BUDITE NA PRAVNOJ STRANI online@paragraf.rs

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,

poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON

O OPTEM UPRAVNOM POSTUPKU

("Sl. glasnik RS", br. 18/2016)

Deo prvi UVODNE ODREDBE I OSNOVNA NAELA UPRAVNOG POSTUPKA

I UVODNE ODREDBE

Upravni postupak

lan 1

Upravni postupak jeste skup pravila koja dravni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzea, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizika lica kojima su poverena javna ovlaenja (u daljem tekstu: organi) primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima.

Upravna stvar

lan 2

(1) Upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinana situacija u kojoj organ, neposredno primenjujui zakone, druge propise i opte akte, pravno ili faktiki utie na poloaj stranke tako to donosi upravne akte, donosi garantne akte, zakljuuje upravne ugovore, preduzima upravne radnje i prua javne usluge.

(2) Upravna stvar je i svaka druga situacija koja je zakonom odreena kao upravna stvar.

Opti i poseban upravni postupak

lan 3

(1) Ovaj zakon primenjuje se na postupanje u svim upravnim stvarima.

(2) Pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim naelima odreenim ovim zakonom i ne smanjuje nivo zatite prava i pravnih interesa stranaka zajemenih ovim zakonom.

Upotreba jezika i pisma

mailto:online@paragraf.rshttp://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://www.paragraf.ba/besplatni_propisi_bih.htmlhttp://paragraf.rs/strane/pravni-komplet.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/strane/konsalting.htmlhttp://paragraf.rs/adresari.htmlhttp://paragraf.rs/mobilne_aplikacije.htmlhttp://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?actid=125506http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/http://paragraf.rs/

lan 4

(1) U upravnom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo, a latiniko pismo na nain utvren zakonom.

(2) Na podrujima u kojima je u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.

II OSNOVNA NAELA UPRAVNOG POSTUPKA

Naelo zakonitosti i predvidivosti

lan 5

(1) Organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i optih akata.

(2) Kada je zakonom ovlaen da odluuje po slobodnoj oceni, organ odluuje u granicama zakonom datog ovlaenja i saglasno cilju zbog koga je ovlaenje dato.

(3) Kada postupa u upravnoj stvari, organ vodi rauna i o ranijim odlukama donetim u istim ili slinim upravnim stvarima.

Naelo srazmernosti

lan 6

(1) Organ moe da ogranii pravo stranke ili da utie na njen pravni interes samo postupanjem koje je neophodno da se njime ostvari svrha propisa i samo ako ta svrha ne moe da se ostvari drukijim postupanjem kojim bi se manje ograniavala prava ili u manjoj meri uticalo na pravni interes stranke.

(2) Kada se stranci i drugom uesniku u postupku nalae obaveza, organ je duan da primeni one od propisanih mera koje su po njih povoljnije ako se i njima ostvaruje svrha propisa.

Naelo zatite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa

lan 7

Organ je duan da omogui stranci da to lake zatiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ali ne na tetu prava i pravnih interesa treih lica, niti javnog interesa.

Naelo pomoi stranci

lan 8

(1) Organ po slubenoj dunosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog uesnika u postupku ne bude na tetu prava koja im pripadaju.

(2) Kad organ, s obzirom na injenino stanje, sazna ili oceni da stranka i drugi uesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorava ih na to.

(3) Ako u toku postupka doe do izmene propisa koji je od znaaja za postupanje u upravnoj stvari, organ e o tome informisati stranku.

Naelo delotvornosti i ekonominosti postupka

lan 9

(1) Organ je duan da strankama omogui da uspeno i celovito ostvare i zatite prava i pravne interese.

(2) Postupak se vodi bez odugovlaenja i uz to manje trokova po stranku i drugog uesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje injeninog stanja.

(3) Organ je duan da po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid u podatke o injenicama neophodnim za odluivanje o kojima se vodi slubena evidencija, da ih pribavlja i obrauje.

(4) Organ moe od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvruju injenice o kojima se ne vodi slubena evidencija.

Naelo istine i slobodne ocene dokaza

lan 10

(1) Organ je duan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve injenice i okolnosti koje su od znaaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari.

(2) Ovlaeno slubeno lice odluuje po svom uverenju koje injenice uzima kao dokazane, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Pravo stranke na izjanjavanje

lan 11

(1) Stranci mora da se prui prilika da se izjasni o injenicama koje su od znaaja za odluivanje u upravnoj stvari.

(2) Bez prethodnog izjanjavanja stranke moe se odluiti samo kada je to zakonom dozvoljeno.

Naelo samostalnosti

lan 12

(1) Organ postupa u upravnoj stvari samostalno, u okviru svojih ovlaenja.

(2) Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenino stanje i na osnovu toga primenjuje zakone i druge propise na upravnu stvar.

Pravo na albu i prigovor

lan 13

(1) Protiv reenja donesenog u prvom stepenu, odnosno ako organ u upravnoj stvari nije odluio u propisanom roku, stranka ima pravo na albu, ako zakonom nije drukije propisano.

(2) Stranka ima pravo na prigovor u sluajevima utvrenim ovim zakonom.

(3) Nadleni dravni organi mogu da izjave albu i prigovor kada su na to ovlaeni zakonom.

Naelo pravnosnanosti reenja

lan 14

Reenje protiv koga ne moe da se izjavi alba, niti pokrene upravni spor (pravnosnano reenje), a kojim je stranka stekla odreena prava, odnosno kojim su joj odreene obaveze, moe da se poniti, ukine ili izmeni samo u sluajevima koji su zakonom odreeni.

Naelo pristupa informacijama i zatite podataka

lan 15

(1) Organ je duan da omogui pristup informacijama od javnog znaaja u skladu sa zakonom.

(2) Tajni i lini podaci tite se u upravnom postupku u skladu sa zakonom.

Deo drugi UPRAVNO POSTUPANJE

I UPRAVNI AKT

Pojam i vrste

lan 16

(1) Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinani pravni akt kojim organ, neposredno primenjujui propise iz odgovarajue upravne oblasti, odluuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima.

(2) Upravni akti su reenja i zakljuci.

(3) Reenja i zakljuci mogu imati i drugi naziv, ako je to posebnim zakonom predvieno.

Poetak pravnih dejstava upravnog akta

lan 17

Upravni akt poinje da proizvodi pravna dejstva od kada je stranka o njemu obavetena, ako njime nije odreeno da pravna dejstva poinju kasnije.

II GARANTNI AKT

Pojam

lan 18

(1) Garantni akt je pisani akt kojim se organ obavezuje da, na odgovarajui zahtev stranke, donese upravni akt odreene sadrine.

(2) Garantni akt donosi se kad je to posebnim zakonom odreeno.

Nedonoenje upravnog akta saglasno garantnom aktu

lan 19

(1) Organ donosi upravni akt saglasno garantnom aktu samo ako stranka to zahteva.

(2) Protiv upravnog akta stranka moe podneti albu kad upravni akt nije donet saglasno garantnom aktu.

(3) Organ nije duan da donese upravni akt saglasno garantnom aktu:

1) ako zahtev za donoenje upravnog akta ne bude podnet u roku od godinu dana od dana izdavanja garantnog akta ili drugom roku odreenom posebnim zakonom;

2) ako se injenino stanje na kome se zasniva zahtev za donoenje upravnog akta bitno razlikuje od onog opisanog u zahtevu za donoenje garantnog akta;

3) ako je izmenjen pravni osnov na osnovu koga je garantni akt donet tako to se novim propisom predvia ponitavanje, ukidanje ili izmena upravnih akata donetih na osnovu ranijih propisa;

4) kad postoje drugi razlozi odreeni posebnim zakonom.

Zatita interesa

lan 20

Garantni akt ne sme biti protivan javnom interesu, niti pravnom interesu treih lica.

Primena ovog zakona

lan 21

Na garantni akt shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o upravnom aktu.

III UPRAVNI UGOVOR

Upravni ugovor i njegova dozvoljenost

lan 22

(1) Upravni ugovor je dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom odreeno, zakljuuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari.

(2) Sadrina upravnog ugovora ne sme biti protivna javnom interesu niti pravnom interesu treih lica.

Izmena upravnog ugovora zbog promenjenih okolnosti

lan 23

(1) Ako bi, zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja upravnog ugovora koje se nisu mogle predvideti u vreme zakljuenja ugovora, ispunjenje obaveze za jednu ugovornu stranu postalo bitno oteano, ona moe od druge ugovorne strane zahtevati da se ugovor izmeni i prilagodi nastalim okolnostima.

(2) Organ reenjem odbija zahtev stranke ako nisu ispunjeni uslovi za izmenu ugovora ili ako bi izmena ugovora izazvala tetu po javni interes koja bi bila vea od tete koju bi pretrpela stranka.

Pravo organa da raskine ugovor

lan 24

(1) Organ moe da raskine upravni ugovor:

1) ako izostane saglasnost stranke da se ugovor izmeni zbog promenjenih okolnosti;

2) ako stranka ne ispunjava ugovorne obaveze;

3) ako je to neophodno da bi se otklonila teka i neposredna opasnost po ivot i zdravlje ljudi i javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi otklanjanja poremeaja u privredi, a to ne moe uspeno da se otkloni drugim sredstvima kojima se manje dira u steena prava.

(2) Organ raskida upravni ugovor reenjem u kome izriito navodi i jasno obrazlae razloge za raskid.

Prigovor stranke zbog neispunjenja ugovornih obaveza

lan 25

Ako organ ne ispunjava ugovorne obaveze, stranka ne moe da raskine upravni ugovor, ali moe da izjavi prigovor.

Primena ovog zakona i zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi

lan 26

Na upravne ugovore shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona i supsidijarno odredbe zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.

IV UPRAVNE RADNJE

1. Pojam

lan 27

Upravne radnje su materijalni akti organa koji utiu na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao to su voenje evidencija, izdavanje uverenja, pruanje informacija, primanje izjava i druge radnje kojima se izvravaju pravni akti.

2. Prigovor protiv upravne radnje

lan 28

(1) Protiv upravne radnje moe da se izjavi prigovor. Prigovor moe da se izjavi i ako organ ne preduzme upravnu radnju koju je po zakonu duan da preduzme.

(2) U oba sluaja, prigovor je dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donoenjem upravnog akta.

3. Izdavanje uverenja o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija

lan 29

(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave (sertifikate, potvrde itd.) o injenicama o kojima vode slubenu evidenciju u skladu sa zakonom.

(2) Uverenja i druge isprave o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija izdaju se saglasno podacima iz slubene evidencije, i imaju dokaznu vrednost javne isprave.

(3) Uverenja i druge isprave izdaju se, po pravilu, istog dana kad je stranka podnela zahtev, a najkasnije u roku od osam dana, ako posebnim propisom nije drukije predvieno.

(4) Zahtev stranke za izdavanjem uverenja i druge isprave moe da se odbije reenjem. Ako organ u roku od osam dana ne izda uverenje ili drugu ispravu, niti reenje kojim odbija zahtev, stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev odbijen.

(5) Stranka koja smatra da uverenje ili druga isprava o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija nisu izdati saglasno podacima iz slubene evidencije, moe da zahteva njihovu izmenu ili izdavanje novog uverenja ili druge isprave. Ovaj zahtev moe da se odbije reenjem. Ako organ u roku od osam dana ne izmeni izdato uverenje ili drugu ispravu ili ne izda novo uverenje ili drugu ispravu, niti izda reenje kojim odbija zahtev - stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev odbijen.

4. Izdavanje uverenja o injenicama o kojima se ne vodi slubena evidencija

lan 30

(1) Organi izdaju strankama, na usmeni ili pisani zahtev, uverenja i druge isprave o injenicama o kojima ne vode slubenu evidenciju, kada je to propisom odreeno i poto prethodno potrebne injenice utvrde u dokaznom postupku.

(2) Uverenje ili druga isprava o injenicama o kojima se ne vodi slubena evidencija ili reenje kojim se odbija zahtev stranke izdaju se u roku od 30 dana od podnoenja zahteva, ako zakonom ili drugim propisom nije odreen krai rok. U suprotnom, stranka moe da izjavi albu kao da je zahtev odbijen.

(3) Organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom sadrinom i moe samostalno da utvruje injenice koje su u njima sadrane.

V PRUANJE JAVNIH USLUGA

Pojam

lan 31

(1) Pod pruanjem javnih usluga smatra se obavljanje privredne i drutvene delatnosti, odnosno poslova za koje je zakonom utvreno da se vre u optem interesu, kojima se obezbeuje ostvarivanje prava i pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik upravnog postupanja.

(2) Pod pruanjem javnih usluga smatra se i obavljanje delatnosti, odnosno poslova uprave od strane organa, kojima se obezbeuje ostvarivanje prava i pravnih interesa, odnosno zadovoljavanje potreba korisnika javnih usluga, a koji ne predstavljaju drugi oblik upravnog postupanja.

(3) Javne usluge pruaju se tako da obezbede uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava i pravnih interesa korisnika javnih usluga i zadovoljavanje njihovih potreba.

Prigovor zbog naina pruanja javnih usluga

lan 32

Prigovor moe da se izjavi pruaocu javnih usluga koji ne obezbeuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava graana i organizacija i zadovoljavanje potreba korisnika.

Deo trei OSNOVNA PRAVILA POSTUPKA

I UESNICI U UPRAVNOM POSTUPKU

1. Nadlenost organa

Stvarna nadlenost

lan 33

(1) Stvarna nadlenost organa odreuje se propisima koji ureuju odreenu upravnu oblast ili nadlenost pojedinih organa.

(2) Ako se stvarna nadlenost tako ne odredi, a ne moe da se odredi ni prema prirodi upravne stvari, stvarno nadlean je organ u ijem su delokrugu poslovi opte uprave.

Mesna nadlenost

lan 34

(1) Mesna nadlenost organa odreuje se:

1) u upravnim stvarima koje se tiu nepokretnosti - prema mestu gde se nepokretnost nalazi;

2) u upravnim stvarima koje se tiu poslovne ili druge delatnosti stranke - prema seditu stranke ili mestu gde se delatnost obavlja ili bi trebalo da se obavlja;

3) u upravnim stvarima koje se tiu poslova iz nadlenosti organa - prema seditu organa, odnosno seditu njegove podrune jedinice ako se stvar odnosi na poslove podrune jedinice;

4) u upravnim stvarima koje se tiu broda ili vazduhoplova ili u kojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu - prema luci upisa broda ili matinom aerodromu vazduhoplova;

5) u ostalim upravnim stvarima - prema prebivalitu stranke, a ako stranka nema prebivalite u Republici Srbiji - prema njenom boravitu, a ako ona nema ni boravite u Republici Srbiji - prema njenom poslednjem prebivalitu ili boravitu u Republici Srbiji.

(2) Ako mesna nadlenost ne moe da se odredi prema izloenim pravilima odreuje se prema mestu u kome je nastao povod za voenje upravnog postupka.

Mesna nadlenost vie organa

lan 35

(1) Ako je istovremeno mesno nadleno vie organa, nadlean je onaj organ pred kojim je prvo pokrenut postupak.

(2) Mesno nadleni organi mogu da se sporazumeju koji e od njih da vodi postupak.

(3) Svaki mesno nadlean organ mora na svom podruju da preduzme radnje koje ne trpe odlaganje.

(4) Organ pred kojim je pokrenut postupak zadrava mesnu nadlenost i ako u toku postupka nastanu injenice zbog kojih mesno nadlean postane drugi organ. On moe da ustupi predmet drugom organu ako to znatno olakava postupak, naroito stranci.

Obaveznost pravila o stvarnoj i mesnoj nadlenosti

lan 36

(1) Stvarna i mesna nadlenost organa ne mogu da se menjaju dogovorom organa, organa i stranaka ili samih stranaka.

(2) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i, ako nae da nije nadlean, ustupa spise nadlenom organu.

(3) Organ moe da preuzme postupanje u odreenoj upravnoj stvari iz nadlenosti drugog organa ili da postupanje u odreenoj upravnoj stvari prenese na drugi organ, samo kad je to zakonom odreeno.

Posebna ogranienja nadlenosti

lan 37

(1) Slubene radnje u zgradama i drugim objektima koje koristi Vojska Srbije preduzimaju se kada ih organ prijavi nadlenom vojnom organu.

(2) Slubene radnje u zgradama i drugim objektima za posebne namene koje se koriste za vojne potrebe u ministarstvu nadlenom za poslove odbrane ili Vojsci Srbije preduzimaju se po odobrenju ministra nadlenog za poslove odbrane.

Sukob nadlenosti

lan 38

(1) Sukob nadlenosti nastaje kad se dva organa izjasne da jesu ili da nisu nadleni u istoj upravnoj stvari.

(2) Predlog za odluivanje o sukobu nadlenosti podnosi organ koji se poslednji izjasnio da je nadlean ili da nije nadlean, a moe ga podneti i stranka.

(3) O sukobu nadlenosti izmeu organa odluuje, u roku od 15 dana od podnoenja predloga, organ koji je propisom odreen. Taj organ odreuje koji je organ nadlean i kako se otklanjaju posledice radnji nenadlenog organa, pa spise dostavlja nadlenom organu.

2. Ovlaeno slubeno lice

Ovlaeno slubeno lice i delegacija ovlaenja

lan 39

(1) Organ postupa u upravnoj stvari preko ovlaenog slubenog lica.

(2) Ovlaeno slubeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je rasporeeno na radno mesto koje ine i poslovi voenja postupka i odluivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi voenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.

(3) Ako slubeno lice nije odreeno, reenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa.

(4) Organ na pogodan nain objavljuje koja su slubena lica ovlaena za odluivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donoenja reenja.

(5) Kolegijalni organ moe da ovlasti svog lana da vodi upravni postupak i priprema odluku.

Izuzee ovlaenog slubenog lica

lan 40

(1) Ovlaeno slubeno lice mora biti izuzeto:

1) ako je u postupku stranka, svedok, vetak ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke;

2) ako je sa strankom, zakonskim zastupnikom ili punomonikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, suprunik ili vanbrani partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno, pa i kada je brana zajednica prestala;

3) ako je sa strankom u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja;

4) ako je sa zakonskim zastupnikom ili punomonikom stranke u odnosu usvojitelja ili usvojenika;

5) ako je uestvovalo u prvostepenom postupku;

6) ako ostvaruje naknadu ili druga primanja od stranke ili je angaovano u upravnom odboru, nadzornom odboru ili radnom ili strunom telu stranke;

7) ako ishod postupka moe da mu donese direktnu korist ili tetu;

8) ako postoje druge injenice koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

(2) im sazna da postoji neki razlog za izuzee iz stava (1) ta. 1)-7) ovog lana, ovlaeno slubeno lice zastaje s postupkom i o razlogu za izuzee odmah obavetava lice ili organ koji odluuje o izuzeu. Kad sazna da postoji razlog za izuzee iz take 8) ovog lana ono o tome samo obavetava lice ili organ koji odluuje o izuzeu.

(3) Izuzee ovlaenog slubenog lica moe da zahteva stranka, u kom sluaju ovlaeno slubeno lice postupa kao da je ono saznalo da postoji neki razlog za izuzee. Stranka je duna da u zahtevu navede injenice zbog kojih smatra da postoji razlog za izuzee.

(4) Odredbe ovog lana o razlozima za izuzee ovlaenog slubenog lica shodno se primenjuju i na izuzee zapisniara i vetaka.

(5) O tome da li postoje razlozi za izuzee zapisniara i vetaka odluuje ovlaeno slubeno lice.

Odluivanje o izuzeu ovlaenog slubenog lica

lan 41

(1) O izuzeu ovlaenog slubenog lica odluuje rukovodilac organa, o izuzeu rukovodioca organa odluuje organ koji je propisom odreen, a ako to nije sluaj - drugostepeni ili nadzorni organ.

(2) O izuzeu lana kolegijalnog organa odluuje predsedavajui kolegijalnog organa, a o izuzeu predsedavajueg - kolegijalni organ.

(3) O izuzeu se odluuje u roku od pet dana od prijema obavetenja ovlaenog slubenog lica ili zahteva za izuzee.

(4) Kolegijalni organ iji je lan izuzet nastavlja postupak bez njega.

3. Saradnja i slubena pomo

Jedinstveno upravno mesto

lan 42

(1) Ako je za ostvarivanje jednog ili vie prava potrebno postupanje jednog ili vie organa, stranka se obraa jedinstvenom upravnom mestu.

(2) Uspostavljanjem jedinstvenog upravnog mesta ne utie se na nadlenost organa niti na pravo stranke da se direktno obraa nadlenom organu.

(3) Na jedinstvenom upravnom mestu vri se:

1) pouavanje podnosioca zahteva, na nain kako bi to inio nadleni organ, o tome ta je sve organima potrebno da bi postupili po zahtevu;

2) primanje zahteva za priznavanje prava ili drugo postupanje u upravnoj stvari, miljenja, objanjenja, komentara, kao i dokumenata i pravnih sredstava, saglasno propisu, i njihovo dostavljanje nadlenim organima;

3) obavetavanje podnosioca zahteva o tome koje je radnje preduzeo nadleni organ i pravnim aktima koje je doneo.

(4) Ove radnje mogu se vriti elektronskim putem, putem pote, ili na drugi pogodan nain.

(5) Rokovi za odluivanje o zahtevu stranke pred nadlenim organima poinju da teku od kada je podnet uredan zahtev na jedinstvenom upravnom mestu.

(6) Blie uslove, kriterijume i merila koji se primenjuju u postupku odreivanja jedinstvenog upravnog mesta, kao i nain saradnje nadlenih organa u vezi sa postupanjem i obavljanjem poslova na jedinstvenom upravnom mestu propisuje Vlada.

Meunarodna pravna pomo

lan 43

(1) Pravna pomo inostranim organima prua se pod uslovom uzajamnosti.

(2) Domai organ prua pravnu pomo inostranom organu kako je to zakonom odreeno, ili kako inostrani organ zatrai ako to nije suprotno domaem javnom poretku.

4. Stranka u upravnom postupku i njeno zastupanje

Stranka u upravnom postupku

lan 44

(1) Stranka u upravnom postupku jeste fiziko ili pravno lice ija je upravna stvar predmet upravnog postupka i svako drugo fiziko ili pravno lice na ija prava, obaveze ili pravne interese moe da utie ishod upravnog postupka.

(2) Stranka u upravnom postupku moe da bude i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi koji nisu pravna lica, pod uslovima pod kojima fiziko ili pravno lice moe da bude stranka, ili kad je to odreeno zakonom.

(3) Zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici irih interesa javnosti, koji su organizovani saglasno propisima, mogu da imaju svojstvo stranke u upravnom postupku ako ishod upravnog postupka moe da utie na interese koje zastupaju.

Obustavljanje postupka zbog prestanka postojanja stranke

lan 45

Ako nastupi smrt fizikog lica ili pravno lice prestane da postoji, a prava, obaveze i pravni interesi o kojima se odluuje ne mogu da preu na naslednike, odnosno pravne sledbenike, postupak se obustavlja.

Procesna sposobnost i zastupanje stranke

Procesna sposobnost

lan 46

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku (procesna sposobnost).

Zakonski zastupnik i ovlaeni predstavnik stranke

lan 47

(1) Stranku koja nije procesno sposobna zastupa zakonski zastupnik.

(2) Pravno lice preduzima radnje u postupku preko zakonskog zastupnika ili ovlaenog predstavnika koji je odreen optim aktom pravnog lica.

(3) Organ kao stranka u postupku preduzima radnje preko ovlaenog predstavnika, organizacija koja nije pravno lice preko lica koje je odreeno njenim aktom, a naselje, grupa lica i druge stranke koje nisu pravna lica - preko lica koje ovlaste, ako drukije nije propisano.

(4) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka da li je stranka zastupana saglasno zakonu.

Privremeni zastupnik

lan 48

(1) Organ reenjem postavlja stranci privremenog zastupnika: ako nije procesno sposobna, a nema zakonskog zastupnika; ako pravno lice, organizacija, naselje i druga stranka koja nije pravno lice nema ovlaenog predstavnika; ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su interesi suprotni interesima stranke; ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik; ako radnju treba preduzeti prema stranci ije prebivalite ili boravite nije poznato, a nema punomonika - sve pod uslovom da je stvar hitna, a postupak mora da se sprovede.

(2) Reenje o postavljanju privremenog zastupnika stranci ije prebivalite ili boravite nije poznato, objavljuje se na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa.

(3) Privremeni zastupnik postavlja se i kada radnja ne trpi odlaganje, a stranka, njen zakonski zastupnik, ovlaeni predstavnik ili punomonik ne mogu biti blagovremeno pozvani da prisustvuju radnji.

(4) Privremeni zastupnik moe da odbije zastupanje samo iz razloga odreenih posebnim propisima.

(5) O postavljanju privremenog zastupnika stranci koja nije procesno sposobna odmah se obavetava organ starateljstva.

(6) Radnje koje privremeni zastupnik preduzme u granicama ovlaenja imaju pravna dejstva kao da ih je preduzela stranka.

(7) Privremeni zastupnik uestvuje samo u postupku u kome je postavljen i preduzima samo radnje za koje je postavljen i dok ne prestanu razlozi zbog kojih je postavljen.

(8) alba protiv reenja kojim se postavlja privremeni zastupnik ne odlae izvrenje reenja.

Punomonik

Pojam i odnos sa strankom

lan 49

(1) Stranka ili zakonski zastupnik stranke moe da ovlasti punomonika da je zastupa u postupku, izuzev da daje izjave koje samo stranka moe dati. Postojanje punomonika ne spreava stranku da sama preduzima radnje u postupku.

(2) Punomoje se daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik. Ako posumnja u istinitost punomoja, organ nalae stranci da podnese overeno punomoje.

(3) Punomonik moe biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom. Ovom licu organ uskrauje zastupanje reenjem protiv koga je dozvoljena alba koja ne odlae izvrenje reenja i o tome obavetava stranku.

(4) Radnje koje punomonik preduzme u granicama punomoja imaju pravna dejstva kao da ih je preduzela stranka.

Dunost organa

lan 50

(1) Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje.

(2) Organ moe dozvoliti da pojedine radnje u postupku preduzme u ime stranke lice koje nije priloilo punomoje, pod uslovom da punomoje priloi u roku koji organ odredi.

(3) Dok ne istekne taj rok, organ ne moe da okona postupanje u upravnoj stvari, a ako taj rok bude proputen - preduzete radnje ostaju bez pravnog dejstva.

Obim punomoja

lan 51

(1) Obim punomoja procenjuje se iz sadrine punomoja.

(2) Punomoje se daje za ceo postupak ili pojedine radnje, a i vremenski moe da se ogranii.

Prestanak punomoja

lan 52

(1) Punomoje ne prestaje smru ili gubitkom procesne sposobnosti stranke ili smru, gubitkom procesne sposobnosti ili promenom zakonskog zastupnika stranke, ali naslednik, pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moe opozvati ranije dato punomoje.

(2) Punomoje prestaje smru ili gubitkom procesne sposobnosti punomonika ili prestankom pravnog lica.

(3) Stranka moe uvek opozvati punomoje, a punomonik moe uvek otkazati punomoje izuzev dok traje neka radnja u postupku.

Zajedniki predstavnik i zajedniki punomonik stranaka

lan 53

(1) Dve ili vie stranaka mogu u istom postupku, ako drukije nije propisano, odrediti koja od njih istupa kao zajedniki predstavnik ili uzeti zajednikog punomonika.

(2) Organ moe, ako drukije nije propisano, naloiti strankama sa istim zahtevima da u odreenom roku odrede lice koje ih predstavlja ili da uzmu zajednikog punomonika. Ako stranke to propuste, organ moe da im postavi zajednikog predstavnika ili punomonika, ija ovlaenja traju dok stranke ne odrede drugog.

(3) Stranke zadravaju samostalnost u postupku uprkos postojanju zajednikog punomonika ili predstavnika.

Struni pomaga

lan 54

(1) Stranci je dozvoljeno da u postupku u kome je potrebno struno poznavanje upravne stvari dovede struno lice koje joj daje objanjenja i savete (struni pomaga).

(2) Struni pomaga nije zastupnik stranke.

Prevoenje i tumai

lan 55

(1) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog uesnika u postupku, a oni ne razumeju srpski jezik, prevodi im se, na njihov zahtev, tok postupka i omoguava obavetavanje na njihovom jeziku i pismu, odnosno jeziku i pismu koji razumeju.

(2) Osoba sa invaliditetom ima pravo da opti i prati tok postupka preko tumaa, ili na drugi odgovarajui nain, u skladu sa zakonom.

II OPTENJE ORGANA I STRANAKA

1. Naini optenja

Osnovne odredbe

lan 56

(1) Organ i stranka opte u pisanom ili usmenom obliku, na brz i efikasan nain, ali tako da se omogui pravna sigurnost i ekonominost postupka.

(2) Optenje u pisanom obliku obuhvata optenje elektronskim putem i u papirnom obliku.

(3) Elektronski dokument potpisuje se saglasno zakonu.

Posebne odredbe o elektronskom optenju

lan 57

(1) Organ objavljuje na svojoj veb prezentaciji obavetenja o mogunosti elektronskog optenja izmeu organa i stranke, o tome da se organu podnose elektronska dokumenta i da organ upuuje stranci elektronska dokumenta, kao i o nainu na koji to ini.

(2) Stranka elektronskim putem opti sa organom ako se prethodno sa tim saglasi ili ako je to posebnim propisom odreeno.

(3) Ako elektronski dokument koji je poslat stranci nije itljiv, ona moe da zahteva da joj organ uputi taj dokument u drugom pogodnom obliku. Ako nije itljiv elektronski dokument koji je poslat organu, organ zahteva da stranka podnese taj dokument u drugom pogodnom obliku u roku koji odredi i obavetava stranku da e se, ako ne postupi u datom roku, smatrati da nije ni podnela dokument.

2. Podnesci

Oblik i sadrina podneska

lan 58

(1) Podnesci su zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, albe, predstavke, prigovori, obavetenja, saoptenja i druge vrste pisanog obraanja stranke organu.

(2) Podnesak mora da bude razumljiv i da sadri sve to je potrebno da bi po njemu moglo da se postupa, a naroito: lino ili poslovno ime, prebivalite, odnosno boravite, sedite i naziv organa kome se podnosi, upravnu stvar koja je predmet postupka, svrhu podneska, adresu na koju organ stranci treba da dostavlja akte i potpis podnosioca podneska.

(3) Podnesak moe imati i drukiju sadrinu, ako je to propisom odreeno.

Neuredan podnesak

lan 59

(1) Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ spreavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom sluaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obavetava podnosioca na koji nain da uredi podnesak i to u roku koji ne moe biti krai od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku.

(2) Ako podnesak ne bude ureen u roku, organ reenjem odbacuje podnesak.

(3) Ako podnesak bude ureen u roku, smatra se da je od poetka bio uredan, ako zakonom nije drukije predvieno.

Predaja podnesaka

lan 60

(1) Podnesci se predaju organu kome su naslovljeni, ako neki drugi organ nije ovlaen da primi podnesak.

(2) Podnesci se predaju neposredno organu, preko pote, diplomatsko-konzularnog predstavnitva, elektronskim putem, u skladu sa zakonom, ili se saoptavaju usmeno na zapisnik.

(3) Kratke i hitne izjave stranke mogu, ako drukije nije propisano, da saopte telefonom, telegramom, elektronskim putem i na drugi pogodan nain, ako je to mogue po prirodi stvari. Ovlaeno slubeno lice o tome stavlja zabeleku u spisu, koja sadri lino ime lica koje daje i prima saoptenje.

Evidentiranje i potvrda o prijemu podneska

lan 61

(1) Organ je duan da evidentira podnesak koji je primio prema redosledu prijema i da potvrdi prijem podneska bez naplaivanja takse.

(2) Prijem podneska poslatog elektronskim putem potvruje se odmah, na isti nain na koji je podnesak poslat.

Podnoenje podneska nenadlenom organu

lan 62

Ako organ nije nadlean da primi podnesak koji mu se predaje ili saoptava, prosleuje ga nadlenom organu i o tome obavetava podnosioca. Ako ne moe da utvrdi koji je organ nadlean, upozorava podnosioca da e, bez odlaganja, reenjem odbaciti podnesak zbog nenadlenosti.

3. Zapisnici

Sastavljanje i sadrina zapisnika

lan 63

(1) Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi, drugoj vanijoj radnji u postupku i o vanijim usmenim izjavama stranaka, drugih uesnika u postupku i treih lica.

(2) U zapisnik se unosi naziv organa, radnja koja se preduzima, mesto, dan i as kada se radnja preduzima, upravna stvar koja je predmet postupka, lina imena ovlaenih slubenih lica, prisutnih stranaka, njihovih zastupnika i drugih lica i opis toka i sadrine preduzete radnje i datih izjava kao i podatak o ispravama koje su koriene.

(3) Ako lice odbije da potpie zapisnik ili ode sa mesta preduzimanja radnje pre nego to je zapisnik zakljuen, to se unosi u zapisnik, sa razlozima zbog kojih je odbijeno potpisivanje zapisnika.

(4) Zapisnik koji je sainjen saglasno propisu jeste javna isprava i dokaz o toku i sadrini preduzetih radnji i datih izjava, izuzev u delovima na koje je stavljena primedba.

4. Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka

Pravo na razgledanje spisa i obavetavanje

lan 64

(1) Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu slubenog lica, da o svom troku umnoi ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom troku, dostavi preko pote ili na drugi pogodan nain. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji uva spise. U opravdanim sluajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.

(2) Ako se dokumenti uvaju u elektronskom obliku, organ omoguava razgledanje i preuzimanje dokumenata u elektronskom ili tampanom obliku.

(3) Ne smeju da se razgledaju zapisnici o veanju i glasanju i nacrti reenja.

(4) Sa spisima koji sadre tajne podatke ili podatke o linosti postupa se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita tajnih podataka, odnosno zatita podataka o linosti.

(5) Podatke o linosti sa kojima se upozna u skladu sa zakonom, stranka moe da koristi samo radi ostvarivanja prava, obaveza ili pravnog interesa u tom upravnom postupku, kao i prava, obaveza ili pravnog interesa na koji moe da utie ishod tog upravnog postupka.

(6) Pravo na razgledanje spisa u skladu sa odredbama ovog lana ima i zainteresovano lice koje dokae svoj pravni interes.

(7) Iznos trokova ostvarivanja prava na razgledanje spisa ne moe prei iznos neophodnih trokova organa za izradu i dostavljanje kopije spisa.

(8) Stranka, zainteresovani organ i zainteresovano lice koje dokae svoj pravni interes, imaju pravo na obavetavanje o toku postupka.

(9) Odredbama ovog lana ne dira se u ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u dokumentima koji ine spise.

Zahtev za razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka

lan 65

(1) Zahtev za razgledanje spisa, kao i zahtev za obavetavanje o toku postupka, podnosi se u pisanom obliku ili usmeno. Organ moe od zainteresovanog lica da zatrai da u pisanom obliku ili usmeno obrazloi svoj pravni interes.

(2) Organ je duan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnoe spise i dobiju kopiju spisa, ili da reenjem odbije zahtev.

(3) Ako organ u navedenom roku nita ne preduzme, ili odbaci, odnosno odbije zahtev reenjem, podnosilac zahteva moe da podnese albu drugostepenom organu u roku od osam dana.

III OBAVETAVANJE

1. Osnovne odredbe

Pojam i nain obavetavanja

lan 66

(1) Obavetavanje je radnja kojom organ na pogodan nain izvetava stranku i drugog uesnika o postupanju u upravnoj stvari.

(2) Na obavetavanje drugih uesnika u postupku primenjuju se odredbe ovog zakona o obavetavanju stranke, ako zakonom nije drukije propisano.

(3) Ako drukije nije propisano, organ bira nain obavetavanja, vodei rauna o pravnoj zatiti stranke, javnosti obavetavanja, ekonominom troenju sredstava i jednostavnosti u postupku.

(4) Stranka se obavetava elektronskim putem, putem pote, dostavljanjem ili na drugi pogodan nain, ili usmeno - ako je prisutna.

(5) Kratka i hitna obavetenja mogu da se daju telefonom, elektronskim putem ili na drugi pogodan nain, o emu se stavlja zabeleka u spisu koja sadri lino ime lica koje daje i prima obavetenja.

(6) Organ obavetava samu stranku, izuzev ako ona ima zakonskog zastupnika, punomonika ili punomonika za prijem obavetenja, kada se oni obavetavaju.

(7) Kad je pri obavetavanju nainjena oigledna greka, smatra se da je obavetavanje izvreno na dan kada je stvarno izvreno.

Mesta na kojima se vri obavetavanje

lan 67

(1) Stranka se, po pravilu, obavetava u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu.

(2) Advokat se obavetava u njegovoj kancelariji, pri emu obavetavanje moe da se izvri i licu zaposlenom u kancelariji.

(3) Obavetavanje je mogue i na drugom mestu, ako se primalac obavetenja sa tim saglasi.

(4) Stranka i zakonski zastupnik stranke duni su da odmah obaveste organ o tome da su promenili prebivalite, boravite ili sedite. Ako to propuste, a slubeno lice ne moe da stupi u kontakt s njima, stranka se dalje obavetava javnim dostavljanjem (lan 78. ovog zakona).

(5) Kad punomonik ili punomonik za prijem obavetenja promeni prebivalite ili boravite, a o tome ne obavesti organ, obavetavanje se dalje odvija kao da punomonik nije odreen.

Obavetavanje u posebnim sluajevima

lan 68

(1) Fizika i pravna lica koja se nalaze u inostranstvu obavetavaju se neposredno ili diplomatskim putem, ako potvrenim meunarodnim ugovorom nije drukije predvieno.

(2) Lica koja se nalaze u Vojsci Srbije obavetavaju se preko nadlene komande, a pripadnici specijalnih jedinica ministarstva nadlenog za unutranje poslove preko njihove komande.

(3) Lica koja su liena slobode obavetavaju se preko uprave ustanove u kojoj se nalaze.

(4) U svim tim sluajevima obavetavanje je izvreno kada pismeno bude predato primaocu.

Punomonik za prijem obavetenja

lan 69

(1) Stranka moe da odredi punomonika kome se upuuju sva pismena koja su naslovljena na stranku (punomonik za prijem obavetenja), kad stranka o njemu u pisanom obliku ili usmeno izvesti organ koji vodi postupak.

(2) Ako se stranka ili zakonski zastupnik stranke nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji organ njima, pri upuivanju prvog pismena, ostavlja rok koji ne moe biti dui od 30 dana da odrede punomonika za prijem obavetenja. Pri tome upozorava ih da e, ako to propuste, postaviti o njihovom troku punomonika za prijem obavetenja.

(3) Smatra se da je stranka primila pismeno kada ga primi punomonik za prijem obavetavanja.

(4) Vie od pet stranaka u istom postupku koje nemaju suprotne interese i zajednikog punomonika dune su da na zahtev organa odrede zajednikog punomonika za prijem obavetenja, u roku koji organ odredi. Ako to propuste, organ im, o njihovom troku, postavlja zajednikog punomonika za prijem obavetenja.

(5) On je ovlaen da izjavi pravno sredstvo u ime stranke ako stranci ne moe da prosledi pismeno, a ona moe da propusti rok za izjavljivanje pravnog sredstva.

2. Postupci obavetavanja

Obavetavanje elektronskim putem

lan 70

(1) Obavetavanje elektronskim putem moe da bude neformalno i formalno.

(2) Formalno obavetavanje elektronskim putem odvija se saglasno zakonu i obavezno ukljuuje potvrdu kojom se dokazuje prijem dokumenta.

(3) Formalno obavetavanje elektronskim putem izjednaava se sa dostavljanjem.

Obavetavanje putem pote

lan 71

(1) Obavetavanje putem pote vri se obinom ili preporuenom potom.

(2) Smatra se da je pismeno koje je upueno obinom potom primalac primio sedmog dana od kada je predato potanskom operatoru, ako je upueno na adresu u Republici Srbiji, odnosno petnaestog dana od kada je predato potanskom operatoru ako je upueno na adresu u inostranstvu. Primalac moe da dokazuje da je pismeno kasnije primio, odnosno da ga nije primio.

(3) Smatra se da je pismeno koje je upueno preporuenom potom primljeno na dan koji stoji u potvrdi o prijemu poiljke.

(4) Obavetavanje preporuenom potom izjednaava se sa dostavljanjem.

Dostavljanje

Naini dostavljanja

lan 72

(1) Dostavljanje, kao vid obavetavanja, moe biti lino, posredno i javno.

(2) Lino i posredno dostavljanje organ vri preko svog slubenog lica ili se vri preko potanskog operatora ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom.

(3) Primalac pismena moe biti samo izuzetno pozvan da preuzme pismeno, ako to nalau priroda ili znaaj pismena.

Dostavljanje pravnom licu

lan 73

Dostavljanje pravnom licu vri se predajom pismena u seditu pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno na posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u skladu sa zakonom, ili zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita.

Vreme dostavljanja

lan 74

(1) Dostavljanje se vri radnim danom od 8 do 20 sati.

(2) Organ iz naroito vanih razloga moe odluiti da se dostavljanje izvri i u dan kada se ne radi, kao i posle 20 sati.

Lino dostavljanje

lan 75

(1) Lino dostavljanje obavezno je kada od dana dostavljanja poinje da tee rok koji ne moe da se produi, ako zakonom nije drukije predvieno.

(2) Lino dostavljanje obavezno je i onda kada je to zakonom predvieno.

(3) Lino dostavljanje sastoji se od uruenja pismena licu kome je ono naslovljeno (primalac).

(4) Ako primalac pismena odbije uruenje, slubeno lice organa ili potanski operator (dostavlja) o tome sainjava beleku i potom ostavlja obavetenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude urueno, u kome naznaava lino ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno moe da se preuzme, rok u kome se preuzimanje moe izvriti i datum kada je obavetenje ostavljeno.

(5) Ako slubeno lice organa ili potanski operator (dostavlja) ne zatekne primaoca pismena na adresi na kojoj je trebalo da mu se urui pismeno, dostavlja e ponovo pokuati dostavu u roku od 24 sata. Ako se primalac pismena ponovo ne zatekne na adresi na kojoj je trebalo da mu se urui pismeno, dostavlja o tome sainjava beleku i potom ostavlja obavetenje na mestu na kome je pismeno trebalo da bude urueno, u kome naznaava lino ime primaoca, podatke kojim se pismeno identifikuje, prostoriju unutar organa u kojoj pismeno moe da se preuzme, rok u kome se preuzimanje moe izvriti i datum kada je obavetenje ostavljeno.

(6) Smatra se da je lino dostavljanje izvreno kada istekne 15 dana od kad je obavetenje ostavljeno na mestu na kome je pismeno trebalo da bude urueno.

Posredno dostavljanje

lan 76

(1) Ako lino dostavljanje nije obavezno, a primalac nije pronaen na adresi na kojoj je trebalo da mu se urui pismeno, ono moe da bude urueno drugom licu koje prihvati da ga potom preda primaocu i to, ako je mogue, najpre svakom punoletnom lanu domainstva primaoca ili licu koje radi sa primaocem - ako pismeno treba da se preda na radnom mestu primaoca.

(2) Pismeno ne moe biti urueno licu koje je protivna stranka u istom postupku.

(3) Drugo lice kome je pismeno urueno potpisuje dostavnicu. Dostavlja unosi u dostavnicu i odnos drugog lica sa primaocem i datum kada je drugom licu pismeno urueno.

(4) Ako drugo lice ne prihvati da mu se pismeno urui, ono se ostavlja na mestu na kome je trebalo da bude urueno primaocu, a vreme i datum ostavljanja pismena i rok posle koga se smatra da je dostavljanje izvreno naznaavaju se na koverti i u dostavnici.

(5) Smatra se da je posredno dostavljanje izvreno kada istekne 15 dana od kad je pismeno urueno drugom licu ili od kada je ono ostavljeno na mestu na kome je trebalo da bude urueno primaocu.

Dostavnica

lan 77

(1) Dostavnica je potvrda o tome da je lino ili posredno dostavljanje izvreno, koja sadri lino ime i adresu lica i podatke kojim se identifikuje urueno pismeno. Potpisuju je dostavlja i primalac ili drugo lice kome je pismeno urueno. Pored toga oni brojevima i slovima na dostavnici unose datum kada im je pismeno urueno.

(2) Ako primalac ili drugo lice kome je pismeno urueno odbije da potpie dostavnicu, dostavlja to belei na dostavnici i brojevima i slovima ispisuje datum uruenja pismena, ime se smatra da je dostavljanje uredno izvreno.

(3) Dostavnica moe biti u elektronskom obliku.

Javno dostavljanje

lan 78

(1) Javno dostavljanje vri se:

1) ako nijedan drugi nain dostavljanja nije mogu;

2) ako se dostavlja reenje koje se tie veeg broja lica koja nisu poznata organu, a dostavljanje na drugi nain nije bilo mogue ili odgovarajue;

3) u drugim sluajevima odreenim zakonom.

(2) Javno dostavljanje sastoji se od objavljivanja pismena na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Pismeno moe da se objavi i u slubenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan nain.

(3) Smatra se da je javno dostavljanje izvreno kada istekne 15 dana od kada je pismeno objavljeno na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa. Organ moe iz opravdanih razloga da produi rok. Ako se javno dostavlja reenje, njegovo obrazloenje moe da bude izostavljeno. Uz reenje se daju obavetenja o mestu, prostoriji i nainu uvida u obrazloenje.

IV ROKOVI

Odreivanje i produenje rokova

lan 79

(1) Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu da budu odreeni rokovi.

(2) Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom, odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, ovlaeno slubeno lice koje vodi postupak.

(3) Rokovi koje odreuje ovlaeno slubeno lice, kao i rokovi odreeni zakonom ili propisima za koje je predviena mogunost produenja, mogu se produiti na zahtev zainteresovanog lica, ako je zahtev podnet pre isteka roka i ako postoje opravdani razlozi za produenje.

Raunanje rokova

lan 80

(1) Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.

(2) Ako je rok odreen na dane, dan kada je obavetavanje izvreno, odnosno dan u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se poetak roka rauna od prvog narednog dana. Rok koji je odreen na mesece, odnosno na godine zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je obavetavanje izvreno, odnosno danu u koji pada dogaaj od kog se rauna trajanje roka. Ako tog dana nema u poslednjem mesecu, rok istie poslednjeg dana u tom mesecu.

(3) Istek roka moe se oznaiti i kalendarskim danom.

(4) Poetak i tok rokova ne spreavaju dani u kojima organ ne radi.

(5) Ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok istie kad protekne prvi naredni radni dan.

Odranje roka

lan 81

(1) Podnesak je predat u roku ako nadleni organ primi podnesak pre nego to rok istekne. Ako se rok u kome moe da se preduzme neka radnja rauna u danima, mesecima ili godinama, smatra se da je rok odran ako je radnja preduzeta pre isteka poslednjeg dana roka.

(2) Ako je podnesak predat preporuenom potom, kao dan prijema podneska smatra se dan kada je predat potanskom operatoru.

(3) Vreme kada se smatra da je primljen podnesak koji je upuen elektronskim putem ureuje se posebnim propisom.

Vraanje u preanje stanje

Razlozi i predlog

lan 82

(1) Stranci koja iz opravdanog razloga propusti rok za preduzimanje radnje u postupku pa izgubi pravo da je preduzme, dozvoljava se, na njen predlog, vraanje u preanje stanje.

(2) Vraanje u preanje stanje dozvoljava se i kad je iz neznanja ili oigledne greke podnesak predat blagovremeno, ali nenadlenom organu.

(3) Vraanje u preanje stanje dozvoljeno je i stranci koja je oiglednom omakom prekoraila rok, ako nadleni organ primi podnesak u naredna tri dana od prekoraenja roka, a stranka bi zbog prekoraenja izgubila neko pravo.

(4) Stranka je duna da u predlogu za vraanje u preanje stanje navede injenice koje su dovele do proputanja i uini ih barem verovatnim.

(5) Predlog za vraanje u preanje stanje ne moe da se zasniva na injenicama koje je organ ve ocenio kao nedovoljan razlog za produenje roka.

(6) Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog toga to je proputen rok za predaju podneska, prilae se i taj podnesak.

(7) Predlog za vraanje u preanje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ koji odluuje o predlogu moe da zastane s postupkom dok reenje o predlogu ne postane konano.

Rokovi i nadlenost

lan 83

(1) Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana od kada je prestao razlog koji je izazvao proputanje, a ako je stranka kasnije saznala za proputanje - u roku od osam dana od kada je saznala za proputanje.

(2) Posle isteka tri meseca od proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje, izuzev ako je proputanje izazvano viom silom.

(3) Nije dozvoljen predlog za vraanje u preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje.

(4) Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo preduzeti proputenu radnju, koji reenjem i odluuje o predlogu.

(5) Protivnoj stranci prua se prilika da se izjasni o predlogu, ako se predlog ne zasniva na optepoznatim injenicama.

(6) Kad se odobri vraanje u preanje stanje, postupak se vraa u stanje u kome se nalazio pre proputanja i ponitavaju se reenja i zakljuci koji su doneti usled proputanja.

(7) Protiv reenja kojim je odobreno vraanje u preanje stanje alba nije dozvoljena, izuzev ako je predlog bio neblagovremen ili nedozvoljen.

V TROKOVI POSTUPKA

Pojam

lan 84

Trokovi postupka jesu izdaci za takse, lini trokovi stranke (trokovi dolaska i gubitka vremena i zarade), neophodni i opravdani trokovi zastupanja stranke i trokovi usmene rasprave i izvoenja dokaza (stvarni trokovi svedoka i stvarni trokovi i nagrade vetaka, tumaa, prevodilaca i privremenih zastupnika, trokovi uviaja i sl.), kao i posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak (putni trokovi slubenih lica, oglasi i sl.).

Ko snosi trokove postupka

lan 85

(1) Redovne trokove postupka snosi organ.

(2) Organ snosi trokove postupka koji je pokrenut po slubenoj dunosti i povoljno okonan po stranku, ako zakonom nije drukije predvieno.

(3) Kad je prvostepeni postupak pokrenut zahtevom stranke, ona snosi trokove postupka.

(4) Kad u postupku uestvuju protivne stranke, stranka ijim zahtevom je pokrenut postupak koji je okonan nepovoljno za nju, nadoknauje protivnoj stranci opravdane trokove, srazmerno delu zahteva u kojem nije uspela.

(5) Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je okonan poravnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno.

(6) Ako alba bude odbaena ili odbijena ili alilac odustane od albe, trokove drugostepenog postupka snosi alilac. Ako alba bude usvojena, trokove drugostepenog postupka snosi organ koji je odluivao u prvom stepenu.

(7) Lice koje uestvuje u postupku snosi trokove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom.

Ko prethodno snosi trokove postupka

lan 86

(1) Prethodno, pre nego to se odlui o tome ko snosi trokove postupka, stranka snosi trokove postupka koji je pokrenut njenim zahtevom ili albom, a ako u prvostepenom postupku uestvuju protivne stranke - svaka prethodno snosi svoje trokove.

(2) Ako je postupak pokrenut zahtevom stranke, a sa sigurnou moe da se predvidi da e ispitni postupak izazvati posebne novane izdatke (zbog uviaja, vetaenja, dolaska svedoka i sl), organ moe reenjem naloiti stranci da u odreenom roku unapred poloi novac kojim se pokrivaju predvieni novani izdaci. Ako stranka to propusti, organ moe odustati od

izvoenja dokaza ili obustaviti postupak, ako nastavljanje postupka nije u javnom interesu. Isto vai i kad je stranka predloila obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka.

(3) Ako je postupak pokrenut po slubenoj dunosti, trokove postupka prethodno snosi organ, ako zakonom nije drukije predvieno.

Odluivanje o trokovima postupka

lan 87

(1) Stranka moe da zahteva naknadu trokova do okonanja postupka.

(2) O trokovima postupka odluuje se reenjem o upravnoj stvari.

(3) Ako drugostepeni organ sam rei upravnu stvar, on odluuje i o trokovima prvostepenog i drugostepenog postupka.

Naknada trokova i nagrade drugim uesnicima postupka

lan 88

(1) Svedoci imaju pravo na naknadu stvarnih trokova koji su nastali u vezi s postupkom, a vetaci, tumai, prevodioci i privremeni zastupnici i pravo na nagradu.

(2) Oni su duni da zahtevaju naknadu stvarnih trokova i nagradu jo pri preduzimanju traene radnje, a najkasnije u roku od osam dana od preduzimanja radnje, inae gube ta prava. Ovlaeno slubeno lice upozorava ih na posledice proputanja da postave zahtev i slubenu beleku o tome unosi u zapisnik.

Oslobaanje od plaanja trokova

lan 89

(1) Stranka moe biti osloboena od plaanja trokova u celini ili delimino ako ne moe da snosi trokove bez tete po svoje nuno izdravanje ili nuno izdravanje svoje porodice ili ako je to predvieno potvrenim meunarodnim ugovorom.

(2) O zahtevu stranke odluuje se reenjem.

Deo etvrti PRVOSTEPENI POSTUPAK

I POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

1. Nain pokretanja postupka

lan 90

(1) Postupak se pokree zahtevom stranke ili po slubenoj dunosti.

(2) Postupak se pokree po slubenoj dunosti kad je to propisom odreeno ili kad organ utvrdi ili sazna da je, s obzirom na injenino stanje, neophodno da se zatiti javni interes.

(3) Pre pokretanja postupka po slubenoj dunosti koji nije u interesu stranke organ pribavlja informacije i preduzima radnje da bi utvrdio da li su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka i, ako jesu, donosi akt o pokretanju postupka (zakljuak, nalog i sl). Akt o pokretanju postupka ne donosi se ako organ donosi usmeno reenje (lan 143. ovog zakona).

(4) Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti organ uzima u obzir i predstavke graana i organizacija i upozorenja nadlenih organa.

(5) Postupak ne moe da se pokrene po slubenoj dunosti u upravnim stvarima u kojima po zakonu ili prirodi stvari postupak moe da se pokrene samo zahtevom stranke.

2. Trenutak pokretanja postupka

lan 91

(1) Postupak je pokrenut zahtevom stranke kad organ primi zahtev stranke.

(2) Postupak je pokrenut po slubenoj dunosti koji je u interesu stranke kad organ preduzme bilo koju radnju radi voenja postupka.

(3) Postupak koji se pokree po slubenoj dunosti, a nije u interesu stranke smatra se pokrenutim kad je stranka obavetena o aktu o pokretanju postupka.

(4) Akt o pokretanju postupka sadri i poziv za usmenu raspravu kao i injenice na osnovu kojih je organ utvrdio da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, o kojima se stranka moe izjasniti.

(5) Obavetavanje stranke o aktu o pokretanju postupka vri se prema odredbama ovog zakona o dostavljanju.

3. Odbacivanje zahteva stranke

lan 92

(1) Organ reenjem odbacuje zahtev kojim je pokrenut postupak ako:

1) nije re o upravnoj stvari;

2) nije nadlean za odluivanje o upravnoj stvari, a ne moe da odredi ko je nadlean;

3) podnosilac zahteva oigledno nije imalac prava ili pravnog interesa o kome se odluuje u upravnom postupku;

4) zahtev nije podnet u roku;

5) u istoj upravnoj stvari ve se vodi upravni ili sudski postupak ili je o njoj ve pravnosnano odlueno reenjem kojim je stranci priznato pravo ili naloena neka obaveza;

6) zahtev ne bude ureen u roku koji je odredio organ (lan 59. stav (2) ovog zakona).

(2) Organ moe u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.

4. Zahtev da se prizna svojstvo stranke

lan 93

(1) Lice koje ne uestvuje u postupku kao stranka moe podneti zahtev da mu se prizna svojstvo stranke, do okonanja drugostepenog postupka.

(2) O zahtevu se odmah upoznaju ostale stranke, da bi se izjasnile.

5. Pokretanje postupka javnim saoptenjem i spajanje upravnih stvari u jedan postupak

Pokretanje postupka javnim saoptenjem

lan 94

(1) Organ moe da pokrene postupak javnim saoptenjem prema veem broju lica koja mu nisu poznata ili ne mogu da se odrede, ako mogu da imaju svojstvo stranke u postupku, a zahtev organa je bitno isti prema svima.

(2) Postupak je pokrenut kada se javno saoptenje objavi na veb prezentaciji i oglasnoj tabli organa.

(3) Javno saoptenje moe da se objavi i u slubenom glasilu, dnevnim novinama ili na drugi pogodan nain.

Spajanje vie upravnih stvari u jedan postupak

lan 95

(1) Organ moe da pokrene i vodi jedan postupak sa vie stranaka ija se prava ili obaveze zasnivaju na istom ili slinom injeninom stanju i istom pravnom osnovu, ako je stvarno nadlean da odluuje o njihovim upravnim stvarima.

(2) Pod istim uslovima jedna ili vie stranaka mogu da ostvare vie razliitih zahteva u jednom upravnom postupku.

Samostalno istupanje stranke

lan 96

(1) Svaka stranka zadrava pravo da samostalno istupa u postupku koji je pokrenut javnim saoptenjem ili u kome je vie upravnih stvari spojeno u jedan postupak.

(2) U reenju kojim se preduzimaju mere prema strankama odreuje se na koje se stranke one odnose, ako stranke zajedniki ne uestvuju u postupku sa istim zahtevima ili ako zakonom nije drukije predvieno.

6. Izmena zahteva

lan 97

(1) Stranka moe da izmeni zahtev dok ne bude obavetena o reenju prvostepenog organa, ako se izmena zasniva na bitno istom injeninom stanju.

(2) O tome da li je izmena zahteva nedozvoljena organ odluuje reenjem.

7. Odustanak od zahteva i posledice odustanka

lan 98

(1) Stranka moe potpuno ili delimino da odustane od zahteva dok ne bude obavetena o reenju drugostepenog organa.

(2) Smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponaanje oigledno ukazuje da vie nema interesa da uestvuje u postupku.

(3) Kad stranka odustane od zahteva, reenjem se obustavlja postupak, izuzev kada se protivna strana protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po slubenoj dunosti, u javnom interesu.

(4) Stranka koja je odustala od zahteva snosi trokove koji su nastali do obustavljanja postupka, ako nije drukije propisano.

8. Poravnanje

lan 99

(1) Organ u toku celog postupka nastoji da se protivne stranke u celini ili delimino poravnaju.

(2) Poravnanje mora biti jasno i odreeno i ne sme biti na tetu javnog interesa ili pravnih interesa treih lica.

(3) Poravnanje se upisuje u zapisnik o poravnanju i zakljueno je kada stranke proitaju i potpiu zapisnik o poravnanju.

(4) Overen prepis zapisnika predaje se strankama, na njihov zahtev.

(5) Ako prihvati predloeno poravnanje organ reenjem u celini ili delimino obustavlja postupak.

(6) U reenju o glavnoj stvari organ obrazlae zato nije prihvatio da se zakljui poravnanje.

(7) Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donetog u upravnom postupku.

II PREKID I OBUSTAVLJANJE POSTUPKA

1. Prekid postupka

lan 100

(1) Organ prekida postupak reenjem:

1) ako zakonski zastupnik stranke umre ili izgubi procesnu sposobnost - dok se stranci ne postavi privremeni zastupnik ili ne odredi zakonski zastupnik;

2) ako zakonski zastupnik fizikog lica ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju - dok organ starateljstva ne odlui o tome koga e postaviti za novog zakonskog zastupnika;

3) ako stranku zastupa zakonski zastupnik iji su interesi suprotni interesima stranke ili ako protivne stranke zastupa isti zakonski zastupnik - dok organ starateljstva ne odlui o tome koga e postaviti za novog zakonskog zastupnika;

4) ako nastupe pravne posledice steaja - dok steajni upravnik ne stupi u postupak.

(2) Postupak se prekida i u drugim sluajevima odreenim zakonom.

(3) alba protiv reenja o prekidu postupka ne odlae izvrenje reenja. O nastavku postupka organ obavetava drugostepeni organ.

(4) Dok je postupak prekinut ne teku rokovi za preduzimanje radnji u postupku, niti rok u kome je organ duan da izda reenje.

2. Obustavljanje postupka

lan 101

(1) Postupak se obustavlja ako organ nae da nema uslova da se dalje vodi, a zakon ne nalae da se postupak nastavi.

(2) Postupak se obustavlja i u drugim sluajevima odreenim zakonom.

(3) Postupak se obustavlja reenjem.

III TOK POSTUPKA DO DONOENJA REENJA

1. Zajednike odredbe

Nain utvrivanja injenica u postupku

lan 102

(1) Organ utvruje injenice i okolnosti od znaaja za postupanje u upravnoj stvari.

(2) Stranka ne mora da pribavi dokaze koje moe da pribavi organ, niti uverenja i druge isprave koje organi nisu duni da izdaju.

(3) Ako se ne radi o injenicama koje su optepoznate, stranka je duna da za svoje navode predloi dokaze i da ih podnese organu, ako je mogue.

(4) injenino stanje na kome zasniva svoj zahtev stranka je duna da iznese tano, potpuno i odreeno.

Dunost organa da pribavi podatke po slubenoj dunosti

lan 103

(1) Organ je duan da po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid, pribavlja i obrauje podatke o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija, a koji su neophodni za odluivanje (lan 9. stav (3) ovog zakona).

(2) Ako slubenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak duan je da hitno zatrai podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukije propisano. Ako se traeni podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraem roku.

(3) U postupku koji se pokree po zahtevu stranke organ moe da vri uvid, pribavlja i obrauje line podatke o injenicama o kojima se vodi slubena evidencija kada je to neophodno za odluivanje, osim ako stranka izriito izjavi da e te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese line podatke neophodne za odluivanje organa, zahtev za pokretanje postupka e se smatrati neurednim (lan 59. stav (2) ovog zakona).

2. Neposredno odluivanje

lan 104

(1) Organ moe neposredno da odlui o upravnoj stvari:

1) ako je injenino stanje utvreno na osnovu injenica i dokaza koje je stranka iznela u zahtevu ili na osnovu optepoznatih injenica ili injenica koje su poznate organu;

2) ako injenino stanje moe da se utvrdi na osnovu podataka iz slubenih evidencija, a stranka ne mora da se izjasni radi zatite njenih prava i pravnih interesa;

3) ako se donosi usmeno reenje, a injenice na kojima se ono zasniva su uinjene verovatnim (lan 116. st. (5) i (6) ovog zakona);

4) ako je to posebnim zakonom odreeno.

(2) U postupku neposrednog odluivanja od stranke se ne uzima izjava i ne vodi ispitni postupak.

3. Privremene mere

lan 105

(1) Organ moe da odredi privremenu meru, u skladu sa zakonom.

(2) O privremenoj meri odluuje se privremenim reenjem, koje se izdaje bez odlaganja.

4. Ispitni postupak

lan 106

(1) Ispitni postupak vodi se ako u postupku neposrednog odluivanja ne mogu da se utvrde injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari ili ako strankama mora da se prui prilika da se izjasne radi zatite njihovih prava i pravnih interesa.

(2) Stranka ima pravo da se u ispitnom postupku izjasni o injenicama koje su iznete i o ponuenim dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza, postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i vetacima, iznosi injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari, predlae dokaze, iznosi pravne tvrdnje i pobija tvrdnje koje se ne slau s njenim.

(3) Organ je duan da upozori stranku, svedoka i vetaka da mogu da uskrate davanje izjave, odnosno svedoenje ili vetaenje pod uslovima propisanim ovim zakonom, kao i da je davanje lanog iskaza krivino delo.

(4) Organ je duan da odlui o svim zahtevima i predlozima stranke.

(5) Postupak ne moe da se okona dok se stranci ne prui prilika da se izjasni o injenicama koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari (lan 11. ovog zakona).

5. Prethodno pitanje

Pojam

lan 107

(1) Ako organ naie na pitanje bez ijeg reenja ne moe da odlui o upravnoj stvari, a koje ini samostalnu pravnu celinu i za ije reavanje je nadlean sud ili drugi organ (prethodno pitanje), moe sam da raspravi prethodno pitanje ili da prekine postupak dok sud ili drugi organ ne ree prethodno pitanje.

(2) Odluka organa o prethodnom pitanju ima pravna dejstva samo u postupku u kome je organ raspravio prethodno pitanje.

(3) Organ je duan da prekine postupak ako se prethodno pitanje tie postojanja krivinog dela ili braka, utvrivanja roditeljstva ili ako je to zakonom odreeno.

(4) Postupak se mora prekinuti i ako se pred sudom ili drugim organom ve reava prethodno pitanje.

(5) Organ nastavlja postupak kada bude doneto konano reenje nadlenog organa ili pravnosnana odluka nadlenog suda o prethodnom pitanju.

Pokretanje postupka u kome se reava prethodno pitanje

lan 108

(1) Ako se postupak u kome se reava prethodno pitanje pokree po slubenoj dunosti organ koji je prekinuo postupak trai od suda ili drugog organa da pokrene postupak.

(2) Ako se postupak u kome se reava prethodno pitanje pokree na zahtev stranke, organ koji je prekinuo postupak nalae jednoj od stranaka da u odreenom roku trai od nadlenog organa pokretanje postupka po prethodnom pitanju i da mu o tome podnese dokaz. Pri tome e organ upozoriti stranku na posledice proputanja.

(3) Ako stranka povodom ijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u odreenom roku dokaz o tome da je od nadlenog organa traila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatra se da je odustala od zahteva, a organ koji je pokrenuo postupak reenjem obustavlja postupak. Ako to ne uini protivna stranka, organ nastavlja postupak i sam raspravlja prethodno pitanje.

6. Usmena rasprava

Obaveznost i roite

lan 109

(1) Ovlaeno slubeno lice zakazuje usmenu raspravu kada u postupku uestvuju protivne stranke ili kada mora da se izvri uviaj ili saslua svedok ili vetak.

(2) Ovlaeno slubeno lice moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, da zakae usmenu raspravu uvek kada je to korisno za razjanjenje upravne stvari.

(3) Organ preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlai i ne odlae i okona na prvom roitu.

(4) Organ je duan da najmanje osam dana pre roita poziv dostavi strankama i drugim licima ije je prisustvo potrebno na roitu. Stranci se dostavlja i podnesak koji je dao povod za roite.

Poziv

lan 110

U pozivu se oznaava naziv organa koji je izdao poziv, lino ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak, itd) i ta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U sluaju spreenosti da se odazove pozivu lice je duno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.

Videokonferencijska usmena rasprava

lan 111

Organ koji ima tehnike mogunosti moe zakazati videokonferencijsku usmenu raspravu, na koju se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o usmenoj raspravi.

Javnost usmene rasprave. Iskljuenje javnosti

lan 112

(1) Usmena rasprava je javna.

(2) Ovlaeno slubeno lice moe po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili drugog uesnika u postupku, da iskljui javnost na celoj usmenoj raspravi ili njenom delu: ako se raspravlja o injenicama koje predstavljaju tajne podatke saglasno zakonu ili poslovnu tajnu; ako to zahtevaju interesi javnog reda ili razlozi morala; ako se raspravlja o odnosima u porodici; ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost da usmena rasprava bude ometana.

(3) Iskljuenje javnosti objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli organa.

(4) Javnost ne sme biti iskljuena dok se objavljuje reenje.

(5) Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske ili privremene zastupnike, punomonike, ovlaene predstavnike i strune pomagae.

(6) Ovlaeno slubeno lice moe dopustiti da takvoj usmenoj raspravi prisustvuju pojedina slubena lica i nauni i javni radnici, ako je prisustvo znaajno za njihovu slubu ili rad. Upozorava ih da su duni da kao tajnu uvaju sve to su saznali na usmenoj raspravi.

Javna objava usmene rasprave

lan 113

(1) Organ moe javno da objavi da je zakazao usmenu raspravu ako pozivi ne mogu da se dostave na vreme, a verovatno je da postoje lica koja mogu da imaju svojstvo stranke, a ne uestvuju u postupku, ili ako to nalau drugi slini razlozi.

(2) Javna objava usmene rasprave sadri sve podatke kao poziv, a uz to i poziv da usmenoj raspravi pristupi svako ko smatra da se upravna stvar tie njegovih prava, obaveza ili pravnih interesa.

(3) Usmena rasprava javno se objavljuje prema odredbama ovog zakona o javnom dostavljanju (lan 78. ovog zakona).

Izostanak stranke sa usmene rasprave

lan 114

(1) Ako stranka koja se nije izjasnila o predmetu ispitnog postupka ne doe na usmenu raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljen, ovlaeno slubeno lice odlae usmenu raspravu, izuzev ako je usmena rasprava javno objavljena.

(2) Ako je postupak pokrenut zahtevom stranke, pa ona ne doe na usmenu raspravu mada je uredno pozvana, organ reenjem obustavlja postupak ako iz celokupnog stanja stvari moe da se pretpostavi da je stranka odustala od zahteva. Ako to ne moe da se pretpostavi ili ako postupak mora da se nastavi u javnom interesu, ovlaeno slubeno lice, s obzirom na okolnosti sluaja, odrava usmenu raspravu bez odsutne stranke ili je odlae.

(3) Ako stranka prema kojoj je pokrenut postupak ne doe na usmenu raspravu na koju je uredno pozvana bez opravdanog razloga, ovlaeno slubeno lice moe odrati usmenu raspravu bez nje, a moe i da odloi usmenu raspravu o njenom troku.

Mesto usmene rasprave i odravanje reda

lan 115

(1) Usmena rasprava odrava se u seditu organa ili na mestu uviaja.

(2) Usmena rasprava moe da se odri i izvan sedita organa, ako se tako znatno smanjuju trokovi ili to pogoduje temeljnijem, brem i lakem raspravljanju.

(3) Slubeno lice upozorie lice koje ometa tok usmene rasprave na neprimereno ponaanje, a ako to lice nastavi sa ometanjem rasprave moe joj reenjem izrei novanu kaznu do iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike. U sluaju nastavka ometanja rasprave, slubeno lice moe to lice udaljiti.

(4) alba na reenje o novanoj kazni ne odlae izvrenje reenja.

7. Dokazivanje

Dokazivanje injenica

lan 116

(1) injenice koje su od znaaja za postupanje u upravnoj stvari utvruju se dokazima.

(2) Dokazivanje poinje kada organ ustanovi koje su to injenice i koje su od njih sporne.

(3) Ne dokazuju se optepoznate injenice.

(4) Ne dokazuju se ni injenice ije postojanje zakon pretpostavlja. Dozvoljeno je dokazivati da one ne postoje, ako zakonom drukije nije odreeno.

(5) O upravnoj stvari moe da se odlui na osnovu injenica koje nisu potpuno utvrene ili koje se dokazima samo posredno utvruju (injenice koje su uinjene verovatnim), ako je to zakonom odreeno.

(6) Na izvoenje dokaza kojima se injenice ine verovatnim ne primenjuju se odredbe ovog zakona o izvoenju dokaza.

Izvoenje dokaza pred zamoljenim organom

lan 117

Organ koji vodi postupak, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, moe da odlui da se dokazni postupak izvede pred zamoljenim organom, ako je izvoenje dokaza pred organom koji vodi postupak neizvodljivo ili skopano sa nesrazmernim trokovima ili velikim gubitkom vremena.

Isprave

Javna isprava

lan 118

(1) Javna isprava je isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, u granicama svoje nadlenosti.

(2) Javna isprava dokazuje ono to se u njoj utvruje ili potvruje. Istu dokaznu vrednost imaju i druge isprave koje su propisima izjednaene sa javnom ispravom.

(3) Mikrofilmska ili elektronska kopija javne isprave i reprodukcija kopije javne isprave izjednaeni su u postupku dokazivanja sa javnom ispravom, ako ih je izdao organ u granicama svoje nadlenosti.

Ogranienje trajanja, smanjenje ili gubitak dokazne vrednosti javne isprave

lan 119

(1) Kad promena pravnih injenica (dogaaji, pravni poslovi i slino) moe da utie na ono to se u javnoj ispravi utvruje ili potvruje, za potrebe dokazivanja moe se pribaviti nova javna isprava.

(2) Ako je na javnoj ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto ili ako ona ima druge spoljne nedostatke, ovlaeno slubeno lice ceni, s obzirom na okolnosti sluaja, da li je dokazna vrednost javne isprave prestala ili je smanjena i koliko.

Nepravilnost javne isprave i kopije javne isprave

lan 120

Dozvoljeno je da se dokazuje da su u javnoj ispravi ili kopiji javne isprave injenice neistinito potvrene ili da je javna isprava, odnosno kopija javne isprave neispravno sastavljena.

Podnoenje isprava

lan 121

(1) Isprave podnose stranke ili pribavlja organ koji vodi postupak.

(2) Stranka podnosi ispravu u originalu ili mikrofilmskoj ili elektronskoj kopiji ili reprodukciji kopije, ili u overenom ili obinom prepisu.

(3) Ovlaeno slubeno lice uvek moe zahtevati da se pokae original isprave.

(4) Ako je prepis veran originalu, ovlaeno slubeno lice o tome stavlja slubenu beleku na prepisu.

(5) Smatra se da je stranka podnela ispravu i kad obavesti organ o tome u kojoj se slubenoj evidenciji nalazi odgovarajui zapis koji je dostupan organu.

Dunost stranke, treeg lica i organa da podnesu ispravu

lan 122

(1) Ovlaeno slubeno lice moe stranci koja se poziva na ispravu naloiti da je podnese, ako stranka njome raspolae ili moe da je pribavi.

(2) Ako se isprava nalazi kod protivne stranke koja nee dobrovoljno da je podnese, ovlaeno slubeno lice nalae joj da ispravu podnese na usmenoj raspravi.

(3) Ako stranka uprkos nalogu ne podnese ispravu organ ceni, s obzirom na okolnosti sluaja, od kakvog je to znaaja za odluivanje o upravnoj stvari.

(4) Ako se isprava nalazi kod treeg lica koje nee dobrovoljno da je pokae, ovlaeno slubeno lice nalae mu da ispravu pokae na usmenoj raspravi. Pre toga, treem licu prua se prilika da se izjasni.

(5) Tree lice moe odbiti da pokae ispravu iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje, ali i iz drugih opravdanih razloga (lan 125. ovog zakona).

(6) Protiv treeg lica koje neopravdano odbije da pokae ispravu postupa se kao protiv svedoka koji neopravdano uskrauje svedoenje.

(7) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treeg lica duna je da njemu naknadi trokove koji su nastali u vezi s pokazivanjem isprave.

(8) Organ koji vodi postupak pribavlja po slubenoj dunosti ispravu koja se nalazi kod drugog organa.

(9) Stranci se time ne uskrauje pravo da i sama pribavi takvu ispravu.

Strane isprave i prevoenje

lan 123

(1) Strane isprave koje imaju dokaznu vrednost javne isprave u dravi u kojoj su izdate imaju, pod uslovom uzajamnosti, dokaznu vrednost kao domae javne isprave, ako su propisano overene.

(2) Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku prilae se overeni prevod, ako je potrebno.

Svedoci

Ko moe biti svedok i dunost svedoenja

lan 124

(1) Svedok moe da bude svako lice koje je bilo sposobno da opazi injenicu o kojoj treba da svedoi i ko moe svoje opaanje da saopti.

(2) Lice koje uestvuje u postupku kao ovlaeno slubeno lice ne moe biti svedok.

(3) Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu i da svedoi, ako zakonom nije drukije propisano.

Pravo da se uskrati svedoenje

lan 125

(1) Ne sme da se saslua kao svedok, i duno je da uskrati svedoenje, lice koje bi svedoenjem povredilo obavezu uvanja dravne tajne dok ga nadleni organ toga ne oslobodi.

(2) Svedok ima pravo da uskrati svedoenje o:

1) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju sebe, krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, suprunika, vanbranog partnera, tazbinskog srodnika do drugog stepena zakljuno, pa i kada je brana zajednica prestala, staratelja ili tienika, usvojitelja ili usvojenika;

2) pojedinim pitanjima - ako bi odgovorom povredio pravo ili obavezu da uva tajnu utvrenu saglasno zakonu i propisima koji ureuju tajnost podataka, odnosno poslovnu ili profesionalnu tajnu;

3) injenicama koje je saznao kao punomonik, verski ispovednik, lekar ili vrei drugi poziv, ako je obavezan da kao tajnu uva ono to je saznao.

(3) Svedok moe da uskrati svedoenje i o drugim injenicama ako navede vane razloge i uini ih barem verovatnim.

(4) Opasnost od imovinske tete ne daje svedoku pravo da uskrati svedoenje o pravnim poslovima kojima je prisustvovao kao svedok, posrednik ili zapisniar, o radnjama koje su u vezi sa spornim odnosom, a koje je preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik stranke, kao i u sluaju kada posebni propisi obavezuju svedoka da podnese prijavu ili da izjavu o nekim radnjama.

Sasluavanje svedoka

lan 126

(1) Svedoci se sasluavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.

(2) Ovlaeno slubeno lice moe ponovo da saslua svedoka, a moe i da suoi svedoke iji se iskazi ne slau.

(3) Svedoci koji zbog starosti, bolesti ili invaliditeta ne mogu da dou na usmenu raspravu sasluavaju se u stanu ili drugom objektu u kome borave.

(4) Sasluanju maloletnog svedoka prisustvuje zakonski zastupnik.

(5) Od svedoka se uzimaju lino ime, broj line karte, prebivalite ili boravite i podaci o odnosu sa strankom. Potom ovlaeno slubeno lice pouava svedoka o tome u kojim sluajevima sme da uskrati svedoenje.

(6) Pitanja svedoku moraju da budu precizna i razumljiva. Nisu dozvoljena pitanja koja sadre obmanu, kojima se svedok navodi na odreeni odgovor ili koja proizlaze iz pretpostavke da je svedok rekao neto to stvarno nije rekao. Svedoku se uvek postavlja pitanje otkuda mu je poznato ono to je izrekao.

(7) Pitanja svedoku najpre postavlja ovlaeno slubeno lice, pa stranke ili njihovi zastupnici, preko ovlaenog slubenog lica.

Novana kazna svedoku

lan 127

(1) Ako uredno pozvani svedok ne doe na usmenu raspravu, a ne opravda izostanak, ili ako se udalji bez odobrenja ovlaenog slubenog lica, organ moe narediti da se svedok prinudno dovede i da snosi trokove dovoenja, a moe svedoku izrei i novanu kaznu do iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike.

(2) Ako svedok doe na usmenu raspravu pa neopravdano uskrati svedoenje, moe da mu se izrekne novana kazna do iznosa prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike, a ako i posle toga neopravdano uskrati svedoenje - do iznosa dve prosene mesene zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, prema podacima organa nadlenog za poslove statistike.

(3) Novana kazna izrie se reenjem. Organ ponitava reenje o novanoj kazni ako svedok naknadno opravda izostanak sa usmene rasprave.

(4) Ako svedok naknadno pristane da svedoi, organ moe da poniti reenje o novanoj kazni.

(5) Organ moe odluiti da svedok naknadi trokove koje je izazvao svojim neopravdanim izostankom ili neopravdanim uskraivanjem svedoenja.

Vetaenje

lan 128

(1) Vetaenje se izvodi kada je za utvrivanje ili ocenu neke injenice potrebno struno znanje kojim ovlaeno slubeno lice ne raspolae.

(2) Ovlaeno slubeno lice odreuje vetaka, jednog ili vie - zavisno od sloenosti vetaenja, kao i predmet i obim vetaenja i rok za davanje nalaza i miljenja.

(3) Vetaenje se moe poveriti licu koje ima odgovarajue obrazovanje i struno znanje, kao i naunoj ili strunoj ustanovi.

(4) Lice koje ne moe biti svedok ne moe biti ni vetak.

(5) Stranci se prua prilika da se izjasni o podobnosti vetaka.

Dunost vetaenja, uskraivanje vetaenja i izuzee vetaka

lan 129

(1) Ko je odreen za vetaka duan je dati nalaz i miljenje.

(2) Vetak moe da uskrati vetaenje iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje, ali i iz drugih opravdanih razloga.

(3) Stranka moe zahtevati izuzee vetaka i ako sumnja u njegovu strunost.

Pravila vetaenja

lan 130

(1) Ovlaeno slubeno lice saoptava vetaku o kojim injenicama treba da da nalaz i miljenje.

(2) Ako vetaenje nije mogue na usmenoj raspravi izvodi se izvan nje, a vetak saoptava nalaz i miljenje na usmenoj raspravi.

(3) Vie vetaka zajedniki daju nalaz i miljenje, a ako se ne slau odvojeno ih izlau.

(4) Ako nedostaci nalaza i miljenja ne mogu da se otklone ponovnim sasluavanjem, vetaenje se ponavlja, sa istim ili drugim vetacima.

Primena ovog zakona

lan 131

Na sasluavanje i novano kanjavanje vetaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o sasluavanju i kanjavanju svedoka.

Tumai

Primena ovog zakona

lan 132

Na tumae se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o vetacima.

Uviaj

lan 133

(1) Uviaj se izvodi kada je radi utvrivanja neke injenice potrebno neposredno opaanje ovlaenog slubenog lica.

(2) Stranka moe da prisustvuje uviaju. Ko se pored stanke poziva na uviaj odreuje ovlaeno slubeno lice.

(3) Uviaj se izvodi na roitu ako stvar moe da se donese bez tekoa, inae se izvodi tamo gde se stvar nalazi.

(4) Ovlaeno slubeno lice moe naloiti da se snima ceo uviaj ili njegov deo. Snimak se prilae zapisniku.

(5) Dralac stvari, prostorija ili zemljita koji su predmet uviaja ili u kojima ili na kojima se nalazi predmet uviaja ili preko kojih se prelazi da bi se izveo uviaj, mora dozvoliti uviaj.

(6) On moe da zabrani uviaj iz razloga iz kojih svedok moe da uskrati svedoenje.

(7) Protiv draoca koji neopravdano zabrani uviaj primenjuju se mere kao prema svedoku koji neopravdano uskrati svedoenje.

(8) Uviaj u stanu dozvoljen je samo uz saglasnost draoca stana ili na osnovu pismene odluke nadlenog suda.

(9) Ovlaeno slubeno lice ne sme dozvoliti da se uviaj zloupotrebi i povredi tajnu utvrenu saglasno zakonu i propisima koji ureuju tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu.

(10) Draocu stvari nadoknauje se teta koju uviaj prouzrokuje, o emu se donosi reenje.

Izjava stranke

lan 134

Ako injenica ne moe da se utvrdi drugim dokazima, organ moe da uzme usmenu izjavu stranke. Usmena izjava stranke uzima se i ako bi pribavljanje drugih dokaza otealo ostvarivanje prava stranke.

Obezbeenje dokaza

lan 135

(1) U sluaju opravdane bojazni da neki dokaz kasnije nee moi da se izvede ili da e njegovo kasnije izvoenje biti oteano, dokaz moe da se izvede u toku postupka ili pre pokretanja postupka (obezbeenje dokaza).

(2) Obezbeenje dokaza mogue je i posle konanosti ili pravnosnanosti reenja.

(3) Obezbeenje dokaza vri se po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili lica koje ima pravni interes.

(4) Predlog za obezbeenje dokaza, pored ostalog, sadri injenice koje se dokazuju, dokaze koji treba da se izvedu i razloge zbog kojih se trai obezbeenje dokaza.

(5) Predlog za obezbeenje dokaza dostavlja se protivnoj stranci da se o njemu izjasni.

(6) Postoji li opasnost od odlaganja, o predlogu se odluuje bez prethodnog izjanjenja protivne stranke.

(7) O predlogu za obezbeivanje dokaza reenjem odluuje organ koji vodi postupak.

(8) Kad se obezbeivanje dokaza predlae pre pokretanja postupka ili posle konanosti ili pravnosnanosti reenja, o predlogu odluuje organ na ijem se podruju nalazi stvar koja treba da se razgleda ili boravi lice koje treba da se saslua.

(9) Dokazi se izvode pred organom koji je odluio o predlogu za obezbeenje dokaza.

Deo peti REENJE I ZAKLJUAK

I OSNOVNE ODREDBE O REENJU

Pojam reenja

lan 136

(1) Reenjem se odluuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.

(2) Reenje se donosi i u drugim sluajevima koji su ovim zakonom odreeni.

Reenje kolegijalnog organa

lan 137

(1) Kolegijalni organ donosi reenje veinom glasova ukupnog broja lanova, ako drukije nije propisano.

(2) Kod podeljenog broja glasova, odluuje glas predsedavajueg kolegijalnog organa.

Zajedniko reenje

lan 138

(1) Kad je propisano da organ donosi reenje uz prethodnu saglasnost drugog organa, reenje se donosi poto drugi organ da saglasnost i u njemu se navodi akt kojim je ona data.

(2) Kad je propisano da organ donosi reenje uz naknadnu saglasnost drugog organa, organ sainjava reenje i dostavlja ga sa spisima drugom organu, koji posebnim aktom daje saglasnost. Reenje je doneto kada je drugi organ dao naknadnu saglasnost.

(3) Kada je propisano da se reenje donosi uz miljenje drugog organa, reenje ne moe da se donese dok se miljenje ne pribavi.

(4) Organ je duan da prethodnu ili naknadnu saglasnost ili miljenje dostavi organu koji donosi reenje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako organ ne postupi u tom roku smatrae se da je dao saglasnost, odnosno miljenje, osim ako posebnim zakonom nije drukije predvieno.

Delimino, dopunsko i privremeno reenje

lan 139

(1) Kad se u postupku odluuje o vie pitanja, a samo neka su sazrela za odluivanje organ moe samo o njima da donese re