Integralno upravljanje vrstim otpadom

Integralno upravljanje vrstim otpadomTokom proteklih vekova svetska populacija naglo se poveala i postala sve vie potroaki orijentisana. Ovo je dovelo do kontinualnog poveanja proizvodnje dobara. Tehnoloke promene, kao i promene u drutvu doprinele su poveanom zahtevu za korienjem jednokratnih i zapakovanih proizvoda. Ovi proizvodi, kao i njihova pakovanja vremenom postaju otpad. Poveana proizvodnja je stoga dovela i do porasta stvaranja otpada.

Veliki procenat drutvenog otpada proizvodi se i u domainstvima. Hrana, batenski otpad, papir, konzerve, flae, plastine kese, ine deo otpada. Ako se ne sakupljaju i ne odlau u skladu sa sanitarnim zahtevima, lako moe doi do pojave bolesti i tetoina. ovekovo reenje bilo je da svoj otpad odloi negde, bilo gde, to dalje. Mora, reke i predeli neupotrebljenog zemljita (esto neupotrebljiva zemljita kao to su movare ili kamenolomi) bili su omiljene lokacije za odlaganje.

Otpad iz domainstva do nedavno se smatrao bezopasnim, meutim, sada je poznato da i ovaj otpad zagauje ivotnu sredinu. Pored bezopasnog otpada, otpad iz domainstava sadri i toksine materijale. Neki od njih su boje, rastvarai, baterije, mastilo iz tampaa, pesticidi, rashladna sredstva, sredstva za poliranje, dezinfekciona sredstva, veziva i lepkovi, hemikalije iz bazena

Koncept integralnog upravljanja otpadom evoluirao je tokom godina i ukljuio hijerarhijski pristup, to je sada i internacionalno prihvaeni pristup u upravljanju otpadom. U cilju razumevanja ovog pristupa i njegove pravilne primene, potrebno je razumeti njegovu evoluciju. Na slian nain, potrebno je prepoznati da e se isticanje razliitih elemenata unutar hijerarhije integralnog upravljanja otpadom razlikovati po kontekstima.

Osnovni sistemi upravljanja otpadom originalno su razvijeni sa idejom da reavaju problem nagomilanog otpada. Njihov zadatak bio je ienje i uklanjanje otpada iz naseljenih podruja, u cilju zatite kvaliteta ivota i ljudskog zdravlja. Ovo su osnovni zadaci upravljanja otpadom, to je potrebno zapamtiti i primeniti pri formulaciji i implementaciji bilo kog integralnog sistema upravljanja otpadom. Iako osnovni sistemi mogu ukljuivati razliite tehnologije i stepene sofisticiranosti, za sve je zajedniko da ukljuuju skladitenje, sakupljanje, transport i odlaganje otpada, uz dodatna logina unapreenja tehnologije, kao to su sabijanje i prenos otpada (slika 1).

Skladitenje otpada obavlja se u prostorijama proizvoaa otpada, do momenta transporta do lokacije konanog odlaganja. U domainstvima, otpad se skladiti u ograenim mestima, plastinim kontejnerima, upotrebljenim kesama za kupovinu, ili u nekoj drugoj formi materijala za pakovanje. U pojedinim siromanijim podrujima i neformalnim, neureenim naseljima, za sakupljanje otpada koriste se kontejneri velikih zapremina koji su postavljeni za korienje velikom broju domainstava. Pomenuti kontejneri koriste se i za odlaganje otpada u velikim prodajnim centrima, zgradama sa apartmanima, poslovnim zgradama, gradskim kompleksima sa velikom gustinom naseljenosti, itd.

Sakupljanje otpada ukljuuje njegovo prebacivanje iz kontejnera u vozila za sakupljanje otpada. Najei tip vozila za sakupljanje otpada je kompaktor sa utovarivaem na zadnjem delu vozila (rear-end loader - REL). Otpad iz kontejnera i plastinih kesa ubacuje se u zadnji deo vozila, gde se mehanikim zbijanjem redukuje zapremina otpada i poveava korisna nosivost vozila. Za sakupljanje otpada esto se koriste i obini kamioni istovarivai. Veliki kontejneri prazne se podizanjem od strane tegljaa projektovanih za unos, ili vozila sa valjcima.

Transport otpada do objekata za odlaganje (najee deponija) izvodi se direktnim prevozom vozilima za sakupljanje. U sluaju da je deponija locirana dalje nego to je predviena, ekonomski - isplatljiva razdaljina koju vozilo moe da pree, potrebno je otpad prebaciti u vozila predviena za prelaenje veih razdaljina i u njima ga transportovati do krajnje odrednice. Prebacivanje otpada izvodi se pomou statinih ili pokretnih jedinica za prenos. esto se u okviru prenosa izvodi i zbijanje otpada, ponovo u svrhu poveanja nosivosti vozila.

Odlaganje otpada, generalno u naoj zemlji u prethodnom periodu, se izvodilo na organizovanim, a vrlo esto i divljim smetlitima a u poslednje vreme na novim sanitarnim deponijama. Pri iznoenju iz vozila, otpad se razastirao po zemljitu guseninim vozilima ili kompaktorima sa elinim obrtnim valjcima to je bez drugih mera dovodilo do ugroavanja ivotne sredine. Na sanitarnim deponijama otpad se pokriva slojem zemljita ili graevinskog otpada da bi se spreilo irenje mirisa, kao i razbacivanje otpada i direktnog ugroavanja ivotne sredine. U veini sluajeva, u naoj zemlji otpad se, meutim, i dalje odlae na otvorene deponije, bez sabijanja i pokrivanja, pri emu dolazi do paljenja otpada kao uobiajne posledice ugroavanja ivotne sredine.

Kao to je prikazano na slici 1. reciklaa se moe nai u sklopu osnovnih sistema za upravljanje otpadom tokom procesa proizvodnje i sakupljanja otpada, kao i tokom prenosa i odlaganja. Trenutno, reciklaa se spontano pojavljuje pri sakupljanju otpada od proizvoaa, kroz centre za reciklau, kao i kroz formalne i neformalne akcije oporavljanja zemljita upotrebljenih za odlaganje otpada, kao i na samim neureenim deponijama gde nezatiena radna snaga obavlja skupljanje i sortiranje upotrebljivog otpada.

Hijerarhija pri upravljanju otpadom U industrijski razvijenim zemljama, u proteklom periodu su uoeni znaajni problemi pri upravljanju otpadom i razvijeni sloeni hijerarhiski postupci koji obuhvataju niz znaajnih aspekata u procesu tretmana otpada prikazanih na slici 2. Prevencija i minimizacija doprinela je smanjenju proizvodnje otpada, kroz efikasne proizvodne metode i efikasno korienje resursa. Protok otpada smanjen je i obnavljanjem resursa. Konano, opasan otpad izlae se tretmanu pre krajnjeg odlaganja u cilju neutralizacije i moguih rizika.

Moe se primetiti da hijerarhijski pristup upravljanju otpadom ne predstavlja samo poboljani oblik osnovnog sistema upravljanja otpadom, ve i paradigmalni prelaz. Korienjem pristupa od kolevke do groba, integrisani hijerarhijski pristup upravljanju otpadom nastoji da smanji uticaj tretiranog otpada na sledei nain:

Kroz uvoenje tehnologija istije proizvodnje, namera je prevencija proizvodnje nepotrebnog otpada u proizvodnim procesima, i smanjenje koliine otpada koji ulazi u konani protok otpada, redukcijom materijala za pakovanje, itd.

Koliina odloenog otpada moe biti smanjena reciklaom odreenog tipa otpada. Korienjem kontejnera sa posebnim obelejima za tip otpada, materijali koji bi se bacili, na ovaj nain mogu se nai u ponovnoj upotrebi. Dodatno, materijali pogodni za reciklau kao to su papir, staklo, metali, plastika, itd. mogu biti izdvojeni iz tokova otpada i sekundarno iskorieni kao sirovina u proizvodnim procesima. Organski otpad kao to je batenski otpad moe biti transformisan u kompost, vredan resurs, kojim se smanjuje ukupna koliina otpada koji je neophodno odloiti.

Preostale komponente u otpadnim tokovima mogu biti tretirane u cilju redukcije toksinog otpada, ili u cilju redukcije zapremine potrebnog odlaganja. Od fizikih tretmana, mogu se ukljuiti procesi kao to su baliranje i seenje. Hemijski i bioloki tretmani ukljuuju razliite hemijske i biohemijske procese za smanjenje rizika u oblasti zatite ivotne sredine povezanih sa otpadom. Ovo se najee primenjuje na opasne otpade. Otpadni materijali mogu se izloiti i razliitim destrukcionim procesima kao to su vakuumska piroliza, insineracija, gasifikacija i topljenje otpada.

Konano, krajnji talog iz svih gore pomenutih procesa, kao i svaki otpadni materijal koji ne moe biti ekonomino tretiran ili ponovo iskorien, mora biti odloen na nain prihvatljiv za ivotnu sredinu i javnost, na odobrenim, sanitarnim deponijama.

Reciklaa otpada

Reciklaa je prerada odbaenih materija u nove materijale.To ini nau zajednicu i planetu mnogo istijom,a prirodu i oveka mnogo zdravijim.

Ona ima vane osobine jer:

vodi manjoj uptrebi,ouvanju sirovina

smanjuje uticaj otpada na zagaenje

ini nau okolinu lepom i istom

tedi prostor koji bi bio uniten za deponije otpada

tedi prostor u prirodi koji bi bio uniten zbog sirovina

tedi novac

smanjuje koliinu energije da bi se neto proizvelo

Glavni materijali koji se ponovo upotrebljavaju tretiraju radi ponovne upotrebe su:

Organski materijali, drvo

papir, karton

plastika

staklo

crni metali

obojeni metali

tekstil

baterije

otpad od elektrine i elektronske opreme (WEEE)

supstance kao to su rastvarai

Graani Srbije godinje proizvedu 2,2 miliona tona otpada, to znai da jedan stanovnik Srbije generie oko osamsto grama otpada dnevno. Prema trenutnim podacima, prerauje se oko 10 odsto otpadnih materija. Industrija stvara oko tri puta manje otpada od stanovnitva. Tanije, oko 800.000 tona godinje.

Procenjene veliine glavnih svetskih trita

sekundarnih materijala

Ponovno upotrebljana vlakna (papir)170 miliona tona

Ponovno upotrebljeni crni metali (opiljci metala)405 miliona tona

Ponovno upotrebljeni obojeni metali24 miliona tona

Ponovno upotrebljena plastika5 miliona tona

Ukupnooko 600 miliona tona

Kontejneri za razliite vrste otpada.

Reciklaa papira

Za trite papira se ne moe isto rei, jer su reciklirana vlakna celuloze postala veoma znaajna. Procenjena stopa ponovnog iskorienja papira varira od 74% u Nemakoj, do 30% u Africi, 49,5% u SAD-u, 46% u Kanadi, u proseku 44% u Aziju, i 36,5 u Portugaliji. U 2004. ukupna koliina ponovno upotrebljenih vlakana iznosila je 46,5 miliona tona u Evropskoj Uniji (novi rekord) za osnovnu proizvodnju od 99,5 miliona tona, i 50,3 tona u SAD-u, za osnovnu proizvodnju od 83 miliona tona

Sakupljena i ponovno iskoriena reciklirana vlakna od celuloze u Evropi u 2004 (000 tona)

Trgovina papirom koji se ponovno upotrebljava je u porastu, posebno u Aziji, a naroito u Kini, iji je uvoz konstantno u porastu ( od +5 miliona tona izmeu 2004 i 2005 (+40%) do 17 miliona tona.

Proces reciklae papira se odnosi na recirkulaciju otpadnog papira kao sekundarne sirovine koja se upotrebljava za dobijanje novog proizvoda. Postoje neke razlike kod reciklae razliitih vrsta papira i kartona, ali osnovni proces reciklae im je zajedniki i odvija se u nekoliko faza.

Prva faza predstavlja meanje vode sa otpadnim papirom, uz primenu mehanikog meanja, kako bi se razdvojila vlakna papira, a ime se dobija papirna pulpa.

Druga faza se odnosi na separaciju vlakana pulpe i parazitnih materijala.

Nakon filtriranja pulpa odlazi u centrifugalne maine na pranje, pri emu se izdvajaju materijali gui od pulpe, a koji se nisu izdvojili pri prvoj filtraciji.

Posle centrifugalnog pranja papir se odvodi u rezervoar za flotaciju gde se mulju od papira i vode (pulpi) dodaje surfaktant, pri emu se u smeu injektuje vazduh. Mehurovi vazduha prikupljaju estice mastila i boje koji se izdvajaju iz pulpe i zadravaju u peni koja se formira na povrini. Uklanjanjem boje i mastila, pulpa dobija svetliju boju.

Peti korak predstavlja primenu mehanikog rada poput presovanja kako bi se usitnile sve primese koje su se zadrale u pulpi i kako bi se razbile grudvice koje su se eventualno formirale.

Nakon presovanja, papir se ispira vodom pri emu se uklanjaju sve preostale sitne estice koje se nalaze u pulpi.

Ukoliko je potrebno da se dobije beli papir, tada se pulpi dodaju peroksidi ili hidrosulfati kako bi se pulpa izbelila.

ista i/ili izbeljena papirna vlakna se potom koriste za dobijanje recikliranog papira, pri emi je postupak isti kao kod proizvodnje papira od celuloze.

Voda koja je koritena u procesu recikliranja se priprema za ponovnu upotrebu u procesu.

Otpadni materijal (smea mastila, plastike i kratkih vlakana) iz procesa reciklae, se deponuje ili se koristi kao gorivo za dobijanje energije ili ga lokalni farmeri pak koriste kao ubrivo.

Recikla plastike

Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i jo jeftina, zaposela je na svakodnevni ivot. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglaena za materijal udo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se bioloki razgradi, postala veliki ekoloki problem.Naalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira.Nepaljivo odlaganje plastike zaustavlja proputanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremeaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadri u sebi veoma otrovne teke metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se bezbojna plastika.Plastine kese takode mogu zagaditi hranu toksinim materijama koje kese sadre i prenosei bakterije.Stepen recikliranja plastinog otpada u OECD zemljama je jo uvek relativno nizak. Sudei po procenama Udruenja Proizvoaa Plastike u Evropi (Plastics Europe), prosena stopa recikliranja plastinog otpada u Evropi iznosi oko 15% (22,5% plastike se ponovno iskoriava za dobijanje energije iz otpada). Sudei po procenama Agencije za Zatitu ivotne Sredine, stopa recikliranja komunalnog otpada u SAD-u je 5,5 %.

Koliine recikliranog otpada konstantno rastu i danas u Evropi iznose oko 3 miliona tona (pomnoeno sa tri, za deset godina), za koliinu plastinog otpada od 22,5 miliona tona.

Razliite vrste plastike se proizvode od razliitih vrsta polimera. Postoji oko 50 razliitih vrsta plastike od kojih su tri osnovne, koje su ujedno i najrasprostranjenije. Tu spadaju PET (Polyethilene Terephthalate ili Polietilen tereftalat), PVC (Polyvinyl Chloride ili Polivinil hlorid) i HDPE (High Density Polyethylene ili polietilen visoke gustine). Veina plastinih proizvoda sadri simbol koji govori od koje vrste polimera je taj proizvod dobijen.

Maina za recikliranje i reprocesuiranje otpadne plastike

Reciklaa PET ambalae

PET ambalaa se sortira po boji na zelenu, plavu, bezbojnu i meavinu ostalih boja, zatim se tako sortirani materijal balira i odnosi u reciklani centar. Najcenjenija plastika je bezbojna, dok je, sa druge strane, meavina najmanje cenjena. U reciklanom centru se materijal usitnjava, zatim, tako usitnjeni materijal odlazi na separaciju stranih materijala poput papira, metala i drugih vrsta plastike, nakon ega se odvodi na ienje.

Nakon pranja se dobijaju iste PET granule koje se koriste za proizvodnju drugih proizvoda koji bi inae bili izraeni od poliestera. Granule se takoe mogu koristiti i za proizvodnju PET ambalae, ali je njihov udeo u novom proizvodu najvie 25% kako se ne bi izgubile fiziko-hemijske osobine materijala

Kompostiranje

Kompost je delimino razloeni oblik organske materije, tamnosmee do crne boje, grudviast i prijatnog mirisa na zemlju. Dobija se enzimskom razgradnjom biljnog materijala. Pod biljnim materijalom se podrazumevaju prvenstveno ligno-celulozni materijali koji grade biljno tkivo kod svih vrsta biljaka. Enzime proizvode mikroorganizmi koji to ine u prirodnim ekosistemima (bakterije, gljivice...)

INCLUDEPICTURE "http://www.kompostiranje.com/images/spacer5x5.gif" \* MERGEFORMATINET

INCLUDEPICTURE "http://www.kompostiranje.com/images/brosura-kompostiranje.jpg" \* MERGEFORMATINET

INCLUDEPICTURE "http://www.kompostiranje.com/images/spacer5x5.gif" \* MERGEFORMATINET Kompostiranje je bioloka razgradnja biootpada u prisustvu zraka, pri emu nastaju ugljen dioksid, voda, toplota i kao konani proizvod kompost - humus ( lat. compostium - ubrivo od biljnog otpada i zemlje).U osnovi to je prirodan proces razgradnje organskih tvari poznat i primjenjivan jo u antiko doba. Kompostiraje je najstariji i najprirodniji nain recikliranja otpada. Osim to obogauje tlo, kompostiranjem titimo prirodnu okolinuUpotrebom komposta smanjujemo koliine kunog otpada za 30%, dajemo zemlji hranjive sastojke koji su potrebni za rast i razvoj biljaka, smanjujemo upotrebu vjetakih ubriva.. slobodna gomila organskogotapada spremnog za kompostranjeProces kompostiranja se odvija u vie faza:

1. faza traje nekoliko dana (zavisno od materijala) i odvija se na temperaturi 25-37oC u aerobnim uslovima. Ako je hrpa vlana, usporava se proces ili se unitava razlaganje

2. faza se odvija na temperaturi 55-60 0C (do 80 oC ). Ako se temperatura previe povea postoji rizik da se izgubi (previe razloi, mineralizuje) organska materija. Zato se u

sluaju opasnosti od pregrejavanja kompostne hrpe, pristupa njenom mijeanju ili zalivanju vodom. Ova faza kompostiranja je veoma vana jer na 55 oC, se deaktiviraju ljudski patogeni

(salmonela, ...) i vei broj fitopatogena (larvi i jaja), a na 60 oC se devitalizira seme korova. Ukoliko se ove temperature zadre najmanje 2-3 dana, moe se smatrati da je kompost

higijenski ist. Smanjenje pH vrednosti doprinosi formiranju sveeg komposta, dobre nutritivne vrednosti,ali jo uvijek nedovoljne stabilnosti.Ova faza traje 2-3 mjeseca.

3. fazu karakterie ponovno sniavanje temperature. U ovoj fazi se razgra|uju sloene organske materije I dobija se nova stabilna i kompleksna organska materija - humus sa odnososm C:N=20. Kompost dobijen u ovoj fazi ima malu nutritivnu vrednost,ali je stabilan.

4. faza je zavrna faza i traje najdue. Formira se ZRELI KOMPOST

koji ima odnos C:N=15.Ostaje samo da se razloe celuloza I lignin, to se nikada ne postie do kraja

ograeno, trostruko kompostite razliiti naini pravljenja mesta za kompost (domae i industrijske proizvodnje)

Termiki tretman otpada

Spaljivanje je savremeni nain unitenja otpada. Sve vie stanovnitva spaljuje otpad, to vai posebno za velike gradove sa manjkom lokacija za deponije, nedovoljnim kapacitetima postojeih deponija, odnosno zbog velike udaljenosti deponija od centra prikupljanja otpada. Spalionica (Toplotna stanica sa ureajima za spaljivanje otpadaka) moe biti smetena u centru grada, jer elektrofilteri osiguravaju ienje izlaznih plinova, tako da aerozagaenja praktino nema: ukloni se 99.5% praine i mnogi teki metali, a kontrolom uslova gorenja i daljim ienjem, uklone se preostali teki metali.Spalionica je higijensko-sanitarna jedinica grada, koja doprinosi higijensko-sanitarnim uslovima ivljenja u naseljenim krajevima.

Izgled i ematski prikaz savremene spalionice

Termike metode su zasnovane na potpunom unitenju otpada putem spaljivanja, suenja ili pirolize u specijalnim postrojenjima.

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Nove tehologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim opcijama, takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su sledee:

Piroliza - je razlaganje supstance pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih agenasa (recimo kiseonika, oksidacionih ili redukcionih sredstava).

Gasifikacija - Ovaj tretman otpada odnosi se na zagrevanje otpada koji sadri ugljenik u prisustvu vazduha ili pare radi dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja i zahteva industrijska postrojenja.Insineracija - Insineracija je proces kontrolisanog sagorevanja otpada, sa ciljem unitavanja ili transformisanja otpada u sastojke koje su manje opasni, manje kabasti, i lake ih je kontrolisati. Insineracija predstavlja proces koji se moe koristiti za tretiranje raznih tipova otpada ukljuujui komunalni vrsti otpad, komercijalni, medicinski, kao i odreenih tipova industrijskog otpada. Iza deponovanja, insineracija predstavlja metodu za upravljanje komunalnim vrstim, koja je najzastupljenijaPlazma - je alternativni sistem

Predstavlja energiju osloboenja elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi.

Temperatura otpada dostie do 10000 C,pretvarajui organski materijal u gas.

Gas je pogodan za dobijanje elektrine energije

Prednosti termikih metoda sastoje se u tome da se lokalitet postrojenja moe izabrati relativno blizu podruja opsluivanja, to utie na smanjenje trokova transporta otpada. Mogu se postii znaajne utede u graevinskom zemljitu. Dalje prednosti se ogledaju u koritenju toplote i gorivih plinova koji se formiraju prilikom gorenja otpada za proizvodnju elektrine energije i toplifikacije. Ostatak nastao nakon spaljivanja se moe koristiti u industriji graevinskih materijala ili odlagati na deponije.

Nedostatak postupka spaljivanja se ogleda u tome to se otpad uniti, a da se prirodi ne vrati bar deo sirovina u vidu recikliranja.

Deponovaje otpada

Odlaganje otpada na sanitarne deponije predstavlja samo jedan deo u kompleksnom procesu upravljanja vrstim otpadom koji obuhvata tretiranje otpada od nastanka do konanog odlaganja finalnog ostatka na deponiju.

Sanitarne deponije predstavljaju odabrano mesto za odlaganje otpada, kao to su prirodna ili vetaka ulegnua, jarkovi, ili posipanje po ravnom zemljitu, gde se odreenim tehnolokim postupcima otpad kompaktira do najmanje praktine zapremine i pokriva slojem zemlje ili drugog inertnog materijala na sistematian i sanitaran nain. Pre nego to se pone sa ovakvim radom, mora se odabrati, pregledati i pripremiti teren koji e se koristiti. Potom se moraju izgraditi putevi, izvriti odgovarajua drenaa i odabrati odgovarajua oprema.

Jedan od najvanijih zadataka funkcije odlaganja, jeste planiranje naina korienja rekultivisanog zemljita. Mnogi sportski tereni, parkovi i otvorena skladita izgraeni su na mestima gde se nekad nalazila deponija. Planiranje treba vriti vrlo paljivo, kako ne bi dolo do gradnje iznad mjesta gde se odvija razlaganje organskih materija. Planiranje mora da se izvede pre popunjavanja, tako da mesta gde e se podizati zgrade budu popunjena samo zemljom.

Sanitarne deponije su aktuelne u svakoj kombinaciji, kad je u upotrebi i neki oblik tretmana vrstih otpadaka, jer uvjek postoji jedan deo otpadaka koji se mora odloiti deponovanjem. Nekontrolisana smetlita se moraju napustiti uz nunu sanaciju ili sanirati pa iskoristiti za dalje odlaganje putem deponovanja, to je est sluaj u praksi. Sve to zahteva poznavanje niza razliitih pojmova, postupaka i aktivnosti, koji treba da omogue pravilno planiranje, projektovanje, izvoenje, eksploatisanje i finansiranje deponija i kontrolu njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Sanitarna deponija je raspoloivo zemljite za odlaganje vrstog otpada na kojem se inenjerske metode odlaganja koriste na nain na koji su opasnosti po ivotnu sredinu smanjene. Odlaganje vrstog otpada se vri u tankim slojevima, kompaktiranjem do najmanje praktine zapremine, i primenom i kompaktiranjem pokrivnog materijala na kraju svakog operativnog dana.

Kljuni principi sanitarne deponije ukljuuju:

primenu dnevnog pokrivaa

zatitu povrinskih i podzemnih voda od procednih voda (filtrata) iz deponije

kontrolu deponijskog gasa

zabranu otvorenog (nekontrolisanog) paljenja otpada.

Izgradnja sanitarnih deponija vrstih otpadnih materija podrazumeva aktivnosti u vie faza kod kojih je neophodno potovati odreeni redosljed. Uglavnom se proces odvija u etiri faze:

odreivanje (izbor) lokacije (terensko-istraivaki postupak)

utvrivanje lokacije (kroz prostorno-urbanistiku dokumentaciju) i izrada uslova

za njeno privoenje nameni

izrada dokumentacije za izvoenje (tehnika dokumentacija)

izgradnja deponije.

Svaka od ovih faza podlee specifinim zakonskim i strunim uslovima, kao i specifinoj proceduri obezbeenja podataka, iznalaenja optimalnih reenja i revizije svake faze

posebno.

Mehaniko bioloka obrada(MBO) I stabilizacija(inertizacije)pre konanog odlaganja

Prethodno neobraeni kuni otpad se na nekontrolisanim deponijama razlae I do 400

godina. Kroz to vreme raspadanja (bio razgradnja truljenje) deponirani otpad emituje otpadne materije u procedne vodu i otpadne gasove u atmosferu izmeu ostalog i metan (CH4)

Kontrolisana (sanitarna) deponija reava problem zagaenja na taj nain to hermetikim zatvaranjem

Spreava emisiju metana i procednih voda u okolinu

Meutim jednako kao to tako inkapsulirani otpad, pod uslovom da je stalno kontrolisan,

Predstavlja reenje za spreavaje njegove tetne emisije u okolinu,hermetiko zatvaranje

dovodi do njegovog isuivanja i do privremenog zaustavljanja procesa bio razgradnje i do novog, trenutno manjeg, ali dugoronijeg problema mumifikacije kunog otpada.

Postupak mehaniko biolokog tretmana prikazanom na dijagramu toka dole zahteva da se otpad mehaniki usitni,da se zatim odloi na privremenu deponiju za bioloki tretman koji traje oko 9 meseci te da se tek nakon toga prebaci na trajnu deponiju. Ovaj postupak, meutim, sa sitnjenja otpada, zatim 9 meseci odleavanja i ponovnog prebacivanja na trajno deponovanje znaajno poskupljuje ceo proces to nerazvije zemlje sa niskim nacionalnim dohotkom teko mogu da prihvate.

Literatura

www.well.org.rswww.plastika-stroj.comwww.nives.rs

www.izzs.ns.ac.yuwww.tk-info.netwww.clivus-era.comwww.sunce.orgwww.kompostiranje.comPAGE 14