GOLUBAKA TVRAVA KAO SPOMENIK KULTURE OD IZUZETNOG ZNAAJA

Istorija U severoistonom delu Srbije, na ulazu Dunava u najveu evropsku klisuru, erdapsku, smeten je grad Golubac, koji je dobio ime po staroj tvravi Golubaki grad.

Naime u I veku pre nove ere, Rimljani su na obali Dunava sagradili utvrenje u kome je 299. godine boravio rimski car Dioklecijan.

Istorija Golubac se prvi put se pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335, 1337, odnosno 1342. godinu.

Ne zna se kada i ko ga je podigao, ali je njegovu osnovu tj. Gornji grad podigao srpski odnosno pravoslavni velika o emu svedoi i pravoslavna kapelica u sastavu 4. kule.

Istorija Grad je potom proiren tokom srpske ili maarske vlasti, iako nije iskljueno da je u startu izgraen u ovoj veliini.

Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojaavi 6, 7, 8 i 9. kulu i dodavi u produetku spoljanjeg bedema nisku artiljerijsku kulu.

Ureenje tvrave Golubac je graen lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom).

ini ga ukupno 10 (9+1) kule i dve velike kolske kapije.

Ureenje tvrave Kule su kasnije Turci ojaali otvorima za topove i dodavanjem jo jedne kule oko 1480. godine.

Ispred grada se nalazi prednji zid koji ini spoljni zid anca, a koji je verovatno bio pun vode.

Prednji grad Prednji grad se sastoji od gornjeg i donjeg dela koje je delio zid koji povezuje 4. i 7. kulu.

U donjem delu se nalazi ulaz , koji su uvaju 9. i 8. kula, koja je pojaana otvorom za top.

Na kraju grada se nalazi 10. kula, koju su dogradili Turci, kao nisku artiljerijku kulu.

Zadnji grad Zadnji grad od gornjeg odvajaju zid i otra stena visine 3 do 4 metra.

Na zid, nad kolskom kapijom, penje se stepenicama.

Uz samu 5. kulu nalazi se zgrada iz koje se izlazilo na zid koji se od 5. kule prostire paralelno sa rekom i vodi skoro do stene na kojoj je smetena 2. kula.

Gornji grad U gornji grad se ulazi kroz kapiju i odatle puti vodi, paralelno sa zidom izmeu 1. i 3. kule, do ulaza u citadelu.

Ispod tog putia se nalazi nekoliko zgrada, izmeu kojih se staza sputa kroz kapiju ka 2. i 4. kuli i zidu nad zadnjim gradom.

U steni na kojoj se nalazi 1. kula urezan je rezervoar za vodu koji se punio kinicom.

KulePrva kula je Donon. Ima osmostranu osnovu iz koje se izdie kruni vrh u ijem se sreditu nalazi kvadratna unutranjost.

Druga kula ima kruni oblik i sa svih strane je kamena.

Trea kula ima kvadratnu osnovu, dok joj je slaba strana okrenuta ka Donon kuli, a na poslednjem spratu ima terasicu koja gleda ka erdapu.

etvrta kula ima kvadratnu osnovu. Ima ulaz u ravni tla, dok se sa jednog od njenih viih spratova izlazi na zid koji je povezuje sa 3. kulom, u kom se nalazi kapija.

Peta kula je pravilnog kvadratnog oblika.

KulePeta kula je pravilnog kvadratnog oblika.

esta kula ima kvadratnu osnovu, ali je sa spoljanje strane ojaana nepravilnom estostranom osnovom.

Sedma kula ima kvadratnu osnovu ali je spolja pojaana u obliku kruga.

Osma kula ima nepravilnu etvorostranu osnovu i neto je nia od ostalih.

Deveta kula ima kvadratnu osnovu, dok spolja ima osmostrano pojaanje.

Deseta kula je niska (ima samo jedan sprat), sa otvorima za topove.

Golubac danas Danas je Golubac vrlo poseen, to zbog injenice da kroz njega prolazi magistralni put, to i zbog toga to se nalazi blizu Lepenskog Vira, tako da ta dva lokaliteta tvore zajedniku turistiku celinu.