dubrovacka knjizevnost

Download dubrovacka knjizevnost

Post on 25-Jul-2015

4.908 views

Category:

Documents

31 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Renesansa je mogla da se razvija samo na prostorima okrenutim Mediteranu: Italija, panija, juna Francuska (renesansa = preporod, ponovno raanje u smislu ptice Feniks). Pokret je nastao u Firenci; kulturno-istorijska pojava; prvobitno je oznaavala vreme buenja klasine antike i procvata umetnosti a zatim i kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka ka novom dobu. U doba humanizma i renesanse Evropa postaje otvorena za komunikaciju u naunom smislu - osnivaju se univerziteti, ljudi putuju s jednog na drugi kraj, dolazi do prevrednovanja kulta antike. Slubeni jezik je latinski, u centru je ovek interdisciplinarnih znanja. Pisci humanizma i renesanse u svoja dela esto ugrauju antike motive. Javlja se humanistiki intelektualni aristokratizam - samo italac dela antike moe da razume ostala knjievna dela i njihovu sutinu. U ovom periodu cvetaju umetnosti iji je cilj venost, npr. arhitektura. Humanizam je nastao u Rimu, irio se na sve zemlje koje su izlazile na Mediteran dok je istona Evropa bila blokirana. Dubrovaka republika (Dubrovnik) je bila samostalna, jedinstvena drava do poetka 19. veka. Humanizam oznaava nauno-duhovni sadraj pojave (renesansa je usmerena na celokupnu kulturu). Antiki ovek postaje uzor slobodnog oveka. U Italiji latinski jezik potiskuje narodni jezik ali to je latinski jezik Cicerona (sa velikim promenama u sintaksi koje su humanisti mahom nekritiki podraavali). S jedne strane to je veliki progresivni pokret koji e dostii vrhunac u revolucionarnom stavu Erazma Roterdamskog i ostalih severnih humanista i u prihvatanju eksperimenta u nauci kao polazne take naunog saznanja i posmatranju ivota uopte, i s druge strane humanizam predstavlja puko kopiranje spoljnjih obeleja antike u potpuno novim istorijskim uslovima. Osnovna odlika: univerzalnost na nivou elite - prihvatanje latinskog jezika. Najznaajniji centri humanistikih okupljanja bile su akademije u Firenci, Rimu, Napulju; cvetaju traktati, epistole, rasprave. Akademijama se pripisuju najvee zasluge za stvaranje svetovne kulture. Poezija je za humaniste uzvieni dar neba, a pesnici stvaraju pod boanskim zanosom i stvaralakim besom. Pesnik je vates (prorok) koji poeziju stvara u prorokom nadahnuu. Policijano kae da treba uzimati od svih klasinih autora a ne identifikovati se sa njima. Humanistiki centri se nalaze u Dubrovniku, Kotoru, na Hvaru, u ibeniku, Zadru.

1

Barok - na prelazu iz 16. u 17. vek - od panskog "baruecco neobradjene, nepravilne perle. Sledi iza renesanse i u mnogome predstavlja knjievne i umetnike pojave suprotne renesansi. Barokni stil karakterie izraziti prodor hrianske mistike u vedri paganizam renesanse; gomilanje, akumulacija izraajnih sredstava, preteranost u izrazu, mnogostrukost simbolinih znaenja. Barokne forme javljaju se pri kraju 16. veka u arhitekturi, vajarstvu, slikarstvu, knjievnosti. One se pre svega ogledaju u manirizmu u umetnosti; razbijanje suvie uoljivih pravilnosti i harmonije antike i renesansne umetnosti, prodor subjektivnog umetnikog izraza s primesama bizarnog i tajanstvenog, vea spiritualnost i mistinost. Manirizam prekida sa renesansnim shvatanjem da je umetnost "podravanje prirode" ve proklamuje stav da umetnost stvara kao i priroda i da je ona demijurg stvarnosti. U zavisnosti od zemlje u kojoj se razvija manirizam se razliito naziva. Marinizmom se naziva u Italiji (po pesniku an Batista Marinu), u paniji gongorizam (Luis Gongora), u Francuskoj -precioznost ( po "preciozama"- dame koje su bile u salonu gospodje de Rambuje, pariske markize kod koje su se sakupljali najvei predstavnici francuske knjievnosti). Marinizam obeleio italijanski barok u prvoj polovini 17. veka. Poezija je liena svakog dubljeg emotivnog ili idejnog sadraja i tei jedino formalnom savrenstvu i ije su osnovne karakteristike: neobine alegorije, antiteze, drastine hiperbole, upotreba koneta. Cilj ove poezije je bio da iznenadi i zaudi, imala je hladan intelektualistiki ton. Lirika baroka se odlikuje virtuoznou i iznenaenjima, bogatstvom izraajnih i versifikacijskih formi: antiteze, paradoksi, igre reima, metafore, hiperbole, emfatike igre slikane stihovima raznih geometrijskih i drugih figura - carmina figurata. Uz obimne epove u stihu, javljaju se i viteki i pikarski romani koji najdublje izraavaju pesimistiki karakter baroknih ljudi. Lavirint postaje alegorina slika sveta punog tajanstva i nereivih zagonetki. *** Krajem 16. veka u umetnosti dolazi do kvelikih promena. Marinizam se povlai pred ulnim i oseajnim stilom baroka, sredite se iz Firence premeta u Rim kao u vreme humanizma. Barok je reakcija na ovozemaljsku rasputenost i ravnodunost prema religiji. Dolazi do korenitih promena u duhovnom ivotu. Crkva je u strahu od otuenja vernika ime je kao institucija gubila materijalnu bazu. Katolika crkva je na elu sa Vatikanom organizovala veliko savetovanje na kome su uestvovali forumi. I sama crkva je bila2

ogrezla u razvratu i hedonizmu. Duhovne voe konsila su elele da podvuku jasnu granicu izmeu pravoverja i jeresi. Javljaju se sve vei pokreti vernika koji iskreno veruju u Boga, ali je crkva nepotreban posrednik (nastaju protestanti). Sazivanje konsila znailo je kraj liberalizma u odnosu crkve prema umetnosti. Crkva pokuava da upristoji umetnost (kritikovala je Mikelanelovu sliku Strani sud jer je Isus prikazan bez brade). Crkva je zazirala od slobode pisane rei, zato je osnovano telo od najviih svetenika koje je italo svaku knjigu pre tampanja. Indeks zabranjenih knjiga je nastao. Ovo telo je ukinuo Drugi vatikasnki konzil. Epoha baroka se uglavnom odvija u 17. veku mada negde traje i due. Sam pojam oznaava nov odnos prema veri a negde se i zove katolika obnova ili restauracija ali je to neprecizno jer je zahvatio i pravoslavne zemlje. Stilske karakteristike baroka su : izvetaenost, nepravilnost, prenatrpanost, lo ukus... nastao je u Italiji ali se negovao i u paniji,Francuskoj, Engleskoj. Ta razliku od renesanse podjednako je bio zastupljen na celoj kulturnoj karti Evrope. (senentizam=marinizam, gongorizam, precioznost) U Dubrovniku se izmenila drutvena situacija (opadanje plemstva, jaanje gradjanskih trgovakih porodica. Gradjanska klasa se yatvara u krugove kako se imanja ne bi delila dolazi do sklapanja brakova najbliih roaka, miraz se davao samo na prvu ker a ostale u manastir...). u drugoj polovini 17. veka gradjanske porodice su morale biti primljene u red vlastele jer se 1667. dogodio zemljotres koji je preivelo samo 12 plemia. Dubrovnik je bio na mei istoka i zapadaTuraka i Mletaka. Sedam zastvava je zatitni znak drave kao i Sv. Vlaha i Dubrovnik okree zastave prema onim iju naklonost uiva . na oblinjim teritorijama su se odigrala dva rata (Kambijski na moru i Morejski u Ravnim Kotarima izmeu Turaka i Mletaka) koja su omoguila Dubrovniku da slobodno posluje. Ponovo se dogodio zemljotres 6. aprila na Veliku sredu kada se plemstvo nalazilo u crkvi Sv. Vlaha, proirio se i poar izazvan zemljotresom. Barok je od samog poetka imao zadatak da se nametne. Cilj pesnika da zaudi itaoca koristei prenaglaavanja, neobine izraze, preterano koristei stilske figure koje u sebi sadre kontrast, gradacije, uvodi se eho- ponavljanjem rei na kraju strofe, preutni citati (prepoznavanje ili efekat iznenadjenja) mnogo sentenci i primera iz antike, upotreba koneta, dosetke, iznenaenje sadrajem, religiozne teme. Znaajna je i uestala tema pokajanja (osnov3

katolikog uenja da je boja milost vea od svih grehova i svakom pokajniku bie oproteno). Dominiraju i teme o prolaznosti ovozemaljskih dobara i oseanja. Odbijanje zadovoljsatva ovog sveta zarad venog ivota. Sve je protiv ovekove individualnosti. Tema protiv oholosti. Dominantan je stil kontrasta, spoj nespojivog da bi se zaudio italac. Slovinstvo (rodoljublje) je velika tema. Knjievnost prati ivot, a on je u znaku neprestane borbe i ratovanja. Oseanje zajednitva meu Slovenima zaeto je jo kod Pribojevia, zatim u Osmanu pa u Plamotievom Pavlimiru. Na samom poetku 17. veka 1601. godine na Jadranskoj obali nastaje Istorija Slovena Mavra Orbina i to je prva knjiga koja istorijografski predstavlja Slovene, u 18. veku je prevedena u Rusiji. Velike promene u knjievnim rodovima i vrstama- ep je sad glavni rod sa velikim promena. U lirici je nov ideal enske lepote (crnica). Nove teme koje su bizarne, slobodno pevanje o enskom telu. Osnovni stih je osmerac, a esta je i polimetrija stihova. EP,SPEVOVI i MELODRAMA Osnovna razlika izmeu speva i epa je u tome to ep opeva narativno veliku epsku radnju sa mnogo likova i dogaaja a spev opeva stanje ili oseanje samo jedne linosti zato ima dosta lirinosti. M. Vetranovi ep Pelegrin (tek u 17. veku dolazi do razvoja spevova). Najei su religiozno-epski spevovi sa temom pokajanja , uzimaju se poznati grenici iz Biblije koji su se pokajali te im je oproteno (Magdalena je bila najvea grenica, uvena Marija iz Magdale, nekoliko biblijskih Magdalena i njihove osobine su se spojile u jednu koja se kaje). esta je i tema rasputenog sina koji se vraa kajui se, pevalo se o bludu, uivanju i to zaodenuto baroknim ruhom. Sa najozbiljnijom religijskom tematikom se kriju najlascivniji stihovi, meanje svetovnog i duhovnog, to je barokni dualizam. Postoje i komini spevovi gde je najee predmet smenog zaljubljeni mukarac koji uvek eli enu koja mu je nedostina.( Dervi; ) Uvek je komini heroj u centru. Postoje i pastoralni, patriotski i istorijski spevovi. Trei knjievni rod je drama koja je pretrpela najvie izmena. Prestale su da postoje sve dotadanje dramske vrste, pastorala je ipak ostala. Nova dramska vrsta koja je postajala samo u doba baroka sa vrlo atraktivnom dekoracijom scene a to je MELODRAMA. Prva je izvedena u Italiji. Sastavljena je od teksta i peva se. Odmah posle4

premijere Euridike pojavila se u Dubrovniku 1617. godine Paskoje Primovi ju je preradio. Melodrama je sastavljena od muzike i govornih drama i ta muzika je bila potpuno nezavisna u odnosu na tekst. Imala je novih elemenata : LIBRETO (tekst za muziku), govorni delovi- R