Don Daning

UKNJIEN ZA UBISTVO

Naslov ori gi nala:John Dun ningBo o ked to Die

1992

S en gleskog prevelaZve zdana el mi

Sadraj

Ne kad i sad

UKNJI EN ZA UBI STVO

KNJI GA 1

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

KNJI GA 2

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43.

44.

45.

46.

47.

48.

49.

50.

51.

52.

53.

54.

55.

Vo ri ku Dau nin gu,koji me je po no vo po krenuo,

iden verskom esnafu trgo vaca knji gama:

do bri, ru ni, zli

Nekad i Sad

Uknjien za ubistvo objavljen je kod Skribnera 23. januara 1992. To mije bio prvi roman posle deset godina, a prethodilo mu je pet knjiga kodetiri izdavake kue sa dugim pauzama i odbijanjima u meuvremenu.Prvi tira je bio prilino mali, 6500 primeraka u tvrdom povezu, ipretpostavljao sam da e proi slino kao i svi ostali neto malolokalnih aktivnosti u vreme izlaska iz tampe; moda, ako mi bogovibudu naklonjeni, drugo izdanje u jo manjem tirau, a potom sporinestanak, sve dok se knjige ne nau u knjiarama koje dre rasprodateknji ge.

Svejedno, to je bilo u redu. Hej, bilo mi je milo to sam ponovo iv.Prolo je jako mnogo vremena, a pisac kojeg ne objavljuju, koji veimdelom te decenije nije ak ni pisao, poznaje oseanje praznine negdeis pod grudne ko sti, ose anje koje se moe nazvati kre ativ na smrt.

U to vreme drao sam knjiaru za rasprodate knjige u istonomDenveru. Ve osam godina sam se bavio svojim novim zanimanjem, biosam trgovac polovnim i raritetnim knjigama. To, naravno, nije sasvimtano: prosean trgovac veoma retko naie na zaista raritetnu knjigu moda i nikada. Moe preturiti preko ruku stotine primeraka koji semogu nazvati retkim, u smislu da ih ima malo, ali nije ba da zadravadah u oekivanju da mu se na pragu pojavi Psaltir iz Beja. Izraz jeskovan i ouvan prosto zato to se trgovcima svia. Trgovac raritetnimknjigama zvui mnogo otmenije nego izrazi polovno, korieno, ilibilo koji drugi koji po pravilu priziva sliku i miris praine, iskrzanihhrbata, po ki danog po ve za i, naj go re od sve ga, bui.

Zato dotini stavlja na firmu raritetne i nada se da e mu se ovenedelje posreiti da nae jednu ili dve retke knjige. On ne trguje novimknjigama ili, ako to i ini, prodaje ih ispod cene naznaene nakoricama i nada se da e ih prodati sa 50 posto dobiti. Nisam nameravaoda prodajem svoju knjigu u svojoj radnji: meutim, moja ena je imalaneki predo se aj u vezi sa Uknji en za ubi stvo.

Hajde da uzmemo dvadeset pet primeraka i da ih prodajemo popunoj ceni rekla je. Nisam mogao da poverujem sopstvenim uima. Pobogu, ostae nam polovina toga i kada Halejeva kometa sledei put

naie rekao sam. No, sa njom se ne moete raspravljati kada joj takodoe, pa smo naruili dvadeset pet primeraka mnogo pre datumaobjavljivanja i na dan 23. januara smo ih lepo aranirali, mada je menibilo pri lino ne pri jat no zbog toga.

Prodali smo ih preko noi, sve redom, kao arolijom. Ali, velikaiz ne nae nja su tek predsto jala.

Sutradan sam telefonirao u Skribner da uzmem jo pedesetprimeraka, ali oni su ve ispraznili magacin. itavo prvo izdanje bilo jeprodato: drugo se oekivalo za nekoliko nedelja. Naao sam se unebranom grou. Da, bilo je uzbudljivo i divno, ali zamislite, ja,navodno trgovac polovnim i raritetnim knjigama, a nisam mogao dado em do prvog iz danja svog sopstve nog ro mana.

Uskoro sam uo, iz govorkanja meu knjiarima, neobine prie otrgovcima koji ih gomilaju. Vlasnici prodavnica specijalizovanih zarasprodate knjige kupovali su ih na sanduke i pravili zalihe,pretpostavljajui da e njihova cena rasti. est nedelja po objavljivanju ba u vreme kada je novo izdanje pristiglo u knjiare prvo izdanje seprodavalo za 50 i vie dolara. Poeo sam da ih kupujem po ceni sa korica;kad god bih naao neku koja je uspela da se provue pa je jo dredala napolicama kod B. Daltona, ja sam je uzimao i spremno plaao 19,95 zasvaku. Gde god sam imao organizovano potpisivanje knjiga, gledao samda li imaju neprodato prvo izdanje; ako su imali, kupovao sam sve,po hlepno, pro drlji vo, bez sti da.

Osam godina kasnije, vidim na Internetu da se prvo izdanje prodaje za500 do 800 dolara, a jedna oguglala dua (uvek ima i takvih) trai za svojprimerak ak 1250! Knjiga je doivela etiri izdanja u tvrdom povezu inaj manje de vet naest u me kom, a ovih dana su is to vre me no izala oba.

Kako se to mo glo de si ti? Po ku au da objasnim.Godine 1992. svet knjiga bio je sasvim drugaiji nego danas. Uknji en

za ubistvo pojavila se na obodu revolucionarne promene koja jo uvektraje. Internet je tada bio u povoju; dodue, postoje ponegde i zaostacimudrosti i tradicije, a gunavi starci e vam govoriti da se raritetnaknjiga uvek moe prodati skuplje nego to ste je kupili, ali u stvarnomi vo tu In ternet je sve iz me nio.

One 1992. godine potraga za knjigom je bila spor i dugotrajan proces,u ijem sreditu se nalazio asni asopis AB/Bookmans Weekly. Ako ste

eleli knjigu koja odavno nije objavljivana, prvo ste kontaktirali sasvojim lokalnim trgovcem. Ako je on nije imao, stavljao je oglas odjednog reda u odeljak TRAENE KNJIGE dotinog asopisa. Te oglase,tampane nemogue sitnim slovcima, ponekad i na desetinama strana,pomno su itali trgovci knjigama u celoj zemlji. Ako je neko imao tuknjigu, mogao je da napie cenu koju za nju eli na razglednici i poalje jevaem najbliem kjniaru, a ovaj bi tu cenu preneo vama, ugraujui isvoj profit. Ali za sve to bile su potrebne nedelje, a u sluaju stvarnoret kih knji ga mo da ni kad ne bi ni bilo odgo vo ra.

Povrh svega, 1992. godine je u knjikom svetu i dalje prevladavaozdrav razum. Re hi permo derno jo nije bila u upotrebi, osim modameu nekoliko specijalizovanih kolekcionara iji je raspon interesovanjapoinjao oko 1980. godine, uprkos tome to je izdavatvo postojalo i petvekova pre toga. Za one koji su ostali isti duhom i jo nisu uli taj izraz,hipermoderna je ona knjiga ije je prvo izdanje bilo u malom tirau, pa suodmah tampana naredna izdanja, ali se deavalo da je knjiga postiglaveliki uspeh i to tolikom brzinom da su ljudi poeli da plaaju velike pare ponekad i ludaki velike za prvo izdanje, mada se sama knjiga i daljemogla kupiti u redovnoj prodaji. Da li vam zvui poznato? Vratiemo sena to malo kasni je.

Pre 1992. vladalo je vrsto uverenje, ak i kod ozbiljnih kolekcionarasavremenih prvih izdanja da knjiga mora bar donekle ostariti da bi semogla utvrditi njena realna vrednost. Uspon takozvane moderne klasikebio je spor ali stalan, moda deset posto godinje poto je knjiga zaistanestala iz prodaje; moglo je doi do skoka kada nove knjige potvrde ugledautora, ili kada autor umre pa se njegovo ili njeno ime pomene navestima. Posle toga, sve zavisi od nove generacije, i od generacije poslenje, i one sledee. No, moe se smatrati da e vrednost dobrog pisca rasti,iz generacije u generaciju, i da e njegove knjige postati klasici, a prvaiz danja e po stati ret ka.

Tako je bilo ne kad; evo kako je sada.Sada AB vie ne po sto ji; jedna od rtava In terne ta.Sada svako ko ima kompjuter kod kue moe samostalno da traga za

knjigama to traje par sekundi, a ne nedelja. Na prvi pogled to je sasvimu redu, ali dovelo je do mentaliteta koliko-to-kota, pri emu slepci vodeslepce, to me podsea na gorki komentar Oskara Vajlda o ljudima koji

sve mu znaju cenu a ni e mu vrednost.Danas postoji oseanje da ako se neto brzo proda, sigurno je bilo

premalo zacenjeno. Postoji sklonost da se cene diu sve vie i vie, svedok se ne stigne do plafona kada se knjiga vie ne prodaje. Ironino je tose u naem argo nu to nazi va cena ne stan ka.

Sada cene hipermodernog divljaju maltene i pre objavljivanja, paujete za knjiare koji se razmeu naslovima kojih imaju u velikojko li i ni ali ih ni kada nisu pro i tali.

Danas se tvrdi da knjige dostiu trocifrene cene pre nego to preostalitira esto sa povelikom primesom prvog izdanja stigne na police zarasprodaju kod Barnsa i Nobla. Nekada je u knjiarskom poslu vailaizreka da dananji ostatak sutra postaje retkost. Ne vie. Dananjaret kost je su tranji ostatak.

Danas ima kolekcionara koji prave ogromne kune biblioteke odsavre me nih knji ga, koji nee da saku pljaju mrtvog pi sca.

Postoje tandovi na buvljim pijacama i bedne knjiarice iji vlasniciuredno pro ve ravaju knji ge na in terne tu i odre u ju im cene pre ma tome, anemaju pojma ta ini knjigu poeljnom ili vrednom (i jo gore, nemajupojma ni da li krajnji potroa, ljubitelj pranjavih knjiurina, ima pojmao tome). Onda se ti ljudi pitaju kako to da ne mogu da prodaju svojubednu knjigu sa magareim uima za istu cenu koju neki knjiar sadvadeset pet godina iskustva trai za savreno ouvan primerak prvogiz danja, uz garan ci ju vraanja nov ca ako mu te ri ja ne bude zado volj na.

Danas postoji konzorcijum multimilionera koji ulau ogroman naporu obuzdavanje trgovine, kupujui imanja i knjige na stotine hiljadaodjednom, u nadi da e stvo ri ti brend trgo vi ne po lov nim knji gama.

Budimo iskreni, zatrpali su nas nestrpljenje i pohlepa. Ljudi ele dastignu pravo sa ulice na vrh knjiarskog sveta, uz jedva neto malo vieod neukosti. Znam knjiare koji se bave tim poslom osam godina, a jouvek ne ume ju da pre po znaju prvo iz danje.

Da li zvuim ogoreno? Verujte mi, nisam ogoren. Ja sam poslednjaosoba na svetu koja bi imala razloga da bude ogorena zbog bilo ega.Vo lim sve to se de si lo sa mo jom knji gom, i do bro znam da je i tavu stvarpokrenuo neki kolekcionar hipermodernog. Ipak, naljutim se kada vidimda neki knjiar pokuava da dobije 200 dolara za S vremena na vremeDeka Finija, a kad pogledam malo bolje vidim da je to izdanje kluba

italaca, i onda se jo trgovac naljuti i postane sumnjiav kad muukaem na to.

Krivo mi je, da upotrebim pristojnu re, kada glasine hipermodernognajave pojavu knjievne veliine, a meni njegovo delo bude neitljivo.Seam se kako sam se smejao sa Larijem Moskovicom, sjajnimknjiarom koji je tada bio jedan od efova veoma ugledne knjiare uSanta Barbari. Lari je svratio u moju radnju na poetku fenomenazvanog Uknjien za ubistvo i rekao: Ovo je ba prigodno, je li?Napi sao si ro man o uasi ma knji ge me se ca

Bio je suvie utiv da bi zavrio reenicu, pa sam je zavrio ja: Ionda je to po stalo knji ga me se ca.

Ovaj podugaak uvod ini mi se neophodan zato to Klif Dejnvej, junakovog dela koje ste odluili da proitate, spada u ono prethodno vreme,vreme prekretnice, kada manija pohlepe jo nije stigla do svog munogvrhunca. Dejnvej je policajac koji sluajno sakuplja knjige (i pre negoto se upitate, da, postoje policajci koji sakupljaju knjige i da, neki od njihsu svraali u moju radnju, mada je Dejnvej kao osoba vetrovatnomeavina nekih mojih stavova i nekoliko policajaca koje sam poznavaonekada davno, kada sam bio izveta Denver Posta). On sakuplja knjigeiz onih pravih razloga. Kupuje ono to voli i voli da vidi lepa prva izdanjana svojim policama. Dovoljno je kapitalisitki nastrojen da kupuje topovoljnije, ali cena je retko njegov glavni motiv. On ima malu,neproitanu kolekciju Foknera, to e ga jednog dana verovatnoponukati da proita ovog tekog pisca pred kojim se predao pre dostagodina. Na poetku ovog stolea, Dejnvej je verovatno ve spreman zaFoknera a nije preterano oduevljen, recimo, Tomasom Harisom kao toje bio daleke 1992. Nisam ga posetio ve neko vreme, ali pretpostavljamda je besan, kao i ja, na ono to je Haris uinio sa Klaris Starling u onomloe smiljenom Hani balu. Kakva titanska brljotina autora koji nam jepodario najbolju enu detektiva naeg vremena. Starlingova je imala sveto je potrebno, a dobar izgled je igrao najmanju ulogu. Imala je mozak,hrabrosti u izobilju, nepokolebljivo oseanje za dobro i loe. No, njentvorac ju je pustio niz reku, pokvarivi sve to ona jeste i u ta veruje radinategnu tog efek ta u nastav ku koji vie lii na kari katu ru.

Haris se obogatio na Hani balu, ali mislim da mu ta knjiga nije

naroito popravila ugled. Nastupio je porast zanimanja za njegove ranijeknjige uostalom, Hani bal je puten u prodaju uz veliku pompu, aprolo je punih jedanaest godina od nezaboravne pojave Klarise Starlingu detektivskom remek-delu Kad jaganjci utihnu ali to je brzo jenjalo izanimanje je prestalo. Jeste, Jaganj ci su imali ogroman prvi tira iprimeraka ima na sve strane, ali ne vidim neku veliku aktivnost okoCrvenog zmaja (jo jedno umalo remek-delo) ili njegovog prvogromana Crna nedelja. Verovatno je suvie rano da se presudi, ali ini mise da je Hani bal umanjio ranija dela, da je zapravo naneo tetu ranijimknjigama o Hanibalu Lektoru. Cene Jaganjaca dre se na nekih 50-65dolara, za Crvenog zmaja oko 85-100, za Crnu nedelju izmeu 150 i 200do lara, a u ovom tre nut ku zani manje je pri lino mlako.

Nisam ovo pisao da bih blatio Toma Harisa. injenica je da trgovinarasprodatim knjigama jeste pod velikim uticajem novca, veim negoikada ranije. Cene se udvostruavaju preko noi, ali ponekad jednakonaglo i padaju, kao deonice u loem danu. Uknjien za ubistvo, nadamse, daje vernu sliku svog vremena. Moj prijatelj i kolega knjiar DimPeper nedavno je rekao: Te cene koje pominje u romanu stvarnopo i nju da de lu ju zastare lo.

ta biste danas dobili za onaj primerak Plodova gneva saStajnbekovom vulgarnom posvetom, koji Rita prodaje Dejnveju za 1200dolara? To sada deluje kao sia, jer se nepotpisani primerci prodaju i po5000, a trgovci otkupljuju najbolje primerke za istu cenu po kojoj su ihprodali pre samo godinu dana. Lepo prvo izdanje endlerove Dame ujezeru? Dejnvej smatra da ta knjiga vredi 1000 dolara, ali danas je nebiste mogli ni dotai za manje od 5000, a moda bi stigla i do 10000 prenego to se masti lo na ovoj strani ci osu i.

Cene dobrih primeraka velikih knjiga penju se nebu pod oblake. To jedoprinelo itavoj besmislici oko hipermodernog, jer postoje vredneknjige koje se jo uvek mogu nai, esto sasvim jeftino, ponekad i nastolovima za rasprodaju, i to u velikom broju. Ne volim da koristim rebesmislica; mnogi ljudi koje poznajem i cenim zanimaju se zahipermoderno. No, jeste besmislica to moete prodati Mostove okrugaMedi son za 500 dolara na vrhuncu tranje, ili traiti 3500 dolara zaGriamovo Vreme za ubijanje, mada autor tek treba da dokae ume li datraje due od deset godina kao pisac za kolekcionare. Ako mislite da to

nije besmislica, proverite trenutne cene za te naslove. Mo sto vi se sadanude i po 100 dolara, a jedan trgovac kojeg znam nedavno je nabavio petprimeraka Griama i bile su mu potrebne dve godine da ih proda za 1500do lara.

Cene e moda padati i dalje. Sada shvatam koliko se svet promenio.Kompjuteri su nam pokazali da ak i neki klasini naslovi iz tridesetihgodina zapravo nisu retki, nego su samo skupi, a hipermoderno seprodaje samo onoliko dugo koliko traje zanimanje za tu knjigu.Kolekcionarska vrednost novog pisca je uvek na samo korak odpomraenja, a sjajan poetak samo e osigurati da njegova kasnija delabudu procenjivana detaljnije nego to je mislio da je mogue. Naravno,neka hipermoderna dela e ostati i postae klasici budunosti. Ali mnogovie njih, moda i veina, polako e izbledeti i nestati. Na kraju e iautori umreti. A ta e se desiti sa tim knjigama kada stigne novage ne raci ja ko lek ci o nara koji ne ele da ku pu ju mrtvog au to ra?

Pretpostavljam da e najbolje meu njima opstati, uprkos svimansama. Prevazii e ljudsku glupost, dotai e i budue generacijesvojom magijom. Bez obzira na sve zamerke, to je i dalje sjajna igra.Uzbuenje potrage, mamac koji je odvukao Dejnveja u svet knjiga,ostaje jednako bogato i snano danas kao i kada sam ga ja prvi putosetio, pre vie od dvadeset godina. Znam da ak i u najgorimvremenima promet ostaje suvie obiman da bi mu naudila neijaneozbiljnost, ili da bi ga kontrolisali milioneri sa monopolistikimam bi ci jama.

Ja sam roeni lovac na knjige, slobodno priznajem. Moje igralite suknjiare, rasute po Denveru, mrani i pranjavi okovi u kojima seponekad krije veliki plen. Groznica me uhvati im uem: srce miubrzano kuca od pomisli da me moda ba danas, meu svim timubretom, moda eka stvarno velianstvena knjiga. To se jo uvekdeava, uprkos svim besmislicama. Knjige se mogu nai svuda podsetime Peper kada se prepustim cinizmu. I ba pre neki dan naao samjednu: iroke vode Peta Konroja, skoro savreno ouvani primerak,vredan 800 dolara, zatrpan pod kojetarijama po ceni od dva dolara.Ne i zbe no po mi slim: Kakva zemlja, i po no vo je svet na svom me stu.

Don Daning

Den ver, Ko lo radomaj 2000.

UKNJIEN ZA UBISTVO

Bobi, lovac na knjige, ubijen je u pono 13. juna 1986. To je bila prvaneobina injenica, jer je prizivala pitanje: ta je traio napolju takokasno nou? Za Bobija je pono bila vetije vreme, a petak trinaestog jeionako bio dan koji treba provesti u krevetu. Naen je u uliici, ispodjednih od onih gvozdenih merdevina na izvlaenje kojima se silazi sapoarnog stepenita to je takoe bilo udno. Dok je bio iv, Bobi ni zaivu glavu ne bi proao ispod merdevina, pa je nekim ljudima uknjiarskom svetu Denvera delovalo kao ironija kada su ujutro uli da jeumro ba tamo.

Trebalo bi da znate poneto o lovcima na knjige i o svetu u kome seoni kreu. Ovo je doba kada skoro svako traga za knjigama. Lekari iadvokati sa estocifrenim prihodima kopaju po sitniarnicama i obilazedvorine rasprodaje, u nadi da e nai neko blago po bagatelnoj ceni. No,pravi lovac na knjige, profesionalac, promenio se veoma malo uposlednjih trideset godina. To je momak koji se nikako ne snalazi ustvarnom svetu. Posluje pomou gepeka automobila, ako je dovoljnosrean da uopte ima automobil, ili pomou ranca ili velike torbe akonije. On je otpadnik, borac, ovek istisnut odasvud. Moe da bude tih ipo ni zan ili agre si van i ne pri jatan. Neki su po bu nje ni ci i da, narav no, ima iponeki ludak. Ono to najbolji meu njima imaju zajedniko jeste oko zaknjige. To je skoro natprirodno, kao to jednom ree neki pesimistinitrgovac knjigama neto najblie dokazu postojanja Boga to se moezamisliti. Kako ti momci, uglavnom neobrazovani, mnogi nenaitani,odluuju da se bave knjigama i nepogreivo biraju one najbolje, ostajejedna od ve li kih taj ni ljudske pri ro de.

Oni nalaze svoju robu u pranjavim budacima gde se knjige prodajujeftino, za moda deset posto vrednosti. Ako imaju sree, mogu da nauknjige u vrednosti od sto dolara svakog bojeg dana, a za njih e impoten trgovac platiti trideset do etrdeset. Sami snose svoje trokove izato dan u kome zarade trideset dolara smatraju dobrim. ive uiekivanju Jedne Dobre Knjige, neega to e im doneti dvesta dolara ilii vie. To se deava veoma retko, ali se deava. Bobiju Vestfalu sede avalo mno go e e nego svi ma ostali ma zajedno.

Jednom je u roku od sedamdeset dva sata, ako je verovati priama,Bobi Vestfal pronaao sledee neverovatne naslove: Go spo dinPred sed nik, pria o Trumanovoj administraciji, knjigu koja obino vrediest dolara, osim ako ju je potpisao sam Truman, to je ovde bio sluaj, sapodugakom posvetom preko cele stranice, takoe Trumanovom rukom to je mirno vredelo 800 dolara; Prepo znavanja, veliko delosavremene proze (ili veliki neitljivi roman, kako vam drago) VilijamaGadisa, takoe sa potpisom, vrednost 400 dolara; Mag, udna ineodoljiva knjiga Dona Faulsa, prvo britansko izdanje u besprekornomzatitnom omotu, 300 dolara i Terijevi Teksaki renderi, tanunaknjiica od jedva stotinjak stranica, koja je sluajno bila veliko delo oistoriji Teksasa, 750 dolara. Ukupna vrednost tog vikenda iznosila je2000 do 2500 dolara; Bobijev prihod na veliko bio je 900 dolara, to jeuspeh kakav se javlja jednom u ivotu i o kome pripadnici knjiarskezajedni ce u Den ve ru jo uvek pri aju.

Da je to tako lako, svi bi se time bavili. Bobi Vestfal je obino vodiomraan, usamljen ivot. Drao je make, nikada nije mogao da proepored bespomonog maeta. Ponekad je spavao u neopranoj odei, a udanima kada ulov nije bio dobar on nije jeo. Onih 900 dolara potroio jebrzo i uskoro je opet iveo po starom. Delovao je ofucano i vukao jehronini kaalj. Bilo je dana kada ga je sve bolelo; irio je oi i drao se zastomak, jer bi ga nagli bol presekao kao kometa kad prelazi preko letnjegneba. Bile su mu trideset etiri godine, a izgledao je kao starac mada jei vot tek tre balo da mu pone.

Nije vozio. Teglio je knjige sa mesta na mesto na leima, traeizgoditak i knjiara koji e se poteno ponaati prema njemu. Neke odknjiara sa kojima je radio bile su udaljene kilometrima, pa ste estomogli videti Bobija kako napreduje avenijom Istoni Kolfaks, dok mu sekolena povijaju pod teinom. Njegov teren bile su dobrotvorne radnje naKolfaksu i Havani, sitniarnica na bulevaru Monvju i mraneantikvarnice du junog Brodveja, gde su ljudi mislili da se razumeju uknjige. Pravi raj za Bobija, lovca na knjige, bio je kad naie na naivinukoji misli da zna vie nego to stvarno zna, prodavca nametaja ili staklakoji smatra da se razume i u knjige. Na Junom Brodveju, gde ih imanaroito mnogo, smatra se da jednaina glasi ovako: staro + debelo =vredno. Trgovac antikvitetima spremno bi pljunuo 50 dolara za

bezvrednu knjigu o bontonu iz 1880, a propustio bi pravi kolekcionarskibiser kao to je Nebeska navigacija Ane Tajler, vrednu sto pedesetdolara, po ceni od deset dolara. Kad bi se to desilo, Bobi Vestfal je biospreman, sa deseticom u ruci, sa pravim pokerakim licem i punog srca.Te ve e ri bi do bro jeo.

Kao i svi lovci na knjige, Bobi je umeo da bude dave. Spadao je u onepreporoene hriane: priao bi vam o Isusu Hristu po itav dan, akobiste stajali i sluali. Prialo se da je pre nekoliko godina bio narkos, i daje odleao ozbiljnu kaznu. Ljudi su tvrdili da je tako naao Gospoda,sluei pet do deset godina u Kenon sitiju. Sada to vie i nije bilo vano.On je bio deo knjiarskog pejzaa Denvera, deo predela, a knjiarski svetje ostao malo si ro mani ji kad nje ga vie nije bilo.

Bio je umlaen, opauen po glavi nekim tekim metalnimpredmetom. Prema reima mrtvozornika, Bobi nije osetio bol; nije niznao ta mu se desilo. Telo je naeno licem nanie u uliici oko tri blokaod Denver posta. Kraj nogu mu se sklupala maka, kao da eka da seBobi pro bu di i po ne se je kui.

Ovo je pria o mrtvom oveku, o tome kako je postao takav, i ta sede si lo sa jo ne kim lju di ma zbog nje go ve smrti.

Bio je blag o vek, tih, pri lino tajan stven.Nije imao roake, nikoga koga bi trebalo obavestiti. Nije imao bliske

pri jate lje, ali ni ne pri jate lje.Ne do stajae makama.Niko nije mogao da smisli razlog zbog kojeg bi neko ubio Bobija. Ko bi

ubio tako bez o pasnog o ve ka?Reu u vam zato. Onda u vam rei i ko je to ui nio.

KNJIGA 1

1.

Zazvo nio je te le fon. Bilo je pola tri uju tro.Obino imam lak san, ali te noi sam spavao kao zaklan. Tek to sam

zavrio smenu od trinaest sati, a to mi je bio etvrti uzastopni dan da samradio prekovremeno. Osim toga, sve do veeras nisam uspevao davaljano zaspim. U snovima me je gnjavio tip po imenu Deki Njutn. Onmi je bio neprijatelj i pretpostavljao sam da u jednog dana verovatnomorati da ga ubijem. Kada se zaulo zvono, upravo sam sanjao DekijaNjutna i na konani obraun. Iz nekog razloga takvi snovi se neodlikuju nekom preteranom logikom Deki i ja smo bili u hodnikuneke srednje kole. Na zvuk zvona pojavila su se deca, izlazei izuionica; Deki je poeo da puca, deca su padala, a to zvono je zvonilo idalje kao da se zaglavi lo.

Ke rol se pro me ko lji la kraj mene u kre ve tu. O, Klife zastenjala je. Hoe li se neko javiti na taj prokleti

te le fon?Poeo sam da pipam po nonom stoiu, pa sam sruio prokletinju na

pod. Iz neke daleke galaksije uo sam piskavi glasi Nila Henesija kakogovori: Klife? Klife? Hej, Kliforde! Krenuo sam da pipam po podu,naao sam telefon, ali potrajalo je jo dosta sekundi pre nego to mi se uumu po javio He ne si jev lik.

Iz gle da da imamo jo jednog re kao je He ne si bez uvo da.Pokuavao sam da sednem, jo se privikavajui da ideju da Deki

Njutn ipak nije us peo da me upu ca. Hej, Kli fe jesi li iv? Da, Nile, jesam. Ovo je bilo prvi put posle ko zna koliko vremena da

sam stvarno du bo ko zaspao.Nije mi se izvi nio; samo je e kao. Gde si sad? upi tao sam. U uliici pored Petnaeste, odmah kod Denver posta. Ovaj mi

mno go lii na ostale. Daj mi pola sata. Bi e mo tu.Sedeo sam moda jo minut, a onda sam ustao i poao u kupatilo.

Ukljuio sam svetlo, stao pred ogledalo i zagledao se u groznu sliku sebena poetku novog dana. Stari, Dejnvej, pomislio sam. Stari EndrjuVajet mogao bi da naslika remek delo od takvog lica. Nazvao bi gaKliford Liberti Dejnvej, star trideset est godina, bez prikrivenih mana isa naglaenim karak ternim crtama.

Ispljuskao sam lice hladnom vodom; posle toga sam imao mnogomanje karakternih crta. Sad sam mogao da odgovorim Henesiju: bio sam,pa, skoro iv. Pred oima mi se pojavila slika Dekija Njutna, pa samautomatski pruio ruku ka beloj liniji oiljka odmah ispod desnogramena. Tu me je pogodio pljaka banke pre pet godina. Znao sam da biDeki Njutn rado dodao tome jo jedan metak, nekih petnaestakcen ti me tara ule vo i mo da tri cen ti me tra nie.

ovek sa starom ranom od metka, od Vajeta, pomislio sam:karak te ri sti an rad, de fi ni tiv no ne ti pina sli ka Hel ge.

Kad sam izaao iz kupatila, Kerol je bila budna. Ve je pristavila vodu ispre mi la mi o lju in stant kafe koja se pu i la na mom sto i u.

ta je sad? upi tala je.Dok sam petljao oko oblaenja, rekao sam joj da izgleda kao jo jedno

nasu mino ubi stvo. Glasno je uz dah nu la i sela na kre vet.Bila je divna, ak i ovako napola budna. Imala je dugu kestenjastu

kosu i verovatno bi mogla da poslui kao Helga. Ali to bi samo Vajetmo gao da pro su di.

Ho e li da po em s to bom?Krat ko sam se nasme jao, du vaju i da ohladim kafu. Recimo, kao moralna podrka nastavila je. Samo da te odvezem

tamo i nazad. Niko ne mora da me vidi. Mogu da ostanem u autu. Neko bi te svakako video, a onda bi poele prie. Do sutra bi znao

i tav moj odred. Zna ta? Nije me bri ga. Mene je ste. Ni ko ga se ne tie ta ti i ja radi mo u slo bodno vre me.Priao sam plakaru i otvorio ga. Naa odea je visila unutra, jedna kraj

druge plava uniforma koju je Kerol nosila tokom jueranje smene;moj tamni sportski sako; nai pitolji, koji su nam postali uobiajen deogarderobe kao pantalone, koulje i znake. Nikuda nisam iao bez svogoruja, ak ni do radnje na uglu. Imao sam dugu karijeru za nekog komeje trideset est godina: stekao sam prilian broj neprijatelja, a Deki

Njutn je bio samo naj no vi ji.Smestio sam pitolj pod sako. Nisam stavio kravatu, nisam ni

nameravao to da inim u ovo doba noi. Bio sam van dunosti i tek tosam se probudio iz dubokog sna; nisam se kandidovao za gradsko vee, aodu vek sam mrzeo kravate.

Znam da to ve dugo pominje, sve to o privatnosti sanjivo jerekla Kerol. Ali mislim da je pravi razlog to to e, ako ljudi saznaju zamene, po stati ranjiv.

Nisam hteo da se uputam u razgovor. Bilo je stvarno suvie ranojutro za filozofske rasprave. Bilo je neega u tome to je Kerol rekla, alibilo je neeg i u onom to sam ja rekao. Nikada nisam voleokancelarijska ogovaranja, a naroito nisam eleo da ljudi ponu daogo varaju nju i mene.

Ipak, Kerol je u poslednje vreme poela drugaije da gleda na stvar.Viali smo se, utivo reeno, ve dobrih godnu dana, i ona je poela daeli neto stalnije. Moda bi iznoenje nae veze pred oi javnostipokazalo koliko malo razloga imam za brigu. Ljudi to stalno rade. Zave i nu to nije kraj sve ta. Po vre me no se desi i ne to stvarno do bro.

Tako je ona mi sli la. Idem nazad u krevet objavila je. Probudi me kad se vrati.

Mo da u imati lepo iz ne nae nje za tebe.Legla je i zatvorila oi. Kosa joj se rasula po jastuku; izgledala je

spektakularno. Sedeo sam jo malo, pijuckajui kafu. Nije bilo razloga zaurbu; momcima iz krimi laboratorije bie potrebna dobra tri sata na licumesta. Krenuu za pet minuta i opet u stii pre onih pola sata kolikosam obe ao He ne si ju. Pro blem je to, kada imam prazno vre me makar ipet minuta usred noi poinjem da razmiljam. Razmiljam o Kerol isebi i o danima koji e doi. Razmiljam o poslu i o svim danima kojesam pregurao. Razmiljam o tome da dam otkaz i o tome ta bih posleradio. Raz mi ljam o vezi sa ne kim i o uvri vanju te veze de com.

Kerol ne bi bila lo izbor za tako neto. Ona je lepa i pametna, imoda je upravo to ono to neki zovu ljubav. Ona je i dobro drutvo;skoro svakog dana njena interesovanja se ire. Dok ja proitam jednuknjigu, ona proita tri; a ja stvarno mnogo itam. Priamo do duboko uno. Jo ne razume igru oko prvih izdanja; Hemingvej, kae ona, moejednako dobro da se ita u ofucanom broiranom povezu kao i u prvom

iz danju od 500 do lara. Jo mogu da u jem sebe kako joj drim lek ci ju kadmi je to prvi put rekla. Samo budala bi itala prvo izdanje. injenica daposedujete takvu knjigu ini i va ivot uopte i Hemingveja naroitomnogo boljim nego kada uzmete da itate obina izdanja. Sluao samsebe i mislio: Ova ena sigurno misli da sam sertifikovani krelac. Ondasam joj pokazao svoje Foknere, i onog sa potpisom, i video sam kako jeuzdrhtala od skoro erotskog zadovoljstva kada je dodirnula papir saautogramom. Fokner je bio njen najnoviji bog, a ja sam uspeo dasakupim malu ali pristojnu kolekciju njegovih prvih izdanja. Moraproitati ovo, rekla mi je kada je provela mesec dana zadubljena u to.Kako moe da sakuplja ovekova dela a da nisi ni proitao o emu jepisao? Zapravo, ja ga jesam itao, pre dosta godina; nikako nisam mogaoda razumem stavove iz Buke i besa, ali sam imao dovoljno zdravograzuma, ak i sa esnaest godina, da znam kao problem nije u Foknerunego u meni. Otada sam sakupljao hrabrost da ponovo pokuam; akoponem da ga sakupljam, mislio sam, morau da ga kad-tad proitam.Kerol je na to vrtela glavom. Gledaj na to ovako, rekao sam. Fokneru jevrednost porasla za oko dvadeset posto tokom ove tri godine koliko gaimam. E, to je razu me la.

Moj stan je izgledao kao ogranak Dravne biblioteke Denvera. U svimsobama bile su police sa knjigama. Kerol nikada nije postavila UasnoGlupo Pitanje koje ljudi esto postave kada uu u ovakav stan: Po bo gu,jeste li sve to proitali? Ne, ona je listala, potpuno fascinirana. Knjige subile razvrstane po nekoj povrnoj logici: krimii u spavaoj sobi; romaniu dnevnoj; knjige o umetnosti, uglavnom Vajet, na najdaljem zidu. Nijebilo diskriminacije sve su to prva izdanja i kada ljudi ponu udno dame gledaju, rado ih podseam da je moj savreno ouvani primerakendlerove Dame u jezeru danas vredan odlinih 1000 dolara, vie negogajba knjiga koje su napisali nekada mnogo hvaljeni a danas potpunozaboravljeni majstori takozvane lepe knjievnosti. Nema nieg loeg upi sanju de tek tiv skih pri a, uko li ko to radi te do volj no do bro.

Odav no saku pljam knji ge. Jednom sam ubio dva o ve ka u is tom danu,a ova soba de lu je sko ro mo men tano is ce li telj ski.

Promaio sam zanimanje, pomislio sam. Ali sada je verovatno bilosu vi e kasno da se ali zbog toga.

Vre me je da po em.

Kli fe?Oi su joj bile sklo plje ne, ali nije jo sasvim zaspala. Idem sad re kao sam. Ho e li vi de ti De ki ja Njut na? Ako ti tako de lu je, onda je ve ro vat no isti na. Pazi da ti Nil uva lea. I bu di te obo ji ca ve o ma opre zni.Priao sam da je poljubim u slepoonicu. Dva minuta kasnije bio sam

u autu i kli zio kroz sve u den versku no.

2.

Proao sam policijsku traku i uao u uliicu. Telo je bilo tridesetakmetara dalje. Oko njega su blistali reflektori fotografisanje je zavreno,ali policijski crta je jo radio. Crta je stajao na ivici scene, zadubljen upoteze olovkom, dok su pomoni istraitelji proveravali mere.Mrtvozornik je stigao tek malo pre mene, ali njegov pomonik je bio tuitav sat. Sada su obojica stajali nad leom, zadubljeni u razgovor. Nisamih prekidao; ostao sam po strani i gledao. Stigao je Henesi, odnekud iztame, nosei dve plastine ae sa kafom. Uzeo sam jednu, a on mi jepreneo ono malo to je znao. Policija je dobila anonimni poziv u 1.32jutros; prijavljen je mrtav ovek, to se pokazalo tanim. Patrola je stiglau 1.37; zatim su pozvani detektivi za ubistva i kriminoloka laboratorija.Potom, poto je sluaj znaajno liio na niz takvih, naizgled nasuminihubistava, pozvan je i Henesi. Henesi je bio moj partner, pa je pozvao imene. Radili smo na tom nizu sluajeva ve dve godine; ako se i ovajuklo pi u si stem, bie do de ljen nama.

Nije bilo svedoka na licu mesta ije izjave bi valjalo uzeti. Lice koje jepozvalo policiju, a koje je dispeer opisao kao mukarca, po glasu belca,verovatno ispod pedeset godina, prekinulo je vezu kada su ga pitali zaime. Kasnije emo hteti da presluamo snimak tog razgovora, ali nisamse mnogo nadao. Najverovatnije nikada neemo nai tog tipa jer je, posvoj pri li ci, samo slu aj no nai ao na le i nije hteo da se mea u to.

Samo lice mesta takoe nije bilo dobro za sakupljanje dokaza. Uliicaje bila uska i kaldrmisana. Sa jedne strane je bila stara robna kua, a sadruge stari hotel. Zidovi hotela bili su od crvene cigle, uglaani odproteklih godina. Robna kua je imala fasadu od lanog mermera, koja senastavljala i u uliicu otprilike ba do mesta gde je leao le. Na oba zidaje nanet prah za otiske prstiju i izgledalo je da e se neto i nai. Po svojprilici, pripadae svima osim moda gradonaelniku Denvera i tipu kojegtrai mo.

To je bilo sve to smo imali. Tako je uvek bilo. Prvi ubijeni beskuniknaen je u uliici veoma nalik na ovu pre dve godine i dva meseca, uaprilu 1984. Glava mu je bila razbijena. Te godine su se pojavila jo trilea a sledee jo dva, i svi po istom sistemu: prebijeni, pa zatueni. Tip

je, izgleda, opsesivno mrzeo uliare, pijance i beskunike. Henesi jesmatrao da je moda u pitanju skinhed, jedan od onih krelaca sanacistikim mentalitetom i nesavladivom potrebom da uklanja najnieslojeve drutva. Ja sam smatrao da je stvar znatno jednostavnija.Svakako je bio sadista: nije mario koga ubija, samo da moe da seiivljava na njemu. Beskunici su bili laka meta, pa je zato ubijaobeskunike. Ako ubijate ene i decu, drutvo e pokuati da vas otkrije,ali ubica skitnice izaziva, u najbolju ruku, samo kratko mekoljenje.Vreme leti, a ljudstvo je ogranieno: uradiemo sve to moemo, apo ne kad ubi ca po begne prav di jer ne mo e mo da ui ni mo do volj no.

Pokazalo se da smo i Nil i ja u pravu. Tip u kojeg smo najozbiljnijesumnjali bio je Deki Njutn, bivi robija, izbeglica sa obale, pravi slatkiod oveka. Deki nije bio skinhed, ali lako je mogao biti: njegov um jefukcionisao na istovetan nain. Sada smo znali sve o njegovimsadistikim sklonostima. Deki je mrzeo svakoga ko ne razmilja, neponaa se i ne izgleda isto kao on. Naroito je mrzeo ljude ije line,rasne ili intelektualne osobine mogu da se saopte jednom vulgarnomrei. Pederi, nakaze, cigani, ue, crnje, narkosi Deki ih je mrzeo sveodreda, dvadeset etiri sata dnevno. I da ne zaboravimo policajce. Svinje.Deki je bio tipian proizvod ezdesetih godina, a svinje su bile grupakoju je naj vi e mrzeo.

Oseanje je, bar to se mene tie, bilo uzajamno. Bilo je uprirunicima, priseao sam se, neega o policajcu koji treba da ostaviemocije kod kue kad ide na posao. Ako je detektivski posao nauka, u taverujem, onda bi se njime trebalo baviti bez optereivanja intelektom, ali,Boe blagi, ja sam eleo da vidim Dekija Njutna mrtvog ili utamnienog,zauvek. Nemojte mi govoriti da ne primam stvari lino; Deki i ja smodavno prevazili salonski bonton. Ja sam radio na njemu ve dve godine anisam bio nita blii da ga uhapsim nego kad sam prvi put uo njegovoime, pre sko ro tri go di ne.

Stigao je u grad 1983. godine, i bio je vorc. Danas je bio suvlasnik dvaoping centra vredna po 30 miliona dolara i vlasnik nekretnina poitavom gradu. Ima tipova koji su maltene geniji kada treba sticati novac,a Deki je, nerado priznajem, bio jedan od takvih. Posedovao je imanje useoskom okrugu Deferson, gde je iveo sam i uivao u tome, a navodnoje bio povezan i sa onim to u Denveru moe da se proglasi mafijom.

Samo to bi bilo dovoljno da privue nau panju i pre nego to smoshvatili da iz hobija ubija pijance. U tom smislu, sluaj je bio udan:znali smo ko je ubica ak i pre nego to je ubio prvu rtvu. Policajac izSanta Monike rekao nam je da se ne iznenadimo ako nastupi nagliporast nasuminih ubistava. To se desilo u Kaliforniji i u Njuarku, gde jeDeki iveo pre petnaest godina. Znali smo sve to su znali u Njuarku, i uSanta Moniki, a ipak nismo mogli da ga spreimo i nismo mogli ni dadokaemo njegovu krivicu kada je ipak poeo. Izgledalo je maltenesuvie jednostavno, i ba zato smo proli kroz fazu preispitivanja drugihteorija skinhedi, nepoznati sadista pre nego to smo zakljuili, bezimalo sum nje, da je upravo De ki na tip.

Kod ubistva Harolda Brubejkera imali smo i svedoka. Isuse, nikadaniste videli takvo premlaivanje, rekao je momak; taj tip kao da imamaljeve u akama, a ono to je radio nogama to je bilo neljudski.Svedok je bio veoma pouzdan mladi, koji je sve posmatrao iz mranogdovratka na jedva tri metra udaljenosti; radio je prekovremeno i bio jeizaao da popui cigaretu, pa je video sve. Kao da je Provienje najzadbilo na naoj strani. Upalilo se neko svetlo a Deki se ispravio i pogledaoprema njemu. Deko ga je jasno video, bez imalo sumnje. Imao samkukinog sina, najzad, tamo gde sam hteo. Priveo sam Dekija i postrojioga za identifikaciju. Deko ga je smesta prepoznao; stvarno je bioprvoklasan svedok. Uradio sam sve to je trebalo, prema svim moguimpropisima: nisam eleo da se krelac izvue zbog neke administrativnezakoljice ili tehniog sranja. Svedoku smo odredili neprestanu zatitu,jer Deki je imao prijatelje na groznim mestima, ali ta da vam kaem?Stvari se deavaju sudska roita su se odlagala, njegovi advokati suotezali, nedelje su se pretvorile u mesece, i tokom sveg tog vremenamorala se desiti i neka greka. Doepali su se naeg momka, a kada suzavrili sa njim nije imao petlje da svedoi ni protiv koga. Nisu ga niprstom takli, ali su ga oito naveli da posmatra stvari iz njihovog ugla. Nasudu je mucao, oklevao, nije bio siguran i sluaj protiv Dekija Njutnaje ne slav no pro pao.

Deki je otada bio miran; uplaili smo ga pomou HaroldaBrubejkera pa se pritajio. Sada je ponovo poeo, i kladim se da e uskorobiti jo. Uspeh raa uspeh. Nema nieg goreg od lukavog ubice koji ubijalju de koje ne po znaje, bez bilo kakvog dru gog razlo ga osim krvo lono sti.

3.

Saekao sam da mrtvozornici zavre, a onda sam priao da pogledam telo.Okrenuli su ga, pa je leao na ploniku ruku blago prekrtenih nagrudima. Izgledao je kao da bi mogao da ustane i mirno ode. Oi su mubile zatvorene; izgledao je isto onako neoprano i neobrijano kao i sviostali. No, kod njega je bilo i neeg drugaijeg, neeg nejasno poznatog,kao da sam ga ne kada dav no mo da po znavao.

ta mo e da nam kae, Dordi? upi tao sam.Mrtvozornik je bio ovek pedesetih godina, sa naoarima. Govorio je

polako, a njegov pomonik je sluao. Prilino lii na ostale, ali ima inekih znaajnih razlika. Kao to vidi, rtva je zaputen, pothranjen, beomukarac, verovatno trideset i koju godinu star, visok metar isedamdeset, teak sedamdeset pet ili osamdeset kilograma. Ubistvo jeizvreno tekim, tupim predmetom, recimo vodovodnom cevi ilifrancuskim kljuem. rtva je udarena dvaput u potiljak, za svaki sluaj.Oito je ubica tano znao ta eli da postigne. Mislim da je ve prviudarac bio fatalan, ali to u tanije znati ujutro. Vreme smrti je pre okotri asa.

Po ziv je iz vren u je dan i tri de set pri me tio je He ne si. Tada je verovatno bio mrtav ve dobar sat odgovorio je

mrtvo zornik.Pogledao sam lice mrtvog oveka i opet osetio ono nemirno peckanje

u mo zgu. Ima indicija da je ubijen negde drugde, a onda donet ovamo

nastavio je mrtvo zornik. E, to je ne to novo re kao je He ne si. Kakvih in di ci ja? upi tao sam. Mislim da nedostaje jako mnogo krvi objasnio je mrtvozornik. I

to u preciznije znati ujutro, ali recimo da sam oko osamdeset postouveren. Ta cev mu je stvarno razbila lobanju. Krvario bi kao iz gejzira, aliovde se to ne vidi, odnosno, ako je bilo krvarenja, gde je nestala krv? Ovabarica je samo isceen ostatak, kao da je sve stalo jo pre nego to je leostavljen ovde. Mislim da se tako desilo. Neko je ubio ovog oveka nadru gom me stu, a onda ga je do neo ovamo.

Ima li trago va pre bi janja?Mrtvo zornik me je stro go po gle dao. Vama ovo ne lii na pre bi janje? Mislio sam na povrede na drugim delovima tela na tragove koji bi

ukazi vali da je pre mlaen pre nego to je ubi jen. Za sada ne. Iz gle da da je udaren dvaput u po ti ljak i ni ta dru go.Odmahnuo sam glavom. Poznajem odnekud ovog momka. Ne mogu

da se se tim, aliHenesi je upitao mrtvozornika da li se zna ime. Ovaj je pogledao

beleke. Pokojnik nije imao kod sebe vozaku dozvolu. Naen je delikartice socijalnog osiguranja. Vei deo broja je propao, ali uspeli smo dasaznamo ime. Ro bert B. Vest fal.

Sad sam se se tio. Da, znam ga re kao sam. On je lo vac na knji ge. Na ta? Na knjige. Tip koji traga za knjigama. Tako sam ga i video, prodavao

je knji ge okol nim knji arama. Odavno sluam kako si ti intelektualni tip, Dejnvej rekao je

mrtvo zornik. Stvarno? po gle dao sam ga u oi. Svet je mali, pri jate lju, a no ima hi ljadu oi ju. Opet su te primetili da ita knjige, Kliforde osmehnuo se

He ne si. Iz gle da da sam u naem timu ja o vek od ak ci je.Ponovo sam se zagledao u le. Mrtvozornik je pratio svaki moj

pokret. Pokuavao sam da smestim mrtvaca, da se setim gde i kada samga po slednji put vi deo.

U knjiarama ga zovu Bobi rekao sam. Bio je prilino dobar utom po slu, ko li ko u jem.

Kako moe ovakva skitnica biti dobra u neem takvom? udio semrtvo zornik.

Ovo nisu skitnice u klasinom smislu. Veina od njih naporno radi,ne pije i uva se ne vo lja.

A ta je sa onima koji piju, ne vole da rade i ne klone se nevolja? upi tao je He ne si.

Pa, pret po stavljam da ima i takvih. Ja se ne razumem mnogo u to izjavio je Henesi. Objasni mi,

Klife. Da li je mogue da ovakav momak nae neto, recimo knjigu, kadse ve time bavi, koja je toliko vredna da ga neko drugi ubije zbog nje? I

gde se tu uklapa De ki Njutn? Ostaviu vas da razmatrate svoja pitanja rekao je mrtvozornik.

Javi te mi se uju tro. Hvala, Dorde.Stajali smo za trenutak i gledali za njim. Razmiljao sam o

Henesijevim pitanjima. Osetio sam ubod razoaranja to Deki Njutnmoda moe da se izvue od ovog ubistva, iz prostog razloga to gamo da nije iz vrio.

Kli fe? Da, Nile. Samo tre nu tak.Gledao sam kako pokrivaju telo i odnose ga. Crta je ve otiao, a

momci iz laboratorije su pakovali svoje stvari; alosna pria o Bobijupri mi cala se kraju. Sve to je ostalo bilo je da se uhvati nje gov ubi ca.

Ipak ne mo e mo is klju i ti De ki ja re kao sam.He ne si je u tao. Ide mo da po se ti mo kurvi nog sina re kao sam. Po zvau okrug De ferson.Kao policajci, ovlaeni smo da istraujemo i hapsimo irom savezne

drave Kolorado. Uobiajeni postupak u sluajevima kada odlazimo vansvoje jurisdikcije jeste da povedemo sa sobom policajca iz tog okruga, zasluaj da se neto desi. Trideset minuta kasnije stigli smo u erifovukancelariju okruga Deferson, gde nas je ekao policajac Ben Nasis.Policajac Nasis bio je mlad i reit, olienje novog kadra. Takoe je bio icrnac. De ki ju Njut nu e se jako do pasti.

Deki je iveo u skupoj vili, nekoliko milja juno od grada Morisona.Ne ba u planinama, ali kua se nalazila na vrhu breuljka odakle sevideo skoro ceo Denver i dalje na jug, maltene do Kolorado Springsa.Zaustavili smo se na prilaznom putu. Kua je bila u mraku, bez znakovaivota. Imao sam neprijatno oseanje da emo zatei Dekija Njutna ukrevetu, da je prespavao itavu no. Imao sam i oseanje, ne po prvi put,da ni kada neu uspe ti da ga optu im ni za ta.

No, De ki nije bio kod kue. Nasis je tri puta zvo nio i ku cao je, ali nikose nije pojavio. ta sad? upitao je. Rekao sam mu da emo ekati, akoon nema nekog boljeg posla, a on je rekao da je to u redu. Voleo bih dane budemo vidljivi kada se pojavi rekao sam, pa je Henesi otiao dapomeri auto nie niz ulicu. Za to vreme Nasis i ja smo sili sa kunog

praga, pa smo poljunanom stazom obilazili kuu. Henesi se unervozio. Mislim da ne bi trebalo da se motamo ovuda, Klife rekao je. On i jasmo odavno partneri; znao je koliko sam ja nestrpljiv kad se radi ougnjetavakim procedurama, a znao je i koliko elim da uhapsim DekijaNjutna. Ne budi glup, to mi je zapravo poruivao. Naravno da sam biosasvim svestan svih pravila u vezi sa dokaznim postupkom. Nikada mi senije desilo da moj sluaj bude odbaen na sudu zato to nisam bioubedljiv, a Henesi je znao i to. Ponekada postupa po pravilima, apo ne kad mo ra malo da ri zi ku je.

Idem da zavi rim u garau re kao sam.Henesi je jeknuo, ali je ostao uz mene. Poao sam oko kue. Vi ste

ludi doviknuo nam je Nasis. On nije iao nikuda. Henesi me je munuo. Klife, deko je u pravu. Ovo nema smisla. ak i ako nae neto,ne e mo moi da to is ko ri sti mo. Bo lje da ode mo odav de.

Ako naem ne to, nai u i nain da ga is ko ri stim. Taj u pak se moe po javi ti pred ku om svakog tre nut ka. Onda haj de da bu de mo brzi.Garaa je bila zakljuana, ali to nije predstavljalo problem; uspeo sam

da je otvorim za manje od pola minuta. Unutra su bila dva vozila, kadilaki dip sa pogonom na etiri toka. Videlo se i prazno mesto treeg auta,onog ko jim se De ki Njutn voza u ovom tre nut ku.

Opipao sam haube oba auta, a onda sam zavirio u pregrade zarukavice. Naao sam samo uobiajeno smee papirie, saobraajnudozvolu, potvrdu o vlasnitvu. Don Rendolf Njutn je bio naveden kaovlasnik oba vozila, ali to sam ve znao. Znao sam gde i kada ih je kupio,da je dip kupio na rate i otplatio ga za est meseci, i da je kadilak kupioza ke. Znao sam prodavce koji su mu ih prodali. Stvarno oputenmomak, rekao je jedan od njih, pravi dobrica. Ljudima kao to je Dekinovac ne znai nita: zaradio je, izgubio i ponovo zaradio tri puta vienovca nego to ti momci vide u itavom svom ivotu. To je bila jo jednaodli ka De ki ja Njut na: nije pazio na no vac, i zato su ga pro dav ci vo le li.

Na suvozakom seditu kadilaka nalazila se neplaena kazna.Prepisao sam podatke sa nje. Deki je bio zaustavljen zbog prekoraenjabrzine pedeset pet u zoni sa dvadeset pet, to nosi etiri kaznena boda.To je bila dobra vest; kad sam poslednji put zavirio u njegov vozakidosije, imao je nakupljenih devet kaznenih poena. Deki je voleo da vozi

brzo, a to ga je kotalo. Znao sam da nije platio kaznu ba zbog bodova;poslae advokata da ode do gradskog tuioca i podnese prigovor, dapokua da skine barem dva boda pre nego to sluaj uopte stigne predsud. Ne bi bilo na odmet da kaem par rei gradskom tuiocu. Sve tomoe da zasmeta Dekiju Njutnu predstavlja poen za mene. Iz malihstvari nastaju velike. Ako mu zbog nakupljenih bodova oduzmu vozakudozvolu, on e nastaviti da vozi. Onda bih mogao da ga uhapsim zbogneeg veeg. Ni Al Kapone nije nikada bio optuen za ubistva, nego zautaju po re za, ali i to je bilo do volj no.

Vratio sam sve kao to je bilo. Henesi je stajao na vratima,osmatrajui da li e se pojaviti farovi. Pogledao sam po policama. Videosam kantice sa bojom, alat, kutije sa rafovima, sve uredno sloeno.De ki Njutn je bio ure dan o vek; kom pul ziv no ure dan ubi ca.

Kli fe nije iz drao He ne si. Glas mu je po drh tavao. Do bro, evo re kao sam. Ovde nema ni e ga.Iskljuio sam svetlo i zakljuao vrata. Krenuli smo preko dvorita, ali

ja sam stao kao ukopan. Uinilo mi se da vidim le kako visi na drvetu.Bio je to jedan od onih prizora zbog kojih pomislite da vas oi izdaju. Gledaj ono rekao sam, ali Henesi i dalje nije video. Uzeo sambate rij sku lam pu i po ao pre ko trav njaka; po ste pe no se sli ka iz o tri la. Bioje to pas, doberman, obeen u stilu kaubojskih filmova. To je Bruno rekao sam tupo. Ponovo sam shvatio u kolikoj meri sam opsednutDekijem Njutnom: znao sam sve o njemu, ak i ime njegovog psa. Dekije navodno voleo Bruna; jedino za ta se moglo rei da Deki voli. Eto tase deava kada vas Deki Njutn voli; ne biste poeleli da pone da vasmrzi, kao to je po eo da mrzi mene.

Iz gle da da se neko sve ti De ki ju re kao je He ne si. Ne bih re kao, Nile. Mi slim da je to on uradio.Preao sam mlazom svetlosti preko dvorinog rotilja, koji je bio

sruen, a ugalj rasut. U travi se videla polupojedena nicla, sigurnosatima stara. Oito ju je vakala neka ivotinja. Kraj nje su bila dvatanjira. Rei u ti ta se ovde desilo rekao sam a ti mi kai kako ti tozvui. Deki je imao drutvo, verovatno ensko, jer su bili samo njihdvoje. Zbog neega je morao da se udalji na minut moda je zazvoniotelefon u svakom sluaju, uao je u kuu. Kada se vratio, zatekao je psakoji je prevrnuo rotilj, pojeo jednu niclu i navalio na drugu. Deki je

pobesneo. Videli smo ga na delu, znamo kakav moe da bude. Obesio jesirotu ivotinju konopcem za ve. Onda je uradio ono to uvek radi kad seovako naljuti. Uzeo je svoj najbri auto, lamborgini, i poao da sepro vo za. Eto gde je sada, voza se nao ko lo sto pe de set mi lja na sat.

Da zna da bi mo gao da me ube di u to re kao je He ne si. Onda u ti rei ta je jo uradio. Nije uspevao da izduva bes. Nita

nije uspevalo. Bio je ljut to je ubio psa, mrzeo je sebe to je to uinio, paje otiao u grad i ubio lovca na knjige. Nekoga koga nije poznavao i dokoga mu nije bilo stalo samo da bi utroio svu tu ubilaku energiju.Zato lovac na knjige nije bio pretuen pre ubistva; zato se ubistvorazlikuje od ostalih. Deki ovo nije uradio iz zadovoljstva, nego izpo tre be.

E, za taj deo ba ne znam re kao je He ne si. to, ta fali? obrecnuo sam se. Kao prvo, suvie eli ovo. eli da se sve uklopi, Klife. Znam kako

stoji sa Dekijem Njutnom; rado bi mu prikaio i atentat na Kenedijaako bi mi slio da e se optu ba odrati.

Ali uklapa se ne strplji vo sam re kao. Uklapa se sto po sto, Nile.Henesi je utao, to je verovatno bilo pametno. Nismo dirali psa, osim

to smo utvrdili da je mrtav ve neko vreme. Bio je sasvim ukruen. Oisu mu bile otvorene. Ako psee lice moe da pokazuje oseanja, ovo jepokazivalo ok, tugu i nevericu. Prednjim apama je grebao u prazno i nakraju se smirio u nekakvom neobinom poloaju, kao u molitvi. Moraosam da savladam elju da ga skinem. Henesi je imao pravo; nismo imalinalog, nikakvo ovlaenje, nikakvo pravo da budemo ovde. Taj pas nijepostojao za nas, ak i pod pretpostavkom da je znaajan za na sluaj, svedok ne bu de mo obez be di li osno vu za ulazak ovamo.

I dosad smo izazivali sreu. Vratili smo se ka prednjem delu kue, gdeje policajac Nasis ponovio svoje miljenje, bez uvrede, da smo sili s uma.Jo uvek sam eleo da budem tu kada Deki stigne; eleo sam da vidim ukoliko sati e stii, kako izgleda, kako mu izgleda auto. Hteo sam davidim to vie svega to on radi, da bih znao kako razmilja. Smestio samHenesija i Nasisa napred, meu drvee sa druge strane ulice, a ja sam sevratio da osmatram zadnji ulaz. Moda emo jako dugo ekati. Deki jemoda stigao sve do Vajominga; lamborgini je pravljen za takve predele,za prazne puteve i otvoreni prostor i za policajce koje nije briga koliko

brzo vo zi te. Mo da ga nee biti ne de lju dana.I tako sam ekao. Ako se ekanje suvie odui, pustiu Henesija i

Nasisa da odu, ali ja u ostati. Deki Njutn me je pretvarao u ekscentrika.Imao sam neprijatnu viziju sebe kako dredim ovde danima, panedeljama, dok se smenjuju godinja doba, dok mi raste brada, dok miodea postaje prljava i dronjava. Henesi bi mi jednom dnevno donosiovodu i hranu. Liio bih na Freda Dobsa iz Blaga Sijera Madre: poeo samkao razuman i pristojan ovek, ali opsesija me je polako pretvorila uludaka. Pogledao sam na sat; nebo na istoku je postajalo svetlije. Sasvitanjem mi se javio i razum. ekau do osam ujutro, najvie do devet, aonda u otii i doi u ponovo kasnije. Henesi je ponovo bio u pravu:nisam imao nita da prikaim Dekiju. Nita se nije uklapalo, sistem jebio naru en. Ovog puta De ki Njutn nije bio moj o vek.

Brzo sam odgurnuo tu pomisao. Jedan od mojih problema je upravobio na putu da se rei. Za dvadesetak minuta bie dan; onda emo moida sa ulice vidimo psa. To bi mogao biti legitiman razlog za ulazak naimanje, ukoliko Deki ne otkrije da smo ve bili unutra. Ja mu tosvakako neu rei. Henesi takoe. Nasis je bio nepoznata u jednaini.Odustao sam od ideje o suoavanju sa Dekijem im ovaj izae iz auta.Odluio sam da od sada postupam tano po pravilima. Kada Deki stignekui, mi emo sesti u auto i doveemo se do njegovih vrata izazvo ni e mo, kao pravi mladi den tl me ni.

Neka zabava pone, po mi slio sam.

4.

ekali smo jo skoro itav sat da se Deki pojavi. Prvo smo ga uli kri panje guma, lju tit, ne strpljiv urlik mo to ra.

Stvarno grozno postupa sa tim kolima rekao je Henesi.Lamborgini je protutnjao kraj nas u oblaku praine. Skrenuo je, proaopored kue i uao u garau. Potom se pojavio i Deki, uglavnom isti kaokad sam ga prvi put video, nalik na nekog vetakog miiavca sa plae.Ozbiljno se bavio bodi-bildingom: ruke su mu bile debele kao neijenoge, a obim grudi je vie liio na bure. Pustio je brkove i bilo mu jepotrebno ianje. Sve zajedno je delovalo prilino strano, olienjemomka sa kojim se ne treba kaiti. Za trenutak je zastao i pogledao psa, ato je bilo dovoljno da se ponovo razbesni. Izlazi iz tog auta! proderaose, a neka ena je plaljivo provirila kroz otvorena vrata garae. Hajdevie! reao je Deki. ak i sa mesta gde smo uali iza ive ograde,videlo se da ona nije nimalo srena; Deki ju je zgrabio za zadnji deovrata i gurnuo je ka kui. Vrata su se zatvo ri la za nji ma.

e kali smo. Ni ta se nije de avalo. Iz gle da da smo mi na po te zu pri me tio je He ne si. Aha. Haj de da po se ti mo bi tan gu.Poli smo niz ulicu do auta; potom smo se dovezli i zaustavili pred

kuom Dekija Njutna, nas tri policajca, sve po propisu. ak i sa ulicesmo mo gli da vi di mo psa kako se klati na drve tu.

Isu se, gle daj te ono re kao je Nasis. Je ste li ga pri me ti li si no? ta to? upi tao sam.Nasis se nervozno nasmejao. Znai, to e biti pria. Pomoi u

ko li ko bu dem mo gao. Objasni nam to, Nasi se. Ne traite od mene da laem da bih vam potvrdio priu. Neu

pro go vo ri ti ako me niko ne pita, ali neu ni da laem. Samo ti zazvo ni re kao sam.Drao sam znaku zakaenu za kai, kao policajci u TV serijama. Bio

sam sav pun adrenalina, kao i uvek kad je trebalo da se suoim saDekijem. uo sam njegove korake. Vrata su se otvorila i on ih jepot pu no is pu nio.

Go spo di ne Njutn? po eo je Nasis.Deki me je smesta primetio. Pogledao je pravo kroz Nasisa, meni u

oi. Ve ro vat no jo nije ni pri me tio da je Nasis crnac. Ja sam policajac Nasis iz erifove kancelarije okruga Deferson. Ova

gospoda su iz policije grada Denvera. eleli bi da vam postave nekolikopi tanja.

Deki Njutn se zagledao u moju znaku. Nasis je nehotice nainiomali korak u stranu. Sada nije bilo niega izmeu Dekija Njutna i mene,osim pola me tra le de nog vazdu ha.

Zdravo, De ki re kao sam. ta kog kurca ho e, Dejn vej? Mora da ima problema sa sluhom. ovek ti je upravo rekao, hou

da ti po stavim ne ko li ko pi tanja. Pri vo di me zbog ne eg? Mo da. Jebi se. Ili me odmah uhapsi ili se vrati sa nalo gom za hape nje. Mo da ja ve imam nalog. Da ga ima, ve bi mahao nji me. Odlazi, trai te mi vre me.Poeo je da zatvara vrata. Zakoraio sam pored Nasisa i proturio nogu

u dovratak. Poeo sam da mu deklamujem prava, jer sam pomislio da bito moglo da ga zaustavi i kupi mi malo vremena. U svakom sluaju, akomu se omak ne da kae ne to, moi emo to da is ko ri sti mo.

On me je ne si gurno slu ao. Gde si bio no as? upi tao sam. Vozio sam po ravnici. Bio sam odsutan itavu no i da, imao sam

drutvo. Imam alibi za svako jebeno sranje koje bi poeleo da mipri kai.

Gde ti je taj ali bi, Njut ne? Hou da ga vi dim. Nju, patrol di jo, nju Moj ali bi je de voj ka. Do ve di je ovamo. Vrati se sa nalo gom.Ponovo je pokuao da zatvori vrata. Ponovo sam gurnuo nogu u

do vratak. Rekao sam ti ve, Njutne, ima pravo da uti. To ne znai da me

moe spreiti da vidim svedoka. Sad dovedi devojku ovamo, ili u testrpati u zatvor zbog ome tanja prav de.

To je bio blef i pretpostavio sam da e Deki to znati. Ipak, nije znao,ili barem nije bio siguran. Otiao je i doveo devojku, koja je zapravo bilaena od oko dvade set pet go di na.

Oamario ju je barem tri puta: toliko crvenih tragova je imala na licu.Su tra e iz gle dati kao da je spavala na ren de tu.

Mo e te li da izae te ovamo, go spo i ce?Posluala je. Bila je plavua, moda bi ak mogla da bude i lepa na

onaj staklasti nain. Sada svakako nije bila lepa. Kako se zo ve te? Ne mora nita da mu kae rekao je Deki Njutn. Po glasu se

podrazu me valo da bi joj bo lje bilo da uti. Kako se zo ve te, go spo i ce? Barbara. Da li vam je po trebna po mo?Iz gle dala je zbu nje no i uplae no. Mo e mo vas odve sti odav de, ako e li te po nu dio sam. Ne eli ona da ide ni ku da sa to bom, aco re kao je De ki Njutn. Gospoice? Pokuao sam da je pogledam u oi, ali nisam uspeo.

Da li vas je ovaj kre lac tu kao? Nale te la je na vrata re kao je De ki. Onda bi trebalo da popravi vrata, Deki. Izgleda da je naletela na

njih tri ili e ti ri puta. Naletela je na jebena vrata, dobro? Hoe da se raspravljamo o

tome? Go spo i ce nastavio sam da li e li te da po e te sa nama? Ne znam re kla je drh tavim glasom. Moemo da odemo do auta i da porazgovaramo o tome. Hajde,

ui ni e mo tako. Nee ona ni ku da odav de. Ne obraajte panju na njega nastavio sam. Ako hoete da

ode te, oti i ete. De be log niko ne pita.Znao sam da e ga to acnuti. Stegao je pesnice. Pokazau ti ja ko je

de beo, drkadi jo. Ski ni tu znaku pa u ti ras co pati glavu du.Nasmeio sam mu se onako kako bi se neko smeio crvu koji govori.

Gledao sam u njega sve vreme dok sam priao sa njom. elim da vasuverim, gospoice, da imate izbor. Sve zavisi od vas. Ako vas je ovaj

kreten tukao, moete podneti prijavu protiv njega. Odleao bi prilinodugo zbog toga. Mo da po sle toga ne bi bio tako energi an.

Sad mi je do sta ovog sranja re kao je De ki Njutn. Ne slaem se, Njut ne. Ti i ja imamo jo mno go toga da raspravi mo. Hoe li? Hoe da se oprobamo, Dejnvej? ta kae, aco, samo ti

i ja, go lim ru kama, prava starin ska borba do kraja? Vidim da si ponovo itao stripove, Deki. Voleo bih da ti udovoljim,

zaista. Mogao bi da mi pokae kako tue ene i ubija pse. Ili kakoubi ja skit ni ce po uli cama.

Znai, zato si do ao? I dalje po ku ava da mi to pri i je? Pri i u ti ga svakako, mom e. Samo e kaj. to se ne bi tu kao sa mnom, Dejn vej? Izabe ri vre me i me sto. Vo leo bih da to moe. Me u tim, mi ne radi mo tako. To me ne udi. Ako si sad zavrio, ja idem unu tra.Dok smo razgovarali, polako sam se pomerao tako da sam postepeno

odvojio devojku od Njutna. Sada sam pruio ruku i potpuno je pomerio ustranu.

Barbara re kao sam. Zato ne bi po la sa nama? Do bro. Ja ne bih, da sam na tvom me stu javio se De ki Njutn. Ti ne bi uradio nita to nije izrazito glupo ili zlobno rekao sam.

Poloio sam joj ruku na rame i polako je poveo dalje od kue. Kad smostigli do auta i kad sam je smestio unutra, poela je grevito da plae.itavo telo joj se treslo. Skinuo sam sako i ogrnuo je, ali potrajalo je dokse nije sre di la do volj no da nam is pri a ta je bilo.

Odvezli smo Nasisa do sedita okruga, pa smo se uputili estomavenijom ka Denveru, i tek tada sam poeo da povezujem njenu priu.Henesi je vozio a Barbara je sedela na suvozakom seditu. Ja sam biopozadi, nagnut preko sedita da bolje ujem. Poeo sam od sitnica.Prezivala se Krauel. ivela je na Kapitol hilu, blizu Jedanaeste ulice.Radila je za neku firmu koja je poslovala sa Dekijem Njutnom. Jue suprvi put izali. Bila je polaskana to ju je pozvao; on jeste bogat, a nekiljudi kau i da je privlaan. Niko je nije upozorio kakav je zapravo.ba;lk:a.do:w.nl:o:ad

Sve se desilo upravo onako kako sam bio pretpostavio. Dekijevazamisao o izlasku postala je oita im su stigli u njegovu kuu. Imao je

vodeni krevet veliine fudbalskog terena, sa dakuzijem, ogledalima isvom dodatnom opremom. To joj nije smetalo; nije bila sasvim protivnada spava sa tipom ve na prvom sastanku, ako joj se ovaj dopadne. Akomukarac zna kako da se ponaa prema devojci, ega tu ima loeg? Alionda je pas pojeo nicle i Deki je podivljao. Ne bi poverovali koliko jesnaan. To je veliki pas, a on ga je povukao preko grane kao da je perce.Pokuala je da ga sprei; ona mrzi okrutnost, prosto nije mogla da samostoji i gleda ivotinju kako umire. Pokuala je da presee konopac, aDeki ju je udario. Bio je jak, stvarno jeste. Tim jednim udarcem ju jeone sve stio.po u opuq

Sledeih petnaest sati bili su prava nona mora. Kada je otvorila oibila je u autu. Nalazili su se na autoputu istono od Denvera. On je vozioonako kako je radio i sve ostalo, uvek na pedalj od ludila. Stalno je draogas do daske Isuse, nije ni znala da auto moe toliko da juri. Kasnije jeskrenuo sa autoputa na neki uzani seoski drum. Jednom su stali usrednedoije. Tu je izgledalo kao da okleva, ali sad sam ve nanjuio trag ini sam name ravao da ga is pu stim.

Barbara blago sam re kao. Da li te je si lo vao?Odmah nu la je glavom. Jer ako je ste, zna, mo e mo ga pri lino namu i ti. Ni sam se oti mala. Ne mo ra se oti mati da bi bilo si lo vanje.Du bo ko, drh tavo je uz danu la. Pru io sam joj marami cu da obri e oi. Barbara re kao sam. Hou samo da zabo ravim sve to. To vidim, i potpuno te razumem. Ali ako ne preduzme nita, on e

to po no vo ui ni ti. Meni nee.Ceo minut posle toga nismo nita govorili. Henesi je stigao do grada i

skrenuo na sever. Odavde smo mogli lako da je odvezemo u Optubol ni cu.

Moramo da odemo u bolnicu rekao sam. Treba da tepregledaju, da dobije lekarsko uverenje. Kasnije moe da se odlui tae li, ali ovo mora da se uradi sad odmah.

Hou sve da zabo ravim. Hou da idem kui.Uz dah nuo sam. Znai, De ki je po no vo po be dio.

Sve jedno bi po be dio. Pu sti li bi ga, i ta bi onda bilo sa mnom?Tu nisam imao ta da dodam. Nain na koji sam je odveo odande, bez

naloga i bez opravdane sumnje, lako bi izbezumio sudiju. Pred nekimsudijama bi to i moglo da proe, zbog onog to smo primetili sa ulice. No,postoji i druga vrsta sudija, oni koji uvek steu policajce za jaja, koji bisve to je reeno i uinjeno od trenutka kad sam gurnuo nogu u dovratakpro glasi li za sum nji vo. Nije se mo glo znati ko jeg bi smo do bi li.

Zaustavili smo se pred njenom zgradom. Nije htela da uemo, ali jasam imao jo neka pitanja. Hteo sam da ujem sve, ba sve to su radiliod jue popodne. Nije bilo nita naroito, odgovorila je: on je vozio kaomanijak, a ona se zgrila na suvozakm seditu i oekivala da svakogtrenutka pogine. Jednom je pogazio jato kokoaka. Ako je bilo iega naputu, ve ve ri ca, je, bilo ta ivo, on je skre tao da ga zgazi.

Mada, taj auto je stvarno sjajan, re kla je. Taj auto je zbi lja u de san.Bila je sa Dekijem Njutnom bez prekida od jue u tri popodne. Preli

su pola Kan zasa pre nego to se okre nuo i do ve zao nazad.Nije znala ni ta o ne kakvom leu u uli i ci.

5.

Ponekad, kad me krene, mogu da radim trideset sati bez prekida. Toteko pada mojim partnerima, naroito onima koji su kao Henesi, kojistvarno ne moe bez spavanja. Tako je Nil otiao kui da se odmori, a jasam otiao na tranje. Na studijama sam trao maraton. I dalje mogu dapretrim tih etrdeset dva kilometra, ali tee mi pada i sporiji sam.Nisam lo za svoje godine i ozbiljno se trudim da tako i ostane. Trim dvaili tri puta nedeljno, a svake godine uestvujem na lokalnom maratonu izavravam u gornjoj polovini. Ne pokuavam vie da pobedim itav svet:dovoljno mi je i da zadrim svoje mesto u njemu. Dok sam bio mlai,sanjao sam da napravim karijeru u ringu, ali uskoro je moje srce pripalopoliciji, a za njim su ubrzo poli i glava i jaja. Mora biti realan, ljudistalno to govore. Dalek je put od osvajanja Zlatne rukavice do bilo kakveprofesionalne karijere, a ja sam se nagledao dovoljno meeva da znamkako to nije za mene. Inae, dok sam se time bavio bio sam prilinodobar. Neki ljudi su me poredili sa Rokijem Maranom. Bio sam lak zateku kategoriju, tek malo preko devedeset pet kila, ali takav je bio iMarano. Bio sam brz i ilav: niko me nikad nije nokautirao. Govorili suda umem da udaram kao mazga i da primam sve udarce. Dopadalo mi seda to u jem.

Sve ovo priam zato to sam odavno razmiljao kako bi bilo lepo dajednom ukrstim pesnice sa Dekijem Njutnom. On je dobrih desetcentimetara vii od mene, i sigurno su mu i ruke za toliko due, a onihdesetak kilograma koliko je tei sigurno nisu salo. Teorijski gledano,trebalo bi da me sastavi sa zemljom. No, to su govorili i za DesijaVilarda kada se borio sa jo jednim mojim junakom, DekomDempsijem. Dempsi je tu gomilu sala brzo poslao na pod, a onda su izVilardovog ugla podigli dreku kako je Dempsi sakrio gips i ko zna ta jou svoje rukavice. Oito je da nije sve u veliini. Imao sam oseanje da bi,po sve mu su de i, De ki Njutn po kazao da ba i nema neka jaja.

Ipak, sigurno je da to nikada neu saznati. Postalo je zamorno stalnoigrati po pravilima dok onaj drugi sme da pljaka, ubija i siluje zatiengraanskim pravima. Trao sam du este avenije, kraj skupih kua i duparka. Negde mi je neto promaklo; nisam znao ta. Propustio sam neto

i nisam znao kako to da naem. Podigao me je konzervativni otac; poslesam odbacio i njega i sve za ta se on zalagao. Borio sam se pred kraj ratau Vijentamu, vratio se kao vatreni liberal, i polako sam, tokom poslednjedecenije, gledao kako i te vrednosti polako nestaju. Danas bi se moglorei da zastupam zbrku kontradiktornih stavova. Verujem u ljudskaprava; Dimi Karter mi se samo zato dopadao, mada sam kasnije doaodo zakljuka da je prodao duu radi politike. Mislim da je Mirandinzakon u principu dobra stvar, mada javno mnjenje nikada nee shvatitikoliko je teko pridravati ga se. Verujem u procedure i pravila, ali to jedosta dosta je; pristalica sam pravedne i brze egzekucije kada se radi onajgorim ubicama. Prosto je smeno drati tipove kao to je Ted Bandi podeset godina pre izvrenja kazne. Ne verujem psiholozima kada tvrde dasmrtna kazna ne deluje preventivno pogledajte uestalostkidnapovanja tridesetih godina, kada je otmica proglaena za teakzloin posle ubistva Lindbergove bebe. Mislim da je pravda poela da seuruava pod sopstvenom teinom kada su u sudnicu pustili psihijatre.injenica je da me, kad se radi o nekim ubicama, prosto boli briga da li susvesni svojih postupaka, da li su ih kao decu tukli to su pikili u krevet,da li su imali majku koja je zavijala na mesec. Gejsi, Bandi, Menson, Spek nikada me neete ubediti da je svet bolje mesto dok god su i oniprisutni. Ne odobravam abortus, ali nikada ne bih doneo zakon kojizabranjuje enama da ga obave. Verujem u amandman o jednakimpravima, teko mi je da shvatim zato se dva veka posle Deklaracije ograanskim pravima jo uvek raspravljamo o pravima polovine svogstanovnitva. Volim crnce, neke od njih jako. Podravao samdesegregaciju kada je bilo potrebno i opet bih to uinio, ali prijem pokljuu me zbog neega ostavlja potpuno ravnodunim. Ne moeteoduzeti jednom oveku njegova prava i dati ih drugom, ak ni uple me ni te svrhe.

Sagoreo sam, naroito posle ovoga danas. Moja policijska karijera jebila dobra, neki kau i sjajna, ali nalazio sam se u orsokaku, na putu kazaboravu. Ima dana koji kao da iskuavaju oveka. Rado bih seobraunao sa Dekijem Njutnom koristei razbijenu flau i pajser, alidrutvo, pristojnost i moja savest govorili su mi: to se ne moe. Bilo jeneeg veoma privlanog u pomisli na preki sud; time su se stvarnoprekraivala sranja i postizao se rezultat. Varvarski, da. ali rei u vam

ovoliko: kad gledate kako neko ubija ljude a ne moete niim da gaspre i te, ni to nije pri jat no ose anje.

Moj stan je, kao i uvek, delovao umirujue. Skinuo sam trenerku, upaliosvetlo i seo okruen svojim blagom. Neko vreme sam listao stari brojasopisa AB: moja fascinacija ivotom knjiara bila je skoro isto tolikovelika kao i moje zanimanje za knjige, pa sam ve skoro pet godinaredovni pretplatnik esnafskog glasila. Onda sam neko vreme listaoreprodukcije Vajetovih Helgi, naroito se zadravi na onoj ljupkoj sceniu ambaru. Kerol Fajfer je, naravno, odavno bila otila; nije je bilo ni kadsam doao da se presvuem za tranje. Istuirao sam se hladnom vodom ipolako obukao, planirajui predstojei dan. Izjava Barbare Krauel izgledada je pruala lep alibi Dekiju Njutnu, to je znailo da u morati daponem iz poetka. Nije mi ni palo na pamet da pozovem Henesija, nitida proverim u centrali da li nam je sluaj zaista dodeljen. Henesi bi sesamo okrenuo na drugu stranu da nastavi sa dremkom, a u centralisvakako znaju da smo mi uze li slu aj. Oni do bro po znaju moje navi ke.

Povezao sam se kroz grad na sever, ka Kolfaksu, a onda na istokprema knjiarama. To je bio moj teren: oseao sam se kao kod svoje kueu Knjiarskom sokaku, isto kao i u svetu kurvi i svodnika koji su gaokruivali. Kolfaks je udna ulica. Nekada je bio poznat kao najduaulica na svetu: matovitiji pojedinci tvrdili su da se protee od KanzasSitija do Velikog slanog jezera. Zapravo je dugaak oko tridesetkilometara, poinje u ravnicama istono od Denvera a nestaje uplaninama negde na zapadu. Gotovo svaki pedalj je nekakav poslovniprostor. Pre nekih dvadeset godina naiao je talas obnove grada koji jeprogutao staru ulicu Larimer, pa su se kurve i propalice koji su tamoiveli premestili na Brodvej na jugu ili Kolfaks na istoku. Na istonomKolfaksu ima ba mnogo kurvanja. Poinje u birokratskimkancelarijama, gde znaju kako to da obave bez odlaska u krevet, inastavlja se kroz porno radnje izmeu Brodveja i bulevara Kolorado. SaKolorada na istok, nekih trideset ili etrdeset blokova, ulica postajepristojna i puna porodinih radnjica svih moguih vrsta. Ovde ete naitandove sa povrem, mehaniarske radionice, videoteke, gatare,prodavnice antikviteta, bakalnice, prodavnice pia i, naravno, sokak saknji gama.

Pre dobrih deset godina, jedan starinski trgovac knjigama i njegovaena smestili su se u jedan lokal na istonom Kolfaksu. Tih ljudi vienema on je umro, a ona se preselila u drugu dravu. Njihovu knjiaricusu redom preuzimali mlai ljudi; knjiare su se mnoile sve dok, evo, tajkraj nije postao poznat kao Knjiarsko sokae. To dobro ilustruje sistemtrgovine knjigama koji se oslanja na princip da med privlai muve:stavite dve knjiare u istu ulicu, kae taj princip, i obadve e udvostruitipromet. To izgleda funkcionie: tamo gde se jedna radnja jedva drala,dve uspevaju sasvim solidno. Kao sakuplja knjiga, obilazim Knjarskosokae barem dvaput meseno. Neki knjiari me dovoljno dobro poznajuda mi telefoniraju ukoliko naie neto od onoga za ta samzainteresovan; ostali me takoe znaju, samo se pomalo usteu datelefoniraju policajcu. Knjiari su ljudi kao i svi drugi: ima ih svih vrsta iboja i pate od istih problema kakve biste videli u policijskoj stanici ili upritvoru. Ako zamiljate mudrog uenjaka sa debelim naoarama, varatese. Kad se upuste u ovaj posao, imaju veoma malo vremena za itanje.Obino su malko pametniji od proseka. Nikada nisam sreo glupogknjiara kome bi se posao isplatio. Mada, neki od njih definitivno jesuludaci. Ima i kretena, poneki primitivac, ali dananji knjiari lako mogubiti bivi hipici, bivi pijanci, bivi narkosi i ulini borci kao, na primer,Rubi Sils.

Rubi mi se dopada; svia mi se njegova mudrost i odlunost. Izvukaose iz blata na najtei nain, potpuno sam. Pio je po flau dnevno i uspeoje da se skine; bio je navuen na kokain, a kasnije i heroin, i uspeo je dase skine i sa toga. Bio je hapen zbog posedovanja, jo u davna vremenakada si u Koloradu mogao da odlei dve godine ako ti je u autu naenomalo trave. Rubi je odleao godinu zbog toga, i jo dve zbog posedovanjaheroina. Tada su zakoni liberalizovani, inae bi verovatno jo dredao uorki. Poznavao sam ga sve to vreme, jer sam se i onda zanimao zaknjige, a Rubi je, kad je bio pri sebi, bio jedan od najboljih trgovacaknjigama u gradu. Vei deo onoga to znam o knjigama nauio samgledajui Rubija kako radi. Rei u ti neto, Deje rekao mi jejednom. Ako si upuen u knjige, nikada nee biti gladan. Moe daode u bilo koji grad gde postoje vie od dve knjiare i za dva satapo kre nu e bi znis.

To se radi isto onako kako rade lovci na knjige, ali na viem nivou.

Lovac trai knjige od dva dolara koje e moi da proda za deset, a ti traiknjigu od sto dolara ija cena e otii nebu pod oblake. Kupuje od tipovakoji se u to ne razumeju i prodaje tipovima koji se razumeju. Ako seniko u gradu ne razume, prodavae naveliko ljudima na obali. Radiprema cenama u AB ako moe da plati; skuplja lovu malo-pomalo idok se osvrne, ve ima tri ili etiri hiljade knjiga. Rubi je to radio vieputa nego to eli da se seti.

Sils i Nef su poslednja knjiara u ulici, ali prvo sam otiao kod njih. Unjihovoj radnji, pre nekih mesec dana, poslednji put sam video BobijaVestfala. Sada sam se pomalo priseao: Bobi je doao da proda neto, paje dolo do rasprave na temu koliku svotu i na koji nain Rubi treba daplati za to. U ono vreme nisam obraao mnogo panje: pokuavao sam dase odluim hou li uzeti jednog lepog malog Stajnbeka. Mada, sad kadrazmislim, rasprava i nije bila duga: Bobi nije hteo da primi ek a Rubinije imao ke, pa je Bobi otiao sa svojom knjigom. No, to je biloposlednji put kad sam ga video, pa je izgledalo kao logino mesto zapo e tak.

Rubi i njegov ortak Emeri Nef upravo su sortirali tek nabavljeneknjige, to e rei da su bili sagnuti nad njima i dupetima okrenutiprema vratima kad sam uao. Roba je izgledala prilino dobro: mnogofinih prvih izdanja savremene knjievnosti, neki detektivski romani,nekoliko Foknera. Pogled mi je privukao tamnoplavi omot Uljeza uprai nu. Pribliavao se Kerolin roendan: moda bih mogao da joj tokupim, da vidimo kako e joj se dopasti da postane vlasnik prvog izdanja.Zamislio sam novanicu od sto dolara: knjiga je vredela toliko, mada samoekivao da e biti dosta uvodnih razmatranja pre nego to stignemo docene. Nisam voleo cenjkanje. Nisam ja od onih ljigavih tipova koji uvekpokuavaju da iskukaju knjigu upola stvarne cene, ali nisam hteo ni daplatim dvostruko. Dobro znam kako rade Sils i Nef. Obino trae visokucenu za robu koju su tek dobili. To ponekad uspeva kod novajlija iizvikanih knjiga. No, onda se priblii vreme za plaanje najma ili svratierif da ih podseti na plaanje poreza sa kojim kasne ve mesecima, panjih dvojica uzmu da prodaju u bescenje ak i svoje najbolje knjige, ulu dakom napo ru da ne budu stavlje ni pod katanac.

Rubi je bio obuen kao i obino: farmerke, duks i sandale. Imao jegustu crnu bradu, proaranu sedim. Njegov ortak je bio uredniji. Emeri

Nef je imao plavu kosu i nosio je brkove. Zajedno su inili udan prizor.Rubi je bio vrst, realan, praktian; Nef je delovao uobraeno iarogantno, ak i hladno, dok ga ne upoznate malo bolje. Rubi bi mogao ikaluerici da proda antibebi pilule; Nef kao da je oklevao da vam prodaneku knjigu, ak i po visokoj ceni. Nef nije bio ba drkadija, ali nije bioni daleko od toga; pretpostavljam da ga je upravo ogromno znanjespasavalo. Stvarno je bio veliki poznavalac knjiga, pa sam ga voleouprkos sve mu.

Jo uvek me nisu primetili; bili su zaneti hipnotikim, potpunoopinjujuim poslom knjiara sortiranjem i odreivanjem cene. Viaosam i ranije taj ritual i uvek mi je bio zanimljiv. Rubi bi uzeo jednuknjigu i pogladio je sa puno ljubavi, a onda bi poeli da se nateu okocene i na kraju bi se dogovorili za neki iznos, koji bi Nef upisao naunutranjoj korici jedva primetnim potezom olovke. Nagnuo sam im sepre ko lea ba kad su sti gli do Fok ne ra.

Sto pe de set re kao je Nef. Pre vi e pro ti vio se Rubi. To je sjajan primerak, Rubi. Mislim, pogledaj je samo, kao da je jue

odtam pana, po bo gu. Ni kada je ne e mo pro dati za vie od sto. Ali ni kada ni smo imali ovako savre no ou van pri me rak. Samo napred, ako e li da nam pro kle ti nja dre di na po li ci dok se ne

uple sni vi. Do bro, onda sto dvade set pet. I to je naj ni e mo gu e.Nef je zapisao cenu. Nakaljao sam se i konano privukao njihovu

panju. Vidi, vidi, inspektor Dejnvej, ako se ne varam rekao je Rubi,

sme e i se od uva do uva. Ba smo do bi li ne to to bi te zani malo. Vi dim. Maj sto ri zi danja cena na delu.Nef me je patniki pogledao, kao da je i samo pominjanje cene

predstavljalo udarac ne i jem do sto jan stvu. Tebi uvek moemo uiniti cenu, Deje rekao je Rubi, a Nef je sada

bol no po gle dao njega.Odluio sam da nakratko zaboravim Foknera. Nikada nisam umeo da

mi slim na dva ko lo se ka. Hou da vas pi tam par stvari.

Isuse, gospodine Dejnvej ozbiljno je rekao Nef. To zvuistrano zvanino. Mogu li da pogaam? Neko je upucao erifa i vi steodmah po mi sli li na nas.

Udelio sam mu bled osmeh. Kada ste poslednji put videli BobijaVest fala?

Zabo ga, ne mam poj ma odvratio je Rubi. Nije e sto do lazio. ta je uradio, opljakao ban ku? upi tao je Nef. Haj de, po ku aj te da se se ti te zatraio sam. Pa poeo je Rubi doao je pre moda nekih dve nedelje. Je li

tako, Eme? Pre dve ne de lje? Tako ne kako po tvrdio je Nef. O emu se radi? Treba da utvrdim njegovo kretanje rekao sam. Kada je doao, je

li imao ne to da pro da? Samo neka sranja re kao je Rubi. Ni ta to bi mi tre balo. Bob je bio u silaznoj putanji dodao je Nef. itavog meseca nije

naao ni ta. I strano se nervirao zbog toga nastavio je Rubi. Bobi se nikada

ne nervira mnogo, ali izgleda da mu je trebao novac a jednom u ivotunije uspe vao da nae valjane knji ge.

Imate li ide ju za ta mu je tre bao no vac? Do avola, Deje, ja samo kupujem knjige od tih nesrenika, ne

idem kui da spavam sa nji ma. Uvek im tre ba no vac re kao je Nef. A kome ne treba? upitao je Rubi. Dodue, ti lovci na knjige da,

Em je u pravu. Oni uvek jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali to svakakozna i bez mene.

Kada je Bobi po slednji put imao ve li ki ulov? O, zabo ga re kao je Rubi i odmah nuo glavom. Zavi si ta bi re kli da je ve li ko re kao je Nef. Ne znam, Nefe re kao sam. ta bi ti re kao da je ve li ko? Za njega bi moda bio veliki taj Fokner to ste ga gledali. Dali

bismo mu trideset-etrdeset dolara za to. to uopte nije loe ako ga jeku pio za dvade set pet.

Vee od toga zatraio sam.Rubi je odglumio zaprepaenje. Misli da je moda naao

Tamerlana u Voj sci spasa? Tako ne to, De je?

Tako ne to po tvrdio sam. Mora da se ali.Sada su se obojica uozbiljili i napeto ekali ta u rei. Pustio sam ih

da e kaju, pa Nef nije iz drao. Bivalo je i toga. Sea se tipa koji je naao Tamerlana u knjiari za

petnaest dolara, pre par godina? ta misli, kakve su anse da se to desi,bilo gde u sve tu, dva puta u is tom veku?

Ne govorimo o Tamerlanu rekao sam. Samo o neemu modanalik na to.

Obo ji ca su se zagle dali u mene. ta se de ava, De je? Si no je neko pro suo Bo bi ju mo zak. Isu se Hri ste re kao je Rubi. Mi sli te, ubio ga pro ve ravao je Nef.Klim nuo sam glavom. Pa ko bi uradio tako ne to? zgraao se Rubi. To pokuavam da saznam. Hajde da se vratimo na moje prvo

pi tanje. Kada je po slednji put Bobi imao ve li ki ulov? Zaboga, ne seam se rekao je Rubi. Isuse, Deje, pa to je

strano. Pitate nas kada je Bob moda doao do neega zbog ega bi neko

po e leo da ga ubi je pro ve ravao je Nef. Do bro, re ci mo da sam tako pi tao. Do avo la, pa ni kad sme sta je re kao Rubi.Nef je klimao glavom. ak i onaj veliki zgoditak kojeg je imao pre

par godina, kada je naao etiri knjige za jedan vikend mislim, to jenajvei uspeh kojeg je iko od njih ikada postigao, a sve te etiri knjigezajedno nisu vre de le vie od dve hi ljade. Ko bi ubio o ve ka zbog toga?

Neko mo da i bi re kao sam. Niko koga ja poznajem mozgao je Rubi. Zaboga, pa to je

strano. Jo ne mogu da po ve ru jem. Recimo da je imao neto vredno dve ili tri hiljade rekao sam. To

je mno go love za mom ka sa uli ce. To je mno go love i za mene re kao je Rubi. Ali za momka koji ivi tako kako oni ive, to je vie nego to e

ikada vi de ti na go mi li.

Mislite da se tako desilo Bobi je naao neto, a neki drugi lovac naknji ge mu je to oteo?

Ne mislim ja nita odvratio sam Pokuavam da saznam neto ida dopunim ono to ve znam. Malo je verovatno da je Bobi naao pravobogatstvo. Sami ste to rekli. Stvari kao to je Tamerlan ne padaju tektako sa neba. Njih jednostavno nema, zato i vrede po etvrt milionadolara. ovek bi imao vee anse da pobedi u irskom Toku sree, zarne?

Mno go vee slo io se Rubi. Pa ipak, takve stvari se de avaju. Da, u fil mo vi ma. S vre me na na vre me se dese. Ja svakako ne bih voleo da to istraujem rekao je Rubi. Kao

trae nje igle u pro kle tom plastu sena. Sa druge strane, ako je Bobi naao neto vredno par hiljada,

postavljaju se sasvim drugaija pitanja. Svako je spreman da ubije zae tvrt mi li o na, ali ko bi ubio za tri soma?

Tri soma ne bi ni po e la da re avaju moje pro ble me pro mu mlao jeRubi. Pa samo e ri fu du gu jem vie od toga.

Ali za jednog lov ca na knji ge, to su ve li ke pare bio sam upo ran. Razu mem ja to. Dakle re kao sam. Sa kim se Bobi dru io? Recimo, sa Piterom. Video sam ih jednom kako idu ulicom zajedno,

samo to. To ne znai da su bili neto bliski. Osim taj jedan put, Bobi jeobino uvek bio sam. Ni kada ga ni sam vi deo ni sa kim dru gim.

Ko je Pi ter? Ne se am se pre zi me na. Se a li se ti, Eme?Nef je odmah nuo glavom. Zovemo ga Piter, lovac na knjige, isto kao i Bobija. Zaboga, pa pola

tih mo maka ni nema pre zi me, a ako ga i imaju ne ele da nam ga kau. Da li Pi ter e sto navraa? Bio je tu jue re kao je Nef. Do lazi tri-e ti ri puta me seno do dao je Rubi. Kada ste vi de li Bo bi ja i Pi te ra zajedno? Uf, pre nekih godinu dana oklevao je Rubi. Ili su uz ulicu

Bolder zajedno, na rasprodaju knjiga. Bobi nije vozio, pa se ogrebao za

vo nju sa Pi te rom. Kako misli, nije vozio? upitao je Nef. Ja sam ga video da vozi.

Se a se onog starog auta to ga je imao? To je bilo jako davno, ortak obrecnuo se Rubi. Saobraajci su ga

zaustavili a dozvola mu je istekla, nije imao osiguranje i jo neto.Oduzeli su mu auto i vie nije kupio drugi. Dobro znam da nije imaodo zvo lu.

Mi slim da nisi u pravu nije se pre davao Nef. Kod nje ga nije nae na vo zaka do zvo la re kao sam.Nef je slegnuo rame ni ma. Onda si valj da ipak u pravu. Ma znam da sam u pravu ljut nuo se Rubi. Zato bi jedan lovac na knjige vozio drugog na rasprodaju? upitao

sam. To je kao da se e granu na ko joj se di. Zato i mislim da su moda bili prijatelji rekao je Rubi. Barem

ono li ko ko li ko ti mom ci ume ju da budu pri jate lji.Zabeleio sam to. Imate li ideju gde bih mogao da naem tog

Pi te ra? Ja ga vi dim samo kad doe ovamo re kao je Rubi. Kada po no vo doe, re ci te mu da e lim da po pri am sa njim. Jasno.Prelistao sam svoje beleke. Ima mnogo razloga zbog kojih ljudi

bivaju ubijeni, ali nekih devedeset devet posto spada u etiri kategorije:lju bav, mrnja, po hle pa, lu di lo. Ja sam pro ve rio dve od njih.

Da li je Bobi imao kakvu de voj ku? Ne da sam ja vi deo odvratio je Rubi. Da li je ikada priao o nekoj eni koju poznaje, ili je moda nekada

po znavao?Obo ji ca su odmah nu li glavom. A da li mo e te da se se ti te ne ko ga ko bi rado vi deo Bo bi ja mrtvog? O, ne re kao je Nef. Ma sa njim je bilo naj lak e radi ti do dao je Rubi. Kome je naj e e pro davao knji ge? Nama, ko li ko i dru gi ma re kao je Nef. Ali ne vie do dao je Rubi. A zato?Nef je slegnuo ramenima. Teka su vremena, gospodine Dejnvej.

Imali smo pro ble ma. Ma, hajde da kaemo bobu bob izjavio je Rubi. Izdali smo mu

nekoliko ekova bez pokria. Nije to nita strano, ljudi to stalno rade.Uvek smo mu nadoknadili. Ali ti lovci na knjige mrze da primaju ekove.Onda odu skroz do banke, a pokae se da ek nema pokrie. Znam kakoim je. Razu mem to se nalju te.

Pa zato onda to radi te? Misli, zato piemo ekove? Ma zna, Deje, znam da zna. To je

zbog groznice za knjigama. Ima je isto kao i mi. Vidi knjigu koju eli, ispreman si da uradi sve to mora da bi je se dokopao. Moje namere supo te ne, samo nji ho vo spro vo e nje po ne kad bude malo ote ano.

Kome je jo pro davao knji ge? Na nekih desetak mesta, sigurno. Zna kako to ide, Deje: u

Denveru ima, koliko? Bar trideset knjiara. Barem polovina plaalov ci ma na knji ge do volj no do bro da im se is plati da zalaze kod njih. Maloko plaa etrdeset posto vrednosti, ali ima i takvih. Time bi mogao da sesuzi spi sak. Poni od onih u ovoj uli ci, vidi da li znaju ne to.

Raz mi slio sam malo. Da li neko od vas zna gde je Bobi i veo? Ja znam re kao je Rubi. Vo zio sam ga kui par puta. Da li bi mo gao da mi po kae put? Narav no. Ho e sad odmah? Za je dan sat. Prvo hou da po pri am sa ostali ma u uli ci. Moemo poi kad god hoe. Ali hajde da ti prodam tog Foknera pre

nego to poe dalje. To je stvarno odlian primerak i nee dugo ostatiovde.

Ko li ko? Za tebe? Danas? De ve de set pet do lara.Nef je zastenjao dok sam vadio ekovnu knjiicu. Ma, nek ide ivot

re kao je. Io nako mi je do sadi lo da pro dajem Fok ne ra.

6.

Poao sam ulicom drei Foknera pod mikom. Sledea knjiara bila jeRaj za knji ge, vlasni tvo De ri ja Hark ne sa.

Denver je grad mladih knjiara. Nekada su postojala samo dvojicaznaajnijih trgovaca knjigama: Fred Rozenstok i Harli Biop. Obojica suumrli, a trgovina knjigama se usitnila na dvadeset ili trideset radnji.Pojavili su se novi momci, a promenile su se i knjige. U Rozenstokovovre me jo su se mo gli nai do ku men ti sa pot pi som Abrahama Lin kol na ilipotpisnika Ustavne povelje. Problem je bio to se za njih nije mnogodobijalo. etrdeset godina kasnije takav papir ili knjiga vrede itavobogatstvo, ali jednostavno se vie ne mogu nai. Ono to se moe nai, ito se prodaje za velike sume, jeste savremena knjievnost. ivimo uvreme kada prva izdanja Stivena Kinga dostiu po deset puta veu cenunego prva izdanja Marka Tvena. Moete li to da objasnite? Ja ne mogu.Moda dananji ljudi stvarno imaju vie novca nego pameti. Ili modaima neega u toj maniji za Kingom to je mene potpuno zaobilo. itaosam nedavno Bedu i zakljuio da je to sjajna knjiga, ravna Ko lek ci o naruu podanru otmica, a to je ozbiljan kompliment, jer smatram da je Faulsjedan od najveih ivih romanopisaca. Onda sam proitao Kri sti nu, a tuknjigu kao da je napisala potpuno druga osoba. Nikada nisam video veufoliranciju izmeu dve korice. Ma ta ga ja znam, stvarno ne umem daobjasnim kako to da knjiga kao Salemo vo sa cene od deset dolara stignedo hiljadu za jedva deset godina. To je tano polovina svote koju trebaodvojiti za skoro savren primerak Plodova gneva, ako elite nekakvoporeenje. Za te pare moete kupiti pet primeraka HemingvejevogStarac i more, ili est O vremenu i reci Tomasa Volfa. Jeftinije bi vaskotalo da kupite prvo izdanje Radjarda Kiplinga ili Deka Londona, i tosa potpisom autora. Dakle, biznis se promenio, tu nema nikakve sumnje,a ljudi u njemu takoe se menjaju. Stara garda je mrtva; ivela novagarda. Ipak, ja se jo seam starog Harlija Biopa, godinu dana pre negoto e umreti, kako tvrdoglavo prodaje prva izdanja Kinga za pola cenenaznaene na koricama. Veliki skok vrednosti Kingovih knjiga tek euslediti, ali i tada se Isi javanje moglo prodati za dobrih sto dolara. Biopmi ga je prodao za etiri. Kada sam mu rekao da bi morao da trai vie,

namrtio se i re kao: Ja ne ve ru jem u Sti fe na Kin ga.Deri Harknes je definitivno verovao u Stifena Kinga. Specijalizovao

se za Kinga i njegove sledbenike Dina Kunca, Klajva Barkera i ostale,male Kingie. Iza svakog velikog broda nai ete tuce brodia koji gaprate. Kod Kingovih sledbenika zaplet jedva da ima smisla, ali eto, oni suistaknuti autori dananjeg sveta, i veoma isplativi. Ima neeg stranopogrenog u drutvu ako je najprodavaniji autor svih vremena DenetDejli. Nemojte traiti da vam to dokaem: prosto znam da je tako. Nesmeta mi da s vremena na vreme proitam dobar hororac, ali, gospodeBoe, kakvog tu smea ima! Najstranije kod tih knjiga je to su imzapleti totalno besmisleni. Is teri va du ho va je stvarno strana knjiga, jerzahteva od vas da verujete samo u jedno da Sotona stvarno postoji.Nema pasa koji govore, nema kletvi iz davnina; nema knjievnihkerefeka, nikakvih metaforikih sranja. Ako prihvatite pievu osnovnupretpostavku (a ko to moe sa sigurnou porei?), uvueni ste u knjigu.Posle toga potreban mu je samo talenat. E sad, kad stignete do kraja, pase upitate ta je sve to znailo, o emu se zapravo radilo odgovorobino glasi: nita naroito. Ako oslobodite autora obaveze da zvuismi sle no, pa ega bi se onda plai li?

Doao sam do zakljuka da ljudi koji kupuju takve knjige zapravo nisuneki ljubitelji knjiga. Retko ete videti ljubitelja Kinga ili Kunca kakorazgleda po knjiari. Dovoljno esto sam bivao u Rubijevoj radnji davidim svoji