dodatak no1

Драги читаоци,Желимо да Вам у сва-

ком броју часописа “Ствар-ност” поклонимо овакав, или сличан, додатак. За ра-злику од краја 80-их и почетка 90-их година прошлог века, када је требало имати куражи за отварање табу-те-ма и писање о “неподобним” догађајима и људима, данас више није тако. Баш да бисмо што више табу-тема отва-рали, у девет бројева “Стварности” (1990 - 1992) о скрај-нутим историјским догађајима и “неподобним” људима највише смо и писали. Данас желимо да се на (редовним) страницама “Стварности” што више бавимо садашњо-шћу и будућношћу, а ипак знајући да сви ми “живимо од прошлости у садашњости за будућност”, у новој “Ствар-ности” прошлост ће имати свој посебан додатак. Не да бисмо мањи значај прохујалом времену и личностима којих нема придали, већ - напротив. Желимо посебан значај прошлости да дамо. Осим што ће сваки додатак имати централну тему (уз објављивање мало познатих, или потпуно непознатих, докумената или сведочења људи), тако ћемо на страницама сваког наредног додатка објављивати и реаговања у вези објављених текстова у претходним додатцима часописа “Стварност”.

Серијал почињемо објављивањем судске пресуде Илији Михаиловићу, са копијама власничких листова одузете имовине (оригинали наведених докумената до-спели су у руке главног и одговорног уредника “Стварно-сти” - извор за сада нека остане непознат). Илија Миха-иловић је једна од најзначајнијих личности Аранђеловца између два светска рата: председник Народне скупштине Краљевине Југославије, дугогодишњи посланик, непри-косновени вођа Радикалне странке у граду под Букуљом, чувени банкар, финансијер изградње првог градског

водовода у Аранђеловцу (све-чано пуштен у рад 1928. годи-не - мања фотографија Илије Михаиловића, коју објављује-мо, а коју смо добили из Фонда

Музеја у Аранђеловцу, је управо тад и настала), увођења струје, човек који је био пријатељ најзначајнијим људима у Краљевини Југославији, посебно у Србији... а почев од овог броја “Стварности” истражујемо зашто је стрељан Илија Михаиловић!? А када будемо сазнали зашто, биће прилике и за одговоре на друга питања...

Позивамо Вас да нам пишете о свему што знате у вези Илије Михаиловића, а посебно би нам било драго да успоставимо контакт са потомцима Илије Михаило-вића. Ћерку Љубицу убили су партизани 28/29. јуна 1943. године, сестра Даница је у другом браку са Драгишом Симићем, власником првог млина у Аранђеловцу, има-ла ћерку Дивну. У браку са Драгутином Миловановићем Дивна је имала две ћерке: Даницу, која се удала за сина Владимира Гутеше из амбасаде у Вашингтону и Јулијану Лулу, која се удала за Јована Здравковића, сина крагује-вачког судије, који се 30-их година прошлог века пресе-лио у Београд. Јован је до смрти, 1991. године био мена-џер холандске авиокомпаније, а имао је два сина: Игора који је преминуо у 25. години, а било би много лепо када бисмо успоставили контакт са другим Јовановим (и Лу-линим) сином - Марком, који је септембра 2010. године све наведено записао на Википедији... Наш суграђанин Павле Мартиновић пише и књигу о Илији Михаилови-ћу, па ће “Стварност” радо пратити све догађаје поводом промоције и представљања садржаја поменуте књиге... Нека додатак “Стварности” постане својеврсна трибина о времену прошлом у Аранђеловцу и околини.

Драган Тодоровић

Зашто је стрељанИлија Михаиловић?

ДОДАТАК УЗ ЧАСОПИС “СТВАРНОСТ”

Илија Михаиловић, крајње десно, уз Краља Александра I Карађорђевића, приликом отварања школе у Орашцу 1932. год. - из збирке Радована Рајка Анића из Орашца Илија Михаиловић, у средини. Из Фонда Музеја у Аранђловцу

Факсимили

2

Пресуда Илији Михаиловићу


3

Зашто је стрељан Илија Михаиловић?

Посл. бр. из 2/45 суд. 2/45

У ИМЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Војни суд Војне Области Централне Србије у Аранђеловцу, састављен од Претседника Већа Ву-каила и чланова Душана Репца и Стевана Бусар-чевића, и секретара Тодора Попадића,

противу Илије Михаиловића, бив. народног посланика, из Аранђеловца, живећег у Београду, због дела из чл. 13 и 14 Уредбе Врховног Штаба НОВ и ПОЈ о војним судовима, - одржао је од 23 до 27 фебруара 1945 год. јавни усмени претрес у присуству војно-државног тужиоца Новице Ми-лошевића, оптуженог Илије Михаиловића, који се налази у истражном затвору код овог суда од 2 јануара 1945 год., а кога брани Милан Милоше-вић, професор из Крагујевца, - па је по саслушању коначног предлога тужиоца да се оптужени огла-си кривим и осуди на казну смрти-стрељањем и одбране да се оптужени не огласи кривим, већ да се ослободи или што блажије казни, - донео је и јавно изнета дана 27. II. 1945 год.

ПРЕСУДУ

Оптужени Илија Михаиловић, бив. народни посланик, из Аранђеловца, син Павла и Станије рођ. Лукић, родом из Пружатовца, живи у Београ-ду, улица Француска бр. 49, ожењен-удовац, отац и кћери које су удате, стар 70 година, вере право-славне, не осуђиван, писмен, врло доброг имов-ног стања, по народности Србин

КРИВ ЈЕ:

I. Зато, што је одмах по доласку Немаца ста-вио се у службу окупатора на тај начин, што је као финансијер, предвиђајући најезду фашиста, на две године пред рат, отпочео изградњу рафине-рије нафте и бензина у Смедереву са материјалом који је добијао највећим делом из Немачке, а ову фабрику по доласку окупатора и уз његову сарад-њу доградио у току окупације, па је иста стављена у погон а искључиво прерађивала бензин, бензол и друго за ратне потребе окупатору, чији је капа-цитет био 6 вагона за 12 часова, а затим је 75% фа-брике пренео на команданта за привреду у Србији Мајхаузена и друге, а он је остао као акционар са 25% са Немцима, - дакле омогућио окупатору да стави у погон предузеће најважније за ратне ин-дустрије Немачке,

II. Зато што је у 1941 год. Везујући се за издај-нике српског народа Милана Недића, Аћимовића, Јонића, Драгог Јовановића, Љотића и других, а у договору са Миланом Недићем и другим, потпи-сао међу првима „Апел Српском народу“, у коме су издајници позивали српски народ на братоу-билачки рат, заједно са Немцима и својим ауто-

ритетима потстрејкавали народ на борбу против Народно-ослободилачког покрета, који су тада руководили партизански одреди Југославије,

III. Зато што је у 1941 години у времену ору-жане акције Народно-ослободилачког покрета ступио у везу и ставио се у службу Немачког Ге-стапоа у Београду и са Краусом дошао у Аранђе-ловац на конференцију, коју су одржали у згради „Ново Здање“ на којој су присуствовали Др. Кра-ус, срески начелник Јовановић и Хуго Лорер, ко-мандант Аранђеловца, а на којој су конференцији расправљали како и на који начин да се сузбије партизанска акција. Са ове конференције Миха-иловић се је вратио у Београд заједно са Краусом, возећи се у немачком аутомобилу, а праћен са 3-4 аутомобила и једним борним колима у којима су и дошли у Аранђеловац на конференцију, па је потом у договору са Миланом Недићем и други-ма оптужени Илија послао у Аранђеловац њего-вог ранијег политичког једномишљеника, кога је на изборима у бившој Југославији помагао, Ацу Лазаревића, тадашњег добровољачког командан-та заједно са његовим одредом, а потом је и сам дошао у Ареанђеловац и са њим - Ацом Лаза-ревићем, његовим официром звани „Штука“ и мајором Неђаком одржао конференцију у својој банци , на којој су конферисали да треба предузе-ти акцију противу партизанских одреда, па је на овој конференцији оптужени Илија предложио да се ради сузбијања даље акције Народно-осло-бодилачког покрета изврши стрељање њихових-партизанских симпатизера и помагача, а потом је предао Аци Лазаревићу један списак на коме су били Раја Тодоровић, Ђура Комненовић, Милосав Благојевић и Кандићи (отац и син) и рекао Аци да те људе треба ликвидирати, а Аца је потом обра-зовао преки суд и осудио их на смрт, па су потом стрељани у Аранђеловцу код Соколане,

IV. Зато што је јула 1941 год. на интервен-цију Олге Јовановић, Жике Симића, Миодрага Миливојевића и других, чија су деца била у за-твору код специјалне полиције у Београду, па су га они молили да им децу избави из затвора, што им је оптужени обећао и у њиховом присуству те-лефоном позвао и молио Ђорђевића, помоћника управника Града, да се ова деца пусте, нашто му је Ђорђевић одговорио да хоће. Потом је Илија рекао Ђорђевићу „У осталом доћи ћу ја код тебе сутра у 11 сати“. Пре 11 часова напред поменути родитељи били су пред Управом Града и видели су се са својом децом, па чак и поздравили, јер су већ била пуштена, али су чекали објаву. Затим је дошао оптужени Илија, ушао код Ђорђевића и за-држао се пуних 2 сата, а у том међувремену агенти су децу вратили у затвор. Илија је изашао од Ђор-ђевића и не рекавши ништа родитељима отишао је, што је овима било јасно да је он покварио пу-штање деце. Ово у толико пре, што је после овог случаја, на неколико дана Илија Михаиловић код

Факсимили

4



5


Топoлe рекао Мирку Марјановићу, који се такође за децу заузимао преко Аћимовића, да он не би требао да се интересује за њих „јер нису то јагњад баш како их њихови родитељи представљају“, па су ова деца услед ометања оптуженог Илије оста-ла у затвору још 15 дана.

V. Зато што је на предходном договору са из-дајником српског народа Миланом Недићем одр-жао говор на великом народном збору у Аранђе-ловцу, на дан 2 јануара 1943 год. заједно са српским издајницима Душаном Поповићем, Окружним начелником, Радосавом Веселиновићем, Мини-стром пољопривреде, Др. Ђуром Хорватским, Министром финансија и Немачким злочинцем Др. Еустером, крајскомандантом из Крагујевца, па је на овом збору говорио у духу владе народног спаса, позивајући народ на послушност окупато-ру, а пре овог збора са пом. лицима одржао је јед-ну конференцију у Општини на којој су решавали какве мере да се предузму противу акције парти-занских одреда.

А потом је сутрадан и са истим лицима - дру-штвом одржао је збор у Белановици на коме је такође говорио као и у Аранђеловцу, - дакле сво-јим посланичким ауторитетом утицао на народне масе да буду верни „Влади народног спаса“ и по-слушни окупатору, за кога и сам оптужени каже да је био крволочан, док је окупатор вршио најве-ће злочине према његовом народу.

VI. Зато што је месеца јула 1943 год., одмах по убиству 9 лица у Аранђеловцу, међу којима је била и његова кћи Љубица оптужио полици-ји известан број грађана из Аранђеловца, да су умешани у ово убиство између којих је оптужио Аранђела Теофановића, Душана Теофановића и Миодрага Миливојевића, сви из Аранђеловца, да су они организатори извшеног покоља, па су по-водом те тужбе од стране специјалне полиције из Београда похапшени у Аранђеловцу и над њима вођена истрага, а том приликом у затвору су ту-чени и злостављани, па су после извесног пресека пуштени услед недостатка доказа,

VII. Зато што је кочио-ометао пуштање из затвора Ангелине жене пок. Чеде Плећевића, из Аранђеловца, па је ради тога она провела у затво-ру пуне 3 године, оптужујући је да је она кому-нисткиња.

VIII. Зато што је спровео тужбу потписату од 4 човека противу Јеше Исаковића, попа из Бање, у којој је овај оптуживан као комуниста и помагач комуниста и људи из шуме, међу којима се нала-зио и његов син, па је по овој тужби поменути поп Јеша три пута хапшен од стране немачких власти и у затвору провео три месеца, а потом пуштен на слободу, а нешто касније после убиства оптуже-никове кћери Љубице, убијен је са још 13 људи у селу од стране четника.

IX. Зато што је неутврђеног датума за време окупације, послао потпоручника Јараковића да изврши претрес куће Милорада Ризнића, прет-седника Народно-ослободилачког фронта, опту-жујући га да је он комуниста, да се у његовој кући у земуницама скривају комунисти, ради чега га је овај и претресао, а нешто мало касније Ризнић је био и ухапшен као таоц.

X. Зато, што је, када је уочи Божића 1941 го-дине, ухапшен Драгољуб Савић, Продановић Дра-гослав, Будимир Росић и др. из Врбице, заједно са тадашњим добровољачким командантом у Аран-ђеловцу, Ацом Лазаревићем, рекао немачком ко-манданту у Аранђеловцу Хугу Лореру, да их не сме пустити из затвора „јер треба да се треби та гамад комунистичка“, па их Хуго није ни пустио нити спровео у Немачку на рад, ма да то пре раз-говора и наређења оптуженог Илије био обећао брату пок. Драгољуба, Чедомиру Савићу. После неколико дана, међутим пок. Драгољуб је са још њих 20 спроведен у Крагујевац у затвор, и тамо су сви стрељани.

XI. Зато што је од почетка формирања чет-ничких одреда 1941 год. па све до ослобођења, са четницима имао блиске односе и материјално их и морално помагао, и то на тај начин што им је у више махова дао у готову суму од ДИНАРА: 500.000 под условом да њихове банде ликвидирају његове противнике а такође дао им је у натури: један камион шубара, порадио у Београду од Ми-лана Недића и др. те су четници примили 6 ка-миона оружја, око 100 пари цокула, а истовреме-но четнике водио на борбу противу НОВ и ПОЈ, па је по његовим директивама Лука Милошевић, четнички војвода из Копљара лични и политич-ки пријатељ оптуженог Илије, и између осталог и између осталих, са овлашћењем оптуженог Или-је је у току 1941 год. ухапсио Живана и сина му Радована Филиповића, оба из Стојника, па их је на саслушању он лично тукао и питао: „да ли сад нећеш да гласаш Илију Михајловића“, а потом Живана предао Немцима који су га стрељали на Бањици, и што је поменути Лука на дан 25 авгу-ста 1941. године ноћу око 11 часова довео казнену експедицију у село Копљаре, па је том приликом ухапшен Љуба Лазаревић, са њих још 19 и сви су спроведени у затвор у Аранђеловац, а куће су им попаљене. Поред овог поменути Лука је многе људе батинао, злостављао и друге злочине чинио.

Оптужени Михајловић је четницима давао податке које људе треба ликвидирати и која села попалити у срезу орашачком, - дакле давао четни-цима новац и ствари ради извршења злочина као најамнину, а уз то оптуживао људе код четника, па су ови од стране четника и ликвидирани.

Даље, оптужени Илија био је саветник Дра-же Михајловића, па је као такав одржао и саста-нак са њим у току 1944 године на Равној гори код Косјерића, и на том састанку тражио да се створи

Факсимили

6



7


споразум Дража Љотић, тобоже да је предлагао споразум Дража Љотић Тито, а пре тога код Ма-саловића рекао: „Пошто пото мора да се поново веже споразум између Немаца и четника, иначе ће комунисти да овладају земљом“. Међутим, нотор-но је да је у то време дошло до споразума између четника и Немаца и да су они удруженим снага-ма борили се противу Народно ослободилачке војске, те се у овом случају највећа заслуга за овај споразум може приписати Илији Михајловићу, - због чега га суд оглашава за злочинца ратног, и на-родног непријатеља у смислу члана 13 и 14 Уредбе о Војним судовима, па га суд на основу члана 16 и 17 помену Уредбе

ОСУЂУЈЕ

На казну смрти СТРЕЉАЊЕМ, трајан губитак грађанске части и конфиксацију целокупне имо-вине у корист народно ослободилачког фонда.

II.

ОСЛОБОЂАВА СЕ ОД ОПТУЖНИЦЕ

I. Да је после стрељања његове кћери Љубице 1943 год. са другим у Аранђеловцу отворено пре-тио Гајевчанима да ће их све листом поубијати, и попалити, зато што они надржавају комунисте, мангупе, српске изроде, те да је ову своју претњу остварио преко кољашких банди Никoлe Калаби-ћа, јер је он са својим сарадницима дао овоме име-на људи које треба ликвидирати, па су и ликвиди-рани Драгољуб Јоксимовић, Богдан Јоксимовић, Драгутин и Милорад Јоксимовић и Ђенадија ж. Милоја Јоксимовића а његове куће опљачкане и попаљено 17 домова,

II. Да је месеца новембра 1941 год. у договору са Миланом Недић а да би задовољио жеље Мила-на Калабића старијега, његовој мржњи коју је он гајио према Црногорцима из Аранђеловца, те да је предложио да се похапсе 12 црногораца, што је и учињено, међу којима су били: Вујачић, Драги-ћевић и др. па су они отерани у лагер на Бањицу а отуда су пуштени после дужег времена од стране шефа Специјалне полиције Параноса и забрањен им је долазак у Аранђеловац и на подручје округа Крагујевачког.

III. Да је 1941 год. неутврђеног датума и ме-сеца користећи се добрим везама са Немцима, Специјалном полицијом, и другим издајничким властима, а као противник Народно-ослободи-лачке борбе, издавао налоге за хапшење приста-лица НОВ у Марковцу па је с времена на време присуствовао испитивању затвореника, те да је по његовом налогу ухапшен Ђорђе Милутиновић из Марковца са мајком, оцем и братом и у прису-ству оптуженог вршено је саслушање. Да је у до-говору са Немцима затворио Драгољуба Савића

из Марковца, његову жену и 4 деце, па је Драго-љубова кћи Загорка у затвору добила 400 бати-на, а поред овог је заједно са Крсмановићем који је погинуо и бив. робијашем иначе Љотићевим официром Цветићем присуствовао спровођењу другова у затвор у Аранђеловцу код Соколане и то Радивоја Панића, Радисава Карића, Ђурђа Ми-лутиновића и Стане Милутиновић, па док су их успут спроводили и тукли, оптужени Илија је са његовом сестром Јуцом пљувао на ове другове, који су остали у затвору 3 и по месеца, где су по захтеву оптуженог Илије подвргавани разним по-лициским мучењима и најзад да је увек када би дошао у Аранђеловац да је по једна група другова одвођена из Крагујевац на стрељање - дакле ода-бирао људе које треба ликвидирати.

IV. Да је неутврђеног датума у току окупаци-је оптужио немачким и српским властима Божу Даринковића, из Аранђеловца као комунисту, да је он по његовој тужби ухваћен а касније стрељан у Јајинцима од стране немачких власти, - те да би овим делима починио кривично дело из чл. 13 и 14 Уредбе у Војним судовима

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I

I. Окривљени Илија признаје да је рафине-рију почео градити на 2 године пре рата и да је дограђена за време рата уз припомоћ Немаца, а такође признаје да ова рафинерија производи ис-кључиво бензин и бензол, као и то, да су за време рата исту рафинерију користили само Немци, и најзад да је капацитет ове рафинерије био 6 ваго-на за 12 сати бензина и бензола. Брани се да ову рафинерију није подигао ни из каквих фашистич-ких разлога т.ј. што је предвиђао најезду фашиста, већ јој је подигао из чисто трговачких и фискар-них интереса. Додаје да су му Немци рафинерију насилно одузели и да он од ове рафинерије није имао за све време окупације никакве зараде. На против, ни зараду од тих 25% колико су износи-ле акције по његовом споразуму-уговору изме-ђу њега и Немаца, како он сам каже није примио нити су му Немци зараду од ових 25% исплатили. Додаје да никада ову зараду није ни тражио.

Међутим, после завршене истраге, а на осно-ву свог слободног судског уверења у смислу чл. 27 Уредбе о Војним судовима а ценећи све чињенице савесно и брижљиво суд је нашао да му је оваква одбрана неумесна.

Пре свега треба знати, бар у најглавнијим цр-тама о прошлости окривљеног Илије Михаилови-ћа те да би се могао разумети и објаснити сав рад његов за време окупације. Он - окривљени Или-ја Михаиловић пре рата био народни посланик пуних 35 година непрекидно, а овај свој мандате наследио је од свога оца који је био посланик 10 година. Надаље своју политичку каријеру почео је

Факсимили

8



9


као члан радикалне странке, али када је странка почела губити поверење у народу, тада је окри-вљени Илија свој посланички мандате обезбеђи-вао путем власти полиције, жандарма и кундака, у колико није успео да за новац дође до гласова. О томе нам сведоче готово сви данас испитани све-доци. Али то није све. И овоме је се приближаво крај јер је народ све јасније увиђао ко су борци за народна права и са којима треба ићи. Видевши ово оптужени Михаиловић заједно са другима у Народној Скупштини, а први међу првима, гласа Закон о заштити државе у Драшковићевој влади. Брани се да је за овај закон гласао зато што му је партија наредила ма да је био свестан значаја и последица истога. Међутим, оваква одбрана му је не само неумесна него и превише наивна. Јер он није смео гласати за један овакав реакциона-ран закон знајући да по истом ће хиљаде и хиљаде поштених људи-правих бораца за слободу овога народа имати да изгубе своје животе по тамница-ма. У толико пре што је како сам каже био свестан значаја овог Закона.

На тај начин долази до отворене борбе из-међу реакције која жели ропство, социјалну беду и мрак своме сопственом народу с једне стране и бораца за народна права, слободу и правду за свој народ с друге стране. Закон о заштити државе ис-паљени су први рафали на борце за свој народ. И заиста, они су падали из дана у дан, све више и више, али, народ није поклекнуо, већ је и даље продужио ову борбу. Но, када реакција видећи да ће и ову битку изгубити, прибегава другом сред-ству, а то је, врши се државни удар 6 јануара 1929 год. од стране Краља Александра. А пре овога сам Краљ Александар, по признању оптуженог, тражио је савет о овоме баш од оптуженог Или-је, што значи, а то су данас многи сведоци посве-дочили, да је оптужени Илија био уздигао се чак дотле, да је био на врху реакционарних српских хегемонистичких групација. И баш захваљујући њему и њему сличних српских хегемониста који су успели да са реакцијом осталих народа бивше Југославије створе дубок јаз између Срба, Хрва-та и Словенаца, те на тај начин санирају терен за овај државни удар, Краљ Александар је и учинио га. Падом браће Радић и других правих бораца не само за хрватска, него и српска и словеначка народна права, дошло је до отворене борбе-бра-тоубилачког рата између Срба, Хрвата, коме тек сада у овом опште народном рату долазимо до краја. Да је доиста оптужени Илија саветовао Краља Александра да овај удар изврши, убедљиво нам доказује чињеница, што је баш он о своме и признању “за време 6-o јануарске диктатуре био Претседник Скупштине”. Према томе, не да је он гласао за Закон о заштити државе, зато што му је партија наредила у којој је он имао једну од воде-ћих улога, него на против он је партију нагнао да гласа за овај Закон, јер једино на тај начин могло је се продужити даље и борба противу људи који желе слободу и правду.

Касније окривљени Илија постаје чланом Ј.Н.С. на чијем челу се налази познати профаши-ста Петар Живковић, Узуновић, Јефтић и други. Из свега овог излази јасно, да је окривљени Или-ја био један од првобораца реакционара противу слободољубивих бораца за свој народ. И као та-кав он је остао и за време окупације.

Оваква реакционарна група на чијем челу односно врху налазио се окривљени Илија, била је чисто профашистичка групација формирана по упутствима Хитлера и Гебелса, а која им је била потребна да када буду вршили на Балкан што лак-ше и што јефтиније овај посао обаве. А да би овај посао што успешније за своје наредбодавце оба-вили српски реакционари међу којима понављам први међу првима налазио се оптужени Илија, истакао је паролу “Борбу против комуниста”. И са том паролом она је чинила страховита безако-ња, злочине и друго пре рата, а после окупације придруживши се Хитлеру, тој крволочној звери, реакција је продужила борбу противу свог соп-ственог народа у служби фашиста. На челу те ре-акције налазили су се за време окупације Милан Недић, Љотић, Дража Михајловић и др. фашисти и профашисти српског народа, а у том кругу међу њима и са њима налазио се и оптужени Илија.

Када ово имамо у виду, а морамо га имати, онда нам је потпуно јасно - доказано да је он - оп-тужени Илија рафинерију подигао на 2 године пре рата, баш са разлога што га је предвиђао и што је желео да исту рафинерију стави у службу окупатору, када буде дошао на Балкан, да би мо-гао што лакше да продужи своју борбу, јер је до-бро знао да рат противу народа који знају шта је слобода И који ће је до краја бранити неће тако брзо положити оружје, - тако је и било. Доласком Немаца оптужени је овима припомогао те је ра-финерија, у колико није била довршена, на брзу руку дограђена и стављена у рад. По признању баш оптуженог капацитет ове рафинерије био је 6 вагона за 12 часова бензина и бензола, које је окупатор користио, а који су му били неопходно потребни ради настављања рата. Када ово не би било онда би оптужени требао и морао да нађе начина, ако је желео добро свом народу, да непри-јатељ-окупатор ову рафинерију не користи, па чак и по цену потпуног њеног уништења. Јер, он, као дугогодишњи народни представник морао је во-дити рачуна о интересима свог народа, а његови су интереси уништење фашистичког окупатора за кога је бензин и бензол најважније средство за настављање рата.

Па не само то, него оптужени Илија, како сам признаје на своме саслушању, од окупатора није примио ни оних 25% који су му припадали према њиховом споразуму, наводно, „јер им није ни тра-жио“. Према овоме јасно се види да он, ни оно што њему припада, а што му окупатор дугује, од њега није тражио, јер је желео да га и на овај начин - материјално помогне.

А да је све ово напред тачно, потврђује се

Факсимили

10



11


још исказима и многих испитаних сведока, који су посведочили да је, оптужени Илија за све вре-ме свога политичког делања радио како пре тако и после рата чисто у фашистичком духу. Тако сведок Александар Ђокић наводи у својој речи, а коме суд верује, да је оптужени радио на томе, да окупатору користи да што пре дође у нашу зе-мљу, а када је дошао он му је помагао да што боље спроведе своје Фашистичке идеје, чиме је радио на поробљавању, уништавању и потребљењу сво-га сопственог народа.

II. Што се тиче дела под II. диспозитива окри-вљени Илија га признаје. Брани се да је „Апел срп-ском народу“ потписао што је морао, јер је то од њега тражио председник „владе народног спаса“ Милан Недић, говорећи да то траже Немци, а даље у своју одбрану наводи да са Драг. Јовано-вићем нема никакве везе, као ни са Јонићем и др. издајницима Српског народа.

Међутим, оваква му је одбрана скоро неуме-сна. Јер, он је као дугогодишњи народни посла-ник, који је имао, ипак, велики ауторитет у своме народу и био је свестан последица-рђавим по-следица за свој народ а корисних за окупатора и за народне издајнике, када је потписао проглас у коме се народ који је поробљен и коме треба пот-пуно уништење од окупатора, позвао преко овог прогласа да и даље се покорава окупатору, да га верно слуша и да се бори противу своје браће која му доносе слободу и раде противу окупатора. На-ивна је одбрана окривљеног Илије када каже „ја сам био роб и морао сам потписати“. Јер , он је могао, требао и МОРАО да нађе пута и начина да овај проглас не потпише ако то није желео одн. ако је желео добра свом напаћеном народу. Али то не стоји. Јер, стоји сасвим друго. Окривљени је, с обзиром на све предње, баш желео да овај проглас потпише и потписао га је и то међу првим потпи-сницима. А, то са разлога, што баш окр. Илија на свом саслушању од 9. XII. 1944 год. наводи да је апел „прочитао и потписао СВЕСНО, не налазе-ћи да је он уперен противу народно-ослободилач-ког покрета“. Истина, он на данашњем претресу мења овај свој исказ и каже да је био принуђен да га потпише и противу његове воље, а све то до-казује шта је тачно. А да је ово прво тачно, т.ј. да је окр. проглас својевољно потписао сведочи и чињеница што он на свом пом. саслушању наво-ди да је Милан Недић, иначе његов добар прија-тељ, и стари познаник са којим се ословљава са „земљаче“ „ДОБАР ЧОВЕК АЛИ НИКАКАВ ДР-ЖАВНИК“. Према овом, сасвим је логично да је окр. Илија, као стари политичар, човек из народа и са великим ауторитетом у народу, желео да по-могне свог „земљака“ који нема много смисла за политику и за вођење државе. У осталом, то нам сведочи и та чињеница, што је св. Олга Јовановић посведочила на данашњем претресу, као и мно-ги други сведоци, да јој је причао шеф кабинета Милана Недића злогласни Масаловић да је главни

САВЕТНИК МИЛАНА НЕДИЋА ИЛИЈА МИ-ХАИЛОВИЋ. Према овоме јасно је да окр. заиста „свесно“ потписао овај проглас и да је врло добро знао последице његове, те да би тако помогао свог „земљака“. И најзад, о овоме свему сведочи нам и чињеница што је окр. Илија још пре рата водио чисту фашистичку политику у нашој земљи, како је то горе речено и што се потврђује још исказом и св. Крахтиста који је између осталог посведочио да је окр. још пре рата у Аранђеловцу био основао чак и Фашистичко удружење ПОФ. Поред овог и други данас испитани сведоци, чији се искази налазе на записнику, посведочили су да је Недић радио по директивама окр. Илије, што значи да је Недић био роб Илије, а не Илија роб Недића и окупатора, - а у крајној тачки Српски народ је био роб Илије, Недића и окупатора.

III. Надаље, што се тиче дела код III. диспо-зитива окр. Илија га делимично признаје. Наиме, он наводи у својој речи да је доиста дошао у Не-мачком камиону, праћен са неколико немачких других камиона и са једним борним колима за-једно са немачким шефом гестапо-а Др. Краусом у Аранђеловац и да је сутрадан у „Новом здању“ одржана конференција. Брани се да тада није до-шао својевољно већ да је био затвореник-ухапшен од стране баш Др. Крауса, са којим је претходног дана дуго конферисао код њега у канцеларији и да је као такав доведен у Аранђеловац. Исто тако признаје да је на тој конференцији расправљано како и на који начин да се сузбије партизанска ак-ција и да су од њега тражили да каже ко су у срезу, у граду и селима комунисти, али се брани да он то није казао већ да је одговорио да у срезу нема комуниста и да присталице Чеде Плећевића нису комунисте, већ да у срезу, како сам данас на пре-тресу каже, рекао да је има само „ДЕМОКРАТА И КРАЈНИХ ЛЕВИЧАРА“.

Међутим, оваква одбрана му је апсолутно нетачна. Јер, баш из његове одбране се види, ве-ома лепо и тачно, да он није био лишен слободе, јер ни сам не наводи никаква разлога зашто је био и колико је лишење слободе трајало. Међутим, из исказа окривљеног види се, истина, само то, да је он, са Др. Краусом предходно разговарао о томе, што он ради, али, то није разлог да он буде лишен слободе, с тога, што тобож у то време није ништа радио. На против, с обзиром да је оптужени у Аранђеловцу како и сам каже сутрадан по дола-ску одржао конференцију са осталима на којој је и он активно учествовао, довољно указује да је он са Краусом ради исте дошао. Па не само то, него оптужени сам признаје да је те ноћи ноћио код своје куће без икакве страже од стране његових “Окупатора”, сувише јасно указује да он није био уопште као затвореник, већ нешто много више - слуга немачких фашистичких окупатора који је са делегатом истих, и то баш шефом Гестапоа Др. Краусом дошао да на лицу места утаначе начин како ће да продуже борбу противу бораца за на-

Факсимили

12



13


родно-ослободилачки покрет.И заиста, конференција је уродила плодом.

Одмах по повратку његовом са Др. Краусом у Бео-град, у немачким камионима, под немачком стра-жом, а у којим камионима је сагоревао бензин произведен у његовој рафинерији, он окривљени Илија успева да постави у Аранђеловцу један до-бровољачки одред под командом његовог старог личног и политичког пријатеља Ацу Лазаревића, који је нанео много бола и туге целом српском на-роду, а понаособ слободарском Орашцу. А када је код Недића и других успео да поменутог Ацу доведе у Аранђеловац, који ће слепо извршавати његова наређења, он је и сам дошао у Аранђело-вац, одмах по доласку Ациним, и са њим као и његовим официром званим “Штука” и мајором Неђаком одржао је конференцију у својој банци, на којој је дао детаљна упутства како ће они нај-бржим путем успети да униште све његове прија-теље-борце за народно-ослободилачки покрет, и том приликом овом - Аци дао дао је једну цедуљу на којој су била исписана имена: Раја Тодоровић, Ђура Комненовић, Милосав Благојевић и Канди-ћи (отац и син) и рекао му да те људе треба ликви-дирати, што је Лазаревић и учинио.

Истина оптужени не признаје да је у својој банци са Лазаревићем и другим његовим офици-рима одржао ма какву конференцију, нити пак признаје да је он порадио код код Недића и дру-гих постојећих власти да Лазаревић дође у Аран-ђеловац, а исто тако пориче да је Лазаревићу дао ма какву цедуљу на којој су била имена Раје Тодо-ровић и других. Међутим, наводи у своју одбрану да он, тада уопште није ни долазио у Аранђело-вац. Поред овог наводи, да са Аћимовићем нема никакве политичке нити друге блиске везе, сем што је у последње време са њим успоставио род-бинске односе. Даље наводи да је са Аћимовићем разговарао неколико пута о политици И да је овај нападао Љотића као фашисту.

Међутим, из исказа испитаних сведока утвр-ђује се противно. Наиме сведок Крактис сведочи да је оптужени Илија са Ацом и за време окупаци-је одржавао пријатељске односе, ма да је овај био добровољац-Љотићевац и са њим се шетао по гра-ду. Исто тако наводи да је чуо када је био у затвору да су Тодоровић и други питани и стављено им на терет да су противници Илије Михаиловић, а присталице Чеде Плећевића. Надаље, сведок Ми-одраг Радовановић, сведочи, да је Аца одлазио че-сто код Илије у банку и да су тамо конферисали, сведок Ђоковић сведочи да је се код њега Аца лич-но хвалио да га је довео Илија у Аранђеловац, а то је и Калабић говорио. Сведок Ћосовић је посве-дочио да је после неколико дана по доласку Лаза-ревића у Аранђеловац Илија возио се у фијакеру са Ацом, мада је пре тога Аца био већ стрељао на-пред поменута лица, сведок Максимовић посве-дочио је да му је Матијашевић рекао „не брини се ништа, ја сам био у кући Илије Михаиловића када је решено кога ће Аца да похапси“, а потом када је

и он унет у списак овај-Матијашевић му је јавио о овоме, сведок Јован Вилотијевић, посведочио је да је у више махова затицао Ацу код оптуженог Или-је у канцеларији и да су поверљиво разговарали, исто тако сведок Стаменковић посвечио је да је се Лазаревић возио по граду навише-наниже, са оп-туженим, као и сведок Кубуровић који је још по-сведочио да је видео да добровољци - Ацина вој-ска чува стражу код куће оптуженог Илије. Поред свих сведока сведок Николић посведочио је да је видео оптуженог да иде подруку са Лазаревићем по граду, сведок Др. Грабовац Драгутин посведо-чио је да је за време окупације видео оптуженог да је прошао аутомобилом са Лазаревићем кроз То-полу за Аранђеловац, као и многи други сведоци који су посведочили да су оптужени Илија и Ла-заревић и даље били пријатељи као што су и пре окупације.

Када се ово има у виду, а преко исказа овако многобројних јасних и убедљивих, данас испита-них сведока, преко којих се не може тутке прећи, онда се мора веровати и исказу Аранђела Теофа-новића датог на записнику од 12. II. 1945 год. као и на данашњем претресу, а који је посведочио, да је, на свом саслушању наредник Дропац, који је био ухваћен од стране партизана изјавио, да је уочи стрељања у диспозитиву поменутих лица стицао он заједно са Ацом Лазаревићем, офици-ром званим „Штука“ и мајором Нећак код Илије Михаиловића, у његову банку, и да су тамо одр-жали конференцију по питању настале политичке ситуације. На тој конференцији оптужени је ре-као „Господо видите да се комунистичка акција нагло развија и да нама свима прети велика опа-сност, али, ми знамо да они не могу да опстану без позадине, и ми морамо ту позадину да укрутимо.Ми не знамо тачно ко њих помаже, али вероватно да их помажу они, који су и пре рата њима били наклоњени, а који се данас нажалост несметано крећу и раде за њихову ствар, зато ја предлажем да се ти људи безусловно побију“, потом је изва-дио једну цедуљу на којој су била испитана имена поменутих лица и предао Аци Лазаревићу, а ова су одмах по том и стрељана. Оваквом исказу овог сведока суд мора поклонити пуну веру, јер је он непосредно све ово чуо од поменутог Дропца, а уз то он се у потпуности слаже са исказима и горе наведених сведока.

IV. Што се тиче дела под IV диспозитива, оптужени Илија ово дело делимично признаје. Наиме, он наводи да су доиста код њега долазили родитељи похапшене деце сем Олга Јовановић и да је он заиста разговарао на телефон са Ђорђеви-ћем као и то, да је ишао да моли за ову децу. Али, он наводи да је телефоном разговарао са Цеком Ђорђевић из Претседништва Владе, а не са Ђор-ђевићем помоћником Управника Града. Исто тако не признаје да је код Марјановића рекао инкри-минисане речи за ову децу.

Међутим, оваква му је одбрана неумесна и

Факсимили

14



15


депласирана јер је се пред судом данас испитаним сведоцима противно утврдило, тако сведок Олга Јовановић којој суд верује посведочила је да јој је оптужени једном приликом када га је молила за своје дете рекао за сву децу „Нека их нека леже, нека се преваспитају, како се то не ухапси мој син“. Даље, посведочила је да је заиста критичног дана оптужени дошао код Ђорђевића код кога је она пре њега била, а да јој је Ђорђевић одговорио да су акта већ спремљена за пуштање деце, и да чекају да их оптужени Илија прегледа, а деца че-кају да им се издаду објаве. Исто тако навела је да је оптужени ушао код Ђорђевића и тамо остао пуних 2 сата, а потом изашао и отишао не обра-ћајући се њој као ни другим дечјим родитељима који су чекали, а у међувремену, док се он бавио код Ђорђевића деца су враћена натраг у затвор. Са исказом овог сведока истоветан је исказ и све-дока Животе Симића и Миодрага Миливојевића са додатком да су они били присутни и телефон-ском разговору оптуженог са Ђорђевићем, када је он рекао како је то у диспозитиву речено. Поред овога о постојању описатог дела, суд се уверио и из саслушања Мирка Марјановића од 17. II. 1945 год. који је посведочио, да га је оптужени Илија упозоравао да се он не заузима за ову децу, - јер је и он радио на спасавању исте преко Аћимовића, рекавши му „Не треба да се толико заузимаш за њих, јер нису то јагњад баш како их њихови роди-тељи представљају“.

Према овоме јасно се утврђује да је оптужени Илија кочио-ометао пуштање ове деце. Одбрана његова да је он разговарао са неким Ђорђевићем из Претседништва Владе је неумесна, јер, ова деца нису тамо ни била ухапшена, већ у Управи Града код Ђорђевића, помоћника Управника Града. Па чак и када би се узело да је ово тачно, ипак нео-спорно је утврђено, како је то горе изложено, да је оптужени омео пуштање ове деце. И најзад о овоме суд се уверио из исказа сведока Плећевић Лазара, који је посведочио да му је иследник Бра-на Божић, који је ислеђивао по кривицама ове деце, пре него што је се ово дело догодило рекао, да је све готово да се деца пусте и да чека само да Ђорђевић потпише решење о пуштању. Међу-тим, касније, када су деца натраг враћена исти му је рекао „Не могу бити пуштена јер треба још да се иследе, да кажу где је Чеда Плећевић.“

Према свему горе изложеном види се да је окр. Илија, гледао да свуда и на сваком кораку где год је могао, а могао је на много страна, да остане веран својим реакционарним настројењима и да дође до циља-уништења противника, не бирају-ћи средства за то. Па како је и у овој деци, пом. у диспозитиву гледао своје садашње и будуће про-тивнике-противнике реакције и фашизма то је на један непоштен начин гледао да им дође главе или у најмању руку да од њих дозна где се налази Чеда Плећевић, његов политички противник, за кога је увек веровао да је још жив.

V. Што се тиче дела описатог под V. диспози-тива, ово дело оптужени у потпуности признаје. Брани се да је на збор дошао зато што је то било њему наређено од стране председника „Владе на-родног спаса“ Милана Недића, а да је ово уследи-ло по оптужби Јонића, бив. Министра исте владе. Надаље, брани се да на овом збору како у Аранђе-ловцу тако и у Белановици он није нападао НОП. нити је позивао народ на послушност окупатору, као ни за то да треба да одржава мир и рад, већ да је у Аранђеловцу позвао народ да се не свађа, док је у Белановици био још краћи и рекао само да су предговорници све рекли а он се солидарисао са нјиховим говорима.

Међутим, оваква одбрана окр. је неумесна и без икаквог основа. А ево разлога за то:

Окр. Илија је био још од давна, још пре рата добар пријатељ са Миланом Недићем, како је то напред речено, па чак су били интимни и осло-вљавали се са „земљаче“. Када овако стоји стање, а оно без сумње стоји, онда суд не може поверова-ти одбрани окр. да је њега и противу његове воље на силу Недић послао да држи зборове са напред у диспозитиву именованим крволоцима нашег и окупаторског народа. Јер, да он то није у исти-ни желео онда је могао наћи начина да овај збор не одржи са њима, а то је могао да учини баш са разлога што је Недић његов добар пријатељ па га не би могао нити хтео на силу на ово да принуди. Ово у толико пре што он све до почетка 1943 го-дине није одржао одн. није га Недић „присилио“ да оде на зборове. Према томе, јасно се види да је Михаиловић сам СВОЈЕВОЉНО, и на све збо-рове одлазио. Јер, као што је у току претреса до-казато окривљени Илија је био саветник Мила-на Недића за све време окупације. По овоме нам сведочи јасно и недвосмислено сведок Јовановић Олга, која тврди да јој је лично Масаловић, шеф кабинета Недића о томе рекао, а о томе су имноги други сведоци данас посведочили. Овоме сведоку суд верује и са разлога што је окривљени Илија према исказу сведока Милорада Миловановића био саветник и Краља Александра за санирање Аграрне банке као за све друге његове државнич-ке послове, то и сам окривљени признаје. Па када тако стоји стање, онда је сасвим тачно да је он био саветник и Милана Недића, те да је он већи кривац него и сам Недић за сва недела која је овај починио. Уосталом сасвим је и природно и логич-но да окривљени Илија притекне у помоћ свом „земљаку“, у “судбоносним часовима српског на-рода“, јер како он сам каже Недић је био „слаб др-жавник“, па је желео да га у овоме припомогне, с обзиром да је он веома јак и велики политичар и државник. Истина, он је дуго времена избегавао да се јавно експонира у влади Милана Недића, али и то је имало својег, за њега и друге реакционаре великог значаја. Али, када је видео Милан Недић па и сам окривљени да Народно-ослободилачки покрет у нашој земљи као и у целом свету узима маха, и када су видели да је рат се завршити у њи-

Факсимили

16



17


хову корист, онда је и он морао-желео да се појави у својој правој боји, те да би на тај начин-послед-њи начин покушао да допринесе победи фашиста својим ауторитетом који је уживао као дугогоди-шњи посланик, не само у своме крају него и у це-лој земљи. И доиста, он је у овоме мало и успео. Јер после његове појаве и објаве отвореног рата противу Народно-ослободилачког покрета до-шло је до већих жртава по његов сопствени народ у братоубилачком рату.Али све то ништа није по-могло, фашизам је и даље нагло срљао у пропаст.

Из овог, без сумње утврђује се да је окривље-ни Илија био од почетка, у прво време прикривен, а касније и отворен, најближи и највећи сарадник Недића, који је са својом „Владом народног спаса“ своју земљу завио у црно. А што се тиче „заштите“ свога народа од њихове стране о томе нам сведоче најубедљивије безбројни гробови поштених сино-ва, отаца, мајке и кћери поштеног српског народа разасути широм наше напаћене земље - по брди-ма, долинама, селима и градовима, као и попаље-на села и градови, од којих стрче само разрушене зидине - као знаци њихове „заштите“.

Истина стоји да је окривљени на овим зборо-вима мало говорио, како он сам каже, али не стоји да он није позивао народ на послушност окупато-ру, јер се из исказа данас испитаних сведока као Миодрага Радовановића, Александра Јанковића, Благоја Стојановића и других противно утврђу-је. Па не само то, сведок Стојановић сведочи да је био присутан конференцији у диспозитиву поме-нутих лица са окривљеним Илијом који је ............

И најзад, поред других сведока данас испита-тих о постојању овог дела Суд се уверио из исказа данас датог сведока Гачића као и ранијег датог на записнику од 22. XII. 1944 год.

VI. Што се тиче пак дела под VI тачка диспо-зитива окривљени Илија исто дело не признаје, а брани се да ни је послао никога па ни агенте Спе-цијалне полиције из Београда да, после смрти ње-гове ћерке Љубице ухапсе пом. лица под сумњом да су они организатори убиства његове кћери, јер, наводи да се никада и никоме и низашта није све-тио.

Међутим, оваква му је одбрана неумесна јер се суд уверио о противном. Наиме, о постојању самог дела суд се уверио из исказа Миодрага Ми-ливојевића данас датог пред судом, као и сведока Аранђела Теофановића, који је јасно и довољно убедљиво посведочио да је окривљени Илија дои-ста починио ово дело. Тако сведок Теофановић на овоме саслушању у току истраге од 12. II. 1945 год. при којем је остао, као и на данашњем претресу, који се исказ налази на записнику изјавио је, да је месеца јула 1943 год. дошла Специјална полиција из Београда која је ухапсила њега, његовог брата Душана и Миливојевић Миодрага. Надаље, он је посведочио да су ови сведоци - који су били ухап-шени саслушани поводом убиства пок. Љубице, тобож да су они организатори истог убиства, те да

знају ко је исто убиство починио. Поред овог на-води да је тада страшно тучен од стране полиције и да је пренет из собе у затвор, јер од туче није мо-гао да се креће. Том приликом ништа друго није им стављено на терет. Но како нико од њих није ово дело признао, то су сви и попуштани.

Исти сведок сведочи, да је после пуштања из затвора срео га агент на улици и са њим најлепше разговарао, а касније приликом једног сусрета са њим опет су повели разговор о његовом хапше-њу. Тада му је овај агент извињавао се што га је раније тукао у затвору наводећи да зато он није крив, него Илија Михаиловић, који је тужбу под-нео противу њега и његовог брата Душана, као и шефа Миливојевића, наводећи да су они орга-низатори убитства у Аранђеловцу међу којима је била и његова кћи. Поред овога овај агент му је рекао да је у тужби нарочито било наглашено да ухапшеног треба притегнути да би дело признао.

Из овог исказа као из исказа сведока Мили-војевића, а с обзиром да је окривљеном Илији до-иста била убијена кћер Љубица и други, на неко-лико дана пре њиховог хапшења, као и с обзиром да је окривљени Илија имао велике - јаке везе и велики ауторитет код тадашње Специјалне поли-ције, а желећи да расветли убиство своје кћери и најзад с о бзиром на сав његов рад за време окупа-ције, суд верује свим сведоцима.

VII. Што се тиче дела под VII диспозитива исто дело оптужени Илија не признаје, брани се да је он са Ангелином Плећевић као и њеним му-жем пок. Чедом Плећевић лепо живео, да су они били пријатељи и да он није ометао пуштање из затвора поменуте Ангелине. Наводи да је он био само политички противник пок. Чеде Плећевића, али да никада није имао ништа противу њега.

Међутим, и ова одбрана му је депласирана. Јер из исказа сведока Ангелине види се да је њој иследник Јефтић рекао „Неда Вам да се пустите из затвора Ваш посланик Илија Михаиловић, ма да би вас Драги Јовановић пустио. Поред овога сведока о овој ствари сведочи, на данашњем пре-тресу и Олга Јовановић, и у свом исказу наводи да јој је Масаловић, шеф кабинета Недића рекао да се Ангелина не може пустити, јер њу Илија Ми-хаиловић оптужује као комунисткињу и омета њено пуштање из затвора. Овим и оваквим иска-зима сведока суд поклања пуну веру и са следећих разлога. Што како баш окривљени Илија каже он - окривљени Илија био је противник мужа пом. Ангелине, који је био отишао у шуму. Поред овога из исказа сведока Драгољуба Росића, Драгосла-ва Јоксимовића, Максимовића, Кубуровића, До-бривоја Јоксимовића Др. Грабовца, Лазаревића и других, види се да је оптужени Илија још пре рата безобзирно - “без скрупула“ по речима Др. Грабовца водио политику у своме срезу, да је на изборима добијао путем новца власти жандар-ма-кундака и пендрека, док је свог противника Плећевића прогонио и на сваком кораку му под-метао, па га је најзад и по свом закону о заштити

Факсимили

18



19


државе, чији је он творац успео да отера на робију. Из овога се јасно видишта га је руководило за до-ношење овог закона а из свега тога пак несумњи-во се утврђује и постојање овог дела. У толико пре што и многи други данас испитани сведоци, чији се искази налазе на записнику сведоче да је он - Илија на сваком кораку прогонио Плећевића. Па не само то, него чак и приликом задржавања деце Олге Јовановић и других у Управи Града како је то речено под IV. диспозитива он је тражио да се ова деца задрже још у затвору, те да признаду где се налази Чеда Плећевић.

VIII. Исто тако оптужени Илија не признаје ни ово дело, а брани се да му је непознато ко га је починио и са каквих разлога. На даље у своју одбрану наводи да је он са пок. Јешом био само политички непријатељ али не и лични.

Али, оваква одбрана му је неумесна јер је се суд уверио о постојању дела из исказа сведока Косаре Исаковић која је посведочила да, када јој је муж ухваћен и када је она молила Лорера, ко-манданта Аранђеловца, да јој је овај рекао да не може бити пуштен, јер га туже 4 човека, а да ову тужбу окривљени Илија спроводи. Овом иска-зу суд верује и са разлога што пок. Јеша баш по признању окривљеног Илије није био његов по-литички противник док су га на саслушању пи-тали, као и све друге људе који су хапшени у Ора-шачком срезу за време окупације “Како стојиш са Илијом и јеси ли гласао за Илију”. па сваки онај који није био гласао за Илију остајао је у затвору, док сви Илијини пријатељи пуштани су на слобо-ду. О овоме суд се уверио из исказа готово свих данас испитаних сведока, јер је велика већина од њих за време окупације била хапшена и о пред-њем питана. А из овога јасно се види да је заиста окривљени Илија био моћан за време окупације код наших издајничких и окупаторских власти, и да је преко ових само своје људе штитио. А поред тога ово је јасан доказ да је заиста он на конфе-ренцији са Краусом, шефом Гестапоа оптужио све присталице Чеде Плећевића као комунисте или њихове симпатизере, те да их са тог разлога треба и ништити, да би се спречио развитак Народно-ослободилачког покрета у срезу Орашачком. Јер и сам Илија признаје да је на конференцији рекао да у срезу постоје само демократи и “крајњи ле-вичари” као присталице Чеде Плећевића. Из овог логично произилази да је он ставио у задатак оку-патору и нашим властима: уништење присталица Чеде Плећевића, што су они и чинили.

Поред овог исти сведок Косара, у свом иска-зу даље наводи, да јој је лично окривљени Илија рекао када га је молила за свог мужа да неће да се заузима да јој мужа пусти, обраћајући јој се са ре-чима “А ви храните оне у шуми мислећи на Коса-риног сина Драгомира, адвоката који је био оти-шао у шуму - НОП и најзад овај сведок сведочи да је окривљени Илија њеном сину Душану који га је молио за свог оца Јешу рекао да неће ништа ради-

ти да се овај пусти и говорећи му “А где ти је брат.”И тако је по оптужби коју је спровео окри-

вљени Илија Јеша Исаковић провео у затвору 3 месеца, а путем пуштен кући.

Из свега овога утврђује се да је окривљени Илија доиста починио дела како је то напред ре-чено.

IX. Такође окривљени Илија и ово дело не признаје.

Међутим, имајући све у виду напред речено као и исказ сведока Милорада Ризнића суд се уве-рио о постојању овог дела. Јер, овај сведок недво-смислено сведочи да је једног дана дошао његовој кући потпоручник Јераковић и вршио му претрес тражећи партизанске земунице и партизане код њега, а са разлога што га је оптужени Илија оп-тужио као комунисту и комунистичког помагача. Јер, баш сам Јераковић рекао му је приликом пре-треса да га је за овај претрес послао лично Илија Михаиловић.

Када не би стајало све напред изложено мо-гло би се и посумњати у постојање овог дела. Но, како све горе речено довољно илуструје Илију Михаиловића као великог борца противу НОП, о чему су и сведоци јасно посведочили, онда суд поклања пуну веру овом сведоку, који је како пре тако и за време рата као и данас један од првобо-раца за народна права.

X. Поред овога окривљени Илија не признаје ни дело под IX. диспозитива.

Међутим, постојање овог дела као и пред-ходног утврђује се, исказом сведока Чедомира Савића датом на данашњем записнику, а коме суд верује, који је посведочио да када му је брат ухап-шен и када је ишао у Немачку команду код Лоре-ра да брата спасава, и када му је Лорер обећао да ће његов брат као и сви други бити упућени у Не-мачку на рад, да је при изласку од Лорера срео се на његовим вратима са окривљеним Илијом који је са Ацом Лазаревић ушао унутра код Лорера. И после око 20 минута да су ових двојица изашли из канцеларије, а потом је он- сведок Чедомир поно-во ушао код Лорера који му је рекао “Више немој да ми долазиш, немогуће је да се пусте јер су каза-ли Илија и Аца да треба да се треби та гамад кому-нистичка, па су сви затвореним после неколико дана спроведени у Крагујевац и тамо поубијани.

Одбрана окривљеног Илије да је том при-ликом улазио код Лорера тобож да спасава неке људе је неумесна с обзиром на исказ предњег све-дока. Ово у толико пре што је ноторно да су Илија и Аца, заклети непријатељи бораца за слободу и народна права, како је то напред речено, а што су посведочили велики број данас испитаних сведо-ка.

ХІ. И најзад, што се тиче дела под ХІ. диспо-зитива, окр. Илија ни ово дело потпуно, не при-знаје, већ само делимично. Наиме, признаје да је

Факсимили

20



21


у почетку 1941 год. дао 2,-3.000 дин. Луки Мило-шевић, тадашњем четнику, али се брани да му ове паре није дао ради четничке акције већ да купи текст за опанке, затим признаје да је одржавао везе са четницима и то са водећим четничким функционерима Драже Михаиловића Николом Калабићем, Раковићем, Рачићем одржао и једну конференцију у селу Шаторњу, надаље са Јокси-ћем, дражиним начелником за окр. Београдски преко кога је стално одржавао везу са четницима, слао им извештаје шта се ради у срезу Орашачком, надаље, да је Калабићевом интенданту Буци дао једном приликом 300.000 дин. Исто, тако признаје да је преко пом. Јоксића САВЕТОВАО Дражу “ка-кве мере треба да предузму у народу” као и то да је он лично тражио да одржи састанак са Дражом па га је одржао на коме је састанку ПРЕДЛОЖИО Дражи да закључи споразум са Љотићем и брани се да је тобож предлагао да закључи споразум и са Титом, али му је Дража рекао да Тито не пристаје, док све друго у диспозитиву описато не признаје.

Међутим, оваква одбрана му је неумесна, јер је се суд из исказа сведока уверио да је окр. Или-ја доиста починио сва дела горе описата. Како св. Крстић, мајор НОВ. сведочи да је једном прили-ком заробио једног четничког курира и да је код њега нашао једно писмо за “чика Илију” од “чика Пере” - како и сам признаје да је се ословљавао са Калабићем, у коме Калабић од њега-окр. Илије тражи неке ствари и захтева-тражи да се њихови људи активирају и окупе све националне снаге у Аранђеловцу и да ниште црвену неман која дола-зи. То је било јула 1943 год. Исто тако и св. Макси-мовић је посведочио да му је рекао Комненовић да су у Илијиној кући сачињени спискови које људе треба убити и да су сви спискови предати четни-цима и полицији, св. Јоксимовић је посведочио да је Илија дао четницима 100.000 дин, св. Добривоје Јоксимовић је посведочио да је окр.Илија дао 100 шубара за четнике и да је порадио у Београду за четнике код Недића и др. Те су примили шест ка-миона оружја, надаље св. Миловановић Милорад је посведочио да је код њега говорио Лука Мило-шевић, лични и политички пријатељ окр. Илије, када је постао четнички војвода “Илија Михаи-ловић дао ми еполете” и показивао 50.000 дин. и говорио да му је ове паре дао Илија “да исплати четнике”, св. Велимир Јоксимовић је посведочио да је Илија порадио да четници приме шест ка-миона оружја, као и то да су они као радници на окр. Илије руднику ишли голи и боси и да су им говорили пословође на руднику да нема јер Илија даје све за четнике, св. Милан Анић посведочио је да је Лука Милошевић уживао велике симпатије од окр. и да је стално код њега долазио, исто тако св. Љуба Лазаревић посведочио је на данашњем претресу да је Лука Милошевић који је починио многа зла у целом срезу, много људи у смрт отерао и многе домове попалио, претио једном прили-ком да ће у село довести казнену експедицију, па је после неколико дана и довео је. Дошло је шест

немачка тенка, ухапсили њих 20 и дотерали их у град и њихове куће попалили, да су на саслушању питани куда се крећу партизани, и да им је речено да су похапшени због њихових пријатеља, а пом. Лука је долазио у затвор код њих, исто тако све-дочи и св. Душан Петровић који још додаје да је Лука увек био наоружан и да је једном приликом Душан Петровић-Шане ухватио једног четника са писмом за “чика Илију” од “чика Пере” у коме га такође позива на активнију борбу противу НОВ, и да је тада овај четник рекао да му је Илија дао 50.000 дин. за четнике Драже Михаиловића, св. Милошевић Бошко посведочио је као и св. Фи-липовић Бошко да је Лука Милошевић ухапсио Живана и Радована Филиповића, да их је на са-слушању тукао и питао “хоћеш сада да гласаш за Илију” па је потом Живана предао Немцима који су га спровели на Бањицу где је убијен, док св. Филиповић додаје да је се окр. Илија пољубио са интендантом Калабића Буцом једном приликом у селу Шаторњи и најзад св. Миодраг Миливојевић сведочи да је окр. Рекао четницима “док Миодра-га не ликвидирају не могу ништа да учине.”

Из свега напред изложеног, несумњиво се утврђује да је Илија Михаиловић био највећи са-радник Дражин и да је поред овог лично издавао наређења и упутства за клање и убијање Српског народа, исто онако као што је то чинио лично и сам Дража. Дакле, окр. Илија је кривац за безброј-не жртве нашег поштеног народа и за небројена гаришта попаљених села и градова, - ОН ЈЕ ИН-ТЕЛЕКТУАЛНИ УБИЦА СРПСКОГ НАРОДА.

Одбрана окр. Илије да је на састанку са Дра-жом, који је он тражио и по његовој жељи, како сам каже, одржана, предлагао Дражи да “пошто-пото закључи споразум са Љотићем, те да не дође до новог крвопролића” је не само неумесна него нешто много више од тога. А, исто тако неумесна му је и одбрана да је тобож предлагао споразум са Титом, за који је Дража рекао да га Тито неће. Јер, чак и да прихватимо да је тачно да је окр. Илија сам без икаквих директива ма са чије стране и ма са чије стране и са ма каквим мисијама отишао на овај састанак, већ само са разлога што је ЖЕЛЕО да види Дражу, како он каже, и да му је на овом са-станку ПРЕДЛАГАО споразум са Љотићем, ипак се његова кривица није ни најмање умањена, - ма да је невероватно да је он сам отишао на састанак. Ово у толико пре што је окр. са Љотићем био како пре рата тако и за време рата-окупације у врло до-брим односима за кога иначе у својој речи каже да добар и ПОШТЕН човек. А, поред овог онда суд верује св. Теофиловићу који сведочи да је окр. Илија једном приликом излазећи из канцеларије Љотића рекао једном свештенику да право каже Љотић, треба ове комунисте побити, јер ако ми њих не побијемо онда ће они нас.

Заиста, велики је злочин окр. Илија учинио према своме народу када је предложио у току 1944 год. Дражи Михаиловићу да закључи споразум са Љотићем, јер одмах потом, а вероватно и на том

Факсимили

22



23


састанку, закључен је споразум између Драже и Немаца а прећутно и између Драже и Недића и Љотића у колико су до тада постојале извесне несугласице између њих, - и тако су сада ови сви удруженим снагама почели нове крваве бојеве противу поштеног Српског народа и бораца НОВ. све под паролом “борба противу комуниста”. И у овим борбама пало је хиљадама невиних жртава, баш и једино кривицом окр. Илије. А да је Илија отишао са задацима на преговоре са четницима довољно нам доказује и св. Добривоје Јоксимовић, који сведочи на данашњем претресу да је једном приликом чуо да је окр. Илија рекао Масалови-ћу: ”пошто-пото мора да се поново веже споразум између немаца и четника, иначе ће комунисти да овладају земљом”. И, заиста окр. Михаиловић је успео да га веже, ма да је био свестан последица истог споразума.

Четници Драже Михаиловића, поред којег на првом месту стоји на првом месту окр. Илија Ми-хаиловић нанели су много бола и туге нашем на-роду, многе су мајке у црно завили и много крви пролили у служби фашистичких окупатора за-једно са другим издајницима. Безбројни гробови наших синова по пољима и брдима, селима и гра-довима, - свуда где је четничка кама стигла, вечи-то ће нас опомињати на зверства четника Драже Михаиловића са којим подједнаку одговорност сноси и окр. Илија Михаиловић. С тога суд сма-тра да све кривце за ово треба пристојно казнити, јер се не може заборавити док они не буду за своја недела кажњени. Не може и не сме се бити мило-стив према људима који су овакве злочине почи-нили- који су нанели толико зла нашем народу и који су земљу у црно завили. Истина сада је рат-ослободилачки рат, али баш зато што је још рат, чији је циљ: “да се уништи све из чега се рађа рат јер само немилосрдним уништењем тога може се спасти човечанство и његове тековине и људски мир”.

Са свега напред изложеног овај суд-народни суд изричући казну за недела окр. Илији-смртну казну злочинцима и убицама, јер само и једино на тај начин може се подићи нова зграда чији су темељи заливени крвљу наших најбољих синова, - нова слободна федеративна Југославија у којој ће сви народи и појединци уживати подједнака пра-ва и дужности,- па га је и осудио као у диспозити-ву с обзиром на материјално и породично стање.

ІІ

І. Што се тиче дела под І. описатог у диспо-зитиву суд је опт. Илију ослободио од оптужни-це са разлога што сведоци, који су данас пред су-дом посведочили о овим чињеницама нису јасно, одређено и убедљиво доказали суду да је ово дело крив опт. Илија. Напротив, искази сведока се баш у релевантним чињеницама у многоме разликују и у противречности су.

ІІ. Исто тако и за ово дело суд је опт. Илију ослободио од оптужбе са разлога што није довољ-но доказано. Јер, нико од од многобројних данас испитаних сведока ово дело није посведочио. Ме-ђутим, исказу св. Драгићевић Блажа, који је свој исказ само писмено суду понудио није могао по-клонити пуну веру, јер је његов исказ исамљен и није суду непосредно дат.

ІІІ. Суд је опт. Илију ослободио и за ово дело такође са разлога што нико од сведока није га по-тврдио а сведоци који су своје исказе дали у прија-ви нису довољно убедљиви, нити су непосредни а уз то и невероватни јер, опт. Илија није тако мала личност био да би он присуствовао тучи затворе-них лица па чак и пљувао их, како сведоци кажу, јер он је имао много веће и важније функције.

IV. И најзад суд је опт. Илију ослободио од оптужнице да је крив за смрт Боже Маринковића јер св. Маца Маринковић у току истраге је тврди-ла само да сумња на опт. Илију, док на данашњем претресу она мења свој исказ и јасно и одређено тврди да је по опт. накнадној пријави њен муж од-веден и убијен. Надаље, тврди да јој је ово рекао један Немац, аустријанац Цвинс док о овој најва-жнијој-релевантној чињеници у току истраге није ништа тврдила па јој суд не поклања вере.

Војни суд војне области централне Србије, дана 27. ІІ. 1945 г.

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ

секретар, Председник суда,Т. Попадић Вук Вукићевић

* * *

Факсимили

24



25


Посл.бр.из. 2/45 суд. 2/45

У име народа Југославије

Војни суд Војне Области Централне Србије у Аранђеловцу, састављен од Претседника Већа Ву-кићевић Вукаила и чланова Душана Репца и Сте-вана Бусарчевића, и секретара Тодора Попадића

противу Илије Михаиловића, бив. народног посланика, из Аранђеловца, живећег у Београду, због дела из чл. 13 и 14 Уредбе Врховног Штаба НОВ и ПОЈ о војним судовима, - одржао је од 23 до 27 фебруара 1945 год. јавни усмени претрес у присуству војно-државног тужиоца Новице Ми-лошевића, оптуженог Илије Михаиловића, који се налази у истражном затвору код овог суда од 2 јануара 1945 год., а кога брани Милан Милоше-вић, професор из Крагујевца, - па је по саслушању коначног предлога тужиоца да се оптужени огла-си кривим и осуди на казну смрти-стрељањем и одбране да се оптужени не огласи кривим, већ да се ослободи или што блаже казни, - донео је и јав-но изнета дана 27-ІІ-1945 год.

Пресуду

Оптужени Илија Михаиловић, бив. народни посланик, из Аранђеловца, син Павла и Станије рођ. Лукић, родом из Пружатовца, живи у Београ-ду, улица Француска бр. 49, ожењен-удовац, отац 2 кћери које су удате, стар 70 година, вере право-славне, не осуђиван, писмен, врло доброг имов-ног стања, по народности Србин

Крив је:

І Зато што је ...................................................................Непотребно испуштено

Због чега га суд оглашава за злочинца ратног и народног непријатеља у смислу члана 13 и 14 Уредбе о Војним судовима, па га суд на основу чл. 16 и 17 поменуте Уредбе

Осуђује

На казну смрти стрељањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију целокупне имо-вине у корист народно ослободилачког фонда.

Непотребно испуштено.

Војни суд војне области централне Србије, дана 27-ІІ-1945 г.

Смрт фашизму-Слобода Народу.Секретар, Претседник суда,Т.Попадић Вук Вукићевић

* * *

Павловог Илије, из Аранђеловца ул. Карађорђева бр. 19. у корист :

Државе Демократске Федеративне Југославије

О чему извештава ....... закључака:

1.) Окружни народни ослободилачки одбор управе наро. добара у Крагујевцу уз повратак пре-суде Посл.бр. из 2/45 суд.2/45 и 9 закључака ......... са ...............2.) В.О.О - Аранђеловац3.) В.О.О - Даросава4.) В.О.О - Буковик5.) В.О.О - Страгари6.) В.О.О - Прогореоци7.) В.О.О - Врбица8.) В.О.О - Доња Шаторња9.) С.В.О.О - Катастар. одељење - Аранђеловац10.) С.В.О.О - Финан. одсек - пореско оделењеАранђеловац, ......, да такса није наплаћена.

6.јуна 1945 год.Аранђеловац

Водилац земљ. књиге Претседник

* * *

Земљишно књижевном суду народног суда среза Орашачког

У

Аранђеловцу

На основу извршне пресуде Војног суда Војне области Централне Србије од 27.ІІ. 1945 год. Посл.бр. из 2/45, а у смислу чл.1.тач 3. Одлуке АВНОЈ-а од 21.ХІ.1944 год молили суд, да дозволи укњижбу права власништва на целокупне некретнине Ми-хаиловића Павловог Илије из Аранђеловца, а које су уписане у з.к.ул.број 15,448,к.о. Аранђеловац, 47 к.о. Даросава, 443 к.о. Буковик, 21к.о. Страга-ри,232 к.о. Прогореоци,540 к.о. Врбица,305 к.о. Доња Шаторња те на његов део састојећи се1/4 у 3.кул.број 14 к.о. Аранђеловац у корист државе.

Демократске федеративне Југославије-

Прилог: 9 земљ.књижних извадака с молба да се надопуни, са ново насталим стањем и овамо по-врати.

Смрт фашизму-слобода Народу!

Факсимили

26


27

ФаксимилиПресуда Илији Михаиловићу

Факсимили

28

Власнички листови већег дела имовине Илије Михаиловића

29

ФаксимилиВласнички листови већег дела имовине Илије Михаиловића

Факсимили

30


31


Факсимили

32


33


Факсимили

34


35


Факсимили

36


Додатак приредио:Драган Тодоровић

Препис изворних докумената у електонској форми:Анђелка Тодоровић

Технички уредник - дизајнер:Милош Јанојлић

Издавач:Стварност - Аранђеловац

Едиција:Историјске свеске, број 1

Адреса:СтварностУл. Кнеза Михаила 33е/234300 Аранђеловац

Штампа:Запис д.о.о.Индустријска зона 1434300 Аранђеловац

• АРАНЂЕЛОВАЦ • ГОДИНА I • БРОЈ 1 • ДЕЦЕМБАР 2012. •

СТВАРНОСТ

dodatak no1

Documents