KROZ GRANJE NEBO

Tematska proimanja pripovedaka iz zbirkeVelika decai iste linosti u njima ine celinu koja dobija romaneskne obrise. Ove pripovetke povezuje vreme, prostor, dogaaj i linosti. Sve one pripovedajU o partizanskom odredu iz Srbije koji se naao u Bosni, pritisnut ofanzivom, bolestima, glau, umiranjima. Neki od aktera pria javljaju se iz prie u priu (Damnjan, Stanko, Tekunica, Zekavica, Kosta, Branka, Rado i mnoge druge nepersonalizovane linosti), a svaka pria je jedna od epizoda u razvoju pripovednog toka.

Isakovi ume da uskladi izbor forme, materijala i stila. Poto ee odluib za formu pripovetke, morao je da joj podredi izbor materijala. Nema ovde rasprianosti narativnog subjekta sve se kazuje (predoava) situacijom, postupkom, dijalogom. Minucioznost u opisivanju pejzaa, zbivanja i ljudskih sudbina javlja se kao neophodan postupak koji e iz ivota uzeti samo jedan detalj (temu) i predoiti ga celovito i plastino. Dok romansijer zahvata iroki tematski spektar i obilje materijala, pripoveda, sapet formom pripovetke, mora da vri izbor i suavanje predmetnog sloja dela, a da pri tom ne narui celovitost i zaokruenost odabranog materijala.

U skladu sa odabranom formom jeste i stil kazivanja, koji nije razbokoren, slikovit, prepun boja i zvukova, epski prostran. Naprotiv, Isakoviev stil kazivanja je jednostavan: jednostavne i kratke reenice koje sadre objektivne injenice, kazane, ini se, nezainteresovano i hladno. U izboru rei je suzdran malo rei, saete replike, nedoreen iskaz. U tonu nema subjektivnog prizvuka ili patetike. Misao je svedena na konstataciju nema irokih meditacija. Opis je dat samo kao obris, sa malo naznaka, sa samo nekoliko detalja.Isakovieva etika nije optereena moralisanjem. U ovim pripovetkama nema refleksija (ponekad i ponegde samo jedna reenica), pa nema ni etikih elaboracija. U skladu stim, nema ni oblikovanja izuzetnih linosti, junaka i heroja, pojedinaca visokih etikih principa. Njegovi su junaci sasvim jednostavni i obini ljudi i borci, esto okrenuti samo sebi i svojim interesima, nespremni na rtvu za drugog. Isakovievi junaci nisu, dakle, idealizovani, nego su objektivno predoeni, u skladu sa vremenom i situacijom.

PripovetkaKroz granje neboje pria o grupi ranjenika koje je odred ostavio u umi kako bi se lake oslobodio nemakog obrua. Oni tu ekuju; da ih odred prihvati kada se oslobodi ofanzive, oslukuju nemake potere, zviduke i lajanje pasa, strepe da ne budu otkriveni. Svako od ranjenika je zaokupljen svojom mukom, neizvesnou, strepnjom. Poneko seanje vraa u dane pred rat, u detinjstvo ili neku drugu mirnodopsku situaciju. U osami se zainju kratki razgovori, duhovite replike, anegdote. Svako mirno podnosi svoj bol i mirno prima mogunost bliske smrti.

Obim pripovetke nije privukao epsku naraciju, koja bi se razlila i svojom irinom zahvatila pojedince. Kazivanje je jezgrovito i anegdotsko. Kompozicija pripovetke graena je filmskom tehnikom: brzo smenjivanje situacija; saetost situacija samo jedan ili dva aktera i nekoliko replika; kratke dijaloke sekvence; epski elementi narativni i deskriptivni pasai svedeni su na najmanju meru.

Svaka situacija je fragmentarnog karaktera i ima svoga junaka: Rado, mladi sa slomljenim kukom, Fauest, truba, bolniarka Branka. Akteri prie nisu dobili vie od fragmenta ili reenice. Poput filmske kamere, panja narativnog subjekta kree se sa junaka na junaka, sa situacije na situaciju. To nisu paljivo oblikovani i razvijeni likovi sa portretom, karakterom i egzistencijalnim kontekstom. Dati su samo u naznakama, sa po nekom crtom karaktera, mentaliteta, htenja, preokupacija, snova i vizija. U ovoj pripoveci, kao uostalom i u celoj zbirci, pieva intencija nije da predoi upeatljive portrete pojedinaca i pojedinane sudbine, nego je namera da se iz toga niza pojedinanih skica oblikuje slika kolektiva ranjenika koji iekuju spas.

Bolniarka Branka je linost koja se javi u samo jednoj situaciji pripovetke ili u unutranjem monologu (mislima) nekoga od junaka prie. Njen aktivitet nije izrazit: nae se onde gde zatreba da se pomogne, prisutna je u nemiru srca nekoga borca, tu je kada doe poslednji as za nekog od ranjenika. Svoje vienje dogaaja, zbivanja i konkretne situacije bolniarka Branka predaje dnevniku, a dnevnike beleke umetnute su kao posebni segmenti, kao poseban stil kazivanja i kao posebna taka gledita. Dnevnik je mogunost da junakinja prie da oduka svojim teskobama, da porazgovara sa sobom, sauva neke dileme, iskae neiskazano ili nesrkazivo. UCrvenom aludnevnik je doao posle kraja prie, kao naknadno dopisani deo koji iz subjektivnog (ali intimnog, neizreeiog) ugla prosuuje o dogaaju - osudi i streljanju borca koji je iz seljake kue uzeo crveni al da bi se sauvao od mraza. U pripoveciKroz granje nebodnevnik bolniarke Branke ukomponovanje u strukturu pripovetke: devet odlomaka razliitog obima. Dnevnika forma je posluila kao posebno sredstvo za osvetljavanje zbivanja, vremena i ljudi, kao taka gledita koja se nadnosi nad svim opisanim dogaajima. Na kraju pripovetke tri uzastopna dnevnika odlomka imaju epiloku funkciju, dok se narativni deo zavrava pojedinanom sudbinom ("Mladi sa slomljenim kukom naglo zauta. Lice mu postade znojavo i pokri se do brade..."), Dnevniki deo se zavrava optom situacijom ("Odlazimo... Izmeu ovih bukava neto ostavljamo..."). Dok u narativnom delu pojedinane sudbine ostaju otvorene, u dnevnikom su one definisane:

Nemci odlaze iz sela, pola sam kod Radoa. Zatekla sam ga mrtvog.Mladi kome je slomoljen kuk traio je da sednem pored njega. Drao me je za ruku i posmatrao me.Okrenula sam glavu kad se njegova ruka trznula.

Dnevnik bolniarke Branke javlja se kao objedinjujua svest: niz pojedinanih slika i niz pojedinanih svesti natkriljuju svest, misao i oseanja bolniarke Branke, koja u sebi sjedinjuje patnje, strepnje i bojazni svih ranjenika. Ovaj dnevnik, nadometajui redukovano kazivanje narativnog subjekta, osvetljava situacije i linosti sa jedinstvene take gledita.

Stania VelikoviInterpretacije iz knjievnosti IV