Danilo Panteli

24/08/2014

THASOS TASOS

Prva verzija vodia

SADRAJ

1. Uvod ................................................................................................................................................ 4

2. Geografija i klima Tasosa ................................................................................................................ 4

2.1. Geografija ................................................................................................................................ 4

2.2. Klima ....................................................................................................................................... 4

3. Istorija Tasosa ................................................................................................................................. 5

4. Ukratko o Tasosu ............................................................................................................................ 9

5. Korisni telefoni tokom boravka na Tasosu .................................................................................... 12

6. Telefoniranje i mobilni operateri u Grkoj .................................................................................... 13

7. Srpski konzulati i ambasade u Grkoj............................................................................................ 14

8. Meunarodna vozaka dozvola .................................................................................................... 15

9. Granini prelazi na putu do Grke ................................................................................................ 16

10. Limenas (Grad Tasos) ................................................................................................................ 19

11. Sela Tasosa ................................................................................................................................ 22

11.1. Panagia i Skala Panagia (Golden Beach) ........................................................................... 22

11.2. Potamia ............................................................................................................................. 26

11.3. Kinira (Koinira)................................................................................................................... 27

11.4. Astris (Astrida) ................................................................................................................... 28

11.5. Potos ................................................................................................................................. 29

11.6. Pefkari ............................................................................................................................... 31

11.7. Limenarija .......................................................................................................................... 32

11.8. Kalirahi i Skala Kalirahi (Kallirachi) .................................................................................... 34

11.9. Sotiras i Skala Sotiros ........................................................................................................ 35

11.10. Prinos i Skala Prinos .......................................................................................................... 36

11.11. Rahoni (Rachoni) i Agios Georgios .................................................................................... 37

11.12. Kazaviti (Megalos Prinos) .................................................................................................. 38

11.13. Maries i Skala Marion (Maries) ......................................................................................... 40

11.14. Kastro ................................................................................................................................ 41

11.15. Teologos (Theologos) ........................................................................................................ 43

12. Plae Tasosa .............................................................................................................................. 45

Plae na istonoj obali Tasosa ....................................................................................................... 45

Plaa Makriamos (Makryammos) ................................................................................................. 45

Plaa Saliara (Mermerna plaa) .................................................................................................... 46

Plaa Vati (Vathi) ........................................................................................................................... 47

Plaa Golden beach (Hrisi Amudia, Skala Panagia) ....................................................................... 48

Plaa Skala Potamia....................................................................................................................... 49

Plaa Kinira (Koinira) ..................................................................................................................... 50

Plaa Paradise (Paradisos) ............................................................................................................. 52

Plae na junoj obali Tasosa ............................................................................................................ 53

Plaa Agios Joanis-Tasos (Agios Ioannis, Babouras) ...................................................................... 53

Plaa Aliki (Alyki) ........................................................................................................................... 53

Plaa Kekes .................................................................................................................................... 55

Plaa Timonja (Timonia, Thimonia) ............................................................................................... 56

Plaa Arsanas (Afroditi) ................................................................................................................. 56

Plaa Livadi .................................................................................................................................... 57

Plaa Salonikios ............................................................................................................................. 58

Plaa Astris (Astrida) ..................................................................................................................... 59

Plaa Psili Amos (Psili Ammos) ...................................................................................................... 60

Plaa Notos.................................................................................................................................... 61

Plaa Rosogremos (Rossogremos) ................................................................................................ 61

Plaa San Antonio (Agios Antonios) .............................................................................................. 62

Plaa Pefkari .................................................................................................................................. 63

Plaa Metalia ................................................................................................................................. 64

Plaa Limenaria (Limenarija) ......................................................................................................... 65

Plaa Stelakis ................................................................................................................................. 67

Plaa Tripiti (Trypiti) ...................................................................................................................... 68

Plae na zapadnoj obali Tasosa .................................................................................................... 69

Plaa Acpas (Atspas, eerna plaa) .............................................................................................. 69

Plaa Skala Maries (Marion) .......................................................................................................... 70

Plaa Beba (Skala Maries) ............................................................................................................. 71

Plaa Skala Kalirahi (Kallirachi) ...................................................................................................... 72

Plaa Skala Sotiros ......................................................................................................................... 73

Plaa Dasilio (Dasillio, Dasilio Prinu, Ilio Mare) ............................................................................. 74

Plae na severnoj obali Tasosa ..................................................................................................... 76

Plaa Skala Rahoniu (Rachoniou) .................................................................................................. 76

Plaa Pahis (Pachis) ....................................................................................................................... 77

Plaa Glifoneri-Tasos (Glyfoneri) ................................................................................................... 78

Plaa Glikadi (Glykadi) ................................................................................................................... 79

Plaa Esperides .............................................................................................................................. 80

Plaa La Scala ................................................................................................................................ 80

Plaa Papalimani ........................................................................................................................... 81

Plaa Glifada-Tasos (Glyfada) ........................................................................................................ 81

Plaa Nisteri................................................................................................................................... 82

Plaa Tarsanas ............................................................................................................................... 82

Plaa Limanaki (Palio Limani) - Gradska plaa u Limenasu ........................................................... 83

13. Znamenitosti ............................................................................................................................. 84

13.1. Muzeji ................................................................................................................................ 84

Arheoloki muzej Tasosa ............................................................................................................... 84

Muzej skulptura Polignotos Vagis ................................................................................................. 85

Muzej folklora Teologos ................................................................................................................ 87

Muzej folklora (Limenarija) ........................................................................................................... 89

Muzej folklora (Kalirahi) ................................................................................................................ 92

13.2. Manastiri i crkve ................................................................................................................ 93

Manastir Arhangela Mihaila .......................................................................................................... 93

Manastir Panaguda ....................................................................................................................... 95

Manastir Agios Panteleimonas ..................................................................................................... 96

Manastir Vatopediu-Kalogeriko (Limenas) ................................................................................... 97

Crkva Panagia (Selo Panagia) ...................................................................................................... 100

Crkva Agios Dimitrios (selo Teologos) ......................................................................................... 104

Crkva Agios Atanasios (selo Kastro) ............................................................................................ 106

13.3. Arheoloki lokaliteti ........................................................................................................ 108

Antika Agora-Tasos .................................................................................................................... 108

Antiko pozorite Tasos .............................................................................................................. 109

Akropolj Tasosa ........................................................................................................................... 110

Arheoloki lokalitet Aliki (Alyki) .................................................................................................. 110

13.4. Prirodne atrakcije ............................................................................................................ 112

Jola (Giola) ................................................................................................................................... 112

Peina Drakotripa (Drakotrypa, Zmajeva peina) ....................................................................... 113

Jezero Maries (Gena) .................................................................................................................. 114

14. Rent-A-Car On Thassos ........................................................................................................... 115

15. Autobus ................................................................................................................................... 116

16. Prvi put na Tasosu ................................................................................................................... 119

16.1. Obavezno na Tasosu! ...................................................................................................... 120

17. Hrana ....................................................................................................................................... 121

17.1. Maslinovo ulje ................................................................................................................. 123

17.2. Kleoniki Tavern (kod Koste-brke) .................................................................................... 124

18. Renik ...................................................................................................................................... 125

19. Krug oko Tasosa ...................................................................................................................... 126

20. Uputstvo za desetodnevno konzumiranje Tasosa .................................................................. 129

21. MAPA i DALJINOMETAR .......................................................................................................... 135

22. Vremenska prognoza .............................................................................................................. 136

ANDROID NAVIGACIJA ........................................................................................................................ 137

Lini utisci sa letovanja ....................................................................................................................... 142

KORISNI LINKOVI ................................................................................................................................. 143

1. Uvod

Tasos pripada Severoistono egejskoj grupi ostrva. Zeleno je i planinsko, sa prelepim peanim

plaama i tradicionalnim selima s neverovatnim planinskim vidicima. Tasos je idealno ostrvo za one

koji trae mir i prelepo prirodno okruenje, ali takoe ima i aktivnih i ivih mesta i turistikijih plaa.

Noni ivot nije tako intenzivan. U nekoliko rei, Tasos je pogodan za sve i ima mnogo za ponuditi.

Nalazi se na krajnjem severu ove grupe ostrva, u blizini ostrva Samotraki i 11 km juno od luke

Keramoti i ua reke Nestos u regiji Istona Makedonija i Trakija. Pripada prefekturi Kavala.

Od Kavale je udaljen 24 km (12 nautikih milja), od Svete gore 50 km (12 nautikih milja), od ostrva

Limnos 111 km (60 nautikih milja) i od Aleksandrupolija 60 km (32,5 milje).

2. Geografija i klima Tasosa

2.1. Geografija

Tasos je deo Severoistono-egejskih ostrva i najsevernije je u arhipelagu. Smeteno je u blizini

grkog kopna, samo 11 kilometara od sela Keramoti i delte reke Nestos te 31 km od Kavale. Geografski

pripada regiji Istona Makedonija i Trakija te prefekturi Kavala.

Povrina Tasosa iznosi oko 390 kvadratnih kilometara to ga ini dvanaestim po veliini ostrvom u

Grkoj. iroko je 22,5 a dugako 27 kilometara i gotovo je krunog oblika. Duina obale iznosi 95

km.Glavni grad je Limenas koji je takoe i glavna luka i u njemu ivi veina od oko 16.000 stanovnika

koliko ih ima na ostrvu.

Plaa Golden Beach (Hrisi Amudia)

to se tie morfologije zemljita, severna

polovina je gotovo nepristupana, sa strmim

padinama i sastoji se uglavnom od trulog i

kriljanog tla. Potpuno suprotno, juni deo je

prilino ravan, s blagom klimom i sastoji se od

sedimentnih i krenjakih stena. Prema

navedenom, ostrvo je podeljeno na dva dela,

severni i juni, sa zamiljenom linijom koja

poinje od sela Sotiros na zapadu i zavrava se

malo junije od sela Kinira na istoku.

Unutranjost ostrva je brdovita. Najvii vrh je Ipsarion sa nadmorskom visinom od 1.204 metra. Ostali

vrhovi su Kranidi na 1.074 metra, Prorok Ilija na 1.108 m., Cucula na 857 metara i Fanos na 744 m.

Planine su prekrivene borovinom i stablima kestena, ali su strani poari izmeu 1981. i 1993. godine

unitili veliki deo uma. Neki delovi su se polako oporavili od ove katastrofe, ali jugoistok jo uvek nosi

oiljke.

Uzgajaju se masline, duvan i loza. Ove aktivnosti, uz vaenje kamena, ribolov, pelarstvo i turizam,

ine glavni izvor prihoda stanovnitva Tasosa. U antici je ostrvo bilo izvor zlata i drugih sirovina. Danas

je poznato po kamenolomima u kojima se vadi mermer koji ini tlo posebno belim na nekim delovima.

2.2. Klima Budui da se nalazi u severnom delu Grke, Tasos ima hladniju klimu nego veina drugih ostrva.

Zima je vlana i sa niskim temperaturama koje poinju da rastu od aprila. Prolea su blaga i sunana,

leta topla, ali temperature ne idu visoko kao na Kikladima.

3. Istorija Tasosa

Tasos je imao burnu istoriju i proao je vladavinu raznih osvajaa koji su ovde ostavili svoj trag.

Postoji mnogo suprotstavljenih miljenja o tome ko su bili prvi stanovnici ostrva. Ostrvo je bilo poznato

pod mnogim imenima koja su izvedena od imena plemena koja su se naselila ovde kao to su Sedon i

Odones koja su traka. Antiki pesnici su ga zvali Etra i Hrisi. Ostaci Traana pronaeni na ostrvu

datiraju od 2.000. godine pre Hrista a priobalna naselja na kopnu preko puta Tasosa iz perioda izmeu

3.000. i 2.000. p.n.e. Drugi istoriari navode da su Grci naselili ostrvo. Arheolozi su otkrili mnogo

tragova grkog Herkula koji je bio slavljen i smatrao se jednim od uvara ostrva. Konano, imamo grke

mitoloke verzije kako je Tasos dobio ime.

Arheoloki lokalitet u okolini Limenasa

Prema drevnoj legendi, Tasos je bilo ostrvo sirena

koje su imale tako lep glas koji bi oarao svakoga

ko bi ih uo a nakon toga su ga prodirale. U

uvenoj prii Odisejeva lutanja, za sirene koje su

pokuale da ga oaraju se pretpostavlja da su

ivele na Tasosu.

Druga legenda kae da je antiki heroj po imenu

Tasos doao na ostrvo u potrazi za svojom

sestrom koja se zvala Evropa i koju je Zevs ukrao.

Tasos je bio sin (moda i unuk) fenianskog kralja

Aginorasa. Legende o njemu su vrlo stare i ne ba precizne. Bio je tako iscrpljen od potrage za sestrom

da je hteo da se odmori na ovom mestu. Po njemu je ostrvo nazvano Tasos.

Tasos je bio naseljen od paleolitskog razdoblja pa nadalje, ali najranije naselje koje je istraeno u

detalje je iz srednjeg i kasnog neolita i tu su pronaeni ostaci koji su blisko povezani s onima u ravnici

Drama. Nasuprot tome, ostaci ranog bronzanog doba na ostrvu poklapaju se sa kulturom koja se

razvila na Kikladima i Sporadima. U Skali Sotiros, na primer, malo naselje je bilo okrueno vrsto

izgraenim odbrambenim zidom.

Postoji jaz u arheolokim nalazima do kraja bronzanog doba 1.100 godine pre Hrista kada je bilo prvo

ukopavanje odrano na velikom groblju u Kastru, u unutranjosti ostrva. Ovde izgraene grobnice

prekrivene malim humkama zemlje su bile tipine do kraja gvozdenog doba. U najstarijim grobnicama

je bio mali broj lokalnih imitacija mikenskog posua, ali je veina runo izraene keramike s urezanim

ukrasima odraavala veze sa istokom, odnosno sa Trakijom.

Tasos je imao burnu istoriju i proao je vladavinu

raznih osvajaa koji su ovde ostavili svoj trag.

U ranom antikom periodu, ostrvo su (verovatno

pod vostvom Tasosa) kolonizovali Feniani

privueni rudnicima zlata. Osnovali su hram

posveen bogu Melkartu koji je jo uvek postojao

u doba Herodota.

Oko 7. veka pre Hrista, posle rata sa Sajansima,

trakim plemenom, Telesikles sa Parosa je

zajedno sa svojim sinom Arhilohesom,

porodicom i prijateljem Glaukosom poeo da

gradi prvu koloniju na jugu ostrva. Otkrili su da je Tasos bogat mineralima, posebno zlatom i

mermerom i prekriven umama. Herodot je posetio Tasos i priao da su najbolji rudnici na ostrvu bili

oni koje su otvorili Feniani na istonoj strani ostrva, prema Samotrakiju. Njihova mo se proirila na

kopno gde su imali u vlasnitvu rudnike zlata vrednije ak i od onih na ostrvu. Naselili su brojna poznata

mesta. Jedno od njih je stara Kavala a drugo Krenides, nekadanje naselje Filipi. Plemeniti metali su

intenzivno vaeni iz oblinje planine Pangeo.

Zlatni, srebrni i bronzani novac je kovan u 6. veku s natpisom Tasian Ipiron (Tasosko kopno) i datira

iz 525. godine p.n.e. Ovaj natpis oznaava oblik organizovane drave. Podigli su bogate hramove i jak

zid kako bi zatitili antiki glavni grad. Trgovina je postala glavni izvor prihoda. U oblinjoj Agori trgovci

su kupovali i prodavali robu, drali su se politiki govori i donoene su demokratske odluke.

Demokratija je procvetala a ruevine Agore to i dokazuju. U gimnazijumu su se odravali sportski

dogaaji. Naalost, ostaci gimnazijuma nisu pronaeni. Postojale su dve luke, jedna iskljuivo za ratne

brodove a druga za trgovinu. Ostrvljani su dominirali morem i postali bogati trgovci vinom i siretom.

Brodovi koji su prevozili ove proizvode su stizali do Rusije i Egipta. Takoe su izvozili drvo i mermer.

Na ostrvu postoje brojni svedoci bogate istorije

Tasos je postao stvarno moan oko 5. veka p.n.e.

477. pre Hrista su ih porazili Persijanci unitivi im

pomorsku flotu u dve velike bitke. Okupirali su

ostrvo 491. godine pre Hrista i sruili mermerni

zid koji je opasavao ceo grad. Ruevine se i danas

mogu videti. Kao pokoren narod bili su sputani u

izraavanju i negovanju svoje umetnosti, ali su

sauvali duh. Zatim je Tasos postao deo Delske

lige koja je bila pod kontrolom Atine, ali su se

465. p.n.e. zbog nesuglasica po pitanju rudnika u

kopnenom delu pobunili. Atinjani su ih porazili na

moru i nakon opsade koja je trajala vie od dve godine preuzeli glavni grad i unitili zidine, verovatno

463. pre Hrista, primoravi ih da predaju svoje brodove, plate odtetu i godinji doprinos (449. godine

pre Hrista 21 talenat, od 445. godine oko 30 talenata) i povuku se sa poseda na kopnu. 411. p.n.e, u

vreme oligarhijske revolucije u Atini, Tasos se ponovo pobunio protiv Atine i dobio spartanskog

guvernera. 407. godine pre Hrista pobornici Spartanaca su proterani a vratili su se Atinjani pod

Trasibulusom. 404. godine pre Hrista, Spartanci su okupirali ostrvo da bi ga 393. godine p.n.e. Atinjani

ponovo osvojili, ali su ovaj put doneli demokratiju i dali Tasosu nezavisnost.

Poetkom 4. veka stanovnici Tasosa su se opet organizovali u Tasian Ipiron. Vrsta poludemokratskog

naina ivota implementirana je verovatno po savetu Platona. Oko 340. p.n.e., Filip II Makedonski

preuzima kontrolu nad ostrvom i Tasos postaje deo Makedonskog carstva. Aristotel je sugerisao kralju

da e mu prijateljski odnosi sa Tasosom biti korisni. Makedonski kralj je znao od poetka ta se dobija

ako vlada Tasosom. Tasoske kopnene i pomorske snage su se borile s Aleksandrom Velikim, sinom

Filipa II u njegovom ratu protiv Persijanaca. OD 287. do 281. p.n.e. jedan od Aleksandrovih generala je

konfiskovao ostrvo i njime vladao. Filip V je odbacio delove politike koja se odnosila na slobode

stanovnika ostrva nateravi ih da pokau naklonost prema Rimljanima.

Antika Agora i Arheoloki muzej se nalaze u

Limenasu

Tasos se zajedno s Rimljanima borio protiv

Mitridata. 197. godine pre Hrista Rimljani

zauzimaju ostrvo nakon pobede nad Filipom V.

Tokom tog razdoblja Tasos je i dalje ekonomski

jak. Njegova valuta je stizala do Balkana i ak do

Rumunije. Varvarski kraljevi koriste Tasoski

novac do 1. veka pre Hrista kada ga zamenjuje

rimski dinar. Ostrvo je napredovalo do 42. godine

kad je zahvaeno sukobom nakon smrti Julija

Cezara (44. godine). Dva bogata senatora koji su

odgovorni za njegovu smrt, Kasije i Brut, borili su se (42. godine) protiv svojih neprijatelja Marka

Antonija i Oktavijana u ravnici kod Filipija. Svako je eleo Tasos kao svoju glavnu bazu. Marko Antonije

je pobedio i u kratkom periodu upravljao ostrvom.

Avgust i njegova porodica su rekonstituisali ostrvo kao Dravu Tasos koja se protee do Sporada.

Tada je nekoliko odabranih plemikih porodica sa Tasosa vladalo po svojim zakonima, sprovodilo

sopstvene sudske odluke i kovalo sopstveni novac. Samo je Atina imala ove privilegije od cele Grke.

Nazivali su ih Prijatelji Cezara. Uinili su mnogo za ostrvo tokom svoje vladavine. Proirili su zgradu

optine i organizovali spektakle po ostrvu da bi pokazali svoje bogatstvo, od sredine 2. veka pa sve do

kraja. Takoe su obnovili stari grad i antiko pozorite, a brodovi sa ostrva su ponovo poeli da trguju.

Tokom prvog veka Nove ere, apostol Pavle je doao na ostrvo i doneo hrianstvo. Takoe je poeo sa

izgradnjom crkava na ruevinama antikih hramova.

Mir je potrajao sve do 330. godine kada je Tasos postao deo vizantijskog carstva. 365. je pogoen

katastrofalnim zemljotresom.

Arapi su preuzeli ostrvo 565. godine, ali su ubrzo proterani. Gusari su se pojavili u blizini Tasosa u 4.

veku. 765. su slovenski i bugarski gusari opljakali i prodali stanovnike Tasosa na pijaci robova. Tokom

7. veka, Tasos je kao i sva druga grka ostrva postao plen brojnih gusarskih napada. Stanovnitvo je u

7. veku napustilo Limenas i izgradilo sela visoko u planinama kako bi se izbegla razaranja. Oko 900.

godine doao je pod vlast Saracena koje je gotovo 70 godina kasnije porazio Nikiforos Fokas. 1161.

godine, Francuzi su opljakali i unitili ostrvo, poubijali deo stanovnika, a ostale pretvorili u robove.

Tokom krstakih ratova Tasos je potpao pod vlast Venecijanaca, a u 14. veku pod vlast enovljana koji

su ojaali vizantijski dvorac i odbrambenu mo Tasosa.

Antiko pozorite

Turci su ga osvojili 1462. godine i pod njima je

bilo poznato kao Taz. Tokom 18. veka, broj

stanovnika je smanjen zbog emigracije

prouzrokovane visokim porezima koje su Turci

nametnuli. 1774. je samo 2.000 stanovnika bilo

na ostrvu od 60.000 koliko se procenjuje da je

ivelo tokom antikog perioda i 100.000 tokom 5.

i 6. veka pre Hrista. Kratkotrajna pobuna protiv

otomanske vladavine 1821. na elu sa

Hagijorgisom Metaksasom nije uspela. Sultan

Mahmud II je 1820. (ili 1813.) dao ostrvo

Egipaninu Muhamedu Aliju kao nagradu za egipatsku intervenciju u Grkom ratu za nezavisnost.

Egipatska vladavina je bila relativno benigna (po nekim izvorima Muhamed Ali je ili roen ili je proveo

detinjstvo na Tasosu). Egipani su ostrvljanima dali samoupravu, ali su im i nametnuli obavezu plaanja

poreza. Ostrvo je bilo uspeno sve do 1908. kada je ponovo uspostavljena turska vladavina. Dobilo je

status sandaka u vilajetu (provinciji) Salonika do balkanskih ratova. 20. oktobra 1912., tokom Prvog

balkanskog rata Tasos je osloboen i ujedinjen sa ostatkom Grke 1912., nakon mnogo pokuaja.

1922. izbeglice iz Male Azije naselile su Limenas i Limenariju. Tokom okupacije (1941.-1944.) Tasos je

zajedno s ostatkom istone Makedonije i Trakije bio pod kontrolom Bugara. Pod bugarskom vlau

ostrvo se zvalo kk. Planinski teren omoguavao je sporadian otpor. Grki graanski rat je na ostrvu

imao oblik okraja i napada komunistike gerile do 1950., gotovo godinu dana nakon to su glavna

neprijateljstva na kopnu prestala. Od 1960. turizam je postao glavni izvor prihoda za ostrvljane, a tada

je u vodama oko ostrva pronaena nafta.

Istorija rudarstva

Vaenje ruda osnovnih i plemenitih metala zapoeli su u 7. veku pre Hrista Feniani, nastavili u 4. veku

Grci, a zatim Rimljani. Postojali su i povrinski kopovi i podzemna eksploatacija brojnih leita olova i

srebra iako je bilo i manje eksploatacije zlata i bakra. Vredno pomena je otkrie jame iz paleolitskog

perioda koja se nalazi u rudniku gvoa Tzines.

Palataki, nekadanje sedite kompanije za

eksploataciju rude

U novije vreme, rudarske kompanije kao to su

Speidel (1905.-1912.) i Vielle Montagne (1925.-

1930.) eksploatisale su kalamin (ruda olova i

cinka). 1905. godine podignut je metalurki

pogon u Limenariji za kalcinaciju kalamina u

visokim peima za proizvodnju ZnO. Kasnije

(1926.) je pogon za kalcinaciju obnovljen od

strane kompanije Vielle Montagne. Vaenje rude

gvoa postalo je znaajno u periodu od 1954.-

1964. kada je nekoliko rudarskih kompanija

(Krupp i Apostolopulos A.E., Hondrodimos S.A.) eksploatisalo naslage rude na ostrvu. Procenjuje se da

je ukupna proizvodnja tokom razdoblja 1905.-1964. bila oko 2 miliona tona kalamina (12% Zn + Pb) i

3 miliona tona rude gvoa (44% Fe). Od 1964. nije bilo rudarske aktivnosti na ostrvu. Novi napori na

istraivanju leita su pokrenuti 1976. od strane IGME. Buenja su rezultirala otkriem leita Marlu,

1979. godine, na dubini od 200 metara. Istorija vaenja mermera je takoe bogata. U dananje vreme,

poevi od pre oko etrdeset godina, vaenje mermera je jedina delatnost u vezi sa mineralnim

bogatstvom Tasosa

4. Ukratko o Tasosu

Tasos pripada Severoistono-egejskoj grupi ostrva. Zeleno je i planinsko, sa prelepim peanim

plaama i tradicionalnim selima s neverovatnim planinskim vidicima. Tasos je idealno ostrvo za one

koji trae mir i prelepo prirodno okruenje, ali takoe ima i aktivnih i ivih mesta i turistikijih plaa.

Noni ivot nije tako intenzivan. U nekoliko rei, Tasos je pogodan za sve i ima mnogo toga za ponuditi.

Selo Teologos, nekada ekonomski i politiki centar Tasosa - nalazi se na krajnjem severu pomenute

grupe ostrva, u blizini ostrva Samotraki i 11 km juno od luke Keramoti i ua reke Nestos u regiji

Istona Makedonija i Trakija. Pripada prefekturi Kavala. Od Kavale je udaljen 24 km (12 nautikih milja),

od Svete gore 50 km (12 nautikih milja), od

ostrva Limnos 111 km (60 nautikih milja) i od

Aleksandrupolija 60 km (32,5 milje). Postoji

mnogo luka, pristanita i uvala du obale.

Najvanije su luka glavnog grada Tasos (Limenas),

luka u mestu Skala Rahoni na severu, zaliv Skala

Prinos na severozapadu, luke Sotiros, Kalirahi i

Maries na zapadu, zalivi Limenarija, Rosogremos

i Astris na jugu, zaliv Aliki na jugoistoku te zalivi

Kinira, Panagia, Potamia i Agios Joanis na istoku.

Glavni rtovi na severu ostrva su Evreokastro,

Pahis i Arhangelos. Prema zapadu su Prinos,

Atspas i Kefalas. Na jugu su Agios Antonios (Hohlos), Oksia, Salonikios (Sapuni), Kalami, Demir, Halka,

Baburas i konano rtovi Stavros, Furni, Pirgos i Kalogeros (Vati) na jugu.

Severno, izmeu Tasosa i zaliva Keramoti, nalazi se stenovito i nenaseljeno ostrvo Tasopula dugako

oko kilometar i po i sa nadmorskom visinom od 108 metara. Ostrvo Gramvusa se nalazi u istonom

delu Tasosa, na junom kraju zaliva Potamia. Nasuprot antikog grada Kinira je ostrvce koje se takoe

zove Kinira i lei u sredini zaliva. Diapori se nalazi u istom podruju, malo junije. Konano, ostrvce

Panagia, u blizini Astrisa ima peinu iz koje izlazi para ugljovodonine kiseline. Ovo ostrvce se nalazi na

junoj obali ostrva, preko puta rta Salonikios. Na zapadnoj obali, preko puta poluostrva Prinos,

videete buotine gde se vadi nafta i prirodni gas.

U Limenasu koji se naziva i grad Tasos moete

videti brojne ruevine na kojima je izgraen

moderan grad i koje govore same za sebe o

bogatoj istoriji ovog kraja. Ostrvo je bilo

naseljeno od 7. veka. pre Hrista i imalo je jaku

ekonomiju tokom antikih vremena zbog obilja

dragocenih prirodnih resursa. Bilo je ak i rudnika

zlata. Drvo i mermer su se izvozili u Egipat, Italiju

i Malu Aziju to je rezultiralo velikim deviznim

prilivom. Danas je beli mermer sa Tasosa poznat

u celom svetu. Limenas se nalazi u podzidanom

podruju antikog glavnog grada koji se takoe

zvao Tasos. Izgradnja Limenasa je zapoela sredinom 19. veka od strane stanovnika susednog sela

Panagia kao i drugih sela. Ova sela su se postepeno preselila na obalu kada su gusari prestali da budu

pretnja. Jedno od najveih i najznaajnijih mesta na Tasosu je Teologos. Nalazi se u kotlini nasuprot

planine Korfi, u sredinjem junom delu ostrva. Severozapadno od Teologosa je selo Kastro. Stanovnici

Kastra su na jugozapadnoj obali izgradili grad Limenariju, 1900. pre nove ere kada je poela sistemska

eksploatacija rudnika. 13. februar 1974. je bio presudan datum za Tasos i Grku jer su pronaena

nalazita nafte u blizini zaliva Prinos.

Tasos je poznat po vinu sa prepoznatljivom

aromom jabuke. Stanovnitvo se bavi

poljoprivredom, ribolovom i turizmom. Tasos

ima obilje minerala. Bakar u oblastima Astris,

Timonia i Teologos, olovo, srebro i cink u

Limenariji te gvoe u Kalirahiju. Poznati rudnici

na Tasosu kao i drvena graa za brodogradnju

doveli su do razvoja, glamura i napretka tokom

antike. ta vie, tvrdi se da je to bogatstvo

privuklo Feniane da prvi nasele Tasos.

Kamenolomi u kojima se vadi mermer su oduvek

bili poznati. Sneno beli mermer se na Tasosu

vadio jo tokom antike a tako je i danas jer je pogodan za pravljenje kipova kao i velianstvenih palata.

Tasoski mermer je korien u vreme Vizantijskog carstva za podizanje crkve Aja Sofija u Istanbulu.

Turizam je, naravno, glavna aktivnost. Velianstveni planinski pejzai, mnoto zelenila i odline plae

privlae leti grupe turista iz mnogih evropskih zemalja i naravno iz majice Srbije. Tasos takoe ima

gimnaziju, licej, nekoliko kola i dve luke, staru i novu koja je aktivna.

Tasos je planinsko i stenovito ostrvo, prekriveno gustom umom borova, jela, hrasta i platana, dok

masline rastu du obale. Ne tako davno, sve padine su bile prekrivene umama (skoro 9 desetina

zemljita) i to je razlog zato je bio poznat kao plutajua uma. Katastrofalni poari 1985. i 1989. su

izgoreli veliki deo borovih uma. Nakon intenzivnih napora na ponovnom poumljavanju preduzetih

od strane lokalnih slubi, a posebno volontera, ostrvo ponovo dobija zelenu boju.

Mermerna je jedna od najlepih plaa na Tasosu

Planinski greben koji se prua u smeru

severozapad-jugoistok preseca ostrvo. Planina

Ipsarion sa 1.204 metra nadmorske visine je

najvii vrh a za njim slede Prorok Ilija (1.108 m) i

Fanos (744 m). Tasos ima jedno od najbogatijih

zemljita meu Egejskim ostrvima. Na Tasosu se

proizvode itarice, mahunarke, voe, med i vino.

U priobalnim podrujima se uzgajaju masline i

proizvodi maslinovo ulje.

Vino sa Tasosa, uveno tasosko antiko vino,

visoko je kotirano ak i danas i ubraja se meu najbolja vina u Grkoj. Antika kraljica Egipta, Kleopatra,

slala je na Tasos brodove svake godine po vino. Legenda kae i da su bogovi sa Olimpa pili samo vino

sa Tasosa. Groe sa ostrva kupuju i mnogi proizvoai vina iz cele Grke i koriste ga za meanje sa

svojim. Tasos takoe ima dobru pitku vodu. Voda se ne mora donositi sa kopna kao to je sluaj sa

ostalim grkim ostrvima i ne postoje restrikcije.

Administrativno, Tasos se sastoji od jedne optine s Limenasom kao glavnim gradom i jo devet

podoptinskih odseka irom ostrva. Ima oko 16.000 stanovnika, a Limenas na severu i Limenarija na

jugu su dva najvanija grada u administrativnom i trgovakom smislu.

Velika sela kao to su Teologos, Prinos i Panagia

moete posetiti tokom cele godine jer u njima

ljudi normalno ive i van turistike sezone.

Planinska sela Tasosa, posebno Kazavitia (mali

i veliki Prinos), gotovo su naputena tokom

zimskog perioda.

Klima je tipina mediteranska, leta su topla, ali

svei vetrovi silaze s planine Ipsarion. Zime su

obino blage sa slabim snegom. Najvia

temperatura se kree od 30-35 C, a najnia oko

8 C. Sva godinja doba su lepa na Tasosu, ali su

prolee i poetak leta najlepi. Temperature su

savrene, a pejzai i boje prelepi.

Geologija se sastoji od kristalizovanih stena, mermera, krenjaka i metalima bogatim stenama. Teko

je znati poreklo i nastanak tih stena. Nedostatak fosila ini teko razumljivim tektonske sile koje su

formirale ostrvo.

Tasos je pravo blago Grke. Ostrvo je jo uvek ostalo pomalo nepromenjeno masovnim turizmom i

brzom komercijalizacijom. Zadralo je grku kulturu i tradiciju koja se generalno izgubila na veini

grkih ostrva koja su postala turistiki centri. Tasos takoe ima bogatu istoriju i arheoloka nalazita

rasuta po celom ostrvu, a jo uvek moete videti spomenike koji svedoe o slavnim danima iz prolosti

kao to su zidovi tvrave antikoga grada, hram Apolona Pitijskog i Dionisovo svetilite.

Iza fenomenalne plae Aliki se nalazi i poznati

arheoloki lokalitet

Tasos je poteen vetrova Meltemi tokom jula i

avgusta. U picu sezone, sunce na Tasosu pri i

ima puno vlage a ostrvo ima izvanredne plae.

Najbolje se nalaze na istoku i jugu. Magistralni

put ide du cele obale tako da ako niste doli na

ostrvo soptvenim prevozom obavezno rentirajte

auto i krenite u obilazak, ne samo plaa ve i

prelepih sela i znaajnih arheolokih ostataka.

Plae su uglavnom peane, veliki broj je

organizovan i sa svim potrebnim turistikim

sadrajima, a za entuzijaste koji vole ekskurzije po alternativnim stazama, Tasos nudi nekoliko prelepih

uvala i zaliva. Na ostrvu ima i ljunkovitih plaa, neorganizovanih, divljih. Ostrvo nije na glavnim

trajektnim rutama ali ima redovnu trajektnu uslugu sa grkog kopna. Trajekti idu iz Kavale do luke

Skala Prinos, zapadne luke na ostrvu i iz Keramotija do Limenasa, glavnog grada. Postoje i brojni

hidrogliseri koji povezuju Kavalu i Limenas. Putovanje traje oko 45 minuta.

Unutranjost ostrva je raj za planinare zbog planinskim staza kroz ume i zapanjujue lepu prirodu.

Flora ovog podruja je bogata i predstavlja raj za pelare. Lokalne trgovine prodaju proizvode od meda

u bezbroj oblika, kao to su liker od meda i oraha i tikvice i ljive u medu. Osim leti, jo jedan dobar

period za boravak na Tasosu je i za vreme karnevala, u kasnu zimu ili rano prolee. Karneval na Tasosu

je jedan od najpoznatijih u severnoj Grkoj.

Plaa Golden Beach (Hrisi Amudia)

Na Tasosu preteno raste borovina. Takoe ete

nai i hrastove ume na pojedinim mestima.

Nadalje, postoje brojne vrste grmlja i zainskog

bilja poput alfije, ruzmarina, majine duice i

tako dalje. Na obali i u nizijama gaje se maslinjaci

i vonjaci. Veliki umski poari su unitili najvei

deo borove ume to je rezultiralo izumiranjem

vuka i akala. Veina ivotinja koje ete nai na

Tasosu su vodozemci, gmizavci i ptice. Divlje

vrste sisara neete videti mada neki tvrde da su

videli zeeve i tu i tamo po nekog jelena. Ovce i

koze koje vidite nisu divlje, pasa i maaka ima puno kao i ptica, na primer beloglavog galeba koga ete

esto videti u luci. Takoe ima puno ptica pevaica. U vreme cvetanja (maj/juni) moete videti puno

leptirova. Oko Teologosa i Mariesa nije retkost da kornjae prelaze put. U movarnim podrujima i u

blizini jezera moete uti i videti neke vrste aba, a ni guteri nisu retkost. Nai ete ih na toplim i

suvim mestima kao to su stare ruevine i iskopine. Ponekad moete videti zmije, ali veina nisu

otrovnice. Samo je jedna vrsta zmije poznata kao otrovna peana arka iji ujed moe biti opasan

po ivot.

5. Korisni telefoni tokom boravka na Tasosu

Pozivni broj +30 25930

Policija +30 25930 22122

Turistika policija +30 25930 22500, 23111

Policija Teologos +30 25930 31222

Policija Limenarija +30 25930 51111

Policija Prinos +30 25930 71230

Luka Limenas +30 25930 22118, 22106

Luka Skala Prinos +30 25930 71290, 71390

Luka Kavala +30 25930 223716

Vatrogasci +30 25930 23199

Optina Tasos +30 25930 22118, 23118

Medicinski centar Limenas +30 25.930 22.222

Medicinski centar Teologos +30 22520 31211

Medicinski centar Limenarija +30 25930 51235

Medicinski centar Panagia +30 25930 61203

Dom zdravlja Prinos +30 25930 71100, 71498

Autobuska stanica Limenas +30 25930 22162, 22163

Taxi +30 25930 22575

Olympic Airways autobusi u Kavali +30 25910 225577, 835880

Aerodrom Kavala +30 25910 253273

6. Telefoniranje i mobilni operateri u Grkoj

Srbija se iz Grke poziva preko pozivnog broja 00381 (ako pozivate sa fiksnog ili +381 ako pozivate

sa mobilnog), potom pozivni broj grada bez 0 pa eljeni broj ili mobilni broj bez 0 pa eljeni broj.

Primer: 00381 11 1234567 Beograd

00381 63 1234567 pozivanje pretplatnika koji ima 063 broj

* Kao to je ve reeno, ako zovete sa mobilnog. umesto 00 na poetku moete kucati +

Telefonske kartice

GO TALK i FACECARD Vam daju 122 minuta razgovora sa fiksnim ili 33 minuta razgovora sa mobilnim

telefonima u Srbiji.

* Ovi iznosi su promenjivi pa proverite sa prodavcem pre nego to kupite karticu

Mobilni telefon

Nain telefoniranja ako imate prepaid paket:

- za 063: *123*00381 broj (bez 0) # yes (va telefon zvoni) yes

- za 064: *102*00381 broj (bez 0) # yes (va telefon zvoni) yes

Nain telefoniranja ako imate postpaid paket:

- za sve je isti i poziva se 00381 (60,61,62,63,64,65,66,69) pa eljeni broj, uz uslov da je roming

ukljuen to bi trebalo da proverite pre polaska na put.

Mobilne SIM karice

Sim kartice za mobilne telefone: Q , Vodafone ili Cosmote svaka mrea zahteva zvaninu prijavu

broja uz Va paso i vri se u poti te neete moi da dopunite Va kredit ukoliko niste prijavili broj.

Mobilni operateri u Grkoj

Vodafone Greece

Wind Hellas

Cosmote

Osnovne tarife u romingu:

Telenor Preciznije informacije o paketima i mogunostima na

http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Roaming/Vazne-informacije/

Telekom Preciznije informacije o paketima i mogunostima na

http://www.mts.telekom.rs/index.php/roaming-standard.html

Vip Preciznije informacije o paketima i mogunostima na

http://www.vipmobile.rs/usluge/roming-i-medjunarodni-pozivi/cene-roming-usluga.18.html

7. Srpski konzulati i ambasade u Grkoj

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE

Otpravnik poslova: Branko Lazarevi

Adresa: 106, Leoforos Vasilissis Sofias, 11527 Atina MAPA

GPS: 37.9831685N 23.7581894E

Telefon: +30210 / 777-43-44, +30210 / 777-43-55

Faks: +30210 / 779-64-36

E-mail: beograd@hol.gr

Internet sajt: www.athens.mfa.gov.rs

KONZULATI REPUBLIKE SRBIJE

Atina

Adresa: Leoforos Vasilissis Sofias 106, 11527 Atina MAPA

GPS: 37.9831685N 23.7581894E

Telefon:+30210 / 747-23-60

Faks: +30210 / 364 16 03

E-mail: konzulat@embassyofserbia.gr

Solun

Generalni konzul: Sinia Pavi

Adresa: Komninon 4, 54624 Solun MAPA

GPS: 40.6330504N 22.9395926E

Telefon: + 302310 / 244-265, + 302310 / 244-266, + 302310 / 244-267

Faks: + 302310 / 240-412

Teleks: 412-605

E-mail: srbcons@otenet.gr

Internet sajt: www.thessaloniki.mfa.gov.rs

POASNI KONZULI REPUBLIKE SRBIJE

Krf

Mr. Spyridon Mastoras

Moustoxidi 19, 49 100 Krf MAPA

GPS: 39.6222947N 19.9230194E

Tel.: (+ 30) 26610-26724

Fax.: (+ 30) 26610 81335

Mob.: (0030) 6945402430

E-mail: smastoras@yahoo.com

Kefalonija

Dr Rouchotas Victor

Ioannou Metaxa 54, 28 100 Argostoli, Kefalonija MAPA

GPS: 38.1727073N 20.4928118E

Tel:+ 30 267 10 24 963

Mob tel: + 30 6937 08 5736

E-mail: vruhotas@hol.gr

8. Meunarodna vozaka dozvola

Meunarodna vozaka dozvola (MVD) izdaje se na osnovu Meunarodne konvencije o saobraaju na putevima (Be, 1968), a u skladu sa odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima i Zakona o poveravanju javnih ovlaenja AMSJ (Slubeni list SRJ broj 26/95). MVD je tampana na srpskom, francuskom, engleskom, panskom, ruskom i nemakom jeziku. Cena maunarodne vozake dozvole je 2.000,00 dinara. Dokumenti potrebni za izdavanje MVD :

vaee vozake dozvole, izdate u Republici Srbiji

vaee line karte ili putne isprave (pasoa)

2 fotografije formata 35 mm x 45 mm

zahtev za izdavanje MVD propisanom od strane AMSS

1) Nacionalna vozaka dozvola

Za izdavanje MVD, prilae se iskljuivo originalna nacionalna vozaka dozvola na uvid (kopija originalne

vozake dozvole odlae se u arhivu, zajedno sa kopijama ostalih dokumenata koji se prilau za

izdavanje MVD). Podaci u vozakoj dozvoli moraju da budu itki podaci o mestu prebivalita u vozakoj

dozvoli i linoj karti/pasou moraju da budu identini. Svaka promena prebivalita mora da se

evidentira u vozakoj dozvoli. S obzirom da je MVD prepis nacionalne vozake dozvole, MVD i

nacionalna vozaka dozvola moraju da se nose u kompletu.

2) Lina karta ili putna isprava (paso)

MVD moe da se izda na osnovu vaee line karte ili vaeeg pasoa. Pri podnoenju zahteva prilau

se originalna dokumenta, a kopija se odlae u arhivu. U sluaju da iz nekog razloga nije mogue

dostaviti original line karte ili pasoa (paso je na viziranju, itd), moe da se dostavi i kopija.

3) Fotografije

Fotografije moraju da odgovaraju aktuelnom linom opisu podnosioca zahteva.

4) Zahtev za izdavanje MVD

Zahtev se popunjava itko, tampanim slovima.

Kome se izdaje MVD

MVD se izdaje dravljanima Republike Srbije i stranim dravljanima koji poseduju vaeu vozaku

dozvolu, izdatu u Republici Srbiji, s tim to strani dravljani moraju da imaju dokaz o boravku ili

prebivalitu u Republici Srbiji.

Rok vanosti MVD

MVD vai tri godine od datuma izdavanja, osim u sluaju kada vanost nacionalne vozake dozvole

istie pre tog roka.

Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu "Le tutulaire est dechu du

droit de conduire sur le territoire" ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike slue saobraajnim

organima u inostranstvu u sluaju prekraja nosioca MVD koji za sobom povlai liavanje prava

vanosti na teritoriji dotine zemlje.

9. Granini prelazi na putu do Grke

Granini prelazi izmeu Srbije i Makedonije

KLIKNITE ZA MAPU GRANINIH PRELAZA SA MAKEDONIJOM

Dravljani Republike Srbije mogu prelaziti dravnu granicu sa Republikom Makedonijom sa vaeom

biometrijskom linom kartom. Za ulazak u Makedoniju nije potrebna viza, ali je onima koji putuju

automobilom potreban zeleni karton. Na glavnim prelazima nalazi se i veterinarska, sanitarna i fito

kontrola.

1. Preevo-Tabanovce (369 kilometara od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 42.2397338N 21.7026114E

Ovo je najvei i najprometniji granini prelaz izmeu Srbije i Makedonije i na njemu je ujedno i najvea

guva. Pre same granice postoji Mol benzinska pumpa sa kafiem.

2. Prohor Pinjski - Pelince (362 kilometra od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 42.3139252N 21.8829203E

Ovo je manje poznat i manje prometan granini prelaz na koji bi trebalo ii ako je guva na Preevu

velika, o emu se moete informisati u Auto-moto savezu Srbije. 9,5 kilometara od Vranja

(GPS:42.4772722N 21.8326771E) imate iskljuenje za Trgovite i granini prelaz Prohor Pinjski.

Takoe, neposredno pre graninog prelaza se nalazi istoimeni manastir. www.svprohor.org

Osim ova dva glavna granina prelaza, postoje jo dva koja se nalaze na Kosovu i Metohiji, ali je tuda

put mnogo loiji i dui. To su eneral Jankovi Blace (GPS: 42.1423017N 21.3024044E) i Globonica

- Jaince (GPS: 42.1639442N 21.1870587E)

Granini prelazi izmeu Makedonije i Grke

KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU MAKEDONIJE I GRKE

1.Bogorodica Evzoni (177 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i

547 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.1342093N 22.5490952E

Ovo je najvei i najprometniji granini prelaz izmeu Makedonije i Grke. Neposredno pre granice

postoji benzinska pumpa na kojoj obavezno natoite gorivo jer je mnogo jeftinije nego u Grkoj.

Takoe, odmah pored pumpe se nalazi i Casino Flamingo. www.casino-f.com/en/Welcome/.

Poslednja pumpa na kojoj se toi TNG se nalazi u samoj Gevgeliji (im se iskljuite sa autoputa idete

desno pa desno). Ako je guva na ovom graninom prelazu ogromna, moete da se vratite do Gevgelije

i da odatle krenete ka selu Bogdanci pa dalje ka graninom prelazu Dojran-Dojrani na kome nema

guve (bar ne u tolikoj meri kao na Bogorodici).

2. Dojran - Dojrani (187 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i 557

km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.1704935N 22.7452719E

Ovaj prelaz je dobra alternativa glavnom graninom prelazu Bogorodica (Gevgelija) jer je manje poznat

i daleko manje prometan pa je samim tim i guva retkost. Sa autoputa sa odvajate kod mesta Udovo

posle Demir kapije (Iskljuenje Dojran/Valandovo/Strumica, GPS 41.3412994N 22.4432337E), na 149.

kilometru od ulaska u Makedoniju i nekih 11 km posle restorana Belov 113. Prolazite mesta Josifovo i

Pirava i kod nekih plastenika skreete levo za Valandovo. Na ulasku u Valandovo imate Makpetrolovu

pumpu, poslednju u Makedoniji na kojoj moete sipati gas. Dalje vozite pored mesta Rabrovo nakon

koga skreete desno. Dalje samo pravo kako Vas put i putokazi vode. Najpre dolazite u naselje Nov

Dojran. Tu se nalazi poslednja benzinska pumpa u Makedoniji, Makpetrol, koja radi od 06 do 22 i ima

kafi i prodavnicu, a prima i kartice. Takoe, ovde moete pronai i jeftino prenoite i odmoriti pred

nastavak puta za Grku. Posle Novog Dojrana se put sputa do samog jezera i nastavljate dalje jo

nekih 3 km do mesta Star Dojran. Tu imate kampove, restorane, kafie i takoe nekoliko opcija za

smetaj. Na izlazu iz mesta se nalazi granini prelaz koji kada preete pratite putokaze Kilkis-

Thessaloniki. Ako krenete na Bogorodicu i vidite da je guva ogromna, moete da se vratite do

Gevgelije i da odatle krenete ka selu Bogdanci pa dalje ka graninom prelazu Dojran-Dojrani.

3. Meditlija Niki (204 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu Tabanovce i 573

km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 40.9201403N 21.4165217E

Ovo je manje prometan granini prelaz od Bogorodice (Evzoni), ali je koristan ako idete prvo na Ohrid

pa u Grku (ili obrnuto) pa dalje na Krf, Lefkadu, Kefaloniju ili u Pargu ili Sivotu. U varijantama da idete

na Halkidiki ili dalje prema Stavrosu, Asprovalti, Vrasni i Tasosu, nemate rauna jer ima dosta da se

vozi. Nalazi se u blizini Bitolja, drugog po veliini makedonskog grada. Na ovom graninom prelazu

neke manje guve mogu da budu za vikend kada Makedonci iz ovog dela zemlje prelaze u Grku, ali su

i tada neuporedivo manje nego na Bogorodici. Sa autoputa se iskljuujete posle tree naplatne rampe

i skreete za Prilep i Bitolj. Put je potpuno prazan, imate jedan uspon i pre Prilepa, kod Lukoilove

pumpe, odvajate se levo za Bitolj (ne ulazite u Prilep). Odatle je nov put gde je ogranienje 100. Pre

Bitolja imate veliku petlju na kojoj pratite putokaze za Grciju i Bitolj (Bitola) i pazite da ne odete za

Ohrid ako niste planirali. Na ulasku u Bitolj imate kruni tok i dve benzinske pumpe i tu pratite putokaze

za granicu. Prolazite veliki park i autobusku stanicu, stadion Pelistera i vozite dalje ka graninom

prelazu Meditlija. Kad proete stadion, na Makpetrolovoj pumpi moete natoiti TNG, ali i sve ostale

vrste goriva.

Granini prelazi izmeu Makedonije i Bugarske

KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU MAKEDONIJE I BUGARSKE

1. Deve Bair Gijeevo/Kriva Palanka (82 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu

Tabanovce i 451 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 42.2203977N 22.4572992E

8,5 kilometara posle ulaska u Makedoniju, tano kod jedne benzinske pumpe koja je u suprotnoj traci

autoputa (pre Kumanova), iskljuujete se za Krivu Palanku i granini prelaz Deve Bair. Odatle vozite jo

nekih 74 km do granice sa Bugarskom. U jednom momentu, posle sela Stracin, imate mogunost da

nastavite pravo ka prelazu Deve Bair ili da skrenete desno za Koane i Delevo i da idete na granini

prelaz Delevo Stanke Lisikovo. Ako ste ipak produili za Deve Bair, kada preete granicu, vozite za

ustendil, Dupnicu i Blagoevgrad posle ega birate na koji ete granini prelaz sa Grkom (imate dva).

Poslednja pumpa u Makedoniji na kojoj se toi TNG se nalazi na ulasku u Krivu Palanku.

2. Delevo Stanke Lisikovo/tip-Koani (174 kilometra od ulaska u Makedoniju na graninom

prelazu Tabanovce i 543 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.9883565N 22.8738678E

8,5 kilometara posle ulaska u Makedoniju, tano kod jedne benzinske pumpe koja je u suprotnoj traci

autoputa (pre Kumanova), iskljuujete se za Krivu Palanku. U jednom momentu, posle sela Stracin,

imate mogunost da nastavite pravo ka prelazu Deve Bair ili da skrenete desno za Koane i Delevo i

da idete na granini prelaz Delevo Stanke Lisikovo. Ako se odluite za prelaz Delevo Stanke

Lisikovo, kada preete granicu, vozite za Blagoevgrad posle ega birate na koji ete granini prelaz sa

Grkom (imate dva). U Delevu na Makpetrolovoj pumpi moete natoiti TNG. Druga varijanta Vam je

da vozite do Velesa, i da odatle krenete ka graninom prelazu Delevo Stanke Lisikovo pratei

putokaze za tip i Koane. Ovim putem od ulaska u Makedoniju imate 195 kilometara.

3. Novo Selo Petri/Strumica (212 kilometara od ulaska u Makedoniju na graninom prelazu

Tabanovce i 581 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.3964171N 22.9638183E

Sa autoputa sa odvajate kod mesta Udovo posle Demir kapije (Iskljuenje Dojran/Valandovo/Strumica,

GPS 41.3412994N 22.4432337E), na 149. kilometru od ulaska u Makedoniju i nekih 11 km posle

restorana Belov 113. Prolazite mesta Josifovo i Pirava i kod nekih plastenika skreete levo za

Valandovo. Dalje vozite pored mesta Rabrovo nakon koga ne skreete desno za granini prelaz Dojran

Dojrani (Izmeu Makedonije i Grke) ve produavate pravo za Strumicu. Kada izaete iz Strumice i

krenete prema Novom selu i graninom prelazu, na samom putu imate poslednju pumpu u ovom delu

Makedonije na kojoj moete da natoite TNG. Od iskljuenja sa autoputa kod mesta Udovo do granice

imate 63 km. Druge dve varijante su iskljuenje sa autoputa kod Velesa pa vonja preko tipa, Radovia

i Strumice ili iskljuenje kod Negotina pa vonja preko Radovia i Strumice. Ako na ovom graninom

prelazu uete u Bugarsku, dalje vozite ka mestu Petri i graninom prelazu Kulata-Promahonas koji je

udaljen nekih 38 km od makedonsko-bugarske granice.

Granini prelazi izmeu Bugarske i Grke

* Izmeu Grke i Bugarske ima nekoliko graninih prelaza, ali emo ovde obraditi samo dva koja

koriste nai graani na putu do letovalita u Grkoj.

KLIKNITE NA MAPU GRANINIH PRELAZA IZMEU GRKE I BUGARSKE

1. Kulata-Promahonas (240 kilometara od ulaska u Bugarsku iz Srbije na graninom prelazu Gradina-

Kalotina kod Dimitrovgrada i 562 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.3817515N 23.362298E

Kada uete u Bugarsku, vozite ka Sofiji i na obilaznici (ne ulazite u grad) skreete za Dupnicu i

Blagoevgrad. Kada proete Blagoevgrad, kod mesta Simitli, imate razdvajanje za dva granina

prelaza, Kulata-Promahonas i Ilinden Eksohi. Za Kulatu produavate pravo dok se za Ilinden izdvajate

sa glavnog puta. Vozite samo pravo i stiete na granini prelaz. (google mapa malo pogreno pokazuje

i navodi Vas na Petri, ali se ne obazirite). Ako ovde uete u Grku, pratite samo putokaze za Serres i

dalje gde ste se zaputili.

2. Ilinden Eksohi (264 kilometara od ulaska u Bugarsku iz Srbije na graninom prelazu Gradina-

Kalotina kod Dimitrovgrada i 587 km od naplatne rampe kod Bubanj Potoka) MAPA

GPS: 41.4442464N 23.8258266E

Kada uete u Bugarsku, vozite ka Sofiji i na obilaznici (ne ulazite u grad) skreete za Dupnicu i

Blagoevgrad. Kada proete Blagoevgrad, kod mesta Simitli, imate razdvajanje za dva granina

prelaza, Kulata-Promahonas i Ilinden Eksohi. Za Kulatu produavate pravo dok se za Ilinden izdvajate

sa glavnog puta. Vozite samo pravo, prolazite kroz uveni zimski centar Bansko i pratite putokaze za

Goce Delev i granini prelaz Ilinden. Ako ovde uete u Grku, pratite samo putokaze za Dramu i dalje

gde ste se zaputili.

10. Limenas (Grad Tasos)

GPS: 40.78024490314566N 24.711872935295105E

Luka u Limenasu

Limenas (grad Tasos, ) je glavni grad i

glavna luka Tasosa u kome ivi neto vie od

3.000 stanovnika (opreni su podaci i cifra se

kree od 2-4 hiljade). Smeten je na severnoj

strani ostrva, u uvali izmeu rtova Evreokastro i

Pahi. Okruen je slikovitim plaama i prelepom

prirodom. Nazvan je Limenas da bi se ime

razlikovalo od imena ostrva pa ga i dan danas

stanovnici zovu tako. S porastom turizma mesto

se sve ee zove Tasos i na skoro svim

putokazima videete samo ime Tasos.

Nalazi se na mestu starog grada Tasosa, zapadno od ruevina Limenasa koji postoji od 4. veka pre

Hrista. Limenas se turistiki ubrzano razvija, uglavnom zbog svog arheolokog bogatstva i prirodne

lepote podruja (ovo je jedno od retkih podruja na ostrvu koje je ostalo netaknuto u velikim poarima

iz 1985., 1989. i 1993. kada je izgorelo celo ostrvo). Mrlja koja kvari ove prirodne lepote podruja su

kamenolomi iz kojih se transportuje mermer poznat irom sveta.

Grad i okolina su bogati arheolokim nalazitima

Limenas predstavlja administrativni i

komercijalni centar ostrva, sa obiljem hotela,

restorana, trgovina, banaka, kafia, taverni i

klubova, a tu su i policijska stanica, pota i

autobuska stanica. Ima dosta supermarketa,

internet kafea i rent a kar agencija.

Nije za one koji ele kvalitetan smetaj na samoj

plai, bez prometnih ulica, saobraaja i buke.

Veina smetaja u Limenasu je uglavnom na

obodu grada.

U centru grada se nalaze stara i nova luka koja povezuje ostrvo brodom s Kavalom i Keramotijem.

Dananja mala luka ili stara luka u gradu je bila vojna luka antikog grada. Bila je zatiena dvema

utvrenim kulama i mermernim zidom. Iz luke vodi kameni put do centra Agore. Bila je to zatvorena

luka i ulazak je bio zabranjen bilo kom brodu koji je teio manje od 100 tona. Trgovaka luka je

smetena u neposrednoj blizini Evreokastra i bila je koriena u komercijalne svrhe. U moru je deo

lukobrana na ijem vrhu je bila obrambena kula. Obe luke antikog Tasosa su se nekada nalazile izvan

gradskih zidina, moda iz bezbednosnih razloga.

Limenas

Limenas ima moderan i stari deo. Stara etvrt

(zabranjena za saobraaj) je najlepi deo grada,

predstavlja znaajan arheoloki deo sa vrlo

zanimljivim muzejom u kom se uvaju iskopine

od 7. veka pre Hrista i raznim ruevinama

rasprenim svuda okolo.

U Arheolokom muzeju u gradu su izloene

skulpture, keramika, novac i lonci iskopani po

celom ostrvu. Mnogi potiu iz antikog naselja Aliki. Stara etvrt poinje od slikovite stare luke pune

ribarskih brodica i etalita du koga su naikane taverne. U pozadini su uliice modernog dela grada

pune barova, klubova, taverni, prodavnica suvenira i tradicionalnih proizvoda (meda, maslina),

zlatara, agencija, pekara Levo od Arheolokog muzeja je ulaz u Agoru a u blizini je i stara crkva Sv.

Nikole, izgraena 835. godine na ostacima antikih graevina dok je otprilike na sredini pristanita

manastir Vatopediu, dvospratna zgrada iz 19. veka, poznata i pod imenom Kalogeriko i predstavlja

pravi simbol Limenasa.

Crkva u Limenasu

Od stare luke vodi kameni put do antikog

amfiteatra, na severnoj strani grada. Izgraen je

u petom veku pre Hrista na padina brda, odakle

se prua fantastian panoramski pogled na more.

Unutra staje 2.000 3.000 gledalaca. Lisistrat koji

je vodio gradnju u treem veku pre Hrista,

posvetio je proscenium Dionisu, bogu vina,

vegetacije i pozorita izmeu ostalog. Jo u

prvom veku Nove ere Rimljani su izmenili

pozorite i koristili ga za gladijatorska takmienja.

Samo je proscenium ostao na mestu a metopes

prikazuje omiljena boanstva. Danas se ovde, kao u antiko doba, svakog leta u okviru festivala Tasos

igraju drevne tragedije dok razne muzike grupe i izvoai odravaju koncerte.

Od antikog amfiteatra vodi neasfaltiran put koji prolazi du sruenih zidova do Akropolja, na prvom

u nizu od tri brda iji vrhovi ine neku vrstu visoravni, na 137 metara nadmorske visine. Bio je zatien

debelim mermernim zidovima. Na tom mestu je bilo svetilite Apolona Pitijskog koje je takoe sluilo

kao riznica u kojoj se uvalo bogatstvo grada te hram posveen Atini i relikvije Rimskog puta. Na vrhu

drugog brda, posle kula akropolja moete se diviti impresivnim ostacima temelja Atininog hrama.

Sve to je ostalo do danas je deo temelja.

Grad je pun taverni i restorana

Dok se sputate du jugozapadne strane zida

prolazite kroz Silenova vrata, Herkulova vrata (na

istonoj periferiji starog grada, u dolini medveda)

i Dionisova vrata a jo dalje kroz Zevsova i Herina

vrata. Herkul je na svojim vratima visokim 7

metara prikazan kao strelac. Silenova vrata se

nalaze na sastavu puteva za selo Panagia i plau

Makriamos. U blizini su ruevine susednog sela

Silen. Izgraena su u jonskom stilu, dva metra u

visinu, opisuju Silena s gustom bradom i konjskim

repom, golog, sa samo parom visokih izama.

U samom gradu drevne ruevine jo uvek stoje izmeu trgovina i kua i ima nekoliko znaajnih

arheolokih nalazita. Najvei arheoloki lokalitet se nalazi u stranjem delu stare luke. U sredini stare

Agore (trgovaki centar) je bio sud okruen kolonadama koje su ukraene kipovima i oltarima. Agora

se, dakle, nalazila u severoistonom delu dananjeg grada, u blizini luke i pored muzeja. Otkrivena je

u iskopavanjima sprovedenim izmeu 1948. i 1955. Pravougaonog je oblika, sa tri strane okruena

trgovinama i skladitima. Na severoistonoj strani su stajale upravne zgrade. Izgradnja Agore zapoela

je u etvrtom veku pre Hrista, a dovrena je u fazama do drugog veka pre nove ere. Bila je srce grada,

njegovo kulturno i trgovako sredite i mesto na kome su se metani i ljudi sa strane sastajali i sklapali

poslove, druili se i zabavljali. Tu su i ostaci svetilita Teagenesa i Zevsa.

Jedan od mnogobrojnih kafia u Limenasu

Druga zgrada u ovom podruju je svetilite

Artemide ili Artemision. U rimsko doba je dodat

monumentalni ulaz. Severno je svetilite Dionisa

koje datira iz etvrtog veka pre Hrista a

severozapadno od svetilita pomenuti antiki

teatar. Uska ulica dovodi Vas do svetilita

Posejdona iz etvrtog veka pre nove ere s

krunim zidom koji okruuje oktar u obliku slova

U. Dananji ulaz u antiku Agoru je na trgu pored

muzeja. Antiki konzervatorijum (Odeon) je

mesto gde su se odravale muzike predstave i zgrada verovatno potie iz 2. veka. Herkulovo,

Dionisovo i Posejdonovo svetilite su tri najvanija sveta mesta na Tasosu.

Ako krenete u obilazak grada sa severa, prvo to ete videti su zidine duine 4 kilometra. Juno od zida

su ostaci svetilita Pana s reljefnim prikazima boga, dve koze i satirom. Svetilite Pana je u stvari

izdubljena vetaka peina na treem i najviem brdu. Spomenik donor se nalazi odmah ispod

pozorita. Skulpture i arhitektonski delovi se uvaju u muzeju. Hram Posejdona je vrlo blizu mora i bio

je posebno potovan. Ako imate vremena obiite i Karakalosov luk s odgovarajuim zavetnim

natpisom. Podruje Evreokastro je bilo smeteno na severoistonom kraju komercijalne luke antikog

Tasosa. Na malenoj steni je stajalo svetilite koje je sagraena u petom veku pre Hrista. Kasnije je na

istom mestu sagraena ranohrianska bazilika korienjem materijala sa svetilita. Danas ovde stoji

slikovita kapela posveena svecima i apostolima. Tu su i ostaci antikih graevina, a ispod skrivena

plaica i kafi.

Centar svih deavanja je centralni trg koji se

otvara iroko ispred luke i gde je uvek

saobraajni haos poto tu pristaju svi trajekti iz

Keramotija (5,6 n.m.) i Kavale (16 n.m.).

Ovde se nalazi klasina dvospratna zgrada

Gradske kue. Na centralnom trgu lee ostaci

starohrianske bazilike a u blizini su i ostaci

mozaika iz 2. veka. Velika bazilika sa tri kupole je

verovatno izgraena oko 6. veka na ruevinama

drevnog rimskog naselja u skladu s

arhitektonskim obrascem bazilika u

Konstantinopolju.

U gradu postoje mermerni ostaci i spomenici koji svedoe o slavnoj prolosti ostrva koje se obogatilo

vaenjem mermera.

Plaa u Limenasu

Grad je okruen breuljcima i planinama

pokrivenim borovom umom i maslinjacima a

dosta parkova (u nekima postoje i sadraji za

najmlae) ete pronai i u samom Limenasu.

Limenas je dobra baza ako elite vie sadraja u

veernjim satima i malo aktivniji noni ivot. Za

obilazak dobrih i kvalitetnih plaa Vam je

potreban auto, a ako niste motorizovani, moete

se kupati na nekima koje su u neposrednoj blizini

grada (Tarsanas, Nisteri, Papalimani, Pahis,

Makriamos, Saliara i Golden beach).

Gradska plaa (Limanaki) je smetena istono od stare luke i peana je (pesak se dovlai kamionima).

Ima vrlo blag pad i plitko more to je idealno za decu. Dugaka je i sa dosta turistikih sadraja kao to

su lealjke, suncobrani i tuevi. Niz taverni, barova, kafia i restorana se naikalo du puta iza plae

dok na pojedinim mestima stabla tamarisa prave prirodni hlad. U blizini luke je plaa Vurnelis sa

nekoliko restorana, supermarketa i prodavnica te velikim brojem hotela i vila za iznajmljivanje. U

samom Limenasu se nalazi i plaa Agios Vasilios, desno od nove luke ako gledate sa trajekta kojim

dolazite u grad.

11. Sela Tasosa

Naselja na istoku Tasosa

11.1. Panagia i Skala Panagia (Golden Beach)

GPS: 40.73088490267309N 24.72798228263855E Panagia

GPS: 40.73053530631361N 24.760501384735107E Skala Panagia

Panagia je moda i najlepe selo na Tasosu

Panagia () je tradicionalno selo sa

bogatom istorijom i jedno od najbogatijih i

najznaajnijih na Tasosu. Od Limenasa je

udaljeno 8 kilometara. Ubrzo nakon Grkog rata

za nezavisnot 1821. godine, selo je postalo glavni

grad Tasosa i u to vreme je kovalo svoj vlastiti

novac. Nalazi se na prelepom mestu, meu

zelenilom i bogato je vodom a njegov poloaj ga

ini nevidljivim s otvorenog mora. Veina kua u

selu je tradicionalno graena, s natkrivenim

balkonima i unutranjou ukraenom drvetom. Selo je staro oko 300 godina.

Tipino za ovo naselje su uglavnom kaldrmisane uske ulice koje se uvijaju kroz selo, mnoge iroke

taman toliko da proe motor i male bele kue sa pomenutim malim balkonima. Kada su graene,

automobili nisu postojali tako da su ogranieni na mali broj centralnih ulica koje su izgraene u

novijem periodu. Na ulazu u selo postoji parking pa je najbolje tu ostaviti auto i peaka proi kroz

mesto. To je ujedno i najbolji nain da se upozna i oseti Panagia koja je moda i najlepe selo na celom

Tasosu. Takav utisak ostavlja na mnoge turiste da se neki odluuju i za kupovinu kue kako bi po par

meseci uivali u nainu ivota koji ovo selo prua.

Panagia () je tradicionalno selo sa bogatom istorijom i jedno od najbogatijih, najlepih i

najznaajnijih na Tasosu.

Selo je dobilo ime po crkvi Panagia

Uske bone uliice se zrakasto ire iz centra

mesta i pune su radnjica sa suvenirima. Selo je

poznato i po dobrim tavernama sa ukusnom

hranom. Na izbor i preporuka je jagnjetina mada

ni drugo ne zaostaje. U centru sela je mali bunar

s vrlo bistrom vodom koja dolazi direktno sa

planine. Panagia ima oko 900 stanovnika. Iz

Limenasa esto tokom dana kree autobus za

selo, a mogue je doi autobusom i iz drugih sela

na ostrvu.

Dananje ime je dobilo najverovatnije 1832. (ne zna se tano) po crkvi Panagia (Bogorodica) dok se u

vizantijsko doba zvalo Anastasion. Oba imena kao i mnoge crkvice u i oko sela pokazuju pobonost i

jaka verska oseanja metana. Svakog 15. avgusta, na Veliku Gospojinu koja je jedan od najvanijih

praznika u godini za grke pravoslavne vernike, organizuje se feta na ulicama u ast Panagie

(Bogorodice). Glavni put koji ide u i iz Panagie je zatvoren s obe strane jer je selo puno metana i turista

koji slave ovaj praznik zajedno. 1. novembra uvee, na Dan svih svetih, ene u selu pripremaju kurbani,

tradicionalno jelo od mesa sa penicom ili testeninom. Spremaju ga u crkvenoj porti a zatim dele svima

koji ele da probaju posle slube. Dan svih svetih je takoe vaan praznik za grku pravoslavnu crkvu

jer je to dan kada se obeleavaju svi sveti, poznati i nepoznati.

Most ljubavi je jedna od turistikih atrakcija sela

Ime je dobilo najverovatnije 1832. (ne zna se

tano) po crkvi Panagia (Bogorodica). Svakog

15. avgusta, na Veliku Gospojinu koja je jedan

od najvanijih praznika u godini za grke

pravoslavne vernike, organizuje se feta na

ulicama u ast Panagie (Bogorodice).

Svake godine, prvog dana posta, poznatog kao

isti ponedeljak ili Katari Deftera, odrava se

veliki festival. Ljudi se okupljaju, mnogi u

kostimima i jedu, piju i igraju dok ekaju poetak

parade. Vino je besplatno a hrana je dostupna po vrlo niskim cenama. Parada poinje oko 14:00 i traje

oko sat i po.

Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz selo

kanalima. Voda je vrlo hladna i vrlo ista, odlina za utoliti e u toplim letnjim danima. Izvor ljubavi

je najpoznatiji od svih i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od turistikih atrakcija sela

zajedno sa Mostom ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna atrakcija je i drvo koje ima rupu u

obliku srca. Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u ostalim naseljima na Tasosu.

etnja selom je nezaboravna te ga nemojte

preskoiti na putu za plau Golden Beach

Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na

planini Ipsarion sa koje se sputaju i teku kroz

selo kanalima. Izvor ljubavi je najpoznatiji od svih

i nalazi se ispod velike crkve. Predstavlja jednu od

turistikih atrakcija sela zajedno sa Mostom

ljubavi koji se nalazi odmah pored. Jo jedna

atrakcija je i drvo koje ima rupu u obliku srca.

Arhitektonski stil je ovde daleko drugaiji nego u

ostalim naseljima na Tasosu.

Centralni seoski trg je u senci ogromnog platana kao i mnoge taverne koje slue vrlo ukusno peeno

meso i kontosuvli te trgovine koje prodaju poznate lokalne kuvane poslastice kao to su karidaki

(orah), siko (smokva), domataki (paradajz) i kolokitaki (tikva). Ne propustite da probate lokalni cipuro

koji se pravi u tradicionalnim kazanima rakokazana. Na 15 minuta (hoda) se nalazi tzv. Drakotripa

(Zmajeva rupa), tajanstvena peina sa stalagmitima i stalaktitima. Hotele i sobe za izdavanje ete

takoe nai. Prelepa peana plaa Hrisi Amudia (zlatna obala) je udaljena od sela manje od 5 km. Iz

sela postoji peaka staza do najvieg vrha na Tasosu (Ipsarion, 1204 m.n.v.).

Panagia je jedno od planinskih sela koje ima sree da se nalazi na glavnom putu te je uspelo da ostane

ivo tokom cele godine i da zadri stanovnitvo. U vizantijsko doba se zvalo Anastasion i ivot sela se

odvija oko crkve koja je sagraena od antikog kamena. Obilje tekue vode, platana i oraha te

jedanaest svetilita je karakteristika sela koje je zadralo karakter i sauvalo istoriju usprkos

privrednom razvoju, uglavnom zbog stanovnika koji su posveeni negovanju tradicije i lokalnih obiaja.

Najpoznatije crkve u selu su Sv. Atanasios, sagraena 1818., Sv. Konstantinu i Elenis, Sv. Haralampus,

izgraena 1820., Sv. Joani Teologu iz 1825., Sv. Panteleimon, Sv. Georgiu iz 1830. i crkva Bogorodice,

sagraena 1845. koja je od posebnog znaaja i direktno je povezana s drutvenim ivotom sela.

Naalost, taan datum izgradnje crkve je nepoznat. No, sudei prema injenici da je mesto dobilo ime

po njoj, mora da je sagraena pre 1821., godine poetka Grke revolucije.

Postoji mnogo izvora i potoia koji izviru na planini Ipsarion sa

koje se sputaju i teku kroz selo kanalima.

U 18. veku, stanovnici drevnog grada Tasosa (danas Limenas)

bili su prisiljeni da zbog gusarskih napada bee prema

unutranjosti ostrva i da se nasele u selu Panagia, dok je

ostatak stanovnika u selo doao 1770. kada je stigla ruska flota.

Tada je broj stanovnika dramatino porastao i stvorila se

potreba za veom crkvom.

Izgradnja je zapoeta 1831. godine pod nadzorom zidara iz

grada Kastoria koji su savreno znali arhitekturu hramova.

Sredstva za poetak gradnje su dali Sotirios Avgustis, Avgerinos

i Ksatzis Konstantinos iji se nadgrobni spomenici nalaze u

crkvenoj porti. Kako novac nije bilo dovoljan za zavretak tako

impozantnog hrama, zatraili su pomo sa Svete gore.

Manastir koji je pomogao je bio Vatopediu koji je bio

najbogatiji. 1881. je zavrena nova drvena konstrukcija, umetniki ukraena od strane majstora iz

Volosa. Zidari su dali crkvi mnoge karakteristike vizantijskih crkava u Kastoria. Kupola je osmougaona,

duine 27,5, irine 18,6 i visine 18 metara.

Zidovi su graeni od mermernih ploa iz okoline Panagie. Takoe je vredno napomenuti da su

koriene mermerne ploe iz ruevina antikih hramova Tasosa. Arhitektonski uzorak hrama je bazilika

s kupolom, s tri unutranja krila. Desno i levo od narteksa postoje dve male prostorije pod nazivom

grigitika koje predstavljaju prostorije za starije ene. Severni grigitiko je posveen Sv.

Haralamposu. Hram ima pet ulaza, veliki glavni na zapadnoj strani i etiri druga koje vode u bona

krila. Crkva je posveena Vaznesenju ali se unutar hrama nalazi ikona Bogorodice.

Golden Beach (Hrisi Amudia) je jedna od

najlepih plaa na Tasosu

Mali put (otro skretanje levo) neposredno pre

ulaza u selo vodi prema moru, do sjajne plae

Hrisi Amos (ili Hrisi Akti odnosno Golden Beach

koja je udaljena oko 5 km ), izmeu rta Pirgos i

ostrva Gramvusa. Ovo je jedna od najlepih plaa

na ostrvu. Oni koji bi za naselje Skala Potamia

skreu levo u centru sela. Priobalni deo sela

(Skala Panagia) metani danas uglavnom zovu

Avlakia. Tu ete nai taverne, kafie i jedan od

najbolje organizovanih kampova na ostrvu. U

blizini antikog bunara u selu i dalje stoje ruevine antike graevine. Odatle polazi put koji vodi do rta

Pirgos. Rt je dobio ime po tornju koji je Tasios Akiratos izgradio u 5. veku pre Hrista. Funkcionisao je

kao svetionik, ali i kao Akiratosov grob. Ako nastavite uz more pored rta Pirgos doi ete do rta

Vati, antikog kamenoloma u Saliariu, a zatim nailazite na niz manjih uvala.

Iako je plaa uglavnom poznata kao Golden Beach moda ete naii na znakove ili karte na kojima je

obeleena kao Hrisi Amudia (zlatna obala na grkom).

Naselje Skala Panagia je poznatije kao Golden beach. Od sela Panagia je udaljeno manje od 5

kilometara. Ovo nije naselje u pravom smislu te rei ve turistiki risort koji oivi kad pone sezona.

Gradnja je poela pre dvadesetak godina zahvaljujui popularnosti pomenute plae (Hrisi Amudia) koja

je jedna od najboljih na Tasosu.

Du plae postoji dosta taverni i barova

Kako je oblast novijeg datuma i sve je izgraeno

u turistike svrhe, smetajne jedince su vee i

bolje nego u drugim poznatim letovalitima na

ostrvu.

Izbor apartmana i soba je dobar a polako niu i

hoteli. Takoe, u poreenju sa ostalim

turistikim delovima Tasosa, zbog injenice da se

nalazi na istonoj strani ostrva i u podnoju

planine Ipsarion, klima u Skala Panagiji je vlanija

a broj sunanih sati manji to i te kako prija

tokom udarnih i toplih delova dana. Vetar stalno pirka a sunce zalazi relativno rano pa je popodne

izuzetno prijatno.

Juni kraj plae, blie Skali Potamia je daleko najrazvijeniji za turizam s mnotvom sadraja sa stranje

strane, taverni i kafia. Ovaj deo je od belog peska, pun lealjki i tu je takoe mala luka. Ovde nema

prirodnog hlada.

Oko plae ete nai taverne, fast food restorane, super markete (najvei se nalazi na ulazu u mesto)

internet kafe i rent a kar agencije. Mesto nije poznato po nonom ivotu i provodu pa ga mlai ljudi

uglavnom zaobilaze i uglavnom pohode porodice. Plaa je organizovana i peana, a voda plitka.

Odlina stvar je laka dostupnost glavnog grada Limenasa (desetak minuta vonje) i svih sadraja.

11.2. Potamia

GPS: 40.71627346142101N 24.728540182113647E

Potamia () je lepo planinsko selo s tradicionalnom arhitekturom i pogledom na more.

Izgraeno je na obroncima planine Ipsarion (najvia planina na Tasosu sa nadmorskom visinom od

1.204 metra) i nalazi se oko 3 km juno od sela Panagia i 10 km od Limenasa (takoe juno). Mnogo je

mirnije i oputenije nego Panagia iz prostog razloga to glavni put zaobilazi selo. Dobilo je ime po

brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke). Put koji vodi do sela iz grada

Tasos je u dobrom stanju, ali ima puno krivina jer vijuga oko planine.

Crkva u selu Potamia

Na 2-3 km od Potamie ete pronai mesto Skala

Potamia koje je ujedno i luka sela Potamia. Sela

Potamia i Skala Potamia imaju zajedno oko 1.200

stanovnika koji se bave turizmom i

poljoprivredom. Zaliv Skala Potamia, poznat i kao

Zlatna Obala (Hrisi Akti na grkom) je vrlo lepo

mesto, kombinacija guste flore (na pojedinim

mestima drvee se prua skroz do plae) i vrlo

istog mora i jedan je od najlepih na ostrvu. U

maloj luci stoji impozantna zgrada Tarsana koju

su u 19. veku sagradili monasi sa Atosa. U letnjim

mesecima veina stanovnika se seli u Skalu, ali se tokom zime stvari menjaju i podruje ostaje gotovo

pusto s nekih 60 do 100 stanovnika koji ostaju tu kao uvari.

Ima gradsku plau koja je lepa, iroka i peana. Dugaka je nekih tristotinjak metara, dobro je

organizovana, sa suncobranima, lealjkama, tuem i nekoliko barova i taverni. Mala luka sa nizom

taverni i kafia naikanih u pozadini se smestila na junom kraju plae okruene visokim borovima i

zelenilom koje stvara izvanrednu pozadinu.

Plaa Skala Potamia se nastavlja na juni, popularniji kraj plae Golden beach (Hrisi Amudia). Odlina

je za porodice s malom decom jer je pliak veoma dugaak, nema kamenja u vodi, a na samoj plai

postoji mali parki sa toboganima i ljuljakama. Svetlucavo more nudi aroban prizor. irina plae

omoguava razne sportove kao to su tenis ili odbojka ali izbor vodenih sportova nije veliki.

Kako je rastao broj turista u mestu, rastao je i broj taverni, kafia, minimarketa, prodavnica i rent a kar

agencija i svi ti sadraji su smeteni blie luci i gradskoj plai. Izgraeno je mnogo hotela i kua za

izdavanje ali je i pored znaajnog razvoja u poslednjih nekoliko godina turizam ostao na prilino niskom

nivou i Skala Potamia je jo uvek vrlo mirno i oputeno mesto, naroito pogodno za porodice.

Selo je dobilo ime po brojnim potocima koji teku kroz njega (potamia su na grkom reke).

Potamia je jedno od najpoznatijih malih sela na ostrvu i zadralo je svoj tradicionalni karakter.

Podnoje planine Ipsarion je bogato vegetacijom i ini Vam se da selo lei u dungli. Ako elite na vrh

Ipsariona, dobra je ideja poeti uspon iz Potamie. Odavde kree i put za selo Teologos. Potamia je

idealna za sve koji trebaju mir i koji ne ele da ostanu ceo dan na plai. Mnoge vlastelinske kue sa

svojim kamenim zidovima i drvenim balkonima stvaraju zanimljiv prizor a u selu postoje i dve lepe

crkve ija se arhitektura razlikuje od ovih kua.

Taverne, kafie, hotele i sobe za iznajmljivanje ete nai u selu iz koga kreu dve staze, jedna vodi do

plaa ispod a druga, puna vegetacije, vodi u planinu.

Potamia je dobra polazna taka za uspon na

planinu Ipsarion

Potamia je dom poznatog vajara Polignotosa

Vagisa roenog 1894. godine u ijem radu

moete uivati u muzeju koji nosi njegovo ime i

koji je podignut njemu u ast. Sadri primere

realistine i apstraktne umetnosti ovog

modernog umetnika, emigranta sa Tasosa koji je

postao vrlo znaajan i poznat vajar u Sjedinjenim

amerikim dravama. Njegov umetniki rad je

danas prikazan u nekoliko amerikih muzeja.

Umro je u New Yorku, 11. marta 1965.

Ako ste na Tasosu u petak pre poetka velikog posta, uivaete u zabavi na ulicama u centru grada.

Dobra muzika, razdragan narod, ukusno meso s rotilja i obilje lokalnog vina se nudi u tom posebnom

trenutku, potpuno besplatno. U sledeu nedelju, u ranim poslepodnevnim satima, ne propustite

seosku paradu kada je vino opet besplatno.

11.3. Kinira (Koinira)

GPS: 40.66619459435018N 24.762636423110962E

Naselje Kinira () se nalazi 20 km jugoistono od Limenasa, na istonoj obali Tasosa, u

blizini plae Paradise (Raj). Ima bogatu istoriju koja see do Feniana. Danas je meu metanima

poznata kao Lutru. Selo je, dakle, bilo poznato jo u antikom svetu i Herodot ga je u svojim zapisima

nazivao Enera i Kinira. Feniani su eksploatisali drvo i rudnike zlata na Tasosu, mnoge u okolini Kinire,

u razdoblju 1600.-1500. pre Hrista. Postoje ostaci kupatila iz vizantijskog perioda i starohrianske

bazilike koji su preiveli. Tokom mranog perioda, gusari su zaklali mnoge hriane na mestu poznatom

kao Fonias.

Plaa Paradise se nalazi na svega 2 km od Kinire

Zbog mnogih izvora u okolini vegetacija je vrlo

gusta i zato se Kinira smatra mestom

blagoslovenim od Boga. U prolosti je bilo malo

stalnih stanovnika koji su se bavili ribolovom ili

stoarstvom. U periodu skupljanja maslina koji

lokalno stanovnitvo zove maksuli, ljudi iz svih

krajeva ostrva su se okupljali oko ovog tekog

posla. ak i danas kada su metani brojni, Kinira i

okolina se i dalje razvijaju, ovoga puta

zahvaljujui turizmu.

U podruju Kinira postoji malo privatno ostrvo, nazvano Kiniriotiko (ili Kinira) koje je nenastanjeno iako

se ak i danas tu nalazi kua osobe kojoj ostrvo pripada. Gotovo cela povrina je prekrivena borovinom,

divljim maslinama i niskim rastinjem. Morska obala oko ostrva je kamenita i strma. No, vode oko njega

su bogate ribom, kako tvrde lokalni ribari, a do skora su tu iveli i delfini. Komunikacija sa ostrvom

Kiniriotiko je na isti stari nain, brodovima, a veina posetilaca su ribari.

Veoma blizu sela (oko 2 km) se nalazi plaa Paradise (Paradiso), jedna od najpopularnijih i

najpeanijih na Tasosu.

U ovom selu ne postoji mnogo vie od onoga to Vam je potrebno. Tu su restorani i taverne, picerija,

super market kao i smetajne mogunosti. Kinira ima dugaku plau du obale sela koja se sastoji

uglavnom od peska i ljunka, nije organizovana i nema lealjke, suncobrane i tueve. Na plai zbog