11. UPRAVA U FORMALNOM ZNAENJU - Funkcionalni pojam uprave u formalnom smislu utvruje se na osnovu spoljanjih, odnosno formalnih obeleja uprave. Kako su formalni elementi u pravu odreeni vaeim propisima, pre svega zakonom, to se i formalni pojam uprave utvruje prema elementima koji su propisani zakonom. Odreivanje formalnog pojma uprave podrazumeva obradu i analizu vaeih pravnih normi. - Postoji shvatanje da pojam uprave nije mogue utvrditi prema materijalnim, sadrinskim elementima, ve se mora poi od formalnih el. koji su sprecifini za upravu. Ovo shvatanje zastupali su pripadnici normativistike kole na celu sa H. Kelzenom. Prema ovim, danas naputenim shvatanjima, formalna obeleja upravne delatnosti imaju sledee karakteristike: 1. Organi uprave su organizovani kao inokosni organi; 2. Upravni postupak je u osnovi neformalnog karaktera; 3. Upravni akti se odlikuju slobodnom formom; 4. Kontrolu organa koji vre upravu mogu obavljati samo organi u okviru upravnog sistema - npr. vii org. uprave. Ovo shvatanje koriguje se tzv. negativnim kriterijumom, prema kojem se kao upravne aktivnosti smatraju sve one aktivnosti organa uprave koje nisu zakonodavstvo i sudstvo. Kako su navedene formalne karakteristike uprave u meuvremenu velikim delom promenile (up. postupak uglavnom vise nije neformalan, propisana je i odgovarajua forma i za akte), danas se shvatanja o formalnom pojmu uprave naputaju, a formalni elementi se svode samo na jedan, tzv. organski element prema kojem se pojam uprave odreuje kao ukupnost aktivnosti onih dravnih organa koji su propisima oznaeni kao organi uprave. 2. UPRAVA U MATERIJALNOM ZNAENJU - U teorijskom odreivanju funkcionalnog pojma uprave u materijalnom smislu potrebno je odrediti aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove polazei od sadrinskih, odnosno unutranjih karakteristika ove upravne delatnosti. U tom smislu, potrebno je razlikovati aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove od aktivnosti kojima ona ostvaruje ostale zadatke i poslove. Aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove prvo su se manifestovale kao jedan poseban oblik vrenja vlasti. Vrenje upravnih aktivnosti predstavljalo je vrenje autoritativnih aktivnosti, to je znailo vrenje jednog oblika dravne vlasti.2- Meutim, javljaju se dva razliita gledanja na sadrinu dravnih upravnih aktivnosti: 1. upravne aktivnosti koje obavlja drava odnose se samo na jedan poseban oblik vrenja vlasti (tzv. upravna funkcja - kao vlast) 2. obuhvataju i druge aktivnosti uprave koje ne znae vrenje vlasti (tzv. upravna delatnost kao javna sluba) - Koncepcije o upravnoj funkciji kao pravno regulisanom vrenju upravne vlasti javlja se nastankom pravne drave. Upravna funkcija razlikuje se od drugih oblika vlasti po nainu njenog vrenja. Glavni zadaci drave u apsolutistikoj monarhiji i policijskoj dravi tog vremena ostvarivani su izdavanjem zapovesti.Odnosi drave i graana imali su karakter odnosa neravnopravnih subjekata u kojima je : 1. drava istupala kao nosilac vlasti, kao subjekt koji je nadreen 2. graani su bili subjekt koji je potinjen draviAktivnosti uprave javljaju se kao autoritativne aktivnosti izricanja zapovesti i ogranienja, odnosno primene prinude. - U okviru opteg pravnog reima vrenja dravne vlasti izdvajaju se posebni pravni reimi, meu kojima se posebno izdvaja pravni reim upravne vlasti. U odreivanju posebnog pravnog reima vrenja upravne vlasti polazi se od specifinih pravnih karakteristika aktivnosti koje ine sadrinu upravne funkcije. Odreivanje funkcionlanog pojma uprave u materijalnom smislu kao upravne funkcije, tj. kao pravom regulisanog vrenja upravne vlasti, karakteristino je za kontinentalne drave u Evropi krajem prolog i poetkom ovog veka. - U drugoj polovini 19. veka proirena je uloga drave u drutvu i poveanje njene aktivnosti, teorijska shvatanja prema kojima se aktivnost drave svodi na vrenje vlasti nisu vie odgovarala realnim zivotnim uslovima. Javljaju se novi oblici aktivnosti drave. U teorijskom smislu dolazi se do saznanja da treba proiriti pojam upravne funkcije elementima koji nisu autoritativnog karaktera. Budui da su zakonodavstvo i sudstvo kao f-je vlasti bile ve odreene nove aktivnosti koje je poela da obavlja drava u okviru privrede, zdravstva, saobraaja i prosvete, svrstavane su u pravne okvire vrenja upravne f-je. - Sadrina teorijskog pojma upravna f-ja sve se manje odreuje iskljuivo kao f-ja vlasti, a sve vie kao delatnost koja obuhvata ukupnost aktivnosti uprave kojima ona neposredno izvrava svoje svakodnevne zadatke i poslove. Uprava se poinje posmatrati kao jedna od brojnih delatnosti drave, a ne samo kao jedna od tri pravne f-je drave. Uporedo sa tim i termin upravna f-ja koji je sluio za oznaavanje pravnog reima i naina vrenja upravne 3vlasti, sve se vie zamenjuje izrazom upravna delatnost. I teorijski pojam uprave u materijalnom smislu ne odreuje se vie kao upravna f-ja ve kao upravna delatnost, ukupnost svih aktivnosti kojima drava neposredno ostvaruje svoje socijalne ciljeve. - irenje uloge drave u drutvu i umnoavanje aktivnosti uprave u velikoj meri su uticali na shvatanja o upravi kao delatnosti kojom drava ostvaruje drutvene ciljeve, vrei kako autoritativne, tako i neautoritativne aktivnosti, bilo da su one regulisane posebnim pravnim reimom ili ne.- Funkcionalni pojam uprave se teorijski odreuje kao delatnost kojom uprava ostvaruje svoje svakodnevne zadatke i poslove. Funkcionalni pojam uprave ne moe se svesti na autoritativnu f-ju izvravanja zakona, ve se mora odrediti kao delatnost obavljanja svakodnevnih zadataka i poslova uprave sa ciljem poveavanja opteg blagostanja drutva. - Za odreivanje teorijskog pojma uprave od posebnog znaaja je i teorija javnih slubi koja je nastala u Francuskoj, krajem 19. i poetkom 20. veka. Najvei doprinos stvaranju ove teorije dao je Leon Digi, koji smatra da se osnovni zadatak drave u novim uslovima promenio i da umesto vrenja javne vlasti, drava ima zadatak da vri javne slube. Digijeva koncepcija javnih slubi posluila je kao osnov za proirivanje teorijskog pojma uprave u materijalnom smislu. Pod uticajem teorije javnih slubi, teorijski koncept upravne f-je, ustupa mesto konceptu upravne delatnosti kao vrenju javnih slubi. 3. UPRAVA U VAZECEM PRAVU SRBIJE Za razliku od teorijskog pojma uprave, tzv. pozitivnopravni pojam uprave odreuje upravu polazei od vaeih (pozitivnih) ustavnih i zakonskih propisa. U naem pravu, pozitivnopravni pojam uprave mogue je konstruisati polazei od odgovarajuih ustavnih i zakonskih definicija uprave koje su date u vaeim ustavnim dokumentima, u odgovarajuim zakonima i drugim propisima kojima se reguliu poslovi i organizacija uprave. Kao i kod teorijskog pojma uprave, i kod pozitivnopravnog pojma uprave mogue je utvrditi pozitivnopravni pojam uprave u funkcionalnom smislu i pozitivnopravni pojam uprave u organizacionom smislu. Pozitivnopravni pojam uprave u funkcionalnom smislu podrazumeva utvrivanje konkretnih poslova koji su u naem pravu odgovarajuim propisima oznaeni kao poslovi dravne uprave. Prema Zakonu o dravnoj upravi, ministarstva, organizacije uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije, obavljaju sledee poslove dravne uprave: 1. Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade; 2. Praenje stanja; 3. Izvravanje zakona, drugih 4propisa i optih akata; 4. Inspekcijski nadzor; 5. Staranje o javnim slubama; 6. Razvojni poslovi; 7. Ostali struni poslovi. Pozitivnopravni pojam uprave u organizacionom smislu podrazumeva utvrivanje tzv. nomenklature, tj. konkretnih vrsta i oblika upravnih organa, koji su odgovarajuim propisima oznaeni kao vrioci poslova dravne uprave. Prema vaeim propisima (Zakon o dravnoj upravi i Zakon o ministarstvima), mogu se uglavnom razlikovati sledee vrste i oblici vrilaca dravne uprave: 1. Ministarstva (kao osnovni vrioci dravne uprave); 2. Organi uprave (najee u sastavu ministarstava); 3. Posebne (upravne) organizacije (sa razliitim nazivima i obrazovane radi vrenja strunih poslova iz delokruga ministarstva). Posebnim zakonima, kao nedravni subjekti sa javnim upravnim ovlaenjima javljaju se javne agencije (Zakon o javnim agencijama) i javne ustanove i javna preduzea (Zakon o javnim slubama). Prema Zakonu o dravnoj upravi, poloaj dravnih slubenika ureuje se posebnim zakonom. Taj zakon je Zakon o dravnim slubenicima, koji ureuje prava i dunosti dravnih slubenika i pojedina prava i dunosti nametnika 4. ZAKLJUCI O POJMU UPRAVE (UPRAVNOG RADA) - Savremeni teorijski pojam uprave podrazumeva da je uprava sloen upravni sistem ljudske saradnje. Ovde se moe odrediti savremeni teorijski pojam uprave u funkcionalnom smislu, tj. pojam upravne delatnosti i savremeni teorijski pojam uprave u organizacionom smislu, tj. pojam upravne organizacije. - Shvatanje o funkcionalnom pojmu uprave kao upravnoj vlasti, odnosno kao upravnoj funkciji, koje je nastalo krajem 18. i poetkom 19. veka, danas je u razvijenim zemljama naputeno zato to je u drugoj polovini 19. veka proirena uloga drave u drutvu u smislu da se javljaju novi oblici aktivnosti drave koji nisu autoritativnog karaktera i koji ne predstavljaju vrenje vlasti. Kao posledica toga, odreuje se funkcionalni pojam uprave kao upravne delatnosti, ija je sadrina vrenje javnih slubi. - Upravna delatnost obuhvata vrenje javnih slubi kao ukupnost svih aktivnosti kojima drava neposredno ostvaruje svoje socijalne ciljeve. - Vrenje upravnih aktivnosti dobija svoj institucionalni i organizacioni okvir obrazovanjem upravne organizacije. U tom smislu, upravna organizacija je takva organizacija u okviru koje ljudi obavljaju upravne aktivnosti kao svoje 5stalno zanimanje na osnovu unapred odreene i trajne podele ovlaenja i dunosti. - Upravna organizacija se moe odrediti kao organizacija koja kao svoj osnovni cilj ima vrenje upravne delatnosti, a taj cilj se ostvaruje obavljanjem konkretnih poslova i zadataka od strane ljudi.- U svom konkretnom obliku upravne organizacije se mogu javiti kao upravni organi, tj. kao organi uprave i posebne upravne organizacije, zatim kao organizacione celine u okviru drugih dravnih organa, kao samostalni organi regionalne i lokalne samouprave. Pored toga, mogu se javiti i kao nedravni subjekti sa javnim ovlaenjem za vrenje upravne aktivnosti. 5. KONTROLA UPRAVE - U najirem smislu, pod kontrolom se podrazumeva ocena postignutog rezultata. - U uem smilu, pod kontrolom se podrazumeva posebna aktivnost trajnog praenja realizacije postavljenih zadataka i poslova i uporeivanje ostvarenih rezultata sa postavljenim ciljevima, uz mogunost korektivnog uticaja u sluaju odstupanja. U tom smislu, kontrola predstavlja jednu trajnu delatnost briljivog i sistematskog posmatranja i ocenjivanja nekog tueg rada. - U odnosu na upravu, moe se govoriti o politikoj kontroli uprave i o pravnoj kontroli uprave. Osim toga, moe se govoriti i o pojedinim posebnim oblicima kontrole uprave koju stvaraju institucije kao to su javni tuilac i ombudsman. - Danas je uobiajeno da se u zavisnosti od karaktera kontrolnih ovlaenja i vrioca kontrole razlikuju dve osnovne vrste kontrole uprave: 1. Politika kontrola uprave koju vrse politiki subjekti (parlament, vlada...); 2. Pravna kontrola uprave (npr. upravna kontrola uprave i sudska kontrola uprave). 6. VANPRAVNA KONTROLA UPRAVE - Politika kontrola uprave jeste kontrola koju vre politiki subjekti. Karakteristian primer politike kontrole uprave su oni koje ostvaruje Narodna skuptina i Vlada. - Narodna skuptina zakonom: 1. osniva i ukida ministrastva i ureuje njihovu nadlenost i delokrug; 2. imenuje i razreava predsednika Vlade i ministre i utvruje njihovu 6odgovornost3. odobrava sredstva za njihov rad (budet); - Vlada Republike Srbije izmeu ostalog: 1. donosi odredbe, odluke i druge podzakonske akte radi izvrenja zakona kojima se mogu utvrivati odreene obaveze za organe uprave; 2. usmerava i usklauje rad ministarstava i posebnih organizacija, propisuje smernice i naelne stavove kojih su organi uprave duni da se pridravaju, postavlja i razreava funkcionere u ministarstvima... - Politike stranke vre politiku kontrolu uprave pre svega, preko svojih poslanika u pralamentu. - Javno mnjenje vri politiku kontrolu uprave: 1. pisanjem tampe; 2. obavetavanjem graana od strane drugih sredstava javnog informisanja (radio, TV) o aktuelnim politikim i drutvenim problemima. - Pitanja politike kontrole spadaju u okvire drugih politikih i pravnih disciplina. 7. OMBUDSMAN - U mnogim zemljama, poseban vid kontrole uprave ostvaruje se uvoenjem institucije ombudsmana. On je institucija vedskog porekla, i bio je ustanovljen kao specijalni poverenik parlamenta zaduen da prati kako kralj i uprava sprovode zakone koje je izglasao parlament. - Danas je dolo do brojnih modaliteta ove institucije u zavisnosti od pojedine zemlje i konkretnog pravnog sistema. - Na ombudsmana se danas gleda kao na instituciju iji je osnovni zadatak zatita prava graana, posebno od nezakonitog i nepravilnog rada uprave. U raznim zemljama ombudsman ima razliite nazive i razliitu organizaciju, pa je mogue da postoji i vie razliitih ombudsmana za pojedine oblasti. -Posebnu zaslugu za uvoenje ombudsmana kao institucije zatitnika prava graana imao je Valter Gelhorn, profesor upravnog prava na univerzitetu Kolumbija, koji je objavio studiju o oblicima masovnih i redovnih povreda prava graana u postupcima pred upravnim organima i u potrazi za jeftinim i jednostavnim sredstvima za zatitu prava graana ukazao na velike potencijale koje ima ombudsman.- Kontrola uprave od strane ombudsmana predstavlja uspenu kombinaciju pravne i politike kontrole rada uprave. -Ombudsman u naem pravu 7- Zakonom o zatitniku graana ustanovljava se zatitnik graana kao nezavisan dravni organ koji: 1. titi prava graana; 2. kontrolie rad organa dravne uprave. - On se stara o zatiti i unapreenju ljudskih sloboda i prava. Nezavisan je i samostalan u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom i niko nema pravo da utie na njegov rad i postupanje. - Zatitnika graana bira NS na predlog odbora nadlenog za ustavna pitanja. On se bira na vreme od 5 godina i isto lice moe biti najvie 2 puta uzastopno birano na ovu funkciju. On ima 4 zamenika koji mu pomau, i jednog zamenika. - Sa funkcijom zatitnika graana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, i on ne sme biti lan politikih organizacija. - Zatitnik graana je ovlaen da kontrolie potovanje prava graana, utvuje povrede uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprave, kontrolie zakonitost i pravilnost rada organa uprave. On nije ovlaen da kontrolie rad NS, predsednika, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava. - Zatitnik graana je ovlaen da Vladi odn. skuptini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona ili drugih propisa ako smatra da do povrede graana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donoenje novih zakona i drugih propisa. - On je ovlaen da javno preporui razreenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava graana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za uinjenu povredu. - Organi uprave imaju obavezu da sarauju za zatitinikom i da mu omogue pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolau. - Zatitinik graana pokree postupak po pritubi graana ili po sopstvenoj inicijativi. On ima pravo da pruanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti deluje preventivno radi unapreenja rada organa uprave i unapreenja zatite ljudskih sloboda i prava. - On podnosi skuptini redovan godinji izvetaj u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uoenim nedostacima kao i predlozi za poboljanje poloaja graana u odnosu na organe uprave. Izvetaj se objavljuje u Slubenom glasniku, na internet stranici zatitinika graana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja. 8*Graanski branilac u jedinici lokalne samouprave u Srbiji- Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi u jednici lokalne samouprave u Srbiji moe se ustanoviti graanski branilac koji titi individualna i kolektivna prava i interese graana tako sto vri optu kontrolu rada uprave i javnih slubi. O nezakonitom i nepravilnom radu graanski branilac upozorava upravu i javne slube, upuuje im preporuke i kritike, i o tome obavetava skuptinu jedinice lok. samouprave i javnost. Njega postavlja skuptina jedinice lok. samouprave iz reda uglednih i politiki nepristrasnih linosti, u skladu sa statutom optine. *Pokrajinski graanski branilac u Vojvodini - U Vojvodini je pokrajinski ombudsman uveden Zakonom o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajne koji predvia da AP, preko svojih organa, ustanovljava funkciju pokrajinskog graanskog branioca kao i njegova ovlaenja i nain njihovog ostvarivanja. - On je nezavisan i samostalan organ, koji se stara o zatiti i unapreenju ljudskih prava i sloboda, posebno od povreda uinjenih od strane pokrajinske i optinske uprave. 8. PRAVNA KONTROLA UPRAVE - Pravna kontrola uprave predstavlja oblik kontrole iji je tok regulisan pravnim normama. Sutina naela zakonitosti u radu uprave izraena je u tome to svaka aktivnost uprave, tj. svaki akt i svaka radnja organa uprave mora biti zasnovana na zakonu i drugom propisu. U radu uprave mogue su povrede ovog naela. Kako uprava obavlja mnogobrojne poslove i zadatke, nisu retki sluajevi da uprava napravi greku i donese akt koji je u suprotnosti sa zakonom ili nekim drugim propisom. U tom smislu, cilj pravne kontrole uprave je da se utvrdi da li je rad nekog organa uprave zakonit i pravilan, kao i preduzimanje pravnih intervencija da se te greke isprave, tj. sprei njihovo injenje za ubudue. - Pravna kontrola uprave moe biti: 1. Upravna (administrativna) kontrola uprave - koja dalje moe biti: unutranja administrativna kontrola, a u nju spadajua) instanciona kontrola, tj. kontrola rada i odluka nieg organa od strane vieg organa na osnovu uloene albe nezadovoljnog subjektab) slubeni nadzor, tj. kontrola rada i odluka nieg organa od strane vieg organa na osnovu posebnih zakonskih ovlaenja spoljna administrativna kontrola uprave u koju spadaju9a) inspekcijski organi b)kontrola (nadzor) nad samoupravom. 2. Sudska kontrola uprave - je kontrola uprave koju ostvaruju razliiti sudovi. Ona moe biti: posredna (opta) sudska kontrola zakonitosti rada uprave od strane redovnih sudova i ustavnog suda neposredna (posebna) sudska kontrola zakonitosti upravnih akata od strane redovnih , tj. upravnih sudova (upravni spor). 3. Posebna kontrola uprave - kao kontrola koju ostvaruju posebne institucije, kao to su: javno tuilatvo ombudsman. 9. UPRAVNA KONTROLA UPRAVE - Pod upravnom kontrolom (administartivnom) podrazumeva se takva kontrola u kojoj je uprava i subjekt i objekat kontrole, tj. gde jedan (vii) organ uprave obavlja pravnu kontrolu nad radom i aktima drugog (nieg) organa uprave, koji je duan da tu kontrolu trpi. - Ovde je karakteristino da peovladava princip hijerarhijskog odnosa kao primarni princip ureivanja odnosa izmeu viih i niih organa. Danas je meutim ovaj princip znatno ublaen, u smislu da su ograniena ovlaenja tako to vie ne postoji opta pretpostavka hijerarhijskih ovlaenja, ve su zakonom tano utvreni uslovi i situacije u kojima se moe ostvariti hijerarhijska kontrola uprave. Hijerarhijska kontrola uprave posebno se ublaava u sistemima koji poznaju sudsku kontrolu uprave. - Prema naim vaeim propisima, moe se rei da je osnovni sistem na kojem poivaju odnosi organa uprave kod nas oblik hijerarhijskog sistema koji je ublaen zakonskim ogranienjima tako sto hijerarhijska ovlaenja vieg organa prema niem moraju biti na osnovu i u okviru zakona ili drugog vaeeg propisa. - Kao oblik modifikovanja krutosti hijerarhijskog sistema javlja se sistem starateljske kontrole koji posebno dolazi do izraaja u vezi sa kontrolnim ovlaenjima organa uprave prema nedravnim subjektima koji uivaju razne oblike autonomije. - U praksi su mogue razne kombinacije navedenih sistema, od kojih je najei sistem tzv. duplog koloseka, prema kojem se razlikuje kontrola poslova koji se obavljaju u okviru tzv. samostalnog delokruga od poslova koji se obavljaju u okviru tzv. prenetog delokruga. - Polazeci od toga ko je vri, odnosno nad kim se vri, upravna kontrola uprave tradicionalno se deli na: 101. unutranju administrativnu kontrolu - ona je po svom karakteru opta; 2. spoljnu administrativnu kontrolu - ona je po svom karakteru posebna. 10. POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAAJA - Slobodan pristup informacijama od javnog znaaja u Srbiji regulisan je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.- Informacija od javnog znaaja, u smislu ovog zakona je informacija kojom raspolae organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o emu javnost ima opravdan interes da zna. Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog znaaja kojima raspolau organi javne vlasti, tim zakonom se ustanovljava poverenik za informacije od javnog znaaja, kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti. - U skladu sa zakonom, organ vlasti je duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, traioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno izda mu kopiju tog dokumenta. - Ako je informacija od znaaja za zatitu ivota ili slobode nekog lica, odnosno za ugroavanje ili zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine, onda rok iznosi 48 sati od prijema zahteva.- Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimino obavesti, izda ili uputi kopiju sa informacijom traiocu, duan je da donese reenje o odbijanju zahteva i da to reenje pismeno obrazloi, kao i da u reenju uputi traioca na pravna sredstva koja moe izjaviti protiv tog reenja.- Trailac moe izjaviti albu povereniku u roku od 15 dana od dostavljanja reenja organa vlasti ako: a) organ vlasti odbije da obavesti traioca o tome da li poseduje odreenu informaciju od javnog znaaja, da mu stavi na uvid dokument koji sadri informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju dokumenta ili ako to ne uini u propisanom roku, b) organ vlasti ne odgovori u propisanom roku na zahtev traioca, c) organ vlasti uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadri informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nunih trokova izrade kopije. - Poverenik donosi reenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana predaje albe. Donoenjem Zakona o zatiti podataka o linosti, poslove zatite podataka o linosti obavlja poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti. 1111. SUDSKA KONTROLA UPRAVE - POJAM, SISTEMI REGULISANJA, OBELEJA I ZNAAJ - Sudska kontrola uprave je osnovni oblik pravne kontrole uprave. Prema Ustavu RS, sudska vlast pripada sudovima. Sudovi tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost. Samostalni su i nezavisni u svom radu. Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u RS. Sudovi se obrazuju kao opti (osnovni, vii, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud) i kao posebni (privredni, Privredni apelacioni, prekrajni, Vii prekrajni i Upravni sud). - Redovni (opti) sudovi ostvaruju kontrolu rada na nekoliko naina. Meutim sudska kontrola uprave se ostvaruje prepliui se sa drugim pravnim oblastima koje u uem smislu ne spadaju u okvir upravnog prava. S druge strane, kako se neki oblici sudske kontrole neposredno odnose na upravnu materiju, to ovi oblici sudske kontrole u celini spadaju u okvire upravnog prava. Po tom osnovu, mogu se razlikovati posredna sudska kontrola uprave i neposredna sudska kontrola uprave. - Neposredni oblici sudske kontrole uprave su oni koji ostvaruju sudovi u vezi sa ocenjivanjem zakonitosti upravnih akata, a koji su neposredno regulisani zakonima koji se odnose na tu oblast (npr. upravni spor). a) Upravni spor sudovi ostvaruju neposrednu sudsku kontrolu uprave u upravnom sporu, tj. prema zakonskim propisima koji reguliu upravno - sudski postupak. U okviru upravnog spora kao oblika upravno-sudskog postupka kontrole rada uprave, Upravni sud odluuje o zakonitosti upravnih akata. Pod odreenim uslovima moe se odluivati i o samoj upravnoj stvari. - Posredni oblici sudske kontrole uprave su oni koje ostvaruju sudovi u vezi sa krivinim, graanskim i privrednim stvarima a koji su pre svega regulisani zakonima koji se odnose na te oblasti. a) Krivine stvari Sudovi ostvaruju posrednu sudsku kontrolu uprave prema propisima Krivinog zakonika i Zakona o krivinom postupku. Ovi sudovi odluuju o postojanju krivinih dela protiv slubene dunosti (zloupotrebe slubenog poloaja, primanje i davanje mita). b) Graanske stvari Sudovi ostvaruju kontrolu prema propisima Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o parninom postupku. Ovi sudovi odluuju o obligacionim odnosima koji nastaju izmeu uprave i drugih lica, kao i o teti koja tom prilikom nastaje (npr. neizvrenje ugovora o renoviranju upravne zgrade). c) Ustavna alba - kontrola rada uprave od strane ustavnih sudova ostavruje se kao posebna kontrola uprave u vezi sa tzv. ustavnom albom. Ona je pravno sredstvo opteg karaktera koje se moe koristiti samo pod posebnim uslovima (npr. da nije obezbeena druga pravna zatita). 12 12. UPRAVNI ODNOS - Upravno-pravni odnos je vrsta pravnog odnosa. Za pravni odnos karakteristino je da je to drutveni odnos (podrazumeva odnose izmedju ljudi ili njihovih kolektiviteta) koji je regulisan pravnom normom. - Upravno-pravni odnos je posebna vrsta pravnog odnosa. Zbog toga, sve to vai za pravni odnos, vaie i za upravno-pravni odnos. Meutim, polazei od njegove sadrine, upravno-pravni odnos ima i odreena posebna obeleja. - Razlikujemo upravno-pravni odnos u uem i irem smislu. - Autori koji polaze od ueg shvatanja definiu upravni odnos kao drutveni odnos koji je nastao ili je bar konkretno formiran upravnim radom. - Prema irem shvatanju, obavezni subjekt upravnopravnog odnosa ne bi uvek moralo biti lice sa posebnim ovlaenjem (npr. organ uprave kao nosilac vlasti), ve bi upravnopravni odnosi mogli postojati i izmeu nedravnih subjekata (npr. koncesionarne javne slube - kada drava na osnovu ugovora poveri nekom privatnom licu pravo na koncesiju gradskog prevoza a koncesionar u izvrenju te obaveze angauje jos jedno privatno lice). - Prema svojoj pravoj prirodi upravnopravni odnosi mogu biti materijalnopravni i procesnopravni odnosi. Oni se dalje mogu podeliti na isto upravnopravne odnose i upravnokaznene odnose ili tzv. prekrajnopravne odnose. Prema tome, upravnopravni odnosi su svi mogui odnosi u kojima uprava ostvaruje javnu sluzbu, a kako e to biti (autoritativno ili ne) zavisi od potrebe. - U pogledu prestanka upravnopravnog odnosa postoji nekoliko karakteristinih situacija. - Upravnopravni odnos moze prestati: 1. jednostranim raskidom - kada organ odustane od daljeg voenja upravnog postupka koji je pokrenuo po slubenoj dunosti; 2. odricanjem - kada stranka odustane od zahteva; 3. donoenjem novog upravnog akta - kojim se raniji stvalja van snage, ili se menjaju njegova dejstva; 4. aktom drugog subjekta - presudom suda u upravnom sporu. 1313. PRAVO UPRAVE I UPRAVNO PRAVO Postoje tri faze u razvoju upravnog delovanja: 1. Prva u kojoj su ta pravila (opta i apstraktna) isto unutranje prirode. Tako je bilo u policijsko - apslolutistikoj dravi. Pojedinac je prema sopstvenoj dravi imao status podanika, bez garantovanih prava, a jedino mogue sredstvo uticaja na upravu se svodilo na faktiko obraanje vladaru u vidu molbe za njegovu milost. 2. Druga se sastojala u probijanju ideje o optem eksternom pravnom pravilu koje pored graana i pravnih lica vee i dravnu upravu na podruju za koje je izriito doneseno (uprava ne sme raditi protivno njoj). U poloaj pojedinca ugrauju se pravni elementi, mogunost pravne zatite u predvienim sluajevima. 3. U treoj etapi javna uprava je duna da deluje u skladu sa zakonom striktno ga primenjujui. U pravno ureenom postupku koji vodi nadleni organ, graanin stie status stranke, a vrilac javne vlasti mora potovati predviene formalno - procesne norme, a duan je takoe da se dri pravnog osnova, granica i cilja. a) pravo uprave i upravno pravo - Sadrinu upravne grane ini apstraktna pravna regulativa uprave i upravnih odnosa.1. Moemo govoriti o upravnom pravu u irem smislu - pravo uprave je skup svih pravnih normi o organima i organizacijama javne uprave koji po njima postupaju. Koncepcija o pravu uprave nastala je na temelju ideje da je potrebno sakupiti i prouiti na jednom mestu sve pravne norme koje se na bilo koji nain tiu uprave, nezavisno od predmeta i metoda njihovog regulisanja. 2. Pravo uprave u uem smislu - koje bi inile odreene specijalne pravne norme, meusobno objednjene po nekom sadrinskom kriterijumu: po osobenom predmetu regulisanja ili po naroitom metodu regulisanja. Sutina je da ne obuhvata sve norme adresovane na upravu, nego samo izvesne norme, po neemu osobene i meusobno povezane odreenim polaznim sadrinskim merilom. Time bi se upravno pravo izdvojilo iz prava uprave i izvojilo u vidu samostane grane. - Da bi dolo do tog izdvajanja radi preciziranja njegovog predmeta potrebno je odrediti sadrinu uprave. Upravna operacionalizacija najvanijih drutvenih potreba vri se razliitim sredstvima: vanpravnim i pravnim. Razdvajanje upravnopravnih ciljeva od instumenata pretpostavka je 14postavljanja upravnopravne grane. Upravnopravni instrumenti se mogu predstaviti u vidu - upravnopravnog akta i upravno-materijalnog/faktikog akta (upravne radnje). Njima se obavlja operativno-korektivno primenjivanje pravnih propisa na vansporne pojedinane situacije. Tako da sadrinu upravnog prava u uem smislu ispunjavaju pravne norme koje regulisu pravni rad i odnose stvorene tim radom kao i odnose neposredno vezane za upravni rad. - Upravnu granu definisanu na opti nain odlikuju dva momenta: narocit predmet odlikovanja - upravni rad i odnosi proizasli iz njega korelativnost sa vaecim pravom 14. ORGANIZACIONO, MATERIJALNO I PROCESNO UPRAVNO PRAVO STRUKTURA UPRAVNOPRAVNE GRANE - Kod nas norme upravnog prava, pored upravnog rada i njime uspostavljenih upravnih odnosa, pokrivaju i one drustvene odnose koji nemaju strogo upravni kvalitet, ali su tesno vezani za upravne odnose. Tako u upravno pravo spadaju: i norme posveene drutvenim odnosima unutar glavnih subjekata upravnog rada i norme o onim drutvenim odnosima kojima je blize odreena pozicija pomenutih vrilaca u datoj sredini - to je upravno-organizaciono pravo normama upravnog prava bi trebalo smatrati i i one kojima je obuhvaena itava serija drustvenih odnosa uspostavljenih u procesu sudske kontrole zakonitosti upravnog rada u upravnom sporu oni pripadaju upravno-procesnom pravu Statiku upravnog rada ine : subjekti upravnog rada - razlikujemo 1. glavne subjekte - oni za koje je taj rad osnovni vid celokupne delatnosti, a to su organi dravne uprave: ministarstva, organi u sastavu ministarstva i posebne upravne organizacije. 2. ostali subjekti - kojima taj rad nije osnovni i ne bi trebalo da ine jezgro predmeta upravnopravne grane sadrzina upravnog rada - je opredeljena njegovim tipinim instrumentima: 1. upravnopravnim aktom 2. upravno-materijalnom radnjom 3. upravnim ugovorom (tamo gde je institut pravno uoblien) - Na sadrinu upravnog rada utiu i drugi pravni akti javne uprave posebno optenormativni - upravni propisi kao i oni pojedinani a dvostrani - upravni ugovori. 15Dinamika upravnog rada je u njegovom vremenskom i situacionom odvijanju - pravnom toku upravnog rada i u procesu provere njegove pravilnosti - pravnoj kontroli upravnog rada - Tok upravnog rada odvija se kroz predvieni upravni postupak (donoenje akta i njegovo izvrenje). - Kontrola upravnog rada sprovodi se delom na kraju redovnog upravnog postupka, tj. u pojedinim njegovim vanrednim kanalima, a delom i u odgovarajuem sudskom postupku. - Strukturu upravnopravne grane ini tri niza pravnih normi upravnog prava: upravno-organizacione upravno-materijane/sadrinske norme - u pogledu statike upravnog rada upravno-procesne norme - u pogledu dinamike upravnog rada Opte upravno pravo i posebno upravno pravo - Postoje dve meusobno razliite grupacije pravnih normi, prema prostiranju i domaaju svog vaenja: zajednicke upravnopravne norme primenljive naelno u svim upravnim oblastima - opte upravno pravo specijalne upravnopravne norme svojstvene iskljuivo pojedinim upravnim oblastima - posebno upravno pravo - Sisitem normi upravnog prava u naoj zemlji ine norme po vrsti (organizacione, materijalne i procesne) i one po domaaju (opte i posebne). Tako upravnopravnu granu ini sistem optih i specijalnih pravnih propisa o subjektima upravnog rada i njihovoj sadrzini kao i o toku i kontroli upravnog rada. 15. ELEMENTI UPRAVNOG PRAVA EVROPSKE UNIJE - Evropski sud pravde je definisao veliki broj naela upravnog prava pozivajui se na opta pravna naela upravnog prava koji su zajedniki za zemlje lanice. Razlikuju se materijalna i procesna naela. - Materijalna naela: 1. Naelo zakonitosti - jedno od najznaajnih naela upravnog prava Unije. Koncept zakonitosti povezan je sa idejom pravne drave. Naelo zakonitosti se odreuje kao obaveza drave da deluje u skladu sa zakonom. Svaka delatnost organa EU mora biti zasnovana na propisima EU. Ukoliko institucije EU u svom radu prekre naelo zakonitosti Evropski sud pravde ce takve akte ponititi. 2. Naelo proporcionalnosti- uprava moze graanima nametati obaveze samo do granice koja je neophodna za postizanje svrhe date mere. To znai da 16usvojene mere moraju biti proporcionalne ciljevima koji se ele postii. 3. Naelo jednakosti - zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu - dravljanstvo, pol i dr. 4. Naelo zatite legitimnih oekivanja - ovo naelo lei u principu pravne sigurnosti. To znai da uprava mora graanima garantovati pravni kontinuitet i sigurnost. 5. Naelo konzistentnosti - da bi legitimna oekivanja graana mogla biti zadovoljena, organi EU moraju donositi konzistentne upravne odluke. - Procesna naela: 1. Naelo sasluanja stranke - osnovno naelo upravnih procedura. Ovlaeni organi prilikom donoenja odluke koja moe uticati na pravnu situaciju stranke moraju dati stranci mogunost da se izjasni o okolnostima sluaja.2. Naelo dostupnosti informacija - podrazumeva se dunost upoznavanja stranke sa svim faktikim i pravnim injenicama koje su relevantne za donoenje odluke. 3. Naelo briljivog voenja postupka - obaveza organa uprave da nepristrasno i briljivo ispita sve relenatne faktike i pravne injenice individualnog sluaja. Prilikom ocene da li je ovo naelo povreeno, Evropski sud mora ispitati i sutinu individualnog sluaja. 16. FORMALNI IZVORI UPRAVNOG PRAVA: OPTA OBELEJA I VRSTE - Izvori up. prava su svi oni izvori prava koji i inae mogu biti izvori prava uopte, tako da se moe rei da up. pravo nema neke svoje specifine i iskljuive izvore prava, ve su to svi oni izvori prava koji su karakteristini za dati pravni sistem. - Izvori up. prava, meutim, ipak imaju neke posebne karakteristike, za koje se kae da su uglavnom kvantitativne prirode - to su brojnost, raznovrsnost i promenljivost.- Tako, izvore up. prava u znatno veem obimu ine podzakonski opti akti, dok se norme ostalih grana prava najee nalaze u zakonima. Dalje, zakoni koji predstavljaju izvore u. p. su po pravilu krai i reguliu odreene grupe pitanja koje predstavljaju izvesne celine, pa su zato vrlo brojni i nisu obuhvaeni u okviru jedinstvenih i celovitih kodifikacija. Uz sve to, izvori u. p. brzo zastarevaju to je razlog njihovog estog menjanja. - Vrste izvora u. p. moraju se utvrivati polazei od pozitivnog prava svake zemlje. I kod nas se izvorima upravnog prava smatraju samo opti akti, pre svega zakoni, uredbe i drugi podzakonski opti akti dravnih organa, pa e se kao izvor u. p. smatrati svaki akt ukoliko sadri pravne norme koje se odnose 17na organizaciju uprave, na obavljanje upravne delatnosti i na kontrolu uprave, s tim sto su neki akti izvor u. p. u celini, a neki samo delimino. - Zakoni i drugi propisi i opti akti moraju se zvanino objaviti pre stupanja na snagu. Postoje dva razloga: nije mogue postupati po zakonu ukoliko se ne zna za njegovo postojanje. Sa druge strane, zbog mogue neusklaenosti pojednih tekstova, neophodno je imati jedan zvanian izvornik. - Prema ustavu, zakoni i drugi propisi stupaju na snagu naranije osam dana od dana objavljivanja, osim ako se iz opravdanih razloga ne predvidi da stupaju na snagu ranije. Ustav zabranjuje retroaktivno dejstvo zakona, s tim to se to izuzetno moze odnositi samo na pojedine odredbe zakona. - Zakoni, drugi pravni propisi i opti akti objavljuju se u slubenim glasilima. 17. USTAVNI PROPISI - Ustav i ustavni akti (npr. ustavni amadmani, ustavni zakoni) predstavljaju izvor svih grana prava jednog pravnog sistema. Ustavom se obezbeuje najvia pravna zatita, tako to se onemoguava drugaije regulisanje pojedinih pitanja zakonom. U naem pravu to je Ustav Republike Srbije od 2006. i Ustavni zakon za sprovoenje Ustava RS. - Ustav kao izvor u. p. moe se javiti kao neposredni ili kao posredni izvor. Ustav je uglavnom posredni, a u znatno manjoj meri neposredni izvor u. p. To znai da je ustav najee izvor u. p. posredstvom zakona. - Ustav je neposredni izvor prava za organe uprave kada oni mogu i moraju da zasnivaju svoje akte direktno na pojedinim odredbama ustava. To je sluaj samo onda kada ustav izriito uslovljava organe uprave, daje ovlaenje i odreuje njihove dunosti, kao i kada odreuje oblike kontrole. - Ustav RS od 2006. sadri odgovarajue odredbe o dravnoj upravi.To su: 1. u nadlenosti vlade spada usmeravanje i usklaivanje rada organa dravne uprave, i vrenje nadzora nad njihovim radom; 2. vlada je odgovorna NS za rad dravnih organa uprave; 3. Dr. revizorska institucija je najvii dr. organ revizije javnih sredstava, odgovara NS 4. Odeljak Dravna uprava odnosi se na poloaj dravne uprave, poveravanje javnih ovlaenja i javne slube i zatitniku graana; 5. dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i odgovara vladi. Njene poslove obavljaju ministarstva, a njihov broj i poslovi odreuju se zakonom; 6. zakonom se odreeni poslovi mogu poveriti i autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave ili posebnim organima 7. zatitnik graana je nezavisni dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave. 18- Posredno se Ustav moe javiti kao izvor prava kada propisuje da su organi uprave duni da zakone i druge propise tumae i primenjuju u skladu sa duhom i naelima ustava. 18. MEUNARODNI UGOVORI

Meunarodni ugovori su direktan izvor upravnog prava. U hijerarhiji propisa oni su ispod Ustava, a iznad (obinih) zakona. Kae se obinih zato to se meunarodni ugovori ratifikuju, i na taj nain uvode u na pravni sistem, zakonom. (Ustav RS l. 16 Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.) Dakle, ratifikovani meunarodni ugovori moraju da budu u skladu sa Ustavom, a (obini) zakoni moraju da budu saglasni i Ustavu i ratifikovanim meunarodnim ugovorima. Jedan od najznaajnijih meunarodnih ugovora za upravno pravo je Evropska konvencija o ljudskim pravima, posebno lan 6 kojim se predvia pravo na pravino suenje (Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona), i lan 13 koji predvia pravo na pravno sredstvo (Svako kome su povreena prava i slobode predvieni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvrila lica koja su postupala u slubenom svojstvu). 19. ZAKONSKI PROPISI - Kao izvor upravnog prava, zakon se javlja kao primarni i najvaniji izvor. Dok se u irem smislu pod zakonom podrazumeva svako opte pravilo, dotle se u uem smislu pod zakonom podrazumevaju norme koje je doneo poseban zakonodavni organ u posebnom zakonodavnom postupku. - U pogledu odnosa opteg i posebnog zakona, vai pravilo da se u sluaju da postoji i opti i poseban zakon u odreenoj materiji primenjuje poseban zakon. Sa druge strane, ukoliko neko pitanje nije regulisano posebnim zakonom, primenjivae se opti zakon kao supsidijaran, tj. dopunski.- U pogledu vremenskog dejstva zakona vai pravilo da zakon ne moe imati povratno dejstvo, prema principu zabrane retroaktivnosti zakona. Pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, samo u sluaju da je to izriito predvieno samim zakonom, i ukoliko to zahteva opti interes koji je utvren 19zakonom. Pre stupanja na snagu zakon mora biti objavljen u odgovarajuem slubenom glasilu. - Sa zakonom se moze izjednaiti i tzv. autentino tumaenje zakona, kad je to predvieno. Autentino tumacenje zakona javlja se u formi zakona kada tumaenje daje donosilac zakona, zbog toga se ne smatra samostalnim aktom, vec sastavnim delom zakona koji tumai, i zbog toga ima povratno dejstvo. Autentino tumaenje nije predvieno Ustavom RS. pa ne predstavlja izvor upravnog prava. - Sa zakonom kao izvorom prava obino se izjednaavaju i neki drugi opti akti, kao to su drutveni plan, budet, i meunarodni ugovori, kada su ratifikovani u domaem zakonodavstvu. - Zakoni koji se javljaju kao osnovni izvori u. p: 1. U vezi sa organizacijom uprave: Zakon o dravnoj upravi (2005); Zakon o ministarstvima (2008); Zakon o dravnim slubenicima (2005); Zakon o loklanoj samoupravi (2007); Zakon o javnim agencijama (2005) itd. 2. U vezi sa obavljanjem upravne delatnosti: Bivi savezni zakon o optem upravnom postupku (1997) koji se sada primenjuje kao republiki: 3. U vezi sa vrenjem sudske kontrole uprave: Zakon o upravnim sporovima (2009). 20. PODZAKONSKI OPSTI AKTI - Podzakonski opti akti su akti koji su po svojoj pravnoj snazi nii od zakona.- Podzakonskim optim aktima se uoptena pravna pravila iz zakona konkretizuju kako bi se olakalo sprovoenje i izvravanje zakona. - Podzakonski opti akti su generiki naziv za propise slabije pravne snage od zakona, koje donose, po pravilu, nezakonodavni, izvrni i upravni organi, a ukoliko ih donose zakonodavni organi, donose ih po manje sloenom postupku od zakonodavnog. Ovim izrazom se obuhvataju i opti akti koje donose organi lokalne samouprave. Ovim aktima se ne moze ureivati materija koja prethodno nije bila ureena zakonom. - U naem pravnom sistemu, podzakonski opti akti kao izvori u. p. mogu se prema donosiocu podeliti na: 1. podzakonske opte akte skuptina; 2. podzakonske opte akte predsednika republike; 3. podzakonske opte akte vlade; 4. podzakonske opte akte organa uprave; 5. podzakonske opte akte autonomne pokrajne i grada; 6. podzakonske opte akte lokalnih organa (skupstina). - Podzakonski opsti akti skupstina kao izvori upravnog prava: 20- Skuptina osim zakona donosi i podzakonske opte akte i opte politike akte. To su svi oni akti koje skuptina ne donosi po zakonodavnom postupku.- U podzakonske opte akte koje donosi skuptina spadaju: 1. odluke - one u pravnom smislu mogu biti razliite, pa skuptina ponekad donosi i odluke koje su pojedniani akti. 2. statuti - statut autonomne pokrajne donosi njegova skuptina, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine. Statut je najvii pravni akt a. p. kojim se utvruje nadlenost, izbor, organizacija i rad njenih organa. 3. poslovnik o radu skuptine - Skuptine donose i politike akte. Politiki akti su opti akti skuptine koji nemaju svojstvo propisa jer po svojoj prirodi nisu pravni vec politiki akti. Oni nemaju obaveznu pravnu snagu, ve obavezuju po drugom, politikom i moralnom osnovu. U njih spadaju: 1. deklaracije - njom se izraava opti stav skuptine o znaajnim pitanjima unutranje i spoljne politike; 2. rezolucije - ukazuje se na stanje i probleme u odreenoj oblasti drutvenog ivota, utvruju osnovi politike i daju smernice za njeno sprovoenje; 3. preporuke - ukazuje se na znaaj odreenih pitanja koje se odnose na izvravanje zakona i propisa. - Akti predsednika republike kao izvori upravnog prava: - Akti predsednika republike nisu izvor upravnog prava jer predsednik po pravilu ne donosi opte, vec samo pojedinane pravne akte, kao to su ukaz, naredba, predlog i odluka. - Meutim, akti predsednika mogu postati izvori u sluaju kada doe do nekih posebnih i vanrednih okolnosti, tj. kada presednik moe donositi akte iz nadlenosti skuptine. - Podzakonski opsti akti vlade kao izvori upravnog prava: - I podzakonski opti akti vlade se mogu javiti kao izvor upravnog prava. Vlada donosi: 1. uredbe - njima se blie ureuju odnosi od znaaja za izvravanje zakona, utvruju naela unutranje organizacije ministarstava, i ostalih organa uprave i obrazuju strune slube vlade; 2. odluke - njima se propisuju mere vlade, daje saglasnost i potvruju opi akti organa ili organizacija, obrazuju druge slube za potrebe vlade; 3. reenja - odluuje se o postavljanjima i razreenjima, daje saglasnost i potvruju pojedinani akti organa i organizacija, ponitavaju ili ukidaju propisi ministarstava; 4. zakljuke - utvruju se stavovi vlade o pitanjima iz unutranje organizacije, metoda rada i odnosa u vladi, naelni stavovi i smernice za rad ministarstava, itd; 215. memorandum o budzetu - sadri osnovne ciljeve politike javnih finansija; 6. strategija razvoja - utvruje se stanje u oblasti iz nadlenosti republike i mere koje treba preduzeti za njen razvoj; 7. deklaracija- izraava se stav vlade o nekom pitanju. - Podzakonski opti akti organa uprave kao izvori upravnog prava: 1. pravilnik - razrauju se pojedine odredbe zakona i propisa vlade radi njihovog izvavanja; 2. naredba - radi izvravanja pojedinih odredaba zakona nareuje se ili zabranjuje postupanje u odreenoj situaciji koja ima opti znaaj; 3. uputsvo - propisuje se nain rada i vrenje poslova organa dravne uprave; 4. reenje - odluuje se o pojedninim upravnim i drugim pojedinanim stvarima; 5. obavezna instrukcija - ureuju se obavezna pravila o nainu rada i postupanju organa; 6. struno upustvo - sadri pravila za struno organizovanje slube; 7. objanjenje - daje se miljenje koje se odnosi na primenu pojednih odredaba zakona i drugih propisa. - Podzakonski opsti akti opstina (grada) kao izvori upravnog prava: - Prema ustavu, skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odreene zakonom. Poloaj grada Beograda ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. - Skuptina optine donosi statut, statutarne odluke i druge akte. 21. OPTI PRAVNI AKTI NEDRAVNIH SUBJEKATA - Pojedina preduzea, ustanove, agencije i organizacije donose svoje opte akte kojima propisuju norme o ponaanju svojih radnika ili lanova. O primeni tih normi se ne stara drava, vec je to stvar tih organizacija. - Odreenim nedravnim subjektima (npr. komunalnim preduzeima, fakultetima...) moze se poveriti vrenje javnih ovlaenja. U tom sluaju se i opti akti tih nedravnih organizacija (npr. statuti, pravila, odluke) mogu javiti kao izvori upravnog prava. - Prema zakonu o javnim agencijama, javnoj agenciji mogu se posebniim zakonom, kao javno ovlaenje, poveriti sledei poslovi dravne uprave: donoenje propisa za izvravanje zakona, reavanja u prvom stepenu u upravnim stvarima, izdavanje javnih isprava i voenje evidencija. 22. INDIREKTNI IZVORI UPRAVNOG PRAVA - Sudske odluke kao izvor prava 22- Kod nas se smatra da sudska praksa nije izvor prava u smislu da se presude Vrhovnog suda i odluke Ustavnog suda moraju uzimati kao obavezna pravna pravila. Za razliku od toga, u zemljama u kojima se primenjuje common law odluke najviih sudova izjednaene su u pogledu pravne snage sa zakonom, i kao takve su obavezne. - Ipak, moe se rei da se i kod nas sudske odluke, odnosno presude mogu u izvesnom smislu javiti kao izvor koji stvara pravo.- To ce biti sluaj kada su pojedine sudske odluke, na osnovu izriitog zakonskog propisa, obavezne u konkretnom sluaju. - Osim sudskih presuda, reenja i odluka, sudovi na posebnim optim ili zajednikim sednicama mogu zauzimati i tzv. naelne stavove i naelna pravna miljenja, koji se javljaju kao neka vrsta optih pravnih akata tih sudova. Iako sudke presude i praksa sudova u naem pravnom sistemu nisu formalni izvor prava, one se u stvarnosti javljaju kao znaajan inilac koji utie na rad sudova. - Meutim, osim shvatanja koje stvaranje prava svode samo na normativnu delatnost u uem smislu, tj. na donoenje optih pravnih normi i akata, postoje i shvatanja koja u proces stvaranja prava ukljuuju i sudske odluke.- U pravnoj teroiji postoje oprena miljenja o mogunosti stvaranja prava sudskim presudama. Dugo je suvereno vladao princip da sudija ne stvara pravo, ve ga samo primenjuje. - U naoj teoriji preovladava miljenje da sudska praksa, pogotovo sudske odluke ne mogu biti izvor prava, pa samim tim da se njima i ne stvara pravo. Meutim, ima izuzetaka, jer se postavlja pitanje pravnih praznina i njihovog popunjavanja. Ako sud nae da postoji pravna praznina, onda on mora da je popuni sam, svojom normom. Meutim u vezi sa tim se i postavlja pitanje sudskog precedenta. Naime, da li je takva norma kojom je popunjena pravna praznina obavezna i za takve budue sluajeve. U tom kontekstu, posebno se istie da u naem pravnom sistemu to nije mogue. - Ni tzv. upravna praksa, tj. ranije odluke koje su doneli organi uprave, ne predstavljaju izvor upravnog prava, jer organi uprave formalno nisu vezani svojim ranijim odlukama. Ipak, i upravna praksa moze faktiki uticati na upravne odluke. - Obicajno pravo kao izvor upravnog prava: - Mada obiajno pravo kao izvor upravnog prava u naem pravnom sistemu nema vei znaaj, ipak ono kao izvor nije potupuno iskljueno. Obiajno pravo ine pravila ponaanja koja su nastala stalnim i jednoobraznim vrenjem ili uzdravanjem od vrenja odreenih radnji u odreenim okolnostima. Kod nas se moe rei da obiajno pravo predstavlja dopunski izvor upravnog prava jer njegova primena dolazi u obzir samo u sluaju kada postoji tzv. pravna praznina. 23- Tehnicka pravila i standardi kao izvori upravnog prava: - Moe se desiti da izvesna tehnika ili druga pravila i standardi posredno dobiju dejstvo pravnog izvora. Meutim da bi se to desilo, potrebno je da ih zakon i drugi pravni propisi kao takve priznaju. Npr. zakon moe propisati da se jedno pitanje moze reiti primenom principa lege artis, tj. po pravilima stuke.U tom sluaju, pravila struke dobijaju snagu pravnih izvora, a pravni akti kojima treba da se rei neko pitanje mogu se zasnivati na tim standardima. 23. SUBJEKTI JAVNE UPRAVE (DRAVNI I NEDRAVNI) - U najirem smislu organizacioni sistem upravnih organa i upravnih organizacija u jednoj zemlji danas se oznaava izrazom javna uprava. U organizacionom smislu, javna uprava obuhvata kako upravne organe i organizacije u okviru drave, tako i one organizacije koje se ne nalaze u sastavu drave, ali koja imaju posebna javna ovlaenja na osnovu kojih mogu obavljati odreene poslove koji inae obavljaju organi uprave. - Dakle, javnu upravu s jedne strane ine dravni organi uprave i upravne organizacije, a s druge nedravni subjekti tj. organitacije koje nisu u sastavu drave, ali koje na osnovu zakonom poverenih ovlaenja mogu obavljati poslove od javnog interesa. - U organizacionom smislu javna uprava obuhvata: 1. dravnu upravu, tj. organe uprave (npr. ministarstva) i upravne organizacije (npr. zavodi, direkcije) ija je osnovna delatnost obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u okvirima formalne dravne strukture; 2. nedravnu upravu tj. organizacije kojima upravni poslovi nisu osnovna delatnost, ali koji upravnu delatnost mogu obavljati na osnovu poverenih javnih ovlaenja (npr. javne agencije). - Dravna uprava u organizacionom smislu obuhvata : 1. organe uprave2. upravne organizacije kao osnovne organizacione oblike u okviru dravne strukture kojima je obavljanje upravnih i strunih poslova osnovna delatnost. - Nedravna uprava u organizacionom smislu obuhvata raznovrsne nedravne organizacije, kao to su javne agencije (npr. agencija za privatizaciju) i javna preduzea (npr. javno preduzece za komunalne usluge), kojima obavljanje upravnih poslova nije osnovna delatnost, ali koje na osnovu posebnih ovlaenja mogu biti zakonom ovlaene da obavljaju pojedine upravne poslove. 24. HIJERARHIJA I SUBORDINACIJA 24- Uspostavljanje organizacione strukture moe se ostvariti polazei od hijerarhijskog principa formiranja organa. Njegova druga strana podrazumeva postojanje subordinacije. - Hijerarhijski princip organizacionog povezivanja polazi od sistema nadreenosti i podreenosti u okviru kojeg su unapred odreena stroga pravila.- Hijerarhijski princip podrazumeva sistem stareinstva ija je sutina u obavezi podreenog subjekta da se povinuje naredbama i zahtevima nadreenog. Ovaj princip javlja se kao najstariji princip formiranja upravih organizacija. - Kao druga strana hijerarhijskog pricipa javlja se subordinacija, koja predstavlja obavezu i dunost potinjenog da izvrava konkretna nareenja pretpostavljenog stareine. Prema starijem shvatanju, subordinacija podrazumeva obavezu potinjenog da izvrava svako nareenje, pa ak i ono koje je oigledno nezakonito. Prema savremenijim shvatanjima, postoji tzv. granica subordinacije koja podrazumeva da stareina potinjenom ne moe izdavati naloge koji su nezakoniti. A ako izda takav nalog, potinjeni ima pravo da uloi tzv. prigovor nezakonitosti. On moe da se odnosi na nadlenost, formu i sadrinu naloga. - U teoriji i zakonodavstvu razlikuju se opti i posebni reim subordinacije. Opti reim generalno vai za sve upravne organe, a posebni za pojedine upravne organe koji obavljaju specifine zadatke i poslove. - Prema optem reimu subordinacije, potinjeni je duan da izvrava samo zakonite naloge. U sluaju da je stareina izdao nezakonit nalog, potinjeni je duan da na to upozori stareinu, nakon ega moe da obustavi izvrenje takvog naloga. Meutim, po ponovljenom pismenom nalogu stareine, potinjeni je obavezan da takav nalog izvri, ali e biti osloboen odgovornosti. - Prema posebnim reimima subordinacije, potinjeni je duan da izvrava sve naloge stareine koji su izdati sa ciljem vrenja slube, bez obzira na to da li su nalozi zakoniti ili ne. Poseban reim subordinacije propisuje se posebnim zakonima i pravilima slube (npr. u policiji i vojsci).- Meutim, i u okviru opteg i u okviru posebnog reima, apsolutna granica subordinacije postoji u sluaju da izvrenje naloga predstavlja krivino delo. 25. POJAM, OBELEJA I VRSTE DRAVNIH ORGANA UPRAVE - Prema vaecim propisima organi uprave u Srbiji obrazuju se kao: 1. ministrastva - kao samostalni republiki organi uprave; 252. organi uprave u sastavu ministarstva - npr. uprava, inspektorat, direkcija; 3. posebne organizacije - npr. sekretarijat, zavod, agencija. - Ministrastvo se obrazuje za poslove dravne uprave u jednoj ili vise meusobno povezanih oblasti. Ministrastvom rukovodi ministar, i on predstavlja ministarstvo, donosi propise i reenja u upravnim i drugim pojedinanim stvarima i odluuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. On je odgovoran Vladi i Narodnoj skuptini.- Ministarstvo moe da ima jednog ili vie dravnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Dravni sekretar pomae ministru u okviru ovlaenja koja mu on odredi, a njega postavlja i razreava Vlada na predlog ministra. Ministarstvo ima pomonike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru. Ministarstvo moe da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru. Ministar moe imenovati najvise tri posebna savetnika. - Ministarstvo moe da ima jedan ili vie organa uprave u svom sastavu koji se obrazuje za izvrne odnosno inspekcijske i sa njima povezane strune poslove. Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvrne i sa njima povezane strune poslove, inspektorat za inspekcijske i sa njima povezane strune poslove a direkcija za strune i sa njima povezane izvrne poslove koji se odnose na privredu.- Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru. Posebna organizacija obrazuje se za strune i sa njima povezane izvrne poslove ija priroda zahteva vecu samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a njom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi. - U Srbiji postoje 22 ministarstva, a zakonom o ministrastvima obrazovane su i sledee posebne organizacije: Republiki sekretarijat za zakonodavstvo, Republiki zavod za razvoj, Republiki hidrometeoroloski zavod, Zavod za intelektualnu svojinu... 26. CENTRALIZACIJA, DECENTRALIZACIJA I DEKONCENTRACIJA - U uspostavljanju organizacione strukture, principi centralizacije i decentralizacije predstavljaju dva znaajna principa organizacionog povezivanja. Ova dva principa ne treba posmatrati kao dva suprotna i uzajamno iskljuujua oblika, ve se moraju traiti njihove optimalne kombinacije. - Centralizacija znai upravljanje organizacijom iz jednog centra. Ona podrazumeva sistem u kojem svi nalozi za izvrenje zadataka dolaze iz jednog centra, koji istovremeno vri kontrolu kako su ti nalozi izvreni. - Centralizacija moe imati razliite modalitete. Organizaciona struktura 26uspostavljena na osnovu najjaeg stepena centralizacije naziva se kruti centralizam i karakteristina je za relativno jednostavne organizacije (vojska, policija...). U sistemu krutog centralizma, necentralni podruni organi javljaju se kao prosti izvrioci naloga centralnog organa. - Blai oblik centralizacije naziva se dekoncentracija i podrazumeva sistem u kojem se izvrenje odreenih zadataka i poslova trajno prenosi na organizacione celine nieg i srednjeg nivoa, ime se centar oslobaa vrenja prevelikog broja poslova. - Decentralizacija u organizacionom smislu znai upravljanje organizacijom iz vie centara. U tom smislu, ona oznaava prenoenje ovlaenja na nie jedinice koje uivaju odreeni stepen samostalnosti kako u pogledu izbora kada ce pristupiti izvrenju nekog posla, tako i u pogledu naina na koji e se posao obaviti.- I kod decentralizacije se mogu javiti razliiti modaliteti koji podrazumevaju vei ili manji stepen samostalnosti organizacionih celina u izvrenju svojih poslova. Najvaniji oblik decentralizacije je lokalna samouprava, mada se javljaju i drugi oblici (regionalna, opstinka). - U loklanoj samoupravi osim toga sto se ovlaenja i poslovi prenose na nie organizacoione celine (tzv. preneti delokrug), moe doi i do potpunog osamostaljivanja ovih organizacionih celina u smislu da ovlaenja za izvrenje odreenih zadataka i poslova izvorno potiu iz ustava ili zakona (tzv. izvorni delokrug). Ukoliko lokalni organi imaju oba ovlaenja, tj. preneta i izvorna, kae se da su formirani po principu duplog koloseka. - Principi centralizacije i decentralizacije dolaze posebno do izraaja i kod formiranja organizacione strukture upravnih organizacija. 27. UPRAVNI OKRUG - Upravni okrug obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave. U upravnom okrugu organi dravne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vre jedan ili vie sledeih poslova drzavne uprave: 1. da reavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu, odnosno o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovlaenja; 2. da vre nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja; 3. da vre inspekcijski nadzor. - Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom. Upravni okrug ima naelnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadlenom za poslove uprave i Vladi. Naelnika postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave. 27- U upravnom okrugu postoji stuna sluba upravnog okruga. Upravni okrug ima savet up. okruga, koji usklauje odnose okrunih podrunih jedinica organa dravne uprave i optina i gradova sa podruja upravnog okruga. Savet ine naelnik i predsednici optina i gradonaelnici gradova sa podruja upravnog okruga. 28. UNUTRANjA ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA U DRAVNOJ UPRAVI - Cilj unutraanje organizacije i sistematizacije radnih mesta u dravnim organima uprave jeste struno, efikasno i racionalno izvravanje poslova iz njihovog delokruga. Unutranje ureenje i sistematizacija u organima dravne uprave zasniva se na naelima koje odreuje vlada uredbom.- Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu i organu u sastavu donosi ministar, u posebnoj organizaciji njen direktor, a u stunoj slubi upravnog okruga naelnik upravnog okruga.- Za stupanje ovog akta Pravilnika na snagu neophodana je saglasnost vlade. - Naela za unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta jesu:1) grupisanje istovrsnih ili srodnih i meusobno povezanih poslova u odgovarajue organizacione jedinice;2) potovanje delokruga organa i radne procese u njemu;3) prilagoenost celini poslova organa; 4) obezbeivanje brzog i delotvornog ostvarivanja prava i pravnih interesa stranaka;5) obezbeivanje delotvornog i skladnog rada organa i delotvornog nadzora nad radom unutar organa;6) obezbeivanje javnosti rada organa. - Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnoj upravi donosi ministar, odnosno direktor posebne (upravne) organizacije. Ako ministarstvo ima organ u sastavu, deo pravilnika koji se odnosi na organ u sastavu predlae direktor organa u sastavu.- Pravilnik se sastoji iz dva dela:1) odreivanje unutranjeg ureenja organa;2) sistematizacije radnih mesta. - U pogledu unutranjeg ureenja organa, Pravilnikom se utvruju:1) organizacione jedinice, njihov delokrug i meusobni odnos;2) rukovoenje unutranjim jedinicama; 3) ovlaenja rukovodilaca unutranjih jedinica; 284) nain saradnje organa sa drugim organima i organizacijama. - to se tie sistematizacije radnih mesta, Pravilnik sadri:1) broj dravnih sekretara i dravnih slubenika koji rade na poloaju i opis njihovih poslova;2) broj radnih mesta po svakom zvanju (za dravne slubenike) i svakoj vrstii radnih mesta (za nametenike); 3) nazive i opise poslova,radnih mesta i zvanja; 4) potreban broj dravnih slubenika i nametenika za svako radno mesto5) uslove za zapslenje na svako radnom mestu. - Vrste unutranjih jedinica su osnovne, posebne i ue. - Osnovna je sektor. Posebne su sekretarijat i kabinet ministra, a u Ministarstvu odbrane i General-tab Vojske Srbije. Ue unutranje jedinice su odeljenje, odsek i grupa. 29. PRAVNI POLOAJ LICA U ORGANIMA DRAVNE UPRAVE (FUNKCIONERI, DRAVNI SLUBENICI I NAMETENICI) - Poslove iz delokruga organa dravne uprave vre dravni slubenici koji su poloili dravni struni ispit. Za voenje upravnog postupka i donoenje reenja u upravnom postupku moze biti ovlaen samo dravni slubenik koji ima visoku stunu spremu odgovarajue struke. - Prema Zakonu o dravnim slubenicima, dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa dravne uprave, sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog pravobranilatva, slubi Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina. Na dravne slubenike naroito se primenjuju zakonske odredbe o sukobu interesa i obavezi pruanja informacija od javnog znacaja. - Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od prateih pomono-tehnikih poslova u dravnom organu. Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu. Radna mesta nametenika razvrstava Vlada uredbom. - Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je Republika Srbija. - Radna mesta dravnih slubenika se dele na poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti.- Poloaj se stie postavljenjem od Vlade ili drugog dravnog organa.- Izvrilaka radna mesta su sva radna mesta koja nisu poloaji, i ona se razvrstavaju po zvanjima. Radna mesta se popunjavaju na osnovu internog i javnog konkursa. - Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu dravnih slubenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno 29odluivanje o napredovanju. Drzavni slubenik moe pod odreenim okolnostima biti premeten. - Dravni slubenik je disciplinski i materijalno odgovoran (za tetu). - albene komisije odluuju o albama dravnih slubenika na reenja kojima se u upravnom postupku odluuje o njihovim pravima i dunostima, i o albama uesnika internog i javnog konkursa. Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor. - Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja dravnih slubenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se prijem planira i broja dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira zbog mogueg poveanja obima posla. Sluba za upravljanje kadrovima koju obrazuje Vlada zaduena je za strune poslove vezane za upravljanje kadrovima u dravnoj upravi. - Centralna kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima. - Visoki slubeniki savet propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponaanja dravnih slubenika i vri druge poslove. On je samostalan u radu i donosi poslovnik o svom radu. Visoki slubeniki savet ima devet lanova koje imenuje Vlada na est godina. 30. IMAOCI UPRAVNO-JAVNIH OVLASENJA Osim organa uprave i posebnih upravnih organizacija u sastavu dravne orgnaizacione strukture, kao vrioci upravne delatnosti mogu se javiti i nedravni subjekti kojima je zakonom povereno njeno vrenje. U inostranoj literaturi ova se oblast esto naziva i javni sektor (public sector). Kod nas se nedravni nedravni subjekti ovlaeni za vrenje upravne delatnosti mogu razvrstati u dve osnovne kategorije: 1. J avne ustanove, i 2. J avne agencije. Tako, prema Zakonu o dravnoj upravi, pri vrenju poverenih poslova dravne uprave, imaoci javnih ovlaenja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. Sredstva za vrenje poverenih poslova dravne uprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Vlada i organi dravne uprave zadravaju i posle poveravanja poslova dravne uprave odgovornost za njihovo izvravanje. Kad je imaocima javnih ovlaenja povereno donoenje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dravne uprave. Imaoci javnih ovlaenja duni su da propis ije im je donoenje povereno objave u Slubenom glasniku Republike Srbije. Kod poveravanja poslova dravne uprave zakon propisuje ogranienja. Tako, poslovi dravne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu biti 30nikom povereni, dok poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti povereni jedino organima autonomne pokrajine, optine, grada i grada Beograda. Opti nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave vri organ drvne uprave koji se odreuje zakonom (najee je to odgovarajue ministartsvo). Pri tome nadzorni organ dravne uprave ima sva opta ovlaenja u nadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana. Meutim, zakon propisuje i posebna ovlaenja nadzornog organa, posebno: 1. Preuzimanje poverenog posla - nadzorni organ dravne uprave duan je da neposredno izvri povereni posao ako bi neizvrenje posla moglo da izazove tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti. 2. Nadzor nad zakonitou propisa imalaca javnih ovlaenja - imalac javnih ovlaenja duan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadlenog ministarstva miljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloeni predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine i Vlade. Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je duno da Vladi predloi donoenje reenja o obustavi od izvrenja propisa i na njemu zasnovanih pojedinanih akata i pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa. Napomena: Uporedite 30. i 31. pitanje. Ta dva pitanja (odnosno odgovori na pitanja) su tesno povezana i dopunjuju jedno drugo. Zakon o dravnoj upravi u lanu 4. kae da "pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (imaoci javnih ovlaenja)", tako da se i autonomna pokrajina i lokalna samouprava javljaju kao nosioci (upravnih) javnih ovlaenja. I ne samo da se mogu javiti kao imaoci javnih ovlaenja, nego se inspekcijski nadzor moe poveriti jedino organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave (lan 54 stav 2 Zakona o dravnoj upravi). 31. POJAM I VRSTE JAVNIH OVLAENJA Osim organa uprave i posebnih upravnih organizacija, upravne poslove mogu vriti i odreeni nedravni subjekti pod uslovom da su im zakonom poverena 31posebna javna ovlaenja[/b][/b]. Kada u okviru javnih ovlaenja postoje ovlaenja za vrenje upravne delatnosti, ta se ovlaenja nazivaju upravna javna ovlaenja. Za razliku od organa uprave i posebnih upravnih organizacija (koji spadaju u tzv. dravnu upravu), nedravni subjetki (npr. javne agencije, javen ustanove i javna preduzea) koji raspolau upravnim javnim ovlaenjima uobiajeno se oznaavaju kao nedravna uprava. Upravna javna ovlaenja predstavaljaju posebna zakonom poverena javna ovlaenja nedravnim subjektima da, u obavljanju svoje osnovne privredne (npr. delatnosti u oblasti PTT saobraaja, elektroprivrede, umarstva itd.) ili druge drutvene delatnosti (npr. univerzitetskog obrazovanja, javnog informisanja i sl.) mogu koristiti i odreena upravna ovlaenja. Upravna ovlaenja kojima mogu raspolagati nedravni subjekti nalee su ovlaenja da: 1. reavaju u upravnim stvarima (o pravima i obavezama nekog lica); 2. vode javnu evidenciju (npr. o korisnicima usluga); 3. vre inspekcijski nadzor. Svim upravnim ovlaenjima, meutim, ne raspolau svi nedravni subjekti u istoj meri. Vrsta i obim poverenog upravnog ovlaenja odreuju se u svakom sluaju posebno i zavise kako od osnovne delatnosti nedravog subjekta, tako i od konkretne procene zakonodavca. Tako, dok e se nekim nedravnim subjektima poveriti samo ovlaenje za reavanje u upravnim stvarima, drugima se moe poveriti i voenje javnih evidencija, treima se moe poveriti i vrenje inspekcijskog nadzora itd. Polazei od naeg vaeeg upravnog zakonodavstva, koje je i u ovom sluaju prilino neujednaeno, kao osnovne vrste nedravnih subjekata sa upravnim javnim ovlaenjima mogu se razlikovati: 1. organizacije koje vre javnu slubu (javne agencije i javne ustanove), i 2. javna preduzea. 32. POVERAVANJE UPRAVNIH JAVNIH OVLAENJA I JAVNE SLUBE - Osim organa uprave i posebnih upravnih organizacija, upravne poslove mogu vriti i odreeni nedravni subjekti kojima je zakonom povereno vrenje upravnih javnih ovlaenja. Nedravni subjekti (npr. javne agencije, javne ustanove i javna preduzea) koji raspolau upravnim javnim ovlaenjima uobiajeno se nazivaju nedravna uprava.- Upravna javna ovlaenja predstavljaju zakonom poverena javna ovlaenja nedravnim subjektima da u obavljanju svoje osnovne privredne (npr. elektroprivreda ili umarstvo) ili druge drutvene delatnosti (npr. javno informisanje) mogu koristiti i odreena upravna ovlaenja.- Upravna ovlaenja kojima mogu raspolagati nedravni subjekti najee su ovlaenja da:32a) reavaju u upravnim stvarima (o pravima ili obavezama nekog lica),b) vode javnu evidenciju (npr. o korisnicima usluga) i dav) vre inspekcijski nadzor. - Vrsta i obim poverenog upravnog ovlaenja odreuju se u svakom sluaju posebno i zavise kako od delatnosti nedravnog subjekta, tako i od procene zakonodavca. - Kao osnovne vrste nedravnih subjekata sa upravnim javnim ovlaenjima mogu se razlikovati:a) organizacije koje vre javnu slubu (javne agencije i javne ustanove) ib) javna preduzea. - J avne slube: - Prema Ustavu Srbije, zakonom se utvruju uslovi i nain obavljanja delatnosti, odnosno poslova za koje se obrazuju javne slube, s tim to republika ureuje i obezbeuje sistem javnih slubi. Ustav takoe propisuje da se pojedina javna ovlaenja mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. - U Srbiji ovu oblast regulise Zakon o javnim slubama, i prema tom zakonu javnu slubu obavljaju: 1. javne ustanove; 2. javna preduzea; 3. drugi oblici organizovanja koji su odreeni zakonom a koji obavljaju delatnost i poslove kojima se obezbeuje ostvarivanje prava graana, zadovoljavaju potrebe graana i organizacija i dr. - Zakon o javnim slubama propisuje da e se za obavljanje delatnosti i poslova u oblasti javnog informisanja, ptt saobraaja, energetike, puteva, komunalnih usluga, obrazovanja, zdravstvene zatite, obrazovati javne ustanove. Nad radom javnih ustanova i javnih preduzea vri se upravni i stuni nadzor. Kao organe javnih ustanova zakon predvia direktora, upravni odbor i nadzorni odbor. 33. ORGANI TERITORIJALNE AUTONOMIJE KAO VRIOCI UPRAVNE DELATNOSTI - Prema Ustavu RS, 2006., graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. - Autonomne pokrajine imaju status pravnog lica. Autonomne pokrajine su prema Ustavu, teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. RS 33ima autonomnu pokrajinu Vojvodinu i AP Kosovo i Metohija. Sutinska autonomija KiM se ureuje posebnim zakonom. Nove AP se mogu osnivati, a postojee ukidati ili spajati po postupku predvienim za promenu Ustava. Teritorija AP ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraenih na referendumu. Poloaj pokrajina u Srbiji je razliit. - Nakon politikih promena oktobra 2000. godine, NS Srbije donela je Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (2002), kojim su Vojvodini velikim delom vraene izvorna autonomija i nadlenost u oblasti kulture, obrazovanja, javnog informisanja, invalidskog i socijalnog osiguranja, iz oblasti privrede, rudarstva, turizma i drugih. Ovim tzv. omnibus zakonom, blie se odreuju nadlenosti autonomne pokrajine, a naroito u oblastima u kojima Republika ureuje sistem, kao i odreena pitanja koja se odnose na osnivanje, organizaciju i rad organizacionih jedinica, republikih fondova i zavoda na teritoriji autonomne pokrajine. - AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju. AP u skladu sa zakonom ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti: prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, zatite iv. sredine, saobraaja, sporta, kulture, zdravstvene zatite, javnog informisanja na pokrajinskom nivou.- AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom, utvruju simbole i nain njihovog korienja. Vlada moe pred ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu usatvnosti i zakonitosti odluke AP. - Prema Odluci o pokrajinskoj upravi i drugim propisima, pokrajinski organi uprave obavljaju sledee poslove: 1. izvravanje zakona 2. primenjivanje odluka i drugih akata koje donosi skuptina i izvrno vee 3. reavaju u upravnim stvarima o pravima i obavezama graana 4. vre upravni nadzor 5. pripremaju odluke i druga opta akta koje donosi Skuptina i Izvrno vee 6. vre druge Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima utvrene poslove. - Poslove pokrajinske uprave obavljaju : 1. pokrajinski sekreterijat 2. pokrajinske upravne organizacije, slube i direkcije. - Kada je savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1244 , 10. juna 1999. godine, dotadanji pravni poredak stavljen je van snage, pa je uprava na KiM podeljena na civilnu i vojnu. Na Kosovu je izmeu ostalog usvojena i Uredba o samoupravljanju optina na Kosovu, kao i ustavni okvir 34za privremenu samoupravu na Kosovu. Republika Kosovo proglaena je 18. februara 2008.godine, to su neke drave i priznale. 34. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE KAO VRIOCI UPRAVNE DELATNOSTI - Prema Ustavu Srbije, jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedite jedinice lok. samouprave odreuje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lok. samouprave prethodi referendum.- Optine se ukidaju i osnivaju zakonom. Grad se osniva zakonom i ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini. Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Poloaj grada Beograda ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. - Ustav propisuje da optina preko svojih organa u skladu sa zakonom: ureuje komunalne delatnosti, korienje graevinskog zemljita, stara se o izgradnji i odravanju lokalnih puteva, ureuje lokalni prevoz, stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstva, sporta, stara se o razvoju turizma, trgovine i ugostiteljstva itd. Optina donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan, utvruje simbole optine, stara se o zatiti ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju. - Sistem lokalne samouprave ureen je Zakonom o lokalnoj samoupravi. To znai da optina nema dravne funkcije, ve samo mogunost da ostvaruje lokalnu samoupravu. - Optina ima dve vrste poslova: 1. izvorne poslove - utvreni Ustavom i zakonom; 2. poverene poslove - pojedine poslove Republika prenosi na optine radi efikasnijeg ostvarivanja prava i dunosti graana. - Organi optine prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su: 1. SKUPTINA OPTINE - predstavniki organ koji vri osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrene ustavom, zakonom, statutom. ine je odbornici, koje biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom i statutom. Njihov broj ne sme biti manji od 19 niti vei od 75. Biraju se na period od etiri godine. Odbornik ne moe biti zaposlen u optinskoj upravi. Skuptina optine donosi statut optine i poslovnik skuptine, budet, zavrni raun, propise i druge opte akte, bira predsednika skuptine koji organizuje rad skuptine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrene zakonom i statutom optine. 2. PREDSEDNIK OPTINE vri izvrnu funkciju u optini i ne moe biti odbornik skuptine optine. Njega bira skuptina optine iz reda odbornika na 35vreme od etiri godine, tajnim glasanjem veinom glasova ukupnog broja odbornika. Predstavlja i zastupa optinu. Ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost. 3. OPTINSKO VEE je organ koji usklauje ostavrivanje funkcije predsednika optine i skuptine optine i vri kontrolno-nadzornu funkciju nad radom optinske uprave. Predsednik optine predsedava optinskim veem. Vee ini do 11 lanova, koje na predlog predsednika optine bira skuptina optine. 4. OPTINSKA UPRAVA obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i optinske uprave za pojedine oblasti u optinama sa preko 50.000 stanovnika. Njom rukovodi naelnik, koga postavlja optinsko vee, na osnovu javnog oglasa na period od pet godina. On za svoj rad i rad uprave odgovara skuptini optine i optinskom veu u skladu sa statutom optine i aktom o organizaciji optinske uprave. - Zakon je otvorio mogunost da bude postavljen i glavni arhitekta u optinskoj upravi, u cilju reavanja urbanistikog i arhitektonskog plana. U optinskoj upravi mogu se postaviti i drugi glavni strunjaci za pojedine oblasti. Statutom optine moe se za vrenje poslova optine predvideti korienje usluga optinskog menadera. Uslovi i nain korienja ove usluge regulie se ugovorom. U nacionalno meovitim optinama osnivaju se saveti za meunacionalne odnose koje ine predstavnici svih nacionalnih i etnikih zajednica. Ovaj savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg pravnog akta skuptine optine ako smatra da se njime neposredno povreuju prava nacionalnih manjina. - Ustav jami sudsku zatitu prava na lokalnu samoupravu. Vlada moe pod izvesnim okolnostima raspustiti skuptinu optine i da imenuje privremeni organ koji ce obavljati poslove iz nadleznosti skupstine. Nove institucije propisane Zakonom o lokalnoj samoupravi jesu gradski branilac (ombudsman) i savet za razvoj i zatitu lokalne samouprave. Ove institucije nisu obavezne, ve je optinama stavljena mogunost da predvide njihov status i nadlenosti satutima i drugim optim aktima. 35. POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE - Uprava donosi i vri brojne i razliite akte i radnje. Osnovno obeleje akata uprave je to to ih donosi (odnosno vri) uprava kada je to zakonom i drugim propisima odreeno. - Podela akata uprave poiva na razlikovanju pravnih akata (kao izjava volje) od materijalnih akata (kao ljudskih radnji) i njihovoj daljoj klasifikaciji prema razliitim standardima (npr. na opte i pojedinane pravne akte). Moe 36se rei da su akti uprave svi pravni akti (opti i pojedinani) i materijalne radnje koje uprava donosi i preduzima u vrenju upravne delatnosti. - Kako su pravni akti izjave volje uinjene sa namerom da se proizvedu odreeni pozitivni ili negativni pravni efekti, to su pravni akti uprave izjave volje organa uprave kojima se eli proizvesti neko pravno dejstvo. - Pravne akte uprave moemo podeliti na : 1. opte pravne akte uprave upravni propisi 2. pojedinane pravne akte uprave upravni akti i upravni ugovori - Kako pravni poredak, osim pravnih, obuhvata i materijalne akte, tj. ljudske materijalne radnje, te i materijalni akti uprave obuhvataju brojne materijalne radnje uprave, koje se nazivaju upravne radnje. Pod aktima uprave se, sa jedne strane podrazumevaju opti i pojedinani pravni akti koje uprava donosi, sa druge strane materijalne radnje koje uprava preduzima u vrenju upravne delatnosti. 36. UPRAVNI PROPISI - Upravni propisi su opti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti su po svojoj sadrini akti pravila. To su akti kojima se propisuje neko opte i apstraktno pravilo za neodreen broj sluajeva i neodreen broj lica. Takvim aktima se stvaraju nove ili menjaju, odnosno ukidaju postojee opte pravne situacije koje iz njih proizlaze. - Po pravilu, normativne akte (propise) donose skuptina (npr. zakone, statute i odluke) i vlada (npr. uredbe, odluke i uputsva). Meutim, normativne akte mogu donositi i organi uprave, ali samo kada su na to ovlaeni. Normativnim aktima organa uprave ne mogu se ustanovljavati prava i obaveze graanima i pravnim licima, ve se njima samo mogu blie propisivati nain i uslovi izvravanja zakona i drugih podzakonskih akata skuptine i vlade. - Prema naim propisima u normativne podzakonske opte akte koje mogu donositi organi uprave spadaju: 1. pravilnik njime se razrauju pojedine odredbe zakona i propisa Vlade radi njihovog izvravanja, 2. naredba njom se radi izvravanja pojedinih odredaba zakona i drugih propisa nareuje ili zabranjuje postupanje u odreenoj situaciji od opteg znaaja; 3. uputstvo propisuje se nain rada i vrenje poslova organa dravne uprave, kao i preduzea, ustanova i drugih organizacija kada vre poverene poslove dravne uprave; 4. obavezne instrukcije ureuju se obavezna pravila o nainu rada i 37postupanja organa, kao i preduzea, ustanova i drugih organizacija kada vre poverene poslove dravne uprave u primenjivanju zakona; 5. struna uputstva sadri pravilo za struno organizovanje slube i za struni rad zaposlenih u organima dravne uprave; 6. objanjenja njime se daje miljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona i drugih propisa. - Pravilnike, naredbe i uputstva donosi funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave. 37. UPRAVNI UGOVORI - U savremenim evropskim zemljama, osim dva osnovna oblika pojedinanih pravnih akata uprave, tj. upravnih akata kao akata vlasti i ugovora kao akta poslovanja organa uprave, javlja se i jedan poseban, trei oblik ovih akata upravni ugovor. - Razlika izmeu upravnog akta i upravnog ugovora je posledica razliitosti pravnih reima kojima su regulisani i razliitosti pravnih efekata koje proizvode.- Upravni akt je u osnovi jednostrani akt, a ugovori kao graansko-pravni akti mogu biti i jednostrani i dvostrani. Pri zakljuivanju ugovora, drava se javlja u ulozi privatno-pravne linosti sa istim pravnim statusom kao i pojedinac, a pri donoenju upravnih akata ona se javlja u svojstvu javno-pravnog subjekta. Ovakva situacija je posledica to upravni akt nije pravni posao koji sklapaju organi dravne uprave na podruju graanskog prava. - Institut upravnog ugovora naroito se razvio u okviru francuskog upravnog prava i predstavlja jednu od velikih tvorevina administrativno-sudske prakse francuskog Dravnog saveta. Teoriju upravnog ugovora u francuskom pravu najiscrpnije je razvio GASTON EZ i po njegovoj koncepciji postoje dve vrste upravnih ugovora: 1. ugovori pomou kojih se drava snabdeva pokretnim stvarima; 2. ugovori pomou kojih se vri investiranje u javne objekte. - Iako upravni ugovori veoma lie na uobiajene graansko-pravne poslove izmeu privatnih lica, kod njih postoji jedan specifian element koji se ispoljava u tome da se upravni ugovori zakljuuju sa ciljem funkcionisanja javne slube. 38- Nae aktuelno zakonodavstvo ne poznaje upravne ugovore. Meutim, ipak poznaje neku vrstu up. ugovora koja se krije u pojedinim zakonima, npr. u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama se spominje javni ugovor (to je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zakljuen u pismenom obliku, kojim se u cilju realizacije projekta, ureuju meusobna prava i obaveze), zatim u Zakonu o javnim nabavkama se spominje ugovor o javnoj nabavci i dr.- Ukoliko se prihvati pretpostavka da upravni ugovori u naem pravu latentno postoje, nuno se postavlja pitanje koji bi sudovi bili nadleni za reavanje takvih sporova. S obzirom na nae pravo ne poznaje posebnu instituciju vrhovnog upravnog suda mogue su dve opcije: 1. da se upravni ugovori tretiraju kao ugovori, tj. kao akti graansko-pravnog karaktera; 2. da se upravni ugovori tretiraju kao upravni akti, tj. kao akti upravno-pravnog karaktera. - Za reavanje sporova povodom upravnih ugovora bili bi nadleni ili sudovi u koji po zakonu reavaju graanske sporove u parninom postupku ili sudovi koji po zakonu reavaju upravne sporove u upravno-sudskom postupku. Meutim, na osnovu naeg vaeeg zakonodavstva, ne bi se mogla odrediti nadlenost sudova za reavanje sporova povodom upravnih ugovora. - Nacrt novog Zakona o optem up. postupku izriito predvia postojanje up. ugovora i prema ovom nacrtu up. ugovor se definie kao dvostrani akt u kome je jedna strana organ i kojim se uspostavlja, menja ili ukida konkretan pravni odnos u upravnoj stvari. On mora biti u pisanom obliku i potpisuju ga strane ili njihovi predstavnici. Zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane organa, stranka moe podneti prigovor i njime se moe traiti naknada tete nastala zbog neispunjenja obaveza. 38. POJAM I OBELEJA UPRAVNOG AKTA - Upravni akti su osnovna vrsta pojedinanih pravnih akata koje u vrenju upravne delatnosti donosi uprava. Upravni akti kao pojedinani pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinano ili konkretno pravilo za odreeni sluaj i odreeno lice. Osim upravnih akata, uprava moe donositi i druge pojedinane akte, upravne ugovore. - U naem pravnom zakonodavstvu, pojam upravnog akta odreen je Zakonom o upravnim sporovima, pa je upravni akt pojedinani pravni akt kojim nadleni organ reava o nekom pravu ili obavezi fizikog ili pravnog lica u upravnoj stvari. - Obeleja upravnog akta su : 1. konkretnost kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se 39upravni akt odnosi na odreenu konkretnu pravnu situaciju, to znai da je ta situacija jednokratna i neponovljiva. 2. autoritativnost kao obeleje upravnog akta ne moe se uzeti kao njegovo bitno obeleje. Autoritativnost u smislu prinudnosti i nametanja odreenog ponaanja postoji kod upravnih akata kojima se utvruju i nameu pravne obaveze (dunosti), a to su obavezujui (onerozni) upravni akti. Autoritativnost ne treba shvatiti usko kao vrenje vlasti i prinude, ve kao struno, efikasno i zakonito donoenje upravnih akata. Autoritativan je onaj upravni akt koji je zakonit, celishodan, efikasno donet i u skladu je sa naelom materijalne istine. 3. jednostranost - postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odreuje prava i obaveze druge strane. Ona je ira od autoritativnosti, jer jednostranost nuno ne podrazumeva i autoritativnost, dok autoritativnost nuno podrazumeva i jednostranost. J ednostranost ukazuje na to da su upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta, odnosno da je normativna sadrina akta iskljuivo stvar njegovog donosioca.4. pravno dejstvo - kao obeleje upravnog akta proizlazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak. Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinane pravne situacije bilo da ih uspostavlja (npr. odreivanje poreske obaveze), bilo da ih menja (npr. smanjenje poreske obaveze), bilo da ih ukida (npr. ukidanje obaveze plaanja poreza). 5. zasnovanost na zakonu, tj. drugom pravnom propisu (npr. uredbi), kao obeleje upravnog akta, proizlazi iz okolnosti da je donoenje upravnog akta mogue samo ukoliko postoji zakonit osnov za to. Zasnovanost na zakonu znai jo i primenu principa zakonitosti u donoenju upravnih akata. Pretpostavka je da su svi akti u momentu donoenja zakoniti, a podrazumeva se i mogunost sudske zatite. 6. izvrnost kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvruju obaveze za stranku mogu prinudno izvriti. Izvrnost je karakteristina za one upravne akte kojima se utvruje neka obaveza. 7. upravna stvar - tradicionalna upravna doktrina odredjuje upravnu stvar kao posebno obelezje upravnog akta. Upravna stvar je akt kojim se ureuje konkretan sluaj iz odreene upravne oblasti ili materije. - U pravnoj teoriji postoji izvestan broj razliitih definicija upravne stvari. Upravna stvar se odreuje kao pojedinana, konkretna stvar, koja se reava donoenjem reenja u upravnom postupku. Upravna stvar je pravna stvar u kojoj se neposrednom primenom pravnih propisa reava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu odreene stranke, ako za reavanje te stvari nije nadlean sud. Za upravnu stvar je bitno da se radi o pravnom i konkretnom odluivanju u pojednianom sluaju. 40- U uem smislu, upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se na osnovu pravnih propisa reava o: 1. priznavanju nekog prava;2. utvrivanju neke obaveze; 3. ostavrivanju pravnog interesa nekog lica u pojedinanom sluaju. - Upravne stvari predstavljaju konkretne pravne situacije koje se reavaju u upravnom postupku putem upravnih akata i one ine glavni predmet upravnog