нам је постављено, могли бисмо рећи - да у наведеном случају заправо нема значењског или језичког огрешења. А ако негативна конотација именице слепац смета (а смета), решење би могло бити да се уместо слепац, слепци употре-би описна синтагма: слеп човек, слепи људи или сл., рецимо: „Слепи људи продавали лажне макароне", а не - „слепци". Ако ништа друго - лепше је.

68


ДА ЛИ ЈЕ СТРАШНО - СТРАШНО

писму које иам је упутио, господин Радован Ћинкул из 1>сограда вели:

„Свакога дана чујем речи које нису за писање, али и не-ке придеве којима ту зацело место није. Није у питању само обичан свет већ и људи с високом стручном спремом, па и многи водитељи и водитељке с телевизије или радија, које милиони људи свакодневно и слуша. На пример, на питање 'Како ти је било на годишњем одмору?' одговор иде обично: 'Било ми је страшно лепо.' Како овај одговор схватити", пита се г. Ћинкул, „јер придев страшно значи једно, а придев ле-по сасвим супротно од тога. Ја, и поред најбоље воље, нисам успео да схватим како се наша Н. Н. особа стварно провела на мору, јер две супротности треба довести у исту линију. Или на питање - 'Како си се провела на журци?' одговор је - 'Било је страшно'. Нисам више млад", каже г. Ћинкул, „али ипак не бих желео да ме нека, чак и млада, лепа женска осо-ба страшно воли! Друга је ствар кад чујем да је један мој пријатељ био у болници и да је у страшној ситуацији: жи-ви сам, жена га је напустила, а он је једном ногом у гробу!"

Питање је, дакако, занимљиво, али је одговор доста јед-ноставан.

Да поменемо најпре да реч страшно није увек придев, већ и прилог (прилог као у поменутом изразу „страшно лепо", који је обликом једнак са средњим родом придева). Међутим, проблем о којем нам читалац пише проистиче из тога што

69


на уму нма само оно значење по којем придев страшан, -шна, -шно (односно, прилог страшно) значи нешто веома неповољно, ужасавајуће, грозно, дакле, подразумева - не-пријатност изазвану осећањем страха, ужаса, одвратно-сти, грозоте, тј. нечега лошег, рђавог, „страшног". То се значење и огледа у примерима типа: Призори рата били су у филму страшни; Његова судбина је одиста страшна; Сигур-но страшно изгледам; Ближи се време страшног суда итд.

Међутим, речју страшно може се описати не само оно што је лоше, рђаво, ужасно већ, напротив, и оно што је ле-по, угодно, весело.

Откуда то? Отуда што се речју страшно не означава са-мо оно што је неповољно, што представља ужас, грозоту. Речју страшно, наиме, може се означити и нешто друго: степен, количина, интензитет и сл. нечега. У том случају страшно има значење које се може дефинисати са: веома, јако, силно, необично много, врло много и сл. А како веома много, јако, силно може бити не само оно што је - лоше, страхотно, ужасвајуће, већ и оно што је лепо, весело, ра-досно, јасно је да у том случају неповољна конотација није иманентна.

Ово друго, „неутрално" значење детерминације (у вели-кој мери, веома интензивно, врло изразито, веома упеча-тљиво и сл.) не подразумева, дакле, неповољну одредбу, па се лако може употребити и у примерима типа: Марко се сгпрашно (= веома много) забринуо; Учитељ је висок и страшно (= веома) мршав; Он се страшно (= веома много) обрадовао сину, па и - Било јој је страшно (= веома, врло) лепо на мору.

Уочити се, међутим, може да се у овом случају у речи „страшно", осим основног значења, садржи и извесна екс-пресивност; „страшно" ће се, наиме, употребити онда када се жели веома нагласити осећање или личпи утисак да је оно о чему је реч - изузепшо, особито, нарочито, односно претерано, неочекивано (добро или лоше).

Уосталом, у таквом, емоционално-експресивном кази-вању (својствено махом разговорном језику) синонимично се употребљавају и друге речи, као: страховито, стравично,

70


ужасно, снлно,јако, а у „модернијој" конверзацији и „уни-верзални" детерминатив - супер (дакако, само за оно што се коме допада).

Надамо се, ето, да ће, после овог објашљења, нашем чи-таоцу бити мање пејасно шта је Н. Н. мислила кад је рекла да се провела „страшпо лепо", а мислимо да би и њему са-моме могло бити баш и - „страшно лепо" када би га, како рече, „млада, лепа женска особа волела страшно".

71


ДА ЛИ ЈЕ ТАЛАЦ ЗАЛОГ(А)

Ј хаш читалац, судија Војислав Алагић из Панчева пише: „У напису из серије о кетману, књижевник Никола Мило-шевић је, између осталог, навео да је 'Бухарин писао из за-твора Стаљину ... и молио да га пошаље у Америку ... а да као залог задржи његову жену и кћерку'. Како се овде гово-ри о особама (жени и кћери) које својим животом јамче за испуњење неке обавезе, а не о предмету од вредности, дра-гоцености или имању којим се некоме јамчи испуњсње при-мљене обавезе, мислим", вели наш читалац, „да је уместо -задржати жену и кћер 'као залог' било исправније написати задржати их 'као таоце'."

Наш одговор: Именица залог као и именица талац имају на одређе-

ном језичком нивоу заједничку семантичку конотацију, подразумевају - вредноет која служи као гаранција, јем-ство за извршење какве обавезе и сл. Именица залог (зало-га) у језичкој комуникацији и пракси најчешће подразумева - ствар од вредности (новац, драгоцен предмет, накит, име-так, имовину и др.) која се некоме (дужнику, повериоцу и сл.) даје као обезбеђење, хипотека, интабулација његовог потраживања. На пример: Ствар она на коју зајмодавац право има, ако дужник на време не измири обавезу, зове се залога (Г. Никетић); У једној каси били новци, у трећој залоге, као сребрно посуђе, прстење (С. Сремац.) Он има хипотекарну залогу на имању (Ст. Максимовић).

72


I 1.1|)пјој јсчичкој грађи, као и у неким народним гово-|ШМ ' мсђугим, именица залог(а) употребиће се да означи и

• I и шца којс је у положају да служи као такво јемство. III 11|>имср: Хрватскога краља брат предраго чедо своје да-цџ чу у залогу (Ф. Рачки); Остај дотле за ме у залогу (В. »I 111Н *мп|||); Мссто њега други онај у залоги остане (М. Ко-I н|||), Дидс Гурцима свога брата Самија у залогу (Вук). У Ари н опошким изразима као „залог" (обично какве опкладе) НУ 1н I г н . 'Шва, душа, бог и сл., нпр. Смео бих главу да за-НМ01М 4.1 је ова година дефицитна (Р. Тајсић).

Пмгнпцл, залог(а) употребљива је и у другим прилика-Мм, V <ишмл у којима значи: симбол, темељ, услов и сл., као: А|'ми|.1 јс шлог(а) наше независности; Јединство наше језа-1ч,Ч>1) побсдс, и др.

VI оно вал.а нагласити да се залог(а), као јемство да ће какав договор, некоме - даје, нуди, прима до-

Ор| ||ц г|,| 1о ијш споразумно. 1.1 рл 1Јшку од овога, именица талац подразумева искљу-

• 1 м н 0 IX обу, тј. лице које својим животом јемчи испуњење • 1>|ц 1везе, задатка и др. Међутим, пошто, по природи

I нмрп, пије својствено да се лице или особа некоме - даје Н 1и //г«)м, понајмање добровољно или споразумно, у језич-

I прлкси, особито новијој, именицом талац се обично п нмчлнл особа која јс на силу задржана, отета или заробљена !> И|н< I п.ом да ће се над њом извршити одмазда или егзекуци-м » 1\члју (не)извршења онога што се од некога захтева, > >" Пн с гс мој заробљеник, штавише и талац (В. Цар).

| об шром на ове компоненте значења, може се рећи да шспица талац употребити махом онда када је „залог"

(обичио на силу задржана), док ће именица залог(а) '•Н1Н обичнија кад је реч о - предмету. То, међутим, не зна-ш п |> именица залог(а) нерегуларно употребљена и кад је

ш - особа, па се и у прилици у којој ју је употребио "Ф Пикола Милошевић заправо не може сматрати неко-

|" I, I ном.

73


ДВА ПИТАЊА - ДВА ОДГОВОРА

Да ли слога некога спасава или спашава

данас (као и раније, уосталом) често се помиње позна-та изрека да - „Само слога Србина спасава", али се иста из-река употребљава и с глаголом - спашава. Не једном смо, отуда, чули и питање - шта је од овога правилно - спасава или спашаваР.

Одговорићемо укратко: исправнији је облик - спасава. Али, да ипак објаснимо: форма спасава(м) је облик једнине садашњег времена од глагола спасавати. Облик спаша-ва(м) је, међутим, презент од глагола - спашавати, дакле од облика (са -ш-) који је са становишта књижевног језика спо-ран. Стандардни речници (нпр. Речник Матице српске, а и други) уопште га не помињу, а ако га региструју, упућују га на облик - спасавати, као - бољи.

У речничком делу новог Правописа (из 1993), међутим, облик спашавати се помиње, али с напоменом да је „спаса-вати боље него спашавати". То би требало да значи да се ипак признаје употреба и глагола спашавати, али се не пре-поручује.

Мислимо да таква одредба полази од чињенице да се облик спашавати унеколико уобичајио у језичкој пракси. Међутим, рекли бисмо да за то нема правих (нормативних) оправдања; прво, отуда што је спашавати аналошки облик, изведен по акустичкој сличности с глаголима типа решава-

74


пп ити/шпТш, оглашавати и сл., који се, иначе, регуларно »нмрш.ш.уу на -шавати. Облик са -ш - спашава(м) и сл. мо-I I г I умачити и сличношћу са трпним придевом - спа-П11 ч (п ч. I пагола спасити, спасим), док грпни придев од гла-1н11, иаппи гласи - спасен. Међутим, глагол спасити је (за | од њсговог трпног придева - спашен) готово изоби-Цф и \ I I лндардном језику, па би се очекивало датако буде м , !|и!11мм придевом спашен.

11| (Ч1|>анданост глагола са -ш - (спаишва) огледа се и у 1н |' ипо су и друге лексичке изведенице овога типа начиње-

понс спас- (а не спаш-), ппр.: спас-илац, спас-илач-» II . 11,11 илаштво, спас-итељ, спас-итељка, спас-оносан ш | и,1 IV оспову ваља одржати и у глагола; дакле - „Само I I < ропиа спасава" (а не и - спашава).

Шта се (не) може превазићи / /»>1П1 I наша иозната глумица упитала нас Је - откуда то да

и< I цц он (7ревазићи употребљава, с једие стране, у речени-цн 11 I н шу I Ми смо те проблеме превазииши, а, с друге, у 1Н Ин шмц као: Он је превазишао самога себе или сл.

| )'н нидно, разлика у значењу је осетна, у извесном сми-I г, мождл ко1 гградикгорна, па стоји питање - да ли је гла-(III Цраипићи вал,ано употребљен?

( ножили бисмо се с нашом познатом глумицом која I Мн1|м ла је у другом примеру глагол добро употребљен, а V нрном (можда и) није.

1,1 пидимо. Рсчник Матице српске (наш најкомплетни-|ц 111Н лоунар) нрво и основно значење глагола превазићи де-ф ш м п п г гл: показати надмоћност, предност над неким, не-411 ч и/нчии ити, надвисити, премаишти некога или нешто,

1н рг1ш: испољити, употребити, уложити и сл. толико (II > >, пнс) снаге, зпања, моћи и др. којима се може надма-

пргмашиги степен, величина, вредност и сл. постоје-!н | • I П1,,1 сгиари. Ако тако разумемо основно значење овог

опда би происходило да „превазићи проблеме"

75


заправо значи да су они - надмашеношћу - увећани, да су већи, изразитији него што су били. Речник МС, међутим, наводи пример Радована Зоговића: „Уколико је било поку-шаја да се ти недостаци [једноличност теме] превазиђу, често се падало у опширност, у прозаичност" и значење глагола дефинише са: надвладати, свладати. Мада тако схваћено значење може имати извесне подударности са оним првим (реч је о надмоћноспш, о савладавању нечега), рекли бисмо да „превазићи проблем" ипак има колоквијал-ни ниво, не и пуно оправдање у књижевном језику, јер је ов-де основ значења „решити повољно, отклонити" (проблем), што није у складу с „постићи још бољи, виши ниво" (нече-га, у нечему), а што се огледа у исказу „превазићи самога себе", „превазићи све своје конкуренте" и сл. Уз „проблеме" би, по свој прилици, боље било употребити глаголе: савла-дати, пребродити, (раз)решити или сл.

76


ТРИ (НЕ)РАЗЛОЖНА ПИТАЊА

Ј 1сретко нам ее читаоци обраћају с питањима на која не-кад не можемо одговорити; разлози су бар двојаки: или обја-шњење захтева превише простора или се питање тиче махом општепознатих ствари.

Ипак, поштујући читаоце којима је до језичке правил-ности стало, па желе да буду обавештени и о ономе што се обично зна, ево неколико одговора и на таква питања.

Једно од њих поставио је г. Радисав Павићевић из Бео-града, а гласи: „Да ли је у чланку Политике од 14. XI 2002. исправно написано: 'залегнути на посао' или, можда, треба рећи 'залећи на посао'?"

Одговор: Оба инфинитивна облика, и залећи и залегну-ти, имају легитимацију граматичке исправности. Питање може бити само који је од њих уобичајенији, а биће да је уобичајенији облик на -ћи (зале-ћи), али се ни инфинитиву на -ти (залегну-ти) не може оспоравати употребљивост. Уосталом, читав је низ глагола који имају овакве двојаке ин-финитиве, као: дићи и дигнупш, маћи и макнути, одбећи и одбегнути, доеећи и доеегнути, доетићи и достигнути, пу-ћи и пукнути, маћи и макнути, таћи и такнути итд. Међу-тим, иако су им инфинитиви различити, облици садашњег времена су исти за оба глагола (гласе: дигнем, макнем, пук-нем, такнем и др.), а једнаки су и облици императива (диг-ни, макни, пукни, такни), док друге глаголске форме могу имати два лика; на пример, од глагола дићи и дигнути аорист је: (он) диже и (он) дигну, радни придев: дигао, ди-

77


гла, дигло, али и дигнуо, дигнула, дигнуло, глаголски прилог прошли: и дигав(иш), али и дигнув(ши), док је трпни придев исти - дигнут. Потпуније податке о томе, међутим, пружа стручна литература (Речник САНУ, Речник Правописа Ма-тице српске из 1960. године, граматике и др.).

Питање друго (поставио исти читалац): „Да ли склопо-ви који служе за заустављање (кочење) аутомобила пред-стављају кочиони или кочни систем. Док сам то студирао", вели наш читалац, „проучавали смо кочионе системе, а сад чујем да се каже и кочни системи." Одговор: Биће да ни ме-ђу овим облицима нема битније разлике; оба су придева (кочиони и кочни) у значењској вези с глаголом кочити, од-носно с глаголском именицом кочење и изведена су регу-ларним граматичким поступком, а казују да се оно о чему је реч односи на кочење, да служи за кочење, има својство, моћ да кочи, зауставља (нешто) и сл. Отуда је сасвим ис-правно - кочиона папучица, кочиона снага, али кочни ланац, кочна снага, па и кочни или кочиони систем. Сем ова два облика придева, употребљава се и - кочнички (ређе кочнич-ни) са истим или сличним значењем, а изведен је од именице кочница, па отуда и кочничка осовина, кочнички склоп и сл.

Другачији је, међутим, случај с терминима вијчана (ро-ба) и вијачна (роба), о чему нас исти читалац такође пита. Придев вијчан (вијчани, -а, -о) у вези је с именицом вијак (завртањ, спирала и др.) и представља регуларну форму, са значењем - који се односи на вијак, који је у вези с вијком и сл., док би придев вијачан (вијачни) пре био у вези с имеии-цом вијач, која, међутим, има сасвим другачије значење (у вези је с извесним ветеринарским поступком). Дакле - виј-чана (роба), не и вијачна (роба).

Питање треће: Читалац Драгиша Величковић из Теме-рина пише: „Дописник Политике објавио је напис под на-словом Музеј наиве, а у тексту стоји Музеј наивне уметно-сти или наивна уметност. Сматрам да је правилан назив уметност наиве, а не наивна уметност, јср би придев на-ивна својом садржином и значењем у потпуности разорио именицу уметност!"

78


Одговор: Термин (именица) наива означава - наивну (ликовну) уметност; придев наиван (наивна), међутим, упо-трсбљен је у овом склопу у основном значењу, тј. наиван = који је без довољно искуства, неискусан, безазлен, чедан, односно, у овом случају - који је без школског и уметнич-ког образовања, самоуки. Исто осиовно значење придева садржано је и у именици наивац = нешколован уметник (сликар, вајар). Енциклопедијском дефиницијом речено -наивна уметност је уметност простодушних, самоуких, примитивних сликара и вајара, који раде без познавања школских правила и академских начела, вођени нагоном и осећаРБем. Новинар Политике, дакле, не греши, као пгго ни нридев наиван не „разара" уметност о којој је реч.

79


КАКО МЕЊАТИ БУРЕ

У~1нше нам г. Бата Ласло из Новога Сада, дипломираии електроинжењер, са жељом да „помогнемо у вези с паде-жним облицима збирних именица" и као пример невоље на-води да је „у нашем реномираном дневном листу Политика читао: 'Пронађена муниција у пластичним бурадима\ Рани-је је", вели г. Ласло, „само од Лала чуо - 'Дао сам децама да једу, дао сам јунадима да пију'", а нас пита да ли су такви облици правилни. „Да сам ја тако нешто написао у свом пи-сменом саставу из српског", сећа се г. Ласло, „гарантовано бих добио јединицу велику као кућа. Мислим да је правил-но рећи: 'Пронађена је муниција у пластичној буради'."

Срећом, данашњи ђак би тешко за то добио јединицу. Али, да објаснимо.

Именица бурад уклапа се у систем деклинације осталих, тзв. збирних именица. Наш читалац затим вели да се „по ис-тој схеми мењају и именице јагње - јагњад, пиле - пилад, штене - штенад итд.", али да „овде постоји и други облик за означавање множине: јагањци, пилићи, штенци итд." Наш читалац, дакле, указује на сплет облика у систему именичке деклинације, који, ето, могу да изазову и недоумице.

Проблем, одиста, постоји, али и решење. Истина, у пот-пунијим граматикама о томе се могу наћи извесна обаве-штења, али ћемо за недовољно упућене укратко изложити стање ствари.

Осим облика „праве" граматичке множине којим се означава већи број јединки, у неких именица се појам мно-

80


жиие третира као - оишти збир јединки узетих заједно, тј. као категорија датих појмова у целини, збирно. Такве су именице типа: лишће, грање,јагњад, пилад, бурад и сл. По-нгго збирне именице значењски представљају једну целину, а значе мноштво, оне, начелно, немају (своје) облике мно-жине. Међутим, имају извесне деклинационе одлике, о ко-јима се мора водити рачуна. Не мењају се, рецимо, по истом моделу збирне именице са завршним вокалом -е (типа лишћ-е, грањ-е) и збирне именице са завршним -ад (типа тел-ад,јагњ-ад). Именице типа лишће, грање, опет, имају и „регуларну" граматичку множину (лист - листови, грана -гране), али и још једну, „допунску" форму за означавање множине - тзв. суплетивну множину типа: лишће, грање итд. Деклинација збирних именица је, међутим, унеколико специфична.

Збирне именице типа лишће, грање (са завршним -е у ном. једнине), наиме, имају падежне форме идентичне са „стандардним" облицима једнине именица средњег рода: (то) лишће, (тога) лишћа, (томе) лишћу (попут: пш поље, тога поља итд.). Међутим, ако такве збирне именице, са за-вршним -е, означавају - млада бића, младунце, као: јагње, пиле, теле, ждребе, куче и сл., онда оне немају „праве" об-лике множине, већ се значење множине исказује облицима гзв. - суплетивне множине, што у овом случају значи обли-ком номинатива са завршним сегментом -ад, као: јагњ-ад, пил-ад, тел-ад, ждреб-ад и сл. Посебност ових облика је у томе што су такве именице на -ад - женског (а не средњег) граматичког рода, па иако значе множину, мењају се по об-лицима -једнине именица женског рода типа кост\ дакле: (та) јагњад (као - та кост), (те) јагњади (као - те кости), (тој) јагњади (као - тој кости) итд.

Ни друге збирне именице са завршним сегментом -ад -и кад не значе младунце, већ предмете, као: бурад, дугмад, ђулад, танад и сл. - не разликују се системом деклинације од малопре поменутих збирних именица типа јагњад. То, истина, значи, да бисмо очекивали да у примеру који је наш читалац предочио имамо (у локативу) облик - буради (у

81


пластичној - буради, попут у пластичној - кости). Међутим, данас се, поред једнинских облика: буради, за дат./инстр./ лок. прописују као исправни(ји) облици (множине) буради-ма (као костима), па и бурадма (што је ређе у употреби), док се некњижевним сматра (множински) облик номинатива: буради, уместо бурад. Иначе, именица буре има и стандард-ну форму множине - бурета (сходно стандардној промени им. ср. рода типа поље - поља, дугме - дугмепш), али је, ре-кли бисмо, данас такав облик такође у ређој употреби.

82


ДА ЛИ СУ ЈАРИЋИ ЈАРАД

Ј~2редложивши нам у евоме писму да прокоментаришемо облике множине именица типа буре (што смо и учинили), господин Бата Ласло је поменуо и следеће: „Ја сам скоро пре пола века учио да многе именице ср. рода које у једни-ни пред падежним наставком добију -ета, множину граде помоћу наставка -ад, као збирне именице, и мењају се по падежима као именице женског рода са завршетком на су-гласник у једнини."

У овом науку две су непрецизности: прво, не добијају те именице -ета пред падежним наставком, већ се на име-ничку основу (једнаку номинативу) додаје сугласник -т-испред падежног наставка -а (буре: буре-т-а); друга је у то-ме што није речено које су то многе именице које се тако мењају, а које се тако не мењају.

А зна се, рецимо, да неке именице као: кубе/кубета, уже/ужета, дугме/дугмета могу имати обе промене: обли-ке множине по стандардној промени именица средњег рода: дугме - мн. дугме-т-а, дугметима; уже - мн. ужета, уже-тима, па и буре, буре-т-а, буретима, а равноправно с ови-ма и облике збирних именица: ужад, дугмад, бурад (некњи-жевно је - ужад-и, дугмад-и, бурад-и и др., где је -и анало-гијом преузето од облика множине именица типа - кост: кост-и). Неке, опет, као: кубе, турбе,јаје и др. немају збир-ну множину на -ад (немамо: кубад, турбад, јајад), док је, с друге стране (поменули смо раније), суплетивна множина

83


својствена нменнцама које означавају млада бића (јагње -јагњад и сл.).

Међутим, „проблем" односа именичких форми: једнипа - множина - еуплетивна множина тиме се не исцрпљује, посебно кад је реч о (условно речено) младим бићима, мла-дунцима. Именица дете - дете-т-а, рецимо, нема ни стан-дардне облике множине именица средњег рода, а ни супле-тивну множину, већ се у множини „претвара" у имепицу женског рода типа жена (та деца, као та жена), а мења се на исти начин као именица жена - у једнини: та деца, од те деце, тој деци (исто као: та жена, од те жене, тој жени).

С друге стране, именице које означавају млада бића, али и неке које то не значе, могу имати и другачије облике множине од поменутих, као: пилићи,јарићи, телићи, кучићи, мачићи, дугмићи, па и бурићи и др. Граматике и те облике називају суплетивном множином, што би значило да неке именице имају (или могу имати) два, неке чак три облика са значењем множине: нпр. од им. дугме - дугмета, дугмад и дугмићи, од јаре - јарад и јарићи, од буре - бурета, бурад и бурићи и сл.

Ми бисмо, међутим, рекли да облици на -ћи, типа - ја-рићи, пилићи, телићи нису по значењу само облици супле-тивне множине, јер у извесним случајевима према облицима (на -ћи) имамо стандардне облике једнине именица мушког рода на сугласник (-//), као: јарић (исп. „Коза и седам јари-ћа"), голупчић, мачић, кучић, пилић и сл. Облици на -ћи су, у том случају, заправо облици миожине именица мушког рода на сугласник (с наставком 0 ) и мењају са на исти на-чин као именице типа: птић, петлић, племић и др.

Биће, међутим, да су облици једнине мушког рода - ма-чић, кучић, јарић, Гпелић и сл. у ређој употреби од облика средњег рода - маче, куче,јаре, теле и сл.; облици мачићи, кучићи, голупчићи су, рекли бисмо, претежно деминутивна образовања од дате именице и као деминутиви обично има-ју и хипокористично (одмила) значење; међутим, облици (суплетивне множине) типа - мачад, кучад, јарад имају углавном „суво" информативно значење, без деминутивно--хипокористичне конотације.

64


Облик штенци (да одговоримо и на то питање) заправо је стандардни облик множине од именице штенац (у упо-треби више у народним говорима него у стандардном јези-ку), за разлику од именице - штене, -ета, са суплетивном множином итенад.

65


ДАНАС, А ШТА ДА ЈЕ ЈУЧЕ ИЛИ СУТРА

а се о правилности и коректности језичког изражавања не говори само у стручним часописима и језичким прируч-ницима, већ почесто и у рубрикама читалаца новина (као што је Међу нама у Подитици) јесте појава која свакако за-служује пажњу. Особиго онда када су излагања о томе оправдана.

Није, међутим, тешко запазити да таква упозорења обично остају без одговарајућег одјека, почесго баш у оних којима су таква упозорења и упућена. А она су упућена ма-хом посленицима у такозваним јавним електронским и штампаним медијима, с обзиром на снажан утицај који има-ју на јавну реч и језик уопнгге. Тешко је, међутим, разумети огкуда то да се - и поред многих јавно изречених умесних примедаба и критика - у таквим медијима и упорно одража-ва индолентан однос према језику, а што се огледа не само у спорадичним огрешењима, већ готово у упорном „негова-њу" (да не кажемо - форсирању) језичких некоректности које су понекад у директном сукобу с основном језичком правилношћу и елементарном језичком логиком.

Не једном је, на пример, указивано, чак и у рубрици Међу нама, да се назив листа Данас не да мењати по паде-жима. Ово отуда што је данас - прилог, дакле реч која спа-да у ону врсту речи која (за разлику од именица, придева, заменица и неких бројева) апсолутно не може имати облике падежа (прилози су пепроменљиве речи). По граматичком

86


статусу, прилог данас је, дакле, једнак многим другим при-лозима, таквима, као што су: јутрос, довече, донедавно, до-тад, (прек)јуче, (преко)сутра, догодине, пролетос, зимус које, као и данас, такође није могуће мењати по падежима. Читаоци који су на ово упозоравали, с правом су духовито питали - шта би било с падежима да име листа гласи, реци-мо - јуче или сутра? Очевидно, они који су за име листа смислили назив Данас (можда по угледу на америчке новине 118А Тис1ау) нису, по свој прилици, мислили на језичке по-следице. А последице су, ето, у томе што се у језику (неких) говорника почела да укорењује неподесна (и апсолутно не-допустива) пракса по којој се данас доживљава као имени-ца и да се, отуда, мења по падежима на начин на који се, иначе, (регуларно) мењају именице типа спас, клас, талас, ананас и сл., тј. именице мушког рода са сугласником на крају речи. Невоља је утолико већа што је овај манир стекао своје (за)говорнике тамо где би се то најмање очекивало -најпре у језику новинара. Ако се добро сећамо, ову „моду" су најпре лансирали новинари с телевизијске станице Сту-дио Б, који је (ие сви, ипак) и надаље одржавају, особито у емисији Преглед јутарње штампе.

Али, не само они. Врхунац језичког апсурда доживља-ва ова реч у скорашњем рекламном споту, емитованом и на телевизији и на радију, у којем један ученик прилог данас мења по свим падежима и, као да је то сасвим нормално, из-говара редом, од номинатива до локатива: данас, данаса, данасу, данас, данасе, с данасом, о данасу. Овом апсурду недостајало је још само да се изговоре и „облици множине" (који би по уведеном систему гласили: данаси, данаса, да-насима, данасе, данаси, с данасима, о данасима) па да је-зичка лакрдија буде потпуна.

Уосталом, креатори овога спота можда и нису баш много „оманули". Јер кад новинари (и не само они) свакодневно говоре (цитирамо): „Овом информацијом завршавамо пре-глед Данаса за ово јутро" (дакле: ем - Данаса, ем - за ово јутро, иако новине никако нису - „за јутро", као што нису ни „за вече", већ су или данашње, или јутарње (ако постоје)

87


или вечерње (нпр. Вечерње новоети, не и „Новоети за ве-че") или када, на исти начин, саопштавају (у истој емисији): „То би биле неке од информација и најава текстова које вас очекују у данашњем Данасу (дакле, ем - „у Данасу", ем -информације које (некога) „очекују") - зашто се, онда, не би и у рекламном споту пашле девијације, такве које, међутим, у језику добрих новина не би смеле бити допуштене - никако. Не би, дакако, кад би о томе (а и о језику у тим медијима уопште) имао ко да бригу води.

88


ДОБРЕ РЕЧИ КОЈЕ ТО НИСУ

2есто се помиње како нам у језик свакодневно улазе стра-не речи које, по мишљењу неких љубитеља језика, више штете него користе јер га отуђују, док ми у нашем језику имамо довољно материјала којим се оне могу лепше казати. Мада у томе има истине, она ипак није потпуна (немамо за све речи домаће еквиваленте). Међутим, језик се не опскр-бљује само страним речима, већ и домаћом језичком про-дукцијом. Тако је једном приликом академик Павле Ивић предочио следећи пример из Политике: „Секс симбол годи-ие, америчку глумицу Шерон Стоун, гледаоци сателитске телевизије Ем-Ти-Ви прогласили су за најпожељнију глуми-цу године за улогу у филму..." и напоменуо да би, рецимо, Вук Караџић од ових речи разумео само - су, за, у и година, а прогласити с другачијим значењем (учинити познатим, изнети на глас).

Да ли су, мсђутим, новине у језику добродошле зависи од тога у којој мери одговарају систему језика, тј. да ли су разумљиве и да ли по творбено-значењској струкгури одго-варају речима које као модел у језику већ постоје.

Посматраћемо у том светлу једну од језичких новотво-рина - глагол испоштовати. Творбено узев, начињен је спајањем префикса из/ис и глагола поштовати. Реч је, без сумње, нова, незабележена не само у Вуковим речницима, него ни у великом Речнику САНУ књижевног и народног јсзика, а ни у шестотомном Речнику Матице српске. Забеле-

89


жио ју јс Иваи Клајн у свом Речнику нових речи (изд. Мати-це српске, 1992) и дефинисао са - одржати; испунипш; прихватипш, усвојити, а потврдио примерима (наводимо их скраћено) - Савезно извршно веће није испоштовало обећање; Републичка влада није испоштовала захтеве син-диката; Уколико републике ие би испоштовале договор, ми бисмо ишли на интервентни закон.

Глагол поштовати, међутим, у стандардној употреби одговара по значењу дефиницији - осећати поштовање (према некоме, нечему), поступати (према некоме, нечему) с поштовањем, с признањем, ценити, уважавати. Пре-фикс ис- опет (према Речнику САНУ) у спрези с неким гла-голом означава - постизан>е, добијање, стицање онога ра-ди чега се врши радња основног глагола, као нпр. у - измо-лити, искукати, испросити, изнудити, измамити, изборити и сл. Сходно овим (стандардним) значењским елементима, излазило би да се спрегом префикса ис- и глагола поштова-ти добија хибридно значење - постићи, стећи (према не-коме, нечему) поштовање, признање, уважаваи>е, односно, слободније речено - постићи, изнудити, измамити, избо-рити (се) за поштовање (према некоме, нечему). Оваква „робот-дефиниција" не само што не би била ни у складу с Клајновом, него ни с осиовном језичком логиком, а ни с ис-казима који се чују, као - испоштовати вољу народа; испо-штовати договорено; испоштовати договор и сл. Наиме, глагол поштовати у свом основном значењу обавештава о извесном емотивно-моралном односу (ценити, уважавати некога, нешто), а не - о глаголској радњи. Отуда се префик-сом ис- не граде глаголи од речи које заправо значе исто што и поштовати, то јест од оних које би гласиле из-ува-жити/из-уважавати, ис-ценити (некога, нешто) или сл. Откуда онда - испоштовати? Очевидно, отуда што је основно значење глагола поштовати (нестандардно) моди-фиковано у глагол који значи - радњу: (о)држати, испуни-ти, извршити и сл. Префикс ис-, опет, узет је да (такође не-стандардио) изрази значење: потпуно, до краја, сасвим и сл., па испоштовати (некога, нешто), нпр. вољу народа,

90


чначи - до краја, у иотиуности извршити, испупити (вољу народа и сл.). Огуда је испоштовати било могуће доводити у всзу с објсктом тииа - реч, обећање, договор и сл. И поред свсга, глагол испоитовати очевидио нарушава творбено--значењски модел језичког система, али је ипак нашао сво-јс место у језичкој иракси и по свој прилици ће, мада не с много оправдања, функционисати и поред свих „мана" које му се с језичке стране могу приписати. Без много оправда-и.а и отуда што и глагол поштовати може у савременој констелацији значити исто (поштовати рок, вољу народа, дату реч итд.).

91


ДОГОВОРИТИ ИЛИ УГОВОРИТИ (НЕШТО)

вимо у време готово нспрекидиих разговора, догово-ра, уговора, преговора или говора, па су и казивања о томе готово свакодневна. Потреба да се о њима и јавно саопшта-ва, погогово кад су од посебног значаја (а махом то јесу), уводи у језичку праксу граматичке и лексичко-синтаксичкс моделе глаголских образовања изведених од основне речи говор, а који нам се не чине увек вал,анима. Имамо, наиме, у виду глаголе типа разговарати, договарати/договорити (се), уговарати/уговорити, преговарати, односно њихове граматичко-значењске деривате типа: договорен, уговорен, договарао, уговарао и др. и њихову употребу у актуелној је-зичкој комуникацији.

Основно семантичко језгро ових глаголских облика, на-име, происходи из речи говор, односно разговор, што значи да се њихов основни садржај заснива на глаголској акцији која претпоставља (ис)казивање мисли језичким средствима (речима), односно, усмено или писмено обликовање каквог мишљења, саопштења и сл. Таква акција имплицитно подра-зумева два или више актера, учесника-саговорника, па се „говор" заправо и остварује као „разговор" с неким о нечему (о каквој теми, предмету, спору, уговору и др.). Дакле, основ-ни параметри значења су - (ис)казивање, тема (ис)казивања, остварени у међусобном контакту („размени мишљења").

С обзиром на карактер и тип акције, сврха комуницира-ња може бити различита. Оно може, рецимо, бити неутрално,

92


оствариво као пуки разговор (о некоме, о нечему), без одре-ђсног циљног исхода. Међутим, говорење се може обављати с одређеним циљем - ради доношења заједничке одлуке, спо-разума, погодбе, уговора или сл.; у том случају говорна ак-гивност се језички означава као - договор, а сам нроцес рад-н.с се казује глаголима - договарати (се) - договорити (се) (о нечему), то јест глаголима који подразумевају потребу ак-гсра да се упшначе елементи (нечега), постигне споразум (у вези с нечим), односно да се у разговору дође до заједничког гледишта, споразума, дакле да се нешто -уговори.

Овде, међутим, ваља упозорити на неједнакост наведе-них значењских садржаја глагола договарати и договори-ти. У првом случају (договарати) реч је о незавршеном процесу (договарати је тзв. „трајни глагол") са значењем -водити преговоре, преговарати (с неким о нечему). Међу-тим, данас се у колоквијалном говору (и не само у њему) чу-ју и искази као: Договарамо нове послове, тј. договарамо -нешто (објекатска функција), што, рекли бисмо, није у при-роди значења глагола договарати (запостављен је елемент међусобног општења), што би упућивало на то да је у та-квим приликама исправније употребити глагол уговарати (Уговарамо нове послове, то јест водимо преговоре о новим пословима).

Глагол договарати, међутим, има и верзију са замени-цом се - договарати се, која је, за разлику од непрепоруч-љиве употребе договарати (неито), веома уходана и ва-лидна у значењу - саветовати се (о нечему) (ради доноше-ња заједничких одлука, решења, планова и сл.), као: Догова-рамо се о новим пословима, па и: Договарамо се шта да ра-димо и сл., јер је то реченична схема која је у складу и с је-зичком логиком и с језичким законитостима. Основно зна-чење глагола договарати, наиме, претпоставља узајамност актера у разговору (што се ностиже употребом заменице се), а не објекат, предмет разговора (договарати - нешто).

Насупрот овоме, варијанта тзв. „свршеног глагола" -договорити (се) унеколико је у томе „толерантнија". Мада и овај глагол има сасвим развијену употребу с повратном

93


заменицом се у значењу - постићи заједнички договор, ме-ђусобно се сложити, споразумети (око нечега, у вези с не-чим), на пример: Договорили смо се шта да радимо, у савре-меној језичкој пракси је и овде (неоправдано) распростра-њена „објекатска" употреба овог глагола, у значењу: утана-чити, утврдити елементе нечега, уговорити нешто (као: Договорени су нови послови; Морамо договорити односе са Црном Гором и сл.). Посебно је неоправдано употребити неповратну форму (без заменице се) у случајевима када се овим глаголом казује да је какав споразум постигнут, угана-чен у међусобном разговору, то јест кад значи споразумети се, постићи споразум, сложити се (у нечему) с неким и сл. Дакле, уместо: Договорили смо с директором шта да ради-мо; Радници договорили да обуставс штрајк и сл., биће оправданије рећи: Договорили смо се с дирекгором шта да радимо; Радници су се договорили да обуставе штрајк и сл.

94


ДОКАЗИВАЊЕ НЕВИНОСТИ

цг-хитање које иам је господин Војислав Алагић, судија у пеизији, поставио спада, заправо, пре у правно-језичку ре-гулативу, него у стандардну језичку нормативистику, па би-смо рекли да је за одговор наш читалац меродавнији од нас. Тим пре што језик правне струке и науке (и не само правне) има - то ваља нагласити као приицип - властите, професи-онално-терминолошке вредности речи и израза, а тиме и специфична значења, која у односу на свакодневну сферу језичке комуникацијс могу бити другачија (начелно - не морају се обавезно повиновати ни тзв. општој језичкој пра-вилности).

Па ипак, да не бисмо остали нашем читаоцу дужни од-говор, покушаћемо да се са општејезичког становишта на-довежемо на поставл>ено питање, а оно (у скраћеној верзи-ји)гласи:

После четири месеца проведених у затворској јединици у Шевенингену, адмирал Јокић је - како су то новине саоп-штавале - после доласка из Хага изразио наду да ће успеги да пред тим судом докаже своју невиност.

Међутим, наш читалац, као правии стручњак, вели да „свако ко је оптужен има право да буде сматран невиним док се кривица не докаже на јавном претресу", што треба разумети тако да „окривљени није дужан да доказује да је невин, па би било логично да је адмирал Јокић казао: „На су-ђењу у Хагу тужилац неће успети да докаже моју кривицу".

95


Питање гоеиодина Алагића гласи - да ли је, у светлу из-ложенога, требало говорити о доказивању невиности или о доказивању кривице?

Као што смо напоменули, питање се тиче правног фор-мулисања ствари, то јест односа између окривл,еног, тужи-оца и суда, па се у правним поступцима сигурно ваља тих начела и придржавати. По општејезичком критеријуму, међутим, рекли бисмо да између - доказивати (нечију) кри-вицу, односно доказивати (своју) невиност, реално узев, не-ма суштинске разике, јер у крајњем случају исход не зависи од тога да ли се до њега долази доказима тужбе или (про-тив)доказима одбране.

С обзиром на то да именица доказ својим значењем подразумева - непобитну чињеницу, сигуран податак или документ истинитости нечега, а глагол доказати, сходно томе, значи - потврдити истинитост, гачност нечега (чиње-ницама, наводима, документима и сл.), односно доказима уверити, убедити некога у нешто (у истинитост или неодр-живост оптужних елемената о којима се спор води), онда је јасно да и једна и друга страна у спору заправо изводе суш-тински исти, мада процедурално супротан поступак, при че-му се они међусобно не искључују. Према томе, није само тужилац у прилици да доказује кривицу оптуженога, већ је и окривљени у прилици да оптужбу побија, односно да ти-ме доказује своју невиност. Који ће поступак имати више успеха вероватно не зависи од тога да ли је посреди „напад" или „одбрана". Међутим, по логици ствари, колико ће тужи-лац настојати да докаже кривицу оптуженог, толико је при-родно очекивати да ће и оптужени настојати да докаже сво-ју невиност.

То је, по свој прилици, тако у судској процедури. Дру-га је, дакако, ствар начелних правних принципа по којима нико не може бити сматран кривим док се то и не докаже. У свакодневној говорној пракси, у разговорном језику, ме-ђутим, сасвим је разумљиво и природно очекивати да окривл.ени (не само на суду, већ и иначе) реагује - одбра-ном, порицањем оптужбе или кривице и евентуалним чиње-

96


пицама „доказује" или иастоји некога да увери у своју неви-ност, ноготово ако је оптужба произвол>на, непоуздана или само на сумњи изведена.

Не видимо, отуда, у употреби термина „крив", односно „невин", огрешење о језичку норму, бар не онда кад је о раз-говорном језику реч, а да ЈШ је то тако и у језику правне нор-мативе и регулативе - ипак није наше да оцењујемо.

97


ПРАВОСНАЖНО НЛИ ПРАВНОСНАЖНО

браћајући нам се писмом, г. Борислав Стевановић из Бео-града вели: „Молим Вас за објашњењс о следећем: Са својим познаником, адвокатом, расправљам о томе шта је правилно - правоснажно или правноснажно. У питању је, конкретно, примена овог израза за судско решење или пресуду. Мој по-знаник, адвокат, категоричан је у тврдњи да је исправно је-дино - правноснажно."

Е па, да одмах кажемо - у овом случају разлога за спо-рење заправо нема. Ако се, наиме, Ваше мишљење разлику-је од тврдње Вашег пријатеља, адвоката, онда сте заправо обојица у праву. Наиме, и облик правоснажно и облик правноснажно су с нормагивне тачке гледишта једнако ва-лидни, подједнако добри и равноправни, те један не искљу-чује други.

А, ево и објашњења за такву тврдњу: Облик (придева) правоснажан (мушки род), правоснажна (женски род), правоснажно (средњи род) заправо је сложеница изведена од два лексичка елемента - право + снажан, -жна, -жно. Први сегмент право- има прилошку функцију, а у основном значењу казује да је реч или о нечему што је у правој лини-ји, изравно, непосредно и сл. (нпр.: Гледа ме право у очи), или, у другом случају, да нешто одговара истини, да је истинито, исправно, тачно (нпр. Реци ми право шта је би-ло), док у трећем случају означава да је нешто - по правди, праведно, правично, дакле, да је нешто у вези, у складу с

99


правдом и правом, као ипр.: Ако си ме оштетио, право је да ми надокнадиш штету.

Осим што је лексема право прилог, она може бити и (граматичка) именица. У јурисдикцијској употреби означа-ва (поред теоријских значења) - оно што јеу вези с правним прописима, законима и сл. (нпр. ауторско право, грађанско право, римско право итд.). Оба ова значења (исправност, истинитост, односно правна основа нечега) искоришђена су и у творби сложеница, таквих као: право + верник, право + веран, право + времен, право + пис (опште значење), од-носно: право + ваљан, право + бранилац, правобранитељ, правозаступник, правољубив, правомоћан, правосудни, пра-восуђе, па и правоснажан, правоснажност (значење у вези са законом, правом). У складу с првим наведеним значењем граде се и друге речи, као православац, правостечен, право-веран, а у вези с другим значењем, изведенице попут: прав--да, прав-ица, прав-ичан, прав-ичност и сл.

С друге стране, облик правно (са -вн- у основи), такође у прилошкој употреби означава - начин који је у вези с пра-вом, усклађен са законом, с обзиром на закон(е), у правном смислу и сл., као на пример: Та се ствар мора правно дефи-нисати; Он, правно узев, нема никаквих обавеза према теби.

И варијанта правно (као, уосталом, и право) употребљена је и у творби сложеница и изведеница са значењем - који је у складу с правом, који се заснива на праву и сл. (у јуристич-ком смислу), као: правн+и, правн+ик, правн+ица, правн+ички, правно+друштвени, правно+ формалистички (формално+правни), правно+снажност, па и правносна-жан, правноснажна и правноснажно (у правописном по-гледу написано спојено, као једна реч) итд.

С обзиром на овакво стање ствари, оправдано је, дакле, обе „спорне" форме сматрати нормативно правилнима.

Ако би се, међутим, оцењивало по фреквенцијско-твор-беним приликама, могло би се рећи да је <?-форма (пра-в-о) распрострањенија од <?н-форме (пра-вн-о). Наиме, док су у неким случајевима у промету обе конкурентне форме, попут: правоснажно (са -во-) и правноснажно (са -вно-), дотле речи

99


као: правобранилац, правобранилачки, правобранилаштво, правозаступиик, правозаступништво, правосудни и сл. -нсмају алтерпативие форме са ссквенцом -вно- (не говори се: правнобранилаштво, правнозаступник, правносудски и др.), што, поновићемо, не утиче на валидност двојаких об-лика у оних речи у којих се двојаке форме јављају, дакле и такве као што је - правоснажно и правноснажно (о чему нас, наиме, наш читалац пита).

100


ЈЕЗИЧКИ СТАНДАРД И ПРАВНА ТЕРМИНОЛОГИЈА

с/"осподин мр Мирко Бартуловић, помии.ући наш напис о дублетним формама правоснажан и правноснажан, сагла-шава се с нашим мишљењем да су обе форме, са општеје-зичког становишта, валидне, али, као правник, сматра да би у правној струци трсбало употребљавати само онај лик који је и у тексту закона (у уводу члана 333 Закона о парничком поступку), а у њему је употребљен само облик правносна-жност (не и правоснажност).

У чему је разлика између ова два гледишта? Са општејезичког (лингвистичког) става, дублетне,

истозначне форме могу бити нормативно валидне. Истина, често се догађа да када се употребљавају две речи истог значења (тзв. синоними), једна од њих или поприми извесну разлику у значењу или се током времена губи. Рецимо, у Вуковом Рјечнику се наводе синоними бусен и бусеница с тим што се бусен упућује на бусеницу као примарнију реч, а у савременом језику, бусеница је изобичајена; придев вре-дан/вриједан у Вуковом језику опет значи (само) - достојан (нечега), који има вредност (као нешто), нпр. - Лице јој је вредно Цариграда - док у савременом језику придев вредан пре свега означава својство онога који је радан, марљив (нпр. вредан радник), односно који је драгоцен (инр. вредан накит) или који је ваљан, врстан (нпр. вредно паучно дело) и др.

Мсђутим, кад је реч о терминологији и терминолошкој употреби речи, ствари стоје другачије. Свака научна или стручна област има свој „репертоар" лексичких потреба, а

101


тимс и посебиости у употрсби речи и њихових (спсцифичних) значсња. Насупрот стандардном језику, функционални стил се одликује ие само посебпостима употребс речи, већ и тиме што пе мора обавезно бити у складу с правилима стандард-ног (књижевног) језика. Огуда, рсцимо, површ и површина у математици могу имати издифсрснцирано зиачење, као што у правиим пословима именица спор нема (увек) исто значењс као у језику свакодневице. Примсра би се, дакако, могло наводити много, а закл,учак би увек био да јсзик стру-ке има право да за своје потребс регулише и изражајне и об-личке (герминолошке) посебности, што је, уосталом, случај и с другим областима комуникације, таквима као шго су, рецимо, администрација, политика, публицистика, инфор-матика, уметност, наука итд. Проблем је, међугим, обично у томе што те посебности чссто нису нормативно регулисанс и кодификоване. Уосталом, и господин Баргуловић о томе говори када каже да је „јсзик који упогребљавамо у нашој правној тсрминологији без сумњс далеко од савршеног".

Далско од савршеног су и терминологијс нских других струка. О томе се вишс говори нсго што сс ради, иако је тој тематици био посвећен чак и научни скуп, одржап у САНУ 1996. године. Најповији изузстак чини Енциклопедијски ла-тинско-српски речник др Миодрага Одавића, с корпусом од прско сто хиљада речи, који, поред осталог, иуди и стандар-дизацију у медицинској терминологији. Овакви подухвати предстоје и другим струкама, е да би се о терминолошким решењима говорило не само с општејезичког асиекта, већ и из професионалног угла.

Међутим, кад се о дублетиим облицима типа прав(н)о-снажиост ради, вероватно се не може очекивати да оне или само једна од њих будс искоришћена за терминолошка пијансирања, мада би једнообразност употрсбе и општеје-зичких облика речи, у начелу, било пожељно својство сваке терминолошке, па и правне регулативе. Међутим, пробитач-ни спој општејезичког стандарда и термиполошких решења ипак би се најбоље могао ускладити узајамном сарадњом стручњака за језик и експерата дате струкс, иако до сада та-ква сарадња није била превише уобичајена.

102


СУМЊИВА (НЕ)ПРИСТРАСНОСТ

Ј 1аш читалац, судија г. Алагић из Панчева, пише нам: „У Књижевним новинама од 15. јуна / 15. јула 2002. стоји да 'једна страна у управним процесима ... има право да захте-ва изузеће судије ... ако постоје оправдани разлози да се сумња у његову пристрасносш, док се у Закону о кривичном поступку у чл. 39 каже да: 'судија не може вршити судске дужности ... ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност\ Шта је", пита нас читалац, „у ду-ху српског језика?"

Судећи по читаочевом писму, проблематична је упо-треба именице пристрасност, односно непристрасност. Именица пристрасност, наиме, подразумева својство оно-га ко је пристрасан, тј. онога ко се руководи, опредељује, одлучује према - личним побудама, субјективним разлозима и мотивима, који је неоправдано на нечијој страни, дакле, који је, самим тим, неправичан, неподобан (нпр. да објек-тивно суди). Насупрот томе, непристрасност подразумева објективност, правичност.

Међутим, у примерима које читалац наводи проблем је заправо у именици сумња, односно глаголу сумњати. Наи-ме, у једном од њих употребљен је глагол сумњати: „ако постоје разлози да се сумња" (+ у непристрасност), а у дру-гом, именица сумња: „ако околности изазивају сумњу" (+ у пристрасност). Како ове реченичне конструкције разумети?

Именица сумња, као и глагол сумњати, могу имати двојако, чак унеколико дивергентно значење. У једном слу-

103


чају имсница сумња означава: неверицу, неповерење (у оно о чему је или о коме је реч), као у: „Сумњам да ћу положи-ти иснит" (разлог: нисам се довољно спремио), тј. сумњам = не верујем, нисам сигуран (+ у повољан исход). При овоме, међутим, ваља запазити: да је сумња(ње) у спрези с глаголом који, сам по себи, има позитивну конотацију (положити = ваљано завршити испит), док је носилац значења негативне конотације (неверице, порицања, неповерења и сл.) заправо елемент глагола - сумњати (сумњам = не верујем у позити-ван исход, резултат (полагања испита)) и сл. Другачији је, међутим, случај кад се глагол сумњати нађе у вези с глаго-лом или каквом одредбом у негираној форми или с негатив-ном конотацијом, као: „Сумњам да нећу положити испит", тј. сумњам = верујем, надам се, уверен сам (+ у позитиван исход). Дакле, у спрези с глаголом афирмативног значења или с одредбом каквог позитивног својства, глагол сумњати не изражава - неверицу, неувереност, већ напротив - верова-ње, увереност, наду (у позитиван однос, исход, резултат и сл.).

Осим ових значења, разликујемо и известан међувари-јантни случај, онај када сумња(пш) не означава (не)веровање, (не)увереност и сл., већ - извесну недоумицу, несигурност (у вези са оним што се саопштењем казује и сл.), као у: „Испуњени смо сумњом у исправност нашег поступка" тј. испуњени смо неверицом, несигурношћу, питамо се да ли је добро (то о чему се саопштава и сл.).

Међутим, значење несигурности, неуверености, прег-поставке и сл. потпуно се елиминише у фразеолошким се-квенцама типа: нема сумње, без сваке сумње, ван сваке сумње и сл. где се елементима: нема, без, ван (+ сумње) заправо по-тврђује - сигурност, несумњивост, не(о)спорност и др. без колебања, двоумл.ења или сумње у оно шго у исказу следи.

Ако у овом светлу погледамо примере које нам је наш читалац предочио, можемо закључити: први пример није коректан и требало би да гласи - да се изузеће судије може захтевати „ако постоје разлози да се сумња у његову непри-страсност" (не - пристрасност), јер се подозрева (сумња), помишља да је судија пристрасан (а не - непристрасан).

104


Друга реченица - да еудија не може судити „ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност" коректна је, јер је реч о томе да се не верује (сумња се) у ње-гову непристрасност, дакле да је реч о судији који је при-страсан па тиме за суђење неподобан.

105

МОЖЕ ЛИ ОПТУЖЕНИ БИТИ ОПТУЖЕНИК

обили смо опет питање о употреби неких језичких еле-мената у правној пракси (терминологији), који, овога пута, могу бити мериторно посматрани и с лигвистичког станови-шта. Ово напомињемо отуда што је, начелно узев, свака стручна или научна област у ситуацији да успоставља или употребљава речи и изразе сходно својим потребама (потре-бама тзв. функционалног стила), понекад и на начин који не мора бити у складу са одредбама стандарднојезичке, књи-жевне норме.

Наш читалац (судија у пензији), међутим, наводи у сво-ме писму да је читајући Разговор с Кафком у преводу Јови-це Аћина, наишао на реченицу: „Сваки оптуженик се упи-ње да одложи пресуду". Међутим, вели он, Закон о кривич-ном поступку „тај процесни субјект означава придевом оп-тужени", а не именицом оптуженик. Уосталом, присећа се наш читалац, у ЗКП Краљевине Југославије, овај проце-сни субјект је био означен само именицом оптуженик, а са-гласно томе и именицом - окривљеник и осуђеник. Из овога следи и његово питање: да ли је правилно говорити окри-вљени, оптужени, осуђени или пак окривљеник, оптуже-ник, осуђеник?

Пре него што изричиго одговоримо на питање, указали бисмо, уопштено, на језичке (иначе познате) процесе који се односе на ову тему. Наиме, мада је основно својство приде-ва, као детерминативних речи, да указују на какво својство

106


нм1 пицс, јсзику нису стране извесне „флукгуације" једне 1141.11 ичкс категорије речи у другу. Лингвистички услов за |ц |с промена функције речи. У нашем случају, реч је о про-м« пп која омогућава да придев из детерминативне функци-|с нређс у називну (именичку) функцију. Тај процес је | н I нарљив у случајевима када из спреге придева (као одред-пгцог елемента) и именице може изостати именица, а да се шмс зпачење не ремети. На пример, синтагма Француска I ч-нублика се лако може свести само на (придев) Француска, н р сс именица (република, држава и сл.) подразумева и не мора се изричито поменути. За такве случајеве кажемо да је придсв преузео фупкцију (и значење) именице. Та појава је, ипаче, стандардна у језику и налазимо је у многим прилика-ма, као: стари (= стар човек, старац), драга (= драга, воље-па особа), млада (= млада женска особа; невеста) итд. Само-сталну именичку функцију придева налазимо и у многим имснима локалигета, као: Рашка, Бачка, Бешка, у именима држава: Чешка, Турска, Хрватска итд. (у новије време све нише и Српска за - Република Српска). Придевски карактер се огледа и у властитим именима типа: Драга, Мила, Слађа-на, ЈЈепа итд.

О придевском „пореклу" таквих именица говори и њи-хова промена по падежима. Познато је из школских уџбени-ка, наиме, да придеви у падежним облицима имају другачи-је наставке од именица (нпр. у дативу/локативу једнине придев ж. рода има наставак -ој, а именица ж. рода има на-ставак -и (нпр. - леп-оу жен-м). Придеви који су попримили именичку функцију често, и поред тога, задржавају своју, тзв. придевску промену (као: Бачка - (у) Бачк-о/, драга - (о) драг-о/ итд.), мада неки попримају и именичку промену (чу-је се и: у Бачки, Ечки, о драги итд.) што је, опет, посебан стандардолошки проблем верификације, а у језичкој пракси повод за недоумице.

Ми, међутим, нећемо ширити гему на морфолошко-се-мантичке одлике овог процеса. Указаћемо на само један случај кад придев оиисног тииа, који у номиналном облику (номииативу једнине мушког рода) има облик с наставком

107


-и (као: млади, лепи, стари - тзв. одређени вид придева), од-ноено и без тога -и (млад, леп, стар - тзв. неодређени вид придева), онда ее у именичкој функцији обично употребља-ва дужи облик (с наставком -и), док облик без тог наставка задржава, по правилу, придевско-детерминативну функцију и значење. Ово наглашавамо отуда што је у директној вези с одговором на питање нашег читаоца. Наиме, прво придев-ски облици типа оптужеии, окривљени, осуђени имају, за-право, именичку функцију (значе именице), тј. семантички су идентични са именичким формама - оптуженик, окри-вљеник, осуђеник. Да ли ће се употребити једна или друга форма језички је свеједно; питање би могло бити - шта је уобичајеније. Не би, међутим, било свеједно да ли ће се упо-требити краћи или дужи облик придевске форме (оне са -и или без -и), у исказима као: окривљен је и оптужен : окри-вљени је и оптужени, окривљен је осуђен : окривљени је осуђен, окривљен је осуђени итд. - где придевски облик без -и има придевску (детерминативну) функцију, а придев с тим наставком - именичку (називну) функцију, иако се ни у једном ни у другом случају права именица не помиње, али се подразумева (окривљени = окривљен(и) човек итд.).

108


ЕУРО ИЛИ ЕВРО

цг-1итање ее ие поставља у јавности први пут, али је време да се на њега одговори последњи пут, дефинитивно. Поли-тика је већ пре скоро три године, у два маха, објавила нека мишљања о томе да ли нову европску валуту треба звати евро или еуро. Мишљења су затражена од лингвиста и од банкара. И док су банкари званично, на међубанкарском са-станку 1999. године заузели став да је треба звати еуро (јер је евро у банкарској комуникацији већ „резервисан" за одре-ђене термине, као: евро-бондови, евро-долари, евро-тржи-ште обвезница и др.), лингвисти су полазили од питања да ли име валуте треба или не треба ускладити с нашим изго-вором речи Европа. Напомињано је да и у другим језицима (немачком, енглеском нпр.) постоје „домаћи" начини изго-вора имена Европа (у немачком Ојропа, у снглсском Јуроуп итд.), па би, сходно томе, и у нас име нове валуте ваљало прилагодити нашем изговору речи Европа, дакле, определи-ти се за евро. Такво мишљење је заступао и Павле Ивић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, ре-кавши: „С обзиром на то да ми говоримо Европа, а не Еуро-па и како назив 'евро' потиче од 'Европа', онда нема диле-ме да се валута Европске уније код нас зове 'евро'" (Поли-тика, 6. јануара 1999, стр. 8).

Ми бисмо, међутим, указали и на друге моменте. Прво: иако је име валуте у етимолошкој вези с речју

Европа, то не мора да буде од обавезујућег значаја и за ње-

109

I ГОН Фочете

пп (ире)именовање. Наиме, именовање (валуте или чега другог) може ее сматрати ноступком простог „крштавања", ири чему етимолошка веза с другом речју (у овом случају с „Европа") може бити занемарена. Имена се и иначе, у прин-ципу, слободно надевају и, начелно, имају право на ауто-хтону „недодирљивост", чак и онда кад се њихов гласовни склоп коси с рсгуларним правилима језика. То, дакако, не значи да се прилагођавања или чак „прекрштавања" не мо-гу вршити (као, на пример, у одпосима Беч: Мсп ; Будимпе-шта: Видарек!; итд.), што, опет, не значи да томе увек и тре-ба прибегавати. Ако, дакле, пођемо од тога да је аутентични облик имена нове валуте еуро (што и на самим новчаница-ма пише), не изгледа оправдано да се еуро на један начин (званичан) пише, а на други (незваничан, колоквијалан) на-чин изговара или и пише.

Друго: писати „еуро" (званичио), а изговарати (или и писати) „евро" било би у супротности и с (Вуковим) прин-ципом - „читај како је написано", тим пре што ово „како је написано" није у супротности са изговорним системом на-шсг језика.

Треће: варијанта „еуро" може (некоме) бити „непо-жељна" и због тога што је изговор „Еуро(па)" својствен хр-ватском језичком подручју. То, међутим, и не би морао бити разлог да се у нас еуро одбаци; иницијална секвенца еу- ни-је, наиме, страна нашем језику. То, с једне стране, потврђују многе речи (махом преузете из грчког) које имају вокалски тандем еу- (као: еуфемизам, еутаназија, еуфорија, еукалип-туе, еурека и друге), док се, с друге стране, може примети-ти да форма еуро почиње и у нас да се употребљава, засад, истина, махом у називима неких фирми или производа (као: еурокрем, Еуроеалон, Еурохрает, Еурокомерц и др.), што значи да се „еуро" полако „одомаћује", а то, рекло би се, не смета превише.

Четврто: банкарски извори напомињу да монетарни стручњаци у свету препоручују земл,ама које ће користиги нову новчану јединицу да се у језичкој пракси њен назив на-стоји што приближније (пракгично - на исти иачин) изгова-

110


|м I и, то јест онако како то на новчаннцама и пише, будући 1Л је то званичан назив европске валуте земаља монетарне

уније. Да ЈШ би, С обзиром на све ово, питање - евро или еуро

морало и у нас да буде питање?

111


ЗБОГ ЧЕГА И(ЛИ) РАДИ ЧЕГА

/италац, архитекта Миодраг - Мима Живковић из Ниша, поетавио нам је неколико питања, од којих је једно - да ли је у реду што се, како он вели, у свакодневној пракси упо-требљава и архитект и архитекпш. Одговор је једноста-ван: неке именице страног порекла могу имати двојаке форме у основном облику, у номинативу, особито оне (не дакако, све) које се завршавају сугласником -т. Обе форме су регу-ларне, па се у речницима графички означавају тако што се завршно -а ставља у заграду. Такве су, рецимо: дипло-мат(а), демократ(а), комуниет(а) као и многе друге, па и архитект(а). За српски језик су ипак обичнији облици с крајњим -а, па ћемо, отуда, радије рећи: акробата, пеихопа-та, бирократа, ариетократа; резервиста, терориста, слависта, стажиста и сл., а не - акробат, психопат итд. Већи је проблем с овим дублетима у томе - како се понаша-ју у падежној парадигми, али о томе други пут. Ово сада са-мо узгред.

Исти читалац вели да је проблем и употреба предлога ради и због. Како овај проблем није увек једноставан, ука-заћемо на неке општије ситуације.

Због је предлог који иде с генитивом. Стандардно озна-чава да је појам уз који стоји - узрок, мотив, повод нечему (каквој радњи, расположењу, стању), разлог (због којег се нешто чини). Често можс да се синонимно замени и предло-гом услед. Такво, у основи узрочно значење налазимо у при-

112


мсрима као: Оп је због нссрећне љубави тужан (тј. несрећ-иа љубав је узрок, повод туге); Због велике суше година је била неродна (тј. суша је узрок, проузроковатељ слабог рода); Неке политичке странке нису биле успешне на избо-рима због своје лоше политике (лоша политика је узрок, раздог неуспеху); Не плаче се због сваке ситнице (ситница није повод, разлог да се плаче) и сл.

Предлогом због може да се означи и последица, тј. да нсшто проистиче, следи из нечега као резултат, исход, као у примерима типа: Сами смо криви због свог неуспеха (тј. неуспех је последица наше кривице); Нисмо ништа купили због велике скупоће (последица скупоће је одустајање од куповине) и сл.

За разлику од предлога због, предлог ради, који такође стоји уз генитив неког појма, указује на намену, циљ, наме-ру, зарад чега се нешто врши, као: Ради измене устава тре-бало би сазвати уставотворну скупштину (тј. у циљу измене устава требало би сазвати скупштину); Ради (зарад) мира у кући није хтео ништа да каже; Ради побољшања производ-ње купљене су нове машине (машине су купљене с намером да се побољша производња) и сл.

У пракси се, међутим, почесто предлог ради погрешно употребљава уместо предлога због, као у примерима типа: Ја сам несрећан ради (уместо због) свог неуспеха; Он ће ради (уместо због) својих грешака имати много непријатности.

Међутим, греба имати у виду да у пракси често није ла-ко разграничити значење узрока од значења циља. Има, на-име, и таквих случајева када циљ нечега (што се дешава, чини и сл.) може у исто време да буде и узрок дешавања, та-ко да се ова два предлога, понекад, недовољно разликују, услед чега онда и долази до недовољног осећања за употре-бу једног или другог предлога, као у иримерима типа: Не сија сунце због/ради тебе; Нисам овде због/ради неке заба-ве већ да нешто научим - када, заправо, и једно и друго зна-чење може бити актуелно. Да ли ће се у том случају употре-бити једаи или други предлог, зависи од тога шта се (циљ или намера) жели нагласити.

113


ИЗДВОЈИТИ ИЛИ ПЛАТИТИ

а ову прилику издвојићемо језичку појединост која, исгина, не узима баш маха, али нам се чини да се полако устаљује, пре свега у говору неких новинара, претежно телевизијских. Да ли је, међутим, оправдана, покушаћемо да разјаснимо.

Наиме, репортер који обично у јутарњим часовима оби-лази пијачне тезге распитујући се за цене појединих намир-ница, често обавештава гледаоце како за неки производ -„треба издвојити" толико и толико дииара; рецимо да - „За килограм јабука треба издвојити 20 дииара", а да „За кило-грам банана треба издвојити 50 динара" или слично. Оче-видно, репортер нас таквим исказом обавештава о томе -колика је цена појединих производа или артикала, односно казује нам колико шта стаје, колико нешто кошта, дакле -колико за шта треба платити, потроишти, (из)дапш новца и сл. Међутим, уместо да се то каже, тј. колико нешто кошта, колико шта стаје и сл., казује се - колико новца за нешто треба издвојити.

Истина, има ситуација када за нешто одиста треба и из-двојити новац, али бисмо рекли да глагол издвојипш у наведеној констелацији свакако није ваљано употребљен. Тако, рецимо, купац на пијаци, сигурно неће (сходно поме-нутом саопштењу) продавца јабука упитати - „Колико динара треба да издвојим за килограм јабука?", нити ће продавац одговорити - „Па, морате издвојити 20 дипара". Не треба ни помињати (свако зна) да се у оваквом (раз)го-вору нормално употребљавају глаголи коштати, стајати

114


(Колико кошта...? Колико стаје...?) или, у нсшто другачи-|см контексту - „Потрошио сам / платио сам (а не издвојио сам) за јабуке 20 динара". Ово отуда што се глаголима ко-штати, стајати и сл., сходно њиховом значењу, казује да псшто - има (одређену) цену, вредност, суму, своту (новца) која се изискује при куповини или продаји нечега и сл., док глаголи - платити, потрошити значе (из)дати новац (као накнаду за нешто), односно употребити новац или друго нешто (за какву сврху, надокнаду и сл.).

У разматрању евентуално конкурентних значења поме-пугих глагола, питање на које ваља одговорити јесте - да ли глагол издвојити (новац за нешто) семантички алтернира с глаголима стајати, коштапш и сл.

Мислимо да се већ и на основу властитог језичког осе-ћања (дакле, без завиривања у речнике) може казати да гла-гол издвојипш у основној употреби значи - изузети, одвоји-ти део нечега из целине, ставити, држати (посматрати, сместити и сл.) нешто засебно, одвојено (од другога, од осталих); резервисати, оставити на страну и сл., као нпр.: „Тешко је од мале пензије издвојити средства за лето-вање у туристичким местима"; „Од производа повољних по цени, могу се издвојити домаћи џемови" или сл.

Оно што је, дакле, за значење глагола издвојити карак-теристично (поготово кад је реч о новцу, трошењу) јесте -одвајати, издвајати део (неку суму, своту и сл.) - обично за какву каснију употребу, намену, дакле не и одмах упо-требити, (из)давати, (по)троишти или платити нешто у тренутку разговора.

Отуда није коректно рећи да за килограм јабука (или чега другог што се купује) треба издвојити толико и толико динара, осим, дакако, када би се тиме хтело казати да је то-лико новца потребно планирати, предвидети, имати на ра-сполагању (нпр. у оквиру плате, породичног буџета и сл.), што, међутим, у контексту обавештавања о ценама на пија-ци или продавници свакако није случај.

Дакле, оправдано је рећи: За килограм јабука треба -потрошити, (из)дати, платити 20 динара, а не - издвоји-ти 20 динара.

115

1:1 он Фекете

Наравно, пајједноставније би било рећи: Килограм ја-бука кошта / стаје 20 динара, или још једноставиије (у го-ворном јсзику): Јабуке су 20 динара.

Могуће је, можда, да репортер сматра глагол коштапш, као позајмљсницу из немачког језика (кок1еп), „нспримере-ним", па помипгља да ће ту „невољу" избећи конструкцијом „треба издвојити..." При томе, међутим, прави двоструку грешку: изражава се у језичком смислу „неекономично", а у значењском смислу погрешно. Тим пре што, узгред речено, глагол коштати у нас није у нестандардној употреби и налазимо га не само у свакодневном говору већ и у наших истакнутих писаца. Срећемо га осим тога и у неким устал>е-ним и распрострањеним фразама, таквима као кошта га ђа-во и по; кошта га као светог Петра кајгана; шта кошта да кошта и сл. А ако се коме тај глагол ипак не допада, имамо место њега, као што смо поменули, и друге, „своје", па није иотребно решавати проблем тамо где га нема. Пого-тово пе па начин који није оправдан.

116


ИМЕНА ЦРКАВА И ПРАВОПИС

(У актуелном Правопису (из 1993) нека правила као да ни-су ни довољно јасно ни довољно потпуно утврђеиа. Једно од њих је - писање великог и/или малог слова у вези с верским или црквеним појмовима уз које стоји атрибут „свети", што се у пракси испољава као неретка недоумица. Проблем је, иначе, вишеслојан, а ми бисмо се, овом приликом, задржали само на једном - на писању верских објеката који у своме имену, поред именица типа манастир, црква, храм и сл. садр-же и име светитеља. Недоумице око тога очитују се почесто, а о каквима је реч - ево, неколико примера: у листу Поли-пшка налазимо - (у наслову чланка): „Опсада цркве светог спаса" (све малим почетним словом); (а у самом тексту): „Опсада цркве Светог спаса" (црква - малим словом, Све-тога - великим). У истом броју, али у другом чланку стоји: „Ту је била мала - црква Св. Марка"; „Око Ташмајдана су Главна пошта - Црква Свети Марко"; „Највише је угрожен део око - Цркве Свети Марко"; „Велике вредности је - Цр-ква Свети Марко"; „Цркву Светог Марка би требало ноћу осветлити онако како су осветљене и Саборна црква и -Храм Св. Саве"; „Испред старе - цркве Св. Марка прочитан је Хатишериф". Дакле: именице црква/храм, написане су час малим, час великим словом, а тако и придев св(ети) -час малим, час велики словом. Таквих примера има и иначе, па и кад је реч о највећој православној богомољи, пише се (неједнако): „У храму Светога Саве" (храм - малим, Светога

117

Егон <1>екете

нсликим словом); „У Храму Светога Саве" (иХи С- вели-ким словом); „У Храму светога Саве" (X великим, с малим словом) и сл.

У чему јс проблем? Прво, у томе - да ли је именица црква, храм и сл. пме

(саставпи део вишечланог имена) или је именица опште, апелативне природе. (У првом случају, пише се - великим, а у другом - малим словом.)

Друго, придев „свети" пише се всликим почетним, нр-во, у изразима који имају „карактер властитог имена", типа: Света тројица, Свето тројство, Света браћа (мисли се на Ћирила и Методија), Света д(ј)евица (уместо Богороди-ца), Свети дух (али Дух свети), Свето писмо, Света гора (гео1рафски назив), тј. кад „свети" стоји испред опште, апе-лативне именице и, друго, када се („стандардним") именом светитеља (типа Сава, Никола и сл.) назива празник, попут: (слава) Свети Никола, Свети Сава (школски празник). Иначе, у склопу: „свети" + лично име - атрибут „свети" се пише малим словом.

Е, сад, када је о хришћанским црквама и сл. реч, право-писна формулација дословно гласи: „кад се лично име (Сава, Петар) употреби као име богомоље ... почетна реч пише се великим словом: Свети арханђел Михаило, Свети Пе-тар на Лиму (цркве)".

Међутим, с обзиром на то да се „именовање хришћан-ских богомоља" скоро никад не казује само именом светите-ља, већ обично у споју с одредбом - црква, храм, манастир (+ име светитеља), формулацијом Правописа заправо није речено - да ли су, у том случају, црква, храм и сл. интегрални део „званичног" имена, од чега онда зависи - да ли се пишу великим или малим почетним словом.

Да бисмо нашли одговор, морамо се нослужити анало-гијом. Наиме, по одредбама Правописа, великим словом се пишу и - имена грађевина и објеката (чак и таквих као -Савски мост, Споменик незнаном јунаку, Универзитет „Кирил и Методије" и др.); из тога проистиче да су и у кон-струкцији: храм (црква и сл.) + име свеца, именице храм,

118


црква и сл. заправо интегрални (а не „описни") делови име-на и да би их отуда ваљало писати - великим словом. Ово утолико пре што се име богомоље, познато је, готово и не упогребљава без њих (не каже се: Био сам у Светом Сави и сл., већ - у Храму светога Саве и сл.).

С друге стране, опет, придев „свети" није у тим случаје-вима у функцији имена - празника, већ личног имена свети-теља, дакле реч која се, по Правопису, пише - малим словом, дакле као: Храм св. Саве и сл.

Елеменат посвећености („припадања"), међутим, ис-кључује конструкције: црква/храм + номинатив свети Мар-ко (не подразумева се - „црква која се зове „Свети Марко"), па име светитеља ваља наводити (посесивним) генитивом, а не номинативом.

119


ЈАВНО МНЕЊЕ НЛИ ЈАВНО МЊЕЊЕ

(У једном разговору с професором социологије др Ратком Божовићем помснуто је питање - да ли је ваљан израз - јав-но мнење или пак јавно мњење.

Одговор није једноставан, а ни објашњење. Па ипак, да о томе нешто кажемо у нади да оно за читаоце неће бити не-интересантно.

Елем, именица мнење, као и варијанта мњење, данас је махом изобичајена у савременом језику; поготово у свом основном значењу: мишљење, схватање, гледиште и сл., које налазимо углавном у старијих писаца, као: „Адвокати ... су мњења да ће Јелица добити парницу" (Јаков Игњато-вић, роман ПаГпница); „Песма ова сродна је, по мом мњењу, с персијском скаском" (Иларион Руварац, Две студентске расправе)и сл.

С граматичког становишта, речи мнење/мњење су за-право глаголске именице изведене од глагола мнити (такође данас готово неупотребљаваном), чије је основно значење: мислити, размишљати (о некоме или нечему), расуђивати; имати на уму, у памети и сл., као: „Ибра гледа па у себи мније" (Ј. Ј. Змај, Певанија); „На ово ваља ти мнити" (Дра-гиша Станојевић, препев Бијесног Роланда) и др.

Питање је, међутим, откуда од овог глагола (мнити) два облика глаголске именице - мнење и мњење, односно који је од њих прихватљив или прихватљивији са стандардоло-шког гледишта?

120


Одговор на ово питање није, међутим, лако извести без макар и површог увида у историјски развој ових облика, јер су посреди речи које воде порекло (и развојну линију) од најстаријег раздобља српског језика, заправо од српске вер-зије старословенског језика. У то старо време, упрошћено говорећи, глагол мнити је иза сугласничке групе мн- уместо данашњег вокала и (мп+И+ти) имао тзв. вокал јат (вокал који се обележавао знаком (Ђ); током историјског развоја српског језика јат је замењиван, како где, рефлексима е, ије,је или и (у данашњим стандардним говорима замењен је вока-лом е - у екавским, односно групом ије или је - у ијекавским говорима). Међутим, вокал иу мнити није добијен заменом јата, већ аналогијом према облику презснта - мнИм. За раз-лику, међутим, од инфинитива мнити, глаголска именица од овог глагола имала је у прошлости јат, а цео облик је гласио мн+јат+није (тј. изворно писано као мвнЂније); од овога је настала екавска (црквенословенска) форма мн-е-није, а даљим гласовним развојем и савременија екавска форма мн-е-ње. Тиме, међутим, развојна линија није завршена. У следећој фази наступају други гласовни закони, па тако по-четни слог лте- прелази у мње- чиме је добијен новији об-лик мњење. Ово -њ- у првом слогу могао је бити резултат или асимилације (уједначавања) према ономе -њ- у завр-шном слогу или пак усклађивањем према стандардним об-лицима типа тамањење (од глагола таманити) бра-њење (од бранити), учлањење, емањење, брањење, храњење, сравњење и сл.

Мада би, дакле, с обзиром на историјски развој, при-марнији био облик мнење, правописно-граматичка литера-тура ипак даје предност облику са мње- (мњење). Тиме се, међутим, облик мнење не дезавуише, али се и не препоручу-је; старији граматичари облик мнење означавају као екавску форму, за разлику од ијекавске која, међутим, може гласити као и у екавском - мњење (заменом јата са -је и извршеним јотовањем (мн+је-ње = мње-ње), мада је у ијекавском изго-вору тачнији облик - мнијење (добијено заменом јата са ије\ мн+ије-ње).

121


Можда ћс сс овакво објашњавањс читаоцима чииити сложеним. Међутим, оно показује да се не само овај случај, већ и многе друге појаве у савременом језику заправо не мо-гу сасвим разумети или протумачити ако се не зна (не пра-ти) историјски развој језичке ситуације. Тако, кад је реч о посматраним варијантама мнење/мњење, произлази да би „историја" била на страни облика мнење, а савременост на страни облика мњење. А којим ће се обликом ко служити више ће ипак зависити од језичког осећања и навике, а ма-ње од историје, а и прописиваних правила која, треба рећи, не морају баш увек (као и у овом случају) бити искључива.

Напоменућемо још само да се именица мњење (мнење) у савременом језику употребљава махом само у изразу: јав-но мнење/јавно мњење, дакле готово искључиво у спрези с придевом јавни, а ван тога сасвим ретко или никако.

122


ЈЕЗИЧКА ЕКОНОМИЈА И „ДАКАЊЕ"

/игатсл,ка Љиљана нам је послала писмо, заједно са исеч-ком из неких новина, у којем је подвукла следеће реченице, прву: „С правом можемо да кажемо да је то нешто што нам чајс снагу" и другу: „Атмосфера је таква да нама омогућава да дајемо све од себе и да знамо да ћемо заузврат добити пу-но позитивне енергије". У свом писму вели: „Молим Вас за комснтар поводом силне употребе речце ДА!!! Наиме, ин-финитив на -ти и -ћи потпуно ишчезава на штету лепоте ре-чспице, па ме занима да ли се може шта учинити (не и - да 1П се може шта да учини) да се то поправи?"

Наш коментар: У поменутом тексту одиста је више-струко употребљено - да; у првом случају (у „да кажемо")

у функцији речце, а у осталим случајевима у функцији до-пунског везника (да је то нешто, да нама омогућава, да да-јемо, да знамо). Није тешко запазити да у поменутим се-квенцама, сем у - „да кажем", није лако или чак могуће кон-сгрукције „да + глагол" заменити инфинитивом. Ово понај-вшие отуда што је реченица толико стилски неуређена да ју је немогуће системски поправити.

Пигање је, међутим, да ли одиста у српском језику иш-чезавају реченице с инфииитивом („морамо + доћи") у ко-рист конструкције да + презент („морамо + да дођемо"), као што то наша чигатељка каже. За одговор ћемо се послужи-ги нримерима из језика.

Начелно се сматра да су оба модела истозначна (алтер-нативна). Онај са инфинитивом је, међутим, краћи („еконо-

123


мичнији"), што му даје извесну употребну врсдност, а може послужити и да се њиме избегне вишеструко попављање конструкције да + презент у истој реченици, што му даје из-весну стилску вредност. Тако се елиминише неугодан аку-стичко-естетски осећај који може да изазове понављање исте форме на малом растојању у реченици, као: „Морамо да нађемо посао, да бисмо могли да издржавамо породице и да обезбедимо оно најнужније за живот", насупрот моде-лу са инфинитивом: „Морамо наћи посао да бисмо могли издржавати наше породице и обезбедити оно најнужније за живот". Како је, међугим, у обе наведене реченице уза-стопно употребљен само један (исти) глаголски модел, бо-ља ће бити она солуција у којој се оба модела комбинују, као: Морамо наћи посао, јер иначе нећемо моћи издржава-пш наше породице, нити ћемо моћи да обезбедимо оно нај-нужније за живот („редослед" глаголских форми може, да-како, бити и другачији).

Постоји и уверење да су реченице с иифинитивом ти-пичне за западно (хрватско) језичко подручје (нпр. идем ра-дити), док је на српској страни раширеније „дакаЕБе" (сми-шљен „термин" за (претерану) употребу да-конструкције). Тачније је, међутим, да у српском језику функционишу обе форме, мада не увек и с подједнаком (употребном) вредно-шћу. Конструкција да + презент обичнија је, рецимо, у спрези с тзв. глаголима непотпуног значења (као што су мо-рати, желети, емети, намеравапш и др.), на пример: Мо-рамо + да радимо; Желим + да учим; Смем + да се опкладим (насупрот: Морамо радити\ Желим учити).

Инфинитив је, опет, прихватљив(ији) у реченицама с повратним глаголима или у безличним реченицама, као: Не-мамо се чега бојати (м.: Немамо чега да се бојимо)\ Треба се добро спремити\ Ваља радити, а не само ленчарити и сл.

Инфинитив има предност и у кратким фразама, као у: Изволите сести (м. Изволите да седнете)\ Можете ући (м. Можете да уђете) и сл,, а обичнији је и у (неким) упитним реченицама, као: Да ли бисте ми могли помоћи? (м. Да ли бисте могли да ми помогнете?)', Да ли ћете доћи всчерас? (м. Да ли ћете да дођете вечерас?) и сл.

124


С друге етране, да + презент ће се радијс употребити мосле глагола у будућем времену, као: Мораћемо (+) да се потрудимо (м. Мораћемо се потрудиШи), док се сам облик футура нормално гради с инфинитивом: Ја ћу успети (не и

Ја ћу да успем). Уопштено узев, може се, дакле, рећи: прво, да опреде-

н.ење за могући модел зависи како од значења глагола, тако п од стилско-синтаксичких захтева, а да је у српском језику конструкција да + презент шире у употреби него у запад-иим говорима; друго, да је инфинитив економичнији (кра-||и), што није без значаја у језичкој комуникацији, а може послужити и за ублажавање „дакања" и, најзад, да искључи-иих опредељења за дистрибуцију ових глаголских модела псма превише, па „поправљање" ствари (што наша чита-гељка жели) зависи више од доброг језичког осећања и оп-пггс језичке културе, иего од строго формулисаних назнака.

125


ЈЕЗИЧКЕ ДВОСМИСЛИЦЕ

,У-!ознато је да ее у језнку могу наћи искази чијс се значење може разумети двојако: онако како речено заправо треба разумети, али, истовремено, и са значсњем које је другачи-је од реченога. Популаран пример за то је реченица - Дете јеујело прасе, а савременији пример би био, рецимо, Еуро је ослабио долар. Питање које се у тавим случајевима намеће јесте - ко је актер радње, а ко је радњом обухваћен, односно, граматички речено - ко је субјекат, а ко објекат у односу па радњу о којој је реч. У таквим случајевима право значење се може разумеги или по логици ствари, упућености у ситуа-цију или, евентуално, по редоследу реченичних конституе-ната, с обзиром на то да се на првом месту у рсченици обично наводи актер акције (субјекат), а на другом месту појам који је у вези с датом акцијом (објекат). Двозначносг, међутим, није последица (само) склопа реченице, већ проистиче из граматичког синкретизма, тј. из једнакости падежних обли-ка номинатива и акузатива једнине имсница средњсг рода (у првом примеру: ном. дете - ак. прасе) и истих падежних форми именица мушког рода (ном. еуро - ак. долар). Услед једнакости падежа субјекта (номинатива) и падежа објекта (акузатива) и проистиче могућност да се актером глаголске акције подједнако (потенцијално) могу сматрати било јед-ан, било други ангажовани актер (именица) у реченици. Ако нема могућности да се исказ боље организује, двосмислица се, начелно, не може избећи.

126


Има, међутим, исказа у којима двосмисленост происти-чс из иекоректне организације синтагме или реченице. То, уосталом, нсретко потврђује свакодневна језичка пракса, особито она у јавној писаној или изговореној речи. Посебну ногодност за то пружају новински наслови у којима се, услед жеље за што краћим текстом, речи у саопштењу реду-кују или погрешно граматички употребљавају.

Илустративаи је у том правцу пример наслова једног на-писа (у Политици), који гласи: У Шпанији жене награђују.

Ако, ради бољег разумевања проблема, глагол награђу-ју ставимо испред именице жене, дакле: У Шпанији награ-ђују жене, добићемо реченицу која је, по типу, иста као, на пример: У Шпанији раде жене, из чега происходи да су у обе реченице актери радње (субјекти) - жене, тј. оне које раде, односно - додељују награду (некоме), награђују (неко-га). Да је, међутим, поменути наслов гласио: У Шпанији се жене награђују, не би било јасно да ли неко (не каже се ко) награђује жене, или да се, напротив, оне међусобно награ-ђУЈУ-

А шта је у наслову заправо речено, сазнало се тек из са-мог чланка у којем пише да - „Жена у Шпанији једностав-но добија прву награду". Да је и у наслову писало: У Шпа-нији (се) додељују награде женама или сл. - нејасноће не би било.

И неодговарајуће успостављени реченични или синтаг-матски елементи могу такође довести до потенцијалне дво-значности. Поменућемо пример: Убијена су два Палестинца; убили су их израелски војници кад су хтели да поставе две бомбе (вест ТВ Црне Горе). Уочлшво је да се део реченице „кад су хтели да поставе бомбе" латентно може односити како на Палестинце тако и на израелске војнике. Недоумице не би било да је уместо везника кад (у временском значењу) употребљен везник јер (у узрочном значењу).

Ево и примера синтагматског типа двозначности, уоче-ног у саопштењу репортера из Хага који је јавио: То смо са-знали од адвоката Слободана Милошевића. Упућени, дака-ко, знају о чему је реч, али тако конструисана синтагма (с

127


граматичког асиекта) можс да значи да је реч о „Слободаиу Милошевићу, адвокату". Непрецизност проистиче отуда шго генитив опште именице (адвоката) има у поменутој синтагми детерминативни однос и то према једном (имено-ваном) лицу (исто као у исказу типа: „То смо сазнали од го-сподина С. Милошевића"), јер је таквом организацијом гра-матичких параметара, заправо, неутралисано значење (ге-нитива) - припадања, функционалне ангажованости и везе између два лица: адвоката, с једне стране, и С. Милошеви-ћа, с друге. Да је, међутим, речено: То смо сазнали од адво-ката оптуженог С. Милошевића, или: То нам је саопшгио бранилац С. Милошевића, двосмислице (бар за неупућени свет, ако га има) не би било. Није, дакле, увек свеједно шта ће се рећи, већ и - како ће се нешто казати.

128


ЈЕЗИЧКЕ ПРЕДРАСУДЕ

Зашто након, а не иосле

редна је евака жеља читалаца да својим упозорењима и критиком укажу на огрешења у језичкој пракси, којих, сва-како, има напретек. С том идејом читаоци нам се често обраћају указујући на неке од језичких појава и предлажући да и о њима нешто кажемо. Понекад, мсђутим, читаоци и сами износе своје мишљење о томе како би, заправо, треба-ло да буде „правилно" оно што сматрају „неправилним".

У вези с неким од таквих мишљења можемо казати сле-деће: има оних који су са становишта језичке норме одиста оправдани, али има и таквих за које се то не би могло рећи. Овом приликом бисмо, међутим, говорили управо о овима другима. Чинимо то само због тога што су таква (погрешна) мишљења у лаичкој публици понекад распрострањена, а происходе или из незнања или из одређених предрасуда и без икакве су ваљане (лингвистичке) основе. Махом су по-среди стари (превазиђени) „крути" узуси, својствени јези-чком осећању старијих људи, типични за тзв. пуристе (јези-чке „чистунце"), то јест оне који мисле да се у језику све своди само на једну форму или на једно значење и да је свако одступање од конзервативног језичког уверења недо-пустиво. Осетљиви на промене у језику, тврдокорни језички „прескриптивисти", слепи на интелектуалне и професио-налне процесе у друштву, не воде рачуна о томе да је језик

129


у сталном н неизбежном развоју (у складу са свеопштим развојем друштва и нараслим потребама језичке комуника-ције) и да нсма те силе која може сачувати сваку реч, сваки израз или сваки модел језичког изражавања на начин на који се то некоме чини једино ваљаним. Такав однос према „новинама" заправо се заснива на предрасудама да свака промена у језику неизоставно води његовом погоршавању или угрожавању.

С обзиром на све то, рећи ћемо ипак нешто и о таквим, типичним језичким појединостима мада је, заправо, рсч о проблемима који то уистину нису. Поменућемо неколико случајева за које поједини читаоци сматрају да би их ваља-ло проскрибовати.

Недавно нас је, тако, телефоном позвао један читалац рекавши да га је у нашој рубрици, коју иначе радо чита, ра-зочарало то што смо једном приликом употребили реч на-кон. Та се реч, вајка се наш читалац, усталила до те мере да је истиснула из употребе реч после, која је много боља и правилнија. Његов аргумент: уз након се мора употребити сложена (дужа) форма - након што, док иза рсчи после то није потребно; даље: од речи после имамо сложеиицу после-подне, док од након немамо наконподне. На исти начин раз-мишља и аутор једне, не баш много стручне, књиге језичких поука, објављене пре три-четири године. Он чак тврди да је у нашем свакодневном језику увелико узело маха - како он то назива - „наконисање", док се реч после, вели он - прого-ни. Чак се, каже исти језикозналац, одомаћило „након пгго" уместо једне речи „пошто", као и „након тога" или „након чега" уместо „потом" или „затим". Само чекам, вели исти аутор иронично, кад ће неко од тих што пате од „накониса-ња" лансирати израз „након подне".

Шта на овакву „аргументацију" рећи? Можда само то да и без веће стручне разраде и лаику може бити јасно да се идеја о „наконовању" може разумети више као емоционал-но, не и рационално (лингвистичко) расуђивање. Језичка пракса (нијс потребно рећи - и наука) недвосмислеио утвр-ђује да су и иредлог након и предлог после једнако ваљани

130


ЈСЧИЧКИ елемеити, иманентни како у свакодневној језичкој комуникацији, тако и у наших најбољих литерарних ствара-лаца (поред Вука употребљавају их и И. Ћипико, С. Ћоро-вић, Јаша Продановић, И. Руварац, Јаша Игњатовић, Иво Андрић и други; Вук у Рјечнику региструје и - након тога).

Уосталом, ево и неколико „контрааргумената": након је предлог, а после је и предлог и прилог. Немогуће је реч по-сле алтернативно употребити са након у исказима типа: „Људи греше, а после се кају"; „Тек после су се измирили" (прилошка употреба); „Остала је после мајке сама" (времен-ска одредба); „После директора најважнији је секретар" (значење редоследа, хијерархије).

Сличних неједнакости између након и после, као и из-међу након што и пошто, те након тога/чега и потом, за-тим није тешко утврдити. Уосталом, довољно је макар за-вирити у монументални речник нашег језика који издаје Српска академија наука и уметности (израђује га Институт за српски језик САНУ) и уверити се о ваљаности употребе оваквих и других језичких елемената и њихових дистинк-тивпих семаптичко-синтаксичких вредности.

Може ли - иза поноћи

акон тога (или после тога) што смо говорили о (не)пра-вилностима у вези с употребом предлога након насупрот предлогу после, ево још једне опаске нашег читаоца. Он вели: Како је могуће да се на телевизији (или и иначе) чује ре-ченица попут ове - ,Цза поноћи на програму су емисије..."? Наиме, предлог иза означава, вели читалац, просторни однос, тј. оно што се налази иза (нечега или некога), дакле, позади (попут: „Стајао ми је иза леђа"), па је употреба овог нредлога у наведеном примеру („иза поноћи") погрешна.

Читалац је свакако у праву када у значењу предлога иза осећа означавање просторног односа. Далеко је, међутим, од нравог стања ствари уверење да овај предлог има само ту једну, просторну семантичку одредбу. Речник САНУ ре-

131


гиструје чак преко 10 стаидарднојезичких значељских вред-ности овог предлога, од којих никако нису на репертоару само просторне реализације. Навешћемо неке, типичиије: Предлог иза не означава само оно што је позади, са задње стране већ и оно што се одваја или покреће од или до мес-та које се налази с друге стране, позади онога што зиачи именица (у генипшву), као: „Скочи зец иза грма, а ловац за љим"; „Он им стаде иза леђа".

Сасвим су пак обични примери у којима иза нема про-сторни еквивалент. У примерима типа: „Неки писци имају већ неколико књига иза себе"; „Имају иза себе неколико го-дина рада" - где је значење временско, тј. казује да је нешто (књиге, године рада) претходило у делатности или животу онога о коме је реч.

Другачије је значење предлога иза у примерима, такође сасвим уобичајеним, као: „Међународна заједница чврсто стоји иза тих одлука"; „Научници стоје чврсто иза својих уверења" - у којима предлог иза означава да је неко (за-једница, научници) актер, творац, покретач, заштитник, гарант онога (одлука, уверења) што се казује именицом у генитиву. Слична је употреба овог предлога и у исказима типа: „Наведени примери довољно јасно илуструју какво се не-знање крије иза њих"; ,уИза сваке мисли његове крије се Ме-фисто" у којима се казује да се неко или нешто (примери, Мефисто) испољава као спољни знак, обележје, заклон нечега (незнања, мисли) и сл.

Временско (а не просторно) значење предлога иза - оно којим се предлогом иза означава да се нешто дешава после завршетка онога што значи именица - налази се у примери-ма као: ,Ј1за свадбе Стојан се још озбиљније прихвати по-сла"; „Тога дана иза подне захладни";, ЈЈза тога завладао је мир". У овим примерима предлог иза је значењски једнак (замењив) с предлогом након и после. Слично, мада данас мање распрострањеним, осећају се и искази: „Покојник је иза себе оставио двоје незбринуте деце"; „Иза оца му оста-де прилично имање", у којима се предлогом иза означава да се нешто дешава после нечије смрги, одласка или сл.

132


Употребу предлога иза налазпмо и у оваквим примери-ма: „Шиптари су по култури остали далеко иза Словена"; „И у селу се данас зна ко је други иза кнеза" - где се предло-гом указује ко је (Шиптари, други) по својствима, значају и сл. за оним што значи именски појам (Словени, кнез) у ге-пигиву.

Закључак: употребу једне речи, поготово предлога, није оправдано везати само за једно значење. Оно превасходно зависи од синтаксичких комбинација и употребних потен-цијала који у језику никако нису ни једносмерни ни једно-значни. Уосталом, тако је у језику уопште, јер кад тако не би било, било би тешко, ако не и немогуће, речима изразити све оно што се мислима жели саопштити. Основна заблуда јсзичких „чистунаца", међутим, понајвише се управо огледа у томе што речи и њихова значења желе спутати на уско и ограничено „маневарско" поље, што језик, међутим, никако не прихвата.

Да ли су бројчаии системи бројни

/ / аш читалац проф. др Димитрије Петровић упозорава: „У новинама и на телевизији често се чита и чује бројни место многобројни; бројни звучи натегнуто, али и забрињавајуће, јер ту реч треба употребити као присвојни придев, на нример бројна вредност знака 7г(пи) износи 3,14".

Мада, граматички узето, реч бројни није присвојни (већ количински) придев, тачно је да му је основно значење у ве-зи с бројем, бројевима, тј. (по)казује да је оно што именица значи исказано, садржано, описано - бројевима (у бројеви-ма), као, рецимо: бројни израз, бројне ознаке (нпр. на бродовима), бројни систем, бројно стање, бројна надмоћ (нпр. непријатеља) и сл.

Релевантни речници, међутим, праве (с правом) разлику између облика бројан и бројни. Тако, велики Речник САНУ за облик бројни (обрађен као прво значење под одредницом бројан, али с папоменом: само у одр. облику бројни) вели:

133


означава да је дати појам исказан, изражен бројевима (при-мери: бројна слабост нападача, смањење бројне јачине је-диница и сл.). Ииицијални облик бројан, међутим, дефинише као: велики (бројем); многи, многобројан (као: бројна поро-дица, бројни народи, бројне владике и сл.). Шестотомни Речник нашег језика (издање Матице српске) ова два облика речи обрађује засебно: на једном месту обрађује (односни) придев бројни, с дефиницијом: који је по броју (нпр.: бројни систем, бројни однос, бројна вредност), а на другом као (количински) придев бројан, с дефиницијом: многобројан, велик по броју (нпр.: бројно друштво, бројни гости).

С обзиром на језичку праксу и стварно стање ствари, об-рада ових појмова је у речницима с правом диференцирана. Стање и у савременој језичкој комуникацији, наиме, указује на то да има битне разлике у дистрибуцији облика бројан и бројни. Уочљива је поларизација: у спрегама типа бројна вредност, бројни систем и сл. (у којима је употребљен облик тзв. одређеног придевског вида бројни) казује се да је нешто у вези с бројевима. У таквим случајевима, за исказивање везе с бројевима, синонимно се може употребити облик - бројчани (бројчана вредност, бројчани приказ, бројчана надмоћ, бројчани однос и сл.), што није случај са обликом бројан.

С друге стране, за разлику од бројчани (и бројни), при-дев бројан се употребљава превасходно у другачијем значе-њу: указује на то да се нешто (оно што значи именица) од-ликује великим бројем, количином, односно да су посреди -многи, многобројни (појмови онога што именица значи), као у: бројни случајеви, бројни докази, бројни примери, бројне грешке итд.

Овакву дистрибуцију обличких значења налазимо и у оквиру других, сродних лексема: значење придева бројан, рецимо, у сложеницама, као: малобројан (значење: чега/кога је мало на броју, чега/кога нема довољно, оскудан, недово-љан), односно у супротном (количинском) значењу - много-бројан (= који је у великом броју, количински знатан), што је, заправо, само појачано значење речи бројан. Индикативно је при томе да у речима типа: малобројан, малобројно(ст),

134


многобројан, многобројно(сш) и сл. обавезно нема значења број, бројке.

С друге стране, придев бројчани обавезно има значење број, бројка, што се опажа и у лексичким дериватима типа: бројчаник, бројаница, бројилац, (из)бројиво(ст) и др.

Закључак: И поред извесне семантичке једнозначности облика бројан, бројни (и бројчан у неким случајевима), ди-стинктивна значења ових речи јасно су препознатљива, а у језичкој пракси махом ваљано коришћена, па се ни уз један ни уз други облик не може ставити ознака - „неправилно", ма како то понеком не изгледало тако.

135


КАД НЕКИ НИЈЕ НЕКО

ц^/итање, заираво, глаеи: Каже ли се - „Роман који сам чи-тао" или „Роман којег(а) сам читао"; „То је зид па којем сам седео" или - „на коме сам седео" и сл.?

Очевидно, реч је о граматичкој употреби облика заме-нице који. Ова заменица има двојаку функцију - упитну и/или односну (упитну: ,ЈСоји си роман читао?"; односну: „Роман који си читао је добар"). У упитној функцији упо-требљава се стандардно облик који, тј. четврти падеж (аку-затив) једнине мушког рода, који је обликом исти као и први падеж (номинатив). У односној функцији, међутим, може бити колебања: „Роман који сам читао" (акузатив који има облик једнак номинативу) или - „Роман којег(а) сам читао" (акузатив којег(а) има облик једнак генитиву). У исказима типа: „Зид на којем сам седео" и „Зид на коме сам седео", мсђутим, различити су облици - локатива.

У примерима са - који/којег(а) реч је о правилу по ко-јем је битно да ли се акузативом (једнине м. рода) одређује предмет или живо биће. Наиме, кад одређује предмет (ре-ални или апстрактни), акузатив има облик једнак - првом падежу (номинативу), а кад одређује живо биће, акузатив је једнак - другом падежу (генитиву). Сходно томе, рећи ће се, рецимо: „Волим роман" (акузатив роман исти као номина-тив), али „Волим човека" (акузатив човека исти као генитив). По том начелу, дистрибуирају се не само именске већ и за-меничке речи (које имају придевску деклинацију). Дакле,

136


исправно ће бити: ,ЈРоман + који сам волео" (акузатив који одређује предмет (роман), па је обликом исти као номина-тив), али, зато: „Човека којег(а) сам волео" (акузатив ко-јег(а) одређује живо биће (човека), па је обликом исти као генитив).

У пракси, међутим, појам живо-неживо може бити не-довољно поларизован, на пример, кад се предметима дају називи живих бића. Отуда, рецимо, двојаки искази: „Нави-јам за Партизан + који волим" (ак. = ном.), односно „Навијам за Партизана + којег(а) волим" (ак. = ген.). Дакако, с обзиром на наведено начело, исправнија ће бити „нежива" конструк-ција - „Навијам за Партизаи који волим", а не - „Партизана којега волим"). Али ће се, зато, у другој прилици рећи, нпр.: „Купио сам миила за компјутер" (а не - „купио сам миш"), док ће заменица који обично и ту бити у „неживом" акуза-тиву („Купио сам миша + који сам тражио", ређе - „којег(а) сам тражио").

Поменимо, уз ово, јошједну морфолошку црту: замени-це који (као и друге, с њом сложене: покоји, некоји, икоји и сл.) имају у једнини (м. рода) двојаке падежне ликове, пуне и краће (сажете). Наиме, поред ген. јд. м. рода којег(а), упо-требљава се и облик - ког(а)\ поред дат./лок. јд. - којем(у), употребЈБава се и ком(у). Ово, међутим, није у вези с крите-ријумом живо-неживо, већ с историјским развојем ових об-лика падежа. Краћи облици типа ког(а), ком(е) и сл., наиме, добијени су сажимањем (контракцијом) дужих облика, пу-тем: којега > коега > коога > кога. На исти начин су двоја-ке облике добиле и заменице мој, твој, евој, наш, ваш и сл. (ген.: мојег(а) и мог(а), твојег(а) и твог(а); дат./лок.: мо-јем(у) и мом(е) итд., дакле као и ген./ак. којег(а) и ког(а), дат./лок. којем(у) и ком(е)). При овоме, међутим, треба на-гласити да се сажимањем два вокала (коога > кога) у изго-вору добило - дуго о, тј. о са дугосилазним акцентом. Ово треба посебно имати на уму, јер су се краћи облици заменице који овиме (сажимањем) заправо изједначили с падежним облицима личне заменице - ко, а који (једнако) гласе: ген. кога, дат./лок. коме итд., с том разликом, међутим, што се

137


вокал о у њима изворио изговара - кратко (с краткоузла-зним акцентом). То, заправо, значи да се разлика у значењу исказује фонетски - разликом у акценту (једнаких) паде-жпих ликова, што опет значи да се дистинкција у значењу сажетих падежних облика придевске заменице који за раз-лику од падежних облика личне заменице ко може маркира-ти само у говорном плану (акцентом), али не и у писаној речи. То је, по свој прилици, утицало на то да се падежни ликови обе заменице у говорном плану, особито у колоквијалном говору, и акценатски изједначе, и то у корист кратког ак-цента. Отуда је исказ типа: ,Ј(ога си питао?" заправо могу-ће разумети двојако: „Кога си питао?" и(ли) „Којега (нпр. човека)си питао?"

Добри говорници, међутим, разликовање поменутих значења изразиће у говореној речи акценатском разликом, а у писаној речи одговарајућим регуларним облицима, чиме ће се постићи не само потпунија ваљаност већ и избећи мо-гућа непрецизност када се облици ових заменица употребе.

138


КАКО ИМЕНОВАТИ ЗАНИМАЊА И ТИТУЛЕ ЖЕНСКИХ ОСОБА

Политици од 19. новембра 2001. годнне гоепођа Леила Руждић-Трифуновић, „борац за права жена" (како је то на-ведено у наслову написа на страни 9), потпредседница ДЦ и координатор женске политичке мреже и члан републичког парламента, помињући и неке језичке „проблеме", између осталог, напомиње: „За себе кажем да сам посланица, без обзира на то шго та реч у значењу жена посланик - не по-стоји у речнику. Језик је жива ствар и треба да се развија ... На проблем употребе 'женских назива' за одређена занимања не гледам само као на терминолошки проблем... По речни-цима тражим такве речи и видим да нема никаквих разлога да жена не буде адвокаткиња или психолошкиња."

Једном приликом нас је и једна дама, иначе спикер у Ра-дио Београду, упитала - да ли је у праву уредник који сма-тра да њену функцију треба именовати термином спикерка, а не спикер (кад и иначе постоје посебни облици за имеио-вање женских лица која обављају исте послове као и мушкарци).

Питање није ново и не поставља се први пут, а може се проширити на друге случајеве: како, наиме, именовати не само занимања, већ и - звања, титуле, функције, достојан-ства и сл. када је реч о женским лицима? Граматички речено то значи - какве су језичке могућности моционе деривације именица типа попнпа а§епЦ§, као језичког знака за обележа-

139

Егсж Фекете

вање опозиције природног рода лица као носилаца тих зани-мања, титула, звања и сл.

Одговор никако није једноставан, ни једнообразан. Про-блем, заправо, не зависи само од лингвистичких (језичких) потреба, колико, ако не и више, од екстралингвистичких, тј. првенствено социолошко-културолошких и других околно-сти. У том светлу ваља имати у виду следеће:

(1) да ли реално постоје занимања, делатности, функци-је, активности, титуле, достојанства и сл. чији носиоци мо-гу бити (и) жене;

(2) да ли и у којој мери језички систем има могућности да прати одговарајуће друштвене промене садржајно и из-ражајно, тј. да, као у овом случају, лексичко-творбеним формама (суфиксом -ица, на пример) обележи женска лица као носиоце занимања;

(3) у којим случајевима је дистрибуција „женских" лек-сема функционално мотивисана, тј. када је могуће, потребно или чак неопходно и обликом именице показати да је носи-лац занимања женска особа, и, најзад,

(4) да ли „женски" облици именице одиста означавају женска лица или/и појмове другачије семантичке садржине.

Већ и површни поглед на ова питања наговештава бар једно: да „женске" именице - иако происходе из чињенице „да је језик жива ствар и да га треба развијати" (како вели гђа Руждић-Трифуновић, а што је, само по себи тачно) - не прате потпуно друштвене промене и не „пресликавају" оба-везно оне промене које, у овом случају, говоре у прилог чи-њеници да данас, у савременом друштву, и жене обављају послове за које су раније били предодређени само мушкар-ци. Отуда појава да језичка пракса заостаје за „потребама" и очекивањима, што је у нескладу с реалном социолошком ситуацијом, али не увек и с језичком логиком и праксом. У језичком систему, наиме, владају општи, али не увек и јед-наки и универзално примењиви творбени модели за образо-вање нових (потребних) речи или облика. Отуда се не могу ни значењски ни облички творити (нове) речи аналогијом, по „калупу" и механички, мимо актуелног језичког осећања,

140


оптималних особености система језика и владајућих узуса у њему.

Проблем се, отуда, исказује не само као једноставан и лако решив, већ, напротив, као језички феномен у процесу, непотпуно формираном, за чије разумевање, међутим, неће бити довољно само неколико редова објашњења.

Постоји, дакле, мишљење по којем је неоправдано да се занимање чији је носилац женска особа исказује обликом именице мушког рода, јер се тиме, мисли се, игнорише чи-њеница да и жена обавља (може да обавља) дужности и функције као и мушкарац, те да се употреба именица му-шког рода може тумачити и као својеврстан израз „мушког шовинизма". С друге стране, има мишљења да у неким слу-чајевима именица женског рода имплицира извесну инфе-риорну конотацију (као - спикерка, официрка, провинцијал-ка и сл.).

Елем, поћи ћемо у одговору оним редом којим смо по-ставили и питања у вези с овом језичком појединости.

Није спорно да, и поред тога што и жене и мушкарци могу обављати исте послове и дужности, има делатности у којима таквих могућности ипак нема. Није, рецимо, могуће (или својствено) да мушкарац буде оно што су обично или искључиво жене, као: бабица, сестра (болничарка), породи-ља, дојкиња, примаља, стриптизета, хостеса, курпшзана и др. као што није уобичајено ни да мушкарац буде: преља, праља, плетиља, сервирка и др., па отуда нема ни морфоло-шких форми именица мушког рода за означавање таквих за-нимања. Уколико би ипак било прилика да се нешто од ово-га односи на мушке особе (нпр. да мушкарац обавља поро-ђаје, да се бави плетењем и сл.), лексема би остала иста, тј. у облику именице женског рода, као, на пример: Петар је силом прилика морао бити бабица\ Професор је за ђаке био права мајка.

Обрнуто, има занимања (титула, достојанстава и др.) која су искључиво „мушка", дакле чији носиоци нису или није уобичајено да буду жене, као, на пример: боксер, фудба-лер, патријарх, ђакон, (над)бискуп, столар, обућар, монтер,

141


електричар, рудар, војник, командир, генерал, тобџија, ни-ишнџија, митраљезац и сл., па отуда за овакве „послове" и пема у језику паралелпих форми именица женског рода. Уколико би се нешто од овога ипак могло односити на же-ну, то би се исказало описно, као рецимо: жена електричар (а не електричарка), жена фудбалер (не фудбалерка) или реченично-синтагматском везом типа: Марија је фудбалер (Марија-фудбалер)\ Јелена-рудар и сл., при чему се податак о „жени" не садржи у структури опште именице (именица остаје у мушком роду: електричар, фудбалер, рудар и сл.) већ у додатној детерминацији, реченично-контекстуалном податку („жена", „Марија је", „Јелена" и сл.).

Из овога се може извући крунски закључак - да је об-лик граматичког мушког рода именице заправо само (генет-ски) неутрално обележје имена каквог основног лексичког значења занимања, професије, титуле и сл., што значи да лекеичко-морфолошким средетвом („мушком" именицом) ипак није обавезно експлициран (маркиран) и природни род носиоца занимања, тј. податак о томе да (ли) је посреди же-на или мушкарац (за разлику од именица типа породиља, одн. патријарх и сл. у којих се информација о природном полу носиоца занимања садржи у самој структури именице и семантици речи). Отуда је сасвим природан и значењски потпуно разумљив исказ типа: Марија је добар војник или Леила Руждић-Трифуновић је координатор женске поли-тичкемреже и сл., у којима се „мушким" именицама војник, координатор и сл. никако не казује да је дотична особа и мушкарац, већ се њима само именује семантички садржај појма војник, координатор и сл., на исти начин као што се ни име школе типа Школа за ученике у привреди не може разумети као школа за („мушке") ученике, а не и за ученике женског пола (ученице).

Поглед сада усмеравамо на случајеве у којих налазимо (или очекујемо) двогубе морфолошке парове типа учитељ : учитељица, домаћин : домаћица, лекар :лекарка и сл.

При овоме ваља уочити да се само значење „женска особа" не садржи у основној речи мушког рода („домаћин",

142


„лекар"), већ у „женеким" суфиксима -ица, -ка, -(к)иња или др., који се, по законима творбе, изводе од именица облика мушког рода, као: учитељ + ица (= учитељица), домаћин + ица (= домаћица) и сл.

Познато је, међутим, из језичке праксе да у неким слу-чајевима немамо напоредне облике за женске и мушке но-сиоце запимаша, док се у иекима осећа колебаље у употре-би могућих суфикса; да ЈШ, рецимо, предност има облик професор+ка или професор+ица, докторка или доктори-ца, ауторка или ауСпорица, списатељка или списатељица итд., при чему питање може бити какво је њихово реално (денотативно) или имплицитно (коногативно) значење.

Да то покажемо на материјалу језика. Иако данас женски свет обавља многе послове, у језику

нсма увек одговарајућих облика за означавање женске осо-бе као носиоца тих послова (звања, титула и др.); немамо их, рецимо, за именице попут: монарх, суверен, академик, књижар, археолог, метеоролог, механичар, дипломата, лауреат, (фото)модел, борац и безброј других.

Питање - зашто је то тако - захтева комплекснију ела-борацију, али се уопштено може рећи да у томе ипак има од-ређених, мада не увек и једпаких језичких закономерности. Тако, рецимо, већина именица мушког рода са завршним формантом -ац (као: купац, писац, просац, металац, очеви-дац и др.) не гради напоредне именице женског рода. Име-нице м. рода на -јац, међутим (као: полицајац, обавештајац, олимпијац и сл.) могу формирати одговарајуће облике ж. рода (полицајка, обавештајка, олимпијка) мада, рекло би се, не увек с најбољом стандарднојезичком легитимацијом. Ни именице м. рода на -лац (као: вршилац, слушалац, руко-водилац, криминалац, прималац, стрелац и др.) не граде па-ралелне лексеме ж. рода; док неке од њих, међутим, облике ж. рода изводе преко именица м. рода на -тељ (као: чита-лац : читатељ-ка, односно читатељ-ица; тужилац : ту-житељ-ка, тужитељ-ица; посетилац : посетитељ-ка и посетитељ-ица итд.). Неке именице м. рода не могу, с обзи-ром на значење, имати жепске форме (такве као: родитељ, крститељ и сл.). Именице м. рода на -ач (типа: чистач, купач)

143


пружају више могућности (мада не увек) за образовање именица ж. рода (као: купач-ица, чистач-ица, сакупљач-ица, васпитач-ица и др.).

Има, међутим, покушаја да се напоредни облици ж. ро-да конструишу и тамо где их стандардни лексички фонд не-ма. Подстицај томе дају и извесне синтаксичке ситуације, такве као искази типа: Посетила ме је...; Јавила се ... где је као допуну тешко употребити облик именице м. рода (нпр. Посетила ме је докгпор-, Јавила се слушалац итд.). У језичкој пракси настају отуда образовања којих, како је то примети-ла и гђа Леила, у речницима нема, као: судиница, судитељ-ка, фотографкиња, командантица, руководитељка, психо-логичарка, етнолошкиња, али је за таква „решења" засада ипак спорна њихова распрострањеност и стандарднојезичка валидност.

Као такве би се могле означити и именице попут: фило-зофичарка, биологичарка, географичарка, математичарка и сл., које су, истина, уходане, али поглавито у ђачком жар-гону, с конотативним значењем - наставница (датог пред-мета). Облици ж. рода су изведени стандардним путем (су-фиксом -ка) али од нестандардне именичке форме м. рода филозофичар, биологичар и сл.; начињени су аналогијом према регуларним облицима филозоф, биолог и др., који, опет само у ђачком жаргону, имају значење наставник, про-фесор (филозофије, биологије и сл.).

За творбу именица ж. рода овога типа најфреквентнији суфикси су -ица и -ка. У неким случајевима они се испоља-вају и као ривалски, алтернативни форманти, па имамо двојство облика, као: професорица и професорка, доктори-ца и докторка, спикерица и спикерка, водитељица и води-тељка итд. У другим случајевима алтернативни су суфикси -ица и -(к)иња: моторист-киња/-ица, аутомобилист-киња/ -ица, спортист-киња/-ица итд.

Проблем у вези са овим алтернацијама може бити у томе да ли се обе форме осећају подједнако уобичајене и прихва-тљиве (рецимо, професорица и професорка) или се једна од њих може сматрати обичнијом (докторица или докторка,

144


«<н)итељица или водитељка, ауторка или ауторица и сл.). ()сим тога, може се имати утисак да су неки гворбени вари-|стсти варијантски маркирани, тј. да су својственији сриској, идносно хрватској језичкој пракси (нпр.: спортисткиња : I Портистица, студенткиња: студенпшца, германисткиња : чрманистица и сл.). За нека творбена образовања се опет можс установити да имају мање или више неједнаку рас-прострањеност у оквиру истог језичког ареала, као: спикер-киња, учитељка, управитељка и сл.

У творби и значењу „женских" именица понекад се задр-жао „мирис" ранијих времена, оних када су се њима означа-нале само супруге мужева датих занимања или друштвених функција, као: министарка (у Нушићевој комедији), гене-ралица, мајорица и сл., нарочито кад су се односиле на ви-соке титуле или значајне функције мужева, а које женском свету нису биле доступне или својствене. Занимљиво је (ако нс и индикативно) да су таква образовања за именице ж. рода нршена преко присвојних придева (као: председников+ица, градоначелников+ица и др.) у чему, по свој прилици, не тре-ба видети само творбене разлоге. Уосталом, и данас се по-пекад језик суздржава да обликом именице ж. рода означи „мушку" функцију, па је жена обично премијер (а не преми-јерка), председник (државе) (а не председница), амбасадор (ређе амбасадорка), суверен (никако суверенка) и сл., мада сс гаква „застарела" пракса у многим позицијама ипак (по-лако) превазилази.

Већ смо истакли да се именицама м. рода у првом реду именује само занимање (титула, функција и сл.), тј. да му-шки граматички облик именице може бити у односу на при-родни род немаркиран; функционално и семантички служи само као обележје имена датог занимања (звања, титуле и сл.). То значи да се појам рода именице заправо изводи на основу формално-граматичких параметара, а не на основу природних својстава појма именице, на исти начин на који се, рецимо, именице момче или девојче сврставају у средњи (граматички) род, без обзира иа природно стање ствари. Је-зичка ситуација сведочи да су лексеме, као називне речи за

145


занимања, по правилу у облику мушког (граматичког) рода (шго је случај и у другим језицима), па се у том облику уно-се и у речнике. Отуда и облик м. рода именице у примери-ма (узетим из Политике): „На Бемус из Беча ... стиже драг и редак гост - Бсограђанка Наташа Вељковић" (није рече-но драга и ретка гошћа)\ „Брижит Бардо ... познатија као заљубљеник и зашпштник животиња..." (није неопходно рећи зал>убљеница и заштитница, јер је посреди номенкла-турна функција речи), исто као у: „Супермодел Клаудија Шифер била је у Милану" итд.

Наравно, ако треба саопштити да је реч о женској осо-би, употребиће се (ако постоји) граматичка форма именице ж. рода, као: „Ђани Версаче успео је да манекенке (не мане-кене) увуче у шортсеве".

Завршавајући обраду теме за коју нам је повод дала гђа Леила Руждић-Трифуновић својом напоменом: „За себе ка-жем да сам послаиица, без обзира на то што та реч у значењу жена посланик - не постоји у речнику", можемо закључити следеће:

Тачно је да у речницима, баш као и у језичкој пракси, нема, или бар нема увек, одговарајућих лексичких облика (женског рода) којима би се обележило да је носилац каквог занимања (титуле, звања и сл.) женска особа. Нема их, јер постоје ограничсња која намеће систем језичке творбе и се-мантике (о чему смо већ говорили).

Може се, међутим, указати и на још покоју посебност. Наиме, у језичкој комуникацији (и речницима) постоје речи које по облику имају „женску" лексичко-граматичку форму, али се њихово „женско" значење може довести у питање. Једна од таквих је и реч „посланица". У речницима (а и у го-ворној пракси) најчешће не значи - женску особу, већ пред-мстни појам: посланица = оно што је послано писмом (обично већем броју људи), писмена порука, односно службена пору-ка владара народу, порука црквеног поглавара свештенству и сл. Значење је мотивисано глаголом послати (= упутити некога каквим послом, одаслати поруку и сл.), које се садр-жи и у именици посланик (= изабрани представник народа у

146


(акоподавном телу, екупштини). Пошто није увск било уобичајено да се за посланике бирају женске особе, изосга-јало је уз именицу посланица и значење „жена посланик". Данас, иако ствари стоје другачије, језик као да не реагује „ажурно", чак и онда када за то нема одговарајућих гворбе-пих или семантичких препрека. То показује да чак и кад у језичком систему има потенцијалних могућности за нова је-зичка образовања или за семантичке деривације постојећих речи, оне се у језичкој пракси не користе увек, па иноватив-па рсшења или изостају или се, евентуално, спорадично ја-ке остајући, у том случају, на нивоу језичког супстандарда. Иновације у језику, посебно у лексици, често се емотивно доживљавају као кварење језика и ночесто се отуда тешко пробијају у језик. Признавање ваљаности постиже се тек онда кад се новине у језичкој пракси уходају и потврде оп-штом распрострањеношћу, на основу чега се заправо и ре-гулише њихово нормативно „право грађанства".

Неуходаност секундарног значења, слично лексеми по-сланица, запажа се и у именици дописница. Основно (уоби-чајено) значење јој је - поштанска карта, разгледница и сл. Друго могуће (и сасвим регуларно) обележје - „жена допи-сник, извештач, новинар" ређе је у употреби, јер примарно асоцира на основно значење (дописна поштанска карта), а не зато што би, као и у речи „посланица" (жена послаиик) била „неправилна". Напротив, и једна и друга у складу су с језичким системом који се, истина, не мора искористити, али се не може ни пренебрегнути.

С друге стране, одражавајући одређене нове околности у друштву, налазимо и именице које само „традиционално" означавају женске вршиоце посла. Такве су, рецимо, коса-чица и сејачица које су, с обзиром на нов (механизован) на-чин рада у пољопривреди, „преусмериле" своје значење са „женска особа косац, сејач" на „машину за кошење, сејање". Није се то догодило са именицама м. рода „косац", „сејач", али се догодило са именицом „бројач", која се у банкарском саопштавању употребљава у значењу „уређај за бројање ('бројач') новца", иако би се, аналогно малопре наведеним

147

I м м • Фгкете

примсрмма, могло очекивати да се за тај уређај употреби жснски облик „бројачица".

Уосталом, речи се у говору не јављају издвојено, већ у конгексту, у којем и реализују своја значеља. Огуда неће би-ти забуне шта посланица или дописница значе у исказима попут: „Реч има посланица Н. Н." или „Наша дописница из Ниша јавила нам се телефоном". Ако, међутим, неких (оче-киваних) речи или значеља у речницима нема, не значи да их нема (не сме бити) и у језику. Језик се, наиме, развија бр-же него што се нова (допуљена) издаља речника објављују. Можемо, дакле, закључити: језику су својствене сталне про-мене и лексичко-семантичке допуне, мада оне не налазе увек или одмах и одговарајуће облике у језичкој пракси. Ја-виће се када се за њима укаже потреба, а опстаће у њему ако то систем и дух језика омогућавају. За реч посланица и њој сличне речи, међутим, озбиљних препрека у језику нема.

148


МОМЧИЛОВИЋКА ИЛИ МОМЧИЛОВИЋЕВА

слосподин Милан Момчиловић, дописник Политике из Ле-сковца, пише нам: „Некада смо супруге називали именицом која се завршава на -ка (Момчиловићка), а ћерку обликом присвојног придева на -ева (Момчиловићева). Међутим, у последње време, каже г. Момчиловић, сви, поготово но-винари, и за супругу и за ћерку користе придев, што сма-трам погрешним. Посебно смо се мучили око презимена Мадлен Олбрајт коју сви зовемо Олбрајтовом, иако знамо да је господин Олбрајт њен супруг, а не отац. Или сам ја преспавао ове језичке промене, ако их је било, или, као што и мислим, сви остали греше", закључује наш дописник, па нама предлаже да „објаснимо овај за многе, изгледа, језич-ки проблем".

Ево, дакле, објашњења: Тачно је да су двојаки облици женских презимена за

многе - језички проблем. Нису, међутим, проблем за оне који знају да је у стручној литерагури утврђено, а у језичкој пракси свакодневно потврђено да се разликовање презиме-на женских особа - по начелу: презиме на -ка = девојачко (по оцу), а на -ева/-ова удато (по мужу) - више не одржава. Преовлађују форме са завршном морфемом -еваЛова (Мом-чиловићева, Ивићева и сл.), док су облици на -ка (Момчи-ловићка, Ивићка и сл.) махом изобичајени. Презимена на -ка (Момчиловићка и сл.) доживљавају се чак као одлика

149


фамилијарно-разговорног језика, на се у стандардном јези-ку ретко употребљавају.

За овакво стање ствари постоје бар два осповна разло-га. Прво, у савременој, посебно урбаној средини (и не само у њој) не мора (или чак не може) увек бити знано да ли је дата особа удата или није, па се, практично, то и не може (а отуда и не мора) означити обликом презимена.

Друго, успостављању двојаких облика презимена про-тиви се кагкад и сам језички систем. Тешко се, рецимо, су-фиксом -ка образују „женске" форме од презимена типа: Селеш, Сабатини, Хш1гие (необичноје: Селешка, Сабапшн-ка, Хингиска), још мање од презимена типа Морина, Монро, Куртеши и сл. Исто се може рећи и за домаћа презимена, та-ква као - Кошгуница, Лабус, Шами, Ного, Магицки, Бугар-ски, Торбарина и сл., посебно за презимена која се заврша-вају па -ов/-ев, типа Веселинов, Шогоров и сл. Од њих се женски тип презимена и не гради диференцијалним суфик-сима.

Узгред додајмо и то да удате особе, поред мужевљевог презимена, понекад задржавају и девојачко нрезиме (нпр. Зорица Голубовић-Станојчић), што могућност употребе „женских" облика презимена додатно ограничава.

Осим гога, лако је запазиги да се „женски" облици пре-зимена употребљавају махом онда када се налазе у само-сталној (именичкој) функцији, тј. када уз презиме не стоји властито име, титула или сл.; отуда се говори - „То нам је рекла Момчиловићева", али: „Говоримо о Мири Момчило-вић" (не - „о Мири Момчиловићевој/Момчиловићки"). Сем тога, кад је презиме женске особе у спрези с другом имени-цом, оно у падежима остаје непромењено. Ово је вредно уочити отуда што употреба посебних облика за женска пре-зимена, заправо, није превасходно мотивисана - означава-њем припадања; мотив је претежно - граматички. Наставци-ма -ка, -ова, -ева и сл., наиме, добија се облик презимена са -а на крају, што је важно граматичко својство именица жен-ског рода, оно од којег зависи и могућност њихове стандард-не промене по падежима (по систему именица типа жена),

150


па је отуда, бар е граматичког аспекта, свсједно да ли се „женска" презимена завршавају суфиксом -ка или -ева. Су-фикс -ка је неизбежан у облицима присвојних придева типа: Јовановић-к-ина што је изведено према форми Јовановић-ка.

Проблем се, међутим, може посматрати и у светлу са-времеиих демократских начела, оних по којима катсгорија припадаља (иоготово жене мужу) није у најбољем складу с принципом равноправности, независности и самосталности женских особа. Дакле, језичка норма - по којој се обличко обележавање припадности женске особе више не одржава -биће да је сасвим у складу не само с граматичким захтеви-ма језика, већ и са социолингвистичким приликама времена и новим друшгвеним мерилима вредновања жене, па и -именовањем женских особа неугралним, „власнички" не-маркираним обликом презимена.

151


КАКО„БИ ТРЕБАЛО" СА „ТРЕБАТИ"

него што о томе нешто кажемо, требало би да се за-хвалнмо читаоцима који су се одазвали позиву да нам пишу о ономе што их из језичке „проблематике" занима.

Овом приликом одговарамо на питање које нам је упу-тио инж. Вукашин Костић из Земуна о томе - шта мислимо о „неправилности при употреби безличног глагола треба, односно требало је, као у реченицама: Он је требало да до-ђе; Они су требало да дођу и сл." Морамо рећи да је и ово једно од питања која се често постављају, али и на која је у разним приликама такође често одговарано (а требало би бити разјашњено још у средњој школи), но, изгледа, да о глаголу требати (требало је и сл.) треба поново нешто рећи, јер у језичкој пракси никако да се ваљано уприличи.

Елем, кад је реч о употреби глагола требати и облика требало је, требало би и сл., ваља имати на уму следеће: прво, глагол требати спада у оне глаголе за које кажемо да су непотпуног значења (сами не значе ништа) па се морају допунити другим глаголом, као: треба + радити, треба + да се ради и сл. Друго, у исказима типа Треба учити; Тре-бало би се потрудити и сл. глагол требати је „безличан" што значи да се радња глагола не приписује неком одређе-ном субјекту, већ било коме; граматички знак безличности очитује се у употреби глагола у облику трећег лица једнине (треба, требало је, требало би и сл.). Треће, глагол треба-ти експлицира да је оно што се изриче допунским глаголом

152


- нечија (не зна ее чија) обавеза, дужност и сл.; сам облик глагола требати одговара значењу - потребно је (потреб-но би било), мора се (морало би се), вал>а(ло би) и сл., а до-пунски глагол казује шта је то што треба, што би требало да се чини, да буде, као: треба(ло би) + радити (= ваља(ло би), вреди (вредело би), мора се (морало би се) + радити). Рече-нична конструкција сингаксички се остварује по моделу: треба + глаголска допуна у инфинитиву (радити) или у об-лику везника да + презент с повратном речцом се (да се ради) - за садашње време, односно требало је - за прошло време и требало би (+ радити/да се ради) за тзв. кондиционал.

Исказом се, међутим, може „ангажовати" вршилац рад-ње, тј. субјекат на који се односи оно што глагол значи. Ако и у том случају требати одговара значењу морати, ваља-ти и сл. употребиће се, по правилу, безлично, у облику 3. л. једнине, а допунски глагол у одговарајућем граматичком броју и лицу зависно од тога ко је субјекат (вршилац радње), као: МИ треба (а не - ми требамо) + да радиМО; ТИ треба (а не - требаш) + да дођеШ и сл.; Ми би требало (не - тре-бали) да радимо; О томе ви не би требало да говорите и сл.

Међутим, Иван Клајн оправдано упозорава на то да кад је глагол требапш у прошлом времену или у кондиционалу, а субјекат реченице - испред глагола требати - није лако спровести правило о стандардној употреби глагола треба-ти у трећем лицу једнине. Тако уместо: И ЈА бих требаЛО (безлично) да дођем, природније ће бити - И ја бих требаО (лични глаголски облик) да дођем. У примеру као - Ту су сви ОНИ који су требаЛО да дођу, међутим, једино је при-хватљива „лична" верзија - Ту су ОНИ који СУ требаЛИ џ, а дођу. У оваквим случајевима (а и ми смо малопре навели та-кве) „излаз" је у томе да се облик 3. л. јд. глагола (требало) стави на почетак реченице, пре субјекта, као: Требало би и ја да дођем. У другом пак (Клајновом) примеру (релативна реченица) никакав „правилан" облик („који су требало да дођу" или „који је требало да дођу") није могућ, па смо у оваквим случајевима - како с разлогом закључује Иван Клајн - „принуђени да допустимо и личне глаголске облике

153


глагола требати". У такве „фамозне" конетрукције спада-ју, дакле, и примери које је иаш читалац навео (Он је тре-бало да дође; Они су требало да дођу), за које, дакле, ваља уважити поменуто мишљење Ивана Клајна.

С друге стране, глагол требати може да значи да је не-коме нешто - потребно, нужно, неопходно и сл. У тим слу-чајевима глагол требати ће се употребити „нормално", у личпом глаголском облику, као у примерима типа: Нама треба мир (= нама је потребан, нужан, неопходан мир); Нису му требала твоја кола; Твоји савети нам требају и сл. За разлику од претходне категорије случајева, у овима се глагол требати испољава као прелазан, тј. с допуном у об-лику именице и сл. (треба + мир), а не глагола (треба + ра-дити).

154


КО ЈЕ ПРЕЖАЉЕН, А КО НЕПРЕЖАЉЕН

Ј о !ада се нерадо дотнчемо тема које су у вези с најтужни-јим догађајима у животу, чинимо то ипак из два разлога: јер нас о томе пита г. Радосав М. Делевић из Берана, село Поли-ца, а и отуда што се питање може тицати и неких општијих језичких и значењских ситуација.

Господин Делевић нам, наиме, пише: „Молим да ми од-говорите на следеће: У Политикиним читуљама налазим два неједнака исказа у изражавању туге за умрлим; у једном случају се казује да ће покојник остати у сећању ближњих као „никада прежаљен", а у другом да ће бити - „никад не-прежаљен". Рекао бих да ту нешто није у реду. Пробао сам да ово разјасним, али не иде."

Одговор је доста једноставан, али ипак захтева објашње-ње. Занимало нас је шта о томе мисле и колеге , језичари", па смо о томе спровели малу анкету, али њихова мишљења нису била истогласна.

О чему је заправо реч? Прво - о самом значењу облика прежаљен и о значењу његовог негираног облика непрежа-љен, друго - шта те две речи значе у синтагматској спрези с временском одредбом никада (никада + (не)прежаљен), од-носно у ширем реченичном окружењу.

Да размотримо: Облик прежаљен је заправо трпни при-дев од глагола прежалити, а глагол прежалити у ствари значи: преетати жалити, не жалипш више (за неким или за нечим) или утешити се после губитка (некога или нечега),

155


као: Петар је већ прежалио изгубљени новац; Удовица је прежалила свога мужа, тј. нема више оеећања туге, преста-ла је жалост (за игубљеним), јер се већ у самом значењу речи прежалити, прежаљен иманентно садржи елемент -завршетка или порицања (= нема (више) жаљења, прошла је жалост).

Ако пак одредбу прежал>ен доведемо у везу с времен-ским прилогом никада (никада + прежаљен), као у приме-ру типа: Навршава се година од смрти наше драге и никада прежаљене кћери - произлазило би (методом језичке тран-сформације) да је заправо посреди нелогичан исказ, тј. као да је речено: никада + више нема жалости, па отуда и да -никада (удовица) не(ће) жали(ти) (мужа), односно - никада (Петар) не жали, неће жалити (новац); из трансформиса-ног исказа, дакле, произлази да у тој спрези прилогу никада очевидно није место. Ово тим пре што се смислом речени-це заправо хоће да каже управо супротно, да: удовица није прежалила мужа; да Петар није прежалио новац.

Од значења прежалити, прежаљен, међутим, разликује се облик - непрежаљен. Граматички гледано, непрежаљен није глаголски (трпни) придев (није дериват глагола не + прежалити), већ аутохтони придев (детерминатив) са значе-њем: који се не може прежалити, непрежаљив, дакле, при-дев који у своме основном значењу садржи елемент онога што је - трајно, стално, постојано, па се отуда исказом не-прежаљени муж, непрежаљени новац и сл. казује да је реч о „жалости која (стално, увек) траје", дакле, која не престаје -никада, не завршава се никада, остаје увек, заувек, за сва времеиа и сл.

Употребу придевског облика (никад) непрежаљен, осим у читуљама, налазимо и у делима наших врсних писаца, нпр.: „Тај мирис јесу давне, сретне, никад непрежаљене успомеие прве и једине љубави" (Иво Андрић, Ех Роп1о)\ „Јелена ... даје своме никада непрежаљеном суиругу ... по-мен" (Стсван Сремац, Приповетке)\ „Своме непрежаљеном ... брату посвећујем овај рад" (Драгиша Васић, Карактер и менталитет једног поколења)\ „Непрежаљени пали друго-ви испуњавају нас попосом" (Скендер Куленовић) и др.

156


Уопштено узев, дакле, озбиљније колизије између склопа - никад прежаљен и никад непрежаљен у датом контексту нема, али се овоме другом (никад непрежаљен) бар с језич-ке тачке гледишта, мора (или може) дати нредност.

Конструкција је, иначе, настала по систему: никада пре-жаљен = непрежаљен, а с додатим прилогом иикада значе-ње непрежаљености се наглашава, као да је речено: никада прежаљен (= непрежаљен) ће бити, односно биће - иикада непрежаљен.

157


КОЈИ (СИ) ИЛИ ЧИЈИ (СИ)

Својеврсмено нам је постављсно питање: Да ли је боље (правилније) да се каже - То је онај који ее зове Петар или можда - То је онај чије је име Петар?

Дилема се, очевидно, тиче синтаксичких конструкција које у свом номиналном, основном облику заправо подразу-мевају две опције: прву - Он се зове Петар, односно, другу - Његово је име Петар. Оне заправо представљају два раз-личита одговора на два различиго постављена питања, наи-ме: на једно - Како се (он/онај) зове?, односно, друго - Чије је (поменуто) име? (тј. ко је тај с тим и тим именом?) и сл.

У оба случаја, дакле, ради се о могућности казивања исте ствари различитим синтаксичким моделима, наиме:

У једном (првом наведеном) случају полази се од се-мантичког елемента - називати се, звати се, имати (неко) име (тип: Прво дете се зове првенче; Овај дечко се зове Пе-тар и сл.), што би могао бити одговор на природно поста-вљено питање - Како се неко (дете/дечко и сл.) зове?, а што у форми (потврдног) одговора допушта саопштење типа -То је онај који се зове Петар. На тај начин, сегментом који се зове заправо се врши - упућивање (на онога/некога), а функцију упућивања обавља тзв. односна заменица - који (која, које).

У другом пак случају, у оном у којем се садржи сегмент чијеје име (тип: То је онај чије је име Петар), информација саопштава елемент - припадања, при чему фуикцију припа-

158


дања исказује тзв. односио-упитиа заменица за припадање -чији (чија, чије). Та функција „припадања" обична је, дака-ко, и у другим исказима, попут: Чија је победа?, Чији си ти син? (тј. - Коме припада победа?; Ко има сина? и сл.), а у нашем случају - коме припада (поменуто) име, ко је тај ко-ји има такво име и сл.

У оваквим конструкцијама, дакле, значењски потенци-јал заменице који не конкурише значењском потенцијалу заменице чији функционално, већ семантички: у једном случају указује се не само - коме нешто (рецимо, име) при-пада, већ се указује и на међусобну значењску везу (однос) некога или нечега с оним што се казује у другом делу реченице, рецимо: То је курир чији је задатак да успоста-ви везу (тј. „задатак" је „куриров"); Донео је књигу чије су странице оштећене (тј. „странице" припадају „књизи").

Према томе, можемо рећи да је и у примеру наведеном на почетку нашег иаписа (То је онај чије је име Петар) лек-сема име употрсбљена у посесивно-односном значењу, тј. доводи се у везу с лицем о којем се ради, као да је речено -То је тај коме припада име Никола; који је носилац, посед-ник или сл. имена Никола и сл.

Дакле, и у једном и у другом случају казује се исто, али на два различита начина - било односном конструкцијом типа ... који се зове..., било односно-посесивном алтернати-вом типа ... чијеје име..., при чему ни у једном ни у другом случају нема лингвистичког огрешења, јер су обе могућно-сти у духу регуларног система српског језика. Опредељење за једну или другу форму исказа зависиће од гога који је елемент у вези с носиоцем имена прикладнији - општеин-формативни или посесивни. Тако ће бити обичније рећи: „Он је научник чије је име познато у целом свету", насу-прот, рецимо: „Има много оних који се зову Милован".

159


КО (НЕ) ПОЗНАЈЕ СРПСКИ ЈЕЗИК?"

Ј 2аш читалац из Врбаса, г. Костадин Бјелица, упутио нам је мало неуобичајено питање које гласи: „Долази муж кући у касне (ране) сате и на женино питање код кога се тако ду-го задржао, муж одговара: 'Код Мире'. И реч но реч... По-штовани г. Фекете, желео бих", додаје наш читалац, „да ми објасните - ко од њих двоје (муж или жена) познаје (не по-знаје) српски језик?"

Дакле, да видимо у чему се заправо огледа „(не)позна-вање" српског језика.

Оно се крије, рекли бисмо, и у самом питању. Наиме, обично се неће рећи, за онога коме је језик матерњи, да тај језик (не) познаје, већ да га, евентуално, (не) зна (добро), од-носно да у нечему греши (у правилима, граматици и сл.). Отуда се каже: Он зна (говори) енглески и српски (не и: Он познаје енглески и српски језик). У одричној форми (нпр.: Не познаје (добро) језик), глагол познавати указује на ниво упућеноети, разумевања или ехватања који обично није довољан. Без одредбе добро (нпр.: Не познаје језик) инфор-мација не познаје би означавала потпуно порицање онога о чему је реч (слично као у: Не познаје правила игре). Ако се, дакле, саопштава: „Он не познаје српски језик" го само зна-чи да га уопште не говори, да га, дакле, не зна. Исто је и ако се пита: „Ко не познаје српски језик?"

Међутим, када је реч о знању, тј. о потпуној обавеште-ности о нечему (о чињеницама из неке области, упућености

1бО


у нешто и сл.) или о владању каквом вештином, науком и сл., углавном ће се, уместо глагола познавати, употребити глагол знати. Обично ће се рећи: „Он зна математику", уместо: „Он познаје математику". Исто се може рећи и за исказе типа: „Он не зна математику" - „Он не познаје мате-матику", што, уосталом, може да се односи и на исказ: „Ко познаје (не познаје) српски језик?"

А што се гштања нашег читаоца у вези с дијалогом из-међу мужа и жене тиче, рекли бисмо ово: Мада не знамо гачно шта је „конкретно" у питању, биће да се оно тиче фра-зе - „Код кога си се задржао?", тј. спреге „код кога" + „за-држати се". Читалац је можда очекивао да се уместо спреге предлога „код" (+ кога) употреби прилог „где" (+ си се за-држао). Ако добро процењујсмо, онда можемо рећи да у це-лој ствари огрешења (бар језичког) нема. Наиме, и предлог код и прилог где у свом семантичком потенцијалу садрже одређење у вези с - местом вршења глаголске радње. Оту-да је нпр. сасвим обично: „Где има дима има и ватре"; „Где си ставио капут?" и сл. (где = на којем месту, на које место и сл.). Дакако, поред овог значења прилог где може да има и дивергентна одређења, као у исказу: „Где су године моје младости!"; „Где да ме снађе ова невоља!", што, макар у ме-тафоричној употреби, такође асоцира „место". Дакле, ако се пита - „Где си био?", то се системски не супротставља ре-ченици типа: „Где си се се задржао?"; одговор у оба питања захтева информацију о месту. При томе значење места им-плицира предлог код (нпр.: „Био је код куће"; „Стајао је код улазних врата"). Међутим, значење „места" не мора бити исказапо простором, локацијом или сл.; појам месга може асоцирати и помињање личности, оне, дакако, која импли-цитно подразумева њено боравиште, радно место или др., као: „Био сам код лекара" (значи - тамо где се налази, где ради). Отуда и саопштење: „(Задржао сам сс) код Мире" подразумева не само особу код које је неко био већ и - место (њен стан, радњу или др.). Такав исказ је заправо скраћена, елидирана реченица која би у пуној (али не и уобичајеиој) форми гласила: „Био сам тамо где лекар (Мира) ради, станује"

161


или сл. Пош го се код иекога (код лекара, код Мире) може не само бити већ се и задржапш, провести неко (па и дуже) време - реченица: „Задржао сам се код лекара" не разлику-је се начелно од: „Задржао сам се код Мире", па у томе огре-шења (бар језичког) нема.

Дакле, на питање читаоца - „ко познаје (не нознаје) српски језик?", одговор се, по свој прилици, намеће сам по себи.

162


КОНЦЕНТРИСАТИ ИЛИ СКОНЦЕНТРИСАТИ

једном разговору поетављено нам је пптање - да ли је правилно сконцентрисати (се) или концентрисати (се). Полазило се, наиме, од тога да је правилно само концентри-сати (се), бар из два разлога: прво, поред концентрисати имамо и именицу концентрација, док према сконцентриса-ти такве именице нема (нема „сконцентрација") и, друго, сконцентрисати је спој стране речи и нашег префикса с- (с + концентрисати), а то не „звучи" лепо, а ни значење овиме није измењено, па је хибридни облик сувишан.

Но, да размотримо аргументе „за" и „против". Прво: Ако би критеријум ваљаности био постојање па-

ралелних ликова глагол (на -исати) и именице (на -ација), онда би тешко било објаснити зашто глаголи као: изниве-лисати, изманеврисати, изманипулисати, искалкулисати, искристалисати, испарцелисати, профункционисати, про-коментарисати, проконтролисати, прегруписапш, укалку-лисати, напарфимисати, напудерисати, расформисати, размагнетисати, окарактерисати, реферисати, спонзори-сати, кафенисати, келнерисати, конферисати и др. такође немају или једва да имају имеиице „одговарајућег" значења.

Или обрнуто: зашто неке именице овога типа (на -аци-ја), као: акробација, претумбација, навигација, косовизаци-ја, периодизација, канализација - немају одговарајуће гла-голе („акробисати", „претумбираги" и сл.), док друге, као нострификација, ликвидација, консолидација, рефундација,

163


организација такве глаголе - имају (нострификовати/но-стрифицирати, ликвидирапш, консолидовати/консолиди-рати, рефундирати/рефундисати, организовати/организи-рати и сл.).

Друго: Наведени примери показују да се многи такви глаголи (страног порекла) и на стандардном нивоу творе спајањем с нашим префиксима, таквима као: из-/ис-, про-, пре-, у-, на-, рас-/раз-, из-, о- (+ глагол), иако то неки језич-ки стручњаци (без разлога) не препоручују. Међутим, ако би се препорука прихватила, читав би корпус глагола, данас сасвим уобичајених, морао бити дезавуисан.

И, на крају: да ли се префиксацијом глагола (не) мења значење?

Рекли бисмо - мења се, не много, али ипак. Наиме, гла-голи на -исати (исто важи за оне на -ирати и -овати, попут иниц-ирати, комплик-овати) махом су, граматички речено - двовидски. То значи, да се истовремено могу разумети и као „трајни" (означавају радњу или збивање неограниченог трајања, као: „Деца увек своју пажњу концентришу (= све време) на учитељеве речи, а и као „тренутни" (значе огра-ничено трајање радње, као започету или завршену, доврше-ну или извршену радњу, као: Деца данас никако да се кон-центришу (= да се усредсреде) на дати проблем. У првом случају реч је о радњи која траје (све време), у другом пак радња је означена као извршена - до краја успостављена концентрација. Отуда би се већ и на први поглед могло ре-ћи да би у другом примеру могао бити употребљен и глагол - сконцентрисати се (као: Деца никако да се сконцетришу = сасвим, до краја, потпуно).

Уз ово ваља напоменути да латентна „двовидност" гла-гола није увек довољно дистинктивна (обично се такви гла-голи доживљавају као трајни), док у језику постоји потреба да се прецизније искаже евентуална ограниченост времена радње, такве којом се означава њен почетак или крај, (из)вр-шеност, свршеност и сл., што се, регуларно, може исказати управо - префиксацијом глагола. Другачије казано, префик-сацијом се трајање глаголске радње од несвршености заправо

164


своди на - свршеност, тј. нрецизира се релевантни тренутак радње (почетак, крај, (из)вршеност и др.) што је у језику свакако од значаја.

Посматрано у овом светлу, одговор на питање с почетка нашет написа могао би, дакле, да гласи: облик концентри-сати махом подразумева - радњу трајања, сконцентрисати пак - радњу извршену (сасвим, потпуно), па отуда спорни облик, сконцентрисати, не треба разумети као значењски неселективан, а тиме и језички неоправдан, мада се поменуто разликовање међу њима може, али и не мора увек исказива-ти префиксацијом (исп. пример из Политике: „Милошевић је и даље сконцентрисан на судбину своје супруге").

165

I гон «1>п1\ете

КО СУ ПРИПАДНИЦИ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Ј хаслов овога ирилога можда и не указује на посебан је-зички проблем. Сасвим су, наиме, уобичајени искази, као: „Бсоградска полиција наводи да су припадници МУП-а (Ми-нистарства унутрашњих послова) Србије, који су били у транспорту новца, своје задатке извршили корекгно и про-фесионално. СУП наводи да је полиција имала ингеренције само до уласка у подземну гаражу" (Вечерње новоети, 7. март 2002, 11) или „Траиспорт је обављен уз пратњу поли-ције - у два полицијска аутомобила било је пет припадника МУП-а" (Политика, истог дана, 1).

Какав разлог за језичко размишљање нуде ова саопште-ња? Један од њих је имплицитан већ у првом наведеном са-општењу: у њсму се, наиме, помиње да су одређени задатак извршили - припадници МУП-а, да би се затим казало да су то били - полицајци. Рекло би се да у томе нема ничега осо-битог, мада нам се чини да извесне особитости у томе ипак има.

Наиме, термином „припадници Министарства унутра-шњих послова" доведена су у међусобну називну комбина-цију два независна језичка конституента, од којих, сваки за себе, има свој потпуни и аутономни значењски садржај и прецизну језичку употребљивост. Кључне речи у посматра-ном термину јесу: припадник и миниетаретво, а питање ко-је се у вези с тим намеће јесте - шта ова два појма у међу-собном односу значс, а шта као посебни лексички садржаји

166


собом означавају? Ннје неопходно посезати за речницима да би се докучило да „припадник" значи - онај који припа-да каквом скупу, организацији, заједници, покрету и сл. (нпр. прииадник војске, партије, народа и др.), дакле, онај ко је у саставу, чланству датог тела, асоцијације, који је члан одређене установе, институције, органа и сл.

С друге стране, речју „министарство" означава се нај-виши орган државне администрације (владе) надлежан за одређене послове, којим руководи министар; министарство је, дакле, институција коју чине највиши носиоци власти, руководеће и административно особље те ипституције.

Синтаксичким мерилима посматрано, синтагма „при-падници министарства" имплицира однос међусобног при-падања, што би у нашем случају значило да су „припадни-ци МУП-а", сходно дефиницији „припадник" заправо - чла-нови министарства, тј. особље у саставу те високодржавне административне установе (запослени у министарству), што реч „припадник" у овом случају сигурно - не значи.

Право значење „припадања" министарству као устано-ви огледа се, међутим, у другачијим саопштењима, таквима као: „Два месеца убеђујемо људе (тј. припаднике) из саве-зног и републичког МУП-а да заједно почну пречешљавати царину" (Политика, 8. март 2002).

Ако би се рекло да је ипак у реду то што се за полицај-це каже да су „припадници" министарства (припадници МУП-а), оида бисмо могли очекивати да се за лекаре у др-жавним амбулантама или болницама каже да су „припадни-ци Министарства здравља", за професоре и учитеље да су припадници Министарства за просвету и спорт, док би, ре-цимо, улични чистачи могли бити припадници Министар-ства за екологију и сл.

Да се под термином „припадници Министарства уну-трашњих послова" ипак не мисли на персонал (чланове) министарства, јасно је и по томе што се најчешће упогре-бл,ава као синоним за - полицајце, тј. за „припаднике" под-ручних секретаријата уиутрашњих послова, дакле, за она службена лица која одржавају подручни јавни ред и мир,

167


чувају друштвену н личну имовину игд., а не за „припадни-ке" запослене у савезном или републичком министарству унутрашњих послова.

Отуда сс оправданим могу сматрати саопштења попут: „Полиција (не и - припадници МУП-а) која је била у пратњи транспортованог новца, своје задатке извршила је коректно и професионално", тим пре што, заправо, нема разлога да се за исти појам употребљавају две језичке верзије, од којих једна и није језички понајбоља.

168


КУЋИ, У КУЋИ, КОД КУЋЕ

Јг /останљсно нам је питање - шта је исправно: бићу код ку-ће, бићу у кући или, можда, бићу кући?

Очевидно, реч је о употребној, синтаксичко-семантичкој вредности предлога у, односно предлога код, евентуално ва-љаности исказа овог типа с нултим предлогом (без предлога).

Питање није безразложно, мада, рекло би се, не захтева знатније објашњење, сем у једном случају, оном због којег ћемо о свему овоме ипак нешто рећи.

Јасно је и на први поглед да је посреди разлика у значе-њу између предлога у и предлога код. Дилема проистиче, с једне стране, из могућности њихове значењске сличности, а с друге стране, из ситуација у којима значењске сличности међу њима нема.

Реч је о овоме: Предлог код (стоји уз именицу у генити-ву) у оваквим исказима указује на то - да се неко или нешто налази, обитава, борави и сл. (негде), да се негде нешто деша-ва, догађа и сл., односно - предлогом код маркира се извесно „просторно" обележје, али са значењем: близу, (по)крај, не-далеко, поред, до (некога или нечега) и сл., као у примери-ма: Стојим код улазних врата (= покрај, близу, до улазних врата); Наћи ћемо се код теразијске чесме; Он у кући обично ссди код прозора. Дакле, указује се обично на мало (про-сторно) одстојање, али не и на унутрашњост простора.

Појам близине могуће је, у другом случају, разумети и „шире", тако да се предлогом код указује на „сферу" нечијег

169


налажења, биветвовања, средине и сл., а у значењу - та-мо где је (неко или иешто), тамо где се (нско или нешго) налази, где ради, борави и др. (при чему то, реално, може бити и уиутрашњост каквог простора, али се предлогом код та унутарњост не имплицира), као у примерима: Био сам код лекара (= тамо где је лекар, где лекар ради); Пошао сам код твоје мајке (= тамо где се мајка налази, тамо где је и сл.).

Елеменат блискости, али без значења просторног односа, огледа се и у примерима типа: То сам прочитао код Тургс-њева; Остао је код свог уверења и сл. у којем се „блискост" доживљава као знак присности, сродности, повезаности и сл. Такво значење је, рецимо, у честој употрсби при имено-вањима типа: Рссторан код три шешира / код руског цара / код два бела голуба и др.

За наведене примере заједничко је, дакле, да предлог код не означава унутрашњост простора („унутра у ..."). Самим тим, иницијални пример „бити код куће" могуће је разумети или као - „бити поред / у близини куће" или - „у сфери куће", тј. „тамо, ту где је кућа" и сл., али не и - „у кући унутра" (исп. исказе као: Бићу код куће, али у двори-шту; Данас не идем на посао, остаћу код куће и сл.).

Насупрот овоме стоји предлог у (+ локатив именице), иредлог типичан управо као знак - места и то обично „уну-трашњости" места, у којем се нско или нешто налази, као: Бићу цео дан у кући, у својој соби; Крије се у трави; Нала-зим се _у Београду и сл. Значење може бити и шире, често и фигуративно, попут: Седео је у капуту; Био је у несвести; Радовао се у себи и др.

Напоменимо, уз ово, и то да се облик локатива именице употребљава, по правилу, уз глаголе који значе мировање, за разлику од друге конструкције - у + акузагив, која се упо-требљава кад глагол значи кретање, као: Седим у соби (лок. јд.), али: Идем у собу (ак. јд.).

Вредније је, међутим, упозорити на бсспредлошку кон-струкцију типа „Бићу кући". Наиме, облик кући је датив јед-нине (по облику једнак локативу једнине), а то значи да је посреди падеж који се, за разлику од локатива, употрсбљава

170


уз глаголе који значе правац (кретања), уемерење, намену и др., али не и - мировање. Пошто је у исказу „бићу кући" употребљен облик датива именице („кући") с глаголом ми-ровања („бити"), таква конструкција је - нерсгуларна; на исти начин као што би, по моделу „бићу кући", био нерегу-ларан и исказ: Бићу канцеларији (уместо - у канцеларији); Налазим се пошти (место - у/на пошти) и сл., а за разлику од (наравно регуларне) конструкције: Идем кући (ка кући); Идем у/на пошту и сл.

Дакле, одговор на постављено питање би гласио: Бићу у кући; Бићу код куће, али никако - Бићу кући.

171


ШТА С РУКАМА И НОГАМА У ЈЕЗИКУ

/италац Вукашии Костић из Земуна пише: „Последљих деценија, нарочито у источним областима нашег говорног подручја, за речи рука, нога све више се користи генитив плурала руку, ногу уместо рука, нога. Треба ли", пита се чи-талац, „ради изједначавања говорити, нпр.: лепих жену, ми-нералних воду, великих кућу?"

Из формулације питања очито је, међутим, да је чита-лац сметнуо с ума неке општепознате граматичке и систем-ске чињенице. Прво, никако неће бити тачна тврдња да се „последњих деценија" за речи рука и нога „све више" кори-сти облик генитива множине руку, ногу уместо рука, нога. Друго, именице типа рука, нога никако нису истог грама-тичког „ранга" са именицама типа жена, вода, кућа, иако су све оне женског рода са обличким завршетком на -а (па би се могло очекивати да се и једнако мењају по падежима).

Познато је, ипак, већ и из основношколских лекција, да се у генитиву множине не реализује стандардни наставак -а редовно и у свих именица. У том падежу, поред наставка -а, находе се, у неких именица и наставци -у, -ију, односно -и.

О чему се ради? Наставак -а у генитиву множине оди-ста је најраспрострањенији код именица сва три рода (као: много лепих женА, коњА, весалА итд.). Међутим, у неких типова именица осим наставка -а, јавља се у генитиву мно-жине наставак -и, као: много лепих људИ, дугмадИ, праса-дИ, прнредбИ и сл.). У сасвим ограниченом броју именица,

172


међутим, заступљеии су наставци -у и -ју, али - никако са-мо „иоследњих деценија" и никако „само у исгочним обла-стима нашег говорног подручја", као што то наш читалац мисли. Напротив, ради се о врло уходаним и уједно врло „старим" наставцима, наслеђеним из најранијег доба раз-витка нашег језика, а порекло воде још из старословенског језика. У тим периодима језичке историје, наиме, именице су се, за разлику од савременог језика, мењале по падежима не само у једнини и множини, већ и у такозваној двојини (дуалу), облику деклинације која се, временом, из нашег је-зика изгубила. У двојини су се мењале именице које се ја-вљају (само или обично) у пару (удвојено), такве као што су ноге, руке, очи, уши. Такве именице имале су у генитиву (и локативу) двојине стандардни наставак -у, одн. -ију. Те на-ставке двојине имају сачуване и неке именице и данас, да-како, не као генитив двојине, већ као наставак генитива множине. Они у савременом стандардном језику, дакле, функционишу као „остаци" старе двојине и то не само као стандардни и књижевни облици, већ, у неких именица, и као једино регуларни облици. То се првенствено односи на именице ноге, руке, очи и уши, чији се облици генитива множине реализују само и једино регуларно с наставцима -у/-ју, дакле као: много ногУ, рукУ, очиЈУ, ушиЈУ, док се, евентуалне форме на -а (као: много нога,рука) не могу сма-трати књижевним облицима генитива множине.

Ваља напоменути да наставке -у/-ју, као сасвим регу-ларне, налазимо у неких других именица као: слуга - слугу, нокат - ноктију, кост - костију, кокош - кокошију, гост -гостију, прст - прстију, ваш - вашију (ретко и: прсију, мо-штију, вратију, зубију и др.). Неке од ових именица могу имати у генитиву множине наставак -а (као: (много) прста, зуба, рука), а неке се јављају и с наставком -и (као: много кокошИ, ноктИ, прсИ). Именица нокат, осим облика нок-ти(ју) има у генитиву мн. и регуларни облик ноката (попут именица: факат - факата, летак - летака и сл.).

Дакле, наставци -ју, -ију у генитиву множине апсолутно су ваљани са стандардног књижевнојезичког становишта у

173


оних именица које их данас имају, пре свега оних које се обично јављају као пар или у каквој двострукости једнога појма, тако да, што се тиче њихових облика гепитива мно-жине, недоумица, заправо, не би требало да буде.

174


МНОГО ПАТАКА ИЛИ МНОГО ПАТКИ

Ј\аже нам један пријатељ: „Не евиђа ми ее кад ее каже: (не-колико) патки, мотки, крушки и сл. Некако ми је то 'ружно'; мислим да треба - (неколико) патака, мотака, крушака."

Није ту, дакако, реч о „лепоти" или „ружноћи", већ о је-зичким приликама које су условљене како одговарајућим променама у језику, тако и самим значењем речи и њихових (падежних) облика.

У овом случају реч је о облицима генитива множине. Већ смо раније указивали на то да се у именица женског ро-да, поред стандардног облика ген. множине с наставком а (типа: (од лепих) жена, јабука, рука итд.), находе и облици са завршним (ј)у (као: (од лепих) руку, очију итд.), док име-нице ж. рода које се у једнини завршавају на сугласник (као: ваш, кокош и сл.), могу имати и два облика у ген. множине, као: (од много) ваши, али и (од много) вашију, (много) коко-ши, али и (много) кокошију.

Међутим, ни у именица типа мотка, крушка, патка (наведених на почетку нашег написа) немамо једнообразне облике овог падежа. Оне, наиме, спадају у именице које се завршавају на тка, шка, чка, ћка, цка, вка и др., дакле са слогом у којем су два сугласника (тк, шк, чк, ћк, цк, вк и др.) у непосредном додиру. Те и такве сугласничке групе се у ген. множине обично раздвајају такозвапим „непостоја-ним д" (дакле: папшка, мотака, крушака, воћака и др.).

Из језичке праксе (и граматичке литературе) познато је да од таквих именица које се завршавају сугласничком групом,

175


имамо, заправо, впше образаца по којима се овај падеж мно-жине обликује. Три су типа, заправо, могућа (не, дакако, увек): од именице дупља, на пример, могућа су тројака образовања - (много је) дупљи, дупаља или дупља; друге пак именице могу имати двојак генитив множине, такве као: (много је) коцака и коцки, оловака и оловки, воћака и воћки, док неке у том падежу могу имати само облик с на-ставком и, без непостојаног а, као: (много је) тезги, ручки, мајки (не и тезага, ручака, мајака и сл.).

Није, међутим, увек могуће изричито одредити када се који од ових облика (не) може употребити, односно кад је неки од њих, као по мишл,ењу нашег пријатеља, „ружан". Начелно се може рећи да иредност имају облици с „непо-стојаним а" (с раздвојеним сугласницима), ако су такви об-лици распрострањени(ји), као: (много је) девојака, припове-дака, коцака, грешака, битака, пуишка, крушака, земаља, даеака, мачака па и патака, мада се неке од ових именица могу употребити и с наставком и (и без непостојаног а), као: (много је) приповетки, битки, коцки и сл. (не и - (много је) земљи, мачки, игли, даски и сл.), што значи да се избор мо-же - где је то могуће - вршити слободно.

Мање „слободе", међутим, пружају именице са завр-шним секвенцама на: нка, рка, рба, вга, лба, тња, дња, пња и др. (тј. такве као: Американка, болничарка, борба, кавга, молба, патња,радња, стрепња и др.), у којих је ген. мн. са-мо с наставком и, без раздвајања сугласничке групе непо-стојаним а; отуда је само: (много) Американки, болничарки, радњи, претњи, неправди, војски, молби, борби итд. (док су сасвим неупотребљиви: бораба, молаба, кавага и сл.).

Генитив множине с наставком а (и без непостојаног а) творе именице које садрже сугласничке завршетке на: ста, шта, зда, шћа и неке друге; отуда се каже: много (је) -ласпш, невеста, краста, пошта, башта, звезда, жлезда, гошћа и сл., док су облици с наставком и (ласти, башти, звезди, жлезди и сл.) мање „проходни".

У неких именица обличка опозиција условљена је значењским разликама. Од именица лопта, казна, сметња

176


облици с раздвојеиим сугласницима значили би сасвим не-што друго (.пдпата је ген. мн. само од лопата, казана - са-мо од казан, сметања од смепшње и сл.), па су регуларни облици само - лоптн (ген. мн. од лопта), казни (ген. мн. од казна), сметњи (од сметња) и сл.

Као што се види, није увек једноставно изричитим пра-вилима дефинисати све случајеве овог проблема. Они који не желе да се „оптерећују" правилима (и тамо где постоје) ослониће се на своје (добро) језичко осећање, односно на распросграњеност или уобичајепост датог модела у језичкој пракси, полазећи понекад можда и од осећања да ли је не-што, као нашем пријатељу, „ружно" (= неуобичајено, нео-бично) или „лепо" (= уходано и уобичајено).

177


МОЖЕ ЛИ И БЕЗ ЗАПЕТЕ

б^осподин Душан Видојевић из Сарајева нам пише: „При-метио сам да у многим текстовима иза речи дакпе нема за-пете, ни кад је на почетку ни кад је у средини реченице. Сматрам да би ову реч требало увек одвајати запетом. Уосталом", пита овај наш читалац, „треба ли се при кори-шћељу запете придржавати само прихваћених правила или се ослонити на лично нахођеље?"

Наш одговор: Реч (заправо - речца) дакле спада у тзв. модалне лексе-

ме (речи оцене), такве које имају посебну функцију, служе као иридодате речи да обележе субјективни став (заклучак, сумљу, наду, претпоставку и др.) говорног лица у односу па оно што се речсничним током казује. Осим речце дакле, та-кву функцију имају и неке друге, као: можда, нажалоет, наравно, међутим, несумњиво, вероватно, ваљда и сл., а и изрази, попут: према томе, самим тим, то ће рећи,ја мислим и др. Речца дакле углавном казује закључак или последицу, са значељем: значи, наравно, свакако, према томе и сл.

Положај рсчце дакле (као и других у поменутој функ-цији) може у односу на смисао реченице бити двојак: прво, као - уметиути, додати део речснице који може и изостати, а да се смисао исказа не промеии и, друго: као - интегрални део рсченице који смисаоно функционише у значељском са-држају реченице и, као такав, нс можс бити из ље изоставл,еи.

Први случај (као необавезни део реченице) имамо у примерима типа: „Предлог је добар, моћи ћемо га, дакле,

178


подржати"; „Он је, дакле, у тој ствари ипак био у праву". У оваквим случајевима речца дакле се, по правилу, одваја за-петама.

Други случај (као смисаони део речепице) имамо у при-мерима попут: „За испит сам се добро припремио, морам га дакле положити"; „Уговор је правонаљап, дакле је и важе-ћи". У оваквим случајевима речца дакле се, по правилу, не одваја запетама. Уосталом, у оваквим склоповима речца да-кле заправо има функцију саставног везника: и, па, те или израза према Споме, самим тим и сл.

Ова два типа употребе речце дакле разликују се и син-таксички: у првом случају, не може се употребити испред енклигике (не може се рећи: „Предлог је добар, дакле га ћемо ми подржати"; „Он дакле је у тој ствари ипак био у праву"), док јс у другом случају то могуће.

Речцу дакле не одвајамо запетом (запетама) ни онда ка-да је у смисаоном склопу с каквим придодатим исказом, као: „Он је законски, дакле формално гледано, у праву"; Не-стручни људи, дакле неупотребљиви за овај посао, не могу бити примљени на рад".

Међутим, употреба запете не мора бити обавезно и увек у складу с правилима интерпункције. Што се правила тиче, постоје, наиме, два опредељења: једно је тзв. граматичка, а друго тзв. логичка интерпункција. Прва подразумева (не)упо-требу запете зависно од датих граматичких модела, нпр.: „Доћи ћу, кад ме позовеш" (= граматичка, са запетом), од-носно, „Доћи ћу кад ме позовеш" (= логичка, без запете), али: „Кад ме позовеш, доћи ћу" (= са запетом и по граматич-кој и по логичкој верзији, тј. онда кад зависна реченица стоји испред главне).

Запета је, међутим, неопходна у стандардним позицијама, таквим као што су: набрајање, уметање (накнадно додава-ње) елемената реченице или зависних реченица, истицање супротности (обично испред везника „супротних" реченица), инверзија (кад споредни, зависни део исказа стоји испред главног), облици вокатива и др.

У неким случајевима, међутим, употреба запете може зависити и од субјективне (пр)оцене писца, при чему такав

179


поступак може биги и у несагласности с формалним прави-лима, а доприноси или јаснијем приказу значењских односа у саоиштењу или логичкој целовитости исказа, особито у сложеним текстуалним целинама.

180


НА КРАТКА ПИТАЊА - КРАТКИ И ОДГОВОРИ

Ј 1ашсм читаоцу Драгославу Хаџи-Таичићу из Београда остали смо дужни одговор на неколико питања, која, међу-тим, не изискују потпуније разјашњење, па ћемо одговори-ти укратко.

Питање прво: Како се пише прва реч после две тачке -великим или малим словом?

Шта иза две тачке

ве тачке, као знак интерпункције, имају изразито стил-ску вредност и обично се употребљавају да нагласе извесне смисаоне односе у реченици. Случајеви могу бити двојаки -прво, када се у реченици наводе дословно нечије речи (управни говор) у виду целовите реченице, као - Кристо-фер Бендер за ,,Политику " о будућности СРЈ: Мале шансе за савезну државу\ Европски лидери: Жестоко казнити терористе; у том случају прва реч после двотачке пише се, наравно, великим почетним словом (почетак реченице). Две тачке у овом случају омогућавају једноставнији (скраћени) исказ: у обе реченице (заправо наслова у Политици) могао се изоставити глаголски део - у првој: 'изјавио је' или сл., а у другој 'упутили позив свим •Јемд.ама'. Друго, две тачке се употребљавају при набрајању (махом онда када се садржај набрајања жели нагласити) или кад се жели истаћи елемент

181


конкретизовања, допуне онога што ее реченицом казује, као у - Предузете еу мере: контрола путника и пртљага, мо-билизација резервног еаетава, планирање војних операција и др.; Са балетеком трупом су радили највиђенији светски кореографи: Јиржи Килијан, Вилијам Форсајт, Елвин Ејли, Мауро Бигонцети и др. У таквим случајевима текст иза две тачке (први пример) - не почиње великим словом (није це-ловита реченица). Ако, међутим, у исказу нсма елемента ис-тицања, наглашавања и сл., већ реченични низ тече „нор-мално", две тачке нису потребне, као у примеру - Претпо-ставља се да је већина терориста живела на Флориди, Њу Џерсију и Масачусетсу, Популарне емисије „Вечерњи шоу са Џејом Леноом ", „ Касно увече са Конаном ОБрајеном " и „Шоу у касне сате" неће се емитовати наредних недељу дана.

Питање друго: Да ли у нашем језику постоји реч „ипо"? Је ли „година ипо" или „година и по"? Управо прочитах у Општем колективном уговору - „година ипо".

Ипо ИЛИ II по

Нема „речи" ипо. Ту су заправо спојене две лексеме: ве-зник „и" и реч „по". Реч по значи исто што и половина, по-ловица (именице), односно исто што и пола (именица и при-лог за количину). Отуда је, граматички речено, по прилог у именичкој служби и, као прилог, не мења се по падежима. Конструкција и по, осим што значи „и пола" (нпр. Радио је код нас годину и по) може да има и фразеолошко-метафо-рично значење, као у изразима типа: „госпођица и по!", „ју-нак и по!", „књига и по!" - кад стоји иза именице, а казује да је појам који означава именица изузетних квалитета, од-личан, изврстан и сл. Конструкција и по има и негирану ва-ријанту - ни по, обично у фразама, као: Не вреди ни по луле дувана. У фрази Ни по јада, ако је само то - ни по значи да то што је речено - није страшно, није велика невоља, штета и сл.

182


Питање треће:

Писмен(и) или писан(и)

томе смо иоодавио писали у Политици, а овде да укратко поповимо. Осповна дистинкција је у овоме: Придев (трпни) писан (и писани) означава да је непгго саопштено, исказано помоћу писма, писањем (као: писан(и) закон(и), руком писа-на молба и сл.); супротно значење је - не(на)писан(и). При-дсв писмен(и) пак може да значи исто што и писан(и) (као: Гшсмени испиГп, писмени из математике, писмени исказ), али с извесном „типолошком" копотацијом - означава „вр-сту" задатка, испита и сл., која се обавља у писаној (писме-пој) форми; супротно значење јс -усмени. У метафоричном значењу, али обично краћим обликом истог придева (пи-смен, без крајњег -и) казује се и да је нешто нагшсано всома добро, врло коректно, без грсшке у граматичко-стилском и сл. смислу (као: врло писмен састав), а и то да је неко опи-смењен, тј. да зна да чита и пише (писмен човек)-, супротно значење је - неписмен (текст, човек и сл.).

183


НАПОРЕДО ИЛИ НАПОРЕДНО

Ј /едавно је књижевннк Чедомир Мирковић покренуо пита-ње - како треба оцењивати варијанте типа напоредо и напо-редно, а у вези с тим и именице напоредност или напоредост.

Пошто се питање може проширити и на неке друге, по типу сличне облике, мислимо да питање завређује коментар.

Наиме, облици напоредо/напоредно „генетски" су запра-во облици средњег рода придева - напоредно, дакле придева који значи особину, својство нечега што се јавља, врши, до-гађа једновремено, паралелно с нечим другим (нир. напо-редно истраживање, напоредни преговори).

При овоме, међутим, треба имати у виду да се облици средњег рода придева могу „преселити" у категорију прило-га, тј. - уместо да казују својство имеиичког појма (што је функција иридева), постају прилошки детерминативи и означавају иачин или околности иод којима се реализује ка-ква радња (у нашем случају - напоред(н)о у прилошкој функ-цији казује да се једна глаголска радња врши паралелно, истовремено с неком другом, нпр.: „Књижевност и језик се изучавају напоред(н)о".

На овај „прилошки" начин реализују се и други („при-девски") облици, као: неприкладно, безнадно, очигледно, прегледно, недоследно, безбедно, безвредно, накарадно (нпр. радити нешто). Међутим, ваља ириметити да у овим облицима завршну сугласничку секвенцу чини група -дн-, дакле она која се находи и у облику придева (у мушком роду,

184


истина, раздвојена такозваним „непостојаним а"), као: не-прикла-дн-о, безбе-дн-о, очигле-дн-о итд.

Има, међутим, случајева, да се изворна, придевска вари-јанта (са сугласничком групом -дн-) у прилошкој функцији „упрошћава" губитком сугласника н и своди само на елемент -д-, као у: дворе-д-о, упоре-д-о, кратковидо, ишрокогрудо, тесногрудо, залудо, злехудо, а тако исто и у облику - напо-редо.

Међутим, у језичкој комуникацији понекад се јавл.ају обе варијанте (нпр. упоредо и упоредно, напоредо и напоред-но и др). Који је, међутим, од „напоредних" облика (са -дн-, односно са -д-) регуларан, тешко је дефинисати као општије правило. Начелно узев, обе су варијанте - кад су у прилошкој употреби - граматички оправдане; међутим, (раз)говорна пракса, па и нормативна одредба у неким случајевима при-хвата обе варијанте, док у другима једној даје предност, а у некима се опредељује искључиво за једну форму.

С обзиром на то равноправнима се, рецимо, сматрају оба облика (и са -дн- и са -<)-) у прилога као: (у)залудно и (у)залудо, широкогрудно и широкогрудо, тесногрудно и те-сногрудо, док се облици са -дн- смаграју бољима од оних са -(3- као у: залудно, злоћудно, злохудно, злехудно, као: залудо, широкогрудо, док се само са -д- основом као валидни вред-нују прилози: упоредо, далековидо, кратковидо, дворедо, троредо, па и прилог из наслова овог чланка - напоредо.

Што сс пак „напоредних" именица, попут напоред-ност, кратковидост и сл. тиче, одговор је једноставнији: оне се изводе од придева + наставка -ост (напоред(а)н +ост = напоредноспс, кратковид + ост = кратковидост итд).

Творба ових именица, од придева, сасвим је природна, јер те именице именују појам (именички) особином коју значи и придев, као: кратковидост (= својство онога који је кратковид, онога што је кратковидо); напоредност (= свој-ство онога што је напоредно) и сл.

Да ли, према томе, именица треба да гласи са -дн- или само са -д- зависи од изворног придева: ако је у основи приде-ва сугласничка група дн, односно само д - то ће се одразити и

185


у облику имеиице; отуда: краткови-д-ост (према придеву „кратковид"), непосре-дн-ост (према придеву „непосре-дно"), па и напоредн-ост, упоредност (према напорегј(а)«/ напоредн-о, упоред(а)н/упоредно) и сл.

Дакле, рећи ће се: ,Дапоредна књижевност" (придев), ,ЈЈапоредноспл података" (именица), али „Два су бора напо-редо расла" (прилог) и сл.

186

Језичке доумш с-

(НЕ)ДОПАДЉИВЕ ЛЕКСИЧКЕ ИЗВЕДЕНИЦЕ

Ј херетко нам ее јављају чнтаоцн поводом нских (ново)из-ведених речи, оних које сматрају неподобнима и по облику и по значењу. Таквим поводом нам се јавио и господин Јован Канкараш, стручни преводилац, указујући на читав низ ре-чи попуг: одреаговати, изорганизовати, исхитрити и др.

Познато је да новине у језику често изазивају сумњича-вост и одбојност. Међутим, мора се имати у виду да се у је-зику одвија стални процес развитка, што подразумева и про-мене и новине. Оне се испол>авају у разним областима - у синтакси, акцентуацији, морфологији, правопису итд., али су, изгледа, најуочљивије оне које се догађају у лексици. Ми бисмо огуда, подстакиути и примедбом нашег читаоца, ука-зали на она (иновативна) лексичка образовања која настају системом префиксације „старих" речи. При томе, имамо у виду само глаголе изведене префиксима: из-(ис-), од-(рт-), про-, о , дакле, глаголске форме као: из+ирипшрати, из+ор-ганизовати, из+манипулисати, ис+политизовати, ис+про-грамирати, од+реаговати, от+поштовати, про+функцио-нисати, с+концентрисати (се) и др.

Питање које се намеће јесте - шта се оваквом префик-сацијом глагола добило?

Прво, да напоменемо да глаголи типа изиритирати, ис-политизовати и сл. (махом страног порекла, са завршним -ирати и -овати) спадају у граматичку категорију такозва-них двовидских глагола; за њих је типично да, зависно од

187


контекста, у једној прилици подразумевају радњу неограни-ченог трајања (трајног су глаголског вида), као: „Иритира ме лоша музика" (тј. - иритира ме -увек, етално), а, у дру-гој прилици, радњу чије је трајање тренутно, тј. подразуме-вају извршену глаголску акцију (свршеног су глаголског ви-да), као: „Иритирао ме је (јуче) твој поступак" (тј. иритирао ме је - еамо тада,јуче).

Друго, код двовидских глагола није увек јасно препо-знатљиво који је вид у датом случају посреди (рбично се до-живљава као трајни), као нпр. у „Иритира ме та лоша музи-ка" може се схватити двојако: иритира ме - увек (уопште, „трајно"), али и - тако да се односи само на дати тренутак (сада, „тренутно" ме иритира). Последица тога је разумљи-во настојање да се недоумице о актуелности трајања радње некако предупреде. Један од начина да се то постигне упра-во је - морфолошко (пре)обликовање глагола префиксом. Префикс, наиме, своди изворни трајни глагол на - тренут-ни, а то се управо и догађа с наведеним примерима.

Треће, префиксом се не утиче само на глаголски вид, већ се њиме, више или мање, модификује и значење; озна-чава се, рецимо, интензитет, (не)потпуност или начин (из)вршења глаголске радње, као, на пример, у: из+ирити-рати (= у великој мери, јако + раздражиги, врло + изнерви-рати); ие+ политизовати (= прожети, испунити нешто по-литиком, дати чему полипшчки карактер и сл.); с+концен-трисати (се) = извршити потпуну концентрацију, сабра-ти, скупити на једно место, завршити, спровести концен-трацију на једном месту (нпр. војних трупа, функције вла-сти), односно: потпуно усредсредити, обратити сву па-жњу, мисли на једну ствар, усредоточити се на неито (нпр. на какву идеју, проблем и сл.).

Као „недопадљиве" речи овога типа доживљавају се и изведенице од домаћих глагола: од+радити (с модификова-ном семантиком: извести, спровести какав посао обично с успехом), ис+поитовати, ређе и от+поштовати (= пот-пуно извршити, спровести оно што је договорено, обећано, уобичајено и сл.). Мање се у ову схему уклапа новија упо-

188


треба глагола ис+хитрити. Овај глагол је, наиме, у значењ-ској вези с придевом хитар (= брз, спретаи, вешт; прониц-ЈШв, довитљив), а исхитрити (се), према дефиницији у Реч-нику САНУ, регуларно значи - створити у машпш, изми-слипш, односно постапш довитљив, вешт, док се данас унотребљава и у значењу збрзати, пренаглити, брзоплето урадити нешто и сл. што је, вероватно, неоправдано.

Међутим, оно што је у оваквим случајевима (а и иначе) пресудно јесте - да ли се новинама врши не само изражајно, већ и садржајно богаћење језика или пак (дате) новине до-приносе кварењу књижевног језика. Оцена зависи од тога да ли иновације употпуњавају иеудовољене потребе језичког општења, али и од тога одговарају ли законитостима стан-дарднојезичке норме, еда би стекле равноправни статус с другим речима у ширем оптицају.

189


НЕЗАВИСАН ИЛИ НЕЗАВИСТАН СУД

ЈЈе,дна наша чнтатељка предочила нам је новински чланак у којем стоји:

Ивковић је најавио да ће Врховном суду Србије поднети жалбу на Шабићеву одлуку и да се нада да је тај суд „апсо-лутно независтан од Владе Србије" и поставља питаље - да ли је уместо независтан ваљало рећи - независан.

Будући да употреба облика независтан није усамљена, ево и нашег одговора: Посреди су, наиме, два облика приде-ва - независан и независтан, оба с речцом не којом се дати значењски садржај пориче или оспорава. Међутим, у облику независан садржано је основно значење које је у семантичкој вези с глаголом зависити (не + зависити), док је у другом случају, у облику независтан семантичка веза не с глаголом зависити, већ с именицом завист (не + завист + ан).

Већ ово би било довољно за одговор на питање које нам је постављено, али да ипак објаснимо:

Облик независан лексички је дериват „породице" речи у коју спадају и придев (не)зависив, прилог (не)зависно и именица (не)зависност, дакле, речи које у основи садрже значење (не)слободе, (не)самосталности, (не)овисности онога што је или који јеу (не)зависном, (не)условљеном по-ложају према некоме или нечему.

При овоме ваља запазити и то да ни у једном од ових об-лика нема сугласника -т (односно сугласничке групе -ст(н)-); не постоје, наиме, валидне форме речи: „независтив", „неза-

190


вистно", „незавнстност" и сл., као што не (по)стоји ни облик - завистан, па самим тим ни негирана варијанта незави-стан\ употреба гаквих облика се заправо мора сматрати као јсзичка и правописна нерегуларност.

Сугласничку секвенцу -ст(н)-, међутим, налазимо на другој страни, у облику речи завист. У негираној форми нак ова се реч находи само у застарелим лексемама неза-вист и ненавист. Обе те речи, као уосталом и основни лик завист, не означавају појам зависности, већ искључиво -осећање мржње, злобе, суревњивости, непријатељства према некоме или нечему и сл.

Негиране пак облике речи са основним значељем „зави-дан", а са сугласничком секвенцом -ст- налазимо такође у застарслим и у стандардном језику изобичајеним лексемама: независтан (према руском ненавистнип) и ненавистљив.

Дакле: облици са -ст(а)н типа (не)завистан (или још горе - независтна, -спшо), на које наша читатељка скреће пажњу - не могу да функционишу као могући граматички ликови, а понајмање у вези с појмом (не)зависности. Ис-правно је, дакле, требало рећи једино: Суд је независан, ни-како - независтан.

Није, међутим, тешко докучити откуда овај тип погре-шне упогребе придева (не)зависан. Осим одсуства осећања за разликовање значења „зависност" од значења „завист", у оваквим случајевима се очитује и погрешна (рстроградна) аналогија која је у вези с правилом о упрошћавању сугла-сничких група стн/штн. И из школских уџбеника је већ знано да придеви мушког рода с наставком -ан који су изве-дени од домаћих именица са -ст на крају речи (као, на при-мер: ма-ст+ан, сла-ст+ан, ча-ст+ан и сл.) у женском и средњем роду губе тзв. „непостојано а", услед чега се обра-зује сугласничка група -спш- (ма-стн-а, ма-стн-о), која се, међутим, сходно језичким правилима (редукцијом гласа т), своди на -сн- (према м. роду мас-тан, ж. и ср. род гласе: ма--сн-а, ма-сн-о).

Догађа се, међутим, да се по аналогији, према облицима ж./ср. рода масна/масно (без т) такви облици успостављају и за мушки род, као: сласан, својеврсан, безбедносан (место:

191


сластан, својеврстан, безбедностан) и сл., што, међутим, противречи стандарднојезичкој норми.

Процес „упрошћавања" овога типа (редукцијом сугла-сника т), међутим, не спроводи се доследно једино у нови-јим речима страног порекла, тако да се груиа стн задржава „неокрњена" у облицима сва три рода, као у: протестни, протестна (нпр. нота), контрастни, контрастна (лингви-стика)и сл.

192


(НЕ)ОБИЧНЕ ЛЕКСИЧКЕ ТВОРЕВИНЕ

а се језик иеирекидно мења и да се лексички фонд непре-кидно допуњава новим речима у складу и с новим потрсба-ма дана и с потребама именовања нових појмова пасталих у процесу општедруштвеног развоја, одавно је констатовано. Једно од могућих надопуна „мањка" јесте преузимање речи из других језика (особито у терминологији), али и творење иових речи на основу домаћег језичког потенцијала и с об-зиром па могућности које наш језички систем пружа.

Од ових двеју могућности најједноставнија је „позајмица" од других језика, мада многи (особито лаици) мисле (сасвим, дакако, неоправдано) да то није увек добар начин богаћења домаћег лексичког фонда.

Не бавећи се, овом приликом, темом о страним речима, указали бисмо на неке поступке који се уводе у језичку сфе-ру комуникације, а које су производ домаћег језикотворства.

Наш језик, познато је, не спада у оне који лако могу творити нове речи за нове појмове, за разлику, рецимо, од немачког или енглеског језика у којих је то веома лако (нпр. творењем најразличитијих сложеница). То, дакако, не значи да смо немоћни. Чак и за поједине техничке термине нашле су се домаће (или одомаћене стране) речи, као клима (м. ер-кондиши, уређај за климатизацију), хладњак (м. фрижидер), рачунар (м. компјутер) и др.

Веома велики број нових домаћих „речи" (које то запра-во нису) представљају безбројне скраћенице, које напросто нреплавл.ују језик. Неке се временом толико укорене да чак постају речи, такве речи које својим гласовним склопом не

193


указују ни на какво могуће значење (лингвистички речено -„немотивисане речи"), већ се њихово значење мора „научи-ти" (попут, рецимо, аутохтоних енглеских речи које преузи-мамо и чије значење заправо ваља знати да би се разумеле).

Добра страна скраћеница је у „економичности", тј. у то-ме што се скраћеним писањем обележавају појмови сложе-ни од више речи. Невоља је, међутим, вишеструка: да би се разумела - вал>а знати шта слова акронима подразумевају; наставши механичким спајањем почетних слова пуних речи стварају се гласовне скупине понекад сасвим чудних слов-них склопова који се, као такви, понекад тешко подвргавају не само изговору већ и општем језичком систему - систему промене по падежима, систему творбе, грађења других вр-ста речи - глагола, придева и др.

Правописна норма посвећује скраћеницама посебну па-жњу указујући, међутим, само на начин њиховог писања, евентуално њиховог изговарања и на начин обележавања падежних односа (обично се скраћенице доживљавају као да су „именице"). Нема, међутим, ни речи о томе могу ли послужити за дал>у творбу речи - других именица, придева, глагола, прилога и сл.

За тај „недостатак" као да се побринула новинарска пракса. Наиме, у неким текстовима запазили смо оваква скраћеничка творбена образовања: „НЕБУЛОЗНЕ Ј1АЖИ ЈУЛОВСКОГ ДИРЕКТОРА" (наслов чланка); „Бивши јуло-вац, коме су за саветника за безбедност доделили полициј-ског јуловца..."-, „Нека места у саветима су додељена ДС-овим и ГГС-овим људима".

Шта је ту ново или посебно? 1. Облик јуловац (именица) је изведен од ЈУЛ и настав-

ка -овац (а по моделу: Херцег-овац, вук-овац, Марс-овац). 2. Облик јуловски (односни придев) начињен је од ЈУЛ

и наставка -овски (по моделу: херцег-овски, вук-овски, марс--овски).

3. Облици ДС-ов, ГСС-ов (ДС-овим, ГСС-овим (при-својни придеви) изведени су од скраћенице и наставка -ов (по моделу: Херцег-ов, Вук-ов, Марс-ов и сл.).

194


Наш став о овоме: 1. Облици тииа јуловац,јуловски су изведени од скраће-

пица, дакле од вештачких именпца, што граматичко-право-писна регулатива не предвиђа, па се таква образовања не могу сматрати одликом доброг, већ колоквијалног, нестан-дардног језика (регуларно је: члан ЈУЛ-а, а не јуловац; по-лицајац члан ЈУЛ-а а не полицијски јуловац).

2. Облици ДС-ов, ГСС-ов, међу гим, не могу се прихвати-ти чак ни као колоквијални: неприродни су за изговор, нару-шавају творбено-правописни систем и естетски лик текста.

Овакви поступци, дакле, немају општију вредност; не могу се, рецимо, применити на акрониме типа: Г17 плус, ВМРО ДПМНЕ, ССС, АМСС и сл.

Могу се разумети, евентуално, кад су посреди фор-мантне скраћенице, тј. оне које су сажете од ширих или ужих почетака речи, типа Танјуг, Ција, Фијат, Унеско и сл., а које су лексикализацијом стекле ранг општих речи с не-прозирном мотивацијом (и могу се писати малим словима).

Ово се може рећи и за скраћенице које су погодне за из-говор, типа: НИН, ЈАТ, СФОР, а које се устаљују као опште речи, мада је, у начелу, ипак боље избећи вештачку творбу. Треба, наиме, имати на уму да језик има веће потенцијале за новине него што се оне у пракси регуларно остварују. Сва-ка новина, отуда, не мора бити одмах и општеприхватљива, особито онда када није у најбољем складу ни с правописно--граматичком нормом нити с језичким системом, или само са естетским мерилима језика.

195


ЋИРИЛИЧКО-ЛАТИНИЧКЕ СКРАЋЕНИЦЕ

Ј У2ада Правопис пуди одговоре иа питања - како поступа-ти с курентним, универзалним скраћеницама, недоумица има, па наши читаоци постављају следеће питање: Како се пишу скраћепице страних валута као и скраћенице стручно-научних титула др, мед., сци., инг./инж. и сл. - ћирилицом или латиницом?

Одговор: О писању ознака страних валута правопис се није изричито изјашњавао. Правило о томе може се отуда изводити једино аналогијом, по ономе што се прописује за скраћенице интернационалних мерних јединица, а које се, по правилу, пишу - изворном латиницом, великим словом и без тачке, попут IV (ват), У(волт), мада се неке као к\Ућ (ко-је имају наш изговорни модел) могу пресловљавати у квч. или квч (киловат-час). Скраћенице општег типа, као кг, км, цм се најчешће и пресловљавају у ћирилицу, мада се могу писати и лагиницом. У скраћеницама страних валута, међу-тим, оправданије би било задржати изворни (латинички) ис-пис, јер су то међународне ознаке које имају готово лого-типску вредност, на исти начин као и скраћенице типа: У\У, ВМ\У, 1ВМ, бОКУ, С№4, СБ и сл.; другачији информатив-ни „утисак" имају, наиме, овс скраћенице пресловљене у: ВВ, БМВ, ИБМ, СОНИ, СНН, ЦД (У\У се чак и не може ва-љано писати ћирилицом). Неће се, међутим, погрешити да се ћирилицом пишу скраћенице које су у пракси већ уоби-чајене или се уходавају.

196


У „уходавању" се, међутим, опажа (сасвим нсочекива-но) неуједначеност у писању скраћеница научних и струч-нихтитула, као: др,мед., сци. (дрмед. сци.). Оне се (и поред јасних правописних узуса) чесго пишу и ћирилицом и лати-ницом (латиницом, каткад, и кад је име носиоца титуле напи-сано ћирилицом), понекад великим, каткад малим почетним словом, с тачком или без ње и сл. А правило је једноставно: др и мед., исто као и мр/тг, инж./тг. и сл., пишу се у ћири-личким текстовима ћирилицом, а у латиничким латиницом, великим или малим словом зависно од тога да ли су на по-четку исказа (реченице ИЈШ потписа) или не. У вези са скра-ћеницом за инжињер/инжењер стоји правило да се у нашем језику скраћено пише само - инж., односно тг., не и - инг./ т§. како се понекад (погрешно) употребљава.

Скраћеницу сци., међутим, наш Правопис не помиње, а у пракси се обично пише латиницом, као зс. или 5с/. Ова скраћеница је изведена од латинске речи - 'зсЈепПа' (знање, наука), али се обично не употребљава самостално, већ у спрези са - др и мед. (с!г тес1. $с1. ). У „читању" се махом не изговара као сцијенција, већ као - „наука" (тј. с1г тес1. $сг. = доктор медицинских наука). Скраћеница лс/. се обично упо-требљава (мада не искључиво) у титулама лекара, као знак научног степена; др, наиме, означава доктора - лекара, а хс1. - лекара доктора медицинских наука.

Када је о облику ове скраћенице реч, сматрамо да вари-јанта 5С1. има предности у односу на хс. Ово стога шго се л'с/. у „скраћеничком" читању лакше изговара, а и стога што је 5С. не само незгодно за изговор, већ што је искоришћено за латинско 8сШсе{ (= наиме), па за лагинско $си1рјм1 (= озна-ка на скулптури и сл. испред имена вајара), а 8с. за Сканди-навију. Писаги би се, међутим, могло и ћирилицом, особито онда кад су остале две титуле (др и мед.) ћириличке; изгледа, наиме, нсприкладно мешати два алфабета у склопу једин-ственог низа (др мед. ,ус/.), без обзира на то што за латинички облик л'с/. има можда више оправдања.

197


СТРАНЕ СКРАЋЕНИЦЕ -ПРОБЛЕМ С ПАДЕЖИМА

ЈО ећ смо досад у неколико наврата писали о скраћеница-ма, и иашим и страним, и указивали на проблеме који се у вези с њима јављају при писању и читању (изговарању), осо-бито у оним случајевима када се преузимају из других језика (данас махом из енглеског). Тај проблем је посебно наглашен у стручним текстовима, јер се у њима, за разлику од оних „свакодневних" скраћеница типа НАТО, УНПРОФОР и др., формирају скраћенични склопови од речи изворног (махом енглеског) језика, склопом који може за наш језик бити не-погодан, за изговор неприродан и за граматичко манипули-сање проблематичан.

Таквим поводом обратио нам се својевремено и г. Ла-сло Бата, а - „у вези са скраћеницама које се завршавају на -А, као што су: РБМА (Рге^иепсу О т з ш п МиШр1е Ассекз), 1ТА (1п1егпаПопа1 Тс1е§гарћ А1рћаће1:), АС1А, ЕЕА итд. У стручним текстовима", напомиње г. Ласло, „неизбежно је да се ове скраћенице мењају по падежима, али досадашња пракса аутора није једнака."

Према ономе што нам је г. Ласло навео, слика је следећа: 1. Према номинативном облику РБМА, 1ТА и сл., неки

аутори падежне облике означавају овако: ген. РОМА-е, 1ТА-е, дат. РОМА-у; 1ТА-у, „што баш", вели наш читалац, „не делује лепо."

Овакво се решење заправо заснива на моделу деклина-ције именица женског рода на -а (типа жена), с тим што је

198


на латиннчну скраћеницу додат ћирилички падежни наста-вак и то на цео облик номинатива, а не на „основу" (тј. на облик без онога -а на крају номинатива), како је то код стан-дардних именица с крајњим -а.

Размишл,ајући о томе шта би, међутим, било „лепше" од овог модела, г. Ласло мисли да би можда боље било при-менити:

2. модел скраћенице проширен именичком (деногатив-ном) информацијом, као, нпр.: приступ РБМА, алфабет 1ТА, а падежни однос исказивати одговарајућим падежним обликом именице, а не скраћенице, као, рецимо: ген. - (од) приступа РОМА, (од) алфабета 1ТА, дат. - (ка) приступу РОМА, (ка) алфабету 1ТА итд., при чему сама скраћеница бива непромењена (индеклинабилиа).

3. Следећа могућпост би, по мишљељу г. Ласла, могла бити слична претходној, с тим што би се деногативна име-ница уместо испред скраћенице наводила иза скраћенице (ииверзни положај), као: ном. - РБМА приступ, 1ТА алфа-бет итд.

„Неки људи", примећује г. Ласло, „којима је много ста-ло до семантике рекли би да је правилнији следећи модел: ном. - РПМ приступ, 1Т алфабет", ген. РОМ приступа, 1Т алфабета итд., дакле без завршног -А у скраћеници, „јер, веле заступници таквог решења, крајње „А" у РБМ-А, реци-мо, већ значи „приступ", а у 1Т-А - „ А" значи „а1рћаве1", па се - мисле они - то „А" може изоставити и скраћеница ме-њати овако: ном. - РОМ приступ, 1Т алфабет, ген. - РБМ приступа, 1Т алфабета, дат. - РОМ приступу, 1Т алфабе-ту итд."

Наводећи овакве случајеве, г. Ласло нас пита: „Имате ли неку спасоносну идеју?"

„Спасоносну идеју" дакако, немамо, али бисмо рекли следеће: Скраћенице, без којих се данас не може и којих је сваким даном све више, свакако су вишеструки проблем са-врсмене комуникације, често и услед „сукоба" с језичком логиком и пормативом. Отуда се у извесним приликама, и поред правила која нуди Правоиис, решења тек морају изна-

199


лазити и утврђивати. За наведене моделе сматрамо да су све солуције, осим носледње (са „елиминисањем" крајњег „А") уиотребљиве. У спрегама типа скраћеница + општа именица (тип ГТЗМА + приступ) - кад је имепица иза скраћенице -препоручили бисмо писање с међуцртицом ( Р О М А - с т у п , §СОА-програм), али ие и с међуцртицом кад је именица ис-пред скраћенице (приступ РБМА). Што се пак наставка за падеж тиче, Правопис прописује ћирилицу, што нам се не чини као најбољс решење, јер се тиме заправо добија једна реч исписана двама писмима.

А на питање - да ли се скраћенице могу писати и малим словом, попут сида, еидс, ласер (настале од изворних енгле-ских скраћеница 8ГОА, АГО5, РАбЕК) одговор зависи од тога - да ли се дата скраћеница осећа (још увек) као скраћеница или се, напротив, обично захваљујући свом погодном гласов-ном склопу и уходаности, доживљава као нова реч одређеног значења, попут многих других страних речи које често (че-сто и неоправдано) навиру у језик (мада не само у наш).

200

Језинке доумице

НЕПОВЕРЕЊЕМ О ПОВЕРЕЊУ

Ј ха политичкој сцени, у последње време, учестале су речи - оставка, поверење и, особито - неповерење. Најчешће, да-како, у вези са - министрима, председницима, (до)садашњој влади, парламенту и сл. Нас, наравно, не занимају политички мотиви употребе ових појмова, већ њихово значење, посебно у оквиру језичког склопа у којем фигурирају.

Имамо у виду (забележене) исказе типа: Одлука СДП је да ускрати поверење Влади Србије; Скупштинска расправа о поверењу влади неће се наставити; Да ли ће народ дати поверење радикалима; Одлучено је да се влади изгласа непо-верење; Влада треба да поднесе оставку или јој треба изгла-сати неповерење; Предстоји изгласавање неповерења репу-бличкој влади; Ако парламент изгласа неповерење једном министру, цео кабинет даје оставку и сл.

Наведени примери показују следеће: ако је реч о пове-рењу, оно се може некоме - ускратити, дати или изгласа-ти, или се о поверењу може - расправљати и сл. Ако је пак о неповерењу реч, онда се оно махом - ускраћује, односно некоме изгласава.

Оваква (падежно-синтаксичка) употреба, међутим, уне-колико се разликује од основног значења именица (не)повере-н>е. Наиме, основно значење именице поверење јесте: (нечија) вера у некога, осећање сигурности, поуздања (у некога) и сл.; дакле, поверење је нешто што неко има, гаји и сл. према некоме, као: Он је освојио, стекао моје поверење (= ја му ве-

201


рујем, имам поуздање у њега и сл.); Задобио сам њихово поверење у свему што чиним (тј. оии ми верују, стекао сам њихову веру у мене).

Значење имсницс неповерење је, дакако, супротно: нема-ње вере, губљење оеећања еигурности, поуздања у некога и сл. Другачије рсчено, неповерење казује да постоји нечија сумња, подозрење, невсрица у другога, као: Овакав став је резултат његовог неповерења и према другима и према се-би; Неповерење радника према директору довело је до ње-гове оставке.

Ови примери, међутим, имају стандардну употребну и значењску вредност појмова (не)поверење, а рсализују се конструкцијом: глагол + имати/немати и сл. + (не)повере-ње + према некоме (у некога).

Међутим, ако овај тип конструкције и значење упореди-мо с примерима наведеним на почетку овог написа (изгласа-ти, ускратити (не)поверење + влади и сл.) запазићемо да у њима, за разлику од стандардне употребе, нема допуне -„према некоме" (или некога"), већ само - „некоме" (тј. каже се: изгласати (не)поверење + влади, али не и - „према" влади)и др.

Синтаксичка разлика, међутим, није без значаја. Исказ изгласати неповерење некоме (влади, министру и сл.) за-нраво је по облику и значењу тзв. - језички израз (идиом, фраза), што значи да је посреди, с једне стране, тигшзирана („лексикализована") копструкција (фразеолошка јединица), а с друге страпе, конструкција у којој је уочљиво преосми-шљавање зиачења тежишне речи поверење/неповерење, а гиме и целог израза. Наиме, „неповерење" у оквиру ове фразе нема опште значење - непостојање вере (у некога), већ се њоме казује да је реч о - оспоравању нечијег избор-пог статуса, функције и др. Тачније: „изгласати (изјавити, изразиги и сл.) неповерење некоме" (влади, председнику, министру и др.) заправо значи - гласањем оспорити, ускра-тити (влади и др.) право даљег остајања на функцији, одно-сно - изгласати одлуку о „рушењу" (владе), о одузимању мандата некоме (влади, министру) и сл.

202


Све је ово, међутим, у складу са стандардном, очекива-ном употребом именица (не)поверење. Мање су, међутим, очскивани искази (који се такођс чују) типа: Председница предлаже да се расправља о њеном поверењу. Није се гласа-ло се о министровом неповерењу и сл.

Овакав начин казивања је неприхватљив, јер није реч о „поверењу" које неко (прсдседница/министар) има у некога (у парламент, нпр.), већ је, условно казано, реч о ставу („по-всрењу") парламента према датим функционерима, а заправо о потврђивању, односно ускраћивању легитимитета (влади, министру и др.), па је у складу с тим и исказ о томе потреб-но формулисати другачије (нпр. Н. Н. предлаже да се гласа о (не)поверењу влади, председнику, и сл.).

203


(НЕ)ПРЕКОМЕРНА УПОТРЕБА РЕЧИ

б новијим војним саопштавањима о акцијама против по-буњеника, милитантних група, терориста и сл. лансирана је фраза о - „прекомерној употреби силе". Израз нам се чини језички занимљив, јер (према Рсчнику Матице српске) при-дев „ирекомеран" значи - „који прелази сваку меру, одвећ, сувише велик јачином, снагом, степеном испољавања", да-кле, указује на то да је нешто не само претерано, „неприме-рено" стању ствари, већ и - недопустиво. С обзиром на то да и речи могу бити такве, питамо се - могу ли и оне бити „прекомерне", „прекомерно употребљене"? Имамо, наиме, на уму манир, који се запажа у неким јавним гласилима, да се при обавештавању о догађајима или личностима доспе-лим под удар критике понекад олако употребљавају речи о чијим се правим значењима, можда, и не мисли превише.

Ево примера: Јавност је прс извесног времена била почесто информисана о, како је то у неким новинама називано, „сексу-алној афери". У наслову истог написа догађај је именован као „сексуални скандал", да би у другој прилици била употребље-на новотворена полусложеница - „секси-афсра". Потоња реч која се у штампи тицала овог случаја је - „сексуално узнемира-ван.с" и, најзад, „сексуално злосгављање", те синтагма „на-силничко понашање".

Нас овом приликом, наравно, не занима сам догађај, већ нас једино интересује језичко-семантичка, а тиме и упо-требна вредност у овом случају поменугих речи, таквих као - „афера" насупрот „скандал" и „узнемиравање" насупрот

204


„злостављање". Гледано с те стране, наиме, реч „афера" према лексикографској литератури значи - „догађај који је у супротности с кривичним или моралним нормама и изази-ва узбуђсњс и интересовање јавности", типа: „љубавна афе-ра", „политичка афера" (сада и „секси-афера") и сл. ЈТексе-ма „скандал", међутим, има изразитију семантичку тежину и дефинише сс као - „пеприличан, недоличан догађај, који прсдставља јавну срамоту, који изазива општу осуду". Зна-чење речи „узнемиравање" се, према речничкој литератури, одређује као - „изазивање немира, неспокојства, бриге, до-вођење (некога) у стање узрујаности, уплашености; сабла-жњавање". Насупрог овоме, „злостављање" има знатпо ве-ћу негативну семантичку садржину, а квалификује се као -„зло, рђаво, нечовечно поступање према некоме, мучење, кињење, тиранисање" (у Речнику САНУ се ово илуструје примерима типа: „Мучио те је, злоставл,ао дан и ноћ као највећи душманин"). Само један (застарео) лексикографски извор (Српско-немачки речник Ђорђа Поповића, из 1886. годиие), за злостављање каже да значи - „вршење обљубе на силу, силовање". Синтагму „насилничко понашање", опет, према речничким изворима, треба разумети као - на-сиље, што ће рећи - „примењивање силе, сурово поступање против воље и права онога према коме се примењује, тира-пију, зулум, насилнички поступак, напад".

Занимљиво је у склопу такве факгографије да је једна од дама спомињаних у „афери" у иаслову једног новинског паписа наведсна речју под наводницима - „жртва" („Љ... Н... 'жртва' секси-афере...") при чему је „жртва" саму ствар (бар према тексту чланка) назвала - „сексуалним узнемира-вањем сарадница".

Као што се види, о истој, озбштшој теми - разне речи, а пеједнаке тежине. Питамо се, отуда: ако прекомерна упо-греба силе (оружја) може, а не сме да буде упогребљена, да ли би то, можда, или сигурно, требало да важи и за (преко-мсрне)речи?

205


НЕЋЕ БИТИ РАТА ИЛИ НЕЋЕ БИТИ РАТ

СГоспођа Радмила Шредер из Београда писала пам је (поо-давио) предочавајући нам следећи наслов из Политике (16. новембар 2002): „Неће бити трећи светски рат" и поставила питање - „сме ли највећи лист на Балкану да објави наслов са оваквом грешком у падежу, о чему уче деца већ у 3. раз-реду основне школе?"

Питање је свакако на месту. Наиме, госпођа Шредер уочава проблем: уместо номинатива - трећи еветеки рат, очекивао би се генитив - трећег светскограпш. Посреди је тзв. „словенски генитив" и правило по којем уз одричне прелазне глаголе именица треба да буде у генитиву, као нпр.: Није имао ни динара\ Није изустио ни једне једине речи\ Није имао воље за тај посао; Нигде није нашао себи места и др.

Проблем је, међутим, сложенији него што изгледа, а за-нимљив како с граматичког тако и са семантичко-синтаксич-ког аспекта, али би потпунији преглед стања ствари изиски-вао ширу елаборацију. Утолико пре што се правило које смо поменули не реализује увек онако како би се очекивало. На-против, може се рећи да је у неким случајевима за данашње језичко осећање обичан (ако не и обичнији) - акузатив, као у примерима: Није зарадио ни динар\ Није изустио ни једну једину реч\ Није имао вољу за тај посао; Нигде није могао себи наћи место.

За алтернативну употребу ова два падежа има више подстицаја. Познато је, рецимо, да је једна од основних

206


функцнја гепитива означавап>с делимичне обухваћености појма о којем је рсч (тзв. „партитивни генитив"), за разлику од акузатива који именички појам третира уопштсно. Отуда се, поред исказа с партитивпим генитивом: Није купио хле-ба и соли, употребљава и исказ с акузативом: Није кугшо хлеб и со.

Алтернација ова два облика падежа није, међутим, свој-ствена само исказима с исгираним глаголом, већ и онима у којима негације нема, као: Купио је + хлеба и соли (= парти-тивни ген.), али и: Купио је + хлеб и со (= ак.). Оба падежа функционишу и отуда што у актуелној ситуацији није увск важно (зна сс) да ЈШ ће именички појам бити обухваћен де-лимично (третиран као објскат казан партитивним гснити-вом) или уопштено (као граматички „прави објекат"). Наве-дени пример је унеколико рсченично непотпун, јер није по-менут вршилац радњс (субјект), али се он подразумева. Ње-говим именовањем реченица би била композиционо ком-плетирана, тј. имала би свс конститутивне делове реченице, као: Петар (= субјскт) + је (није) купио (= предикат) + хлеб (= објекат у акузагиву) или - је (није) купио - хлеба (= обје-кат обележен партитивним гснитивом), али се и тада могућ-ност двојаке употребе падсжа ие мења.

Међутим, објекатска допуна (негираних) глагола акуза-тивом ипак није као сипонимична падсжно-синтаксичка ка-тегорија увск прихвагљива. Акузатив умссто генитива није увек или уопште употребл>ив у исказима типа: Нема про-блема; Нема хлеба; Нсће бити деце; Нећс бити посла итд. Акузатив се у оваквим (лексикализованим) исказима ис-кључује; обично сс искл>учује кад је у вези с глаголима: не-мати, имапш, а особито с облицима глагола бипш, уз које иде - генитив, иде и кад глагол није у одричиој функцији; отуда се каже: Биће (неће биги) проблема, Бићс (нсће бити) хлеба, Било јс (иије било) деце, посла, али нс и: Биће (неће бити) проблем, Било јс (није било) хлеб, Неће бити децу, по-сао и сл.

Ако ово упоредимо с реченицом „Нсће бити трећи свет-ски рат", закључићемо: прво, именица рат није уиотребљена

207


у општем значењу, всћ с ограничењем (трећи и еветеки); друго, употребљен је глагол бити (у негираном облику тре-ћег лица: неће бити); треће, облик рата је у овој реченици заправо егзистенцијалпи (логички) субјскат, облички регула-раи - у генитиву, јер се значењски (рекцијски) слаже с неги-раним обликом глагола бити. Да је у реченици употребљен други какав (прелазни) глагол, такав као избити, настати, догодити се и сл., именица рат би (као субјекат) регуларно била у номинативу (као: Неће избити рат, Рат неће изби-ти, Неће се догодити, остварити, распламсати + рат и сл.). Међутим, пошто је именица рат уз облик неће бити упо-требљепа у номинативу, реченицу - „Неће бити трећи свет-ски рат" ипак вал,а сматрати граматички неутемељеном.

208


НЕШТО О РЕЧЕНИЦАМА СА „ТАКО ДА"

Ј 1аш познати филмски редитсљ, професор Факултета драмских уметности, а и заговорник језпчке правилпости и културе изражавања, господин Здравко Велимировић скре-нуо нам је пажњу на нречесту (и ваљда неоправдану) упо-требу конструкције тако да у језичкој пракси и предложио да ту појаву размотримо и објаснимо. Ево коментара: Лети-мичним прегледом текстова у Политици, наметнуо нам се следећи пример: „У центру пажње (филма Соба мога сина) је просечна италијанска породица пшко да постоји известан баланс међу ликовима који ту породицу чине". Пример, као тип, није, међутим, „универзалан", па ћемо се за коментар послужити и другима.

Основно значење лексеме тако заправо је - прилошко; њиме се обично указује на начин вршења глаголске радње (нпр.: Зашго тако радиш?) или се упућује на високи степен особине (нпр.: Тако си лепа!).

Међутим, у спрези с речју да (тако+да) прилог тако унеколико губи своју основну функцију и, у заједници са да, поприма улогу везника. Двочлана конструкција тако да, наиме, служи да споји две реченице, и то оне у којих из садржаја једне (главне) реченице проистиче као природна последица садржај друге (зависне) реченице. Граматички речено, реч је о односу међу реченипама који називамо „по-следичним", као нпр.: Данас путујем, тако да се сутра не-ћемо видсти (последица путоваља је изостанак виђења).

209


Може се приметити да је у овим случајевима везничка спре-га тако да блиска и значењски замењива прилошко-везнич-ким изразима типа: из тог разлога, због тога, зато, стога, па и сл. С обзиром на оваква својства, конструкција тако да и њена употреба у (последичним) реченицама овога типа је валидна и не захтева стандардолошку корекцију.

Од овог случаја се унеколико разликују реченични ис-кази попут: Зграда је оронула тако да се мора срушити. По-себност је у томе што се у оваквим реченицама уместо та-ко да може употребити (као стилска варијанта) само после-дични везник да (без тако), али и везник те, па, као у: Згра-да је тако оронула да се (те се, па се) мора срушити. Алтер-нативна може бити чак и варијанта без везничког знака (подразумева се), као у: Новим вођом нису били сви задо-вољни, долази до првог раскола (пример из Политике). Овакве (стилске) варијације су, међутим, могуће онда кад је јасно (и без везника и сл.) да значење последице (исхода и сл.) једне реченице проистиче из садржаја друге (претход-не) реченице. Овоме може погодовати и то што се у речени-цама ове врсте често и не осећа обавезно последични карак-тер везе, тако да их можемо разумети као напоредно саоп-штење двеју међусобно неусловљених реченичних инфор-мација (нпр.: Зграда је оронула. Мора се срушити).

Међутим, оправдане стилске интервенције могуће је применити у приликама када се тако да може функционал-но раздвојити на тај начин што ће се пшко, као корелативни прилог, употребити као одредба глагола реченице, а везнич-ки елемент да (сходно раније описаном случају) свести на то да сам (без тако) означи последично-везнички однос од-говарајућих реченичних садржаја, као нпр.: Нога га тако боли - да не може ходати (боље него: Нога га боли тако да не може ходати), где је прилог тако употребљен као детер-минатив глагола (болети), а да као последични везник (у значењу: отуда, због тога, стога и сл.).

Исто се може рећи и за случајеве у којима су у употре-би други „последични" квалификатори, такви који, рецимо, упућују на интензитет вршења радње, односно на својства

210


каквог појма, а пз којих проистиче дата последица, као: То-лико виче - да све ори (а не и: „Виче толико да - све ори").

Као што се види, употреба могућих везника између ре-чи, група речи или реченица зависи колико од формалних толико и од синтаксичко-семантичких околности, а, запра-во, понајвише ипак од доброг језичког осећања.

А што се тиче примера реченице наведене на почетку нашег написа, рекло би се да у њој поменути „баланс мсђу ликовима" ипак није и природна - последица „просечне по-родице", па се у датом односу ствари употреба последичног везника тако да можда могла и избећи.

211


О ВЛАДИКИ ИЛИ О ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ

хитељка која није желела (можда с иравом) да се у писму потпише вели: „Ради очувања угледа Политике, молим вас да проверите код г. Е. Фекете да ли је правилно - о владици Николају или - о владики Николају?"

Наша читатељка је очевидно „осетила" проблем, мада је у овом случају реч о познатом језичком правилу, о којем се иначе говори и у оквиру основношколског образовања. Посреди је, наиме, језички закон познат као млађа или дру-га (прасловенска) палатализација (алтернативни термин -сибиларизација), а по којем се гласови к, г, х испред вокала и у одређеним (од давнина наслеђеним) случајевима мењају у ц, з, с: тј. секвенца -ки се претвара у -ци (нпр. вук+и = ву-ци), -ги у -зи (нпр. враг+и = вра-зи), а -хи у -си (дух+и = ду-си).

Правило данас, међутим, није универзално, јер је гла-совни закон, некада обавезан за прасловенски језик, током језичког развитка престао да буде општеважећи закон, а да-нас се огледа, као рецидив, само у „старим" случајевима, та-мо где се та одраније извршена промена „традиционално" очувала. Поменути закон, дакле, који је некада важио за све поменуте случајеве, у данашњем језику више није општева-жећи, па се отуда гласови к, г, х не мењају више испред сва-ког -и (нпр. у велик-и, мног-и и др.), посебно у оним поло-жајима у којима стари закон палатализације није долазио до изражаја (због оновремено другачијих гласовних позиција; данашња позиција к+и, на пример, у неким случајевима рс-зултат је новонасталих гласовних промена).

212


Другачије речеио, то значи да правило палатализације (као и свако правило) има одређене изузетке. Тако се, на пример, промена гласова к, г, х испред и нерадо врши у кратким речима, да сс не би пореметила препознатљивост основног облика речи (нпр. од именице мазга променом би се добило маззи, од гуска - гусци и сл.). Из истих разлога из-бегавају се гласовне промене и у властитим именима, па је обичније: у Пожеги (него - у Пожези), у Боки которској (него у - Боци которској), од властитих имена типа Милка само је - Милки (не - Милци), од Бранка - само Бранки, од Зага - Заги, од Олга - Олги и сл. (неизмељено), као и у вла-ститих именица типа Црногорка - Црногорки, Београђанка - Београђанки итд.

Ове случајеве наводимо само илустрације сложености проблема ради, док се потпунија обавештења о норматив-ним опредељењима о овоме могу наћи у новом Правопису српског језика (издање Матице српске, 1993. године).

Ми ћемо у вези с правописом поменути још само то -да норма у неким случајевима допушта двојаке форме: са измењеним и са неизмењеним сугласницима, као у случаје-вима: свастики и свастици, слуги и слузи, снахи и снаси и сл. Међутим, за именицу владика (која је повод овог напи-са), Правопис прописује само облик - владици (не и - вла-дики). Оваква одредба (за коју се у Правопису не даје обја-шњење) заснива се на томе што именица владика спада у ред именица са завршним -ка (влади+ка) попут других име-ница, као: навика, слика, девојка, мајка и сл., у којих је пре-тварање к у ц (у - навици, слици, девојци, мајци итд.) реци-див наслеђених гласовних промена извршсних по законима прасловенске палагализације, а одржаних у овим категори-јама речи до данас. По томе је, дакле, са историјског стано-вишта гледано, регуларан облик датива/локатива именице владика само - владици.

Међутим, мада савремена норма у овом случају од на-веденог правила не одступа, питање је да ли с правим раз-логом. Зашто? По свој прилици отуда што се владика, за разлику од других именица са завршним -ка (типа мајка, де-

213


војка и сл.) одликује једном посебношћу. Она се огледа у томе што се облик владици (променом гласа к у ц) заправо поклапа са истим обликом властитог имсна (мушког и жен-ског рода) Владица (нпр.: 'Говоримо о Владици Милосавље-вићу'). То значи да би се (бар у неписаној форми) исказ 'Го-воримо о владици Николају', на примср, могао разумети и тако да јс реч о особи која се зове Владица, а ие о титули свештеног лица. Дакако, онај ко зна о чему је реч, неће ис-каз погрешно схватити. Али, пошто могућност језичкс не-прецизности објсктивно постоји, правописна норма не би требало да евентуалне језичке „двосмислице" нормативио не разлучи.

Одговор нашој читатељки би, дакле, могао да гласи: нормативно узев, валидан је (по Правопису) облик - влади-ци, јер такво решсње не одступа од начела по којем се (бар у именицама са завршним -каУ-ика) промена к у ц, по прави-лу, врши. Мсђутим, с обзиром на посебпост ове именице о којој смо говорили, ваљало би, по нашем мишљењу, издво-јити ову именицу од осталих именица на -ка и прихватити могућност макар двојаког решења (као у именица типа сна-ха - снаси/снахи), мада бисмо рекли да је облик владики (нпр. у 'Разговарамо о владики') прикладнији, ако не и при-роднији и уобичајепији од оног другог.

214


ОДМАРАМ (СЕ), ШЕТАМ (СЕ), СЕЛИМ (СЕ)

./-/римили смо од госпође Радмиле Шредер писмо са два исечка из Политике у којима пише: Прво раде па одмарају (у паслову) и Клајв одмара на плажи. Госпођа Шредер у ве-зи с овим вели да „новинари Политике греше кад глагол од-марати се употребљавају без повратне заменице се", те подсећа на мишљење И. Клајна да је „одмарати потпуно неприхватљиво у књижевном језику", а нас моли за обја-шњење.

Међутим, употреба глагола с повратном заменицом се (граматички - повратни глаголи), сложено је питање, па из-лагање морамо поједноставити и ограничити на постављено питање.

Није, дакако, спорно гледиште Ивана Клајна. Занимљи-во је, међутим - откуда то да се у овом случају уопште мо-же (макар и нерегуларно) изоставити заменица се">.

И површан поглед на употребу повратних глагола указује на знатне разноликости: има, рецимо, глагола који се никако не могу употребити без заменице се, као: бојати се, смејати се, допадати се и др. (Не може се рећи „ја бојим, ја смејем"). Други се глаголи, опет, могу регуларно употребљавати и са заменицом се и без ње, као: пенушати (се), засветлуцати (се), заблистати (се) (нпр.: „Море (се) запенуша"), док има глагола који се никако не употребљавају с том заменицом, као: ходати, лежати, трчати, дрхпшпш и др.

Највише је, међутим, оних који се у једној прилици употребљавају без заменице се, као: перем, чешљам, пре-

215


свлачим (+ некога илн нешто), док ее у другој не могу без ње употребити, као: перем се, чешљам се, пресвлачим се. Основна разлика је у томе што се у првом случају радња увек врши на неком објекту (предмету или лицу; то су тзв. прелазни глаголи), као: чешљам (+лутку), пресвлачим (+де-те). Варијанта ове ситуације је у томе што као објакат гла-голске радње може бити и сам њен вршилац, при чему заме-ница се значи себе (Петар се чеииш = Петар - себе чешља). Међутим, заменица се не мора увек бити знак вршења рад-ње на самоме себи, њоме се може означити само то да је значење каквог (глаголског) стања, расположења и др. у ве-зи са субјектом или да се на њега односи, као: бојим се, сме-јем се, радујем се, при чему заменица се, очевидно, не зна-чи себе. Посреди су глаголи који немају значење активне (прелазне) радње, већ извесно психичко, емотивно или дру-го обележје којим је субјекат (као каквом псеудорадњом) обузет.

Све смо ово навели да бисмо показали да су по врсти значења глаголи попут - бојим се, условно речено, блиски глаголу - одмарати (се), који је и основна тсма нашег напи-са. Кажемо „условно" отуда што између ова два типа глаго-ла постоји сличност, али и битна разлика: сличност је у то-ме што повратна заменица у бојати се и у одмарапш се не значи - себе (не значи - „бојим себе", „одмарам себе"), а разлика је у томе што: бојати (се) не може бити прелазан глагол (не може се рећи: „бојати коња"), док одмарати (се) може бити и прелазан (нпр.: „одмарам коња"). Разлика је и ова: глагол бојати без заменице се није значењски препо-знатљив (неразумљиво је: „ја бојим" или „бојим"), док је глагол одмарати значењски препознатљив и без заменице се („ја одмарам" или: „одмарамо" и сл. функционише зна-чењски). Поремећај је у томе што је глагол одмарати без повратне заменице - прелазан, тј. нормално претпоставља објекат („одмарам + коња"), док је у спрези са заменицом се - повратан, тј. нормално претпоставља да се „радња" (одма-рање) односи на субјекат, а не (евентуално) на другога. Ме-ђутим, чињеница - да се „повратни" однос између глагола и

216


субјекта може разумети и без заменице се - пресудан је мо-менат за могућност овакве нерегуларне употребе глагола -одмарати.

Овоме можемо додати да пример овакве употребе гла-гола одмарати (се) није усамл.сп. По истој „логици", без повратне заменице се употребљавају се и глаголи - шета-ти (шетам мссто шетам се) или селити (ми селимо место ми се селимо). Судећи по овоме, могуће је очекивати да се овај манир прошири и на друге глаголе. За то као да посто-ји извесна семантичко-психолошка мотивација: помињани глаголи (са замсницом се), наиме, значењски су блиски не-ким глаголима који нормално немају се, као: одмарати се блиско је по значењу глаголу - лежати, шетати се глаго-лу ходати, а селити се глаголу одлазити. Међутим, без об-зира на све ово, облици одмарапш, шетапш, селити и др. не могу се у повратном значењу употрсбл.авати без замени-це се, па се у коректном језичком општењу и не могу сма-трати вал>аним и оправданим.

217


ОНЕПИСМЕЊЕН" НАРОД

о^осподип Радпвојс Пстрић из Кањиже, жалсћи сс па, како ои вели, „онеписмењен" народ, одпоспо на „звапично" пи-смене, каже: „Преплављени смо језичким искоректностима, и говорним и иисаним. А, сво и нсколико гаквих проблсма-тичних примсра: Кипеска делегација долази у Москву; да ли је то исто као кад се каже - долази у Бвоград? Или: Сре-дићемо то док они дођу, или би, можда, ваљало рећи: док они - ие дођу (јер, мисли се па псриод њихове одсутности). За-тим, у Хипократовој заклетви стоји: Нсћу допустити да сс искористе моја медицинска знања супротна законима хума-ности. Зар могу, пита наш читалац, медицинска знања бити супротна закоиима хумапости?!

Наш читалац је, међутим, нешто од ових „дилема" већ разјаснио, нарочито ону последњу. Биће, иаимс, да се у тсксту Хипократове заклствс пре поткрала штампарска 1-решка (ме-сто прилога „супротио" грешком је употребл^ен придев „су-протна") него што је стилизација псприкладна. Одиста би се, наимс, тсшко могло всроваги да би се захгевало да се меди-цииска знања искористе на штету, а не у корист хуманости.

Шго се пак тиче питања - да ли глагол долазити има исту значсњско-употребну вредност у речепици „Кинеска делегација долази у Москву" и у алтернативном исказу -„Кинсска делегација долази у Београд", рекли бисмо да ту битие разлике нема. Претпостављамо, мсђутим, да читалац смагра да је у првом случају (у всзи с Москвом) вал.ало упо-

218

г Језичке доумш с-

трсби глагол полазити, кретати, стизати, путовати или, још боље - одлазити (одлази у Москву), а не глагол долази-ти. Међутим, глагол долазити, као и доћи, нема само зна-чење - приспевати у „наше" место, тј. ту, овде где смо ми, већ има и шире значење: ходом, путовањем или другачије како доспе(ва)ти, стићи, стизати негде, до неког места уоГаите и сл. Отуда су сасвим уобичајени искази гипа: Ми данас долазимо код вас; У позната туристичка места долази много света; Дошао је у Русију са Запада; Из Атлантског океана силна вода долази у Средоземно море и сл.

Значењска опозиција између глагола одлазити, отићи насупрот глаголу долазити, доћи може се, међутим, успо-стављати онда када се глаголима одлазити, оГГшћи казује да неко (или нешто) напуита допшдашње место, да се уда-љава, уклања однекуд или сл., односно кад се казује да неко (или нешто) - полази, креће, путује (некуда) остављајући, напушГГшјући дотадашње место, као у примерима типа: Одлази у свет; Отишао је својој сестри у Београд; Одлазим одавде заувек и сл., па се отуда у „спорној" реченици, коју нам читалац предочава, једва шта може замерити.

У реченици Средићемо то док они дођу - читалац оче-видно сматра да везник док имплицира такву радњу која се извршава пре друге радње: тј. прво ћемо то средити, па ће онда они доћи, односно: Они неће доћи док/докле ми (то) не средимо. Овакво тумачење је унеколико могуће, али није и најтачније. Наиме, везник док - кад се употреби као времсн-ски везник - обично означава истовременост две радње, тј. указује на то да се обе поменуте радње врше временски на-поредо, као: Док ја радим, он спава; Док траје обнова, нема одмора и сл.

Унеколико се од овога разликују случајеви кад везник док, уместо означавања врсменске напоредности две радње, имплицира радњу која се извршава одмах после или након (али не и - пре) неке друге радње, као у: Док ти дланом о длан, а он је већ готов; Вечераћемо док он дође и сл.

У реченицама с негацијом, међутим, везник док указује на то да се једна радња извршава так кад се, као услов, из-

219


врши друга радгБа, као: Нећу отићи док ее ие иомиримо; Док све не научим, нећу лећи; Нећемо престати да радимо док све не завршимо, и сл.

Дакле: у којој мери се читаочеви примери реченица, као и употреба везника док у њима уклапају у ову основну схе-му значења, мислимо да неће бити тешко докучити. Као ни то да ли је народ одиста „онеписмењен" онолико колико нам то понекад (не и с разлогом) изгледа?

220


ПЛАСТИЧНИ ИЛИ ПЛАСТИЧКИ, МАТАФОРИЧНИ ИЛИ МЕТАФОРИЧКИ

хиталац М. Н. Ј. замолио нас је да један коментар посве-тимо придевским паровима типа: пластички - пластични, метафорички - метафорични и сл. „Ја сам", вели наш читалац, „у једном приказу написао 'у пластичкој обради фасаде', па добио примедбу да је требало да напишем - у пластичној обради."

Проблем се тиче двају језичких елемената: прво, могућ-ности образовања таквих „парова" и, друго, њихове (евен-туалне) разлике у значењу.

Први елемент је једноставнији: то су придеви изведени од именице (имсничке основе) и завршног наставка: -(ич)ан, -(ич)ни, -(и)чки, -ски и др. Сложеније је питање - у чему се ове варијанте разликују по значењу.

Пошто су изведени од именице, и њихово значење, по правилу, происходи од значења именице. Наиме, сваки име-нички појам подразумева одређене, иманентне особине („кућа" може бити - велика, чврста, стара итд.; „метафора" има својство сликовитог представљања појма итд.). А кад се жели неко од тих својстава исказати, онда се то чини приде-вом (нпр. лепа кућа, метафоричан опис). С друге стране, именички појам се може одликовати не само иманентним својствима, већ и одноеом према нечему (пореклу, припад-ности, намени, функцији и др., као: кућни (праг) = који припа-да (кући), који је у вези (с кућом) и сл.). Придевима се, дакле, може вршити двојака детерминација: по особини (описним

221


придевима) или по одноеу (односним придевима). Описни (изведени) придеви се обично творе наставцима -ан, -ни, -ен(и) и др. (као: метафорич-ан, метафорич-ни), а односни - завршним наставцима -ски, -(и)чки, -(и)илки и др. (као: ме-тафор-ски, метафор-ички и сл.).

Ово су, међутим, начелне констатације с којима језичка пракса не мора увек бити у складу. Језичка ситуација, наи-ме, показује: прво, да се придеви не могу увек градити (ре-гуларно) од сваке именице (нпр. од столица, ствар, ауто, трава и сл. нема придева); друго, да се за творбу придева не могу увек произвољио употребити сви расположиви завр-шеци, при чему искључивих правила о томе нема. С друге стране, између значење својства и значења односа нема увек јасне разлике, па исти или различити облици придева често могу имати оба придевска значења (придев мепшфор-ски се по значењу не разликује увек ОЈХметафорички или од метафорични; у спрези са имеиицом опис, на пример, под-једнако се добро могу употребити и метафорски (опис), и метафорички (опис) и метафорични (опис) и сл.).

Наш читалац пита и то - да ли је од именице пластика валидан придев пластичкиЧ Рекли бисмо, већ и на основу језичког осећања, да није. Истина, према моделу: математи-ка - математички, могли бисмо очекивати и образовање -пластика - пластички. А ако тога нема, онда то значи да у језику постоје веће потенцијалне могућности за творбена и друга решења од оних која се у стандарднојезичкој пракси користе; а од распрострањености неке појаве, уколико се не коси с језичком логиком, и зависи њихова валидност. У овом случају, нерегуларност придева пластички происходи отуда што се од именица које значе материјал (дрво, гвожђе, стакло и сл.) махом не граде придеви с наставком -ски, -чки и сл., па се то може рећи и за пластнчкн (изведено од „ма-теријала" пластике)', поједини случајеви таквих придева с наставком -ски (порцелански, алуминијумски, магнезијум-ски) немају, као модел, већи утицај па систем творбе.

Дакле, одговор на питање нашег читаоца, поставл,ено на почетку нашег написа - да ли је у вези са „обрада фаса-

222


де" боље рећи пластичка или пласпшчна обрада - можемо рећи ово: прво, регуларан облик за означавање својства („од пластике", „као нластика" и сл.) ваљан је облик пластичан или, још боље - пластични (нпр.: пластични тањир, пла-стични прстен и сл.); друго, пошто појам обрада не може бити „од пластике" у наведеном случају бол.е је уместо при-дева употребити описну форму, као - „обрада фасаде пла-стичним магеријалом" или сл.; затим, облик пластични (не и пластички) регуларан је и кад означава однос, при чему треба имати иа уму да „гшастичан" има и другачије огшсно значење - рељефан, складан, хармоничан, па неодговарају-ћом употребом може доћи до језичке забуне.

223


ПО ЗДРАВЉЕ, ЗА ЗДРАВЉЕ

сгосподин Мишо Делевић из Београда вели да на паноима на којима се сликама и текстовима рекламирају цигарете стоји ситно одштампан текст, који, у једном случају гласи: „Пушење је штетно за здрављс", док на другима пише: „Пу-шење је нггетно по здравље". Да ли су - пита нас читалац -маркетиншки посленици у оба случаја у праву или је иеко од њих, можда, погрешио?

Најпре да, у одговору, кажемо нашто начелно: У јези-ку никако не функционишу укалупл,ени модели који имају само једну и увек исту изражајну форму. Мислимо да и при-мере које иаш читалац наводи можемо тако иосматрати.

Дакле, у оба је исказа именица „здравље" употребљена у акузативу једнине; у првом - с предлогом за, у другом - с предлогом по.

Сваки од ова два предлога, међутим, има могућности за исказивање разноврсних значењских обележја падежних односа. Тако, на пример, предлог за нема исто значење у ре-ченици: „Прелаз за пешаке"; „Кућа је за госте" (где за казује - чему је нешто намењено), за разлику од реченице: „Није за козу сено"; „Његово дело је за иохвалу" (где за казује -чему неито одговара, чега је неко достојан и сл.). Осим тога, предлог за није овде замењив предлогом по.

С друге стране, и предлог по има своје значењске особе-иости; у исказима: „Отишао је по хлеб"; „По собама је неред", на примср, предлог по указује на циљ, одиосно на простор,

224


место вршсља глаголске радње. Ни иредлог по у овим ре-ченицама није замењив предлогом за.

За разлику, међутим, од оваквих исказа, за реченице ти-па: „Кажи истину, биће бол.е за тебе"; „Зло је по кућу у ко-јој нема слоге", може се већ и на основу језичког осећања рећи да су предлози по и за међусобно замењиви (као: „Ка-жи истину, биће боље по/за тебе", „Зло је по/за кућу у којој нема слоге").

По чему се ови („алтернативни") искази (међу које спа-дају и примсри нашег читаоца) разликују од претходних („неалтернативних")? Свакако по томе што се значења па-дежа обележених предлозима за/по могу сматрати семан-тички блиским. Наиме, док у исказу типа „кућа је за госте" предлог за има значење - намене, у исказу „зло је за кућу" предлог за указује на однос појмова, такав који, у вези с вршс-њем радње, узрокује одређене последице („зло" је последица „неслоге"). На исти начин и исказ с предлогом по исказује сродан - узрочно-последични однос, особито, међутим, такав који има штетне последице, које су рђаве, опасне, лоше и сл. (+ по некога или по нешто).

У оба наведена случаја, дакле, реч је о узрочно-после-дичним односима, о таквима који се, с обзиром на значење, могу исказати било предлогом по, било предлогом за.

Ако, дакле, у овом светлу посматрамо примере које нам је предочио наш читалац, можемо рећи: У нрвом случају („Пушење је штетно за здравље"), предлог за указује на (дис)квалификативно значење односа именичких појмова „здравл>е" и „пушење" („пушење (ни)је добро" + за нешто), док се у другом случају („Пушење је штетно по здравље") предлогом по уз такав однос исгиче и негативна последич-но-узрочна конотација тог односа („пушење" угрожава „здравље", има лоше последице (+ по нешто)). Дакле, иако с нијансним разликама, оба модела су заправо значењски подударна. Могуће је, међутим, приметити да сс предлог по у оваквим исказима употребл,ава углавном у спрегама с не-гапшвним одредбама, попут - „штетно је", „пије добро", „зло је" (+ по пекога, по нешто).

225


Дакле, пошто и предлог за и предлог по имају овде исту функцију (означавају узрочно-последичне односе конститу-тивних елемената исказа), обе се конструкције могу сматрати значењски блиским, језички ваљаним, а тиме и нормативно валидним.

226

Јеаичкг доумицп

ПОЈАСНИТИ ИЛИ ОБЈАСНИТИ

(} Политици од 20. 12. 2003. године, у рубрици Међу нама, госнођа Бојана Ристић из Београда нас „прозива" и позива да у овој рубрицн објаснимо „неке језичке изразе", који су се - вели она - „у последње време у нашој штампи и на телеви-зији појавили, а који старијим генерацијама јако сметају".

Реч је о следећем: Прво, о глаголу појаснити, за који наша читатељка вели

да јој је - „потпуно непознат, јер ми смо", каже, „увек кори-стили реч објаснити".

Овакву примедбу смо, истина, имали прилике да чујемо и од неких других особа. Међутим, глагол појаснити не мора обавезно бити неприхватљив. Напротив. У облику појасни-пш могуће је, наиме, уочити извесне значењске особености које његову употребу могу оправдати. Реч је о томе да док стандардни глагол објаснити у основи значи - учинипш да некоме негито постане сасвим јасно, разумљиво, тј. потпу-но разјаснити нешто образлажући, указујући на све што је битно, потребно да би било јасно, разумљиво и сл. (као на пример: Ученицима треба објаснити математичке про-блеме; Људи траже да им се објасни зашто се данас тешко живи; Он не уме да објасни свој став и сл.), дотле глагол по-јаснити не подразумева - потпуност и исцрпност обја-шњења, већ, напротив, образложење које је наведено без потпунијег, детаљнијег експлицирања, као на пример: Овај проблем ми није сасвим јасан, ваља га (мало) појаснити, и

227


сл. Међутим, ако је реч о потиунијој елаборацији, облик по-јаснити пеће бити оправдан (нпр. не би требало рећи: Поја-снићемо све што тај проблем значи).

Рецимо и ово: глагол појаснити није баш одскора у употреби. Језички извори га бележе од педесетих година прошлог века, мада данас одиста није у чешћој ни увек ра-до у употреби; ово већ и отуда што се, заправо, за оба ди-стинктивна значења може употребити (уобичајенији) облик - објаснити.

Следи читатељкина напомена о глаголу смарати (уме-сто замарати). Глаголски облик смарати одиста није (засад) регуларан. Сиада у језичке „повотарије", и има својство жаргона (особито се употребл,ава у језику младих), мада -за разлику од глагола замарати (умарати и сл.) - глагол смарати има, осим основног значења, и додатну, негативну конотацију: не значи само изазивати замор, чинити (кога) уморним и сл., већ - својим понашањем, говором, једнолич-ношћу и др. изазивати (у коме) оптор, бити (коме) доса-дан, несносан и сл. (као: Немој ме више смарати својим са-ветима).

А што се тиче израза типа за неверовати је, за поздра-вити је став... - за које наша читатељка каже да „нису у ду-ху нашег језика" - слажемо се с њом, уз напомену да смо о том проблему својевремено писали. Конструкције овога ти-па немају нормативну вредност већ и отуда што се у нашем језику предлози (овде предлог за) ие употребл,авају уз гла-голе (а ни уз прилоге), па се искази типа: „бурек за овде или за понети; за опсенити простоту и сл. не могу сматрати ва-љанима. Овакви искази данас су, међутим, уобичајени у тзв. хрватском језику.

Што се тиче „одомаћеног израза" - видимо се (презент) уместо видећемо се (футур), на које читатељка упозорава -такође је почесто писано. Није ту, међутим, грешка у употре-би реалног времена (ирезент у значењу будућности), већ тзв. релативна употреба глаголског времена, таква која обликом презента може да означи било футур (нпр. Морам сутра да дођем код тебе) било перфект (нпр. Ја јуче никако да дођем код тебе).

228


Да закључимо: Није, дакле, еве оио грешка што нам се чини да јесте. Језик је живо биће и немогуће га је „замрзну-ти", што, дакако, не значи ни да га смемо препустити вла-ститој ВОЛЈИ И умењу.

229


ПОСЛЕДЊИ ИЛИ ЗАДЊИ

р Шакиб Шаховић, лекар из Земуиа, пише нам: „При пријему у болницу, лекари често грсше кад нацијента питају: Када сте обавили задњи преглед? Много сам труда уложио да их научим да треба рећи последњи, а не задњи преглед."

Да бисмо испитали у чему то „лекари често греше" и шта то „нису научили", ваља размотрити значења речи по-следњи, односно задњи.

Дакле: основно значење придева задњи јесте - који је позади (нечега). При томе је битно двоје: прво, да придев задњи има - просторно значење: који је на крају, односно на стражњем делу (нечега) и, друго, да сс оно што је поза-ди (задње) доживл>ава (реално или психолошки) као су-протстављање ономе што је напред, на предњем крају (нече-га). Ако се, на пример, каже: Коњ се пропео на задње ноге, одредба задње ноге иманентно подразумева (као контраст) да коњ има и предње ноге. На исти начин, ако се вели: На задњем седишту је била лепа дама, а на предњем кочијаш -јасно је да је задње седиште оно које је не само позади, већ и оно које је значењски супротно ономе другом, предњем, на којем је био кочијаш. Отуда би у саопштењима овога ти-па мало ко уместо задњи употребио придев - последњи или крајњи (неће се рећи „коњ се пропео на последње (крајње) ноге" или да је дама била на последњем (крајњем) седишту). Битно је, дакле, запазити да у оваквим случајевима опози-ција предњи - задњи не подразумева већи број (низ) онога о

230


чему је реч, већ махом два који су у међусобиом дистинк-тивном односу - но месту: оно што је напред (у предњем де-лу) узима се као супротност ономе шго је позади (у стра-жњем делу).

Међутим, у исказу „задњи преглед" (паведен на почет-ку овог написа) иодразумевају се не два, већ више (неколи-ко) прегледа који се ие супротстављају по линији предњи -задњи, већ се реализују у временски именентном редоследу и низу. У том случају, онај преглед који је био почетни, у односу на касније прегледе, може бити само - први (по ре-ду) или почетни, али не и предњи (као што је то случај с „предљим ногама"), а онај којим се серија (низ) прегледа за-вршава можс бити последњи.

Према томе, у низу више елемената који следе или се набрајају један за другим, онај који је па почетку обичпо је предњи или први, а онај који је на крају обично је последњи или крајњи, а ако је на самом крају онда је и задњи. Отуда, појмови који су међусобно у каквом редоследном распоре-ду или набрајању (нпр. по рангу, степену, оцени, успеху и др.) имају (насупрот просторном значењу) реални или пси-холошки почетак и крај; први у низу је обично - почетни, полазни, а последњи је крајњи или завршни, а онај што је па самом крају обично је и задњи. Другачије речено, у изве-сним случајевима крајњи или последњи логички се заираво не разликују од задњи. Биће отуда истозначно: Овај такми-чар је на цил, стигао - задњи (или последњи); Ово ти кажем последњи/задњи пут и сл., што значи да семантичка ди-стинкција између ова два придева није увек диференцијал-на, супротстављена придеву први.

Слабл>ење значењске дистинкције између последњи и задњи шири се, отуда, и на друге случајеве, где „задњи" не подразумева обавезно опозицију према ономе што је на пр-вом месту („први", „почетни", „предњи" и сл.), па постаје свеједно да ли ће се рећи: Он је у задње/последње време не-што нерасположен (нема се на уму - насупрот „у прво вре-ме"); Потроншо је задњи/последњи динар (не у односу на „почетни/први" динар), а да таква значења придева задњи/

231


последњи нису ни у синоннмском односу са - стражњи, за-вршни, крајњи (динар, врсме и др.) не треба ни напомињаги.

Има, међутим, ситуација када придев задњи има и спе-цифично значење, као у: Куцнуо му је задњи час (= самрт-ни, пред смрт); Има задње намере (= потајне, непоштене); Одлука врховног суда је задња (= коначна, пресудна) и сл. Палета је, дакле, разнолика и указује на опште начело да -речи немају увек само једно (основно) значење и једну и једнаку употребу и да се језичка правилност не своди само на крута правила (која обично и нису крута), већ да њихова употреба зависи, пре свега, од доброг језичког осећања. А оно се, ако треба, увек може проверити у сваком ваљаном описном речнику нашег језика.

232


ПРИЧА О ПРИЧИ

Својсвремено је на телевнзнји смитована популарна серија цртаних филмова о Штрумфовима. Ова серија, осим зани-мљиве фабуле, садржавала је и једну лингвистичку зани-мљивост. Наиме, Штрумфови су се служили јсзиком у којем су глаголи, глаголске именице, придеви, прилози и друге речи увек имале исти облик, а обликоване су од основе „штрумф" и наставка, као: „штрумф+овати", „штрумф+ова-ње", „штрумф+овски" и сл. Такве речи истог облика и „уни-верзалног" значења биле су заправо речи цокери, употре-бљиви уместо било које регуларне речи, с тим што се акту-елно значење могло идентификовати у оквиру контекста. „Џокери" су у томе вршили само асоцијативну улогу, знака за упућивање иа значење које се њима подразумевало.

Сличних „џокера", са асоцијативно-упућивачком функ-цијом, а без властитог семаигичког садржаја, има и у регу-ларном језику; то су речи поиут - проблем, питање, ствар и др., као на пример: То је његова ствар; Мора се решити про-блем незапослености; Многа питања су нерасветљена, и сл. - где се референтни садржај речи ствар, проблем, Гштање и др. може разумети само у склопу ширег контекста или на основу претходног сазнања о ономе на шта се те речи одно-се. Међутим, саопштсња овога типа су, у датим околностима, за упућене у ствар разумљива и комуникацијски регуларна.

Али, догађа се да се „џокери" понекад јаве и у неким другим, мање очекиваним околностима. У иоследње време

233


се то догодило, особито у говориом језику, с већ иеизостав-ном употребом речи - прича, али не у њеном регуларном значењу („прича" је, према Речнику Матице српске: усмено казивање о нечему, причање; кратка приповетка, бајка; не-вероватне, неистините вести, гласине), већ у „штрумфов-ском" маниру универзалне лексике.

Ево неколико типичних примера (особито распростра-њених на РТВ Студио Б) из језика спикера и водитеља, од-носно њихових саговорника, забележених током „живих" емисија: НИН доноси причу о преговорима о федерацији; Косовска Митровица се користи као део приче о косовским Србима; То (о Караџићу) је још једна од прича која вас оче-кује (!) у данашњој Политици; То је последња прича из да-нашње Политике експрес (из „прегледа штампе"); Да кре-немо (!) са свим опим причама које је припремила наша (ТВ) екипа; Ми смо 96-те године кренули у причу о тој про-изводњи, али то је само први део те приче; Да смо се плаши-ли, у читаву ову причу не бисмо ни улазили; Жена се тога одриче и то је крај приче; То је део те приче и ко сам ја сада у тој причи?; Сви крећу с причом да су нај, нај; Ја бих отво-рила (!) причу о Пиику; 'Ајде да ову причу о Пинку вратимо (!) Ољи; У наставку вссти иде (!) прича из Атељеа 212 (о до-дели Добричиног прстена); Чини ми се да је ова прича била и у нашој емисији вести у 10; Погледаћемо (!) једну причу која се догодила јуче (ТВ); Прича о „зебри" је засенила причу о Слободану Милошевићу; Само да заокружимо ову причу (о Хагу); Људи на сличан начин размишл>ају о целој овој причи (о суђењу С. Милошевићу); Цела та прича рат-них одштета је врло, врло клиска; Не дам да моју децу уву-ку у ту причу о колективној одговорности; Сматрате ли оправданом ту причу о колективној кривици?; Чини ми се да је ова прича мало нренаглашена.

У писаним текстовима гакве „приче" готово да нема, мада се и ту може наћи покоји пример, као у Политици: У написима се повлачила прича о анонимним рецензентима из Болоње, на основу чијих оцепа је онемогућено више науч-них пројеката.

234


У чсму је заправо нсвоља с „причом"? У томе што се овом речју искључују из језика многс регуларне речи и зна-чења и, по „штрумфовском" систему, своде на једну. Из на-ведених примера се може видети да је „прича" заправо за-менила многе друге стандардне речи српског лексикона, та-кве као - напис, чланак, судбина, чињеница, подухват, одлу-ка, акција, ризик, догађај, околности и др. Самим тим, ова-кав поступак представља лексичко и семантичко осирома-шивање језика, упрошћавање и примитивизацију језичког израза који добром језичком изражавању не би требало да буде узор.

235


ПРОБЛЕМИ С ПРОБЛЕМОМ

слоспођа Душица Потић из Београда нам пише: „Имам јед-но питање, тј. имам једну дилему, па Вас молим да ми је разјасните. Ево: Зашто не сме да се каже - „Насилништво представља проблем од памтивека", него мора да се каже -„Насилништво је проблем од памтивека?" Гледала сам Мати-чин Речник, који у значењском пољу глагола представљати бележи: значи и важи. Пропратни пример не указује на ре-шење моје дилеме. Разговарала сам и с једним лектором и једним наставником матерњег језика, али ни они не знају зашто, штавише мисле да је варијанта с представљати са-свим у духу нашег језика."

Госпођа Потић, истина, не каже ко јој је рекао да тако „не сме да се каже", но ми бисмо се радије придружили на-шој читатељки и онима који „мисле да је варијанта с пред-стављати сасвим у духу нашег језика".

Ево зашто: Поменимо, најпре, да глагол представљати има више

значења, као: изводити представу, приказивати нешто (нпр. на позорници); затим, бити нечији представник, заступник (нпр. представљати државу), па - предочавати, излагати, елаборирати (нпр. представљати какав програм, план); или - излажући, објашњавајући упознавати некога с нечим (нпр. представљапш свој политички програм) и сл.

У повратној форми (представљати се) има значење: показивати се, приказивати се некаквим (нпр. Уметник се представљао у најбољем светлу) и сл.

236


Заједничко за ове примере јесте то што је глагол пред-стављати интегрални и незамењиви део исказа (предикат), без којег дато саопштење не би било потпуно.

У примеру који наша читатељка наводи - „Насилништво представља проблем од памтивека" - глагол представља-ти, као предикат (непотпуног глаголског значења, тражи допуну) може бити замењен обликом помоћног глагола је-сам (је) (који такође мора бити „допуњен"), дакле, може гласити: „Насилништво је(сте) проблем од памтивека". Та-кве алтернације налазимо и у многим другим примерима, као: Незапосленост представља велики ироблем, односно -Незапосленост је велики проблем; Решавање тешких задата-ка јесте мучан посао, односно - Решавање тешких задатака представља мучан посао и сл., при чему се смисао информа-ције у оба типа саопштења битно не разликује.

На други начин се, међутим, доживљавају искази (с по-моћним глаголом) типа: „Време је новац", „Неправда је зло", „Претпоставка није доказ" и сл., у којих помоћни гла-гол (је/јесте) може бити замењен глаголом предста-вља(ти), али се, при томе, значење исказа унеколико мења. Наиме, реченицама типа: „Време је новац", „Неправда је(сте) зло" и сл. изриче се директна, оптимална тврдња; употребом глагола представљати, међутим, овакви би се искази, с обзиром на глаголско значење, могли разумети та-ко као да је речено: „Време функционише, испољава се као новац"; „Неправда има значај зла", „Претпоставка нема својство доказа" и сл. Другачије речено, помоћним глаго-лом је(сте) остварује се исказ (предикат) имплицитно, као непосредна афирмативно-саставна веза, док се у другом случају исказ (предикат) остварује експлицитно, посред-ством глагол предспшвља(пш) као дескриптивном одредбом или проценом.

Пошто се, међутим, значење информације у овом слу-чају, у обе ове варијанте, битно не разликује, алтернативне форме посматраних реченица обично имају вредност стил-ске нијансе, ређе пак и семаптичке дистинкције.

У пракси је у оваквим исказима, међутим, уобичајени-ја (обичнија) конструкција с помоћним глаголом. Ако се

237


пак жели казати да ее нешто испољава, исказује, одликује нечим (по значају, по вредности) или да се нешто манифе-стује попут онога што именица значи, конструкција с де-терминативним глаголом (представљати и сл.) може бити сасвим регуларно употребљена.

Ако, дакле, у овом светлу размотримо и „спорне" при-мере наше читатељке, рекли бисмо да је ипак „једноставни-је" определити се за исказ с помоћним глаголом („Насил>е је проблем..."), мада тиме не желимо рећи да се само тако „мора да каже", нити да се другачије (нпр. „Насилништво представља проблем...") казаги „не сме".

238


ПРОМОЦИЈА, ПРЕЗЕНТАЦИЈА, ПРЕДСТАВЉАЊЕ

сл-осподин Милош Јевтић, познати новинар, хроничар и аутор надасве хваљене колекције Одговори, која је настала (и настаје) из разговора са угледним личностима из области науке, уметности и културе у емисијама Гост Другог про-грама Радио Београда, недавно је, приликом разговора о једној таквој књизи, рекао да се манифестација те врсте обично назива промоција, упигавши се да ли је то баш пра-ви (ваљани) израз.

И одиста, већ је одавно познат леп обичај да се о ново-објављеним писаним делима, особито онима која предста-вљају значајан допринос нашем културном животу, искаже и јавно лепа реч, реч коју пред окупљеном публиком казују стручњаци или врсни познаваоци дате личности, делатно-сти те личности и најзад саме књиге која је предмет пажње.

Такође је познато да се јавно иступање у вези са обја-вљеним делом обично назива - промоција (књиге). Питање Милоша Јевтића о ваљаности таквог именовања (промоци-ја) није, међутим, постављено без разлога. Ако се, наиме, пажљивије размисли, реч промоција није непозната у на-шем језику. Међутим, стандардни лексикографски извори, и наши и страни, овим термином подразумевају (полазећи од латинске речи рготоуеге) - свечани чин на факултету универзитета којим се неко, после успешно одбрањене ди-сертације, проглашава ,,доктором наука". У складу с тим значењем је и именица промотор = декан факултета уни-

239


верзитета који свечаио производи некога у звање „ доктора ". У складу с тим јс, дакако, и глагол промовисати (= унаире-дити некога у виши чин).

У нсшто слободнијој употреби, речју промоција се мо-же означити свако значајније унапређивање у виши ранг, име-новање на виши положај и сл. У шаховској терминологији промоција означава поступак којим се пешак „претвара" у фигуру (обично у „кралшцу").

У свим овим приликама, дакле, основно значење подра-зумева - унапређење, подизање на вииш ниво, на вииш хије-рархијски степен и сл.

Међутим, за јавне трибине на којима се говори о новим књигама истакнутих стваралаца, често се упоггребл>авава и термин - презентација (према француском или немачком ргезеШаПоп), дакле реч која у основи значи - представља-ње, приказивање или показивање (нечега), упознавање (не-кога с нечим) и сл.

Није тешко из овога закључити која је реч за овакве дога-ђаје прикладнија, чак тачнија: промоција или презентација.

Они, међутим, који предност дају домаћој речи, свака-ко ће се радије определити за нашу реч - представљање (књиге, аутора и сл.). Мада је „домаће" решење свакако до-бро, може се примегити да представљање, за разлику од презентације, има шире семантичко поље; представљање је заправо изведепица од глагола представљати (се), пред-ставити (се) и може да значи: замислити нешто у свести, претпоставити (нпр.: Нисам могао себи представити та-кав развој догађаја), или и: упознати некога с неким (нпр.: Представио ме је својим родитељима), а, осим тога, и: при-казати, изнети, навести особине нечега или некога (нпр.: Представио је скупштини свој програм на уверљив начин; Јован је покушао да се представи као демократа).

То својство да нека реч има различита значења може бити предност, али не увск, а особито не онда ако се из кон-гекста евентуално не може са сигурношћу одредити које је од могућих значсња посреди. Страна реч, напротив, обично нема разуђеније семантичко пол,е и махом се везује само за

240


какво специфичмо значење или унотребу. Отуда се данас обе речи, и презентација и промоција, употребљавају (мада не и оправдано) да означе исто: јавпо упознавање публике с новим (новообјављеним) делом аутора.

Ако бисмо, међутим, били у сигуацији да се определимо за једну од солуција, рекли бисмо да је - за значење о којем је реч - прикладније употребити термин презентација, мање оправдано промоција, а понајбоље ипак - предетављање.

241


РЕЧИ ЕНИГМАТИКЕ

омињали смо у раиијим наггасима да се лексички фонд надопуњује новим речима - или преузимањем из других је-зика или стварањем речи иа основу нашег језичког потенци-јала. У том циљу је усмерен и један од најважнијих задата-ка Српске академије наука: прикупљање речи из народних говора, као непресушног извора за откривање изражајних могућности, те ексцерпирање лексике из дела наши писаца, затим из извора стручне, научне и публицистичке литерату-рс и др. Огромна речничка грађа објављена је у првих 16 ве-ликих томова Речпика САНУ (од А до „одврзивати") што представља не само исцрпан репертоар лексике већ и си-стемских могућности које генерише наш језик, чиме се ну-ди и својеврстан путоказ и пример за творбу нових речи.

Ове напомене чинимо као увод за тему на коју нас је подстакао господин Ивица Млађеновић, наш, како сам вели, први велемајстор у снигматици, дакле неко ко се на посебан начин бави речима. Г. Млађеновић вели да је понекад при-нуђен да - „измишља речи", па и такве које су изазвале кри-тике других енигмата - његових „сталних заседника" (а реч заседници је, каже, „добра јер тачно означава особе које су у некој заседи, а употребљава је двадесетак година, а, нема је, вели, у речницима"). Елем, г. Млађеновић предлаже да прокоментаришемо неколико његових речи, „а уверен сам", вели, „да ћете их без дилеме прихватити, јер су заиста лепе. Мој став је", наставл,а г. Млађеновић, „да афирмисани писци

242


имају право да измишљају речи и тиме богате српски језик" и претпоставља да би и „Бећковић, Ного, Радомир Мићуно-вић и други писци такође употребили реч заседници", као и оне које нам, овом приликом, предочава: нарисавати, на-теривалац, настрадалац, вексловати, заседник и ружница.

У вези с тим бисмо најпре напоменули ово: Писци јесу власни да „измишљају" речи. Добре иове речи, међутим, могу градити они који имају добро језичко осећање, а ново-иастале речи ваља да буду у духу језика, што значи да имају значењску прспознатљивост, употрсбну логику, усклађеност с језичким системом и његовим естетским вредностима. Без ових својстава, новостворене речи пре могу бити за језик од штете него од користи. О томе се својевремено изразио и Вук написавши у своме Рјечнику из 1818. године: „Боље је узети и туђу ријеч ... него ли наопако нову градити, зашто го није за свакога."

Наш коментар: 1. Глагол нарисавати у значењској је вези с обликом

(на)риеати (= (на)цртати). Глагол (на)рисати својствен је, међугим, западном (хрватском) језичком стандарду, али итеративну (учесталу) форму - нарисавати не бележи ни тамошња литература. Српском језику ови глаголи нису својствени.

2. Именице натеривалац и настрадалац изведени су од глаголске основе натерива-(ти) и настрада-(ти) и наставка -(л)ац. Невоља је, међутим, у томе што је натеривати гла-гол с префиксом на- (на+теривати), а од таквих се глагола творење именица са суфиксом -(л)ац противи регуларном систему. Ваљан облик морао би бити изведен наставком -ач, дакле: натеривач (попут: распиривач, приређивач, истра-живач итд.), мада ни облик натеривач наша језичка пракса не потврђује.

Од глагола иастрадапш, међутим, скоро је иемогуће начинити именицу (настрадалац, настрадатељ, настра-дач или сл.), јер језик за то не даје доволшо узора.

3. Реч ружница (у значењу „ружна кућа") такође није прихватљива: наставком -ица, наиме, не граде се именице

243


од описних придева (у овом случају од - ружаи, ружна), већ махом од придева на -ан/-ни у мушком, односно са -на у женском роду, а и то уколико имају паралелну именицу му-шког рода, на -ик, -ан и др. (попут: помоћник - помоћница, несрећник - несрећница, лепотан - лепотица и сл.). Ру-жница то нема, а сем тога, ни семантички није прозирна да би била и функционално употребљива.

4. Реч вексловати је, опет, лош варваризам (преоблико-ван немачки глагол \уесћзе1н).

5. Од ових речи, ниједна није, дакле, засведочсна у је-зичкој употреби. Изузетак је само именица заседник, за ко-ју наш читалац вели да је „нема у речницима". Напротив, налази се у Речнику САНУ, чак и с низом твореница: засед-ни, заседач, заседница и заседнички. Међутим, све оне су одавно изобичајене: налазимо их само код старих писаца и то махом оних са западног говорног подручја, али се ни та-мо више не употребљавају.

244


СВЕ ИЛИ СВО ГРОЖЂЕ

Ј 1едавпо, у једној јутарњој емисији првог програма РТС-а, један од водигеља емисије рекао је, узимајући из чиније с воћем грозд грожђа: „Ја ћу сво ово грожђе да поједем."

Проблем није, дакако, у томе што је водител. узео да по-једс грожђе, већ што је узео - „сво грожђе", тачније што је уз именицу грожђе употребио облик - „сво". Овај облик, иаиме, није правилан (књижеван), али се у говору почесто чује, па бисмо овим поводом о томе понешто рекли.

Реч је, наиме, о облику средњег рода заменице и приде-ва који у мушком роду гласи сав, у женском сва, а у сред-њем, по правилу - све (не и - сво). Није, међутим, необично што се у средњем роду употребљава и погрешна форма сво. „Оправдање" за то је у тзв. језичкој аналогији. Придевске заменице и придеви чија се основа завршава на тзв. тврди сугласник имају, наиме, у номинативу јсднине срсдњег ро-да наставак -о (нпр.: ов-о, он-о, свак-о, леп-о, добр-о и др.), док облици с осповом на тзв. меки (палатални) сугласник (ј, љ, њ, ћ, ђ,ч, ж и ш) имају, уместо -о, вокал -е (нпр. - мој-е, наш-е, врућ-е, драж-е и др.).

Изузетак од овог правила, мсђутим, чини само (регу-ларии) облик све, код којег се вокал -е налази иза тврдог су-гласника в- (св-е). Откуда то?

Да објаснимо: Регуларност облика све подржавају бар два елемента:

историјски и значењски.

245


Историјски елсмеиат огледа се у овоме: облици једниие ове речи у старом (старословенском) језику гласили су: вас (м. род), вса (ж. род) и все (ср. р.), дакле средњи род са -е иза сугласника с. Међутим, у старом језику сугласник с је био мек (палаталан) па је отуда и наставак е иза њега био регула-ран. Стари облик вас и данас потврђују нске, махом застаре-ле или дијалекатске, речи, као: васколик, васколичак, васцео, васц(иј)ели (дан), израз вас васцит и др.

Током историјског развоја језика, међутим, у ових је ре-чи извршена тзв. „метатеза" (премештање) сугласника, па смо, уместо вас, вса, все добили - сав, сва и - све. Овом про-меном догодило се још нешто: крајњи вокал -е се, уместо иза некадашњег меког сугласника (с) нашао иза тврдог су-гласника в, што значи да би у средњем роду једнине требало очекивати облик с крајњим -о (св-о). Из примера наведеног на почетку нашег написа види се да се облик сво и чује у го-ворној пракси, али је такав облик нерегуларан. Зашто?

Нерегуларност облика сво проистиче из граматичких и значењских разлога. Наиме, облик сво захтева(о би) у једнини следећу падежну промену: ном. сво, ген. свога, дат. своме итд. (попут то, тога, томе). Међутим, такви облици би гласили исто као и облици средњег и мушког рода од заме-нице - свој, своје (присвојне заменице сваког лица): ген. свога, дат. своме итд. (поред, дакако, дублетних облика -својега, својему итд.), што значи да би значењска дистинк-ција ових двеју заменица била неутралисана. У нашем слу-чају то, дакле, значи да ако бисмо оно „сво грожђе" мењали по падежима имали бисмо облике:.ген. (од) свога грожђа, дат. своме грожђу итд., тј. исте облике као и од заменица свој, своје, па би се исказ „Узео сам од свог грожђа само зрно" могло разумети (само) тако као да је неко (говорно лице) узео своје (тј. властито) грожђе а не сву количину грожђа. Дакле, ваљало је рећи: „Узео сам од свег грожђа само зрно" (а не - од свог грожђа само зрно).

Рецимо још и то да се неправилан облик сво - кад је у придевском значењу (тј. кад значи: цело, читаво, у целини, целокупно и сл.) - често чује у спојевима као: сво време,сво

246


село, сво поље, уместо: све време, све село, све поље, за раз-лику од лексикализованих израза типа: из свег срца (желети нешто), од свег срца (дати, чинити нешто), из свег гласа, из свег грла (викати) и сл., у којих се облици падежа ове заме-нице/придева скоро увек правилно употребљавају.

Може се, међутим, запазити да грешке заправо неће би-ти када се све употреби искључиво у заменичкој функцији; рећи ће се само: Све сам научио; Доста ми је свега\ Говори-ли смо о свему и сл. (а не Сво сам научио; Доста ми је сво-га, и сл.).

247


СВЕ САМЕ КОЛЕГЕ И КОЛЕГИНИЦЕ

а се у језику готово свакодневно јављају новине, махом као последица развоја материјалне и духовне културе, није необично. Необично је, међутим, то што понекад искрсну и такве новине које немају додира ни с материјалном, ни с ду-ховном културом, а у стању су да освоје језичку сцену и на-мах постану помодни манир и хит.

Таква једна „мода" недавно је кренула, мислимо, с Пр-вог програма РТС-а, да би се убрзо пренела на готово све телевизијске станице, а одатле и у неке друге јавне институ-ције. Имамо на уму све учесталију појаву да телевизијски водитељи и спикери своје сараднике уводе у емисију, наја-вљују их са (мој/наш) колега и/ли колегиница. Појава је на-рочито уходана у јутарњим телевизијским емисијама, те емисијама вести и сличним информативним програмима. Отуда су гледаоци свакодневно у прилици да чују најаве ти-па: С нама у студију је колега Иван Јонаш...; Колеге са ше-стог спрата имају нешто да нам кажу; На вези је колегиница Мира Адања-Полак, која се јавља из Лондона; Следи при-лог колеге Петкова; На лицу места је наша колегиница Гор-дана Витанов; Погледаћемо прилог који је направио мој ко-лега Зоран Матковић; Изволите, колега; Са вама остаје мо-ја колегиница Ивана Мил,уш; На телефонској вези је наша колегиница Маријана Петровић, игд.

Шта се овиме добило? У информативном погледу ни-шта, јер је свакоме, и без посебне напомене, јасно и знано да

248


су сарадници на истом послу - колсге. Необичност оваквог „представљања" је, међутим, у томе што ословљавање с ко-лега, колегиница није својствено у јавном обраћању и кому-никацији већ махом само у ЈШЧПОМ, приватном или присни-јем односу, у разговору оних који се сматрају друговима, пријатељима, блиским сарадницима и сл. С обзиром на то, ословл.авањс с колега, колегиница у телевизијским (јавним) смисијама тешко да се можс разумеги као оправдано, погото-во и отуда што противречи (досадашњем) добром и стан-дардиом начину ословљавања сарадника, уобичајеном у јав-ним медијима и гласилима, у којем именовање сарадника с „колега" не функционише као прихватљиво.

Још мање је прихватљиво да се сарадници ословљавају синтагматском копструкцијом - мој колега (.моја колегини-ца), дакле, у споју с присвојном замсничком компонентом (мој/моја), што у датој констелацији делује не само нспри-кладиије већ, рекли бисмо, и неумесније.

Осим гога, повоуведено (интимизирано) ословљавање као да је усталило и додатну повину. Наиме, осим имена, презимена (и неизосгавног - „колега"), у представл>ању или потпису сарадника готово да се више не помињу њихове функције и звања, таква као: новинар, репортер, извештач, дописник, уредник и друго. Произлази као да је важнија су-бјективизирана информација о колегијалном односу, него објективно садржајнија информација о сарадничком стату-су, звању или функцији сарадника у емисији. Тиме се нс са-мо гледаоцима (неоправдано) ускраћује потпуније сазнање о посленицима на телевизији, већ им се (нсколегијално) ус-краћује нрилика да се гледалишту представе и у свом про-фесионалном рангу или стручном звању.

Очекивало би се да новине донесу и квалитстно побољ-шање. Да ли јс и овде о побољшању реч, можда знају они који су новину смислили и увели. Очевидно јс да се, и по-ред свега, брзо раширила и укоренила у готово свим телеви-зијским (нс и радио) студијима. Да ЈШ и с разлогом, не би-смо могли и са сигурношћу устврдити.

249


СЛИКАТИ - НАСЛИКАТИ -ОСЛИКАТИ

Ј-/рофесор историје уметиости на Филозофском факултету у Београду г. Миодраг Јовановић каже: „У терминологији историје уметности уврштен је термин по којем се зидови цркава фреском или неком другом техником - осликавају. Дакле, зид је ту подлога слике. Сад се поставља питање - за-што се и икона на дрвегу или подлога друге технике сликар-ства (гваша, на пример) такође не - осликава?"

Наш одговор: Основни облик речи је у овом случају, наравно, глагол

сликати. Значење подразумева семантичку везу са именицом слика. Ова именица, опет, означава (уметнички) израђено сликарско дело на хартији или платну, дрвету или кожи, на зиду или стаклу или каквом другом материјалу. Ово основ-но значење глагола сликати садржано је и у варијантама на-сликати, пресликати: има се на уму израдипш, направити слику, сликарско дело, сликом или на слици представити нешто.

Употребљава се и у метафоричном значењу, слично ре-алном, кад хоће да се каже да је нешто сликовито, живопи-сно, пластично описано, представљено (речима, музиком, текстом, игром или на други начин).

У оба случаја, међутим, основна значењска компонента подразумева - стварање (остварење) каквог дела (сликањем, цртањем, односно, у фигуративном значењу, описом, мело-дијом, гестом и др.), дакле подразумева креативни поступак

250


чији је резултат - елика (некога или нечега). То се огледа у примерима типа: Слика само портрете; На дрвету је насли-кана слика Мајке Божије; Својим романима слика савремену друштвену стварност; Насликао је истину о своме селу.

Разлика између сликати и насликати није, међутим, у значењу, већ у тзв. граматичком глаголском виду: сликати је глагол који подразумева трајање радње (тзв. несвршени, имперфективни вид глагола), док насликати означава свр-шетак, крај радње (тзв. свршени, перфективии вид глагола). Оба облика, и сликати и насликати, говоре о стварању, кре-ирању ликовног, односно уметничко-метафоричног дела.

Другачији је, међутим, случај с глаголом осликапш. У чему је разлика? Глагол (на)сликати, као што смо поменули, подразуме-

ва израду сликарског дела самог (сликања иконе, портрета и др.), при чему елеменат његове подлоге (зида, платиа и др.) није иманентни део значења глагола (на)сликати (не казује о каквој се подлози слике ради).

Међутим, с глаголом осликапш (осликавати) ствари стоје унеколико другачије: осликати, наиме, не значи (са-мо) - начинити слику, сликарско дело, већ се у основном значењу подразумева друго: сликама (фрескама, пртежима и др.) - украсити, улепшати, односно прекрити нешто („подлогу"), при чему се обично као подлога подразумевају зидови цркве или друга каква велика површина.

Другачије речено, то значи да се акцијом „осликавање" не имплицира као битан елеменат „сликање", израда ликов-ног дела (слике, иконе и др.), већ се на уму има - прекривање и украшавање, обично израдом живописних ликовних украса као целине.

У прилог томе говоре (аутентични примери): Ослика-вао је сликама локрумске цркве (М. Пантић); Сликао је и осликавао иконостас цркве (С. Сремац); Он је осликао свод Сикстинске капеле (3. Томичић); Први икоиописац осликао је зидове олтарског простора (Р. Станић); Колико би времена и напора, рецимо, требало умјетнику да ослика зидове ТОЈШ-ких димензија (Г. Крклец); Мајаковски је позивао Пикаса да изађе на улицу и ослика јавне зграде у Паризу (А. Флакер).

251


У складу с овим је и метафорично значење: (речима, ге-стовима, музиком и др.) сликовито, пластично приказати, описати нешто, као у примеру: Примерима осликава своје наводе, доказује своја тврђења (С. Аџић). Народни живот је осликан у тој поезији (С. Пандуровић).

252


СЛОВО О СЛОВИМА

,7-хстар Мирковић из Подгорицс иам пише, између осталог, следеће: „Откако је рубрика Слово о језику почела поново да се објављује, с уживањем је читам, а што је још важније, с уживањем учим. Можда је још важније што и моја дјеца уче, више и боље. Захвалан сам и аутору и редакцији. Желио бих да Вам дам и један приједлог. Замолио бих Вас, наиме, да пишете и о азбуци и словима српског језика. Волио бих да дознам како су се некада звала, како су изгледала, како су се читала, шта су све означавала. Знам само да су се прва два слова звала „аз" и „буки", а волио бих знати називе и за остала и сл."

Мислимо да би ово могло занимати и друге читаоце, па ћемо нешто о томе рећи.

О нашој азбуци, њеном историјском развитку и ранијем изгледу обавештења се могу наћи у многим књигама и стручној литератури, а добар приказ о томе пружа најно-вији Правопис српског језика Матице српске из 1993. године (аутори су Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица), док је стручној обради теме посвећена књига Митра Пешикана Наша азбука и њене норме (Београд, 1993. године) у којој се дају сви подаци о нашем писму, типограф-ским нормама ћирилице и уопште о словенској ћирилици као заједничком наслеђу народа који је чувају.

Опште је познато да је стара (старословенска и старо-српска) азбука у свом најранијем периоду била знатно сло-

253


женија и но изгледу унеколико другачија од данашње. Нај-старија (старословенска) верзија имала је 44 словна знака, док је Вук Караџић у предговору свог Српског рјечника из 1818. године навео да се тадашња српска (црквена) ћирили-ца у својим текстовима служила чак са 48 словних знакова, од којих су се нека слова писала по традицији, иако се нису изговарала. Ћирилица је, сходно променама у самом језику, врсменом „прилагођавана", али никада системски потпуно и уједначено. Један од „реформатора" био је и сам св. Сава, касније и други, а непосредно пре Вука најзначајније покушаје у том правцу предлагао је Сава Мркаљ (чије је ос-повпе.идеје прихватио и Вук). Међутим, савремену српску ћирилицу, као што се добро зна, уредио је Вук избацивши, поред осталог, из дотадашње азбуке сва непотребна „мртва" слова,.а унео шест нових (ћ, ђ, љ, њ,ј и {/).

УЛотреба ћирилице у нашим пределима бележи свој ход још од 12. века, а била је раширена у свим крајевима српск^ средњовековне државе, као и у Дубровнику, у Бос-ни, Хрватској, Црној Гори. Најстарији датиран текст писан ћирилицом је Повеља Кулина бана из 1189. г. О историјском развоју нашег језика па и писма постоји, иначе, обимна ли-тература, а један од значајних (и за публику приступачни-јих) списа о гоме је књига Павла Ивића Српски народ и његов језик.

За нашег читаоца, а и за остале које занима како су се звала слова старе азбуке, навешћемо имена за она слова ко-ја су и данас у употреби. Имена су гласила: а - аз; б - буки; в - вједје; г - глагољи; д - добро; е - есте; ж - живјете; з - земља; и - иже; ђ - ђерв; к - како; л - људије; м - ми-слите; н - наш; о - он; п - покој; р - рци; с - слово; т - твр-до; у - ук; ф - фрат; х - хјер; ц - ци; ч - чрв; ш - ша. Нека од слова имала су и бројну вредност, па је тако а означавало број 1; и - 8; к - 20; ф - 500 итд.

Да уз ово помснемо (за оне који то, можда, не знају) да реч „слово" (које је и у називу наше рубрике) не значи увек - знак писма, слово азбуке. У старијем говорном миљеу, а и данас, слово значи и - р е ч , говор, беседа (нпр. у каквим свс-

254


чаним приликама, на сахрапи и сл.). Слово је стара словен-ска реч која и данас опстаје у свим словенским језицима, мада не увек с једнаким значењским дијапазоном. Изворно значење сачувано је у нашем језику и у бројним изразима и фразама, као: мртво слово на папиру, слово закона, спала књига на два (три) слова, као и у неким изведеницама, по-пут: (без)словесан (=(не)разуман), богослов(ски), благослов, родослов и др.

255


СЛУЧАЈ ЈЕДНОГ СТРАНОГ ИМЕНА

ишс нам г. Војислав Алагић, читалац из Панчева, да у Полипшци од 26. маја 2001, у нанису „Како се стварао идеи-титет југоисточне Европе" - „аутор чланка помиње позиа-тог аустријског филозофа Карла Поиера, али изглсда имс и презимс преноси онако како их у свој енглески језик прсно-се Енглези, тј. - Чарлс Поунер" па нас, тим поводом, пита -„да ли је такав поступак исправан ако се зна да су прсма нашем правопису правила преношења имена страних л.уди начелно прилагођсна одговарајућим трапскрипцијским правилима, те да је доследно томе име и презиме спомену-тог филозофа требало пренети: Карл Попер". Господин Алагић вели да би у нашој рубрици ваљало „нешто оиширније читаоце уиутити у правила преношења страних имсна, тим пре што у свегском информативном просгору прсовладава енглески језик".

Наш коментар би био следећи: (1) Што се тиче имена и презимена наведеног у поменутом напису, аутор написа је, по свој прилици, одиста нреузсо снглеску верзију имена фи-лозофа. Како се, међутим, пуно име и презиме овог филозо-фа у њсговом изворном (немачком) латиничком облику пише - Каг1 Катопс! Роррег, нема, заправо, никаквих пот-рсба да се оно посебно „прилагођава" нашем стандардном језику и изговору, јер јс с њим у сагласпости. Зашто јс аутор написа другачије постуиио, преузимајући енглеску верзију, није нам баш сасвим јасно. Познато је да је Карл Попср

256


снглески филозоф аустријског порекла, али његово главио дело Логика истраживања, које и аутор чланка помиње, писано је, колико знамо, на немачком језику с!ег Уог-хс1шп§) што је засигурно познато и аутору чланка, па нам је утолико пре тешко да наслутимо зашто је у њему наведена та (енглеска) верзија имена.

Што се пак другог питања - о правилима транекрипци-јс страних (пре свега енглеских) имена - тиче, можемо рећи само толико да су у важећем Правопису српског језика из 1993. године опширно и детаљно обрађена (на преко 60 страница) правила прилагођеног писања (транскрипција) имена и то из око 25 страних живих језика. Читаоци ће разумети да се тако опсежна материја због ограниченог иростора не може овде апсолвирати, чак ни само за енглес-ки језик. (Оне које тај проблем потпуније занима упућујемо на изванредан Транскрипциони речник енглеских личних имена Твртка Прћића.) Можемо, међутим, макар начелно иоменути да преузимање и писање страних имена у нашем јсзику мора, у принципу, бити у складу са својствима нашег гласовног система и изговора. Изворна (латиничка) верзија имена може се, по потреби, наводити (обично у загради), али не и ћириличком транслитерацијом (преношењем слова латинице ћирилицом). Она имена која имају код нас већ (од-раније) постојан прилагођен облик не треба подвргавати иикаквим ревизијама и преправљањима. То ни у поменутом иапису (у вези са именом Карл Попер) није било потребно, на сматрамо да је посреди или штампарска грешка или какав превид.

257


МОЖЕ ЛИ ПОТЕЗ ДА БУДЕ ПОТЕС

1СП0ДИН Милош Милисављевић из Београда пита нас -да ли су речи „потес" и „потез" синоними, јер се, вели, у последње време тако употребљавају у Политици, а и иначе, као, на пример: „на потесу од Славије до Калемегдана" и сл.

Рекло би се да је посреди штамиарска омашка, тј. да је „потес" написано место „потез". Међутим, можда и није то у питању. Ради се, наиме, о двема речима сасвим раз-личитог значења: реч „потез" по свој прилици није спорна (значи - „повучену уску црту, линију", а у фигуративном значењу „какав поступак, корак, гест", док у шаху значи „покрет фигуре" и сл.). Међутим, реч „потес" означава нешто сасвим друго. Реч је дијалекатски обојена и има руралну употребу а значи: „омеђену, нечим ограђену лива-ду, пашњак и сл. где се у одређепо време пушта стока да пасе" или „њиве раставл,сне међама". Нажалост, г. Милиса-вљевић нам није дао више података или пример употребе речи „потес" у „синонимској" уиотреби, па не можемо поуз-дано рећи да ли је у неким случајевима можда грешка у куцању или, евентуално, „фигуративна" замена једног зна-чења другим.

258


СПОРТСКЕ ВАРИЈАЦИЈЕ РЕЗУЖАТА

Ј 1аиђе време, као еада, да новине, радио, а нарочито теле-визија својим преносима „уживо" разних важних утакмица заокупе наше интересовање и усредсреде пажњу на оно што се догађа на спортском терену. У жару узбуђења, нервозе и својеврсне пажње, биће да мало ко мисли и о томе да ли је оно што репортер с лица места речима саопштава и језички на своме месту. Малициозно је, можда, у таквим ситуација-ма бити у том погледу цепидлака, кад је једино важан ток игре и крајњи исход утакмице. Има, међутим, и оних који слушајући преносе спортских извештача обраћају пажњу и на језичке „детаље" репортера. Тако нас једна Весна пита -да ли је коректно кад извештач са, рецимо, фудбалске утак-мице Југославија - Словенија (а и иначе) каже - „Југосла-вија води једап - нула". Да ли је то правилно, иита она, или би требало рећи „води са један нула" (тј. уз употребу пред-лога са).

Питање, иако „ситно" и за спортску јавност всроватно безначајно, ипак даје повода да се о томе, као о језичкој појави, размисли. Сигурно је двоје: прво, да говорни језик, начслно, иије исто што и писани текст. У непосредној го-ворној комуникацији често (могу да) изостају речи (инфор-мације) које се или знају или подразумевају. То је тзв. језичка економија, „штедња речи". Мада речи ништа не „коштају", позната је језичка појава да се говорна комуникација (за разлику од гшсане) сведе на оно најелементарније, најпо-

259


требније за разумевање исказа. Да ли ће се, међутим, у таквим нриликама рећи све или оно што је неопходно, ствар је и субјективпе процене говорних лица, која ако није ваља-на може довести до неспоразума. То, међутим, свакако није случај кад је реч о (не)употреби предлога са приликом саоп-штавања резулгата исказом типа: „Тај и тај тим води један нула". Међутим, иако спортски „жаргон" може имати свој начин изражавања, у овом случају, узето с језичке тачке гледишта, грешка је несумњива. Глагол водити, наиме, у највећем броју својих значсња захтева - објекат, тј. појам који је „предмет" (у најширем смислу) вођења (по систему - водити некога или нешто), а значење му је најчешће у вези с кретањем или усмеравањем, као: водити (некога) за руку; водити (некога) у град; водипш (војску) у бој; водити (сто-ку) на пашу; степенице воде на спрат; водити (политику) странке; водити преговоре; водити државне послове итд. У „спортском" смислу, значење глагола водипш се може де-финисати са бити (у нечему) први, (нај)бољи од свих, пред-њачитиу нечему (као: „Југославија води у кошарци"), одно-сно - измицати испред осталих, бити први (у такмичењу) (као: „После првог одиграног кола, води Црвена звезда"). У језику спорта глагол водити може имати и „своје" значење - бити резултатом (постигнутим головима, временима и др.) у одговарајућој (бројчано израженој) предности у односу на противника. Језичка логика, међутим, захтева да се каже с коликом/којом (бројчаном или другом) вредности је неко у предности (бољи) у односу на противника (нпр.: „Водимо/победили смо с један нула", а не, рецимо, „Побе-дили смо један нула"). У спортском језику, међутим, глагол водити може бити искоришћен и у општестандардном значењу, рецимо - у исказима типа: водити (неки) тим (што је синонимично с „руководити тимом"), водити игру, водити лопту и сл. (где обавезно нема предлода са). Али зато без предлога са није коректно: „Победили смо један нула", као ни: „Водимо један нула". Фраза „Победили смо/водимо - један нула" заправо претпоставља изоставља-ње речи „резултатом": „Победили смо/водимо резултатом

2бО


(овде пе треба - „са" резултатом) један (напрема) нула", као што је једино могуће -„Играчи одлазе на одмор са преимућством од једпог гола" и сл. Без предлога са могуће је, међутим, у спорном случају (типа „Југославија -Словенија један - један" или сл.) функционисати у новин-ским насловима (за које су и иначе разна скраћивања, изоставл.ан.е глагола и др. својствена), односно и у искази-ма у којима нема глагола „водити", као, рецимо - „ЈТопта је упућена преко гола, остаје (резултат) један - један".

261


СРПСКА ВЛАДА ИЛИ ВЛАДА СРБИЈЕ

Ј азмишљајући о зиачењској вредности двеју конкурент-них синтагми, наведених у наслову, као и о другима попут - српски премијер, српски министар, наш читалац г. Стани-ша Б. Јовановић из Новог Београда каже: „До сада сам имао прилике да чујем мишљења да би уместо наведених израза требало употребити следеће: Влада Србије, премијер Срби-је, министар у Влади Србије илирепублички министар јер", вели поред осталог наш читалац, „не живе сви Срби света у овој Србији већ и у другим земљама где имају свог председ-ника владе и министре."

У чему наш читалац види проблем? Граматички гледа-но, посреди су две синтагматске конструкције готово једна-ке значењске вредности: једна је конструисана с генитивом (влада + Србије), а друга с придевом (српска + Влада). Та-кве напоредне форме налазимо и у другим случајевима, као нпр.: „глас мајке" = ,гмајчин глас", „рој пчела" = „пчелињи рој" и сл.; генитив именице, наиме (тзв. посесивни или аблативни генитив) означава - припадање нечега некоме (гласа мајци) или потицање од некога, где је, у оваквим слу-чајевима, генитив именице замењив присвојним придевом. Отуда и синтагматске конструкције Влада Србије семантич-ки конкуришу исказу српска Влада, ако се узме да придев српски значи: који се односи на Србе и на Србију (подједна-ко као: француска Влада и Влада Француске и сл.).

Наш читалац, међутим, по свој прилици инсистира на нечем другом - на томе да придев српски има искључиво

262


национално-етничку конотацију, тј. српски = који је у вези са Србима, који нрипада Србима, српском народу.

Липгвистичко-лексикографска литература, међутим, придев типа српски дефинише, прво: који припада народу, који јеу вези с народом, тј. има национално-етничку коно-тацију и, друго: који припада земљи (држави) одређеног на-рода или заједнице, тј. има државно-регионалну, односно политичко-административну коногацију. С обзиром на то, дакле, српски може да значи: 1. који припада Србима, који се односи на Србе, српски народ и 2. који припада Србији, који се односи на Србију и сл.

Међутим, прво (национално) значење придева српски могуће је везати само за оне појмове који се, по природи ствари, могу национално обележити, такве као што су: на-род, људи, становништво и сл.; регионално зпачење приде-ва типа српски може се применити такође уз појмове који такво одређење могу имати, као: град, река, брдо, земља и др. Међуслучајеви би били они у којих се придев српски мо-же једнако односити и на становништво (српске национал-ности) а и на територију (на Србију уопште), попут: српски пасуљ, српски сир, српски језик, српска књижевност, срп-ски речник, српска ћирилица, српска застава и сл. („српски сир", рсцимо, није такав по „националности", већ такав који се прави у Србији, који се по одређеним квалитетима припи-сује Србији, Србима и др., као што ни српски језик није језик којим говоре само Срби нити се говори само у Србији). У оваквим случајевима придев српски, дакле, указује на оно што је карактеристично за Србе, српски народ, али и за ста-новнике Србије или Србију (као регион, државу) уопште.

С обзиром, међутим, на могућност бинарног, национал-по-територијалног значења придева српски, „генитивска коиструкција" типа Влада Србије унеколико изразитије означава елемент „припадања" (Влада Србије = која припа-да Србији), у савременој језичкој иракси постоји уверење да ктетик српски треба заменити генитивом именице свуда та-мо где сс жели нагласити регионални (државни) карактер, а српски употребити тамо где има национално-етничку коно-

263


тацију- Раиије, међутим, нарочито пре Другог светско!- рата, рецимо, придев српски употребљаван је много чешће, радо и у називима или имепима, као: Српско народно позориште, Српско лекарско друштво, Српска народна скупштина, Коло српских сестара, омладина српска, српске школе итд., док се данас помишља да је у оваквим ириликама бол.а коиструк-ција с генитивом, дакпе: Влада Србије, Друштво преводилаца Србије, па и премијер Србије и др. мада ни језичка пракса, а ни језичка наука нема разлога да на томе инсисгира.

264


СТРАНЕ РЕЧИ У НАШИМ ПАДЕЖИМА

сгосподип Славко Симић из Београда предложио нам је да одговоримо на неколико питања од којих је једно - „да ли се презиме Фекете може мењати по падежима?" Не бисмо, дакако, одговарали на то да није посреди питање које се ти-че и других речи сличног типа. Наиме, ради се о речима ко-је су или страног порекла или се као такве осећају, што их у неким случајевима чини недовољно познатим, неодомаће-ним. С друге стране, њихов „страни" гласовни склоп може бити у супротности и с именичким моделима наших паде-жних промена. Да то покажемо, задржаћемо се на именима типа Ђузепе, Анре, Алдо, Иго, која су мушког рода и завр-шавају се вокалом -о, односно -е. По завршном вокалу, оне се поклапају с нашим именицама типа Павле, Марко, а те се именице типски мењају у падежима по тзв. првој промени, чије је својство да се у другим падежима деклинације „изо-стави" оно -о/-е из номинатива и на тако „окрњен" облик (основу Марк-, Павл-) додају наставци, за генитив -а (Павл-а, Марк-а), за датив -у (Марк-у, Павл-у) итд. Ако бисмо та-ко поступили и са именима типа Ђузепе, Анре и сл., онда би генитив морао да гласи - Ђузеп-а, Анр-а. С обзиром на та-кав облик генитива (и других падежа) могло би бити питање (за онога ко то не зна) како гласи номинатив. Ово утолико пре шго се на исти начин мењају и оне наше имеиице (и имена) које се завршавају не само на -о/-е, већ и на сугла-сник (као: човек, генитив - човек-а, човек-у у дативу итд.).

265


По стандардном моделу деклннације, имали бисмо код па-ведених страних имена падежне облике: Ћузепа/Ђузепу, Анра/Анру, Алда/ Алду, Ига/Игу итд., а „реконструисани" облик номинатива би могао бити или Ђузеп, Анр, Алд, Иг (тј. облик са завршним сугласпиком у првом падсжу (попут типа човек, човека, човеку и сл.). Е, да не би дошло до неиз-весности у томе како заправо гласи номинатив имена које нам није или не мора бити познато, систем деклинације ну-ди две могућности: прво, да се цео номинални (номинатив-ни) облик пренесе у зависне падежс и на њега дода падежни наставак (као: Ћузепе+а, Анре+а, Алдо+а, Иго+а) - чиме се „ремети" системски тип промене („окрњена" основа + на-ставак) или, друго, да се ипак изостави оно -о/-е из номина-тива и да се наставак додаје на „окрњену" основу (као: Ђу-зеп+а, Анр+а, Алд+а, Иг+а) - чиме се промена имена уклапа у наш систем деклинације, али се зато замагљује (евентуал-но) појам о томе како то име, заираво, гласи у номинативу. Трећа је могућност да се, у циљу очувања аутентичности (чему начелно теже сва имена, и наша и страна), таква име-на не мењају по падежима, а да се падежни однос исказује другим иидикаторима, у виду, рсцимо, имена ако се оно ла-ко мења, или каквом тигулом и сл. (као: „то смо чули од го-еподина Фекете / Егона Фекете; да то покажемо на примеру за који смо питани). Која ће се опција у говорној пракси применити, зависи, по свој прилици, само од једног крите-ријума - критеријума познатости. Имена која су позната, тј. чији је номинални облик ,јасан", могу да „претрпе" крњење основе и да се мењају „нормално". Ако го није погодно, пренеће се цсо облик имена из поминатива у остале падеже. Одговор на питање, дакле, шта јс обичније - Ђузепеа или Ђузепа, Анреа или Анра, па и Фекете-а (како то за ово пре-зиме сматра Иван Клајп), или Фекет-а или пак не мењати таква имена по падежима - одлучиће како ће се са страним именима поступати у нашем језику.

Ипак, нека се правила могу дефинисати. Рецимо, име-нице с дугим изговорним вокалом о/е на крају речи мењају се по падежима као наше именце на сугласник, па се о/е

266


обавезно препоеи у зависне падеже, као: Морсо, -оа, Дидро, -оа, Рене, -еа и сл. То се опажа и код апелативних имеиица; отуда, на пример, именице типа ауто, аут-а (завршно -о је кратко, па се не преноси) за разлику од типа решо, решо-а (тде је завршно -о дуго па се преноси у друге падеже).

Није, дакле, увек лако са страним рсчима ни кад су па-дежи у питању.

267


ТЕЛЕФОНСКА КОРЕСПОНДОЛОГИЈА

Назвати, иозвати, окренути, обрнути или зврцнути телефоном

а нове појаве у жнвоту неминовно доносе и одговарајуће новине у језику није непознато, као што није непознато да новине у језику (а ваљда и иначе) изазивају ИЈШ отпор или сумњу у њихову ваљаност, особито ако „нарушавају" ухода-не језичке навике.

Примера за оваква реаговања има много; ми ћемо се за-сад задржати само на једној „тсми", као типичном, а и зани-мљивом „случају", оном који је у вези с телефоном, телефо-нирањем и телефонском комуникацијом или (назовимо то) телефонском „кореспондологијом".

Елем, једна од најранијих замерки у вези с овим, а дефи-нисали су је чак истакнути филолошки стручњаци (старије генерације), односила се на, по њима, иеодржив израз - на-звати (некога) телефоном. Замерка се односило на употре-бу глагола назвати, с обзиром на то да назвати (некога) значи - дати (некоме) име, из чега, дакле, произлази да на-звати некога телефоном у ствари значи: дати некоме име телефон, прозвати некога ,, телефон ". Цео израз се оцењи-вао непожељним и отуда што је сматран калком, начињеним према немачком узору. С обзиром на то, препоручивано је да се уместо глагола - назвати (некога) телефоном, употре-бљава - глагол позвати (некога) телефоном.

268


Јсзичка иракса, међутим, као да пије увек прихватала препоруке, па се данас ипак уобичајио израз - назвати, прс нето позвати (некога телефоном).

И не само то. У разговорном језику овај се израз чак скраћује, па се уместо Назови ме телефоном често чује са-мо - Назови ме (као: Назови ме вечерае, Назваћу те еутра) и одговор: Назваћу те и сл., отуда што се оно - „телефо-ном" заправо подразумева, па се исказ скраћује на најмању меру, што је, иначе, својствено говорној комуникацији.

С друге стране, напоредна употреба двеју семантички конкурентних речи (синонима), у овом случају назвати и позвапш, потврђује и познато језичко правило да - ако се употребљавају речи истог значења, једна се од њих временом или губи или пак поприми унеколико другачије значење и употребну вредност, што ће рећи да правих синонима у је-зику готово да и нема. Тако се и у нашем случају може за-кључити да је глагол позвати (за разлику од назвати) данас обичнији у исказима друге врсте, онда када се некоме - у п у -ћује, уручује позив да негде дође (нпр. на вечеру, на саслу-шање и сл.). Отуда ће данас бити обично ако се каже: На-зваћу га телефоном и позвати да дође на састанак (вечеру и сл.). Значењско-употребне вредности ових глагола су се, да-кле, унеколико диференцирале, што се не може, а не уважи-ти као валидан стандарднојезички резултат.

Међутим, у говорној (обично колоквијалној) комуника-цији у употреби су и другачији модалитети истог исказа; по-ред - назвати/позвати некога телефоном, на нример, чује се и: окренути (ређе обрнути) некога телефоном, чак и окрену-ти (некога) на телефону или - окренути, обрнути (нечији) број. У једном дневном листу забележен је овакав дијалог два политичара: „Побогу, Зоране, окрени га на телефон да видимо - шта му је, хоће ли више полетети? Ћинђић је обр-нуо 069 ... н нашао изнервираног Ђукановића на аеродрому, јср ... са мотором нешто није било у реду."

Наведеним примером не желимо, наравно, рећи да је оваква телефонска „кореспондологија" ваљана и препоруч-л.ива; више је занимљива „етимологија" оваквих обрта; по-

269


среди је свакако асоцијативиа веза с апаратом на којем се бројеви бирају окретањем/обрпшјем бројчаника (новији те-лефони имају дирке, али се још увек уместо - окрени га на телефон/телефоном још (ваљда) не говори - притиени га на телефон/телефоном или слично.

Слично овоме могу се (као асоцијативна мотивација) уочити и други колоквијални израз, као: зврцни ми, зврцни ме (телефоном) или само - зврцни (нпр. вечерас) као особе-ни знакјављања телефоном.

Очевидно, мала и важна справа, телефон, доноси зна-чајне новине у изражавању. Које су од њих прихватљиве у стандардном језику, остављамо читаоцима да просуде.

На телефону или поред њега

претходном члапку поменули смо језичку „судбину" из-раза - (на)звати, (по)звати телефоном закључујући да је језичка пракса прихватила оно што су језички стручњаци „одбацивали". Међутим, дешава се и обрнуго - да језичка пракса уводи „корекције" за које се не би могло тврдити да одговарају не само језичкој правилности него ни ваљаној је-зичкој логици.

Имамо на уму исказе типа: „Пера Перић крај (поред) те-лефона", насупрот варијанти „Пера Перић на телефону", тј. употребу предлога крај, поред (+ телефона) уместо предло-га на (+ телефону). Шта се о томе може рећи?

Конструкција с предлогом крај, поред успоставља се из уверења да предлог „на" казује да је неко или нешто на гор-њој повришни (на горњој површини телефона), па се мисли да је боље рећи - крај (поред) телефона, него на телефону.

Заблуда је, међутим, очита. Испушта се из вида да пред-лог на, осим значења „на горњој површини", има и другачију употребу и значења, као, рецимо, у примерима типа: бити код иекога на + ручку; ићи на + факултет; имати кућу на + мору; свирати на + виолини; пазити на + часу; седети цео дан на + сунцу; бити на чистом ваздуху итд.

270


Предлог на је, заправо, један од најфреквентнијих пред-лога у српском језику и значења су му многострука. С друге стране, предлози поред и (по)крај не само да немају толику фреквенцију и разноврсност значења, већ у овом случају иису ни ваљана алтернатива предлогу на, јер значе друго: да се неко или нешто налази - блнзу, у непоередној близини не-чега или некога, као: зида кућу поред реке; седи крај мене; пролази поред куће; наслања се на зид крај врата и сл. Сход-но томе, израз - бити поред телефона може значити једино - бити у непосредној близини телефона.

Насупрот томе, предлози крај или поред ваљано ће би-ти употребљени у исказима попут: Дежурни службеник ће све време бити поред (крај) телефона; Телефонски именик увек стоји крај (поред) телефона и сл.

Чак, ако би се израз типа - крај телефона је Пера Пе-рић условно и прихватио, у вези с мобилним телефоном би то једва било логично, с обзиром на то да говорно лице у контакту с мобилним телефоном никако није „поред" њега, већ га држи приљубљеног на ухо (исто, заправо, као и слу-шалицу фиксног трелефона), па би израз - Пера Перић по-ред (мобилног) телефона свакако звучао бесмислено.

Шта то значи? Значи да предлог на у вези с телесроном (бити на + телефону), не значи „бити на њему (горе)", већ подразумева непосредан, тесан контакт (са слушалицом), дакле означава близак, непосредан спој, а не просторну од-редбу (горњу површину телефона).

Конструкцију типа на телефону подржавају, уосталом, и друге, махом колоквијалне фразе: бити на вези (телефон-ској); бити на линији (телефонској); висити на телефону (цео дан); седети стално на телефону; дођи на телефон, имаш везу; јави се на телефон, и сл., дакле искази у којих се предлог на неће заменити предлогом поред или (по)крај, као што се свакако неће мислити да је тиме означена „гор-ња површина" телефона.

Додајмо овоме да значење „горње површине" не посто-ји ни у колоквијално-фамилијарним исказима типа с пред-логом с(а), као: Скини се с телефона; Скини се с везе, Сиђи

271


већ једном с тог тслсфона, у којих глагол скинути се, сићи и сл., дакле исказ који нодразумева - ослободити (линију, теле-фонску везу), односно прекинути разговор (телефоном) итд.

Дакле, и у овим случајевима очитује се правило по ко-јем се језик ие може несувисло ограничавати, а речи своди-ти на „буквалне" значељске моделе или само на једну, основну семантичку вредност. Када би то био случај, језик би остао окамењена, тврдокорна творевина, без могућности развоја и прилагођавања (новим) потребама, мада начин на који то језик чини није увек (а и не мора бити увек) у скла-ду са уходаним навикама или у сагласности са укорењеним предрасудама и схватањима.

Телефонска трансформација речи

вези с телефоном и телефонирањем је и употреба имени-ца - веза и линија. У основном значењу, именица веза под-разумева - оно што служи за спајање, везивање (конац, уже, ланац, завој, линија, каиш) или значи - какав спој, ко-хезију, додир или однос, сличност, сродност међу људима или стварима.

У „примењеној" ситуацији, међутим, веза сможе бити и другачија, таква која се може: имати или немати, успостави-ти или прекинути, узети, добити или изгубити, а у новијим ситуацијама може и пући (приликом рада на Интернету). Дакако, реч је о „техничким" спајањима, на којима се, ето, може и бипш, може налазити и сл., као у изразима типа: Ко је на вези? Имате везу; Ви сте сада на вези; Узмите везу; Не могу да добијем везу; Прекинула се веза; Пребаците, врати-те везу (некоме); Никако да успоставимо везу; Сметње су на везама и др.

Именици веза значењски је блиска именица линија, ма-да са ограииченијом употребљивошћу. У неким фразама може се заменити имепицом веза, као у: бити на линији, имати некога на линији, линије суу прекиду и сл., док се у другим приликама реч линија обично неће употребити уместо

272


рсчи веза\ неће се, наиме, рећи: Не могу да добијсм линију; Никако да успоставимо линију, Пребаци ми линију игд. Ди-стрибуција ових двеју именица махом је ипак условљена и.иховим значењским потенцијалом - линија, за разлику од веза, обично се употребљава да означи - правац, путању, границу, црту, траку, издуженоет, дакле, појмове који не значе међусобни спој две особе или оно што некога с нечим спаја, доводи у (међусобну) везу.

Посебно место у вези с телефонирањем има именица број. У гелефонској конверзацији број се може - окретати (нпр. окрени (мој) број), може се дапш/узети (нпр. даћу ти (дај ми) свој број), може се имати, (не) знати (нпр. имам твој број\ знаш ли мој број), а може се и прекинути, мења-ти, променити, тражити, изгубити и сл.

У иеким приликама, уместо именице број (односно из-раза телефонски број), употребљава се само - телефон, па се, тако, и телефон може - дати (некоме), записати, про-менити, а може бити и - заузет, изгубљен, заборавл>ен, по-грешан, ван употребе и др., као у примерима типа: Дај ми, запиши ми (твој) телефон; Заборавио самтвој телефон; За-писао сам негде ваш телефон и др.

Међутим, телефон и број нису увек, ни у разговорном језику, једнозначни (међусобно замењиви). Само се телефон (не и број) може чути у фразама као: Ко је на телефону? (не и - ко је на броју); Чућемо се телефоном (не и бројем); (По)зовите га телефоном; Прича, разговара телефоном, преко телефона; Узми телефон (тј. слушалицу); Плати те-лефон; Поскупео је телефон и сл.

Дакле, „специјализовани" изрази су разнолики, разгра-нати и понекад необични, али не и лишени језичке употре-бљивости. У којој мери се, међутим, уклапају у нормативне оквире, није увек једноставно одредити, али се зато увек мо-гу одмеравати на основу доброг језичког осећања и ваљаног језичког расуђивања.

273


ТРАНСПАРЕНТАН, ТЕНДЕР Н АКЦИЗЕ

а нам се готово свакодневно у језику појави нека нова страна реч, није никаква новииа. Такве су рсчи, дакако, ну-жне кад се у свету појави какав нови производ или термин, а за које нити имамо нашу реч, нити је можемо ваљано на-чинити властитим језичким поступком. То су речи које се преузимају (данас обично из енглеског) најчешће заједно са значењем које имају и у изворном језику. Оне су утолико пријемчивије уколико су „немотивисане", тј. кад се преузи-мају као речи које се значењски везују, попут етикете, искљу-чиво за дати нови појам. Међутим, невоље с таквим речима настају обично отуда што се, бар у прво време, не(довољно) зна њихово значење, а и отуда што се свака, поготово таква, новина у језику не прихвата с одобравањсм. Отуда и анимо-зитет публике, која се, подстакнуга нежељеном новином, обруши не само на новопреузете речи или термине, већ и на употребу страних речи уопште. Да отпор према страним ре-чима нема у суштини оправдања није потребно доказивати, јер у нашем језику (као, уосталом, и у другим језицима) функционише заправо немерљив број таквих речи, без ко-јих би данас нормално споразумевање било немогуће (како бисмо се споразумевали без речи попут: пошта, радио, те-левизор, телефонирати, банка, музеј, ласер, фудбал, еконо-мија, политика, демократија, драма и др. када за њих и не-ма домаћих конкурената?). Уосталом, не треба помињати да се многе из других језика преузете речи више и не осећају

274


као стране (као: црква, анђео, пост, цар, краљ, субота, сат, липшр, бензин, парк, ципеле, мезе, сендвич и многе друге), па је, отуда, „рат" против туђица, с помисли да нам оне уни-штавају језик, неприхватљив.

С друге стране, замерке су оправдане када се за страним речима, поготово новима или у нас нераспрострањенима (па се понекад ваљано и не зна шта заправо значе), посеже без стварних потреба. Поготово кад имамо своје, почесто и боље домаће речи.

Имајући у виду такав случај, читалац Драгослав Хаџи--Танчић нам пише: „Реч тендер је у све чешћој употреби. Употребљава се у значењу „конкурс" („расписан је међуна-родни тендер за... "). У једном оксфордском речнику налазим објашњење - понуда. Поставља се питање - да ли тендер означава конкурс у којем се утврђују услови за подношење понуде или је то - сама понуда. У првом случају то би био - конкурс за оно што инвеститор нуди (извођачу), а у дру-гом, оно што извођач нуди (инвеститору). Или може значи-ти и једно и друго?"

У наставку писма, исти читалац указује на реч тран-спарентан. „Има ли говорника, вели он, који ту реч неће употребити? Шта та реч значи? Да ли је само „прозирност" у буквалном или метафоричном значењу. Или, све и ништа? Морам рећи да сам збуњен што се језикословци поводом овога нису огласили."

Шта рећи на ове умесне примедбс? Реч тендер нам одиста није била неопходна. Нису је неопходном сматрали ни наши стандардни речници, ни наши речници страних ре-чи, који је или не региструју или јој приписују друга значе-ња (као: вагон иза локомотиве са залихама угља и др.), али не и значење - конкурс, оглас или сл. А она, рекло би се, управо значи - јавно надметање за прикупљање понуда ра-ди одабирања најповољнијих понуђача (како је то, рецимо, без употребе речи тендер, учињено у недавно објављеном огласу Рафинерије нафте из Српског Брода). Дакле, ако реч тендер (преузета из енглеског) значи исто што и „понуда, односно захтев за понуду у вези са извођењем каквих радова"

275


и сл., оида је разложио питање - да ли нам је, с тим у иас ма-хом пераспрострањепим значењем, потребна? Биће да је посреди жеља за „мудрословљем" (што рече колега Бранко Брборић). Слично се, вероватно, може рећи и за (француску) реч акциза, која јс одскора честа у употреби, а, доскора, ван стручних кругова, неупотребљавана. Ово тим пре што акциза заправо значи исто што и наш термин - трошарина (такса на потрошну робу, која се обично плаћа пре стављања робе у промет).

Придев транспарентан изведен је од именице тран-спарент (= слика, наптис који се носи као реклама, парола и сл.) и значи: видљив, провидан, прозиран, а у метафорич-ном значењу: лако докучив, очигледан,јасан, уочљив и сл. С обзиром на семантичку подударност наших речи са стра-ном, не видимо потребу да се придевом транспарентан обележава (лоше) оно што се нашим речима може и боље и лепше казати.

276


ТРОСТАВАЧАН КОНЦЕРТ

С г а л н и читаоци наше рубрике поетављају питање: Да ли је правилно да се за концсрт који има три сгава каже „троста-вачан концерт"?

Питање наизглед једноставно, али одговор ипак заслу-жује више од - да или не. Наиме, реч „троставачан" се не налази у стандардним речницима, а нисмо је нашли ни у је-зичкој литератури. Забележена је само у Обратном речнику ерпеког језика (аутор М. Николић), с напоменом да је то „ауторова потврда", а наведена је у оквиру синтагме - „тро-ставачна композиција".

Како, међутим, разумети ову реч? Граматички гледано, троставачан је сложеница од два елемента: од префиксои-да тро- и облика ставачан. По творбеном лику, уклапа се у стандардни систем сложеница, таквих као: тростубачан, тромесечан, трочасован и сл., дакле оних у којих први део (:тро-) означава да нешто што се казује другим делом сло-женице има три дела, да се састоји из три дела и сл.

Међутим, тај други део, облик ставачан, такође пред-ставља „сложеницу", заправо реч творбено изведена од имеиице. Питање је, међутим, од које именице. Могло би се, наиме, рећи да је ставачан изведено од став и наставка -ачан (став + ачан), што би било у складу са стандардним моделима типа тростуб + ачан, двостуб + ачан, тренут + ачан и сл., али такође и од именице ставак и наставка -ан (ставак + ан), што би такође било у складу са стандардним

277


моделом творбе, типа: личан (< лик + ан), јуначан (< јунак + ан) и сл.

Могао би се, међугим, претпоставити и другачији пут творбе; наиме, могао би се очекивати облик начињен од именице став и паставка -ан (став+ан), дакле облик ставан. Такав облик (ставан) налазимо, али једино у сложсници јед-ноставан (једно-став-ан), који, међутим, има унсколико дру-гачије значење у односу на свентуални облик троставан.

Међутим, постоји још један проблем. Наиме, придеви се не могу градити од сваке именице (од именица стручак, мачак, свеска и др., на пример, нема облика струч-ачан (од им. струк), мач-ачан (од им. мачак) и др.), а рскли бисмо да је то случај и са именицама став и ставак; ни ставан ни ставачан не налазе се у језику као посебне лексеме (придеви). Како онда облике - троставан или троставачан разуме-ти? Облик ставан, ипак, као што смо рекли, налазимо, али само у саставу сложенице једноставан (једно+ставан), ко-ја, међутим, махом не означава да је нешто - из једног дела (једнога „става"), већ пешто што је лако, просто за извође-ње, разумевање и сл. (нпр. „једноставан задатак"); значење забележено у Вуковом Рјечнику да једноставан означава нешто „из једног комада" (аи§ Е ш е т ЗШеск, ех ипа) данас је махом неактуелно.

У музичкој терминологији је, међутим, уобичајено да се за целовити одел>ак дела (сонате, концерта, симфоније и сл.) употребљава именица став (нпр. „Композитор понавља дословно звучне периоде, чак и цео став" - П. Коњовић), или имеиица ставак (нпр. „Дечак одиграо иа клавиру сваки ставак без погрешке" - Вј. Новак). Па иако се, рекосмо, од именица став и ставак не творе регуларни нридеви, али се такви облици у пракси јавл>ају као потребна одредба за де-ла која имају више од једног став(к)а, вал>ало би одредити која од евентуалних варијанти одговара и језичком систему.

Језички творбени потенцијал (не увек и искоришћен) може у овом случају да понуди неколико конкурентних форми. Наиме, према имсници став могли бисмо очекивати придев - троставан (облик неодређеног придевског вида),

278


или, бољс, Шроставни (исти облик али у одређсном придев-ском виду). Према именици ставак, опет, могли бисмо очс-кивати придев - троставачан (неодр. прид. вид), односно троставачни (одр. прид. вид). Будући, међутим, да тро-ставан унеколико „алтернира" с једноставан, вероватио би прихватљивији био облик троставаман, односно, бољс, об-лик троставачни (концерт), тј. облик одређеног прид. вида који има изразитију номенклатурну (а не описну) функцију.

Не мислимо, међутим, да и троставан ИЈШ, боље, тро-ставни (концерт) не би могао бити прихватљив (уклапа се у језички систем). Међутим, принципијелно узев, пресудну реч треба да имају музички стручњаци, јер кад је посреди терми-нологија, предност у одлучивању има ипак реч струке.

279


ДВА ПИСМА У ИСТОМ ТЕКСТУ - КАКОИ КАДА

иг-хозната је пракса да се у ћнриличким тексговима нађу ла-тинички исписи. Да ли је то оправдано и у којим случајеви-ма, питају нас нски читаоци, тим пре што у томе нема увек доследних опредељења у пракси, а ни увек потпуних обја-шњења у Правопису. Будући да је тема заннмл,ива, али и сложена, бавићемо се њоме у неколико наврата.

Питање прво: Како писати називе фирми које су реги-строване латиницом, посебно - ако су у називу стране (нпр. енглеске) речи?

Одговор: Такве називе, као, уосталом, и друге изворно преузете стране речи, могуће је у ћириличком окружењу пи-сати и латиницом и ћирилицом. Ћирилицом онда када су прилагођене прозодијско-ортоепским и граматичким одли-кама пашег језика, дакле када су у нас познатс и одомаћеие и ако су уише и у обичај да се пишу ћирилицом, као: Сорош фондација, Комерцијална банка, Иманите, Њујорк тајме, Мапет шоу, Франкфуртер алгемајне цајтунг, синема клуб, тајм аут и сл. Правописни принцип по коме се неко прави-ло изводи на основу тога да ли је нешто „ушло у обичај" или није може изгледати необичан (недовољно прецизан крите-ријум), па ипак се уходаиост каквог језичко-правописног манира узима као релевантан фактор, јер оно што је у прак-си стекло „право грађанства" тешко се може, а и не треба мењати. То се односи и на називе и имена која су у нас по-зната, односно нашем изговору саображена, при чему њихо-во изворно значење не мора бити релевантно.

280


С друге етране, све оно што одудара од навсденога оби-чно се иише изворном ортографијом, као: Соп1го1 Вапк/Вапк\ Соттегг/Котегс Вапк; 1п1егпаИопа1 Соиг1 о / ЈизИсе и сл., поготово што би пресловљени ликови (нпр. у Комерцијална банка) вероватно захтевали званичну пререгистрацију имена.

На исти начин, на пример ћирилицом, неће се писати ни фразе типа Е'еШ1 с'еК тог; 1п тетопат; Ро1к апс1 Коск кИ; Јике ћох Шз; 1,'аП; N0 соттепС, Змее1 тоује и сл., јер овакви изрази у нашој језичкој свести не функционишу као разумљиви и у нас нису елементи нашег лексичког фонда. Отуда, на пример, неприкладно делују ћирилички преписи страних назива, попут: Национал Амјузмент; Њуз Корпо-рејшн; Секјуритас Дата; Борд ИЦН Фармасјукпшкалс и сл., док је, с друге стране, писање латиницом склопова као: Вихтезз С1аћ/С1ик/К1ић, Ехргеаз, У1Ј госк и сл. сасвим непо-требно и представља једва оправдан манир или, можда, не-сналажење и колебање у опредељењу за начин писања. Оту-да у пракси налазимо и Нрес клуб и Ргех к1ић/Ргехх с!аћ; Би-знис прес, Вштехх ргехх или двоазбучно Бизнис ргехх; РС клуб (поред НЦклуб); 1ЈЈа тесИа објектив; УЈЈ топ 10 и сл.

Нажалост, у правописној литератури, и не само у њој, нема сигурнијег упугства о томе шта се осећа као страно, а шта не, па тако у многим случајевима остаје да се правопи-сна решења тек устале и утврде у самој пракси или изведу на основу језичког осећања и разумевања. Није, на пример, једноставно проценити, а тиме се и за начин писања опре-делити, у случајевима као: Ке-д-орсеј/Кедорсеј; Форин офис/Форинофис; Јунајтед прес; Арт канал и сл., тј. да ли их писати у изворном или пресловљеном облику, латини-цом или ћирилицом, одвојено или спојено и сл. Оно што свакако није препоручљиво јесу јединствене двоазбучне, ћириличко-латиничке секвенце. Као општије опредељење могло би у свему овоме бити да - латиницом ис треба ии-сати оно што се и ћирнлицом може нормално навести.

281


ЛАТИНИЧКИ л и к -ЋИРИЛИЧКИ НАСТАВАК

вези са ћириличко-латиничким спрегама стоји питање: Да ли придевске и падежне наставке треба именима (стра-ним), писаним изворном латиницом, додавати с цртицом или без ње?

Одговор: Према одредбама Правописа (раније смо то већ поменули) у ћириличким текстовима недомаће лексичке форме само се изузетно наводе изворним писмом. Тако се ла-тиницом пишу непреведене (непреводиве) речи и изрази, по-пут лат. зш §епепз, фр. с'ез11а У1е, а властита имена само се у посебним случајсвима пишу латииицом, особито онда када нема података о томе како се дато страно име изговара (иа пример \Уиу1з, Вауге\у), односно када правила транскрипци-је не нуде одговарајућа решења. Изворни (оригинални) испис имена, међутим, остаје по правилу у стручним текстовима и при навођењу библиографских референци аутора.

Дакле, страна властита имена треба, начелно, увек пре-словљавати (транскрибовати), а ако се у ћириличним тек-стовнма наводе латиницом, падежне и друге граматичке наставке уз њих неопходно је, вели се у Правопису, надо-везати цртицом и писати ћирилицом (нпр. о \Уиу1з-у, са \Уиу1з-ом, \Уиу1з-ов и сл.). У латиничким текстовима имена, било да се транскрибују нашим латиничким писмом, било да се преузимају у изворном ортографском лику, добијају наше флексивне наставке без одвајања цртицом (нпр. са бћакезреагсош, Тауо181егоу и сл.). У имена типа Непгу, на-

282


ставак флексије се надовезује с јотом (Непгујеу, Непгуја), јер се крајње латиничко V у нас чита као и, а (стране) име-нице на -и мушког рода (типа Џони, Кенеди, Мики, такси и сл.) имају у нашем граматичком систему падежиу промену својствену нашим имепицама с основом на сугласник (типа Иван, Петар). Како се у том случају на крајње -и надовезу-ју граматички вокалски наставци (-а, -у, -ев или сл.), наста-ју лексичке вокалске секвенце: и-а, и-у, и-ев и сл., између којих се, по правилу, увек пише ј (-ија, -ију, -ијев и сл., по-пут телевизи-ј-а, демократи-ј-а и др.).

Могуће је, међутим, да правописна одредба по којој се на латинички исписни лик додају ћирилички наставци није баш најсрећније решење (два писма у истој речи!), па бисмо радије примењивали правило које важи и за латиничке слу-чајеве - да се и у ћириличком окружењу на име писано латиницом падежни и други граматички насгавци тако-ђе пишу латиницом (не ћирилицом) и додају на име бсз цртице.

Оно што је речено о властитим именима, може се, уоста-лом, применити и на деклинационе облике скраћеница (стра-них и домаћих). Оне се, начелно, третирају као именице, а де-клинациони тип зависно од завршног гласовног склопа скра-ћенице. Такве као САД, СРЈ и др. третирају се као именица мушког рода (основе на сугласник, а наставак је -а у ген. јед-нине). Међутим, иако правопис предвиђа могућност да се скраћенице деклинирају као речи, оне, по нашем схватању, и нису (ираве) лексичке речи, па је отуда могуће и не мењати их по падежима (оставити без падежног наставка). Изузегак чине оне скраћенице које су се у извесном смислу лексикализовале (као Танјуг, Фијат, Ција, Унеско), а нису исписане верзално (великим словима). Верзално написане скраћенице захтевају наставке одвојене цртицом (УНЕСКО-а, УНЕСКО-ов). Уместо наставака с цртицом (типа УНХЦР-ом, УНЕСКО-ом, односно 1Ј\НСК-от, 1ШЕ8СО-от) падежни статус боље је исказати каквом „нормалном" детерминативном речи испред скраћени-це (као: с организацијом УНЕСКО и сл.). Ако пак то није мо-гуће, граматички наставци се ипак морају додати с цртицом.

283


УПОРНА ЈЕЗИЧКА ОГРЕШЕЊА

У1 ма језичких иеправилиости које упорно опстојавају и поред често понављаних упозорења о њиховој иерегуларно-сти. Поменућемо нека од њих (без подробнијег објашњења, требало би да су позната), јер се ради о огрешењима која се готово свакодневно уочавају и то тамо где бисмо их најмање очекивали - у оних којима је јавна реч, писана или усмена, у вези с њиховим професионалним деловањем.

Случај први: „С обзиром да у тај текст нисмо имали увида . . ." Не једном је указивано на то да фраза - с обзиром 0на некога, на нешто), одн. иста фраза у форми порицања -без обзира (на некога, на нешто), пошто означава - окол-ност, узрок и сл., тј. оно што треба узети у обзир, имати у виду и сл., у регуларној употреби мора да гласи: с обзиром на то да + главни исказ (дакле, исправно је: „С обзиром на то да + у тај текст нисмо имали увида..." и сл.). „Скраћена" конструкција: с обзиром на - могућа је само у саопштењи-ма типа: „С обзиром на невреме које влада..." и сл., дакле, кад између с обзиром на и исказа који следи нема везника да. Према томе, израз с обзиром да, који налазимо и у још лошијем облику - обзиром да (уместо с обзиром на то + да) не може се сматрати нормативно исправним. Они којима оваква конструкција делује гломазно (што одиста јесте), мо-гу да је синонимно замене узрочним везничким елементи-ма, таквима као: будући да, зато што, пошто, јер, како и

284


сл. У обртима с порицањем (којима се смисао главног иска-за искључује), израз без обзира на то могуће је синонимно заменити са - иако, мада, премда, и поред тога што и сл. (нпр.: Без обзира иа то што је уморан, он ради = Иако/прем-да/и поред тога што - је уморан ...).

Случај други: Уместо облика потенцијала (кондициона-ла) типа: радио бих (ја бих радио), радили бисмо (ми), радили бисте (ви) и сл. у пракси се облици бих, бисмо, бисте често своде на „универзално" би (ја би, ми би, они би + радили и сл.). Томе, истина, доприноси опште слабљење језичког осећаја за облике аориста (овде су то: бих, бисмо, бисте итд.), као и могућност обележавања вршиоца радње личним заменицама ја, ти, он, ми, ви, они (ми + би + радили и сл.). Употребу регуларних облика бисмо, бисте и др. оправдава могућност казивања реченице без личне заменице, као нпр.: дошли би даје било лепо време. У таквим исказима облици бих, бисмо и др. су неизоставни (без њих се, наиме, у ова-квим приликама не би могло одредити - ко „би дошао" -ми, ви или они). Отуда облике бих, би, бисмо итд. није пра-вилно „упрошћавати" ни у другим приликама.

Случај трећи: „Дошло је до инцидента на и око стадио-на". Језички „микс" је потпун: прво, изостављена је именица (стадион) након предлога на; именица се можда може прет-поставити, али то никако не може бити разлог да предлог „виси"; друго, предлог на захтева, у овом случају - именицу у локативу (на + стадиону), а предлог око именицу у - гени-тиву (око + стадиона), док из поменуте реченице произлази као да се обе именице слажу с - генитивом („на и око + (ге-нитив) стадиона"). Ваљало је, дакле, рећи - „Дошло је до инцидента на стадиону и око њега (око стадиона)".

Случај четврти: „У вези тога немам шта да кажем", уме-сто: вези с тим..." Јер, „веза" се успоставља „с неким или с нечим", тј. реч која је с нечим, с неким „у вези" мора бити у инструменталу, а не - у вези „с нскога/с тога" (генитив).

Случај пети: Својевремено су неки медији (нарочито ТВ Студио Б) увели несхватљиву праксу да за презимена женских лица употребе облик презимена „мушких" лица,

285


попут: „Плавшић је изјавила", умеето иормалног „женског" облика на -а (Плавишћев+а, Плавшићк+а). Неоправданост ове појаве је утолико већа што се облик „Плавшић", употре-бљен за женско презиме, не може мењати по падежима (не може се рећи: „Разговарали смо - са Плавшић/Плавшићем, већ само - са Плавшићевом/Плавшићком). Уосталом, ни облик присвојог придева од презимена женских лица није могуће изводити без облика на -ка (не и - ева) као: Плавшићк+ина (изјава) и сл., па је и отуда поменута лоша пракса језички неприхватљива. Све речено се односи и на сграна презиме-на типа: Тачер, Селеш, Артман и др. Право решење, ако се жели задржати „мушки" облик презимена, је: уз ирезимс навести лично име, титулу или какву другу „женску" именицу на -а (Биљана, предеедница, гоепођа или сл. + презиме), способну да својим обликом именице женског ро-да означи падежни однос („од Биљане/госпође Плавшић" и сл.). То би било у складу не само с језичком правилношћу, већ и с културним начином помињања (ословљавања) даме о којој је реч.

286


У ШТРПЦУ ИЛИ У ШТРПЦИМА

Ј 1ме места наведеног у нашем наслову често се у новије време чује, посебно због познатих догађаја који се у вези с тим локалитетом помињу.

Ми нећемо говорити о тим догађајима; нас интересују граматичко-морфолошке одлике тога имена, тим пре што се таквим особеностима одликују и неки други топоними. У чему је, заправо, посебност?

Посебност се огледа у облику имена, из којег происти-чу и друге одлике, пре свега оне у вези с променом по паде-жима. Наиме, у облицима датива/локатива уочавају се две форме: у Штрпц-у и у Штрпц-има. Слично се може запа-зити и у другим именима, као: у Лљевљу и у Пљевљима, у Берану и у Беранима, у Окучану и у Окучанима и другима.

Двојство облика падежа потиче, заправо, од граматичког статуса номинатива. Наиме, именице (па и имена локалите-та) са завршним вокалом -е могу бити: или - први падеж једнине ередњег рода (типа пољ-е, мор-е) или - први падеж множине женског рода (типа ног-е, рук-е). И док у општих („неличних") именица махом нема дилеме око тога којег су граматичког рода и броја (ноге су увек множина женског рода, поље - једнина средњег рода, што је довољно да се зна како се мењају по падежима), дотле, кад је реч о топоними-ма, поменути граматички елементи не морају увек бити оба-везно индикативни и јасни. Отуда се, рецимо, имена места која се завршавају на -е могу разумети или као облик једнине средњег рода (то Пљевље, попут то поље) или као облик мно-

287


жине средњег рода (та Пљевља, као та села), а нски и као облик множине женског рода (те Дивчибаре, као те руке).

Граматички род и број су, међутим, битни и одлучујући елементи кад је реч о именима места, јер управо од тих грама-тичких својстава зависи и њихова промена по падежима. Ако се, наиме, име локалитета завршава на -е (нпр. Штрпи-е, Бе-ран-е), а облик се осећа као једнина средњег рода (то Штрп-це, то Беране), датив/локатив ће гласити: (у том) Штрпи-у, (у том) Берану (као у том селу, у том пољу).

Ако се, међутим, име локалитета разуме као - множина женског рода - те Штрпце (типа - те жене), датив/локатив би гласили (у тим) Штрпц-ама, (у тим) Беран-ама (попут: у тим ног-ама, жен-ама).

Уколико би, међутим, име локалитета био облик мно-жине мушког рода (ти Штрпци, ти Берани), датив/локагив би морали да гласе: (у тим) Штрпц-има, (у тим) Беран-има (као у тим градов-има, коњ-има).

Међутим, ако се име каквог локалитета доживљава као множина средњег рода (нпр. та Пљевља, као та села, поља), облици датива/локатива ће бити такође с наставком -има\ у тим Пљевљима (као у тим селима).

Као што се види, све зависи од граматичких особина -рода и броја имена - па се на основу тога могу објаснити не-једнаки падежни облици и у других топонима, као: (на)Див-чибар-ама (= дат./лок. множине женског рода облика: (те) Дивчибаре) или (на) Дивчибар-има (= дат./лок. множине мушког рода: (ти) Дивчибари) и сл.

А како у сваком датом случају гласи „право" име неког ме-ста (односно какав је његов регуларни облик, граматички род и број) не може се, међутим, нормативно одређивати и прописи-вати. Полази се, наиме, од принципа да је валидан онај облик имена (а у вези с њим и одговарајући падежни ликови) који је уобичајен у месту о којем је реч и који је у званичној унотреби.

Што се пак питања из наслова нашег написа гиче, поме-нули бисмо само толико да на табли општинске зграде у месту пише: „Општина Штрпце". Тиме се и наш одговор намеће сам по себи.

289


ЦРТА, ЦРТА, ЦРТИЦА

а интерпункција има евој одређени смисао за боље разу-мевање текста, разлог је што се њоме баве махом сви право-писи. Међутим, и поред тога, интерпункцијски знаци поне-кад изазивају недоумице, посебно упогреба запете, али и разликовање црте и цртице. Покушаћемо отуда да овом приликом укажемо на основна опредељења у вези с цртом и цртицом, као важном стилско-изражајном средству, а о че-му нас питају не само неки лектори већ и наставници срп-ског језика у школама. Сасвим поједностављено, одговор би се могао свести на следеће:

Дуга црта [—] је, по правилу, увек знак раздвајања (раздвојна служба), за разлику од цртице која је увек знак спајања (везни знак). Раздвајање се обично врши онда када је: (1) у функцији парентезе, тј. када се у основни исказ ре-ченице умеће реч или какав додатни текст, дигресивно об-јашњење и сл. (као: „Ми се бавимо питањем — не баш увек значајним — које интересује публику"); 2) у двојним везама међусобно равноправних или супротстављених појмова, ти-па: „Односи влада — скупштина", „Утакмица Партизан — Црвена звезда", „Сусрети село — град"; (3) у функцији емфа-зе, истицања, упозорења, наглашавања и др. (обично краја исказа), као: „Адолесценти — највеће жртве протеклог вре-мена"; „Грађани могу у Савезну скупштину — на галерију"; „Место да буде награђен — добио отказ"; (4) у новинским поднасловима између тематских целина, као: „У породилишту

289


онемогућен рад. — Зграда служила за одмор. — Санација објекта неопходна".

Црта се у једном случају пише одмакнуто (с „белином" на обе стране) или примакнуто (без „белине"), зависно од смиса-оног степена опозиције; нпр. „Сукоб Шешељ — Баровић" (обичније црта с размаком), насупрот „Речник Ристић—Кангр-га" (обичније без размака), мада ту строго одређених правила и критеријума нема. Примакнута црта је оправданија и у „про-сторним релацијама", као: „Пруга Београд—Бар", између два датума или броја, као: „рат 1941—1945", „види страну 3—5". Можемо, међутим, напоменути, да се уместо „незграпне" (ду-гачке) црте [—], у пракси, поготово у компјутерској обради текста, радије употребљава нешто краћа, „средња црта" [-]. Она је, рецимо, употребљавана (мада не и прописивана) и у самом тексту новог Правописа Матице српске. А и боље пристаје, посебно у спрегама типа: „Пруга Београд-Бар"; „Речник Ристић-Кангрга"; „Страна 10-12" и сл.

Уместо црте могу бити употребљене - запета, заграда или двотачка. Избор је ствар опредељења између правопи-сно-стилских могућности, а он зависи од степена супротста-вљања, наглашености истицања и сл. који се жели исказати, при чему је црта (нај)ефектнија.

Црта се може (како где) разумети као да замењује речи: „од до", „између", „и", „али", „то јест", „наиме", док у неким случајевима сугерише знак узвика (црта испред краја исказа).

Насупрот црти, цртица је, по правилу, знак спајања, везује речи које заједно чине семантичку целину. Отуда између цртицом везаних речи нема размака (нулта белина). Употребљава се најчешће: (1) у полусложеницама типа: „радио-станица", „ауто-гума", „рак-рана", „чика-Јова" и сл. (који су то „типови полусложеница" - посебна је тема пра-вописне норме); (2) између првог и другог презимена, као: Милена Павловић-Барили; (3) у подели речи на слогове, као: ис-пи-та-ти, Си-Ен-Ен, односно при припајању грама-тичких наставака основном облику, као: „весео, -ела, -ело" (обично у речницима), „у НАТО-у" „из ДОС-а"; (4) у број-ним конструкцијама типа: „25-годишњи", „ 100-годишњак"

290

ЈеЈичке доумицп

и сл.; (5) кад чине какав наноредни однос (као: „тамо--амо", „овде-онде", „туда-свуда", „данас-сутра"); (6) кад имају номенклатурно или фигуративно значење („дам-и--ноћ", „буди-бог-с-нама" и сл.).

Овиме, међутим, нису наведени сви (нарочито познати-ји) случајеви, али, што рече Балашевић - „припцип је исти, све су остало нијансе".

291


ШТА КО (КОГА) МЕЊА

аиста се понекад морамо зачудити како пеки, особито но-винари, ваљда у жељи да „економишу" језиком, заправо кваре језик, не водећи рачуна не само о језичкој правилно-сти, већ ни о јсзичкој логици. При томе је додатна невоља и у томе што таква „решења" понекад и други преузимају и неоправдано шире.

Већ смо, тако, писали о лексичкој девалвацији речи прича (свс о чему се поведе реч почело је да се назива „при-чом"), а и о другим перегуларностима, да би им се недавно придружила и још једна (иначе позната и на њу упозорава-на) - неправилна употреба глагола мењати. Повод је било обавештење да Живадин Јовановић у СПС-у преузима функције привремено одсутног председника партије Слобо-дана Милошевића. У неким јавним гласилима, наиме, то је саопштавано овако: „Живадин Јовановић мења Слободана Милошсвића".

Изгледало је да се тако срочена вест напросто омакла, али није. Напротив, у Вечерњим новостима (23. март 2002) на насловној страни, као и на трећој страни истог листа, писало је да - „Крга мења Павковића" (реч је о генералу Крги). За разлику од наслова, међутим, у самом тексту чланка написано је - да би генерала Павковића могао да замени генерал Крга.

На први поглед, рекло би се да је све у реду и да се упо-треба глагола мењапш у исказима типа „Крга мсња Павко-

292


вића" и сл. ие разликује битно од употребе истог глагола у другим (забележеним) исказима, таквима као: - Жене по ба-ровима мењале мушкарце као кравате. - Предузеће стално мења директоре. - Возач мења гуме на колима. - Неко мења марке за динаре и др.

Значење глагола свакако није битно другачије, али пи-тање може бити - да ли је и однос који се употребом овог глагола успоставља између констигуената реченице семан-тички исти?

Одговор би могао бити следећи: Поред других значења које глагол мењати иначе може да има, у наведеним приме-рима, међутим, подразумева значења - замењивати (нпр. гуме на колима); емењивати (директоре), размењивапш (марке за динаре), измењивати (поруке, поздраве, идеје) међуеобно и др.

Шта је у наведеним саопштењима различито? Прво, у валидним конструкцијама, синтаксичка схема је обавезно трочлана; исказује се: прво, вршилац радње (субјект), дру-го, глаголска радња (мењање) и, треће, објект, тј. појам ко-јим вршилац радње (субјект) једно замењује за нешто дру-го, нечим другим и сл. (као: возач + мења + гуму). Битно својство исказа је, међутим, у томе да - вршилац радње (су-бјект), никако није - објекг (предмет) замењивања, тј. није субјект тај који служи да - самим собом - замени некога или нешто, већ замену врши у вези с неким или нечим дру-гим. Ако се, рецимо, каже „предузеће мења директора" то, дакако, не значи да предузеће (субјект) преузима (заменом) функције - директора, као што се и пословицом „вук длаку мења" не казује да вук замењује длаку (собом) и сл. - јер би то, наравно, била потпуна бесмислица.

А да се гаква бесмислица ипак може успосгавити -истина, наопаком употребом глагола мењати - сведоче управо примери типа - Јовановић мења Милошевића и сл. Тако срочена реченица, као што рскосмо, једино би се мо-рала разумети, гакође иаопако, тако - да „Јовановић" (су-бјект) заправо Милошевића (објект) мења за некога другога (с неким другим, али не и собом), на исти начин као што се

293


исказом - „возач мења гуму" не казује да возач (сам собом) мења гуму, већ да је мења (замењује) другом гумом.

Није, отуда, тешко разабрати да је у ненрописном иска-зу типа Јовановић мења Милошевића, Крга мења Павкови-ћа и сл. уместо глагола мењати вал,ало употребити глагол замењивати (Јовановић замењује Милошевића, Крга за-мењује Павковића), тј. глагол који (у овом случају) означа-ва да неко преузима функцију, задатак, посао, улогу и сл. другога, долази на његово место, а не да га мења („трампи") за некога другога, с неким другим и сл.

Очевидно, политичким стилом речено, побркани су лончићи, а то баш није најбоља препорука ни за политича-ре, а понајмање за оне који би требало да се одговорно од-носе према свом језику, поготово што им не служи само за приватну употребу већ и као средство јавног и професио-налног општења.

294


ШТА СЕ (НЕ) ОЧЕКУЈЕ

а нас некн новинари, особито они с телевизијских екра-на, понекад изненаде изражајним откровењима за које једва да има примера у регуларном, тачније - добром језичком изражавању, није ништа ново. Као ни то да одговорни људи у тим медијима једва да за то маре (и поред неретких упозо-рења не само стручне, већ и лаичке публике).

Овом приликом бисмо се задржали само на једном, го-тово неизоставном маниру неких водитеља у говорним еми-сијама телевизије Студио Б (мада не и само у гим емисија-ма и не само у том студију).

Подстакнути једним таквим „живим" примером, поме-нули бисмо, наиме, употребу глагола очекивати, с намером да је другима ипак не препоручимо. Имамо у виду исказе типа: „Време је за почетак још једног издања емисије која вас очекује сваког радног дана"; „Наставак ове приче (с прве стране, прим. Е. Ф.) вас очекује на страни број девет дана-шњег издања листа Политика" (реч „прича" - иначе такође радо у употреби и за оно што јесте и за оно што није „прича" - у овом случају за информације о убиству геиерала Бухе).

У чему је, заправо, нерегуларност оваквс употрсбе гла-гола очекивати?

Већ се и на основу самог значења глаголске радње „оче-кивати" лако може разумети да је реч о нечему што је, по природи ствари, својствено искључиво живом бићу, јер претпоставл>а елемент мисаоно-психолошке функције, од-

295


носно нзвесно осећање мотивисано - надом, прижељкива-њем, односно претпоставком, вером (да ће се нешто деси-ти, остварити и сл.). Уопштено узев, очекивати значи -чекати нешто (с вером, надом и сл); такви су, рецимо, ис-кази типа: Очекивали смо велику добит (= надали смо се да ће добит бити велика); Дошао је тренутак који је Петар оче-кивао (= Петар је дочекао жељени тренутак); Очекујемо по-четак емисије (= чекамо да емисија почне) и сл. Значење је непромењено и кад се нешто одриче, као: „Нисмо очекива-ли бомбардовање (= нисмо се надали бомбардовању, нисмо веровали да ће се тако нешто десити) и сл.

Друга варијанта значења, такође у природној вези са живим створом, може се дефинисати као: полагапш наде, веровати (у некога, у нешто), надати се (нечему) и сл., нпр.: Очекујемо да ћеш постати врстан стручњак; Очекива-ли су да ће ипак рећи истину, и сл.

Једино значење глагола очекивати које, формално гле-дано, није у вези са живим бићем, садржи се у исказима ти-па: Очекују нас немили догађаји, велике невоље; Сутра нас очекује лепо време (фраза уобичајена у метеоролошким из-вештајима) и сл. Могло би се помислити да се у оваквим ис-казима глаголом очекивати казује да су заправо - „невоље" или „време" они појмови (субјекти) који некога (нас, рецимо) „очекују". Међутим, модели оваквих саопштења су регулар-ни, али махом кад је реч - о каквом догађају, приликама, од-носно о ономе гито предстоји, што ће тек бити, настапш (у догледно време, у будућности) и сл. Наиме, и у таквој констелацији, појмови попут невоља или временске прилике су заправо у односу према живом бићу; саопштењем „Оче-кују нас невоље/бриге" и др., казује се да неко може (мора) очекивати нешто (бриге, невоље), да ће неко (неко лице) би-ти обухваћено оним што предстоји. Једноставније речено -не „очекују" бриге, невоље - некога, већ некога „очекује" оно о чему се у реченици говори.

Упоредимо ли, сада, описана значења глагола очекивати са оним што понекад налазимо у говорној пракси посленика јавне речи, неће бити тсшко проценити да ли њихов пример

296


треба еледити или не. Или би, можда, трсбало очекивати да се поведе брига о коректном изражавању бар професионал-них говорника, особито оних на телевизији (пошто су најза-паженији), односно развијању осећања одговорности за је-зик, који се доживљава не само као елемент информисања већ и као (утицајан) узор језичког изражавања.

297


БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Професор др Егон Фекете рођен је 1931. године у Београ-ду. Основну школу је завршио у Србобрану, а гимназију у Зему-ну. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1956. године на групи за српскохрваг-ски језик и књижевност. Докто-рирао је 1967. годипе на Фило-лошком факултсту у Бсограду са тезом Облик, значење и упо-треба одређеног и неодређеног придевеког вида у српскохрват-ском језику.

После дипломирања, Егон Фекете је радио у Туристи-чкој штампи - као уредник Туристичких новина. У Инсти-тут за српскохрватски језик прешао је 1961. године, када јс био изабран за асистента. Био је ангажован као обрађивач Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Дугогодишњи је научни саветник, односно уредник и суредактор Речника српскохрватског књижевног и на-родног језика, што је највише звање и ауторско место у оквиру Редакције Речника САНУ. Такође, био је пет година и вршилац дужности директора Института.

Иоред рада у Институту, др Фекете се бавио и педаго-шким иослом. Био је доцент, потом и ванредни професор на

299


Филозофском факултету у Новом Саду, где је држао наста-ву о стандардизацији, морфологији и фонетици стандардног српскохрватског језика. Такође, био је четири године про-фесор српскохрватског језика и књижевности на Универзи-тету у Франкфурту на Мајни.

Сада је у пензији, али посао у Институту наставља као и до сада.

Научни рад др Егона Фекете посвећен је ЈШНГВИСТИЦИ

и, посебно, лексикологији и лексикографији, затим истори-ји српског језика, српскохрватској ономастици и савреме-ном српском стандардном језику. Објавио је више радова и књига, међу осталима и - дисертацију Облик, значење и употреба одређеног и неодређеног придевског вида у срп-скохрватском језику, Учешће Светог Саве или његових сарадника у изради Жичке повеље, Нормирање и језичка толеранција, Улога српских писаца друге половине XIX века у заснивању модерног књижевног језика, О Речнику српско-хрватског књижевног и народног језика САНУ, Да ли су ћирилица и латиница национална писма?, Неке појаве си-стем(ат)ског нарушавања акценатске иорме и друге. У ко-ауторству с Драгом Ћупићем и Богданом Терзићем објавио је две књиге под насловом Слово о језику - језички поучник.

Посебно се цени стваралачко ангажовање др Егона Фе-кете у Уређивачком одбору Речника српскохрватског књи-жевног и народног језика, који издаје Српска академија паука и уметности, као и у Комисији за творбу речи Међу-народног комитета слависта и Одбору за стандардизацију српског језика САНУ.

За свој допринос култури говора Егон Фекете је добио више признања, између осталих две Годишње награде Ра-дио-телевизије Србије за неговање културе говора и Златну значку Културно-просветне заједпице Србије.

Од 26. маја 2001. године у суботњем Културном додат-ку, Политика објављује његове врло запажене текстове о језичкој култури и начинима да се она унапреди.

зоо


САДРЖАЈ

Разборите језичке доумице (Милка Ивић) 5

Без језичке културе 7 Без коментара 10 Језичка (не)одговорност јавних медија 13 Кад могу они, можемо и ми 16 Акценатска (не)померања 19 Безбедан, безбедностан, безбедоносан 22 (Не)укорењене језичке грешке 25 Бројеви као језички проблем 28

I. Промена бројева по падежима 28 H. Бројеви као језичке непознанице 30 III. Бројеви у реченици 32

Велика или мала слова 35 Факултет ветеринарске медицине -

језичка произвољност 38 Ветеринари о „ветеринарској медицини" 40 Властитост властитог имена 43

I. Михаило није Михајло 43 II. Стандардна или обичајна норма 45 III. Имена страна - изговор наш 47 IV. Радмио и Велбужд 50

„Војпе" језичке дилеме 52 Говор о разговору 55 Граматика и држава 57 Да бих или како бих 60


Да ли је кредит - удобан 63 Да ли је елепац - слеп 66 Да ли је страшно - страшно 69 Да ли је талац залог(а) 72 Два питања - два одговора 74

Да ли слога некога сиасава или спашава 74 Ш га се (не) може превазићи 75

Три (не)разложна питања 77 Како мењати буре 80 Да ли су јарићи јарад 83 Данас, а шта да је јуче или сутра 86 Добре речи које то нису 89 Договорити или уговорити (нешто) 92 Доказивање невиности 95 Правоснажно или правноснажно 98 Језички стандард и правна терминологија 101 Сумњива (не)пристрасност 103 Може ли оптужени бити оптуженик 106 Еуро или евро 109 Због чега и(ли) ради чега 112 Издвојити или платити 114 Имена цркава и правопис 117 Јавно мнење или јавно мњење 120 Језичка економија и „дакање" 123 Језичке двосмислице 126 Језичке предрасуде 129

Зашто након, а не после 129 Може ли - иза поноћи 131 Да ли су бројчани системи бројни 133

Кад неки нијс нско 136 Како именовати занимања и титуле женских особа . . 139 Момчиловићка или Момчиловићева 149 Како „би требало" са „требати" 152


Ко је прежаљен, а ко непрежаљен 155 Којн (си) или чији (си) 158 „Ко (не) познаје српскп језик?" 160 Концентрисати или сконцентрисати 163 Ко су припадници

Министарства унутрашњих послова 166 Кући, у кући, код куће 169 Шта с рукама и ногама у језику 172 Много патака или много патки 175 Може ли и без запете 178 На кратка питања - кратки и одговори 181

Шта иза две тачке 181 Ипо или и по 182 Писмен(и) или писан(и) 183

Напоредо или напоредно 184 (Не)допадљиве лексичке изведенице 187 Независан или независтан суд 190 (Не)обичне лексичке творевине 193 Ћириличко-латиничке скраћенице 196 Стране скраћенице - проблем с падежима 198 Неповерењем о поверењу 201 (Не)прекомерна употреба речи 204 Неће бити рата или неће бити рат 206 Нешто о реченицама са „тако да" 209 О владики или о владици Николају 212 Одмарам (се), шетам (се), селим (се) 215 „Онеписмењен" народ 218 Пластични или пластички,

метафорични или метафорички 221 По здравље, за здравље 224 Појасниги или објаснити 227 Последњи или задњи 230 Прича о иричи 233


Проблеми с проблемом 236 Промоција, презентација, представљање 239 Речи енигматике 242 Све или сво грожђе 245 Све саме колеге и колегинице 248 Сликати - насликати - осликати 250 Слово о словима 253 Случај једног страног имена 256 Може ли потез да буде потес 258 Спортске варијације резултата 259 Српска влада или Влада Србије 262 Стране речи у нашим падежима 265 Телефонска кореспондологија 268

Назвати, позвати, окренути, обрнути или зврцнути телефоном 268

На телефону или поред њега 270 Телефонска трансформација речи 272

Транспарентан, тендер и акцизе 274 Троставачан концерт 277 Два писма у истом тексту - како и када 280 Латинички лик - ћирилички наставак 282 Упорна језичка огрешења 284 У Штрпцу или у Штрпцима 287 Црта, црта, цртица 289 Шта ко (кога) мења 292 Шта се (не) очекује 295


Егон Фскете Језичке доумице - Новије и старије -

Издавач Београдска књига

Београд, Бачванска 21/II

За издавача Милан Тасић

Библиотека Пут у речи

Књига 7

Уредник Милош Јевтић

Рецензент Милка Ивић

Технички уредник Војислав Несторовић

ЈТиковно решење корица Београдска књига

Штампа Беосинг, Београд

Штампано у 500 примерака

2005.

18ВК 86-7590-099-6

С1Р - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

821.163.4135 (035)

ФЕКЕТЕ, Егон Језичке доумице : новије и старије / Егон

Фекете. - Београд : Београдска књига, 2005 (Београд : Беосинг). - 300 стр. : ауторова слика ; 21 сш. -Библиотека Пут у речи ; књ. 7)

Тираж 500. - Стр. 5: Разборите језичке доумице / Милка Ивић. - Белешка о аутору: стр. 299.

1бВИ 86-7590-099-6

СОВ158.5К.-ГО 120283660

[egon fekete] jezicke doumice.pdf

Documents

gt

amp