deveta gimnazija konacna verzija.doc

Девета гимназија Михаило Петровић Алас

Београд, Гоце Делчева 41

Матурски рад из српског језика и књижевности

ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У РОМАНУ ГОРДОСТ И ПРЕДРАСУДА ЏЕЈН ОСТИН

Ментор: Ученик:

Светлана Миловановић, проф. Милица Јечменица, IV/2

Београд, јун 2015.год.

Женски ликови у роману „Гордост и предрасуда“ Џејн Остин , Милица Јечменица IV2

С А Д Р Ж А Ј Страна

1. УВОД..................................................................................................................................3

2. ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У 18. ВЕКУ........................................................................................4

2.1. Положај жене у роману „Гордост и предрасуда“....................................................6

3. ПОРОДИЦА БЕНЕТ.........................................................................................................7

3.1. Госпођа Бенет.............................................................................................................7

3.2. Господин Бенет...........................................................................................................8

4. ЕЛИЗАБЕТ БЕНЕТ..........................................................................................................10

4.1. Фицвилијам Дарси...................................................................................................11

5. ЏЕЈН БЕНЕТ....................................................................................................................12

5.1. Господин Бингли......................................................................................................12

6. ЛИДИЈА БЕНЕТ..............................................................................................................13

7. ШАРЛОТА ЛУКАС........................................................................................................13

8. ЛЕДИ КЕТРИН ДЕ БУРГ...............................................................................................14

9. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................16

2


1. УВОД

Џејн Остин рођена је у Стивентону од оца Џорџа Остина, парохијског

свештеника, и Касандре Остин. Остала је везана за Стивентон и никада се није удавала.

Имала је шесторо браће и старију сестру Касандру са којом је била јако блиска. Једини

портрет по коме знамо како је Џејн Остин изгледала је лоше обојена скица коју је

израдила њена сестра и која се данас налази у музеју у Лондону. Основно образовање

добила је у школи за девојке 1783; прво у Оксфорду, па у Саутхемптону. Од 1785. до

1786. похађала је школу за девојке у Редингу. Џејн Остин је добила надпросечно

образовање у односу на оно које су добијале девојке у њено време, па се већ рано

посветила писању и прву причу је већ објавила 1789.

Џејн је анонимно објављивала своја дела. Њени романи су доживели велик успех,

али је њена анонимност онемогућавала да се креће у познатим књижевним круговима.

Иако су сва њена дела била љубавни романи, писани под утицајем романтизма у

енглеској књижевности, Џејн није била романтичар. У њеним романима снажне

емоције углавном доносе невоље при чему суздржана и чедна млада девојка пре налази

срећу него она која бежи са вољеним.

У време издавања, њена дела су наишла на прилично млак пријем, али је сер

Волтер Скот ипак похвалио њене радове:

"Та млада дама има дара за описивање међуодноса осећања и ликова из обичног

живота што је за мене нешто најлепше са чим сам се досада упознао."

-Волтер Скот

Роман „Гордост и предрасуда“ је прича о љубави и неразумевању која се одвија у

класно свесној Енглеској при крају 18. века.

Радња је смештена у аристократске кругове руралне Енглеске на прелазу 18. у 19.

век. Бенетови су племићка породица која је постепено осиромашила и чија госпођа

мајка Бенет очајнички настоји да својих пет ћерки уда за што је могуће богатије зетове.

3


Прилика за то су локални балови, а на једном од њих ће се најстарија кћи Џејн

загледати у богатог аристократу- господина Бинглија. Сусрет између Џејнине млађе

сестре Елизабет и господина Дарсија неће проћи тако добро - Елизабет, која се поноси

својом способношћу процене карактера, Дарсија држи за хладног човека, недостојног

њених осећања.

2. 18. ПОЛОЖАЈЖЕНЕУ ВЕКУ

Викторијанско доба било је контрастно, док је привилегована мањина уживала у

луксузу који је донео просперитет ове ере, сиромашни су на својим плећима носили

терет развитка и индустрализације Велике Британије. У сваком случају, жене нису

имале пуно права, али оне богатије су свакако уживале у доколици и ленчарењу, те у

одласку на чајанке у мирисним викторијанским вртовима.

Брак је био једина каријера за викторијанску жену. Да би биле спремне за

удварање и брак, девојке су се дотеривале попут изложбеног пса. Било је обавезно да

девојка зна да пева, свира музички инструмент, слика, црта, плеше и говори помало

француски или италијански, такође, од жена се очекивало и да буду невине, честите,

покорне, послушне и да се не занимају за политику. Биле оне у браку или неудане, од

викторијанских жена се очекивало да буду слабе и беспомоћне, крхки деликатни цвет,

неспособне о одлучивању било чега сем менија и бриге да и децу научи моралним

вредностима.

Госпођа је морала да осигура да дом буде место мира и утехе за мужа и породицу

штитећи их од стреса индустријске Велике Британијe. Жена је морала да се брине o

домаћинству да се муж не би замарао тиме како би се посветио заради новца. Да би

водила поштовано домаћинство и осигурала задовољство, удобност и добробит своје

породице морала је да буде господарица куће и да одрађује свој посао мудро и

темељно. Такође је морала да надгледа послугу и да им одређује посао.

4


Богата жена је слободно време проводила читајући, шијући, везући, пишући

писма, надгледајући послугу и бринући се о свом изгледу како би била понос свога

мужа. Жене прве класе имале су и пуно друштвених обавеза. Већину времена би

проводиле дружећи се са пријатељицама, а чајанке, плесови, балови и концерти били су

место окупљања елите.

Женама није било понуђено учење предмета класичне или комерцијалне природе.

Образовање се делило на основу пола. Жене су имале прилику да проучавају предмете,

попут историје, географије и опште књижевности, који ће им пружити занимљиве, али

неоспорне теме за расправу. Ретко су имале прилику да похађају универзитете. Биле су

намењене да више или мање буду „орнамент друштва“.

Живот жена радничке класе је био знатно неудобнији. Сиромашне породице су

живеле у трошним становима, где су често сви укућани живели у истој соби. Полне

разлике су биле мање наглашене код најсиромашнијих; сиромашне жене, а и деца, да

би прехранили породицу били су присиљени да прихватају и најгоре могуће послове.

За радничку класу идеал жене која се брине о кући, док мушкарац зарађује новац, био

је недостижан. Сиромашне жене су се најчешће запошљавале као раднице у текстилној

и другим индустријама, у имућнијим кућама као послуга или гувернанте, али и у

рудницима.

5


2.1. „ “Положајжене у роману Гордостипредрасуда

Положај сестара Бенет је постао изузетно неповољан након осиромашења њихове

породице. Како њихови отац и мајка нису имали мушког наследника, коме је по

правилу требало све да припадне, имање је преузимао најближи мушки рођак, господин

Колинс.

Жена која би се нашла у таквој ситуацији, морала је да се уда за човека са већим

наследством, да би јој будућност била осигурана.

С тога, већ у уводној реченици романа:

„Опште је позната истина де је богатом неожењеном човеку жена неопходна.“

Џејн Остин, „Гордост и предрасуда“

видимо да је богат муж и те како био потребан и тражен. Пример за то је Шарлота

Лукас која је одлучила да се уда за господина Колинса, човека којег није волела ни

поштовала. Она је рекла:

„Тражим само удобан дом.С обзиром на карактер господина Колинса, везе и положај,

уверена сам да су моји изгледи за срећу с њим једнако добри као и код већине оних који

ступају у брак.“


Госпођа Бенет је свесна да би се, уколико дође до смрти њеног мужа, она и њене

ћерке суочиле са избацивањем из дома у којем су живеле. Због тога, она је очајна у

жељи да их што пре и што богатије уда. У то време, брак је био једини начин за

финансијску стабилност.

6


3. ПОРОДИЦАБЕНЕТ

Породица Бенет игра главну улогу у роману. Сложени односи између чланова

породице утичу на даљи ток приче. У друштву где је брак једина могућа будућност за

младу девојку из добре породице, присуство пет кћери чији је добар изглед једина

предност представља разлог за забринутост. Упркос томе, мајка и отац не врше улогу

васпитача својим ћеркама. Мајка се, под подругљивим погледом свог

незаинтересованог мужа, труди да уда своју најстарију и најлепшу кћер за богатог

наследника.

Све ћерке се понашају потпуно другачије у зависности од образовања које су

добиле или обезбедиле саме себи.

Елизабет и Џејн показују највише образовања и васпитања, бивајући тако и

највише цењене од стране свог оца, док Мери, најмање физички атрактивна, показује

интелектуалне и музичке склоности. Насупрот томе, две најмлађе ћерке Кити и Лидија,

су постале готово распуштене под аљкавим надзором њихове мајке.

3.1. ГоспођаБенет

„Она је била жена скромне моћи расуђивања, оскудног знања и променљиве

нарави. Када је била незадовољна, уображавала је да пати од нерава. Главни циљ

њеног живота био је да уда своје кћери, а утеха њеног живота посете и новости.“

Џејн Остин, „Гордост и педрасуда“

Госпођа Бенет је гласна и социјално неприлагођена жена. Када год проговори,

чини се да прави будалу од себе. Њено вулгарно понашање постаје главна сметња

Дарсију и Бинглију у жељи да се приближе њеним ћеркама. Поред свог грубог

понашања, госпођа Бенет није ни мало паметна и разумна. Она даје исхитрене судове и

променљива мишљења.

7


Кроз књигу, њено мишљење се мења од згрожености и мржње до дивљења. То

видимо на примеру њеног понашања према господину Колинсу, Викаму, Бинглију и

Дарсију. Наравно, њено опхођење према њима, зависи од тога да ли она њих посматра

као потенцијалне зетове.

3.2. ГосподинБенет

„Господин Бенет је био чудан склоп оштроумља, сарказма, резервисаности и

ћудљивости, да његовој жени ни искуство од двадесет три године није било довољно

да разуме његов карактер.“


Иако је господин Бенет у суштини разуман човек, он се понаша чудно због

разочарења у сопствену жену. Брак са госпођом Бенет направио га је помало горким и

циничним. Он свој живот у лошем браку чини подношљивијим тако што узима улогу

пасивног ироничног посматрача живота, у потпуности одбацујући своју улогу оца и

мужа.

С времена на време он излази испод свог стакленог звона да би се забавио

гњавећи своју жену или дајући безобзирне примедбе својим ћеркама. Он заправо

стварно воли своју децу, посебно Елизабет, коју сматра нарочито разумном и

духовитом.

8


Током романа, господин Бенет показује да је врло неосетљив отац. Иако је његова

духовитост освежавајућа, она је такође и узнемирујућа због свог цинизма. Нажалост, то

се одражава на његове ћерке. Када Џејн бива одбијена, он о томе говори олако, као да је

то било неизбежно, што њу још више потреса.

Он није уопште забринут због Лидијиног недоличног понашања и упркос

Елизабетином упозорењу, он јој допушта да оде за Брајтон. Његов немар доводи до

Лидијиног бега и удаје за Викама. Овај инцидент га изузетно шокира и по први пут он

изгледа заиста забринут за једну од својих ћерки. Он чак одлази у Лондон да је тражи,

међутим брзо одустаје и допушта господину Гарднеру, брату своје жене, да га замени у

потрази.

Када Елизабет објави своју веридбу са Дарсијем, он постаје искрено забринут јер

сматра да је Дарси непријатан и арогантан и не жели да његова ћерка, попут њега,

заврши у несрећном браку. Када спозна Дарсијеву доброту и Елизабетину искрену

љубав, он им даје свој благослов. Међутим, на крају романа, његов лик се не мења

значајно. Он се поново враћа под своје стаклено звоно, удаљавајући се од своје супруге.

9


4. ЕЛИЗАБЕТБЕНЕТ

Елизабет је слободоумна, духовита, живахна и топла млада дама. Она је такође и

сјајна, комплексна и интригантна особа која има реалну слику о животу. За разлику од

своје сестре Џејн, она није спремна да размишља како су сви без мане. Она зна да

неприкладно понашање њеног оца долази од његовог незадовољства њеном мајком.Она

такође опажа хировитост своје мајке и њено нечувено понашање у друштву.Елизабет се

не боји да каже оно што мисли.

Њени сусрети са Дарсијем представљају борбу одраслих умова. Њени говори, који

одишу иронијом и дрским хумором, привлаче Дарсија који признаје да је она жена

обдарена разумом и осећајношћу и да се и те како издваја од других младих жена које

он познаје. Посебно је импресиониран њеном уравнотеженошћу. Она се не плаши

осуда више класе као ни ароганцијом заслепљеног Дарсија.

Њена главна мана је претерана предрасуда. Први њен негативни утисак о Дарсију,

десио се на забави у Недерфилду, Викамова лажна прича, као и Дарсијево противљење

Џејнином и Бинглијевом браку, подстичу њено неповерење и предрасуде. Највећи део

романа она проводи искрено презирући свог будућег мужа. Када је Дарси запроси први

пут, она га одбија ни не размисливши о његовој понуди. Срећом, Дарси је одлучан и не

одустаје од ње.

Елизабет је искрена особа, како према другима, тако и према себи. Једном када

схвати своју грешку, она одбацује своје предрасуде према Дарсију и жали због тога што

га је одбила. Она чак себи признаје да је заљубљена у њега, међутим претпоставља да

више нема шансе код њега. Када сазна да је управо Дарси спасио Лидију од срамоте,

она гута свој понос и захваљује му се. Он је на то поново пита да се уда за њега. Овај

пут, Елизабет доноси много мудрију одлуку и пристаје.

У роману, Елизабет чини жену свог доба, али се исто тако разликује од ње. Као и

њена мајка и она је склона отвореном изражавању свог мишљења, као и пребрзом

доношењу закључака. Ипак, она никад не занемарује понашање какво време у којем

живи захтева од жена. Њена оштроумност, здрав разум и неконвенционалан шарм, чине

је једним од незаборавних књижевних ликова.

10


4.1. ФицвилијамДарси

Док је у роману Елизабет симбол предрасуда, Дарси представља оличење поноса,

који је укорењен у њему од почетка романа. Његова ароганција га чини непопуларним

и често погрешно схваћеним, иако су му многи завидели на добром изгледу и

богатству.

Када Елизабет посети његов дом у Пемберлију, она открива његову другу страну.

Импресионирана је укусом и префињеношћу с којом је уредио кућу.

Он је очигледно културан и интелигентан човек. Од жене која надгледа

домаћинство, сазнаје да је он такође и великодушан земљопоседник, добар господар

као и посвећен брат. Она касније открива да је он син аристократа и да је рано морао да

преузме породичне обавезе што га је учинило независним и сујетним.

Дарсијева љубав према Елизабет је сукоб главе и срца. Он мисли да не би требало

да је воли због њеног нижег друштвеног положаја, као и због њене просте породице.

међутим, његово срце је привукла њена лепота, осећајност, независност и живост.

Када је запроси први пут, он је сигуран да ће она прихватити. Њено одбијање га

тера да се из гордог аристократе преобрати у приземног, љубазног човека. Из љубави

према њој он „купује брак“ њеној сестри Лидији. Касније је чак и љубазан и уљудан са

њеним родитељима. Дарси постаје савршена слика правог џентлмена и идеалног мужа

за Елизабет.

11


5. ЏЕЈНБЕНЕТ

Џејн је прелепа, шармантна и покорна Елизабетина сестра. Она је толико нежна и

љубазна да искрено и наивно верује да су сви око ње такви.

„Џејн са дубоким осећањима обједињује миру нарав и равномерну веселост, а то ће је

сачувати од подозрења радозналих особа.“


Бингли ју је одмах привукао. Она у њему види скромног, једноставног човека и

савршеног животног партнера за себе. Веома је разочарана када Бингли наизглед губи

интересовање за њу али га једнако стрпљиво чека. На крају, Џејн је награђена за своју

стрпљивост тако што је Бингли запроси.

Џејн Бенет представља савршену жену 18. века. Скромна и покорна, стрпљива и

одана она је оличје тадашњег морала и чини све оно што се од ње као пристојне младе

жене стасале за удају и очекује.

5.1. ГосподинБингли

Млади човек који обећава, обдарен богатством и социјалном прилагођеношћу. Он

је власник Недерфилда. За разлику од Дарсија, он је због својих манира прихваћенији у

друштвеним круговима, јер је нежан, пажљив и љубазан према свима.

Његова љубав према Џејн је спонтана и чиста. Нажалост, он испрва бива

обесхрабрен у жељи да продуби везу с њом.

С времена на време, Бингли изгледа као слаба особа са недостатком

самопоуздања. Он допушта да њиме манипулишу пријатељи и сестре. Дарси је за њега

саветник, филозоф и водич кроз живот. Међутим, он га својим саветима удаљава од

Џејн. Нажалост, Бингли је одувек на прво место стављао Дарсијеву процену и пратио

његове савете, скоро без постављања питања. У целини, Бингли је врло једноставан

карактер кога Елизабет Бенет правилно описује као човека кога је лако разумети.

12


6. ЛИДИЈАБЕНЕТ

Лидија је будаласта, површна и неконтролисана девојка. Врло слична својој

мајци. Безобзирна и својеглава, она са петнаест година бежи са безвредним господином

Викамом. Њен углед спашава господин Дарси који плаћа Викамове дугове и тиме им

омогућава да се венчају.

У викторијанском добу, у којем је Лидија живела, сматрало се за највећу срамоту

да девојка побегне од родитеља са младићем. То се косило са свим моралним начелима

тог доба. Поред тог срамногг Лидијиног чина, она се никада није уклапала у слику

добре жене 18. века. Необразована и припроста, гласна и захтевна, наносила је срамоту

како себи тако и својој породици. За разлику од своје старије сестре Џејн која је била

слика и прилика савршене жене, Лидија није спадала у морално чисте и поштоване

жене.

7. ШАРЛОТАЛУКАС

Шарлота Лукас је Елизабетина најближа пријатељица. Иако није ниског порекла,

она остаје неудата чак и са својих двадесет и седам година. Она сматра да неће имати

другу прилику до господина Колинса кога Елизабета одбија. Шарлота прихвата његову

понуду и удаје се за њега да би осигурала своју будућност.

Јер као женско дете, она није могла да наследи имање својг оца које ће по

његовој смрти припасти њеном брату. Она пристаје на брак, иако не воли и не поштује

свог будућег мужа, само из разлога да би повисила свој положај у друштву и

обезбедила себи миран и удобан живот и после очеве смрти.

Шарлот осликава просечну жену тог доба, којој је брак једина нада за будућност

без већих брига.

13


8. ЛЕДИКЕТРИНДЕБУРГ

Леди Кетрин се може сматрати антагонистом овог романа. Она, користећи своју

моћ и социјални статус покушава да застраши Елизабет и тиме је наведе да се склони

од господина Дарсија.

У овом роману, она је оличење жене из високе класе. Иако је удовица, њој је

припало целокупно мужевљево власништво. Има врло висок положај у друштву као и

велику моћ. Она, за разлику од других жена из овог романа, не мора да води

домаћинство, има послугу која то ради уместо ње. Организује балове и друштвене

догађаје где још више показује повлашћености сопственог положаја.

Леди Кетрин представља жену из највише класе викторијанског друштва.

14


9. ЗАКЉУЧАК

Иако је викторијанско доба свету дало просперитет нове ере, доносећи са собом

индустријализацију и нова открића, 18. век свакако није био једнако праведан према

свима.

Ново доба било је и те како повољно за аристократе и људе вишег друштвеног

положаја, док је за радничку класу и сиромашне представљало један терет више.

Највећи притисак су осетиле жене, којима је тадашња друштвена норма наметала

одређен начин живота. То време је било грађено за мушкарце, они су имали право да

неограничено образовање, као и право наследства комплетне имовине свога оца.

Женама је једини спас од радничког живота био добар брак. Као „надокнаду“ за то, оне

су морале да буду добре и послушне супруге, пожртвоване мајке и вредне

кућеуправитељке. Било је срамота за њих јавно износити своје мишљење, поготово

уколико је било непопуларно. Оне су биле предодређене да буду украс, а не мозак

друштва.

У овом роману, видимо Елизабет Бенет, која иако по неким ставкама одговара

традиционално прихватљивој девојци викторијанског доба, остаје доследна себи и

својим ставовима. Водећи се тиме да брак треба да буде заједница љубави, а не

користољубља, она пркоси тадашњем друштвеном поретку и бори се за своје идеале,

доказујући тиме да и млада девојка може да има своје мишљење и да је способна

једнако као и било који мушкарац да одлучује о својој судбини.

15


ЛИТЕРАТУРА1. Бекер Мирослав, Бићанић Сониа, Когој-Капетанић Бреда, Мачек Дора,

Матковић Иван, Мужина Матеј, Видан Иво, Варнке Ј. Франк: Енглеска

књижевност , Загреб, СНЛ, 1986.

2. Ковачевић Иванка, Стансфилд-Поповић Марија, Костић Веселин, Шербеџија

Марија: Енглеска књижевност II, Сарајево, Свјетлост, 1983.

3. Мајлс Розалинд: Женска историја света, Београд, Геополитика, 1990.

4. Остин Џејн: Гордост и предрасуда, Београд, Вулкан издаваштво, 2013.

5. Oxford enдlish-serbian student’s dictionary, Oxford, Oxford University Press, 2006.

6. http://www.pemberley.com/

16

deveta gimnazija konacna verzija.doc

Documents