digitalne umetnosti fmk program

5/21/2018 Digitalne umetnosti FMK program

1/91

DIGITALNEUMETNOSTI

STUDIJSK

IPROGRAM

#OPROGRAMU

#PREDMETIPOGODINAMA

#PREDAVACI

#KONTAKT


2/91

DIGITALNEUMETNOSTIa je savremena umenos? Zao je umenosi eorija 20. veka neophodna za razumevanjesavremene umenosi? Kako je pojava digialnihmedija uicala na savremenu umenos? Koji suizazovi posavljeni pred umenika u 21. veku u dobadigialne kulure? a znai bii kreaivan? U kakvojsu vezi kreaivno i subverzivno miljenje?

Osnovni i maser program Digialne umenosina Fakuleu za medije i komunikacije omoguievam da sami naee odgovore na ova pianje. Krozpredavanja, vebe, prakini rad, israivaki rad,diskusije, prezenacije nauiee da se kreee krozraziie medije, da se usmerie u odreenoj oblasi(oografiju, film, vizuelne komunikacije, zvuk,nove medije), da kombinujee digialne medije iprodukujee inerakivna okruenja. Isovremeno,saznaee zao novi, digialni umenik, poredprakinih veina mora dobro da poznaje i iri eorijski, poliiki, ekonomski, druveni i umenikikoneks. Takoe, okriee na koji nain je sadigialnim medijima ovoren prosor za inovacije,eksperimenisanje i bii pripremeljeni za neprekidnousavravanje.

U okusu sudijskog programa Digialne umenosije razvijanje kriikih i kreaivnih sposobnosisudenaa i sudenkinja kao buduih srunjaka udomenu digialnih medija, ovladavanje specifinimznanjima i prakinim veinama porebnim za

obavljanje proesija kao o su digialni umenici,veb dizajneri, digialni oografi, digialni videoumenici, dizajneri zvuka, rad u novinarskim,izdavakim kuama, markeinkim agencijama,elevizijskim sanicama i kulurnim usanovama svima iji posao zaheva razumevanje digialnihmedija, savremene umenosi, kulure i medija.

Poseban akcena i znaaj imaju kursevi iz oblasivizuelnih komunikacija, oografije, videa,savremene kriike i eorije umenosi, isorijeumenosi 20. veka, sudije kulure, eorije digialnihmedija, popularne kulure i filma i inerkuluralnekomunikacije koji pruaju visok nivo poznavanjasveskih rendova u polju izuavanja i primenedigialnih medija, razumevanje koncepaasavremene umenosi, eorije kao i promena u

kojima se maniesuju u kuluri globalnog druva.

Ako elite da tokom studiranja napravite

svoj portfolio, izloite svoje radove na na-im online (studentski blog, elektronski a-sopis Propeler) i offline platformama (go-dinjim, autorskim i grupnim izlobama)kao i da zakoraite u novi, radni i kreativniprostor mi smo pravi izbor za vas!

#OPROGRAMU#PREDMETIPOGODINAMA#PREDAVACI#KONTAKT


3/91

123M1M2OSNOVNE STUDIJE MASTER STUDIJE



4/91

1GODINA PRVISEMESTAR DRUGISEMESTAR

Slika, zvuk, iluzija pokreta

Svetlost i kompozicija

Osnove grafikog dizajna

Snimanje zvuka 1

Uvod u optu istoriju umetnosti

Istorija vizuelnih komunikacija

Produkcija u audio-vizuelnim medijima

Osnovna struktura filmskog dela

Analogna/digitalna fotografija

Osnove tipografskog oblikovanja

Snimanje zvuka 2

Uvod u modernu umetnost

Uvod u digitalne umetnosti

Akademsko pisanje

U prvoj godini se upoznajee saprogramom i svim oblasimakojima se moee bavii okomsudiranja. Imae osam obaveznihkurseva koji predsavljaju osnovuza dalje usmeravanje. Na prvoj

godini okriee ime bise elelida se bavie, a vas zanima i svariza koje nise ni preposavili da vaszanimaju.



5/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Film! Poeci razmiljanja o filmu.Oduevljenje prvih pronalazaa.Zaboravljeni biseri nemog filma. a jeosalo od filma i bioskopa danas?

Od kamere brae Limijer do kameremobilnog eleona u depu.

Od mainiara ora Melijesa do filma kao

igre, vree rikova i magije.

Inspiracija za va film je blizu, usvakodnevici. Radoznalo posmaranjeje poeak. Pokuaje da slikama kaeeneo o sebi. Kao i da u ridese sekundiispriae priu. Na kursu ee nauii dasnimie jendominuni dokumenarnifilm iz jednog kadra, auorporre iz pe ireklamu od ridese sekundi.





6/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Zao su kompozicija i osveljenje akovani za kreiranje dobre oografije? Kojisu likovni elemeni oografije? a inidobru kompoziciju? Koji je znaaj i unkci-ja svelosi u komponovanju oografije?Saznaje a je emperaura boje i raspon

konrasa. Koje su meode merenja inen-ziea svelosi? Nauie kako da iskorisi-e osveljenje na najbolji nain za snimanjerazliiih ipova predmea i maerijala.Nauie kako da osvelie i snimie por-re. Budie kreaivni!





7/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Od sranice Fejsbuka, bilborda, eikeena majici do vae line kare, sve jeprolo kroz proces oblikovanja kojinazivamo grafiki dizajn. Tokomsemesra upoznaee se sa osnovnim

pravilima, elemenima i jezikom koji senalazi u vizuelnim porukama oko ebe.Savladaee osnove raunarskih programakoje korisimo, a oprobaee se i kaoauor-grafiki dizajner.





8/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje

Snimanje zvuka 1

Kako napravii audio-snimak? Ovajkurs predsavlja krako puovanjekroz isoriju snimanja zvuka za audio-vizuelne medije. Upoznaee se saehnologijom i ehnikama snimanja zvuka

na najsavremenijoj sudijskoj opremisamosalno snimajui govor u sudiju.Kroz snimanje govora, vebaee i ehnikegovorenja pred mikroonom koje eemoi da primenjujee, pored sudijskih, i uvansudijskim siuacijama.





9/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje




Koja slika se smara najzagonenijomu isoriji umenosi i zao? Zao jeLeonardo da Vini bio manje plaenod esara koji je radio drveni okvir zanjegovu sliku? Zao je Karavao slikarprljavih nogu? Po emu se renesansnaslika razlikuje od srednjovekovne?Kako razlikovai romaniku odgoike graevine? Ko je napravio prvi

monumenalni ak nakon anike? Zaosu barokni umenici smarali da jesuina svea u pokreu i kako je Berninidoarao pokre u kamenu? I, naravno,kako objasnii Mona Lizin osmeh? Ovo suneka od pianja koja ee razjasnii okompua oko svea umenosi u 15 lekcija nakojem ee nauii da raspoznajee kljunepojave, silove, pravce u isoriji umenosi.



10/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Veinu svari koje danas zna nauio sipomou ula vida. Tako je bilo oduvek.Tokom kursa proeaee kroz razvojvizuelnih komunikacija od prvih danacivilizacije do danas. Dizajn kakav

poznajemo danas, dolazi ek na krajuove dugake prie. I, u jednom renukushvaiee koliko isorije je ukano uvizuelni sve koji nas okruuje i sliku naekranu koju oliko volimo.





11/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Nauie da paljivo uporebieprodukcijske alae koje korise svi vrhunskiproduceni audio-vizuelnih medija.Nauie dese elemenaa koje medijskiproducen mora da zna. Ko je ciljnagrupa? a je posebno u vojoj produkciji/projeku? Kolika je cena produkcije? Koplaa produkciju i koja su oekivanja?

Kako da angauje najbolje mogue ljude?Kako da ne zakida na onome o se vidina ekranu? Zao je pria glavna odrednicauspeha? Zao je glumaka podelapresudna za uspeh produkcije? Kako oda su ideje laki, a prevaranje ideja u delaei deo posla? Zao si dobar onolikokoliko i voja poslednja produkcija?





12/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


a su osnove filmskog jezika? Od kojihosnovnih elemena se sklapaju reenicejezika zbog kojeg publika sedi dva saau mraku bioskopa? Koje su aze rada upravljenju filmova? a su o planovi,

rampa, pokrei kamere, rez na pokre,koninuie vremena i prosora, elipse? Uzpuno prakinih vebi, ovaj kurs je osnovaza sve kasnije predmee koji se bavefilmom.





13/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje

Analogna/digitalna fotografijaUpoznaje se sa eorijskim osnovama,ehnikim i ehnolokim mogunosimanasanka, izrade, obrade i arhiviranjaanalognih i digialnih oografija. Kojesu slinosi, a koje razlike u procesimarealizacije analogne i digialne oografije?

Kakva je uloga i znaaj opike u nasankuoografije? a je filmsko zrno, a apiksel? Kako se arhivira i uva oograskimaerijal? Kako se obrauje digialnaoografija? Na ovom kursu ee nauiikako da razvijae filmove i uveavaecrno-bele oografije u laboraoriji.





14/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Ako i se ini da su sva slova isa ili slina,i da slue samo da bi neo mogao danapie ili proia, grdno se vara. Slovasu jedno od najsarijih i najmonijih alaaza svaranje vizuelnih poruka i meusobnose razlikuju koliko i mi. Upoznae njihovoznaenje, nauie kako da ih pravilno

korisi da bi voja poruka bila opreciznija, jasna ali i originalna. Poee dasasavlja slova i slike u celine koje sadresmisao i znaenje, korisei programe zaprelom sranica. Na kraju e sve sasaviiu inerakivnu prezenaciju da se zna dasi dee digialnog doba.





15/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje

Snimanje zvuka 2

Koliko kompleksno moe bii snimanjegovora, zvunih eekaa i muzike u sudiju:od jednog glasa do hora, od jednoginsrumena do orkesra? Kako snimii

zvuk u vansudijskim uslovima: u prirodi,u gradu, na ulici, u sanu, pozornici? Naovom kursu nauiee da snimae zvukna lokaciji uz pomo prenosnih ureaja zasnimanje zvuka.





16/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


Kakva je veza izmeu Bodlera, Pariza,flanera i moderne? Da li je modernoiso o i savremeno? Zao jeMane prvi moderni slikar, a njegovaOlimpija skandalozna? Ko je napravioprvu samosalnu izlobu? Zao seimpresionisi suprosavljaju Akademiji?

Zao je Gogenova livada crvena, a ovisidivljaci? Zao kubisi lepe novinske lankena svoja plana, a ekspresionisi slikaju licakao maske? I ko su, zapravo, gospoiceiz Avinjona? O ovim i mnogim drugimi danas akuelnim pianjima saznaeena kursu koji e vas uvesi u 20. vek imoderno shvaanje umenosi.





17/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje


a nam je digializacija donela? a jedigialna umenos? Kada je dolo dokraja modernih reerennih podrujaslike i prelaz od analogne ka digialnojproizvodnji i reprodukciji slike? Kako jeslika posala inormacija? Kada su novimediji definiivno posali dominannopolje komunikacija? Kakva je o novaraspodela snaga izmeu svarnosi kojanas okruuje i svarnosi koja dolazi izspoja umenosi i ehnologije?





18/91





Snimanje zvuka 1







Snimanje zvuka 2



Akademsko pisanje

Akademsko pisanje

eso se uli da neko zamera piscu da

ideju koja je ve poznaa uvija u novo ruhojezika, i smarae da je sasvim nevano ineporebno iznova mislii ideje u drugomjeziku, u novom pakovanju. Sraegijeianja vam okrivaju pusolovni svejezika, u kome posajee avanurisi kojirazvijaju nove poglede, druge oi koje videda rei koje iae ne znae iso kada senau na drugim mesima, u susedsvudrugih rei, u drugim eksovima, kad

razliia vizuelna iskusva isi predeoslikaju drugaije. ianje eksa, slike,filma, oografije ili svaranje novogeksa, u ormi pisanja, jese israivakipu u nepoznao, susre sa drugaijim inesrodnim, i nepresano iznenaenje. Ovajkurs je meso na kom moe da upoznasebe kao auora, kao savremenog DonKihoa pusolovnog, invenivnog iaocai pisca, koji moe ukroii verenjae i

okreai ih zauvek.





19/91

2GODINA TRECISEMESTAR CETVRTISEMESTAR

Grafiki dizajn 1

Fotournalizam

Osnovne dokumentarne video forme 1

Animacija

Montaa zvuka 1

Digitalna obrada slike 1

Toposi modernizma

Narativni modeli u dokumentarnomi eksperimentalnom filmu

Novi mediji i umetnost

Medijske reprezentacijeDalekog Istoka: ANIME

Grafiki dizajn 2

Dokumentarna fotografijaOsnovne dokumentarne video forme 2

Montaa zvuka 2

Kompjuterska animacija


Avangardna kritika modernizma

Narativni modeli u fikcionom filmu

Zvuna slika

Od druge godine birae usmerenje,oblas koja je u okusu vaegdaljeg kolovanja. To moe bii:oografija, film, zvuk, vizuelnekomunikacije ili novi mediji.Ukupno imae osam kurseva,

ali ih birae u zavisnosi odineresovanja: glavni kurs vamje iz oblasi koju se izabrali kaousmerenje, ali poo ivimo udigialnom sveu u kojem serazliii mediji salno prepliu,glavnu oblas vaeg ineresovanjamoee da kombinujee sa drugimoblasima kroz sisem obaveznih i

izbornih kurseva.



20/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Grafiki dizajn 1

a sve obuhvaa proces i produkcijau okviru polja grafikog dizajna? Kojemeode grafiki dizajneri korise da bi dolido eeknih i kreaivnih vizuelnih reenja.Kurs sadri seriju predavanja, diskusija ivebi koje analiziraju kako koncepi, oblici,boje, ipografija, kompozicija kao osnovnielemeni vizuelnog jezika jesu snanosredsvo za komunikaciju ideja kako uisorijskom ako i savremenom druvu.Projeki obuhvaaju rad na digialnimilusracijama, ipograskim i kreiranjuuspenih vizuelnih reenja.



21/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

FotournalizamKako je nasao oournalizam? Zao suznaajne oograske agencije? Koje susavremene endencije u oournalizmu?a je oo-ves i koja je njena uloga umedijskom inormisanju? Kakav je odnosizmeu inormacije i vizuelne i lusracije?Kako oografisai inervju za dnevnenovine i magazine? Koji su anroviprisuni u urnalizmu? O ome kao i opoziciji ooreporera u savremenomdruvu i znaaju oo-reporae kaodokumenarnog naina izraavanjasaznaee na ovom kursu.



22/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Osnovne dokumentarnevideo forme 1

Svi veliki igrani filmovi ee kadokumenarnom, iso kao o svi velikidokumenarni filmovi ee ka fikivnom,rekao je Godar. Okud uope pojamdokumenarnog? Zao elimo dasnimamo sve oko nas, a posebno drugeljude, ba onda kada naizgled ne glume?Kako su druvene okolnosi i noveehnologije uicale na dokumenarni filmi obrano? Na ovom kursu emo kroz nizprakinih vebi i zajedniko gledanjei diskuovanje filmova preispiai ovai mnoga druga pianja. Na kraju kursaposedovaee lepezu ehnika i prisupakojima se moee korisii pri izradi vaegprvog dokumenarnog filma.



23/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Animacija

Kako oivei nepokrene predmee ipokrenui oveka na nain kako on onikad nije mogao? Ovo pianje je dobarizgovor da uzmee u ruke najrazliiijemaerijale i izbliza pogledae predmee iljude koje ee animirai. Proiemo nizehnika animacije koje se izvode direknopred oo-aparaom, sliicu po sliicu,analizirai bezbroj primera iz isorije isavremene animacije i ovorii niz emakljunih za svaralaki proces kojima su sebavili i auori kao o su Len Laj, NormanMaklaren, Jan vankmajer, Pes. Na krajukursa, smisliee i napravii svoj prvi krakianimirani film u kolanoj ehnici.



24/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Montaa zvuka 1

a su ehniki, a a kreaivni aspekimonae dijaloga i govora? Da li smo oilisuvie daleko od laserskog piolja ili smoi dalje blizu kovakog ekia? Uz proces

nasajanja realnih i veakih zvuniheekaa nauiee da ujee, produkujeei uivae u zvunim ransormacijamarazliiih savremenih audio-sisema.



25/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.


Nauie napredne ehnike ediovanjadigialnih slika, video i filmskih maerijalakroz kreaivne prakine projeke raeneu najsavremenijim sofverskim pakeima.Upoznaje kljune aspeke umenosidigialne produkcije i posprodukcijefilmskog, video, DVD i veb sadraja.



26/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Toposi modernizma

Zavodljiv kurs na kome e nauiiima li razlike izmeu modernog imodernisikog. Reie se nelagodepred apsraknom slikom, jer apsrakcija ibespredmenos nisu iso kada se upoznasa erminima i procesima svoenjarealisikog moiva neke realisinepredsave na njegovu suinu. Sluaeo ome kako su se prema oj suiniodnosili, na primer, Maljevi i Mondrian,a a su o njoj vrdili Mais, Pol Kle i JozeAlbers, Kandinski. Ako se pia da li ogmodernizma ima i danas, onda e naovom kursu o sigurno saznai... avie,lako e ga prepoznai u sveu oko sebe.



27/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Narativni modeli u dokumentarnom ieksperimentalnom filmu

Da li su svi filmovi na sveu dokumenarniak i kada se u njima glumi? Zao jeHikok rekao da dokumenarce reiraBog? a povezuje Leni Rienal i FrenkaKapru? Posoji li isina na filmu? areba uradii da bi se iznervirao gledalaci sa kojim ciljem? Treba li redielj da

se vidi u kadru? Zao filmovi EndijaVorhola raju saima? Kada i zbogega je bila poznaa Beogradska koladokumenarnog filma? Na ova i slinapianja odgovore moee saznai na kursuna kome se izuavaju eorijski i isorijskiaspeki pripovedanja u dokumenarnom ieskperimenalnom filmu.



28/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.


a se desilo sa umenou u doba novihmedija? Danas ivimo u vremenu kadavie nisu u prvom planu dosignua isnaga radicionalne slike. Muzeji i galerijeposoje, ali oni sa sobom nose vrednosepoha koje predsavljaju. Meuim, novegeneracije ne gaje u vrsu nosalgije zavremenom definisanim pojmom slika-na-zidovima. Ineresovanje za slike

danas je okrenuo ka novim glediima,odnosno, ka novim medijima. Kako daodgovorimo na pianje Nikolasa Burioa:da li umenos danas predsavlja uopijuili je okrenua irenju viruelnog prosora?Moda umenos ne eli da objanjava,ve da svara svoj sve na projekimai koncepima? Kakav je odnos izmeuumenika, novih medija i umenosi?



29/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.


Kako je japanska animacija od lokalnepopkulurne orme posala globalnienomen? Zao su anime filmovi i serijalidominanni izvozni proizvod japanskekulure? a je oaku, henai, shojo,shonen? Upoznaje japansku isoriju,

kuluru i idenie preko jedinsvenihvizuelnih i emaskih srukura. Okrijeanasine, alernaivne sveovesamuraja, geji, roboa i muanaakoji pokreu suinska pianja odnosaehnologije i druva, seksualnosi, prirodei urbanizacije, disopijske budunosi.



30/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



izbornih kurseva.

Grafiki dizajn 2

a je o vizuelni idenie i koji elemeniine njegovu srukuru? Kako razviikoncepe i primenii ih na logoip, plaka,knjigu, kampanju, prosornu inervenciju?a danas znai bii grafiki dizajneri koje su sve veine za o porebne?

Kako kombinovai cre, oografiju,kola i ipografiju? Kako kreaivnokorisii kompjuerske sofvere? Krozseriju projeknih zadaaka israivaeerazliie ehnike u dizajnu i nauii da ihprimenjujee u sopsvenom radu.



31/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika

Od druge godine birae usmerenje,oblas koja je u okusu vaegdaljeg kolovanja. To moe bii:oografija, film, zvuk, vizuelnekomunikacije ili novi mediji.Ukupno imae osam kurseva,ali ih birae u zavisnosi odineresovanja: glavni kurs vamje iz oblasi koju se izabrali kaousmerenje, ali poo ivimo udigialnom sveu u kojem serazliii mediji salno prepliu,glavnu oblas vaeg ineresovanjamoee da kombinujee sa drugimoblasima kroz sisem obaveznih i

izbornih kurseva.

Dokumentarna fotografijaa je dokumen? Kako se dokumenarnaoografija razvijala kroz 20. vek?Koji je odnos izmeu subjekivne iobjekivne dokumenarnosi? a je novadokumenarnos u digialnoj eri? Ima limesa reiranom u dokumenarnoj ormi?Koja je uloga dokumenarne oografijeu irem druvenom regisru? Zao jevaan kriiki sav u dokumenarnomizraavanju? Napravie svoj oo-esej,izrazie svoj sav!



32/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika

Od druge godine birae usmerenje,oblas koja je u okusu vaegdaljeg kolovanja. To moe bii:oografija, film, zvuk, vizuelnekomunikacije ili novi mediji.Ukupno imae osam kurseva,ali ih birae u zavisnosi odineresovanja: glavni kurs vamje iz oblasi koju se izabrali kaousmerenje, ali poo ivimo udigialnom sveu u kojem serazliii mediji salno prepliu,glavnu oblas vaeg ineresovanjamoee da kombinujee sa drugimoblasima kroz sisem obaveznih iizbornih kurseva.

Osnovne dokumentarnevideo forme 2

a vam je sve porebno da snimiedokumenarni film? Pored inimne elje dabudee glavna aca u gradu, da puujee ilepo se provodie na najvanijim filmskimesivalima i da vam se naravno svi dive,porebno je da razlikujee emu od ideje,pronaee junake vaeg filma, napieesinopsis, uradie israivanje za vau emu,napravie i vodie Dosije filma od poeka

do kraja rada na filmu, uradie budei plan snimanja, nauie da snimae sakamerom, monirae, snimae, moniraearhivski maerijal, monirae, snimae,uradie dizajn zvuka, napravie promoivnimerijal za va film, kao i esivalskusraegiju gde e se va film prikazavai.Sve ovo ee uradii zajedno sa nama napuu ka svom prvom dokumenarnomfilmu u ivou.



33/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika


Montaa zvuka 2

Kako se od bas bubnja korak po korak dolazi do simonijskog orkesra? A kako korak po korak do svaranja muzikogdela? Na ovom kursu ee snimai

pojedinane insrumene i manje sasaveu sudiju i na lokaciji. Takoe, nauieeda monirae snimljene muzike delove usofveru za monau muzike.



34/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



a je digialna animacija i koje su njenespecifinosi u odnosu na klasinuanimaciju? Koje vrse digialne animacijeposoje i koji se kompjuerski programinajvie korise? a je 3D animacija? Kakose pripremaju karakeri za animaciju?Tokom kursa, imaee priliku da nauie da

animirae osnovne pokree humanoidnih3D karakera, da korisie zvuni zapis kaomaricu za animaciju, ali i da se upoznaesa principima animacije, procesomplaniranja i pripremanja animiranogfilma, video igara i drugih mulimedijalnihanimiranih ormi.



35/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



Upoznaje sveobuhvani skup 2D i 3Dalaa za kompoziing, animaciju i eekekoji se korise u filmskoj i video indusrijii veb dizajnu. Saznaje na koji nain se

prave kompozicije modernih vizuelnih iaudio eekaa, kao i animacije objekaa ieekaa, kroz prakine projekne zadakeraene u najpopularnijim sofverima.



36/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



Kurs o nemirnim duhovima svih vremena.Oevi glasnog zevanja, pevanja naramvajskoj sanici i skakanja po prljavimbarama bosih nogu, koji su nosili zvezdepadalice na emenu, koji nisu marili da liulaze u naenu ensku ili muku odeukada je njihova bila na hemijskom, u sveuu kome ivi bi bili nazivani zaljubljenicima

u reciklau i leove u kosmos, sanjari iielji raznorodnih Uopija. Ko su bili oni,a im je smealo u vremenu u kome suiveli, kakve su sveove zamiljali i gde seza njih odvijao svaralaki in, i sve onoo emu nisu umeli ili heli da se izraze, iZao, saznae ba iajui i analizirajuinjihova dela na ovom kursu.



37/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika



Koliko ima naina da se ispria filmskapria? U kakvim priama moraju daposoje likovi kao so je Gandal? Kakvusrukuru prie imaju filmovi koje veinagledalaca voli, a kakvu oni koje voleljubielji umenosi? Zao je Joda akomali? Zao su u Parizu 1960-ih nasajalipopuno razliii filmovi na levoj i na

desnoj obali Sene? Zavidi li Godar nafilmovima Duanu Makavejevu? Zaoje Taranino pomeao filmske rolne uKill Billu? Na ova i sl ina pianja moeesaznai odgovore na kursu koji je zamiljenkao jaki kokel eorije i isorije igranogfilma (od koga neee moi da zaspie naasu, ak i ako o budee eleli).



38/91


Grafiki dizajn 1

Fotournalizam


Animacija

Montaa zvuka 1


Toposi modernizma




Grafiki dizajn 2


Montaa zvuka 2





Zvuna slika


Zvuna slika

Da li ubisvo pod uem (Psiho, reija:Alred Hikok) najsranije izgledauz muziku i um vode i noa; samo sumovima; ili bez ikakvog zvuka? KakoRosinijeva vrcava muzika zvui u operi,a kako u sceni brualne masovne ueu Kjubrikovoj Paklenoj pomorandi? Idalje vrcavo? Ili groeskno? Zao? Ta

i slina pianja su ema kursa Zvunaslika: sadejsvo slike i zvuka u svaranjui umaenju znaenja zvunih slika, slikobogaenih zvukom, u raznim anrovimai umenosima od opere i filma doumenike izvedbe (perormansa) ireklama.



39/91

3GODINA PETISEMESTAR SESTISEMESTAR

Komercijalna fotografija 1

Infografika

Osnovne video forme 1

Mastering zvuka 1

Veb dizajn

Programiranje za neprogramere

Neoavangardna umetnost

Ekranska kultura

Medijske reprezentacije Dalekog Istoka:azijska kinematografija

Komercijalna fotografija 2:modna fotografija

Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija

Programiranje za multimedije

Teorija novih medija

Postmoderne umetnike prakse

Slika i nasilje

Popularne kulture drugih

U reoj godini nasavljae svojeusmerenje kombinujui glavne,obavezne i izborne kurseve. Svaznanja koja se sekli u razliiimprakinim i eorijskim oblasimau prehodnim godinama sada eemoi da uzioniee kroz realizacijukompleksnih radova. Oni koji su seopredelili za film, u reoj godinisnimie svoj prvi igrani film; oni koji suse opredelili za vizuelne komunikacijei nove medije pravie razliieinerakivne sadraje: od inerakivnihknjiga do inerakivnih insalacija iholograma; oni koji su se opredeliliza zvuk radie svoje kompozicije ilizvuk za film; oni koji su se opredeliliza oografiju imae boga porolio:od dokumenarnih, reporanih dokomercijalnih i modnih oografija.



40/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura


Komercijalna fotografija 2: modna fotografija

Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje




a je unkcija komercijalne oografijeu savremenom sveu? Koje su njenespecifinosi? a sve uie na pravilai posupke realizacije komercijalneoografije? Kako realizovai zaheveklijena i uspei na riu reklama? Dokoje mere posprodukcijska obrada

oografije, uporebom savremenihmeoda i sofvera, uie na ehniku,kreaivnu i esesku nadgradnjuoografije? Kako kroz jednosavne ikompleksne zadake sicai porebnupraksu u realizaciji osnovnih vidovakomercijalne oografije?



41/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Infografika

a je inografika? Koje su elemenarnesrukure neophodne za pravljenjerazliiih grafikona, dijagrama, menalnihmapa i kompleksnih seova inormacija?Koji su principi po kojima nasaju iljivevizuelne slike koje mogu da inormiu i

objasne sve i druvo u kome ivimo?Na kraju kursa samosalno ee napraviii grafike lisove inografike koje zavas predsavljaju relevanne savremenenaraive.



42/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura




Na ovom kursu piee scenario zakrakomerani igrani film. Prolazie krozsve aze svaranja scenarija: od ideje,sinopsisa, filmske prie, scenosleda,rimena do samog scenarija. Uzkonkrean, kreaivni rad na svom

scenariju, upoznaee se sa ajnimsasojcima velikih scenarisikihkuhinja uz dodaak raznih zaina popuMekgafina, Frajagove piramide, zaplea,ekspozicije i konano bombe ispodsola...



43/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Mastering zvuka 1

a se gledali, a a se videli? a sesluali, a a se uli? Kako psiholokidoivljavae vizuelne i audiivne senzacijekroz analizu zvune slike A/V dela? a jeo masering snimljenog i izmoniranog

zvunog maerijala? Na ovom kursuupoznaee se sa razliiim ehnikamamaseringa u zavisnosi od medija za kojise radi.



44/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Veb dizajn

Kako napravii inerne prezenaciju?Kako napravii elekronsku knjigu?Koji je poencijal korienja savremenekompjuerske ehnologije u procesusvaranja kompleksnih inerakivnih

ormi? a su ehnoloki rendovi uumenosi i komercijalnoj produkciji? Naovom kursu upoznaee se sa razliiimkoncepima inerakcije i inerneom kaoprosorom za umeniko delovanje.



45/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura




Kada vas Douglas Rushkoff upia da liprogramirae ili vas programiraju imajespreman odgovor. Kada u budunosisednee s programerima na sasanak nedozvolie da oni nakon sasanka odu iprepriavaju ale o vama analabeima.Nauie da razmiljae kao programer,

nauie da razgovarae s programerimai izrazie se u mediju koji, ne samo dapria priu, uvlai ljude u nju ve isimadaje da igraju vau priu. Piie prieza kompjuerske igre. Pre nego okrenee, nauie osnove programiranja uJavaScripu i Processingu.



46/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura




Kako amerika zasava posajeumeniki rad, a kako konzerve Balanajnpiva? Zao Rauenberg izlae belaplana i u kakvoj su vezi ova plana saKejdovom kompozicijom 433? Da lirag auomobilske gume moe da budeumeniki rad? Zao je Endi Vorholnaslikao Bojsov porre u dijamanskojpraini? O svemu ovome, kao i opresovanim auomobilima, okaenim

osacim ruka, enama u ulozi slikarskihekica, creima naslikanim glavom ilinogom, filmovima bez slike ili rasklapanjuklavira, upakovanim zgradama imnogim drugim zanimljivim radovimakoji povezuju avangardno iskusvo isavremenu umenos saznaee na ovomkursu koji se bavi najradikalnijim pojavamau umenosi 20. veka.



47/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Ekranska kultura

Kako je dolo do prelaza iz kulure pismau kuluru ekrana? a je ekranska kulura?Zao je u druvu spekakla kuluraslika izjednaena sa kulurom kliea? Zbogega kapializam nije civilizacija slike, vecivilizacija kliea? Koje su subverzivnekriike i umenike sraegije moguekao suprosavljenje kuluri kliea? Zbog

ega propada aura sa pojavom ehnikereprodukcije? Zao je pojava filmadovela do dizanja u vazduh okamenjenogi zavorenog svea? Da li je oograskiapara ve AI? a se dogaa saumenou u prelazu iz druva nadziranjau druvo konrole? Zbog ega je sveposalo ako fluidno, a ipak konrolisano?



48/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Medijske reprezentacije Dalekog

Istoka: azijska kinematografija

Da li elie da upoznae isoriju i vidiebudunos renuno najarakivnijih inajprogresivnijih kinemaografija nasveu? Okrije izuzeno popularan, aliu naim okvirima nedovoljno israenkulurni idenie Isone Azije. Prekosusrea sa nezaboravnim filmskimrukopisima, pribliie se kuluri i

eseici Dalekog Isoka. Ukazaemovam na zajednike vrednosi i razlikehongkonkog, korejskog i japanskogdruva, kao i nain na koji njihovekulure osvaruju znaajne relacije sakulurom Zapada. Saznaje kako se isonaumenos bavi pianjima nacije, porodice,romanike, seksualnosi i nasilja. OdGodzile, preko Brusa Lija do Oldboja.



49/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje




Zao je danas modna oografijanajpopularnija vrsa komercijalneoografije? Kako se modna oografijarazvijala i ransormisala okom XX veka?Koji su najznaajniji auori koji su uicalina razvoj modne i glamur oografije? Da

li je Helmu Newon najpoznaiji modnioogra? Kroz rad u proesionalnomsudiju sei ee prakino znanje iveine za realizaciju modne oografije,a na kraju kursa imaee svoj poroliosa radovima iz razliiih oblasi modneoografije.



50/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje


U reoj godini nasavljae svojeusmerenje kombinujui glavne,obavezne i izborne kurseve. Svaznanja koja se sekli u razliiimprakinim i eorijskim oblasimau prehodnim godinama sada eemoi da uzioniee kroz realizaciju

kompleksnih radova. Oni koji su seopredelili za film, u reoj godinisnimie svoj prvi igrani film; oni koji suse opredelili za vizuelne komunikacijei nove medije pravie razliieinerakivne sadraje: od inerakivnihknjiga do inerakivnih insalacija iholograma; oni koji su se opredeliliza zvuk radie svoje kompozicije ilizvuk za film; oni koji su se opredeliliza oografiju imae boga porolio:od dokumenarnih, reporanih dokomercijalnih i modnih oografija.

Dizajn interfejsa

Kako doi do inovaivnih reenja kojaskup eso kompleksnih inormacija,podaaka ili znanja mogu da predsavena dinamian, sve i razumljiv nain?Kako dizajnirai digialnu knjigu? Kakokombinovai grafiku, zvuk i video i

kreirai savremene orme vizuelnihkomunikacija? Na kursu ee kroz serijupredavanja, diskusija i vebi proi sve azerada na konkrenim projekima u poljudigialnog izdavava.



51/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje



kompleksnih radova. Oni koji su seopredelili za film, u reoj godinisnimie svoj prvi igrani film; oni koji suse opredelili za vizuelne komunikacijei nove medije pravie razliieinerakivne sadraje: od inerakivnihknjiga do inerakivnih insalacija iholograma; oni koji su se opredeliliza zvuk radie svoje kompozicije ili

zvuk za film; oni koji su se opredeliliza oografiju imae boga porolio:od dokumenarnih, reporanih dokomercijalnih i modnih oografija.


Ovaj kurs je nasavak kursa Osnovnevideo orme 1. Sada se od scenarijanasalih na kursu Osnovne video orme1 prave dvadeseominuni igrani filmovi.Formiraju se ekipe, pripremaju snimanja,i prave sudenski filmovi uz saradnju

sa kolegama i menorski rad proesora.Ispini rad na ovom kursu je realizacijafilma koji e bii predsavljen publici namalom esivalu igranih filmova koje sureirali sudeni kojima je film glavnaoblas ineresovanja okom sudija.



52/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje





Mastering zvuka 2

Puovanje kroz reerenne audio-sisemeza snimanje obradu i miks zvuka. Koji suo akuelni audio-ormai u savremenimaudio vizuelnim medijima (sereo, 5.0, 5.1,

7.1 i 10.2)? Na ovom kursu ee se upoznaisa razliiim nainima miksovanja u nekimod navedenih audio-ormaa.



53/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje





Dizajn interakcija



54/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje






Upoznaee osnove veb programiranjau savremenim scrip jezicima kao o suHTML5, CSS3 i JavaScrip, na jednosavani sisemaian nain kroz niz zanimljivihprakinih projekaa. Nauiee osnovekreiranja inerakivnih mulimedijalnihsisema, kao o su moderni veb sajovi,

kompjuerske igre i sofveri za uenje nadaljinu (e-learning), koji na inovaivannain spajaju medijske elemene kaoo su eks, grafika, audio, slike, video ianimacije.



55/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje





Teorija novih medijaa su novi mediji, a a je eorija novihmedija? Kada je dolo do kraha realnog inove paradigme slike? Kako razumei novemedije, promenu razmiljanja, kao noviodnos izmeu oveka i slike? Tehnolokinapredak je od umenika raio da seposavi ovoreno i da pokua da pronaenovu inspiraciju i nove posulae koji

dolaze sa novim medijima. Kako objasniinovu pojavu zvanu posmoderna slikakoja svoje uporie ima u ehnologiji? Kojasu o kljuna mesa razumevanja eorijenovih medija? a znai definicija ivoa uvremenu remiksa? a je ehnogeneza?



56/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje






Zao je koncepualna umenos bina za

razumevanje savremene umenosi? Kadaeri Levin oografie oografiju da li jeo plagija, kraa, oografija, doskoicaili prepoznaljiv umeniki posupak?Da li posojei umeniki rad moe dabude maerijal od kojeg se pravi novirad? a je zajedniko za umenika kojikuva u galeriji za svoje prijaelje i gose,gomilu izloenih bonbona (koje dovodeposeioca u siuaciju uzei ili ne) i papire

za cranje koje moee da ponesee? KadaPsiho gledae u galeriji i o 24 asa da lije o Hikok, Daglas Gordon ili pokvareniprojekor izloen kao umeniki rad?Da li jo uvek moemo da govorimo opianju originalnosi? Ili su sa ovakvimumenikim radovima pojavila neka druga,relevannija pianja?



57/91



Infografika


Mastering zvuka 1

Veb dizajn



Ekranska kultura



Dizajn interfejsa


Mastering zvuka 2

Dizajn interakcija




Slika i nasilje





Slika i nasilje

Kakva je veza izmeu slike i nasilja? Ukakvoj su vezi objekivno i subjekivnonasilje? Zao su medijske sl ike najeereprezenacija subjekivnog nasilja koliko je o isovremeno i nasilje nadslikama? Zao su javne sl ike najeenasilne? Kada nasilno, bez naeodluke posaje nezaobilazni deo naesvakodnevice, ne maskira li ono p

digitalne umetnosti fmk program

Documents