cobb 2004-vol2

UDK 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320

ZBORNIK NAU^NIH RADOVA

Vol. 10. br. 2 2004.

RADOVI SA XVIII SAVETOVANJAAGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

Beograd

Redakcioni odbor

Milan Adamovi} (Beograd), Milan \evi} (Beograd), \or|e Glamo~lija (Beograd),Mirjana Jarak (Novi Sad), Zora Jeli~i}, (Beograd), @ivota Jovanovi} (Beograd), MilovanJovi~in (Novi Sad), Marija Kraljevi}-Balali} (Novi Sad), Sa{a Krstanovi} (Beograd),Du{an Latinovi} (Beograd), Slobodan Milenkovi} (â~ak), Petar Mi{i} (Beograd), Miha-jlo Nikoli} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Mihailo Ostoji} (Beograd), PetarStoji} (Beograd), Mirko Uro{evi} (Beograd), Sava Vu~kovi} (Beograd), Gordana [urlan-Momirovi} (Beograd), Dragoljub @uni} (Beograd).

Izdava~ki savet

Radmila Beskorovajni (Beograd), \ina Boòvi} (Bijelo Polje), Slavica ôli}(Beograd), Vaso Komneni} (Beograd), Janja Kuzevski (Beograd), Nada Milo{evi} (NoviSad), Radi{a Nikoli} (Beograd), Zorica Paji} (Beograd), Sneàna Pupovac (Beograd),Du{an Radisavljevi} (Beograd), Mihailo Radivojevi} (Beograd), Borislav Radomir(Beograd), Mileta Stojkovi} (Beograd), Goran Todorovi} (Beograd), Gordan Zec(Beograd), Tomislav @ivanovi} (Beograd).

Glavni i odgovorni urednik

Vaso Komneni}

Urednici

Radmila BeskorovajniSlavica ôli}Janja Kuzevski

Uredni{tvo i administracija

11213 Beograd, Padinska SkelaTel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125E-mail: [email protected]

[email protected]

Priprema: GRID Studio, Beograd

[tampa: Grafiprof, Beograd

Tira`: 200 primeraka

Ovaj Zbornik Nau~nih radova XVIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa,{tampan je uz pomo} Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Sadràj

Borislav Radomir, Mileta Stojkovi}, Mihailo Radivojevi}REZULTATI GOVEDARSKE PROIZVODNJE U PKB KORPORACIJI U 2003. GODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Milovan Jovi~in, Aleksandar Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka,Dragan @iki}, Milica Vukovi}, Radi{a Nikoli}, Mihailo Radivojevi}

ISPITIVANJE UTICAJA ESTROGENE AKTIVNOSTI SENA LUCERKE NA PROIZVODNE I REPRODUKTIVNE POKAZATELJEMUZNIH KRAVA NA FARMAMA PKB KORPORACIJE . . . . . . . . . . . . . . . 17

Predrag Peri{i}, Zlatko Skalicki, Cvijan Meki}, Gligorije Trifunovi}UTICAJ UDELA GENA CRVENOG HOL[TAJNA NA REPRODUKTIVNE IPROIZVODNE OSOBINE PRVOTELKI SIMENTALSKE RASE . . . . . . . . . 25

Slav~a Hristov, Renata Relji}SPREÂVANJE POJAVE I SUZBIJANJE STAFILOKOKNOG MASTITISA KRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Tihomir Petrujki}, Dragi{a Trailovi}, Nenad Lazarevi}, Pavle Pudlo, Mladen Polovina,Aleksandar Furdek, Predrag Novakovi}, Jovo Ostoji}, Aleksandar Gaji}, Teodor Natal-laris, Ilija [ari}, Gojko Proti}, Branko Petrujki}

UPOTREBA API-FITO TERAPIJE U SUZBIJANJU SUBKLINI^KIH MASTITISA MUZNIH KRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Rade Jovanovi}, Sneàna Drini}-Mladenovi}, Goran Drini}GENETI^KI MODIFIKOVANE BILJKE - NUTRITIVNI I ZDRAVSTVENI ASPEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Nata{a Tolimir, Zoran Popovi}, Sreten Mitrovi}, Zlatan Sinovec, Marina Vuki}-Vranje{ZNAÂJ HROMA U ISHRANI DOMA]IH @IVOTINJA . . . . . . . . . . . . . . . 53

Dimitrije Savi}, Nata{a Savi}, Ivan Baki}, Sreten Mitrovi}ISPITIVANJE PROIZVODNIH OSOBINA RODITELJSKOG JATATE[KOG HIBRIDA COBB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Vladan \ermanovi}, Sreten Mitrovi}PRIKAZ POJEDINIH OSOBINA ARBOR ACRES HIBRIDA U TOVU BROJLERSKIH PILI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Ivan Pavlovi}, Sneàna Ivanovi}NALAZ TOXOPLASMA GONDII U JAJIMA @IVINE - EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Sneàna Ivanovi}, Ivan Pavlovi}, Zoran Lili}CAMPYLOBACTER JEJUNI U MESU @IVINE - EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Ivan Pavlovi}, Vojin Hudina, Stanko Mini}, Mileta Rikson, Snjeàna Pupovac, Jelena Vu-janovi}, Slavica @ivkovi}, Boìdar Savi}

PREVENTIVNE MERE U KONTROLI PARAZITSKIH INFEKCIJAKOD FARMSKOG DR@ANJA SVINJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Sreten Mitrovi}, Vladan @ivoti}, Predrag Ili}STANJE I PRIVREDNI ZNAÂJ KONJARSTVA U NAS . . . . . . . . . . . . . . . 95

Nurgin Memi{i, Frida Bauman, Biserka PavlovUTICAJ ISHRANE NA TOVNA I KLANI^NA SVOJSTVA JARADI DOMA]E BALKANSKE KOZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Zoran Popovi}, Dragan Ga~i}, Milo{ Beukovi}, Nenad Novakovi}ANALIZA BROJNOG STANJA I ODSTREL JELENSKE DIVLJAÎ (Cervus elaphus L.) U LOVI[TU „KOZARA“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004)

UDK: 636Stru~ni rad

REZULTATI GOVEDARSKE PROIZVODNJE U PKBKORPORACIJI U 2003. GODINI

B. Radomir, M. Stojkovi}, M. Radivojevi}*

Izvod: Tokom 2003. godine prose~no brojno stanje krava bilo je 8.230 grla {to jeza 627 grla vi{e nego u 2002. godini, ili za 8,2 %. Ostvarena prose~na proizvodnja mle-ka sa 3,6 % mle~ne masti od 6.694 kg mleka bila je ve}a od proizvodnje u 2002. godiniza 135 kg ili 2,0 %. Planirana je realizacija proizvodnje mleka od 6.800 kg tako da je planostvaren u velikoj meri (98,4%). Kvalitet mleka je bio bolji u zimskom periodu u pogle-du sadràja suve materije i mle~ne masti.

Klju~ne re~i: krave, mleko.

Uvod

Poljoprivredna Korporacija Beograd jedan je od najzna~ajnijih nosioca krupne in-dustrijske proizvodnje u domenu sto~arstva, naro~ito u oblasti proizvodnje mleka. Proiz-vodnja je u velikoj meri integrisana sa preradom i prometom finalnih proizvoda. Mle~nogovedarstvo je najzastupljenija i najzna~ajnija proizvodnja. Prose~an broj goveda u2003. godini iznosio je preko 19.000. U 2003. godini proizvedeno je oko 55 miliona li-tara mleka ili prose~no po kravi 6.694 kg. Tendencija porasta obima proizvodnje mlekaje prisutna i planira se i dalje pro{irenje, intenziviranje i modernizacija proizvodnje mle-ka i sto~arske proizvodnje u celini.

Glavni napori u cilju realizacije nasledne predispozicije i produktivnosti ìvotinjanalaze se u oblasti ishrane, jer se na taj na~in najefikasnije sprovodi pobolj{anje proiz-vodnih i reproduktivnih rezultata, kao i o~uvanje zdravstvenog stanja i toka metaboli~-kih procesa u organizmu u optimalnim fiziolo{kim okvirima.

Svakako, najve}a pa`nja se poklanja ishrani krava, jer ova kategorija je izloènanajve}im fiziolo{kim optere}enjima. Iz tog razloga poklanja se veliki zna~aj utvr|ivanjuhemijskog sastava hraniva, pravilnom izboru hraniva i optimalnom odnosu istih u sasta-

5

Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 2 (2004) 5-15

* Mr Borislav Radomir, Mileta Stojkovi}, dipl.in`., PKB „Korporacija“, Padinska Skela, Beograd,Mihailo Radivojevi}, dipl.in`., Institut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Beograd.

vu obroka, kako bi se zadovoljile kompleksne potrebe krava, shodno specifi~nostima nji-hovog statusa u toku pojedinih faza proizvodno-reproduktivnog ciklusa.

Korporacija raspolaè sa preko 21.000 hektara zemlji{ta na kome se proizvode ì-tarice, industrijsko i krmno bilje kao i povr}e. Za potrebe sto~arske proizvodnje angaòva-no je oko 60 % povr{ina. Na taj na~in, plan setve i program ishrane stoke omogu}avaju daPoljoprivredna Korporacija Beograd obezbe|uje kabastu i koncentrovanu hranu na bazisopstvene proizvodnje dok se na eksternom trì{tu nabavljaju samo manje koli~ine potreb-ne sto~ne hrane (makroelementi, mikroelementi, vitamini i drugi dodaci sto~noj hrani).

Materijal i metod rada

Za potrebe rada detaljno su obra|eni i analizirani podaci sto~arske proizvodnje iproizvodnje sto~ne hrane u 2003. godini. Posebna pa`nja usredsre|ena je na proizvodnjumleka, kao najva`niju i najobimniju oblast sto~arske proizvodnje u Poljoprivrednoj Kor-poraciji Beograd. Analizirani su brojno stanje, koli~ina i kvalitet mleka, proizvodnja sto~-ne hrane kao i obim konzumiranja i iskori{}avanja hrane i hranljivih materija obroka. Pri-kupljeni podaci obra|eni su primenom adekvatnih matemati~ko-statisti~kih metoda.

Rezultati u proizvodnji

1. Brojno stanje goveda

Podaci o brojnom stanju goveda prikazani su u tabeli 1.

Tab. 1. Prose~no brojno stanje goveda 2003. godine

6


Prose~an broj goveda u 2003. godini bio je 19.023, od ~ega je 8.230 krava, 7.120priplodni ènski podmladak i 2.124 grla u tovu. Poljoprivredna Korporacija Beograd sva-kako je jedan od najve}ih subjekata u govedarskoj proizvodnji u na{oj zemlji, i s obzi-rom na ~injenicu da raspolaè jako velikim brojem grla po jedinici povr{ine, a u uslovi-ma drànja krava u vezanom sistemu. Gaje se crno-bela goveda u tipu Hol{tajna i sa ve-oma visokim udelom gena ove rase. U pore|enju sa 2002. godinom, u toku prethodne go-dine zabeleèno je pove}anje ukupnog broja grla za 1.483 grla ili 8,45 %, a istovremenoje do{lo do pove}anja broja krava za 627 grla ili 8,25 % (2002. godine u pore|enju sa2001. godinom broj krava je pove}an za 2,2 %). U strukturi ukupnog broja goveda kra-ve ~ine 43,26 %. Na taj na~in storene su realne pretpostavke za dostizanje brojnog stanjaod 9.000 muznih krava.

2. Proizvodnja mleka i kvalitet mleka

U toku 2003. godine na osam farmi Poljoprivredne Korporacije Beograd, proiz-vedeno je ukupno 55.093.566 kg mleka sa 3,6 % mle~ne masti. Najmanju koli~inu mle-ka (1.572.735 kg) proizvela je farma osam (8) a najve}u koli~inu (9.558.185 kg) farmajedan (1). Podaci o prose~noj proizvodnji mleka po kravi prikazani su u tabeli 2.

Tab. 2. Koli~ina mleka sa 3,6 % mle~ne masti u 2003. godini, dnevno po grlu, kg

7


Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti iznosila je 6.694 kg a kretalase u intervalu od 6.121 kg na farmi osam (8) do 7.176 kg na farmi jedan (1). Razlika od1.055 kg upu}uje na mogu}nosti za dalje pove}anje proizvodnje mleka. U pore|enju sa2002. godinom proizvodnja mleka je pove}ana za 135 kg po kravi.

U grafikonu na slici 1 prikazana je i prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 %mle~ne masti po grlu, posmatrano po mesecima.

Sl. 1. Prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti, po grlu

Na grafikonu se jasno mo`e uo~iti nepovoljan uticaj ekstremno visokih ambijen-talnih temperatura u letnjem periodu na proizvodnju mleka, ali i mogu}nost da se u je-senjem periodu ostvari ve}a proizvodnja mleka.

Na slikama 2 i 3, i u tabeli 3, prikazan je prose~an sastav mleka i koli~ina ingre-dijenata u letnjem i zimskom periodu.

Sl. 2. Prose~an sadr`aj suve materije bez masti u mleku

8


Sl. 3. Prose~an sadr`aj mle~ne masti i proteina

Tab. 3. Prose~an kvalitet mleka

9


Iz podataka u tabeli 3 i u grafikonima na slikama 2 i 3, jasno se moè sagledati dasu visoke ambijentalne temperature u letnjem periodu ispoljile nepovoljan uticaj i na sa-stav mleka i to u prvom redu na sadràj mle~ne masti a u izvesnoj meri i na sadràj pro-teina.

3. Konzumiranje i iskori{}avanje hrane i hranljivih materija

Prose~an dnevni utro{ak hrane po grlu je prikazan u tabeli 4, odakle se moè pri-metiti da se kretao u intervalu od 31,49 kg do 39,83 kg ili u proseku 35,96 kg, kada seposmatraju podaci prikazani za Poljoprivrednu Korporaciju Beograd u celini.

Tab. 4. Dnevni utro{ak hrane po grlu, kg

To zna~i da je prose~an obim konzumiranja hrane po kravi godi{nje, posmatranona nivou Poljoprivredne Korporacije Beograd, u celini iznosio 13.125 kg kao {to je pri-kazano u tabelama 5 i 6.

10


Tab. 5. Prose~an utro{ak grupa hraniva i hranljivih materija po kravi godi{nje

Tab. 6. Prose~an utro{ak hraniva i hranljivih materija po kravi godi{nje

U toku 2003. godine krave su utro{ile ukupno 6.238 kg suve materije ili 17,09 kgdnevno, 43.143 MJ neto energije laktacije ili 118,20 MJ dnevno, 980 kg proteina ili 2,68kg/dan i 1.137 kg sirovih vlakana odnosno 3,11 kg na dnevnom nivou.

Sadràj ukupnih proteina u suvoj materiji obroka iznosio je 15,71 %, a koncentra-cija obroka bila je 6,92 MJ NEL po kilogramu suve materije. Sadràj sirove celuloze usuvoj materiji obroka bio je 18,22 %, sadràj frakcije vlakana rastvorljive u kiselim de-terdèntima bio je 24,69 % a sadràj vlakana rastvorljivih u neutralnim deterdèntima bioje 40,57 %.

Uvid u strukturu obroka dat je u tabelama 7 i 8.

11


Tab. 7. Hraniva kao izvori hranljivih materija

Tab. 8. Grupe hraniva kao izvori hranljivih materija

Osnovna komponenta obroka bila je kukuruzna sila`a, koja u je u obroku u~estvo-vala u koli~ini od 58,18 %. Zelena hraniva u obroku su prisutna samo u maloj meri, sve-ga 2,95 %, {to je razumljivo s obzirom na ~injenicu da se koncept ishrane na bazi zele-nog konvejera napu{ta u Poljoprivrednoj Korporaciji Beograd. U~e{}e sena lucerke uoboku krava je bilo 8,01 % a u~e{}e koncentrovanih hraniva 18,30 %.

Podaci o efikasnosti iskori{}avanja hrane i hranljivih materija prikazani su u tabe-li 9.

12


Tab. 9. Prose~no iskori{}avanje hrane i hranljivih materija

Po jednom kilogramu proizvedenog mleka sa 3,6 % mle~ne masti utro{eno je1,961 kg hrane (od ~ega se 0,359 kg odnosi na koncentrovana hraniva), 0,935 kg suvematerije, 6,445 MJ neto energije laktacije, 144 grama ukupnih proteina i 170 grama si-rovih vlakana. Ovi rezultati su iskazani u bruto iznosu i kada se ima u vidu da su postig-nuti u uslovima prakti~ne proizvodnje, koju neminovno prati pojava nekonzumiranihostataka i rastura hrane, mogu se prihvatiti kao povoljni.

Za obezbe|enje utro{enih koli~ina sto~ne hrane u 2003. godini bilo je potrebnoanga`ovanje oko 60 % od ukupnih setvenih povr{ina ili 12.975 ha, {to iznosi 0,74 ha pogrlu. Ostvarena setvena struktura prikazana je u tabeli 10.

Tab. 10. Ostvarena setvena struktura 2002/03 godine

Zaklju~ak

U toku 2003. godine, u pore|enju sa prethodnom godinom, do{lo je do pove}anjabrojnog stanja goveda. Postoje}a struktura stada i brojno stanje daju realnu mogu}nostpove}anja broja krava do 9.000 grla.

Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti, po kravi iznosila je 6.694 kgna godi{njem nivou, {to je za 135 kg ili 2,0 % vi{e u pore|enju sa 2002. godinom.

S obzirom na sadr`aj suve materije i mle~ne masti, kvalitet mleka bio je bolji uzimskom periodu u pore|enju sa letnjim periodom.

13


Za ostvarenu proizvodnju (18,34 kg) krave su konzumirale 17,09 kg suve materi-je, 118,20 MJ neto energije laktacije, 2.684 grama ukupnih proteina (15,71 % suve ma-terije) i 3.144 grama sirove celuloze dnevno.

Literatura

1. Adamovi}, M., Sretenovi}, Ljiljana, Milo{evi}, M., Stoji}evi}, Lj., Zeremski, D.(1993): Savremeni principi ishrane visoko-proizvodnih krava. Veterinarskiglasnik, 47, (4-5), 227-236.

2. Obra~evi}, ^. (1989): Ishrana goveda, Nau~na knjiga, Beograd.3. PKB Korporacija, (2003): Izve{taj, Plansko analiti~ka slu`ba.4. [evkovi}, N., Pribi~evi}, S., Raji}, I. (1991): Ishrana doma}ih `ivotinja. Nau~-

na knjiga, Beograd.

14


UDC: 636Profesional paper

RESULTS OF CATTLE BREEDING IN PKBCORPORATION IN 2003.

B. Radomir, M. Stojkovi}, M. Radivojevi}*

Summary

In 2003 the average number of dairy cows was 8230, or 627 (8.2 %) more than in2002. The average yield of milk with 3.6 % butterfat was 6694 kg, which was 135 kg or2.0 % above the yield in 2002. Production plan for 2003 was 6800 kg of milk and it wasaccomplished in great level of efficiency (98.4 %). Quality of milk, judged by dry mat-ter and butterfat content was better during the winter period.

cows, milk.

15


* Borislav Radomir M.Sc., Mileta Stojkovi}, B.Sc., PK „Beograd“, Padinska Skela, Belgrade, Mi-hailo Radivojevi}, B.Sc., Institut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Belgrade.

UDK: 636.086Originalni nau~ni rad

ISPITIVANJE UTICAJA ESTROGENE AKTIVNOSTI SENALUCERKE NA PROIZVODNE I REPRODUKTIVNE POKAZATELJE MUZNIH KRAVA NA FARMAMA

PKB KORPORACIJE

M. Jovi~in, A. Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka,D. @iki}, Milica Vukovi}, R. Nikoli}, M. Radivojevi}*

Izvod: Ispitivani su nivoi estrogene aktivnosti prvog otkosa lucerke biolo{kim te-stom na polno nezrelim ènkama pacova u odnosu na proizvodne i reproduktivne poka-zatelje muznih krava. Od 9 uzoraka sena, kod 3 je ustanovljena poja~ana estrogena ak-tivnost. Analiza proizvodnih parametara ukazuje na postojanje povezanosti estrogene ak-tivnosti sena lucerke u periodu u kome muzne krave dobijaju lucerku u obroku i ukupnekoli~ine mleka, muznog proseka i sadràja mle~ne masti. Zapaèn je negativan uticaj naispoljavanje polnog àra, odnosno broj osemenjenih krava, kao i uticaj na smanjenuuspe{nost osemenjavanja, pove}an indeks osemenjavanja i duì prose~an servis period.

Klju~ne re~i: estrogeni, lucerka, krave, reprodukcija, mle~nost.

Uvod

Hraniva biljnog porekla sadrè brojna nenutritivna jedinjenja koja mogu, u man-joj ili ve}oj meri uticati na zdravlje i proizvodne karakteristike ìvotinja. Zna~ajnu gru-pu ovih jedinjenja predstavljaju fitoestrogeni, jedinjenja sa estrogenom aktivno{}u kojese prirodno nalaze u biljkama, i koji uneti u ìvotinjski organizam ispoljavaju efekteestrogenizacije.

17


* Dr Milovan Jovi~in, vi{i nau~ni saradnik, Aleksandar Milovanovi}, dipl.in`., Nau~ni institut za vet-erinarstvo „Novi Sad“, Novi Sad, mr Radmila Beskorovajni, Milica Vukovi}, dipl.in`., mr Radi{a Nikoli}, Mi-hailo Radivojevi}, dipl.in`., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd, prof. dr Gordana U{}ebr-ka, mr Dragan @iki}, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije po osnovuzadatka iz projekta BTR.5.05.4333.B.

U na{oj zemlji, posle kukuruza, lucerka je najva`nija krmna kultura koja se kori-sti u ishrani krava (\or|evi} i sar., 2002). Kori{}enjem lucerke u ishrani u organizam ì-votinja unosi se i odre|ena koli~ina kumestrola, fitoestrogena koji spada u grupu kume-stanata (Sormunen-Cristian i sar., 1998). Koli~ina fitoestrogena u lucerki nije konstant-na ve} zavisi od hemijskog sastava zemlji{ta, klimatskih faktora, gljivi~nih oboljenja,starosti luceri{ta, broja otkosa, na~ina konzerviranja, itd. (Kallela, 1975; Miljkovi},1976; Adams, 1996).

Palfij (1981) ukazuje da umerene koli~ine fitoestrogena, koje su ekvivalentne73,2 g dietilsilbestrola, pove}avaju koli~inu mle~ne masti, a pove}ane koli~ine fitoestro-gena dovode do smanjenja mle~ne masti.

Simptomi fitoestrogenoze su pove}enje i edem vulve, hiperplazije i cisti~ne dege-neracije endometrijuma, ovarijalne ciste, sekrecije estralne sluzi, anomalije polnog ciklu-sa, anestrija, akoncepcija, embrionalni mortalitet, prolapsus vagine, superestrus, abortus,pove}anje vimena i delimi~na sekrecija kod infantilnih ìvotinja (Miljkovi}, 1976).

S obzirom na veliki broj jedinjenja koja pokazuju estrogenu aktivnost, jedan odna~ina detekcije je biolo{ki ogled na polno nezrelim ènkama mi{eva i pacova.

Cilj ovog rada je bio da se uterotrofnom probom ispita prisustvo estrogenih ma-terija i dobijeni rezultat dovede u vezu sa proizvodnim i reproduktivnim parametrimamuznih krava.

Materijal i metod

Tokom 2003. godine, posredstvom Instituta PKB Agroekonomik, na 7 govedar-skih farmi PKB Korporacije, sa ukupno 9 razli~itih parcela uzeto je 9 uzoraka prvog ot-kosa sena lucerke. Reprezentativni uzorak sena je dobijen pomo}u „Haycheck“- uzorki-va~a za seno (proizvo|a~ Haycheck, Kalifornija, SAD).

Za biolo{ki ogled kori{}ene su polno nezrele ènke pacova Wistar soj, odgajenena farmi laboratorijskih ìvotinja Nau~nog instituta za veterinarstvo-„Novi Sad“. Pacovisu sme{teni u kavezima „Ehkrat“ (Nema~ka). Hranjeni su i pojeni ad libitum. Hrana jepeletirana, deklarisana za ishranu pacova, proizvo|a~a VZ „Subotica“, koja je prethodnotestirana radi isklju~enja eventualnog prisustva mikotoksina (zearalenona). Reìm svetlabio je 12h dan/12h no}, i automatski je regulisan. Temperatura je odràvana na 20ºC.@enke pacova su tokom celokupnog trajanja ogleda bile u kavezu sa majkama do trenut-ka `rtvovanja. Proba se zasniva na trodnevnoj aplikaciji ekstrakta lucerke èluda~nomsondom u uzrastu od 21 do 23 dana. Aplikovana koli~ina je iznosila 5ml/kg/telesne ma-se dnevno. Dvadeset ~etiri sata nakon poslednjeg tretmana merene su mase tela, a ìvo-tinje `rtvovane u etarskoj narkozi. Nakon `rtvovanja, va|ene su i preparisane matericebez jajnika, odvajane od vezivnog tkiva i merene vagom „Tehtnica Exacta 300ES“, sa di-gitalnon skalom koja o~itava vrednosti na tre}oj decimali grama. Za ispitivanje kori{}e-no je 4 jedinke po uzorku lucerke i 4 u kontrolnoj grupi, ukupno 40.

Postupak ekstrakcije ra|en na osnovu opisa Liu i sar. (2001). Ukratko, uzorak bil-jnog materijala (100 g) preliven je sa metil alkoholom (700 ml) i uz povremeno mu}kan-je na sobnoj temperaturi ostavljeno je da stoji 24 ~asa. Ura|ene su tri sukcesivne ekstrak-cije sa sveìm rastvara~em. Ekstrakti su sakupljeni i upareni pod sniènim pritiskom.

18


Rastvara~ je uklonjen primenom injektorske vodene pumpe a vlaga je uklonjena pomo-}u rotacione vakuum pumpe. Temperatura kupatila maksimalno je bila 50oC.

Proizvodni i reproduktivni pokazatelji krava dobijeni su iz redovne sto~arske i ve-terinarske evidencije koja se vodi na gazdinstvima PKB Korporacije.

Rezultati istra`ivanja i diskusija

U skladu sa ciljevima rada u tabeli 1 su prikazani rezultati biolo{kog ogleda.

Tab. 1. Rezultati ispitivanja estrogene aktivnosti uzorakasena lucerke po gazdinstvima

Pove}anje relativne mase uterusa ustanovljeno je kod tri uzorka i to sa gazdinstvaC (oba uzorka) i gazdinstva E (tab. 1). Pove}anje relativne mase ukazuje na pove}anuestrogenu aktivnost pomenutih uzoraka. Porast te`ine pod dejstvom izlaganja estrogenimagonistima posledica je kombinacije hipertrofije i hiperplazije }elija materice, }elijskeinfiltracije, vezivanjem vode-edema u tkivu i njenog nagomilavanja u lumenu materice(Kanno i sar., 2001.). Mehanizam delovanja se ogleda u mogu}nosti vezivanja fitoestro-gena za estrogene receptore i (Kuiper i sar., 1998). Na osnovu ~injenice da se zavisnood doze masa uterusa pove}ava kao odgovor na delovanje estrogenih supstanci, OECD(Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), je izdao 2000. godine protokol pod nazi-vom „Uterotrofna proba u cilju detekcije estrogena i estrogenu sli~nih supstanci“. Poredpomenute in vivo metode za detekciju postoji i ve}i broj in vitro metoda za detekcijuestrogene aktivnosti koje se baziraju na kulturi }elija karcinoma dojke (Welshons i sar.,1990., Boue i sar., 2003). Ove in vitro tehnike su ~esto neprakti~ne zato {to zahtevaju po-stojanje skupocene opreme. In vitro tehnika je senzitivnija nego {to je neophodno za kli-ni~ka ispitivanja a nije u stanju da ispita uticaj metabolita nastalih kao posledica fiziolo-{kih mehanizama u organizmu (Galey i sar., 1993).

Proizvodni rezultati gazdinstva E, jednog od gazdinstava na kome je utvr|ena po-ve}ana estrogena aktivnost u uzorku sena lucerke prikazani su u tabeli 2.

19


Tab. 2. Polugodi{nji prikaz proizvodnih pokazatelja i distribucije utro{ka pojedinihotkosa sena lucerke na gazdinstvu E

Zbirna koli~ina mleka, procenat mle~ne masti i muzni prosek po grlu bili su naj-niì u VI mesecu koji odgovara periodu u kome je ve}i deo kabastog obroka ~inilo senolucerke I otkosa za koji je utvr|ena pove}ana estrogena aktivnost (tab. 2). U VIII mese-cu, kada je seno lucerke I otkosa kori{}eno u kombinaciji sa senom II otkosa zabeleènje najniì muzni prosek u {estomese~nom ispitivanju proizvodnih parametara (tab. 2).

Palfij (1981) je u svom radu ukazao da optimalni nivo fitoestrogena u sto~noj hra-ni uslovljava pove}anje koli~ine mle~ne masti, dok dalje pove}anje estrogene aktivnostidovodi do pada koli~ine mle~ne masti.

Reproduktivni pokazatelji gazdinstva E, jednog od gazdinstava kome je utvr|enapove}ana estrogena aktivnost u uzorku sena lucerke prikazana je u tabeli 3.

Tab. 3. Polugodi{nji prikaz reproduktivnih pokazatelja i distribucije utro{ka pojedinihotkosa sena lucerke na gazdinstvu E

Kada je u ishrani krava u VI mesecu kori{}eno seno lucerke I otkosa uspe{nostosemenjavanja, servis period i indeks v.o. bili su nepovoljniji u odnosu na ostale mesece(tab. 3). Me|utim, u kombinaciji sena lucerke I i II otkosa, u X mesecu, dobijene su dru-ga~ije vrednosti reproduktivnih pokazatelja (tab. 3).

Probleme u reprodukciji kod krava i ovaca, kao posledica delovanja fitoestrogenaopisao je i Adams (1995). On je utvrdio poreme}aje funkcije jajnika pra}ene sa smanje-nim procentom koncepcije i porastom embrionalnih gubitaka. Ovaj vid neplodnosti jeprivremen i nestaje mesec dana nakon isklju~enja hraniva bogatih fitoestrogenima. Jedan

20


od mehanizama poreme}aja reprodukcije usled delovanja fitoestrogena opisuju Montgo-mery i sar. (1985) koji ukazuju da pove}anje kumestrola dovodi do statisti~ki zna~ajnogpada koncentracije luteiniziraju}eg hormona kod ovarijektomisanih ovaca. Eksperimen-ti ra|eni na laboratorijskim ìvotinjama ukazuju na pojavu vi{eoocitnih folikula kao po-sledica delovanja fitoestrogena {to, tako|e, moè biti razlog smanjenja reproduktivnihfunkcija (Jefferson i Newbold, 2000).

Uop{teno, fitoestrogeni dovode do subklini~ke neplodnosti koja se uglavnom neprepoznaje, jer se smanjeni procenat plodnosti prihvata kao normalan (Adams, 1996).

Zaklju~ak

Na osnovu dobijenih rezultata biolo{kog testa moè se zaklju~iti da postoji zna-~ajna razlika u estrogenoj aktivnosti sena lucerke na pojedinim parcelama. Iz rezultatakoji se odnose na proizvodne i reproduktivne pokazatelje moè se samo naslutiti posto-janje korelacije sa estrogenom aktivno{}u sena lucerke. Za dono{enje kona~nog zaklju~-ka treba nastaviti sa ispitivanjima narednih otkosa i uklju~iti podatke sa ostalih farmi izogleda.

Opisana metoda se moè uspe{no primeniti u daljim ispitivanjima estrogene ak-tivnosti sto~ne hrane. U cilju pove}anja osetljivosti same metode neophodno je uraditi ci-tolo{ka i histolo{ka ispitivanja.

Literatura:

1. Adams, N.R. (1995): Detection of the effects of phytoestrogens on sheep andcattle. J. Anim. Sci. May, 73, (5), 1509-15.

2. Adams, N.R. (1996): Natural and anthropogenic environmental oestrogens: thescientific basis for risk assessment. Pure & AppI. Chem., 70, 9, 1855-1862.

3. Boue, S.M., Wiese, T.E., Nehls, S., Burow, M.E., Elliott, S., Carter-Wientjes,C.H., Shin, B.Y., Mc Lachlan, J.A., Cleveland, T.E. (2003): Evaluation of theEstrogenic Effects of Legume Extracts Containing Phytoestrogens. J. Agrical.Food Chemistry, 51, 2193-2199.

4. \or|evi}, N., Koljaji}, V., Grubi}, G., Adamovi}, M., Glamo~i}, D. (2002): Si-laà lucerke u ishrani krava. Zbornik nau~nih radova, Institut PKB Agroekono-mik, Beograd, 8, 329-339.

5. Galey, F.D., Mendez, L.E., Whitehead, W.E., Holstege, D.M., Plumlee, K.H.,Johnson, B. (1993): Estrogenic activitz in forages: diagnostic use of the classi-cal mouse uterine bioassay. J. Vet. Diagn. Invest., 5, 603-608.

6. Jefferson, W. Newbold, R. (2000): Potential Endocrine-Modulating Effects ofVarious Phytoestrogens in the Diet. Nutrition, 16, 658-662.

7. Kallela, K. (1975): The Effect of Storage on The Estrogenic Effect Of Red Clo-ver Silage. Nord. Vet.-Med., 27, 562-569.

8. Kanno, J., Onyon, L., Hasemaan, J., Fenner-Crisp, P., Ashby, J., Owens, W.(2001): The OECD Program to Validate the Rat Uterotrophic Bioassay to Scre-

21


en Compounds for in Viva Estrogenic Responses: Phase 1. Environmental He-alth Perspectives, August, 109, 81.

9. Kuiper, G.G., Lemmen, J.G., Lovell, S .(1998): Interaction of estroggenic che-micals and phytoestrogens with estrogen receptor beta. Endocrinology, 139,4252.

10. Liu, J., Burdette, Joanna, Xu, H., Gu, C., Van Breemen, R., Bhat, Christina,Booth, Nancy, Constantinou, A., Pezzuto, J., Fong, H., Farnsworth, N., Bol-ton, Judy. (2001): Evaluation of Estrogenic Activity of Plant Extracts for thePotential Treatment of Menopausal Symptoms. Journal of Agricultural andFood Chemistry, 49, 5, 2472-2479.

11. Miljkovi}, V. (1976): Fitoestrogenoza. Reprodukcija i ve{ta~ko osemenjavan-je goveda. Univerzitet u Beogradu, Izdava~ko-{tamparsko preduze}e,,Miner-va”, Subotica-Beograd, 213-216.

12. Montgomery, G.W., Martin, G.B., Le Bars, J., Palletier, J. (1985): Gonado-trophin release in ovariectomized ewes fed different amounts of coumestrol.J. Reprod. Fertil., 73, 457-63.

13. Palfij, @ (1981): Vlijanie estrogeni aktivnosti. Dokladni vashnil, 3, 31-33.14. Sormunen-Cristian, R., Taponen, S., Saastamoinen, I., Mela, T., Salomemi, H.

(1998): Yellow-flowered lucerne: properties and influence on performanceand reproduction of ewes. Agricultural and Food Science in Finland, 7, 437-446.

15. Welshons, W.V., Rottinghaus, G.E., Nonneman, D.J. (1990): A sensitive bioas-say for detection of dietarz estogens in animal feed. J. Vet. Diagn. Invest. 2,268-273.

22


UDC: 636.086Original scientific paper

INVESTIGATION OF THE ALFALFA HAY ESTROGENIC INFLUENCE ON PRODUCTION AND REPRODUCTIVE

PERFORMANCE ON DAIRY FARMS OF PKB CORPORATION

M. Jovi~in, A. Milovanovi}, Radmila Beskorovajni, Gordana U{}ebrka,D. @iki}, Milica Vukovi}, R. Nikoli}, M. Radivojevi}*

Summary

Estrogenic activity of first alfalfa cutting was investigated using uterine bioassayon immature female rats with correlation to production and reproductive performance ofdairy cows. Nine hay samples were investigated and three had increased estrogenic acti-vity. Production analyses have shown existing correlation between milk yeald, milk fatcontent, average milk production and estrogenic activity in lucerne hay during the fee-ding period. It is noticed a negative influence on estrus manifestation, number of insemi-nations, and also low rate of insemination and longer duration of open days.

Key words: estrogens, alfalfa, cow, reproduction, milk yeald.

23


* Milovan Jovi~in, Ph.D., Aleksandar Milovanovi}, B.Sc., Institute for Veterinary Science „NoviSad“, Novi Sad, Radmila Beskorovajni, M.Sc., Milica Vukovi}, B.Sc., Radi{a Nikoli}, M.Sc., Mihailo Radi-vojevi}, B.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade, Gordana U{}ebrka, Ph.D., Dragan@iki}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Novi Sad.

Paper is finansed by Ministry for Science, Technologies and Development, Republic Serbia, Project:BTR.5.05.4333.B.

UDK: 636.283:575.113.1Orginalni nau~ni rad

UTICAJ UDELA GENA CRVENOG HOL[TAJNA NAREPRODUKTIVNE I PROIZVODNE OSOBINE

PRVOTELKI SIMENTALSKE RASE

P. Peri{i}, Z. Skalicki, C. Meki}, G. Trifunovi}*

Izvod: Ispitivane su reproduktivne i proizvodne osobine prvotelki i meleza dobije-nih meliorativnim ukr{tanjem simentalske i crveno-bele hol{tajn-frizijske rase. Ukupno jeispitivanjem bilo obuhva}eno 176 prvotelki podeljenih u pet grupa-sekcija, razvrstanihprema udelu gena crvenog hol{tajna (HF-RED) u simentalskoj rasi. Analiza uticaja udelagena crvenog hol{tajna (0%, 12,5%, 25%, 37,5%, 50%) na posmatrane reproduktivne iproizvodne osobine obavljena je metodom najmanjih kvadrata (LSMLMW, Harvey1987). Dobijeni rezultati pokazuju da je udeo gena crvenog hol{tajna imao zna~ajnog uti-caja (P<0,01) na sve ispitivane proizvodne osobine (trajanje laktacije, proizvodnju mlekai mle~ne masti u celoj i standardnoj laktaciji, procenat masti u mleku i proizvodnju4%MKM) kao i uzrast grla pri prvoj oplodnji i trajanje servis-perioda. Masa teladi pri ro-|enju i trajanje bremenitosti nisu zna~ajno (P>0,05) zavisili od u~e{}a HF-RED gena.

Klju~ne re~i: crveni hol{tajn, laktacija, mle~nost, simentalac.

Uvod

Rasnu strukturu goveda Srbije prema procenama ~ine 70% do 80% simentalskarasa i grla u tipu simentalske rase. Obzirom da se ova populacija goveda gaji u vrlo raz-li~itim uslovima proizvodnje i razli~itog intenziteta, to je karakteri{e velika varijabilnostu pogledu produktivnosti, telesnih mera odraslih grla, kao i tipa i konstitucije koji je ka-rakteristi~an za simentalsku rasu.

Oplemenjivanje goveda simentalske rase u cilju pove}anja produktivnosti i pobol-j{anja kvaliteta proizvodnje mo`e se obavljati putem selekcije u ~istoj rasi, i putem ukr-{tanja sa specijalizovanim tovnim odnosno mle~nim rasama u zavisnosti od postavljenogcilja oplemenjivanja. U svrhu pove}anja mle~nosti i pobolj{anja osobina muznosti, ople-

25


* Mr Predrag Peri{i}, asistent, dr Zlatko Skalicki, red. profesor, dr Cvijan Meki}, vanred. profesor,dr Gligorije Trifunovi}, vanred. profesor, Poljoprivredni fakultet, Institut za sto~arstvo, Zemun-Beograd.

menjivanje goveda simentalske rase naj~e{}e se obavlja uno{enjem gena crvene hol{tajnrase, crveno-bele evropske i montbeliard rase (Lazarevi} i sar., 1997). Udeo gena rasaoplemenjiva~a u simentalskoj rasi moè biti razli~it, {to zavisi pre svega od intenzitetauslova proizvodnje u kojima }e oplemenjena grla proizvoditi.

Veliki broj istraìva~a pratio je efekte ukr{tanja simentalske i crvene hol{tajn ra-se na ispoljenost reproduktivnih i proizvodnih osobina. Tako Fluckiger i Crettenand(1996) navode da u [vajcarskoj simentalska rasa zauzima oko 44% od ukupnog broja go-veda, koji iznosi 1,76 miliona. Od tog broja grla, grupa Simental (0-13% udeo gena cr-venog hol{tajna) ima 14,8%, grupa Fleckvieh (14-74% udeo gena crvenog hol{tajna) za-stupljena je sa 70,9% i tre}a grupa- HF-RED (75-100% udeo gena crvenog hol{tajna),zastupljena sa 14,3%. Prose~an udeo gena crvene hol{tajn rase u simentalskoj rasi izno-si 49,9 %, prose~an uzrast pri prvom telenju grla cele populacije simentalske rase u [vaj-carskoj u 1995-oj godini iznosio je 30,9 meseci (Schwezer Fleckvieh 1/96). Po grupama-sekcijama u okviru simentalske rase, u koje su grla svrstana na osnovu udela gena crve-ne hol{tajn rase u simentalskoj, uzrast je iznosio za grupu Simental 32,3 meseca, grupuFleckvieh 30,7 meseci i grupu HF-RED 30,5 meseci.

Schmitz (1997) navodi i proizvodne rezultate po grupama krava sa razli~itim ude-lom gena crvenog hol{tajna, koji iznose za Simental grupu 5131 kg mleka, grupu Flec-kvieh 5917 kg sa 4,08% masti i 3,24% proteina, i grupu HF-RED 6436 kg sa 4,12% ma-sti i 3,22% proteina.

Reproduktivne i proizvodne osobine krava simentalske rase i meleza simentalskei crvene hol{tajn frizijske rase ispitivali su Medi} i sar. (1983), Ze~evi} (1986), Michel isar. (1989), Ruban i Todorov (1990), Zandarjan (1990), Kneèvi} i sar. (1991), Antov An-|elija i sar. (1993), Peri{i} i sar. (2002) i drugi. Rezultati navedenih autora uglavnomukazuju da su melezi u odnosu na simentalsku rasu ne{to ranostasniji, imaju ve}u proiz-vodnju mleka sa niìm sadràjem mle~ne masti i duè trajanje laktacije i servis-perioda.


Izvr{ena su ispitivanja nekih reproduktivnih i proizvodnih osobina prvotelki si-mentalske rase i meleza simentalske i crveno-bele hol{tajn-frizijske rase dobijenih meli-orativnim ukr{tanjem. Ispitivanjem je bilo obuhva}eno ukupno 176 prvotelki podeljenihu pet grupa-sekcija, prema udelu gena crvenog hol{tajna (HF-RED gena) u simentalskojrasi. Analiza uticaja HF-RED gena (genotip l - 0%, genotip 2 - 12,5%, genotip 3 - 25%,genotip 4- 37,5% i genotip 5 - 50%) na posmatrane reproduktivne i proizvodne osobineobavljena je metodom najmanjih kvadrata (LSMLMW, Harvey 1987), primenom fiksnogmodela

Yij= µ + Ai + eij

- Ai - uticaj udela gena crvenog hol{tajna - eij - ostali nedeterminisani uticaji

26



Rezultati ovih istra`ivanja pokazuju da je uzrast grla pri prvoj oplodnji visoko-zna~ajno varirao izme|u grupa prvotelki koje su imale razli~it udeo gena crvenog hol-{tajna. Najranostasnija bila je grupa prvotelki koja je imala 50 % gena crvenog hol{taj-na, i prvi put je oplo|avana sa 520,8 dana (17,3 meseci). Pore|enjem ovih rezultata sarezultatima do kojih su do{li drugi autori, a posebno Schmitz (1997) za grla simentalskerase sa razli~itim udelom gena crvenog hol{tajna, koji je konstatovao uzrast grla pri pr-vom telenju od 30,5 meseci za grupu HF-RED, 30,7 meseci za grupu Fleckvieh i 32,3meseci za grupu Simental, mogao bi se izvesti zaklju~ak da su grla gajena u na{im uslo-vima ranostasnija. Me|utim, razlike u uzrastu grla pri prvoj oplodnji u na{im uslovima inpr. grla istog genotipa u [vajcarskoj nastale su pre svega kao posledica planskog radaodgajiva~a i zootehni~ke slu`be, a ne kao posledica razlike u ranostasnosti grla. U na{ojsto~arskoj praksi jo{ uvek se te`i intenzivnim odgojem u ranom periodu porasta junicaizazvati {to ranija pojava polne i fiziolo{ke zrelosti, njihova oplodnja, telenje i eksploa-tacija, sve u cilju skra}ivanja perioda odgoja i u{teda u tro{kovima odgajivanja u tom pe-riodu, ~ak i na ra~un znatno smanjene proizvodnje mleka u prvoj laktaciji (Peri{i} i sar.2002).

Tab. 1. Uticaj udela HF-RED gena kao LSM odstupanja ( i) na neke reproduktivneosobine krava simentalske rase

Masa teladi pri ro|enju nije zna~ajno varirala (P>0,05) po grupama prvotelki. Te-lad najmanje mase na ro|enju imala je grupa prvotelki sa 50 % gena crvenog hol{tajna,koja je za 2,60 kg negativno odstupala od op{teg proseka. Trajanje bremenitosti nije zna-~ajno variralo usled razli~itog udela gena crvenog hol{tajna, ali se uo~ava skra}ivanjetrajanja bremenitosti sa pove}anjem udela gena crvenog hol{tajna.

27


N.S. P>0,05 *P<0,05 **P<0,01.

Tab. 2. Uticaj udela HF-RED gena kao LSM odstupanja ( i) na neke osobinemle~nosti krava simentalske rase u standardnoj laktaciji

Proizvodne osobine prvotelki simentalske rase, posmatrane po grupama prvotelkisa razli~itim udelom gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, visoko-zna~ajno(P<0,01) su odstupale od op{tih proseka za sve ispitivane proizvodne osobine. Najve}uproizvodnju mleka u standardnoj laktaciji, proizvodnju mle~ne masti i proizvodnju 4%MKM imala je grupa prvotelki sa najve}im udelom gena crvenog hol{tajna. Ova grupaprvotelki je imala najduè trajanje laktacije, a samim tim i servis-perioda. Sa pove}an-jem udela gena crvenog hol{tajna, utvr|eno je pove}anje ranostasnosti grla, tj. ranija po-java polne zrelosti, raniji prvi pripust i oplodnja, produènje trajanja laktacije i servis-pe-rioda, kao i pove}anje proizvodnje mleka i mle~ne masti uz neznatno smanjenje sadrà-ja masti u mleku.

Zaklju~ak

Na osnovu ispitivanja uticaja udela gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, naispoljenost reproduktivnih i proizvodnih osobina prvotelki simentalske rase, moè se za-klju~iti da je genotip grla (udeo gena crvenog hol{tajna), visoko-zna~ajno (P<0,01) uti-cao na ispoljenost svih proizvodnih i nekih reproduktivnih osobina.

Dobijeni rezultati pokazuju da je u pogledu ispoljenosti osobina mle~nosti najsu-periornija bila grupa prvotelki sa udelom gena crvenog hol{tajna od 50%, koja je za339,4 kg pozitivno odstupala od op{teg proseka za 4%MKM, koji je iznosio 4116,6 kg.Ova grupa prvotelki je i najranije prvi put oplo|avana, imala je najduè trajanje laktaci-je i servis-perioda. Sa smanjenjem udela gena crvenog hol{tajna u simentalskoj rasi, utvr-|en je stariji uzrast grla pri prvoj oplodnji, kra}e trajanje laktacije i servis-perioda, kao ismanjenje proizvodnje mleka i mle~ne masti uz neznatno pove}anje sadràja masti umleku.

28


N.S. P>0,05 *P<0,05 **P<0,01.

Literatura

1. Antov, An|elija, Antov, G., Nenadovi}, M. (1993): Ispitivanje mogu}nosti pove-}anja sadràja mle~ne masti kod mle~nih tipova goveda. Savremena poljopri-vreda, 41, 1-2, 45-48.

2. Luckiger, N., Crettenand J. (1996): Simmental in der Schweiz: Rozvoj chovusimentalizovanych plemien v Europe so zameranim na ~lenske krajiny CEFTA,Nitra, 56-62.

3. Harvey, W.R. (1987): Mixed model Least Squares and maximum LikelihoodComputer Program. Users Guide for LSMLMW and MIXMDL.

4. Kneèvi}, I., Mati}, I., Bari{i}, A., Rastija, T. (1991): Utjecaj kriànja simental-ske i crvene hol{tajn-frizijske pasmine goveda na njene osobine mle~nosti, re-produkcije i tjelesnih mjera. Sto~arstvo 5-6, 141-145.

5. Lazarevi}, LJ., Lazarevi} R., Latinovi}, D., Trifunovi}, G., Petrovi}, M.M., Ka-ti}, M., Stoji}, P. (1997): Oplemenjivanje goveda u cilju pobolj{anja mle~nosti.Biotehnologija u sto~arstvu 13, 3-4, 17-24.

6. Medi}, D., Borani}, M., Kari}, Ida, Ugrenovi}, M. (1983): Ispitivanje repro-dukcijskih osobina doma}e {arene rase i meleza doma}e {arene x hol{tajn fri-zijske rase. Savetovanje stru~nog odbora za govedarstvo, Aleksinac.

7. Michel, A., Leuenberger, H., Kunzi, N. (1989): Optimales erstkalbealter fur ge-alpte rinder unterschiedlicher zuchtrichtung. Simentaler Fleckvieh 6, 15-19.

8. Peri{i}, P., Skalicki, Z., Petrovi}, M.M. (2002): Uticaj uzrasta pri prvoj oplod-nji na neke reproduktivne i proizvodne osobine krava simentalske rase u prvetri laktacije. Biotehnologija u sto~arstvu 18, l-2, 7-23.

9. Ruban, J.D., Todorov, T.G. (1990): Harakter laktacionnoj dejateljnosti simmen-taljskogo skota razli~nih pomecnih so~etanij. Povi{enije produktivnosti krup-nogo rogatogo skota i ovec. 18, 36-41.

10. Zandarjan, V.A. (1990): Harakter laktaciji u korov simentaljskogo skota, raz-li~nih genotipov. Povi{enije produktivnosti krupnogo rogatogo skota i ovec.19, 90-111.

11. Ze~evi}, B. (1986): Ispitivanje uticaja ukr{tanja doma}eg {arenog gove~eta sacrvenim hol{tajnom na osobine mle~nosti i plodnosti. Magistarski rad, Poljo-privredni fakultet, Beograd.

29


UDC: 636.283:575.113.1Original scientific paper

THE INFLUENCE OF DIFFERENT PROPORTIONS OFHOLSTEIN - FRIESIAN GENES ON REPRODUCTIVE AND

PRODUCTIVE TRAITS OF FIRST CALVING SIMMENTAL COWS

P. Perisi}, Z. Skalicki, C. Meki}, G. Trifunovi} *

Summary

Certain reproductive and performance traits of first calving Simmental cows, aswell as the demonstration of those traits depending on the participations of different pro-portions of Red Holstein-Friesian genes (HF), were investigated. The investigation inclu-ded 176 first calving cows, divided according to percentage of HF genes, in 5 groups(0%, 12,5%, 25%, 37,5%, 50%). Statistical analysis of data was done by method of Le-ast squares (LSMLMW, Harvey, 1989). The effect of age at first fertilization was highlysignificant variated between groups of first calving cows and the youngest was in thefifth group (the group with 50% of HF genes), which were fertilizated at 520,8 days. Theaverage age at first conc eption for alln examined groups was 536,7 days.

Least squares results shown that different proportion of HF genes was not signi-ficant (P>0,05) body weight of calves. The least body weight of calves was in group offirst calving cows with 50% HF genes.

The duration of pregnacy was 283,3 days and beetween different groups were notsignificant (P>0,05). The biggest values of service period and lactation were in the fifthgroup. The average period of lactation was 321,32 days and the longest (348,5 days) we-re established in fifth group cows 50% HF genes. The average milk yield was 4224,34kg with 3,83% milk fat or 4116,6kg 4%FCM. Cows with 50% HF genes produced moremilk compared to the cows in other groups.

Established results have shown that with increasing proportion of HF genes ser-vice period between calving interval and duration of lactation were longer. Also, with in-creasing of proportion of HF genes the milk yield and yield milk fat were raised whilepercent of milk fat was lower.

Key words: Red Holstein-Friesian breed, lactation, milk, Simmental breed.

30


* Predrag Perišic, M.Sc., Zlatko Skalicki, Ph.D., Cvijan Mekic, Ph.D., Gligorije Trifunovic, Ph.D.,Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

UDK: 636.2+619:618.19-002Originalni nau~ni rad

SPREÂVANJE POJAVE I SUZBIJANJE STAFILOKOKNOGMASTITISA KRAVA

S. Hristov, Renata Relji}*

Izvod: Naj~e{}i oblik mastitisa krava u intenzivnoj proizvodnji, i veliki ekonom-ski problem, predstavlja stafilokokni mastitis. Spre~avanje pojave i suzbijanje ovog obli-ka mastitisa zahteva doslednu i kontinuiranu primenu niza preventivnih i terapijskih me-ra kroz odgovaraju}i program kontrole. U na{im uslovima postoje izvesni propusti, naro-~ito u sprovo|enju higijenskih mera tokom muè. U na{em istraìvanju, primenom dezin-ficijensa posle muè na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline, kao jedine higijenske mere,pojava novih infekcija smanjena je za 2,7 %. Ispitivanjem smo utvrdili da parcijalnimsprovo|enjem programa nema zna~ajnijeg uticaja na smanjivanje pojave novih infekcija.

Klju~ne re~i: mastitis, Staphylococcus aureus, higijenske mere, kontrola.

Uvod

Stafilokokni mastitis krava predstavlja naj~e{}i oblik mastitisa u intenzivnoj pro-izvodnji i veliki ekonomski problem (Miltenburg i sar., 1996), dok prisustvo Staph. au-reusa i njegovih termostabilnih toksina u mleku predstavlja opasnost i po zdravlje kon-zumenata (Stojanovi} i Kati}, 1994; Anon., 2000).

Uzimaju}i u obzir etiolo{ke i epizootiolo{ke aspekte, kao i {tete koje nastaju usledovog oboljenja, o ~emu se detaljnije podaci mogu na}i u delima Blood i sar. (1988), Ra-dostis i sar. (1994) i Hristov i sar. (1998), jasno je da kontrola stafilokoknog mastitisa kra-va zahteva sprovo|enje kompleksnog programa, koji obuhvata niz preventivnih i terapij-skih mera, a rezultati zavise od doslednog i kontinuiranog sprovo|enja svih elemenataprograma. U na{im uslovima kontrola stafilokoknog, kao i ostalih vidova mastitisa ~estose sprovodi parcijalno, {to ne daje zadovoljavaju}e rezultate. U radu Hristova i sar. (2002)navode se propusti u sprovo|enju higijenskih mera u toku muè, koji su zabeleèni na jed-

31


* Dr Slav~a Hristov, vanredni profesor, Renata Reli}, dvm, asistent pripravnik, Poljoprivredni fakul-tet, Zemun-Beograd.

Rad je finansiran iz sredstava projekta br. BTN.5.1.4.7144.B Ministarstva za nauku, tehnologije irazvoj Republike Srbije.

noj od na{ih farmi mle~nih krava. Roberson i sar. (1994) navode da u nekim zapatima, ukojima postoji infekcija a broj somatskih }elija (BS]) je ispod 200.000, nije mogu}e is-koreniti Staph. aureus, ~ak i kada se primenjuju standardni higijenski postupci za vrememuè, dok Radostis i sar. (1994) potvr|uju da se relativno veliki broj slu~ajeva javlja i ustadima gde se sprovode sve neophodne higijenske mere. Na{a istraìvanja u jednom za-patu mle~nih krava u kojoj je prisutna infekcija sa Staph. aureus potvr|uju da higijenskipostupci za vreme muè nisu dovoljna mera za spre~avanje {irenja infekcije.


U cilju spre~avanja pojave novih slu~ajeva mastitisa vr{ena je primena dezinfek-cije sisa posle muè potapanjem u dezinficijens na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline.Ispitivanje je vr{eno u toku dva meseca na ukupno 60 krava u prvoj tre}ini laktacije, dr-ànih u vezanom sistemu. Grla su podeljena u dve grupe po 30 ìvotinja, pri ~emu je kod30 grla primenjivan dezinficijens (ogledna grupa) sa prethodnim pranjem vimena vodomi zasebnim krpama za svaku kravu, dok je kod preostalih 30 grla vr{eno samo pranje vi-mena pre muè zajedni~kom krpom, bez dezinfekcije posle muè (kontrolna grupa). Iz-me|u dve muè vr{eno je ispiranje muznih ~a{ica vodom i dezinficijensom. U toku pri-mene dezinfekcije nisu menjani proizvodni uslovi, odnosno nisu primenjene dodatne hi-gijenske mere. Na po~etku primene programa utvr|eno je zdravstveno stanje grla pomo-}u mastitis testa i bakteriolo{kog pregleda pojedina~nih uzoraka mleka standardnim mi-krobiolo{kim testovima.


Na osnovu rezultata mastitis testa i bakteriolo{kog pregleda pojedina~nih uzorakamleka, prikazanih u tabeli 1, utvr|eno je da je u grupi koja je predvi|ena za tretman dezin-ficijensom bilo ukupno tri inficirana grla (10 %). Od toga su dva grla imala subklini~ki ma-stitis (6,67 %), u prvom slu~aju uzrokovanog sa Staph. aureus, a u drugom sa Str. agalacti-ae, i jedno grlo sa klini~kim mastitisom (3,3 %) uzrokovanim sa Staph. aureus, {to zna~i dasu od ukupnog broja pozitivnih grla dva inficirana stafilokokama (66,7 %), a jedno (33,3 %)streptokokama. U kontrolnoj grupi bilo je ukupno ~etiri, odnosno 13,3 % pozitivnih grla, svasa subklini~kim mastitisom, od ~ega je kod tri (75 %) utvr|eno prisustvo Staph. aureus, akod jednog (25 %) Str. agalactiae. Ovi rezultati ukazuju na znatno ve}i procenat zastuplje-nosti infekcije stafilokokama u ispitivanom stadu u odnosu na streptokoke.

Posle dva meseca, u obe grupe je do{lo do pojave novih slu~ajeva infekcije. Uoglednoj grupi utvr|eno je devet grla (30 %) sa subklini~kim mastitisom, od ~ega je se-dam (77,8 %) sa stafilokoknim, jedno (11,1 %) sa streptokoknim i jedno (11,1 %) sa obevrste uzro~nika. U kontrolnoj grupi bilo je jedanaest grla (36 %) sa subklini~kim masti-tisom, pri ~emu su svi slu~ajevi infekcije bili sa Staph. aureus. To zna~i da je pove}anjebroja pozitivnih grla posle dva meseca primene dezinficijensa u tretiranoj grupi bilo za20 % u odnosu na kontrolnu u kojoj je pojava mastitisa bila ve}a za 22,7 %, porede}i sastanjem na po~etku ogleda.

32


Tab. 1. Rezultati ispitivanja pojave mastitisa i primene dezinfekcije sisa posle muè

Na osnovu utvr|enih rezultata moè se zaklju~iti da primena dezinfekcije poslemuè, kao jedine higijenske mere, naro~ito u kra}em vremenskom periodu, ne spre~avapojavu novih slu~ajeva mastitisa. Rezultati ukazuju da je pojava stafilokoknog mastitisau~estalija u odnosu na streptokokni. Preparat na bazi dodecilbenzilsulfonske kiseline, ko-ji je kori{}en u ovom ogledu, u drugim ispitivanjima pokazao se kao efikasan u spre~a-vanju {irenja infekcije, naro~ito zbog svojstva da zatvara otvor papile ~ime se spre~avaprodor bakterija u sisni kanal (Barnum i sar., 1982; Fisher i Newbould, 1983; Pankey isar., 1984, 1984a, 1985; Dudko, 2001). Me|utim, ni jedan preparat za dezinfekciju nedaje zadovoljavaju}e rezultate u kontroli mastitisa ukoliko se ne primenjuju ostale higi-jenske i druge preventivne i terapijske mere.

Programi kontrole mastitisa u ve}ini zemalja razvijeni su na osnovu NIRD pro-grama koji je stvoren u Nacionalnom institutu za istraìvanja u mlekarstvu (National In-stitute for Research in Dairyng) u Readingu (Engleska) (Dodd i Jackson, 1971), po ko-me gubici koji nastaju zbog mastitisa mogu da se smanje za oko 65 % u roku od godinudana intenzivne primene (Blood i sar., 1988). Sve varijante programa baziraju se na prin-cipu smanjivanja pojave novih infekcija i skra}enja trajanja infekcije kod ve} inficiranih~etvrti. Primeni programa prethodi utvr|ivanje statusa stada odre|ivanjem BS] i bakte-riolo{kim pregledom uzoraka mleka iz svake ~etvrti. Kontrola treba da se sprovodi kon-tinuirano, u pravilnim intervalima, a pozitivna grla bi trebalo da se izdvoje i obeleè.

Kada se utvrdi postojanje infekcije u stadu, program prevencije treba da zapo~neparalelno sa programom kontrole. S obzirom da je najve}i rizik za preno{enje infekcijeza vreme muè, osim visokog nivoa higijene u staji ili izmuzi{tu, higijena muè mora dauklju~i i higijenu muza~a, njihovu edukaciju i redovan nadzor. Muza~i bi trebali da ko-riste ~iste gumene rukavice tokom muè, da redovno i pravilno vr{e predmuznu probu ida pravilno koriste sredstva za pranje i dezinfekciju vimena. Za pranje vimena pre muèpreporu~uju se sredstva za suvo pranje (Dudko, 2001). Vreme kontakta sredstava za pran-je vimena sa koòm sisa treba da bude najmanje 30 sekundi. Brisanje vimena papirnimubrusima za jednokratnu upotrebu, ili tekstilnim za svaku kravu, treba da bude izvr{enotemeljno u toku 20 sekundi (Rasmussen i sar., 1991). Na taj na~in, muà po~inje 1 do 1,5minuta od po~etka pripreme vimena za muù. Posle muè treba primeniti odgovaraju}idezinficijens, koji treba da pokrije bar polovinu ili dve tre}ine sise. Muzne ~a{ice trebaisprati vodom posle svake muè i osu{iti.

33


Nepravilno funkcionisanje sistema za muù, naro~ito nivoa vakuuma, ima velikizna~aj u nastanku mastitisa, a povrede sisa usled nepravilne muè pogoduju nastanku in-fekcije sa Staph. aureus. Sisne ~a{ice ne treba uklanjati dok je vakuum uklju~en. Spadan-jem muznih ~a{ica u toku muè moè da nastane 10-15 % novih slu~ajeva mastitisa, arazvoju ovog oboljenja doprinosi i nepotpuno izmuzavanje (Halleron, 1997). Regulatorivakuuma, pulsatori i filteri za vazduh jednom mese~no treba da budu o~i{}eni, a svi de-lovi treba da budu zamenjeni ~im se na njima primete o{te}enja. Ceo sistem za muù tre-ba da bude procenjivan svaka tri meseca ili posle 500 sati rada (Jones i sar., 1998).

Muà bi trebalo da zapo~ne sa neinficiranim prvotelkama, a grla sa subklini~kimmastitisom bi trebalo musti posle neinficiranih grla. Najbolje je da se inficirana grla iz-dvoje u posebnu grupu, koja }e biti muèna na kraju ili zasebnom opremom. U suprot-nom, muzne jedinice moraju da budu dezinfikovane posle muè inficiranih krava. Izdva-janjem krava inficiranih sa Staph. aureus dokazano je da se zna~ajno smanjuje pojavastafilokoknog mastitisa i BS] u zbirnom uzorku mleka (Wilson i sar., 1995). U grupi iz-dvojenih inficiranih grla treba da budu sve krave koje su u toku teku}e laktacije bile podtretmanom mastitisa, krave kod kojih je laboratorijskim pregledom potvr|en S. aureus,krave koje konstantno imaju BS] iznad 200.000, ili krave kod kojih je rezultat mastitistesta makar i kod jedne ~etvrti 1 ili vi{e. Ukoliko se stadu priklju~uju nova grla, prethod-no je potrebno utvrditi status stada iz koga se vr{i nabavka. Ukoliko poti~u iz zapata ~i-ji je status u pogledu Staph. aureus nepoznat, novonabavljena grla se tretiraju kao infici-rana, odnosno treba da budu izdvojena dok se testovima ne utvrdi da su negativna. Tako-|e, treba izdvojiti i testirati grla koja su, zbog u~e{}a na sajmovima, izlo`bama ili iz ne-kog drugog razloga, napu{tala farmu.

U preventivne mere spada i odgovaraju}i reìm ishrane krave. Davanje kombina-cije selena i vitamina E u hrani ili u vidu injekcija 2 do 3 nedelje pred teljenje uti~e nasmanjivanje pojave mastitisa nakon teljenja. Weiss i sar. (1997) preporu~uju da nivo vi-tamina E tokom perioda zasu{enja treba da bude najmanje 1.000 IJ dnevno, a u periodulaktacije 500 IJ dnevno. Na smanjivanje pojave mastitisa uti~u i vitamin A, beta-karotin,bakar i cink.

Preno{enju infekcije doprinose i povrede sisa nastale ujedima muva i drugih inse-kata, koji mogu mehani~ki prenositi uzro~nike (Jones i sar., 1998), pa je u program kon-trole mastitisa potrebno uklju~iti i mere kojima se broj insekata u okolini ìvotinja svodina najmanju mogu}u meru.

Skra}enje trajanja infekcije postiè se tretmanom klini~kih slu~ajeva u laktaciji,tretmanom svih pozitivnih grla u periodu zasu{enja i isklju~ivanjem pojedinih grla. Pri-oritet pri isklju~ivanju imaju starije krave sa hroni~nim klini~kim mastitisom u vi{e odjedne laktacije i ekonomski grani~nom proizvodnjom mleka, krave ~iji je BS] mese~nouvek iznad 400.000 u vi{e od dve laktacije, krave kod kojih je tretman klini~kog ili sub-klini~kog mastitisa vi{e od tri puta u toku teku}e laktacije bio bez efekta, krave kod ko-jih je S. aureus izolovan u tri slu~aja iz iste ~etvrti, kao i krave koje osim mastitisa, ima-ju i probleme u proizvodnji mleka i reprodukciji.

Tretman krava u zasu{enju je mnogo efikasniji na~in eliminisanja postoje}ih in-fekcija od tretmana u laktaciji, a o najzna~ajnim aspektima ovog tretmana moè se na}iu radu Hristova i sar. (1999). Krave su veoma osetljive na infekciju tokom prve dve ne-delje i poslednjih sedam do deset dana perioda zasu{enja (Kirk i sar., 1997), pa tretman

34


treba vr{iti odmah po zasu{enju, odnosno nakon poslednje muè, na potpuno prazno vi-me i asepti~no. Pri izboru sredstva za intramamarnu infuziju treba imati u vidu osetlji-vost uzro~nika prema antibioticima i mogu}u primenu pogodnog depo-antibiotika, koji}e odràti minimalnu efektivnu koncentraciju 25 dana uz odgovaraju}u dozu.

Kod junica pri teljenju ili u ranoj laktaciji ~esto moè da se pojavi infekcija stafi-lokokama, zbog ~ega bi junice trebalo ispitati pre teljenja, a steona grla ne treba dràtizajedno sa zasu{enim kravama. Tretman steonih junica u cilju redukcije pojave mastiti-sa posle teljenja moè da se vr{i preparatima namenjenim terapiji krava u zasu{enju, i tou toku druge tre}ine graviditeta, kada su i zapaèni najbolji rezultati (Nickerson i sar.,1995).

Terapija stafilokoknog mastitisa ~esto ne daje zadovoljavaju}e rezultate, jerStaph. aureus prodire u tkivo mle~ne `lezde u kome dolazi do ograni~avanja procesastvaranjem apscesa i, eventualno, oìljnog tkiva (Belschner i sar., 1996). U promenjenomtkivu lek te{ko prodire u potrebnoj koncentraciji, a bakterije su za{ti}ene od delovanjaantibiotika i svojim prisustvom u neutrofilima. Razvoj rezistencije stafilokoka i obrazo-vanje L-oblika tokom tretmana nekim beta-laktamskim antibioticima predstavljaju do-datni razlog za neuspeh terapije. Krave sa hroni~nom infekcijom obi~no imaju i rekurent-ni klini~ki mastitis.

Primenu programa potrebno je kontinuirano pratiti radi utvr|ivanja efikasnosti iprovere da li se sprovodi na odgovaraju}i na~in. Provera se vr{i sagledavanjem broja kli-ni~ki izle~enih u odnosu na broj tretiranih slu~ajeva mastitisa, pra}enjem BS] u uzorci-ma zbirnog mleka, koji se uzimaju u redovnim vremenskim intervalima, i stalnim vete-rinarskim nadzorom nad sprovo|enjem programa.

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata ispitivanja spre~avanje pojave i suzbijanje stafilokoknog ma-stitisa krava i literaturnih podataka moè se zaklju~iti slede}e:

1. Rezultati ispitivanja pokazuju da je u toku primene dezinficijensa za tretiranjevimena posle muè smanjen broj grla inficiranih sa Staph. aureus za svega 2,7% u odnosu na grla kod kojih nije primenjivana dezinfekcija.

2. Ovi rezultati, kao i rezultati prethodnih ispitivanja, ukazuju da propusti u tokuizvo|enja higijenskih mera, kao i nedostatak drugih mera iz programa kontro-le znatno doprinose neuspehu samog programa, odnosno {irenju infekcije sta-filokokama.

3. Kontrola stafilokoknog mastitisa krava vr{i se programom koji se zasniva naspre~avanju pojave novih infekcija i skra}enju trajanja postoje}ih infekcija.Preventivne mere odnose se na higijenske postupke u toku muè, reìm muè,odgovaraju}i servis i odràvanje aparata za muù, op{tu higijenu i uslove dr-ànja i ishrane mle~nih krava. U cilju smanjivanja broja inficiranih grla neop-hodno je tretiranje svih ~etvrti krava na zasu{enju, tretiranje klini~kih slu~aje-va mastitisa u momentu pojavljivanja i {kartiranje krava sa hroni~nim klini~-kim oblikom mastitisa.

35


4. Utvr|ivanje i pra}enje stope infekcije zahteva ispitivanje uzoraka mleka stada,krava i ~etvrti indirektnim testovima na broj somatskih }elija, kao i bakteriolo-{kim testovima za identifikaciju uzro~nika.

Rezultati programa kontrole stafilokoknog mastitisa zavise od kontinuiteta i du`i-ne perioda primene, kao i pravilnosti izvo|enja pojedinih mera, zbog ~ega je potrebanstalan nadzor i vo|enje precizne evidencije o izvr{enim postupcima.

Literatura

1. Anon. (2002): U.S. Food and Drug Administration: Staphylococcus aureus. InBad Bug Book. Foodborne Pathogenic Microorganisms and Natural ToxinsHandbook, chapter 3. Centre for Food Safety and Applied Nutrition.http://vm.cfsan.fda.gov/~mow/chap3.html.

2. Barnum, D. A., Johnson, R. E., Brooks, B. W. (1982): An evaluation of a teatdip with dodecyl benzene sulfonic acid in preventing bovine mammary glandinfection from experimental exposure to Streptococcus agalactiae andStaphylococcus aureus. Can. Vet. J., 23:50.

3. Belschner, A.P., Hallberg, J.W., Nickerson, S.C., Owens, W.E. (1996): Staphylo-coccus aureus mastitis therapy revisited. Proc. 35th Annu. Mtng., Nat’l MastitisCounc., Madison, WI., 116-122.

4. Blood, D.J., Henderson, M., Radostis (1988): Veterinary medicine. BailliereTindall, London.

5. Dodd, F.H., Jackson, E.R. (1971): Mastitis control. Reading: British VeterinaryCattle Association.

6. Dudko, P. (2001): The influence of the use of P3 Oxy Foam and BluRGard atthe time of machine milking on cytological and microbiological quality ofmilk. Medycyna-Weterynaryjna, 57, (8), 581-5.

7. Fisher, G.C., Newbould, F.H.S.,(1983): Field evaluation of a teat dip containingdodecyl benzene sulfonic acid in preventing new mammary gland infections ina dairy herd. Can. Vet. J., 24:89.

8. Halleron, R. (1997): Liner slips cause 10 to 15 percent of new infections. Aug.25 issue of Hoard¼s Dairyman, 624.

9. Hristov, S., Lazarevi}, N., Stevanovi}, Jasna, Stankovi}, B. (1998): Stafilokok-ni mastitis krava. Zbornik nau~nih radova XIII Savetovanja agronoma, veteri-nara i tehnologa, INI PKB Agroekonomik, Aran|elovac, 4, 1, 411-422.

10. Hristov, S., Pavlovi}, P., Ribar, Ljiljana, Pavlovi}, Gordana, Lazarevi}, N.(1999): Najzna~ajniji aspekti terapije mastitisa kod krava u zasu{enju. Zbor-nik nau~nih radova XIII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, INIPKB Agroekonomik, Aran|elovac, 5, 1, 507-515.

11. Hristov, S., Reli}, Renata, Stankovi}, B. (2002): Failures in conveying hygienic pro-cedures during milking of cows. Journal of agricultural sciences, 47, 2, 233-240.

12. Jones, G.M., Bailey, T.L., Roberson, J. R. (1998): Staphylococcus Aureus Ma-stitis: Cause, Detection, and Control. Virginia cooperative extension, Publica-tion Number 404-229.

36


13. Kirk, J.H., Berry, S.L., Gardner, I.A., Maas, J., Ahmadi, A. (1997): Dry cowantibiotic treatment in a herd with low contagious mastitis prevalence. Proc.36th Annu. Mtng., Nat’l Mastitis Coun., Madison, WI, 164.

14. Miltenburg, J.D., Lange, D., Crauwels, P.A., Bongers, H.J., Tielen, M.M.,Schukken, H.Z., Elbers, W.A. (1996): Incidence of clinical mastitis in a ran-dom sample of dairy herds in the southern Netherlands. The Veterinary Re-cord, 31, 204-207.

15. Nickerson, S.C., Owens, W.E., Boddie, R.L. (1995): Mastitis in dairy heifers:Initial studies on prevalence and control. J. Dairy Sci., 78:1607.

16. Pankey, J.W., Boddie, R.L., Philpot, W.N. (1984): Evaluation of linear dodecylbenzene sulfonic acid as a teat dip in a commercial dairy. J. Dairy Sci.,67:1354.

17. Pankey, J.W., Nickerson, S.C., Boddie, R.L. (1984a): Evaluation of liner do-decyl benzene sulfonic acid teat dip under experimental challenge. J. DairySci., 67:1327.

18. Pankey, J.W., Watts, J.L., Nickerson,S.C. (1985): Field studies on linear do-decyl benzene sulfonic acid teat dip. J. Dairy Sci. 68:1523.

19. Radostis, M.O., Blood, C.D., Gay, C.C. (1994): Veterinary medicine. Eighthedition, Bailliere Tindal, London-Philadelphia-Sydney-Tokyo-Toronto.

20. Rasmussen, M.D., Frimer, E.S., Galton, D.M., Petersson, L.G. (1992): The in-fluence of premilking teat preparation and attachment delay on milk yield andmilking performance. J. Dairy Sci., 75:2131.

21. Roberson, J.R., Fox, L.K., Hancock, D.D., Gay, J.M., Besser, T.E. (1994):Ecology of Staphylococcus aureus isolated from various sites on dairy farms.J. Dairy Sci., 77:3354.

22. Stojanovi}, L., Kati}, Vera (1994): Veterinarsko-higijenski zna~aj mastitisa.Veterinarski glasnik, 48, 3-4, 149-153.

23. Weiss, W.P., Hogan, J.S., Todhunter, D.A., Smith, K.L. (1997): Effect of vita-min E supplementation in diets with a low concentration of selenium on mam-mary gland health of dairy cows. J. Dairy Sci., 80:1728-1737.

24. Wilson, D.A., Gonzalez, R.N., Sears, P.M. (1995): Segregation or use of sepa-rate milking units for cows infected with Staphylococcus aureus: Effects onprevalence of infection and bulk tank somatic cell count. J. Dairy Sci.,78:2083.

37


UDC: 636.2+619:618.19-002Original scientific paper

PREVENTION AND ERADICATION STAPHYLOCO^ALMASTITIS OF COW

S. Hristov, Renata Reli}*

Summary

Staphylococcal mastitis represents the most frequent form of cow mastitis in in-tensive milk production and a high economical problem as well. Prevention and eradica-tion of this type of mastitis asks for consistent and continuous applying of a number ofpreventive and therapeutic measures by using an appropriate control programme. In ourconditions, however, there are a certain disregards especially in carrying out of hygienicmeasures during the milking. In our investigation, an after milking disinfectant based ondodecylbenzylsulphonic acid, as an only hygienic measure, decreased a rate of new in-fections for 2,7 %. Our examinations have confirmed that partial usage of the program-me has not significant effect on reducing possible new infections.

Key words: mastitis, Staphylococcus aureus, hygienic measures, control.

38


* Slav~a Hristov, Ph.D., Renata Reli}, dvm, Faculty of Agriculture, Belgrade.The paper is finansed by Ministry for Science, Technologies and Development, Republic Serbia. The

project: BTN.5.1.4.7144.B.

UDK: 636.2+619:618-002Originalni nau~ni rad

UPOTREBA API-FITO TERAPIJE U SUZBIJANJU SUBKLINI^KIH MASTITISA MUZNIH KRAVA

T. Petrujki}, D. Trailovi}, N. Lazarevi}, P. Pudlo, M. Polovina, A. Fudek, P.Novakovi}, J. Ostoji}, A. Gari}, I. [ari}, T. Natallaris, G. Proti}, B. Petrujki}*

Izvod: Cilj programa i kontrole i suzbijanja mastitisa kod muznih krava je proiz-vodnja mleka visokog kvaliteta, tj. mleka koje }e sadràti mali broj bakterija (od nekoli-ko hiljada do = 141 000 }elija/ml mleka) i somatskih }elija.

Program kontrole mastitisa trebalo bi da ima kontrolu infekcija vimena sa organi-zmima sredine i efikasan sistem pra}enja i spre~avanja novih intramamarnih infekcija vi-mena (IMI).

Postoje dokazi da dugoro~ni intenzivni programi dezinfekcije sisa posle muè iterapija zasu{enih krava mogu izrazito da smanje broj S^ i bakterija u 1 ml mleka.

Klini~ke promene na vimenu naj~e{}e izazivaju Corynebacterium bovis, strepto-koke i stafiloke i to su faktori koji najvi{e pove}avaju S^ i intramamarne infekcije.

Budu}i da je ve}ina mastitisa subklini~ka, postoji razli~it broj intramamarnih in-fekcija (IMI) vimena muznih krava posle dezinfekcije sisa sa razli~itim antisepticima. Mismo upotrbljavali pomo}no lekovito sredstvo VETER-D za suzbijanje subklini~kih ma-stitisa, „suvu“ muù i ispitivanje rasprostranjenosti IMI u menadèrskom programuzdravlja vimena, na 403 krave.

Klju~ne re~i: mastitis, S^, VETER-D, suva muà, subklini~ki mastitis krava.

Uvod

Standardi i zahtevi za sve ve}im kvalitetom mleka muznih krava, sa {to je mogu-}e manje bakterija i somatskih }elija (S^) zahteva menad`ment mastitisa koji spre~avaprvenstveno subklini~ke, a potom i klini~ke mastitise.

39


* Prof.dr Tihomir Petrujki}, redovni profesor, prof.dr Dragi{a Trailovi}, redovni profesor, Fakultetveterinarske medicine, Beograd, mr Nenad Lazarevi}, Pavle Pudlo, dvm., Mladen Polovina, dvm. spec., Alek-sandar Fudek, dvm., PKB „Korporacija“, Predrag Novakovi}, dvm., Jovo Ostoji}, dvm., Aleksandar Gaji},dvm., Teodor Natallaris, dvm., Ilija [ari}, dvm., Gojko Proti}, dvm., Branko Petrujki}, apsolvent, FVM,Beograd.

Smanjenje subklini~kih mastitisa uvek smanjuje za odre|eni procenat intrama-marne infekcije (IMI). IMI 2-3 % u stadu sigurno dovode do lo{eg kvaliteta mleka.

Zdravstveni kvalitet mleka zavisi od ve}eg broja faktora: od na~ina muè, „vla-`ne“ ili „suve“, od pode{enosti aparata za muù, vremena muè i trajanja muè. Isto ta-ko zavisi i od preventive subklini~kih mastitisa, tj. potapanja vrhova sisa posle muè usredstva koja se upotrebljavaju za tu svrhu. Na kvalitet mleka zna~ajno uti~e i higijenaambijenta, {tale, muznih jedinica, mlekovoda, sabirnih sudova i transportnih sredstava.

Analiziraju}i svaku od navedenih stavki koja odre|uje kvalitet mleka, mi smo od-lu~ili da istraìmo delovanje „suve“ muè i postupak potapanja sisa posle muè u pomo}-no lekovito sredstvo VETER-D (ekolo{ko sredstvo).

Ovo sredstvo ne ostavlja rezidue u mleku, ne o{te}uje sisne kanale, ve} veoma po-voljno deluje na keratin u sisnim kanalima, zatim pomaè odbranu i restituciju koè vi-mena i sisnih kanala, a zna~ajno suzbija stafilokokne mastitise.


Na tri farme crno-belih muznih krava ispitivali smo na 403 grla kvalitet mleka bezmenad`menta mastitisa i sa menad`mentom mastitisa, tokom 2003. godine. Na farmi Amle~nost grla se kretala oko 7 200 l po kravi, na farmi B oko 6 700 l po kravi i na farmiC oko 9 000 l mleka po kravi. Ispitivali smo broj bakterija i broj somatskih }elija (S^) u1 ml mleka.

Na farmi A sprovedena je „suva“ muà kod 120 krava i pore|en je kvalitet mlekaposle potapanja sisa sa preparatom MUZOL i preparatom VETER-D tokom 60 dana -kompletan menad`ment vimena.

Na farmi B nije sprovo|ena „suva“ muà na 222 krave, ve} povremeno pranje ipotapanje sisa u MUZOL i VETER-D posle muè tokom 60 dana.

Na farmi C sprovo|ena je „suva“ muà i potapanje sisa u VETER-D kod 61 kra-ve tokom 60 dana.


Programom kontrole vimena 120 krava u toku dva meseca na farmi A utvr|eno jeda je potapanje sisa i „suva“ muà davala bolji kvalitet mleka sa stanovi{ta zdravstveneispravnosti. Broj bakterija je varirao, ali je uvek bio < 100.000 u 1 ml mleka, a broj so-matskih }elija (S^) bio je = 141 000 u 1 ml, sa manjim varijacijama. Potapanje sisa uVETER-D posle muè je smanjilo subklini~ke mastitise u odnosu na po~etni broj za 57%, a klini~ke mastitise za oko 21 %, sa kumulativnim delovanjem i do mesec dana posleprimene preparata VETER-D.

Na farmi B gde nije sprovedena „suva“ muà kod 222 krave, gde su zoohigijen-ski uslovi veoma lo{i i bez kontrole, dobijeno je mleko koje zdravstveno nije bilo po ve-}ini stavki iz standarda koji bi trebalo da se uvedu. Naime, broj bakterija u 1 ml je vari-rao od 1.000.000 do 2.800.000, a broj somatskih }elija (S^) od 400.000 do 600.000. Mu-zni aparati i stari mlekovodi su u ve}ini slu~ajeva tako|e bili uzrok mastitisa i lo{ijeg

40


kvaliteta mleka, kao i nepo{tovanje principa stalnog potapanja sisa posle muè u MU-ZOL, a posebno u VETER-D.

Na farmi C, na 61 grlu, gde je mle~nost krava bila najve}a (preko 9.000 l mlekapo kravi za 305 dana), „suva“ muà i potapanje sisa u MUZOL i VETER-D, konstantnou toku 60 dana, dalo je mleko ekstra kvaliteta. U 1 ml mleka bilo je od 10.000.do 67.000bakterija i = 137 000 somatskih }elija (S^). Dobijeno je mleko ekstra kvaliteta, a brojsubklini~kih mastitisa je bio utvr|en samo kod 7 grla, a klini~kih mastitisa kod 3 grla.Ovo je nesumnjivo efekat “suve” muè, postupka potapanja sisa u VETER-D, pomo}nolekovito sredstvo, koje je napravljeno od propolisa, smole ~etinara, kantarionovog ulja,ekstrakta nevena i hajdu~ke trave.

Upotreba api-fito terapijskih sredstava posle „suve“ muè i menad`menta vime-na, pobolj{anjem zoohigijenskih uslova, omogu}ava sigurno dobijanje mleka ekstra kva-liteta, prema propisanim evropskim standardima za „zdravlje“ mleka.

Zaklju~ak

Dugoro~ni i intezivni programi dezinfekcije vimena i sisa, terapija mastitisa u za-su{enju i “suvi” na~in muè smanjio je broj somatskih }elija S^ i bakterija u 1 ml mle-ka.

Za to su jo{ potrebni i {to bolji ambijentalni uslovi, odnosno higijena {tale, higi-jena muè, obavezno potapanje sisa posle muè i kompletan menad`ment mastitisa mu-znih krava.

Kontrola mastitisa, subklini~kih i klini~kih, mora zapo~eti ~etiri dana posle poro-|aja (porodili{te), kori{}enjem Kalifornija mastitis testa (CMT), ili kod nas odoma}enogMilojevi} mastitis test (MMT).

Ovo treba sprovoditi u {talama najmanje jednom mese~no, a jo{ bolje na 15 dana,prvih sto dana posle telenja. Sve krave sa oznakama subklini~kog mastitisa od 1, 2, 3 i 4(++++) plusa, treba podvrgnuti odvojenoj muì, izradi biograma i antibiograma i le~en-ju, te obaveznom pra}enju tokom deset dana i posle toga.

Potapanjem sisa posle postupka „suve“ muè u ekolo{ko sredstvo VETER-D, do-bili smo mleko ekstra kvaliteta, smanjen broj subklini~kih mastitisa za ~ak 57 %, a kli-ni~kih mastitisa za oko 21 %, {to predstavlja veoma zna~ajnu stavku u menad`mentu ma-stitisa. Ovo je zna~ajno jer u mleku nema rezidua VETER-D preparata, keratin sisnih ka-nala se bolje obnavlja, krave se lak{e izmuzaju i zdravstveno se dobija mleko „ekstrakvaliteta“, a to je cilj menad`menta mastitisa muznih krava.

Ekonomski, cena jednodnevnog tretmana krava za dobijanje mleka “ekstra kvali-teta” je koliko i cena ½ litra mleka po kravi na dan. Me|utim, ovakav menad`ment ma-stitisa zahteva obu~enije kadrove i muza~e, bolju cenu mleka (realnu), bolje pla}anje izainteresovanost muza~a i stalnu kontrolu muznih sistema i zoohigijenskih uslova, kao imese~nu kontrolu subklini~kih mastitisa.

Uvo|enjem metoda „suve“ muè dobija se mleko ekstra kvaliteta na svakoj far-mi, uz potapanje sisa posle muè u ekolo{ko sredstvo VETER-D.

Samo u zdravom vimenu je zdravo mleko, a osnovni problem proizvo|a~a mlekajeste nesprovo|enje menad`menta mastitisa muznih krava.

41


Poznavanje novih procesa i tehnologija u proizvodnji mleka i uvo|enje novihstandarda zahteva manje od dva klini~ka mastitisa na 100 mle~nih krava mese~no, ilimanje od 22 slu~aja klini~kog mastitisa na 100 mle~nih krava godi{nje. To zna~i da seukupno manje od 0,5 % proizvodnje mleka na farmi „baca“ posle terapije mastitisa.Vrednost neiskori{}enog mleka treba da je < od 15 € (evra) po kravi, ali monitoring sub-klini~kog mastitisa na farmama mora se sprovoditi jednom mese~no.

Literatura

1. Adams, D.S., McDonald, J.S., McCuire, T.C. (1989): Staphylococcus Aureusspecific antibodies in cow milk. Proc. Natlmast Coune, 28; 112-124.

2. Bramley, A.I., Dodd, F.H. (1984): Mastitis control progress and prospects. J.Dairy Res., 51, 481-512.

3. Bramley, A.I (1985): The control of colliform mastitis. Proceedings of the twen-ty fourth annual meeting of the Nationa mastitis Council, Nastville Tenn.

4. Rasmunsen, M.D., Primer, E.S., Galton, D.M. (1992): The influence of premil-king teat preparation and attachment delay on milk yield and milking perfor-mance. J. Dairy Sci. 75, 214, 2139.

5. Renan, J.K., Chastain, J.P. (1995): Premilking cow preparation,adapting toyour system. Proceedings of the National Council. Regional meeting, FortWorth, Tex.

6. Adostits, M. Oto, DVM, Mse: Herd health, third edition, 2001.

42


UDC: 636.2+619:618.19-002Original scientific paper

USAGE OF API-PHYTO THERAPY IN PREVENTION OFSUBCLINICAL MASTITIS IN DAIRY COWS

T. Petrujki}, D. Trailovi}, N. Lazarevi}, P. Pudlo, M. Polovina, A. Fudek,P. Novakovi}, J. Ostoji}, A. Gari}, I. [ari}, T. Natallaris, G. Proti},

B. Petrujki}*

Summary

Production of high quality milk, milk containing low number of bacteria (severalthousand to < 141 000 cells/ml of milk) and low number of somatic cells count (S^), isthe target of Program of control and prevention of mastitis in dairy cows.

Program of mastitis control must provide diagnostic tests for evaluation of udderinfections by enviromental microorganizams and prevention of new intramammarian in-fections (IMI).

The evidence is presented that longterm, intensive program of teat desinfection af-ter milking and therapy of dryed cows are procedures which are enabling significant dec-rease of S^ and number of bacteria in 1 ml of milk.

Clinical changes of udder are offtenly caused by Corynebacterium bovis, Strepto-coccus sp. and Staphylococcus sp. which are also responsabile for increasment of S^ andIMI cases.

Knowing that most of mastitisies are subclinical by character, than it is understan-dable that various IMI of dairy cows are appearing after usage of the various antiseptics.We have been using accessory remedy for dry milking VETER-D, for prevention of sub-clinical mastitisies, “dry” milking and evaluation of IMI spreadness in udder health ma-nagment program, on 403 dairy cows.

Key words: mastitis, S^, VETER-D, dry milking, subclinical mastitis of cows.

43


* Tihomir Petrujki}, Ph.D., Dragi{a Trailovi}, Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade, Ne-nad Lazarevi}, M.Sc, Pavle Pudlo, Dvm., Mladen Polovina, Dvm.spec., Aleksandar Fudek, Dvm., Predrag No-vakovi}, Dvm., Jovo Ostoji}, Dvm., Aleksandar Gaji}, Dvm., Teodor Natallaris, Dvm., Ilija [ari}, Dvm., Go-jko Proti}, Dvm., Branko Petrujki}, student, Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade.

UDK: 636.085+633.3:631.52Revijalni rad

GENETI^KI MODIFIKOVANE BILJKE - NUTRITIVNI IZDRAVSTVENI ASPEKTI

R. Jovanovi}, Sneàna Drini}-Mladenovi}, G. Drini} *

Izvod: Geneti~ki modifikovane biljke (GMB), sa specifi~nim karakteristikama,stvorene su zahvaljuju}i visokom razvoju tehnologije koja je omogu}ila prenos genaunutar ili izme|u vrsta. Tako su ve} stvorene geneti~ki modifikovane sorte soje, pamu-ka, uljane repice kao i hibridi kukuruza sa unetim genom za tolerantnost na herbicide, ot-pornost na insekte ili sa pobolj{anim nutritivnim karakteristikama.

Primena GM biljaka u ishrani doma}ih ìvotinja sa nutritivnog aspekta pruà ve-like mogu}nosti dok sa druge strane potencijalni rizici njihovog kori{}enja izazivajubrojne polemike u nau~nim i stru~nim krugovima. Kao najve}i potencijalni rizik njihoveprimene navodi se opasnost od pojave rezistentnosti na antibiotike alergijske reakcije alii razni drugi mogu}i neèljeni efekti na zdravstveno stanje. U cilju re{avanja ovih dile-ma sprovedena su brojna istraìvanja koja su obuhvatila ispitivanje bezbednosti hranedobijene od GM biljaka kod ishrane doma}ih ìvotinja.

Rezultati dosada{njih istraìvanja su pokazala da se ìvotinjski proizvodi dobije-ni od ìvotinja hranjenih geneti~ki modifkovanim biljkama ne razlikuju od onih hranje-nih nemodifikovanim biljakama i nemaju uticaj na kvalitet mesa, mleka i jaja. Naravno,pravi potpun odgovor treba da pruè budu}a obimnija istraìvanja koja bi trebalo da da-ju relevantne podatke kako bi se ove dileme re{ile.

Klju~ne re~i: genti~ki modifikovane biljke, ishrana, doma}e ìvotinje, zdravstve-no stanje.

Uvod

Primenom tehnologije rekombinatne DNK mogu}e je preneti jedan ili vi{e poè-ljnih gena iz bilo koje vrste mikroorganizma, biljaka i ìvotinja u biljke, koje zbog repro-

45


* Mr Rade Jovanovi}, istraìva~ saradnik, dr Sneàna Drini}-Mladenovi}, vi{i nau~ni saradnik, drGoran Drini}, nau~ni saradnik, Institut za kukuruz „Zemun Polje“ Beograd.

duktivne barijere klasi~nim metodama nije mogu}e ukrstiti. Na taj na~in stvorene su ge-neti~ki modifikovane biljke (GMB). GM biljke su realnost savremenog sveta sa kojomse pre ili kasnije moramo suo~iti, u prilog ~emu je ~injenica da se samo u periodu od1996. do 2003. godine ukupna povr{ina u svetu pod GM usevima pove}ala 40 puta i tood 1,7 mil. ha 1996. na 67,7 mil. ha 2003. godine. Tako|e, broj dràva u kojima se ko-mercijalno gaje geneti~ki modifikovani usevi u istom periodu pove}an je sa {est naosamnaest. Najve}e povr{ine pod GM usevima nalaze se u SAD, Argentini, Kanadi, Bra-zilu, Kini i Ju`noj Africi. U Evropi GMB su komercijalno gajene u Rumuniji, Bugarskoj,[paniji, Nema~koj i Francuskoj. Broj dràva u kojima se GM usevi ispituju u poljskimuslovima je znatno ve}i.

Posmatrano po biljnim kulturama najve}e povr{ine pod GM usevima zauzima so-ja, koja je na primer u 2003. godini gajena na oko 41,4 mil. ha. Na drugom mestu je GMkukuruz na 15,5 a potom slede pamuk na 7,2 i uljana repica na 3,6 mil. ha.

Nova generacija GMB koja je u fazi razvoja obuhvata: biljke tolerantne na uslo-ve stresa kao {to su su{a, salinitet i mraz; biljke sa ve}om otporno{}u na bolesti; a ono{to je posebno interesantno sa nutritivnog stanovi{ta odnosi se na biljke sa modifikova-nim ili pove}anim sadràjem masnih kiselina, proteina, skroba kao i biljke iz kojih su ge-neti~kim modifikacijama uklonjeni alergeni i antinutritivne materije.

Geneti~ki modifikovane biljke-nutritivni aspekti

Najve}i broj biljaka, ili nusproizvoda njihove industrijske prerade, koristi se u is-hrani doma}ih ìvotinja od kojih poseban zna~aj imaju kukuruz, soja, uljana repica, pa-muk i suncokret.

Kukuruz svakako predstavlja najzna~ajnije energetsko hranivo u ishrani doma}ihìvotinja, bilo da se koristi kao cela biljka (u formi silaè), zrno i sporedni proizvodi nje-gove industrijske prerade (gluten, klice, dro`dina), koji se koriste u sme{ama koncentrata.

Poznato je da je osnovni nedostatak kukuruza nizak sadràj proteina u okviru ko-ga se isti~e nizak nivo esencijalne aminokiseline lizina. Zahvaljuju}i geneti~kom inènje-ringu stvoren je GM kukuruz sa pove}anim sadràjem proteina i ve}im u~e{}em lizina.Na ovaj na~in izuzetno je pove}ana nutritivna vrednost kukuruza {to u velikoj meri do-prinosi racionalnijoj potro{nji skupih proteinskih hraniva, a time i ve}oj ekonomi~nostisto~arske proizvodnje.

Veliki broj hraniva koja se koriste u ishrani doma}ih ìvotinja sadrì zna~ajan udeohranljivih materija koji se u organizmu ìvotinje ne koriste u dovoljnoj meri. Takav je slu-~aj sa fosforom, izuzetno zna~ajnim makroelementom, koji se u mnogim hranivima nalaziu formi fitata, koga nepreìvari ne mogu iskoristiti, pa se dodatna koli~ina fosfora moraobezbediti iz drugih hraniva u kojima je naj~e{}e u formi mono i di-kalcijum fosfata. Fi-tinski fosfor ostaje nesvarljiv i putem fecesa se izlu~uje iz organizma i ekolo{ki je {tetan.Iz ovih razloga stvoreni su geneti~ki modifikovani genotipovi kukuruza koji proizvode ve-like koli~ine enzima fitaze, ~ija je ulogu da razlaè fitate. Time fitinski fosfor postaje do-stupan i nepreìvarima (Martino-Catt i sar. 1999). Tako|e, gen koji kodira fitazu, phy A,iz Aspergillus niger prenet je u uljanu repicu (Ponstein i sar. 2002). GMB sa ovako pobo-lj{anim nutritivnim karakteristikama mogu se o~ekivati na trì{tu kroz nekoliko godina.

46


Ispitivanje bezbednosti geneti~ki modifikovanih biljaka i proizvoda

Svaki novi proizvod uklju~uju}i i GM u razvijenim zemljama pre nego {to seuklju~i u lanac ishrane podleè rigoroznom ispitivanju zdravstvene bezbednosti. Takonpr. u SAD ova ispitivanja obavljaju tri organizacije gde svaka ima specifi~an nivo od-govornosti. Veliki broj zemalja je usvojio postupke za ispitivanje bezbednosti hrane i sa-stojaka dobijenih iz GMB. Uglavnom se ispitivanje bezbednosti zasniva na konceptusupstitucionalne ekvivalentnosti. Koncept se zasniva na ideji da postoje}i proizvodi kojise koriste kao hrana ili izvor hrane mogu koristiti kao osnova za pore|enje kada se ispi-tuje bezbednost hrane ili sastojaka dobijenih iz GMB. Samo finalni proizvodi dobijeni izGM biljaka (kao npr. visoko rafinisano ulje, hidrolizovan skrob), smatraju se ekvivale-ntnim proizvodima dobijenim konvencionalnim metodama po principu da ni protein niDNK nisu prisutni nakon procesa prerade. Svi ostali sastojci dobijeni iz GM biljaka zah-tevaju ispitivanje bezbednosti po{to mogu da sadrè novu DNK i/ ili protein u intaktnojili degradovanoj formi (Drini}, 1998).

Prvi korak u ispitivanju bezbednosti hrane i sastojaka hrane dobijene od GMB jeodre|ivanje u kojoj meri je biljni produkt supstitucijalno ekvivalentan postoje}em pa-ndamu, osim za osobinu za koju je izmenjen. Ispitivanje bezbednosti hrane koja se ko-risti za ishranu doma}ih ìvotinja pored ispitivanja hranljive vrednosti obuhvata mole-kularna, biohemijska, imunolo{ka, toksikolo{ka ispitivanja. Ispitivanje hranljive vred-nosti podrazumeva proveru sadràja najva`nijih hranljivih materija uklju~uju}i i amino-kiselinski sastav, sadràj vitamina i mineralnih materija. Dosada{nja ispitivanja su po-kazala da ne postoji zna~ajna razlika izme|u hrane dobijene iz konvencionalnih i GMBprve generacije u sastavu, hranljivoj vrednosti i kvalitetu hrane za ishranu doma}ih ì-votinja, izuzev smanjene koncentracije mikotoksina u Bt kukuruzu. Naravno, pravi od-govor na eventualne neèljene efekte kori{}enja geneti~ki modifikovanih biljaka prve idruge generacije sa promenjenim kvalitetom, uticaja GMB na zdravlje doma}ih ìvotin-ja i kvalitet proizvoda ìvotinjskog porekla dobi}e se nakon daleko opse`nijih i dugo-ro~nijih istraìvanja.

U na{oj zemlji Zakon o GM organizmima donet je 2001. godine (Slu`beni list,2001), a podzakonska akta 2002. godine. Ovaj zakon sadrì op{te odredbe i u saglasno-sti je sa regulativom Evropske Unije. Zakonom su propisani uslovi za ograni~enu upo-trebu, proizvodnju i promet GM organizama i proizvoda, kao i uslovi i mere izbegavanjanepovoljnih efekata prilikom ograni~ene upotrebe, proizvodnje i prometa GM organiza-ma i njihovih proizvoda.

Zdravstveni aspekti kori{}enja GMB u ishrani doma}ih ìvotinja

U svetu su ra|ena brojna istraìvanja u kojima je vr{eno uporedno testiranje kori-{}enja GMB za ishranu doma}ih ìvotinja u odnosu na biljke dobijene konvecionalnimoplemenjivanjem. Testiran je GM kukuruz, soja, uljana repica i seme pamuka a ispitiva-nja su vr{ena na govedima, ovcama, svinjama i ìvini.

Tako naprimer Aulrich i sar. (1998) i Brake i Vlachos (1998) u istraìvanjima kodnosilja hranjenih Bt kukuruzom i konvecionalnim kukuruzom kao kontrolnim hranivom

47


nisu utvdili razlike u telesnoj masi, svarljivosti organske materije i proteina i energije.Mirales i sar. (2000) nisu utvrdili razlike u pogledu hranljive vrednosti i svarljivosti ami-nokiselina izme|u ova dva tipa kukuruza kao ni razlike u prirastu i konverziji hrane tov-nih pili}a hranjenih sa Bt kukuruzom u odnosnu na konvecionalni kukuruz. Do istih za-klju~aka do{li su i Sidhu i sar., (2000) u ogledima sa brojlerima koji su hranjeni kukuru-zom toleratnim na glifosfat i konvecionalnim kukuruzom.

U istraìvanjima Faust i Miller 1997, kod krava hranjenih Bt i konvecionalnimkukuruzom tako|e nisu utvr|ene razlike u svarljivosti, koli~ini i sastavu mleka. Razlikeu svarljivosti suve materije, proizvodnji mleka, prinosu mle~nih proteina, laktoze i mastinisu utvr|ene ni u istraìvanju (Donkimi i sar., 2000) kod krava hranjenih silaòm kuku-ruza i zrnom kukuruza toleratnog na herbicide u odnosu na one hranjene konvencional-nim kukuruzom.

Hranljiva vrednost cele biljke sila`nog kukuruza odnosno ètvenih ostataka Bt ikonvencionalnog hibrida kukuruza pore|ena je tokom dve godine (Hendrix i sar. 2000)u tri eksperimenta: 1) ispitivane su karakteristike tovne junadi hranjene silaòm; 2) ka-rakteristike goveda koja koriste ètvene ostatke kukuruza kao pa{u; 3) mogu}nost izbo-ra izme|u Bt i klasi~nog kukuruza. U ovim istraìvanjima nisu utvr|ene razlike u pro-se~nom dnevnom prirastu i usvajanju suve materije junadi izme|u ispitivanih tretmana atako|e nije bilo razlike ni u voljnosti konzumiranja ètvenih ostataka ispitivanih hibridakukuruza.

Pored ispitivanja direktnih efekata konzumiranja hrane dobijene od GMB za ishra-nu doma}ih ìvotinja vr{ena su ispitivanja potencijalnih indirektnih efekata kao {to su:transfer DNK unetog ili modifikovanog gena ili proteina u proizvode (mleko, meso, jaja)i nepoèljnih efekata na zdravlje ljudi koji konzumiraju ove proizvode. Ispitivanja su ob-uhvatila svarljivost DNK i proteina normalno prisutnih u hrani, svarljivost novog protei-na koji je aktivan u geneti~ki modifikovanim biljkama, prisustva DNK i proteina u proiz-vodima ìvotinjskog porekla. Sva hrana namenjena za ishranu ljudi i doma}ih ìvotinjasadrì DNK. Zna~ajne koli~ine DNK poreklom iz biljaka, ìvotinja, bakterija, parazita, vi-rusa unose se putem hrane u organizam. Te{ko je ta~no odrediti nivo usvajanja DNK izprose~nog obroka, ali se procenjuje da ve}ina biljaka koje se koriste za ishranu sadrèDNK u koli~ini manjoj od 0.02% (wt/wt suva masa), Watson i Thompson 1988. Na pri-mer, krava telesne mase 600 kg moè da usvoji iz obroka, gde sila`ni kukuruz i zrno ~ineoko 60% suve mase oko 608 mg DNK dnevno. Za GMB, ako transgeni insert sadrì 4000bp, deo GM DNK u obroku prestavlja 0.00042% ukupnog usvajanja DNK iz obroka (Be-ever i Kemp, 2000). Usvojena DNK se pod dejstvom enzima i kiselina razlaè na frag-mente male molekulske teìne i redukuje do nukleotida. Prema McAllanu (1982) oko 85%biljne DNK se redukuje do nivoa nukleotida pre nego {to dospe u duodenum preìvara.Ispitivanja stabilnosti gena za enzim fosfinotricin N-acetiltransferazu iz uljane repice to-leratne na herbicid glufozinat u digestivnom traktu svinja, pili}a i krava su pokazala da seDNK u potpunosti degraduje do nivoa nukleotida u toku jednog ~asa pri telesnoj tempe-rtaturi i pH 1,5 (Rasche, 1998). Svi proteini koji su aktivni u GMB, izuzev Cry9C koji jestabilan pri digestiji pepsina pri pH 2,0 vi{e od ~etiri sata, brzo se degraduju u in vitrouslovima koji odgovaraju stoma~nim sokovima. Krave koje su hranjene geneti~ki modi-fikovanim kukuruzom toleratnim na herbicide i rezistentnim na insekte, proizvode istukoli~inu mleka koje odgovara po sastavu mleku krava hranjenih konvecionalnim kukuru-

48


zom (Faust i Miller, 1997). Tako|e, prisustvo transgenih proteina Cry1Ab i PAT nije utvr-|eno u mleku. CP4EPSPS protein nije detektovan u jajima, belancetu, jetri i fekalijamakoka nosilja hranjenih sojom toleratnom na herbicid glifosat (Ash et al., 2000).

Potencijalni rizici od kori{}enja GMB kao hrane za doma}e ìvotinje

Smatra se da kod kori{}enja GM biljaka postoje tri nivoa potencijalnog rizika: 1)od promotorske sekvence koja je dodata genu od interesa da bi omogu}ila njegovu aktiv-nost u biljci, 2) marker gena koji se dodaje genu za lak{e pra}enje njegove ugradnje ubiljku, 3) gena koji kodira osobinu od interesa. Poslednjih godina vr{ena su intezivna is-traìvanja o riziku koji nose promotorske sekvence bakterija i virusa kada su sastavni deogena koji se unosi u heterologni organizam. Za geneti~ku modifikaciju ve}ine biljnih vr-sta koje su komercijalizovane kori{}ena je promotorska 35S sekvenca iz virusa mozaikakarfiola. Ukazuje se na rizik da ova sekvenca moè da aktivira gene biljaka ili endogeneviruse, da se rekombinuje sa virusima sisara sa nepredvidljivim posledicama (Hulli i sar.,2000). Istraìvanja kod biljaka su pokazala da postoji vi{e od 105 kopija 35S promotorau svakoj }eliji prirodno inficiranoj sa virusom mozaika karfiola, a jednu ili nekoliko ko-pija u svakoj }eliji transformisane biljke. Nukleaze u biljnoj }eliji ili u digestivnom trak-tu ~oveka i ìvotinja degradiraju DNK koja sadrì promotor. Utvr|eno je da manje od 5%unesene DNK u hrani preìvljava sedam ~asova i potom biva degradiran u male sekven-ce (Schubert i sar. 1994).

Ve}ina geneti~ki modifikovanih biljka sadrì gen za rezistentnost na anibiotik,kao selektivni marker, a tim i potencijalni rizik da se gen koji kontroli{e rezistentnost naantibiotike ugradi u digestivnom traktu ìvotinja u intestinalne bakterije (Salyers, 2000).Opasnost je opravdana ako bi ovo dovelo do rezistentnosti intestinalnih bakterija, neop-hodnih za varenje hrane, na antibiotike i smanjenja njihove terapeutske vrednosti. Raz-vojem novih metoda transformacije marker geni nisu neophodni u stvaranju GM genoti-pova ~ime je smanjena ova vrsta opasnosti.

Zaklju~ak

GMB su realnost sa kojom }emo se, bez obzira na odre|ene otpore, pre ili kasni-je suo~iti. Iskustva drugih zemalja iz sprovedenih istraìvanja ukazuju da u hemijskomsastavu nema bitnije razlike izme|u konvencionalnih i GMB dok mogu}nost pobolj{an-ja odre|enih nutritivnih parametara daju odre|enu prednost GMB. Sa druge strane posto-je izvesne rezerve u pogledu pojave mogu}ih negativnih posledica kori{}enja GMB u is-hrani doma}ih ìvotinja a indirektno i u ishrani ljudi kori{}enjem ìvotinjskih proizvoda.Odgovaraju}a zakonska regulativa u ovoj oblasti treba da bude rezultat {irokog konce-nzusa stru~njaka vi{e profila koji treba da sagledaju naj{ire mogu}e aspekte pre kori{}en-ja GM hrane u ishrani doma}ih ìvotinja. Zato specijalizovane nau~ne ustanove u skladusa svojim mogu}nostima treba da sprovedu {to detaljnija istraìvanja kako bi {to argu-mentovanije doneli stav o upotrebi ovih biljaka u ishrani doma}ih ìvotinja. Nedovoljnatehnolo{ka opremljenost na{ih laboratorija kao i dosta velika sloènost ovih istraìvanja

49


naàlost onemogu}avaju detaljnija istraìvanja u ovoj oblasti. Iz tih razloga svakako netreba donositi ishitrene odluke za kori{}enje GM biljaka u ishrani ìvotinja jer su rezer-ve o njihovoj ne{kodljivosti jo{ uvek zna~ajno prisutne.

Literatura

1. Ash, J.A., Scheideler E., Novak, C.L .(2000): The fate of genetically modifiedprotein from Roundup Ready soybeans in the laying hen. Poultry Sciences,Supplement 1; 26, Palais de Congres, Montreal Canada; August 18-21.

2. Aulrich, K., Halle, I., Flachowsky, G. (1998): Inhaltsstoffe und Verdaulichkeitvon Maiskornen der Sorte Cesar und der gentechnisch veranderten Bt-hybridebei Legenhennen. Proc Einfluss von erzeugung und Verarbeitung auf die Qua-litat laudwirtschaftlicher Produkte. 465-468.

3. Beever, D.E., Kemp, C.F. (2000): Safety issues associated with the DNA in ani-mal feed derived from genetically modified crops. A review of scientific and re-gulatory procedures. Nutrition Abstracts and Reviews Series B: Livestock Fe-eds and Feeding. 70, 175-182.

4. Brake, J., Vlachos, D. (1998): Evaluation of event 176 “Bt” corn in broilerchickens. J. Poultry Sci. 77:648-653.

5. Donkin, S.S., Velez, J.C., Stanisiewski, Hartnell, G.F. (2000): Effect of feedingRoundup Ready corn silage and grain on feed inteke, milk prouction and milkcomposition in lactating dairy cattle. J. Dairy Sci. 83, 273, 1144.

6. Drini}, G., Mladenovi}-Drini}, Sneàna (1998): Uloga i zna~aj biotehnologije uoplemenjivanju biljaka na kraju XX veka. Selekcija i semenarstvo, 1-2, 23-30.

7. Faust, M., Miller, L. (1997): Study finds no Bt in milk. IC-478. Fall Special Li-vestock Edition. Pp 6-7. Iowa State University Extension, Ames, Iowa.

8. Hendrix, K.S., Petty, A.T., Lofgren, D.L. (2000): Feeding value of whole plantsilage and crop residues from Bt or normal corns. J. Anim. Sci. 78, 1,273, 1146.

9. Hull, R., Convey, N.S., Dale, P. (2000): Genetically modified plants and the 35Spromoter: assesing the risks and enhancing the debate. 35S debate. John Innescentre, Norwich.

10. James, C. (2002): Global status of commercialized transgenic crops: 2002.ISAAA Briefs 2002; 23: Preview. ISAAA:Ithaca, NY.

11. Martino-Catt, S.J., Wang, H., Beach, L.R., Bowen,B.A., Wang, X. (1999): Ge-ens controlling phytate metabolism in plants and uses thereof. WO patent99/05298.

12. Mcallan, A.B.(1982): The fate of nucleic acids in ruminants. Prac. Nutr. Soc.41: 309-317.

13. Mireles, JR, Kim, A.S., Thompson, R., Amundsen, B. (2000): GMO (Bt) cornis similar in composition and nutrient availability to broilers as non-GMOCorn. J. Poultry Sci. 79, 1: 65-66, 285.

14. Ponstein, S.A., Bade, B.J., Verwoerd, T.C., Molendijk, L., Storms, J., Beudeker,R., Pen, J. (2002): Stable expression of Phytase (phyA) in canola (Brassica na-pus) seeds: towards commercial product. Molecular breeding 10, 31-44.

50


15. Rache,E. (1998): Rapeseed with tolerance to the non seelctive herbicide glu-fodinate ammonium. Plant oils fuels. Proc. Symposium, 211-221.

16. Schubbert, R., Lettman, C., Doefler, W. (1994): Ingested foreign (phage M13)DNA survives transietly in the gastronomic tract and enters the bloodsteam ofmice. Mol. Gen.Genet. 242:495-504.

17. Sidhu, R.S., Hammond, B.G, Fuchs, R.L., Mutz, J.N., Holden, L.R., George,B., Olson, T. (2000): Glyphosate-tolerant corn is equivalent to that of conven-tional corn. (Zea mays L.) J. Agric. Food Chem. 48, 2305-2312.

18. Watson, J.C., Thomson, W.F. (1988): Purification and restriction endonuclea-se analysis of plant nuclear DNA. In, Methods for Plant Molecular Biology.Weissbach, A. and Weissbach, H.; (Eds). Academic Press, San Diego.

51


UDC: 636.085+633.3:631.52Review paper

GENETICALLY MODIFIED PLANTS-NUTRITIVE AND HEALTH ASPECTS

R. Jovanovi}, Sne`ana Drini}- Mladenovi}, G. Drini}*

Summary

Genetically modified plants (GMP) with specific traits, have been developed bytransfer of a single or several genes within or among species. Already, genetically modi-fied sorts of cotton, soybean, oilseed rape as well as corn hybrids with gene for herbici-de tolerance, insect and virus resistance, improving nutrition characteristics have beencreated.

The use of genetically modified crops as animal feed from nutritional aspects ha-ve great potential but otherwise rised concerns about potentional risks in scientific comu-nitty all over the world. Potential risks include development of allergic reactions, transferof antibiotic gene to gut bacteria of animal and development of antibiotic resistance andpotential adverse health effect in animals. The study of food safety obtained from gene-tically modified crops in the nutrition of animals has been conducted throughout the who-le world.

The results obtained have demonstrated no difference in the quality of themilk,meat and eggs of animals that had eaten either transgenic or no-transgenic feed. Ofcourse, long term and thorough research should give more reliable results.

Key words: geentically modified crops, feed, farm animal, health effect

52


* Rade Jovanovi}, M.Sc., Sne`ana Drini}-Mladenovi}, Ph.D., Goran Drini}, Ph.D, Maize ResearchInstitute „Zemun polje“, Belgrade-Zemun.

UDK: 636.085.8Revijalni rad

ZNAÂJ HROMA U ISHRANI DOMA]IH @IVOTINJA

Nata{a Tolimir, Z. Popovi}, S. Mitrovi}, Z. Sinovec, Marina Vuki} Vranje{*

Izvod: U radu je dat prikaz rezultata istraìvanja zna~aja hroma u ishrani doma-}ih ìvotinja. Dosada{nja istraìvanja su rezultirala saznanjima o ograni~enoj iskoristivo-sti neorganskog hroma (2-3%) u pore|enju sa organskim hromom (~ija je iskoristivostoko 30%) te je i razumljivo da se sve vi{e prou~avaju pozitivni efekti, na proizvodne re-zultate i kvalitet proizvoda, pri dodavanju organskog hroma u sme{e za ishranu doma}ihìvotinja. Osnovna uloga i zna~aj organskog hroma ogleda se u stimulisanju imunolo-{kog sistema, smanjenju negativnog uticaja stresa, pobolj{anju prirasta, pove}anju pro-centa mesa i sniàvanju procenta masti u trupu.

Klju~ne re~i: hrom, mehanizam dejstva, doma}e ìvotinje, proizvodni rezultati,kvalitet mesa.

Uvod

U savremenoj sto~arskoj proizvodnji teì se maksimalnom kori{}enju genetskogpotencijala svih vrsta i kategorija doma}ih ìvotinja. Jedan od uslova za ispunjenje nave-denog cilja jeste optimalna ishrana. U delu mineralne ishrane, neophodno je pravilnosnabdevanje ìvotinja mikroelementima, s obzirom da suficit, odnosno deficit za posle-dicu imaju naru{avanje zdravstvenog stanja (oboljenja), kao i negativne posledice na re-produktivne i proizvodne performanse doma}ih ìvotinja.

U snabdevanju ìvotinja optimalnim koli~inama mikroelemenata postoji vi{e pro-blema, ali se kao osnovni mogu izdvojiti slede}i: razli~ite preporuke u potrebama (NRS,AEC) za ìvotinje razli~itog genetskog potencijala, pola, intenziteta kori{}enja, na~inagajenja i dr. i kao drugi problem javlja se pitanje bioiskoristivosti pojedinih mikroeleme-nata. Bioiskoristivost je u tesnoj povezanosti sa izvorom i oblikom u kome se elementnalazi, ali je i pod uticajem drugih minerala, odnosno njihove me|uzavisnosti i interak-cije (Adamovi} i sar.,2002, „Alltech“, 1996.). Prema obliku, mikroelementi mogu biti u

53


Mr Nata{a Tolimir, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, dr Zoran Popovi}, Institut zareprodukciju i VO, Temerin, prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, prof. dr ZlatanSinovec, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, dr Marina Vuki}- Vranje{, „Alltech“, Novi Sad.

neorganskom (konvencionalnom) i organskom obliku. Istraìvanja sprovedena tokomposlednjih petnaest godina (Vandergrift, 1995, Hemken, 1997, Pupavac i sar., 1999, Si-novec i Lazarevi}, 2002) pokazala su da su konvencionalne forme mikroelemenata (ok-sidi, sulfati, karbonati, hloridi) manje iskoristive u odnosu na organske forme (mikroele-menti vezani za aminokiseline i peptide, kompleksi mikroelemenata sa polisaharidima).Danas, zbog ve}eg stepena iskori{}enja, organski vezani mikroelementi nalaze sve {iruprimenu u odnosu na neorganske forme.

Osim navedenih trendova u pogledu forme mikroelemenata (neorganska - organ-ska) u poslednjoj deceniji sve vi{e pa`nje posve}uje se posebnoj grupi mineralnih eleme-nata, koji pripadaju grupi mikroelemenata, a ~ija fiziolo{ka uloga jo{ uvek nije dovoljnoutvr|ena. U ovu grupu tzv. prate}ih mineralnih elemenata spada i hrom. Hrom sve vi{ezaokuplja pa`nju nau~nika, s obzirom da ispitivanja ukazuju na brojne pozitivne efektepri dodavanju ovog mikroelementa.

U ovom radu dat je revijalni prikaz rezultata istraìvanja zna~aja hroma u ishraniljudi, laboratorijskih i doma}ih ìvotinja. Ukazano je na pozitivne efekte (proizvodni re-zultati i kvalitet proizvoda) koji se mogu ostvariti pri dodavanju hroma u sme{e za ishra-nu doma}ih ìvotinja.

Mehanizam dejstva hroma

Istraìvanja pokazuju da oblik i izvor hroma imaju veliki zna~aj na njegov efekatunutar organizma, a da valentnost hroma odre|uje njegovu biolo{ku funkciju. Hrom jenajstabilniji u trovalentnom stanju (Cr+3), za koje se smatra da je jedini fiziolo{ki aktivnioblik elementa. Me|utim, obim aktivnosti hroma zavisi i od posebnog kompleksa, sup-stance za koju je vezan, odnosno da li je u neorganskoj ili organskoj formi. Utvr|eno jeda se neorganske soli hroma, ~ak i one koje sadrè hrom u trovalentnom stanju vrlo lo{eapsorbuju (Anderson i sar., 1983.). Za razliku od neorganskih formi, hromni kompleksisa aminokiselinama, {e}erom, organskim kiselinama ili nekim vitaminima (organske for-me) apsorbuju se u crevima ìvotinja oko 25-30%. Trovalentni hrom u ovom obliku po-znat je kao „faktor tolerancije na glukozu“ ili GTF. Analiza visokopre~i{}enog preparataGTF iz kvasca ukazuje na to da struktura GTF jeste dinikotinski, triaminokiselinski kom-pleks Cr+3 (Teopfer i sar., 1973). Dominiraju}e aminokiseline jesu glicin, cistein i gluta-minsaka kiselina, komponente glutationa (Mertz, 1992). Prema Flodinu (1988) hrom uhromnom kvascu je ne{kodljiv, s obzirom na vrlo {irok odnos terapeutska-toksi~na doza,{to hrom svrstava u grupu visoko sigurnih mikroelemenata. Kao idealan izvor hroma„Alltech“ (1996) defini{e Bio-Chrome, odnosno organsko trovalentno jedinjenje hromakoje se dobija iz }elija kvasca u koje je biotehnolo{kim putem ugra|en hrom („hromnikvasac“).

Mehanizam apsorpcije hroma jo{ uvek nije u potpunosti poznat. Kod pacova sred-nja sekcija tankog creva je najdifuzniji segment za hrom, a zatim ileum i duodenum(Hossain, 1998). Posle apsorpcije hrom se verovatno transportuje na proteinu nosa~ugvo`|a krvne plazme, transferinu. Nije poznato da li je GTF apsorbovan u crevu ulazi ukrv kao GTF ili je tako|e vezan za transferin. Iz creva ve}i deo hroma produàva u jetru.Izvesna koli~ina GTF izlu~ena je u plazmu gde pomaè delovanju insulina. Kad se nivo

54


glukoze u krvi podiè, lu~i se insulin, nivoi GTF se pove}avaju i hrom te~e u plazmu(Linder, 1985.). Hrom iz GTF poja~ava uticaj insulina u kretanju glikoze iz krvotoka u}elije, a zatim se gubi u urinu.

S obzirom da hrom deluje kao kofaktor insulina, sva delovanja hroma direktno suparalelna onima koja ima insulin (Fisher, 1990). Iako insulin i hrom imaju razli~ite funk-cije kod ìvotinja i ljudi, tri glavne funkcije su pomo} u regulisanju metabolizma uglje-nih hidrata, proteina i masti. Insulin olak{ava ulaz glikoze iz krvi u }elije jetre i mi{i}agde se ona deponuje kao glikogen i u masne }elije. Hrom pove}ava ili poja~ava aktivnostinsulina, ali nije zamena za insulin. U prisustvu organskih oblika hroma potrebni su mno-go niì nivoi insulina da bi se izazvale sli~ne biolo{ke reakcije (Mertz, 1993). Insulin po-ve}ava primanje aminokiselina i pomaè sastavljanje aminokiselina u proteine putem uti-caja na sintezu DNA i RNA. Pretpostavlja se da hrom ima ulogu u pove}anju broja me-sta inicijacije i na taj na~in pomaè sintezu RNA. Neto efekat je pove}anje dostupnihproteina za stvaranje mi{i}nog tkiva.

Hrom u ishrani goveda i svinja

Prema Lindeman-u (1996) objavljena ispitivanja dodavanja hroma obrocima do-ma}ih ìvotinja vi{e su ograni~ena u pore|enju sa onima koja se odnose na ljude ili la-boratorijske ìvotinje. Moè se na}i nekoliko radova pre 1990. ali oni uglavnom ocenju-ju neorganski hrom. Efekti su bili ograni~eni, {to je razumljivo kada se imaju u vidu sko-rija saznanja o slabijoj iskoristivosti ovog izvora hroma. Me|utim, u toku poslednje de-cenije postoji sve ve}i broj ispitivanja koja izu~avaju dodatke hroma u organskom obli-ku, a objavljeni efekti su pozitivni i od mnogo ve}eg zna~aja.

Istraìvanja u vezi kori{}enja hroma na imunu reakciju kod goveda pokazala suda dodavanje hroma smanjuje nivoe kortizona u krvi i pove}ava titre antitela (Movat,1992; Mallard i Borgs,1997). Moonsie-Shageer i Movat (1993) pokazali su efikasnostdodatnog hroma na smanjenje morbiditeta kod krava u stresu. Pollard i Richardson(1999) prou~avali su uticaj dodavanja hroma (Bio-Chrome) u obroke za tovna goveda ido{li do zaklju~ka da hrom ima pozitivan uticaj na osobine trupa, odnosno prema rezul-tatima istraìva~a Bio-Chrom u koli~ini od 200 ppb pobolj{ava teìnu trupa i pove}avapovr{inu muskulus longisimusa, a isti efekat se postiè, samo je izraèniji, pri dodavanjuBio-Chroma u koli~ini od 400 ppb.

Popovi} (2003) je ispitivao uticaj kori{}enja organski vezanih mikroelemenata uishrani muznih krava na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje vimena. Organizovanje ogled po grupno-kontrolnom sistemu. Ogled je izveden na ukupno 60 grla podeljenihu 4 grupe. Ogled je trajao ukupno 145 dana, a po~eo je 45 dana pred o~ekivano telenje,dok su kontrolna merenja vr{ena tokom prvih 100 dana laktacije. Kontrola proizvodnjemleka 10., 40., 70. i 100. dana laktacije, a u isto vreme uzimani su uzorci mleka za ana-lizu hemijskog sastava i bakteriolo{ku i citolo{ku analizu. Uzorci krvi za analizu uzima-ni su 5. i 20. dana postpartalano, a uzorci urina 5. dana pre i 5. dana posle telenja.

Ishrana je bila identi~na za sve grupe, a sastojala se od kabastog dela obroka, iden-ti~nog po sastavu i koli~ini za sve grupe, koji se menjao u zavisnosti od faze proizvodnogciklusa. Pored kabastog dela obroka, prema telesnoj masi i proizvodnom statusu, ìvotin-

55


je su dobijale identi~nu potpunu krmnu sme{u za krave muzare tokom celog ogleda. Raz-lika izme|u grupa bila je u sastavu vitaminsko-mineralne predsme{e. Kontrolna grupahranjena je obrokom koji je sadrào predsme{u sa 1000 mg Zn/kg u obliku cink sulfata.Prva ogledna grupa krava dobijala je u dodatnom obroku predsme{u u kojoj je tre}inaukupne koli~ine cinka iz cink sulfata bila zamenjena cink-helatom. Druga ogledna grupaìvotinja dobijala je u dodatnom obroku predsme{u sa 4 mg organski vezanog hroma u vi-du hromnog kvasca po kilogramu predsme{e. Tre}a ogledna grupa ìvotinja je hranjenadodatnim obrokom u kome je predsme{a sadàla 2/3 ukupnog cinka u obliku cink sulfa-ta, a 1/3 u obliku cink helata, kao i 4 mg organski vezanog hroma po kilogramu.

Tab. 1. Mle~nost grla tokom ogleda, l/dan*

Na osnovu istraìvanja zaklju~eno je da kori{}enje organski vezanog cinka i hro-ma u ishrani krava muzara ima svoje nutritivno, medicinsko i ekonomsko opravdanje.Suplementacija obroka za krave muzare organskim izvorima cinka ili hroma pozitivnodeluje na mle~nost, a kombinovano dodavanje ispoljava pozitivno sinergetsko delovanjena proizvodnju mleka.

U proizvodnji svinja interes za hrom, kao esencijalnu hranljivu materiju za svin-je pojavio se posle saop{tenja o delovanju hroma na pobolj{anje porasta kod pacova, {e-zdesetih godina i kasnije sedamdesetih, kada su objavljeni rezultati sa pozitivnim efekti-ma kod }uri}a. Campbell i sar.(1998) su dali pregled uticaja hroma na porast, reproduk-ciju i zdravlje svinja i zaklju~ili da }e hrom igrati glavnu ulogu u jeftinijoj proizvodnjisvinjskog mesa u budu}nosti. Zaklju~ak je izveden na osnovu analize ve}eg broja auto-ra prema kojima hrom menja (pobolj{ava) tolerantnost na glikozu i time pobolj{ava po-rast i/ili sastav trupa, reproduktivne osobine i zdravlje svinja Boleman i sar., 1995 (cit.Cambel, 1998); Lindeman i sar. (1996; 1998).

Close (1998) saop{tava da je kod svinja u porastu/tovu uticaj hroma verovatno po-sredovan putem delovanja hormona na pobolj{anje porasta, koje dele hranljive materijeu korist deponovanja pre nemasnog tkiva nego li masti, {to dovodi do ve}e povr{ine pre-seka mi{i}a longsimusa dorzi i vi{e nemasnog mesa u trupu. Veoma zna~ajan uticaj or-ganskog hroma je pove}anje broja prasadi u leglu kada se on daje nazimicama i krma~a-ma kroz hranu. Ve}i broj prasadi verovatno je posledica deponovanja insulina, koji uti~ena folikularni razvoj, sekreciju LH i FSH i tako na u~estalost ovulacije. Koncentracijaprogesterona u plazmi, tako|e, se menja i to uti~e na „akciju“ uterinih sekretornih prote-ina, {to reguli{e preìvljavanje embriona. Bontempo i sar. 1998 (cit. Close, 1998) ukazu-ju da hrom smanjuje stres i to verovatno ima pozitivan uticaj, kako na blagostanje krma-~a i nerastova, tako i prasadi pri zalu~enju.

56


*Vrednost izraèna kao x+Sd a,b p<0.05

Hrom u ishrani ìvine

U poslednje dve decenije u ìvinarskoj proizvodnji pored interesa selekcionera dapobolj{aju produktivnu efikasnost (brzina porasta tovne ìvine i nosivost koko{i) ~ine sezna~ajni napori nutricionista i to ne samo u smislu nutritivnih potreba proizvodnje, ve} iu smislu promene nutritivnog sastava ìvinskih proizvoda, odnosno pobolj{anja nutritiv-nog profila ìvinskog mesa i jaja u skladu sa zahtevima potro{a~a i zdravljem ljudi. Kva-litet ìvinskih proizvoda moè se modifikovati ili obogatiti dodavanjem biodostupnih ob-lika hroma obroku, te zadnjih godina postoji znatan nau~ni interes za iskori{}avanje hro-ma u sto~noj hrani, mada su podaci o publikovanim istraìvanjima u oblasti produktiv-nosti ìvine i kvaliteta mesa i jaja oskudniji u odnosu na one o pozitivnom uticaju hromana preìvare, svinje ili laboratorijske ìvotinje (Hossain, 1998).

U proizvodnji konzumnih jaja istraìvanja sa hromom su uglavnom usmerena kapobolj{anju kvaliteta jaja (kvalitet belanca, smanjenje holesterola, „oboga}enje“ hro-mom). Tako|e su ispitivani sadràj holesterola u krvi i uticaj na proizvodne parametre.Nau~nicima je otkriveno novo polje rada u oblasti pobolj{anja sastava hranljivih materi-ja u jajima (Hossain, 1988). Prema Paiku i Blairu (1996), poslednjih godina imid` jaja,kao nutritivno skoro perfektne hrane malo je poljuljan sada{njim pogledima na animalnemasti i holesterol, te se javlja potreba ve}ih napora u ponovnom „vezivanju“ jaja za po-tro{a~e.

U brojlerskoj proizvodnji ispitivanja obuhvataju utvr|ivanje uticaja ishrane sme-{ama sa dodatkom razli~itih izvora i nivoa hroma, na proizvodne rezultate i kvantitativ-ne i kvalitativne osobine mesa brojlera.

Kod ìvinskog mesa, iako je ono manje masno u pore|enju sa junetinom i svin-jskim mesom, zbog odre|enih zahteva potr{a~a, proizvodnja se ne moè zadovoljiti sa-da{njim prednostima, a istraìvanja velikog broja nau~nika ukazuju na bolju proizvodnjui kvalitet trupa brojlera pri dodavanju biodostupnih oblika hroma (Paul, 1991, Kim, 1995,Devegowda, 1997, Motozono, 1998).

Kim i sar. (1996) prou~avali su uticaj razli~itih nivoa organskog hroma (100, 200,400, 600 i 800 ppb) na kvalitet trupa brojlerskih pili}a i osobine seruma. Ustanovljeno jeda je hrana za pili}e sa sadràjem 200 ili 400 ppb hroma davala najve}i sadràj proteinai najniì sadràj masti u trupovima. Najniì sadràj masti u belom i crvenom mesu (ba-taku) ustanovljen je i u istraìvanju Tolimir (2002) pri dodavanju 400 ppb organskog hro-ma (hromni kvasac) u sme{e za ishranu brojlera, a {to je u skladu sa rezultatima istraì-vanja Wane i sar. (1999) i Motozono i sar. (1998) koji ukazuju da hrom pikolinat u obro-ku smanjuje sadràj masti u mesu, bez smanjenja produktivnosti brojlera. Tako|e je va-`no uzeti u obzir da su duìna hranjenja i relativan uzrast brojlera pri klanju veoma zna-~ajni faktori pri ocenjivanju efekata hroma, odnosno njegovog delovanja na osobine tru-pa, jer je uticaj hroma kumulativan (Lindeman, 1996).

Izvesna je mogu}nost da su potrebe savremenih hibrida ìvine za hromom ve}eod njegove koncentracije u sme{ama tipa kukuruz-sojina sa~ma (Hossain, 1998). Osimve}e potrebe savremenih provenijenci, prema istom autoru, dodavanje hroma u obrokeza ìvinu potrebno je i zbog stresa koji se de{ava na farmama pri intenzivnoj ìvinarskojproizvodnji i dovodi do pove}ane ekskrecije hroma, pa time i do pove}anih potreba za

57


ovim elementom. Smatra se da hrom sniàva koncentraciju kortizona u krvi i time sman-juje efekte stresa, pa se dodavanjem hroma i preporu~uje („Alltech“, 1996) kod ìvotin-ja izloènih visokom nivou stresa (preseljenje, brz porast, visokoenergetski obroci, to-plotni stres, transport).

Literatura

1. Adamovi}, M., Grubi}, G., Pupavac, Snjeàn. (2002): Zna~aj i uloga organskivezanih mikroelemenata u ishrani doma}ih ìvotinja. XVI Savetovanje agrono-ma, veterinara i tehnologa, Beograd. Zbornik nau~nih radova 2002., 8, 1, 341-353.

2. „Alltech“ (1996): Prezentacija ameri~ke kompanije “Alltech”, Novi Sad.3. Campbell, R.G. (1988): Chromium and its role in pig meat production. Biotec-

hnology in the Feed Industry. Proceedings of the 14th Annual Alltech Simposi-um, Nottingham University Press, UK.

4. Anderson, R.A., Polanski, M.M., Bryden, N.A., Roginski, E.E., Mertz, W. andGlinsman, W.H. (1983): Chromium supplementation of human subjects: Effectson glucone, insulin and lipid parameters. Metabolism 32: 894-899.

5. Close, W.H. (1998): The role trace mineral proteinates in pig nutrition. Biotec-hnology in the Feed Industry. Proceedings of the 14th Annual Alltech Simposi-um, Nottingham University Press, Notthingham, UK. 469.

6. Devegowda, G., Yeswanth, K.L. (1997): Effect of dietary organic chromiumcontenton abdominal fat, cholesterol and high density lipoprotein content ofbroilers (poster). 13th Symposium Biotehnnology in the feed industry, Nicho-lasville, Kentucky.

7. Fisher, J.A. (1990): The chromium program. Harper&Row Publishers, Inc.New York, 18-32.

8. Flodin, N.W. (1988): Pharmacology of micronutrients, 14: Chromium (Ed.) 20,247-254.

9. Hamken, R.W. (1997): Role of Organic Trace Minerals in Animal NutritionUniversity of Kentucky, USA.

10. Kim, S.W., Han, I.K., Shin, I.S., Chae, B.J.(1995): Effects of supplementalchromium picolinate on growth performance, carcass composition and serumtraits of broilers fed diets varzing in protein and lisine. Asian Australasian Jo-urnal of Animal Sciences 8, 5, 455-462.

11. Kim, S.W., Han, I.K., Choi, Y.J., Kim, Y.H., Shin, I.S., Chae, B.J. (1995): Ef-fect of chromium picolinate on growth performance, carcass composition andserum traits of broilers fed dietarz different levels of crude protein. Asian Au-stralasian Journal of Animal Sciences 8, 5, 463-470.

12. Kim, Y.H., Han, I.K., Choi, Y.J., Shin, I.S., Chae, B.J., Kang, T.H. (1996): Ef-fect of chromium picolinate on growth performance, carcass quality and se-rum traits in broiler chiks. AJAS, 9,3, 341-347.

13. Kim, Y.H., Han, I.K., Shin, I.S., Chae, B.J., Kang, T.H. (1996): Effect of die-tary excessive chromium picolinate on growth performance, nutrient utiliza-

58


bility and sero traits in broiler chicks. Asian Australasian Journal of AnimalSciences 9, 3, 349-354.

14. Lindeman, M.D. (1996): Organic chromium-the missing link in farm animalnutrition. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 12 th Annu-al Alltech Simposium, Nottingham University Press, Notthinghany, 299-314.

15. Lindemann, M.D. (1998): Organic chromium-an exiciting beginning, a promi-sing future. Biotechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 12 th Annu-al Alltech Simposium, Nottingham University Press, Notthinghany, 217-229.

16. Linder, M.C. (1985): Nutritional Biochemistry and Metabolism.17. Malleard, B.A. and Borgs P. (1997): Effects of supplemental trivalent chromi-

um on hormone and immune responses of cattle. Biotechnology in the FeedIndustry. Proceedings of the 13th Annual Alltech Simposium, NottinghamUniversity Press, UK.

18. Mertz, W. (1992): Chromium: hystory and nutritional importance. Bio. TraceElement Res. 32, 3-8.

19. Mertz, W. (1993): Chromium in human nutrition: a review. J. Nutrition 123,626-633.

20. Mioonsie-Shageer, S. and Mowat, D.N (1993): Levels of supplemental chro-mium on performance, serum konstituenc and immune status of stressed fee-der calves. J. Anim. Sci. 71, 232.

21. Motozono, Y., Hatano, K., Sugawara, N., Ishibashi, T. (1998): Effects of die-tary chromium picolinate and yeast chromium on the growth and carcass fatof broilers. Animal science and Techology, 69, 3, 247-252.

22. Motozono, Y., Hatano, K., Sugawara, N., Ishibashi, T.,(1998): Effects of die-tary chromium picolinate on grown carcass quality and serum lipids of fema-le broilers. Animal Science and Tehnology, 69, 7, 659-665.

23. Mowat, D.N (1997): Organic chromium in animal nutrition. Chromium books.Gueleph, Ontario, Canada.

24. Paik, I.K., Blair, R. (1996): Atheroscterosis, cholesterol and egg-Review Au-stralasian Journal of animal Science, 9, 1-25.

25. Paul, A., Mikova, K., Cerny, K., Vamberova, O. (1991): Effect of chromiumon fattening, carcass value and meat quality in chickens. Zivocisna Vyroba 36,6, 525-535.

26. Pollard, V.G. and Richardson R.C. (1999): Effects of organic chromium (Bio-Chrome) on growth, efficiency and carcass characteristic of feedlot strees. Bi-otechnology in the Feed Industry. Proceedings of the 15th Annual AlltechSimposium, Nottingham University Press, UK, 103-109.

27. Popovi}, Z. (2003): Uticaj kori{}enja organski vezanog cinka i hroma u ishra-ni krava muzara na proizvodne rezultate i zdravstveno stanje vimena. Doktor-ska disertacija.

28. Pupavac, S., Sinovec, Z., Jerkovi}, B. (1999): Uticaj kori{}enja organski veza-nih mikroelemenata na proizvodne rezultate krma~a. Zbornik nau~nih radova,Institut PKB Agroekonomik, 5, 483-488, Beograd.

29. Sinovec, Z., Lazarevi}, M. (2002): Mikroelementi vezani za ugljene hidrate iproizvodne karakteristike brojlera hibrida Arbor Acre XVI Savetovanje agro-

59


noma, veterinara i tehnologa, Beograd Zbornik nau~nih radova 2002., 8, 1,355-363.

30. Teopfer, E.W., Mertz, W., Rozinsky, E.E. and Polansky, M.M. (1973): Chromi-um infoods in relation biological activity. J. Arg. Food Chem. 21, 69.

31. Tolimir, Nata{a (2002): Proizvodne osobine i kvalitet mesa brojlera hranjenihsme{ama koncentrata sa razli~itim izvorom i nivoom hroma. Magistarska te-za. Poljoprivredni fakultet. Beograd.

32. Vandergrift, B. (1995): Mineral Proteinates in the Animal Feed Industry, FeedMagazine.

33. Wanna, D.L., Zhang, M.H., Du, R., Zhang, W.H. (1999): Effect dietary chro-mium picolinate level on growth performance, imune function awd carcass fatcontent of broilers. Acta Zoonutrimenta Sinica 11, 2, 19-23.

60


UDC: 636.085.8Review paper

THE IMPORTANCE OF CHROMIUM IN ANIMAL NUTRITION

Nata{a Tolimir, Z. Popovi}, S. Mitrovi}, Z. Sinovec, Marina Vuki} Vranje{*

Summary

This paper gives an overview of the importance of the organic form of chromiumin animal nutrition. To this day, most of the trials proved the limited bioavailability of theinorganic form of chromium (2-3%) in comparison to organic form (which bioavailabi-lity reaches 30%). Thus, the interest in positive effects on the performance and the qua-lity of the products with the addition of the organically bound chromium in animal feedare in the constant growth. The core importance of the organic chromium lies in the sti-mulating of the immune system, improved daily growth, increased percentage of meat,while considerably lowered percentage of fat tissue.

Key words: chromium, activity, mode of action, animals, production figures, me-at quality.

61


Nata{a Tolimir, M.Sc., Institute for Science appliance in Agriculture, Belgrade, Zoran Popovi},Ph.D., Institute for reproduction and A.I, Temerin, Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Bel-grade, Zlatan Sinovec, Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade, Marina Vuki}-Vranje{, Ph.D., „All-tech“, Novi Sad.

UDK: 636.52:612.6.052.27Originalan nau~ni rad

ISPITIVANJE PROIZVODNIH OSOBINA RODITELJSKOGJATA TE[KOG HIBRIDA COBB

D. Savi}, Nata{a Savi}, I. Baki}, S. Mitrovi}*

Izvod: Posle duèg vremenskog perioda u Republici Srpskoj, pa i u okruènju, zaproizvodnju ìvinskog mesa sve vi{e se koristi te{ki linijski hibrid Cobb (Engleska).

„Savi} Company“, DOO Dazdarevo - Bijeljina, pored ostalog, gaji mati~no jatoprovenijence Cobb i istovremeno vr{i inkubiranje priplodnih jaja, odnosno leènje jed-nodnevnih pili}a podesnih za brojlerski tov.

Zbog toga su u radu prikazani ostvareni proizvodno-reproduktivni rezultati roditeljs-kog jata te{kog hibrida Cobb gajenog na farmi DOO „Savi} Company“ - Republika Srpska.

Klju~ne re~i: roditeljsko jato, hibrid Cobb, priplodna jaja, jednodnevni pili}i.

Uvod

Selekcijski centri (velike kompanije) koje se bave proizvodnjom te{kih linijskihhibrida koko{i u svojim programima ~esto navode podatke (tehnolo{ke normative) pro-izvodnih sposobnosti koji su u izvesnoj meri ve}i u odnosu na rezultate koji se ostvaru-ju u direktnoj proizvodnji. Pored toga, op{te je poznato da je napredak koji se postiè uìvinarskoj proizvodnji veoma izraèn, da su promene genetskog potencijala tako ispo-ljene da su selekcijske organizacije prinu|ene da skoro svake godine izdaju nove proiz-vodne standarde za hibride koje distribuiraju na trì{tu.

Zbog toga se u svetu, pa i u Republici Srpskoj (znatno manje) kontinuirano spro-vode ispitivanja (kontrole-testovi) proizvodnih sposobnosti te{kih linijskih hibrida koko-{i koji se koriste (gaje) za proizvodnju priplodnih jaja.

U Republici Srpskoj za proizvodnju ìvinskog mesa, sli~no kao i u drugim zem-ljama sveta, koriste se razli~iti te{ki linijski hibridi koko{i. Poslednjih nekoliko godina izEngleske se uvoze jednodnevni pili}i roditeljskog jata hibrida Cobb, koji zauzima zapa-èno mesto u celokupnoj ìvinarskoj proizvodnji.

63


* Dimitrije Savi}, dvm, Nata{a Savi}, dipl. in`., Ivan Baki}, dipl. in`., DOO „Savi} Company“, Bi-jeljina (Dazdarevo), Republika Srpska, prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

Pomenuti hibrid je u ne{to ve}em broju gajen izme|u 1970. i 1980. godine, jo{ uvreme postojanja SFRJ. Proizvodna svojstva ovog hibrida u tom periodu uglavnom su is-pitivali Petrovi} i sar. (1975).

U relativno novijoj literaturi pojedini autori, kao {to su: Petrovi} i sar. (1980;1982), Jast{enjski i sar. (1985), Nata{a Tolimir i sar. (1996), Supi} i sar. (1997), Milo{e-vi} i sar. (1997, 1998) su prikazali rezultate kontrole proizvodnih svojstava roditeljskihjata te{kih linijskih hibrida (Hybro, Arbor Acres, Ross, Avian, Hubbard, Prelux Bro, Loh-mann, Jata, Kenebec i drugi) koji su u odre|enom vremenskom periodu najvi{e gajeni ikori{}eni za proizvodnju priplodnih jaja i jednodnevnih brojlerskih pili}a, odnosno ìvin-skog mesa (finalni proizvod).

I pored toga {to hibrid Cobb nije bio uklju~en ni u jednom ispitivanju, njegoveproizvodno-reproduktivne osobine se mogu upore|ivati sa ostalim provenijencama jerpripada istom tipu hibrida (te{ki hibrid-tip).

Zbog toga, osnovni cilj rada je bio da se prikaù proizvodne sposobnosti rodi-teljskog jata hibrida Cobb u proizvodnim uslovima gajenja na farmi „Savi} Company“od momenta prono{enja do kraja iskori{}avanja (devet meseci) u proizvodnji jaja za na-sad, odnosno jednodnevnih brojlerskih pili}a. Treba ista}i da se ovaj hibrid od svih te-{kih roditeljskih jata u Republici Srpskoj najvi{e gaji, preko 80%.


Ispitivanja su sprovedena u okviru DOO „Savi} Company“ - Republika Srpskakoja se bavi gajenjem roditeljskog jata, inkubacijom priplodnih jaja pojedinih vrsta ìvi-ne (imaju svoju inkubatorsku stanicu) i raspolaù sopstvenom me{aonom sto~ne hrane.Pored toga, u nekoliko gradova imaju poljoprivredne apoteke.

Analizom je obuhva}eno jedno roditljsko jato te{kog linijskog hibrida Cobb ~ijasu priplodna jaja inkubirana od decembra 2002. do avgusta 2003. godine. Ovo jato je jo{uvek u proizvodnji jer je vr{eno ve{ta~ko-prinudno mitarenje.

Na po~etku proizvodnje priplodnih jaja roditeljsko jato se sastojalo od 6.226 no-silja i 607 petlova (ukupno-6.833 grla). U toku odgajivanja odnosno gajenja roditeljskogjata kori{}ena je tehnologija koju predlaè selekcioner hibrida Cobb. U toku produkcijejaja kori{}ene su za ishranu dve sme{e. U prvoj polovini iskori{}avanja roditeljskog jatakori{}ena je kompletna sme{a sa 17,5% sirovih proteina, a u drugoj sa 17,0% proteinaproizvedene u sopstvenoj me{aoni sto~ne hrane.

Jaja su po~ela da se inkubiraju kada je roditeljsko jato bilo staro 23 nedelje. U to-ku iskori{}avanja (gajenja) roditeljskog jata pra}eni su slede}i parametri: mortalitet (ugi-nu}a), intenzitet nosivosti i rezultati inkubacije. Svi pra}eni parametri su evidentirani zasvaku nedelju, a u radu su prikazani po mesecima proizvodnje. Ostvareni rezultati su pri-kazani tabelarno u apsolutnim i relativnim vrednostima.

Rezultati ispitivanja i diskusija

Mortalitet i izlu~enje, kao i intenzitet nosivosti roditeljskog jata te{kog linijskoghibrida Cobb gajenog na farmi „Savi} Company“ prikazani su u tabeli 1.

64


Tab. 1. Proizvodni rezultati roditeljskog jata te{kog hibrida Cobb

Podaci iz tabele 1 pokazuju da je mortalitet roditeljskog jata (mu{kih i ènskih gr-la) u toku perioda iskori{}avanja po mesecima bio dosta varijabilan. Ovo je prouzroko-vala, uglavnom, ~esta pojava prolapsusa jajovoda (materice) i izuzetno visoke tempera-ture u letnjem periodu. Bez obzira na to, moè se re}i da je mortalitet u toku gajenja ro-diteljskog jata bio u dozvoljenim granicama, jer su ukupna uginu}a za ceo period iskori-{}avanja (9 meseci) kod nosilja iznosila 10,94%, a kod petlova 28,50% (ura~unata i iz-lu~enja).

Iz tabele se vidi da je po useljenoj nosilji sne{eno oko 155 jaja, od kojih je za pri-plod bilo sposobno preko 95%. Najve}i intenzitet nosivosti bio je u drugom mesecu is-kori{}avanja roditeljskog jata-79,54%, a najmanji u prvom-25,78%. Prose~an intenzitetnosivosti iznosio je 57,29% (sva jaja), odnosno 54,98% (jaja odabrana za inkubaciju).

Rezultati inkubacije, odnosno leènja priplodnih jaja roditeljskog jata hibridaCobb prikazani su u tabeli 2.

Tab. 2. Rezultati inkubiranja priplodnih jaja hibrida Cobb

65


Sva jaja sposobna za inkubaciju su inkubirana u 40 ulaganja (turnusa), a u tabeli2 prikazani su rezultati leènja po mesecima. Za 9 meseci analizirano roditeljsko jato jesnelo ukupno 924.236 priplodnih jaja iz kojih se izleglo 793.057 jednodnevnih pili}a.Prose~an procenat izvodljivosti od broja uloènih jaja bio je na zavidnom nivou, blizu86%. Maksimalna izvodljivost ostvarena je u drugom, odnosno tre}em mesecu (preko88%), a minimalna u prvom mesecu (75,00%) iskori{}avanja roditeljskog jata. Najve}ibroj pili}a po useljenoj nosilji izleèn je u drugom mesecu 19,48 grla, a najmanji tako|eu prvom mesecu svega 4,44 grla. Po useljenoj nosilji za ceo period iskori{}avanja rodi-teljskog jata Cobb proizvedeno (izleèno) je oko 132 jednodnevna pileta.

Na osnovu svih prikazanih (ostvarenih) podataka moè se primetiti da su gotovo svipra}eni parametri bili u granicama tehnolo{kih normativa proizvo|a~a (selekcionera) te{koglinijskog hibrida Cobb. Pored toga, posmatrano u globalu, analizirano roditeljsko jato gajenona farmi „Savi} Company“ je vi{e ili manje ostvarilo bolje proizvodne rezultate od drugih te-{kih hibrida ~ije su proizvodne sposobnosti ispitivali (kontrolisali) Petrovi} i sar. (1982),Jast{enjski i sar. (1985), Nata{a Tolimir i sar. (1996), Supi} i sar. (1997), pa i Milo{evi} i sar.(1997, 1998). Pomenuti autori su ispitivali razli~ite provenijence pojedinih te{kih hibrida iperiod kontrole roditeljskih jata je bio razli~it, pa je te{ko dati konkretniji zaklju~ak.

Zaklju~ak

Osnovni cilj rada je bio da se ispita genetski potencijal roditeljskog jata te{kog li-nijskog hibrida Cobb (Engleska) u proizvodnim uslovima gajenja na farmi “Savi} Com-pany” (Republika Srpska) od momenta prono{enja (23. nedelja) do kraja iskori{}avanja(devet meseci) u proizvodnji jaja za nasad, tj. jednodnevnih brojlerskih pili}a. Na osno-vu dobijenih rezultata moè se konstatovati slede}e:

– Analizom je obuhva}eno ukupno 6.833 grla roditeljskog jata provenijence Cobb(6,07 petlova i 6.226 nosilja);

– Mortalitet i izlu~enje petlova je iznosilo 28,50%, a nosilja 10,94%;– Po useljenoj nosilji proizvedeno je 154,87 jaja (ukupno), odnosno 148,45 pri-

plodnih jaja;– Od svih sne{enih jaja za nasad je odabrano 95,96%, a prose~an intenzitet nosi-

vosti iznosio je 57,29%;– Izvodljivost je bila dosta dobra, 85,80% od broja uloènih jaja;– Po useljenoj nosilji za devet meseci iskori{}avanja izleglo se 127,38 jednodnev-

nih pili}a.Posmatrano u celini, moè se re}i da je roditeljsko jato te{kog linijskog hibrida

Cobb gajeno na farmi „Savi} Company“ u pogledu svih pra}enih parametara ostvarilo vr-lo dobre rezultate, tj. u velikoj meri ispoljilo svoj genetski potencijal.

Literatura

1. Jast{enjski, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B. (1985): Rezultati kontrole proiz-vodnih svojstava mati~nih jata koko{i u SR Srbiji (bez SAP) u 1985. godini.Peradarstvo, 5-6, 23-26.

66


2. Milo{evi}, N., Tolimir, Nata{a, Konjevi}, S., Peri}, Lidija, Supi}, B., Anoki}, N.,Ma{i}, B. (1998): Proizvodne osobine jata brojerskih roditelja u Srbiji u 1997.godini. @ivinarstvo, 9-10, 232-236.

3. Milo{evi}, N., Supi}, B., Konjevi}, S., Peri}, Lidija, Tolimir, Nata{a, Anoki}, N.,Ma{i}, B. (1997): Varijabilnost proizvodnih osobina jata brojlerskih roditelja uSrbiji u 1995. godini. Nauka u ìvinarstvu, 1-2, 23-29.

4. Petrovi}, V., Car~ev, J., Dragojlovi}, S. (1975): Rezultati ispitivanja proizvod-nih sposobnosti roditeljskih parova Cobb i Ross 1 hibrida u pribli`no istimuslovima odgajivanja. Zbornik radova “I Savetovanje ìvinara SR Srbije”, Ma-taru{ka Banja.

5. Petrovi}, V., Baljak, N., Krsti}, D., Mitrovi}, S. (1982): Uticaj razli~itih uslovagajenja na proizvodne sposobnosti roditeljskih parova te{kog hibrida Hybro.Peradarstvo, 7-8, 20-22.

6. Petrovi}, V., Joci}, M., Car~ev, J., Mitrovi}, S. (1980): Ispitivanje proizvodnihsposobnosti roditelja hibrida Vedette u proizvodnim uslovima gajenja. Zbornikradova “Peradarski dani 1980”, Sarajevo.

7. Supi}, B., Milo{evi}, N., Anoki}, N., Tolimir, Nata{a, Ma{i}, B. (1997): Proiz-vodne osobine jata brojlerskih roditlja u Srbiji u 1996. godini. @ivinarstvo, 7-8, 183-185.

8. Tolimir, Nata{a, Milo{evi}, N., Supi}, B., Ma{i}, B. (1996): Kori{}enje proiz-vodnih potencijala jata brojlerskh roditelja u Srbiji u 1994. godini. Nauka u ì-vinarstvu, 1-2, 19-26.

9. The Cobb Breeding Company (1998): Tehnolo{ki normativi.

67


UDC: 636.52:612.6.052.27Originalan scientific paper

INVESTIGATION OF PRODUCTIVE TRAITS OF BREEDINGPOPULATION OF HEAVY HYBRID COBB

D. Savi}, Nata{a Savi}, I. Baki}, S. Mitrovi}*

Summary

Productive and reproductive results of Cobb hybrid which are breed on the farmDDO „Savi} Company“ - Republic Srpska, are presented in this paper.

This population during nine mounths of egg production has shown next results:mortality was 10.9 percentage of females and 28.5 percentage of males; total egg produc-tion was 154.9 per individual (average intensity of egg production was 57.3 percentage);percentage of live chikens from number of incubated eggs was 85.8 percentage and ac-cording to this relative paramater, it was 127.4 one day chicken.

Key words: investigated population, hybrid Cobb, breeding eggs, one day chic-kens.

68


* Dimitrije Savi}, dvm, Nata{a Savi}, B.Sc., Ivan Baki}, B.Sc., Bijeljina (Dazdarevo), Republic ofSrpska, Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

UDK: 636.5:636.084.52Originalni nau~ni rad

PRIKAZ POJEDINIH OSOBINA ARBOR ACRES HIBRIDAU TOVU BROJLERSKIH PILI]A

V. \ermanovi}, S. Mitrovi}*

Izvod: U radu su prikazani i analizirani ostvareni proizvodni rezultati brojlerskihpili}a Arbor Acres u poslednjoj godini poslovanja (2002. godini) ìvinarske farme „Ko-kofarm“- Valjevo. U pomenutoj godini tovljeno je svega 44.345 grla oba pola. Tov je tra-jao 49 dana. U toku tova uginulo je ukupno 4.621 grlo (10,46%). Prose~na telesna masana kraju tova iznosila je 1,883kg, a konverzija hrane 2,10kg. Vrednost proizvodnog in-deksa iznosila je 163,85. Klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) iznosio je 75,16%.

Klju~ne re~i: brojlerski pili}i, konverzija hrane, proizvodni indeks, telesna masa,mortalitet, klani~ni randman.

Uvod

Poznata je ~injenica da uspeh u industrijskoj proizvodnji ìvinskog mesa zavisi odmnogih faktora me|u kojima zna~ajno mesto zauzima izbor najpogodnije rase, odnosnote{kog linijskog hibrida koko{i koji }e u na{im uslovima gajenja dati najbolje tovne i kla-ni~ne rezultate.

U na{oj zemlji za tov brojlerskih pili}a naj~e{}e se, ili su kori{}eni slede}i te{kilinijski hibridi (uvozni): Peterson, Kenebec, Hybro, Hubbard, Lohmann, Ross, Cobb, In-dian River, Wedeta, Prelux Bro, Jata, Arbor Acres, Avian i dr. Uglavnom se, u podnomsistemu i na dubokoj prostirci, tove pomenuti hibridi, koji se odlikuju izraènim prira-stom, dobrim iskori{}avanjem hrane, brzim operjavanjem, odli~nom konformacijom tru-pa, {irokim i duga~kim mi{i}ima grudi i kratkim mi{i}ima nogu.

Na ìvinarskoj farmi „Kokofarm“ u Valjevu od osnivanja pa do 2002. godine zaproizvodnju ìvinskog mesa (brojlerskih pili}a) kori{}en je ve}i broj napred navedenihprovenijenci koko{i. U poslednjih par godina pred prestanak rada pomenute farme za tovpili}a kori{}en je te{ki linijski hibrid Arbor Acres.

69


* Vladan \ermanovi}, dipl. in`., Institut PKB „Agroekonomik“, Beograd, prof. dr Sreten Mitrovi},Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun.

Zbog toga je osnovni cilj rada bio prikaz i analiza ostvarenih pojedinih tovnih iklani~nih osobina brojlerskih pili}a tovljenih pri „specifi~nim uslovima“ rada `ivinarskefarme „Kokofarm“.


Za analizu ostvarenih tovnih i klani~nih rezultata brojlerskih pili}a Arbor Acreshibrida uzeti su podaci sa `ivinarske farme „Kokofarm“-Valjevo. Ova farma osnovana je1965. godine, do 1979. godine poslovala je u sastavu AIK „Srbijanka“, a kasnije kao ZZ„@ivinarstvo“, odnosno „Kokofarm“.

Tab. 1. Sastav i hranljiva vrednost potpunih sme{a za pili}e u tovu, %

70


ZZ „Kokofarm“ je jedna od retkih dru{tvenih organizacija iz oblasti ìvinarskeproizvodnje koja dug vremenski period nije bila u ste~aju i koja je zadràla kooperant-ske odnose. U 2002. godini nije ostvarena planirana godi{nja proizvodnja ìvinskog me-sa. Samim tim farma nije radila punim kapacitetom, a istovremeno je i prekinuta sarad-nja sa kooperantima. Prekidom saradnje sa kooperantima, prestaje i organizovana proiz-vodnja ìvinskog mesa na doti~noj farmi koja dolazi u stanje ste~ajnog perioda rukovo-|enjem prinudne uprave i prestanka radnog odnosa velikog broja radnika.

Zbog toga za analizu i diskusiju ostvarenih tovnih (telesna masa-prirast, mortali-tet i utro{ak hrane-konverzija) i klani~nih (prinos trupova-klani~ni randman) rezultata naraspolaganju je bilo svega oko 40.000 brojlerskih pili}a oba pola.

Pomenuti broj pili}a tovljen je u tri objekta (farma ima ukupno osam objekata) kojisu useljavani svakih sedam dana i u razli~itim vremenskim intervalima isporu~ivani na kla-nicu (po tri isporuke iz svakog objekta). U klanici je sa relativno velikom ta~no{}u eviden-tiran klani~ni randman („spremno za ro{tilj“) obra|enih toplih trupova brojlerskih pili}a.

Tov je trajao kod svakog turnusa 49 dana. U toku tova, uglavnom je kori{}ena teh-nologija tova koju preporu~uje selekcioner Arbor Acres hibrida koko{i. U toku periodatova, zavisno od uzrasta brojlerskih pili}a, za ishranu su kori{}ene tri kompletne krmnesme{e razli~itog hemijskog sastava, odnosno razli~itog sadràja i odnosa energije i pro-teina u sme{ama (tabela 1).

Od prvog pa do 21. dana tova za ishranu brojlerskih pili}a kori{}ena je tzv. po-~etna sme{a (starter), do 37. dana zavr{na sme{a I (fini{er I), a do kraja tova zavr{na sme-{a II (fini{er II).

Na osnovu zavr{ne telesne mase utovljenih brojlerskih pili}a, duìne tova, morta-liteta i konverzije hrane za svaki turnus izra~unat je proizvodni indeks (P.I.) po odgova-raju}em obrascu.

P.I. = {Telesna masa (kg) x (100 - % Mortaliteta) x 100} / {Trajanje tova (dana) x Konverzija hrane (kg)}

Rezultati ispitivanja i diskusija

U 2002. godini na ìvinarskoj farmi “Kokofarm” utovljena (ostvarena) su samotri turnusa brojlerskih pili}a Arbor Acres hibrida. U prvom turnusu useljeno je ukupno14.998 jednodnevnih pili}a oba pola, u drugom 13.991 grla, a u tre}em turnusu 15.356grla, tj. Ukupno 44.345 jednodnevnih pili}a.

Ostvareni proizvodni rezultati (prose~na masa grla na kraju tova, konverzija hra-ne, mortalitet i proizvodni indeksi) utovljenih brojlerskih pili}a prikazani su u tabeli 2.

Tab. 2. Proizvodni rezultati brojlerskih pili}a Arbor Acres hibrida koko{i

71


Iz podataka prikazanih u tabeli 2 moè se videti da su brojlerski pili}i tovljeni uobjektu broj 8 ostvarili najve}u prose~nu telesnu masu (1,926 kg), odnosno najve}i pro-se~ni dnevni prirast (39,31 g). Ne{to lo{iji dnevni prirast imali su pili}i tovljeni u objek-tu broj 6 (38,41 g), a najmanji prirast pili}i tovljeni u objektu 7 (37,53 g). Prose~na za-vr{na telesna masa utovljenih brojlerskih pili}a u sva tri objekta iznosila je 1,883 kg(dnevni prirast- 38,43g).

Utro{ak hrane za kilogram prirasta (konverzija) kretala se od 2,01 kg (objekat broj6) do 2,16 kg (objekat 7). Konverzija hrane u sva tri objekta iznosila je 2,10 kg, tj. sva-ko grlo je u proseku konzumiralo 80,70 g hrane dnevno.

Ukupan mortalitet u sva tri objekta bio je izrazito visok. Kretao se od 9,11 %(objekat 6) do 12,02 % (objekat 8). Ukupan mortalitet od broja useljenih pili}a za sva triobjekta (turnusa) iznosio je preko 10 %.

Pored toga, posmatrano uop{te, proizvodni indeks kod sve tri grupe pili}a tovlje-nih 49 dana bio je relativno visok i kretao se od 155,94 (objekat 7) do 173,68 (objekat6). P.I. za sva tri turnusa iznosio je 163,85.

Dobijeni rezultati su, osim mortaliteta, u izvesnoj meri u saglasnosti sa tehnolo-{kim normativima, tj. genetskim potencijalom Arbor Acres hibrida. Do sli~nih rezultatado{li su Mitrovi} i sar. (1992; 1997), Koljaji} i sar. (1992). Posmatrano uop{te, ne{to lo-{ije rezultate dobili su Majdak i Nemani~ (1976), a ne{to povoljnije @idov i sar. (1990),Hopi} i sar. (1993; 1995; 1996).

Ukupna proizvodnja brojlerskog mesa i klani~ni randman („spremno za ro{tilj“)prikazani su u tabeli 3.

Tab. 3. Klani~ne osobine brojlerskih pili}a Arbor Acres hibirda koko{i

Iz tabele 3 se vidi da je najvi{e ìvinskog mesa obra|enog u trupove dobijeno izobjekta 6 (19.739 kg), a najmanje iz objekta 7 (17.288 kg). Medutim, najve}u prose~nu ma-su trupa-klani~ni randman „spremno za ro{tilj“ imali su brojlerski pili}i tovljeni u objektu8 (1,455 kg), a najmanju brojleri tovljeni u objektu 7 (1,377 kg). Prinos mesa, tj. klani~nirandman bio je pribli`no isti kod svih trupova brojlerskih pili}a tovljenih u razli~itimobjektima. Iz tabele se tako|e vidi da je od svih 39.714 zaklanih brojlerskih pili}a oba po-la proizvedeno ukupno 56.220 kg mesa u trupovima. Pored toga, moè se konstatovati daje prose~an klani~ni randman svih utovljenih i zaklanih brojlerskih pili}a iznosio 75,16 %.

Imaju}i u vidu duìnu tova (49 dana) moè se re}i da je ostvareni klani~ni randman(„spremno za ro{tilj“) u saglasnosti sa izvesnim brojem autora koji su se bavili ovom pro-blematikom. Po ovom pitanju te{ko je op{irnije diskutovati jer su pojedini autori prinosmesa izra~unavali na drugi na~in („standardna obrada trupova“ i „spremno za pe~enje“).

72


Zaklju~ak

U radu su pra}eni i analizirani tovni i klani~ni rezultati brojlerskih pili}a te{koglinijskog hibrida Arbor Acres na ìvinarskoj farmi „Kokofarm“ (Donja Grabovica) u Val-jevu u poslednjoj godini (2002) bavljenja proizvodnjom ìvinskog mesa.

Tov je trajao 49 dana. Ukupno je tovljeno 44.345 jednodnevnih pili}a raspore|e-nih u tri objekta. Na osnovu dobijenih rezultata u pogledu zavr{ne telesne mase (prira-sta), utro{ka (konverzije) hrane, mortaliteta (uginu}a), proizvodnog indeksa (P.I.) i pri-nosa trupova- mesa (klani~nog randmana „spremno za ro{tilj“) moè se konstatovati sle-de}e: prose~na telesna masa utovljenih brojlerskih pili}a oba pola iznosila je 1,883 kg(prose~an dnevni prirast- 38,43 g); konverzija hrane 2,10 kg (80,70 g hrane po grlu dnev-no); ukupan mortalitet od broja useljenih grla ~ak 10,46 %; vrednost proizvodnog indek-sa je bila na zavidnom nivou (P.I. = 163, 85), kao i prinos trupova - klani~ni randman(„spremno za ro{tilj“) 75,16 %.

Pored toga {to je ìvinarska farma „Kokofarm“ u 2002. godini funkcionisala uspecifi~nim uslovima (nije radila punim kapacitetom jer je fakti~ki bila u ste~ajnom po-stupku, odnosno pred likvidacijom), ipak se moè re}i da su ostvareni rezultati pri proiz-vodnji brojlerskih pili}a bili na prihvatljivom nivou.

Literatura

1. @idov, N., Joci}, M., Milo{evi}, N., Vra~ar, Svetlana (1990): Rezultati testabrojlerskih pili}a u 1989. godini. Peradarstvo, 2, 39-41.

2. Koljaji}, V., Mitrovi}, S., Peri}, V., @ivkovi}, D. (1992): Efekti upotrebe sme{akoncentrata razli~itog porekla u tovu brojlera. „Inovacije u sto~arstvu“, X, 161-187, Beograd-Zemun.

3. Majdak, I., Nemani~, J. (1986): Uspje{nost proizvodnje brojlera razli~itih hibri-da u kontrolisanim ali razli~itim uslovima. Zbornik radova „@ivinarski dani1976“, 386-387, Ote{evo.

4. Mitrovi}, S., Nikolovski, J., Koljaji}, V., Peri}, V., Nedeljkovi}, Svetlana (1992):Uticaj formi sme{a koncentrata na tovne i klani~ne osobine brojlera. Peradar-stvo, 7-9, 77-83.

5. Mitrovi}, S. Anoki}, N., Supi}, B., Milo{evi}, N., Tolimir, Nata{a, Ma{i}, B.(1997): Uticaj pojedinih faktora na tovne i klani~ne osobine brojlerskih pili}a.Simpozijum „Nau~na dostignu}a u sto~arstvu 97“, 351-358, Subotica.

6. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B. (1993): Uporedno ispitivanje proizvod-nih osobina brojlera razli~itih provenijenci 1991. Zbornik radova Poljoprivred-nog fakulteta, 129-133, Beograd-Zemun.

7. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Ma{i}, B., Vra~ar, Svetlana, \ur|evi}, Zdenka(1995): Proizvodne i klani~ne karakteristike razli~itih genotipova brojlerskihpili}a. Biotehnologija u sto~arstvu, 1-2, 27, 34.

8. Hopi}, S., Pavlovski, Zlatica, Cmiljani}, R,. Vra~ar, Svetlana, \ur|evi}, Zden-ka (1996): Production and carcass characteristics of two genotypes of broilerchickens. Nauka u ìvinarstvu. 1-2, 11-17.

73



REVIEW OF SOME ARBOR ACRES HYBRID PERFORMANCIESDURING THE BROILER CHICKEN GROWING

V. \ermanovi}, S. Mitrovi}*

Summary

In this paper are presented and analised relised productivity results, of Arbor Acresbroilers during the last bussines year (2002) at the poultry farm „Kokofarm“ - Valjevo.

Unfortunatly during that year, only 44345 birds of both sexes were growned. Pe-riod of growing lasted for 49 days. During the growing period 4621 birds has died (10.46%). Average body weight at the end of the growing period was 1.883 kg and a feed con-version ratio was 2.10 kg. Productivity index value was 163.85. Ratio of nutritional use-full body parts („grill ready“) was 75.16 %.

Key words: broiler chicken, feed conversion ratio, productivity index, body we-ight, mortality.

74


* Vladan \ermanovi}, B.Sc., Istitut PKB „Agroekonomik“, Padinska Skela, Belgrade, Sreten Mitro-vi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun, Belgrade.

UDK: 637.4+619:614.4Originalni nau~ni rad

NALAZ TOXOPLASMA GONDII U JAJIMA @IVINE – – EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ

I. Pavlovi}, Sneàna Ivanovi}*

Izvod: Toxoplasma gondii je cistotvorna kokcidija koja za prvog doma}ina imama~ke, a kao prelazni i fakultativni prelazni doma}ini perzistira vi{e od 280 vrsti gmi-zavca, ptica i sisara, uklju~uju}i i ~oveka. Akutna infekcija trudnica, s obzirom na tran-splacentarno preno{enje na fetus moè dovesti do njegovog o{te}enja tako da T.gondii uzvirus rubeole i citomegalovirus svrstavaju u red naj}e{}ih i najzna~ajnijih kongenitalnihinfekcija. Na osnovu serolo{kih pregleda i nalaza antitela u krvnom serumu procena jeda je vi{e od 700 miliona ljudi inficirano sa T. gondii.

Kao primarni na~in infekcija nagla{avaju se alimentarne infekcije, s obzirom dasu razvojni oblici T.gondii su ustanovljeni u jajima ìvine i mesu velikog broja ìvotinja~ije se meso koristi u ishrani (ìvine, ovaca, svinja, konja), zatim u mleku i drugim se-kretima. Pri tome se u pojedinim sredinama faktor rizika kre}e od 57 do 97%. Iz tih jerazloga T.gondii uvr{tena u Program WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksi-kacija u Evropi.

U periodu 2000-2002. primenom digestivne i modifikovane digestivne metode(Butko i Kostenko 1983, modifikacija od strane Pavlovi} i Ivanovi} 2001), pregledano jeukupno 327 uzoraka jaja ìvine iz individualnog odgoja sa podru~ja Beograda. Pozitivannalaz je bio kod 16,81% (55/327) uzoraka, a rezultati su potvr|eni biolo{kim ogledom naNMRI Haab belim mi{evima.

Klju~ne re~i: Toxoplasma gondii, jaja.

Uvod

Toxoplasma gondii je zoonotska vrsta protozoa ~iji su primarni doma}ini `votinjeiz porodica Felidae. Kao prelazni doma}in perzistira vi{e od 280 vrsta sisara (uklju~uju}i~oveka), ptica i gmizavaca (9,17). Infekcije sa T. gondii nastaju ingestijom inficiranog tki-

75


* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Sneàna Ivanovi}, istraìva~ saradnik, Nau~ni institut zaveterinarstvo Srbije, Beograd.

va ili oocisti toksoplazme (fekalna kontaminacija) i kongenitalnim putem (8,36). Peroral-na infekcija pravog doma}ina (ma~ke i drugih felida) dovodi do kompletnog razvojnog ci-klusa u epitelnim }elijama creva doma}ina i izlu~enja oocisti fecesom. Oociste u momen-tu izlu~enja nisu zavr{ile sporulaciju koja traje 1-5 dana (u zavisnosti od uslova spoljnesredine), a nakon koje postaju infektivne i izuzetno otporne u spoljnoj sredini - preìvlja-vaju do godinu dana i pokazuju visoku rezistentnost prema dezinficijensima (2,8,9,18).

Kod prelaznih doma}ina izostaje enteralni cistiformni ciklus razvoja. Po infekci-ji i prskanju oocisti u crevima, oslobo|eni sporozoiti se intracelularno umnoàvaju u epi-telu creva i pripadaju}im limfnim ~vorovima gde se formiraju tahizoiti koji se raznosekrvotokom i limfom po organizmu, dospevaju do tkiva (mozak, mi{i}i, jetra) u kojimadolazi do formiranja cisti koje sadrè vi{e stotina cistizoita i bradizoita. Ova tkiva sadapostaju izvor infekcije pravim i drugim prelaznim doma}inima (11).

Nedovoljno termi~ki obra|eno meso, jaja ili mleko od inficiranih ìvotinja su pri-maran izvor humanih infekcija. Kod imunokompetentnih osoba je po pravilu inaparent-na ili blaga infekcija bez klini~kih znakova. Akutna infekcija trudnica, s obzirom na tran-splacentarno preno{enje na fetus moè dovesti do njegovog o{te}enja tako da T. gondiiuz virus rubeole i citomegalovirus svrstavaju u red naj~e{}ih i najzna~ajnijih kongenital-nih infekcija (1,2,5,21,28,32,35).

Na osnovu serolo{kih pregleda i nalaza antitela u krvnom serumu procena je da jevi{e od 700 miliona ljudi inficirano sa T. gondii (36). Kao primarni na~in infekcija se na-gla{avaju alimentarne infekcije s obzirom da su razvojni oblici T. gondii ustanovljeni ujajima i mesu velikog broja ìvotinja ~ije se meso koristi u ishrani - ìvine, ovaca, svin-ja, konja, zatim u mleku i drugim sekretima (4,7,14,16,24). Pri tome se u pojedinim sre-dinama faktor rizika kre}e od 57 do 97%. Iz tih je razloga T. gondii uvr{tena u ProgramWHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi (35).

Toksoplazma ìvine nastaje po peroralnoj ingestiji sporulisanih oocisti ili tkivnihcisti T. gondii ili po vertikalnoj infekciji (11,25). @ivina oboleva u klini~koj formi (re|e)i inaparentnom obliku (~e{}i vid infekcije) (9,12,25). O tkivnom prisustvu cisti T. gondiinavodimo i podatke Eikmeiera (9) koji je ustanovio prisustvo T. gondii u ovarijumu ì-vine i ukazao na mogu}nost prelaska parazita u jaja ìvine, {to je dokazano kasnijim ra-dovima (u Jugoslaviji od strane Ivanovi} i Pavlovi} 2001).


Cilj na{eg rada, otpo~etog 2000. godine, je da se utvrdi prisustvo i prevalenca raz-vojnih oblika T. gondii u jajima ìvine. U tu svrhu je kori{ten metod ve{ta~ke digestijepo Butko i Kostenku (3,6,38) i njena modifikacija od strane Pavlovi}a i Ivanovi} (24). Uperiodu 2000-2003. pregledano je ukupno 327 uzoraka jaja ìvine.

U cilju biolo{kog ogleda i potvrde nalaza kod pozitivnih uzoraka vr{en je Mouse-inoculation test na NMRI Haan belim mi{evima, ènkama, prose~ne teìne 17-20 g, po 4ìvotinje za svaki uzorak, dràne po grupama. @ivotinje su hranjene ad libidum i dràne uprikladnim ìvotnim uslovima saglasnim standardima FDU (31). Za infekciju je kori{}ensemipurifikovani supernatant (bez razre|enja osnovne suspenzije) pozitivnih uzoraka ko-ji je mi{evima inokulisan intraperitonealno u koli~ini od 0,5 ml pripremljene suspenzije.

76


@rtvovanje mi{eva je ra|eno 7., 14. i 21. dana a pra}ena je makropatologija na plu}ima,jetri, slezini, mezenterijumu, limfnim ~vorovima, bubregu, srcu, ileumu, mozgu i srcu. Ta-ko|e, ra|eni su razmazi tkivnih ise~aka bojenih po Gimzi i hematoksilin-eozinom.


Prisustvo razvojnih oblika T. gondii je na|eno u 16,81% (55/327) pregledanih ja-ja. Biolo{kim ogledom smo potvrdili dijagnozu na osnovu patolo{kih promena u organi-ma i nalazom razvojnih oblika T.gondii u njihovim razmazima.

Istraìvanja u svetu vezana za ra{irenost toksoplazmoze u mesu ìvine(10,19,20,26,27) i dobijeni podaci o stanju mi{i}ne toksoplazmoze u na{oj zemlji(22,23,24) naveli su nas da otpo~nemo sa pra}enjem ove infekcije u jajima s obzirom da jeEikmeiera (9) ustanovio prisustvo T.gondii u ovarijumu ìvine i ukazao na mogu}nost pre-laska parazita u jaja ìvine, {to je dokazano kasnijim radovima (13,27,35). Infekcija ìvineprvenstveno nastaje ingestijom oocisti T. gondii iz izmeta pravih doma}ina-ma~ki, za raz-liku od humanih infekcija koje u preko 90% nastaju konzumacijom nedovoljno termi~kiobra|enog mesa ìvotinja, posebno ìvine i jaja.

Rezultati do kojih smo do{li tokom preliminarnih istraìvanja potvr|uju evident-nu epidemiolo{ku opasnost za konzumente nedovoljno termi~ki obra|enih jaja ìvine. Naove podatke se sada nadovezuju rezultati pregleda jaja koji su komplementarni sa pred-hodnim nalazom.

O zna~aju navedenih nalaza i njihovom epidemiolo{kom zna~aju najbolje govorepodaci Bobi}a i sar.(5) dobijeni seroepidemiolo{kim ispitivanjem 1157 èna sa podru~jaBeograda (starost 15-45 godina) koji su ukazali da je prevalenca infekcije sa T. gondii77,44% {to svrstava Beograd u podru~je sa najvi{om stopom infekcije u Evropi. Prate}iputeve {irenja infekcija, autori kao najzna~ajnije navode kori{}enje nedovoljno termi~kiobra|eno meso i jaja u ishrani. Ovi nalazi su u saglasnosti sa rezultatima ve}ine istraì-vanja u drugim zemljama razvijenog sveta gde je primarni put inficiranja putem konzu-macije nedovoljno termi~ki obra|enog mesa i jaja (1,2,5,21,28,32,35).

Iz tih razloga se adekvatna termi~ka obrada jaja i mesa pre konzumacije smatraosnovnim preduslovom sigurne ishrane. Poseban problem sa~injava kontrola toksopla-zmoze kod ìvine i u jajima i mesu i ose}a se potreba za njenom adekvatnom kontrolomu svim segmentima ìvinarske proizvodnje i pravilne procene higijenske ispravnosti idispozicije invadiranog jaja i mesa, u skladu sa preporukama Programa WHO za kontro-lu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi (36).

Zaklju~ak

Toksoplazmoza je {irokorasprostranjena parazitska zoonoza globalne distribucije.U infekciji ljudi primarno mesto zauzimaju nedovoljno termi~ki obra|ena jaja i meso ì-votinja, naj~e{}e ìvine. Iz tih razloga, u skladu sa preporukama Programa WHO za kon-trolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi, otpo~eta su istraìvanja kontamini-ranosti jaja ìvine sa T. gondii.

77


U periodu 2000-2002. primenom digestivne i modifikovane digestivne metode(Butko i Kostenko 1983., modifikacija od strane Pavlovi} i Ivanovi} 2001.), pregledanoje ukupno 327 uzoraka jaja ìvine iz individualnog odgoja sa podru~ja Beograda. Poziti-van nalaz je bio kod 16,81% (55/327) uzoraka, a rezultati su potvr|eni biolo{kim ogle-dom na NMRI Haab belim mi{evima.

Ova istraìvanja se nastavljaju sa ciljem uvo|enja pregleda na T. gondii u redov-nu kontrolu jaja kao i pravilne procene higijenske ispravnosti i dispozicije inficiranih ja-ja ìvine u preradi.

Literatura

1. Ades, A.E., Parker, S., Gilbert, R., Tookey, P.P., Berry, T., Hjelm, M., Wilcox,A.H., (1993): Cubitt Epidemiol.Infect. 110, 127-133.

2. Acha, P., Szyfres, B. (1989): Zoonoses et malades transmissible communes a lhomme et animaux, OIE,Paris.

3. Bako{ev, D., Bogdanovski, A. Ivanov, V (1985): Sprovo}nik po othrane truda itehnike bezopasnosti v ìvovodstve Uroàj. Moskva, 1985.

4. Benenson, A.S. (1990): Control of communicable disease in man. 15th edd.ALPHA, Washington.

5. Bobi}, B.,Jevremovi}, I., \urkovi}-\akovi}, O., [ibali}, D. (1997): Faktori ri-zika nastanka toksoplazmozne infekcije. Biomedicinske nauke na pragu novogmilenijuma. SANU i IMI, Beograd, 133-140.

6. Butko, M.P., Kostenko, J.B. (1983): Rukovodstvo po veterinarskoj ekspertizimjesnih produkov. Legkaja pi{}eva promi{lenost, Moskva.

7. Dubey, J.P., Beattlie, C.P. (1998): Toxoplasmosis of Animals and Man, CRCPress Boca Ratio.

8. Edelhofer, R. (1994): Evalation of diferent transmission routes of Toxoplasmagondii in Central Europe, 3rd Biomed Workshop “Toxoplasma gondii researchin Europe”, Vienna, 7.

9. Eikemeier, H. (1988): Toxoplasis,Veterinary Encyclopedia, Ch 4. Diagnosis,US Department of Agriculture, Washington.

10. Gardiner, C.H., Faye, R., Dubey, J.P. (1988): An Atlas of Protozoan Parasitesin Animal Tissue, US Department of Agriculture, Washington.

11. Hofstard, M.A., Calnek, B.W., Helmboldt, C.F., Reid, W.M., Yodr, H.W. (1977):Disease of poultry. University Press Ames Iowa.

12. Ivanovi}, Sneàna, Pavlovi}, I. (2001): Nalaz Toxoplasma gondii u jajimaìvine Zbornik radova 13. savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 327-328.

13. Jackson, M.N., Hutchinson, J.C., Siim, J.C. (1987): Prevlence of Toxoplasmagondii in meat animals, cats and dogs. Brit. Vet. J. 143, 159-165.

14. Koskiniemi, M., Lappalainen, M., Koskela, P., Hedman, K., Ammala, P., Hii-lesmaa, V., Teramo, K. (1992): Scand.J.Infect.Dis.84, 70-74.

15. Kuti}, Viktorija (1987): U~estalost nalaza parazita Toxoplasma gondii u jetrisvinja i ovaca. Doktorska disertacija, Veterinarski fakultet Zagreb.

78


16. Kuti}, Viktorija., Wikerhauser, T., Dàkula, N. (1987): Zbornik radova V jugo-slovenski simp. Male ìvotinje i ~ovek u zajedni~kom ambijentu. Beograd,81-83.

17. McCabe, R.E., Remington, J.S. (1984): Toxoplasmosis. Tropical and Geograp-hical Medicine, McGraw-Hill Book com., New York.

18. Munday B.L.:(1975): Prevalence of toxoplasmosis in Tasmania mean meat.Aust. Vet. J. 51, 315-316.

19. Nures, G.H., Lenghaus, C. (1986): An outbrake of Txoplasma gondii aborti-on, mummification, and perinatal death of goats. Aust.Vet.J. 63, 23-27.

20. Papoz, L., Simondon, F., Saurin, W.A. (1968): Am.J.Epidemiol., 123, 154-161. 21. Pavlovi}, I., Ivanovi}, Sneàna, @ivkovi}, R. (2000): Latency infection of po-

ultry meat with Toxoplasma gondii. Abst. 11th Federation of Veterinary Asso-ciation Congress - New Era Veterinarian, Taipei, 31.

22. Pavlovi}, I.. Ivanovi}, Sneàna (2000): Toksoplazmoza ìvine-dokazivanjeToxoplasma gondii u mesu ìvine. Zbornik radova 12 savetovanja veterinaraSrbije, Vrnja~ka Banja, 184-185.

23. Pavlovi}, I., Ivanovi} Sneàna (2002): Kontaminacija mesa ìvine sa Toxopla-sma gondii-faktor rizika nastanka humane toksoplazmatske infekcije. Vet. gla-snik, 56 (3-4), 227-235.

24. Pavlovi}, I., Ivanovi} Sneàna (2002): Toksoplazmoza ìvine. @ivinarstvoXXXVII (8-9), 175-177.

25. Reimann, H.P., Brant, P.C., Behymer, D.E., Franti, C.E. (1975): Toxoplasmagondii and Coxiella burnetii antibodies amoung Brasilian sloghterhouse em-ployment. Am-J.Epidemiol. 102, 386-393.

26. Remington, J.S. (1970): Toxoplasmosis: recent development. Anuu. Rev. Med.21, 201-218.

27. Sacks, J.J., Delgado, D.G., Lobel, H.O., Parker, R.L. (1983): Toxoplasmosisinfection associated with eating undercooked venision. Am. J. Epidemiol. 118,832-838.

28. Simitch, Tsch., Bor|ochki, A., Petrovi}, Z., Tomanovich, B., Savin, @. (1961):La Toxoplasma de oaseaux, L’ infection naturale de la volaille domestique parToxoplasma gondii on Yugoslavie. Arch. Inst. Pasteure d’Algeire, 39, 135-139.

29. [ibali} D.(1977): Rasprostranjenos Toxoplasma gondii u ~oveka i raznim vrsta-ma ìvotinja na nekim podru~jima Srbije. Acta Parasitologica Yugosl. 8, 13-18.

30. US Department of Helth and Humane Service (1985): Guide for the care anduse of laboratory animals, NIH Publication, 85, 23.

31. WHO (1979): Survieillance programe for control of Foodborne infections andIntoxication in Europe, Nensletter, Robert von Ostertag-Institute, (August),Berlin.

32. WHO (1985): Report of European Meeting on the prevent of congenital toxo-plasmosis, Graz.

33. Wikerhauser, T. (1980): Toxoplasmosa - zagonetka koja to vi{e nije. Vet.stani-ca 11 (5), 51-59.

34. @ivkovi}, J., Areìna, Lj . (1991): Dokaz i higijensko zna~enje sporozoa Toxo-plasma gondii u mesu koko{i. Vet.stanica, 22(6), 323-329.

79


UDC: 637.4+619:614.4

Original scientific paper

THE OCCURENCE OF TOXOPLASMA GONDII IN POULTRYEGGS - EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE

I. Pavlovi}, Sne`ana Ivanovi}*

Summary

Toxoplasmosis is parasitic zoonosis caused by protozoa Toxoplasma gondii

(Nicoll & Manceau, 1908). Primarily hosts was animals from familly Felidae and like in-

termediate hosts perzistant at 280 species of mammalia (including man), birds and reptiles.

Infection with T. gondi occured by ingestion of infected tisues or oocists of

T. gondii (fecal contamination) and by congenital way. At intermediate hosts we have not

enteral cystiforms part of development. Route of infection and free of sporozoites which

intracelural replicated in enteral epithelium and belonging limphonoduls where formed

tachizoites which via blood transported to tisues (brain, muscles, liver) where formet

cysts which contants thousends of cystizoites and bradizoites. Those tisues was infective

to definitive and intermediate hosts.

During human infection T. gondii was clasified with citomegolviruses and rubeo-

la virus like most dengerous and most usually infection of pregnat women.

During examination of prevalence of T.gondii in poultry eggs we concluded that

we had a prevalence at 16,81% (55/327). Those results induced thet way of breeding are

strongly influence to spread of toxoplasma infection and temporary human infection by

poultry eggs.

Next examination and using adequate measures in consideration with WHO me-

asure to its control are primary aim to its eradication.

Key words: Toxoplasma gondii, eggs.

80


* Ivan Pavlovi}, Ph.D., Sne`ana Ivanovi}, Ph.D., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade.

UDK: 637.54+619:614.4Originalni nau~ni rad

CAMPYLOBACTER JEJUNI U MESU @IVINE - EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ

Sneàna Ivanovi}, I. Pavlovi}, Z.Lili}*

Izvod: Campylobacter jejuni se poslednjih godina pokazao kao u~estali uzro~nikbakterijskog gastroenteritisa kod ljudi. Kampilobakterioza kod ljudi uglavnom nastajekonzumiranjem namirnica koje sadrè Campylobacter spp., naro~ito namirnice ìvo-tinjskog porekla. Pretpostavka je da se ~ovek naj~e{}e inficira preko pile}eg mesa kojenije termi~ki dovoljno obra|eno. Za na{e ispitivanje koristili smo 80 uzoraka mi{i}nogtkiva i 80 uzoraka jetre koja je pripadala trupovima od kojih je uzeto mi{i}no tkivo. Uzor-ci su uzeti od pili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici. Za izolovanje Campylobacterjejuni/coli koristili smo dve selektivne podloge, te~nu (Brucella bujon) i ~vrstu (podlogapo Skirrow-u). Za identifikaciju Campylobacter jejuni koristili smo probu katalaze, testrazlaganja hipurata i temperaturu rasta. Iz na{ih rezultata se vidi da je Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu odnosno u mesu prisutan u 29 pile}ih trupova {to iznosi 36,25%,a u jetri u 37 uzoraka {to iznosi 46,25%. Ovi nalazi potvr|uju navode autora da je ovajuzro~nik gastroenteritisa prisutan u ìvinskom mesu.

Klju~ne re~i: Campylobacter jejuni, meso ìvine, epidemiologija.

Uvod

Tokom poslednjih pedeset godina Campylobacter jejuni se pokazao kao u~estaliuzro~nik bakterijskog gastroenteritisa kod ljudi. Kampilobakterioza kod ljudi uglavnomnastaje konzumiranjem namirnica koje sadrè Campylobacter spp., naro~ito namirniceìvotinjskog porekla. Infektivna doza prema Judy Heisick (1984) moè da bude manja od500 }elija/g namirnice.

Pretpostavka je da se ~ovek naj~e{}e inficira preko pile}eg mesa koje nije termi~-ki dovoljno obra|eno. Ali, da svaki slu~aj infekcije ljudi sa Campylobacter jejuni trebaposebno posmatrati ukazuju Geilhausen B. i Mauff G. (1994). Autori su poredili DNA

81


* Dr Sneàna Ivanovi}, istraìva~ saradnik, dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za vet-erinarstvo Srbije, Beograd, mr Zoran Lili}, istraìva~ saradnik, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd.

Campylobacter jejuni izolovanog iz pile}eg mesa i iz dijarealnog sadràja obolelih ljudi.Uzorke su obradili na isti na~in i do{li su do zaklju~ka da su se DNA Campylobacter jejuni malog broja uzoraka obe grupe poklapale. Ovaj nalaz je veoma vaàn sa epidemi-olo{kog aspekta jer ukazuje da se ne moè pile}e meso uvek „okriviti“ za nastanak in-fekcije. Campylobacter jejuni se nalazi u intestinalnom traktu zdrave ìvine. Te{ko je od-rediti u jednom jatu pravi rezervoar za ovaj mikroorganizam. On se nalazi u slami, podo-vima, vodi za pi}e. Ali, iako se nalazi u velikom broju u crevnom sadràju, 10E7 do 10E9}elija/g sadràja ovaj mikroorganizam ne izaziva patolo{ke promene niti usporava rast jedinke (Lindblom et al,1986, Shanker et al. 1990, Evan 1992, Giessenet et al. 1992, Kapperud et al. 1993, Humphrey et al. 1993).

Pojedini autori ukazuju da ne mora svaka farma imati Campylobacter spp. Usvom izve{taju Kapperud (1993) ukazuje da je u Norve{koj samo 10% farmi od 100%ispitanih imalo Campylobacter spp. Humphrey et al. (1993) tako|e u svojim istraìvan-jima navode da su ispitivali jata brojlera na 29 farmi. Od ukupno ispitanih u 68% bio jeprisutan Campylobacter jejuni. Ra{irenost ovog mikroorganizma u 34 jata je bila 75%,dok je kod brojlera u 7 objekata bila manja od 10%. Kod gotovo 90% izolata Campylo-bacter jejuni je bio u kombinaciji sa Campylobacter coli.

Mnogi autori su ispitivali prisustvo ove bakterije u fecesu, kloakalnim brisevima,sluzokoì cekuma. Rosef (1985) je pregledao 106 uzoraka pile}eg i }ure}eg fecesa i utvr-dio da se u 14 nalazi Campylobacter jejuni, {to je ne{to manje u odnosu na nalaz Doyla(1981) gde je procenat pozitivnog nalaza bio do 91%.

Ljubica Milakovi}-Novak (1985) je u kloakalnim brisevima u 40% slu~ajeva utvr-dila prisustvo Campylobacter jejuni. Tako|e, ispitivanja Ivanovi} i sar.(1998) u kojimaje nalaz Campylobacter jejuni/coli u cekumima brojlera (94,70%) i koko{aka (90%) biozastupljen u velikom procentu ukazuju da je Campylobacter jejuni/coli ~est stanovnik di-gestivnog trakta.

Prisustvo Campylobacter jejuni u crevima zdrave ìvine, nalaz mikroorganizamana perju i tehnolo{ki proces klanja i hla|enja ìvine omogu}avaju da ovaj mikroorgani-zam dospe u meso. Christofher i sar. (1982) su utvrdili prisustvo Campylobacter jejuniu 85% ìvinskih jetri i u 89% mi{i}nih èludaca uzetih neposredno posle evisceracije.Smitherman i sar. (1983) nalaze Campylobacter jejuni u 82,60% pregledanih uzoraka ì-vinskog mesa. Nasuprot ovim visokim nalazima Campylobacter jejuni kod pili}a, Breeri sar. (1983) nalaze ga u svega 8% uzoraka.

Tokom svojih istraìvanja Ivanovi} (2001) je izolovala Campylobacter jejuni sapovr{ine visceralne {upljine i dubine mesa kod zaklane ìvine. Da bi izolovala ovaj mi-kroorganizam autorka je uzela 60 briseva sa visceralne povr{ine neposredno posle evi-sceracije. U 35 briseva je bio prisutan ovaj mikroorganizam. U daljem radu ispitala je pri-sustvo Campylobacter jejuni u mesu u 51 pile}em trupu. Pozitivan nalaz ovog mikroor-ganizma je bio u 20 trupova, {to iznosi 39,20%.

Termi~kom obradom pile}eg mesa uni{tava se Campylobacter jejuni. Ali, nedo-voljnim pranjem ruku, pribora i nehigijenskom upotrebom kuhinjskih krpa dolazi do re-kontaminacije gotovog jela i na taj na~in do inficiranja ljudi.

Kroz brojna ispitivanja mnogih autora jasno je da je ova zoonozna bakterija svu-da rasprostranjena i da se lako prenosi tokom procesa proizvodnje, kako ìvih ìvotinjatako i u objektima za klanje odnosno za pripremanje gotovog jela. Neophodno je uo~a-

82


vati mesta gde najlak{e dolazi do kontaminacije, odnosno do rekontaminacije i preven-tivno delovati. Jedan od na~ina je i primena HA^P koncepta na {ta ukazuju Ivanovi} iPu{karica (2002). Moore i sar. (2002) su vr{ili uporednu analizu pile}eg mesa: sveèg,zamrznutog i kuvanog. Do{li su do podataka da je sveè meso u 94% uzoraka bilo kon-taminirano sa Campylobacter spp., zamrznuto u 77% slu~ajeva. Kuvano meso nije bilokontaminirano ni u jednom slu~aju. Ispitivano meso je bilo kontaminirano sa Campylo-bacter jejuni (69%), Campylobacter coli (30%) i Campylobacter lari (1%).


Za na{e ispitivanje koristili smo 80 uzoraka mi{i}nog tkiva (2-3 g iz dubine m. pectoralis) i 80 uzoraka jetre (2-3 g) koja je pripadala trupovima od kojih je uzeto mi-{i}no tkivo. Uzorci su uzeti od pili}a koji su zaklani u industrijskoj klanici.

Za izolovanje Campylobacter jejuni/coli koristili smo dve selektivne podloge, te~nui ~vrstu. Te~na podloga je Brucella bujon koja je i ranije kori{}ena kao podloga za oboga-}enje. Dodavanjem antibiotika (polymyxin B, actidion, rifampicin, trimethoprim) postalaje i selektivna (modifikacija po Sneàni Ivanovi}, 1999). Kao ~vrstu podlogu koristili smopodlogu po Skirrow-u kojoj smo tako|e dodavali antibiotski dodatak koji je u 1 ml sadràotrimethoprim, vancomycin, polymixin. Podloge smo sterilisali 15 minuta na 121ºC.

Mikroaerofilne uslove postizali smo upotrebom posude za anaerobe (po McIntos-hu), gde je stvarana atmosfera sa 10% ugljendioksida, 5% kiseonika i 85% azota koja od-govara Campylobacteru.

Uzete uzorke smo usitnili, u tarioniku homogenizovali i prebacili u epruvete u ko-jima se nalazila te~na podloga Brucella bujon i potom inkubirali u mikroaerofilnim uslo-vima tokom 48 ~asova na 42ºC.

Posle ovog vremena sadràj iz podloge za oboga}enje (u isto vreme i selektivnapodloga) prenosili smo na ~vrstu podlogu po Skirrow-u i inkubirali na isti na~in. Od iz-raslih karakteristi~nih kolonija pravili smo mikroskopske preparate i bojili ih 10% Kar-bol fuksinom. Na mikroskopskom preparatu bakterijske }elije karakteristi~ne po morfo-logiji i boji, smatrali smo potvrdom pozitivnog kulturelnog nalaza Campylobacter spp.Za identifikaciju Campylobacter jejuni kristili smo probu katalaze, test razlaganja hipu-rata i temperaturu rasta od 30,5ºC.


Ispitivanja su izvr{ena na 80 uzoraka mi{i}nog tkiva i 80 uzoraka jetri koji su po-ticali od pili}a odgajanih na farmi. Rezltati su prikazani u tabeli 1.

Tab. 1. Nalaz Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu i jetri pili}a koji su odgajani nafarmi

83


Iz tabele 1 vidi se da je Campylobacter jejuni u mi{i}nom tkivu odnosno u mesuprisutan u 29 pile}ih trupova {to iznosi 36,25%. Nalaz ovog mikroorganizma u jetri je une{to ve}em procentu. Ovi na{i nalazi su u manjem procentu u odnosu na nalaze Smit-herman i sar. (1983) koji nalaze Campylobacter jejuni u 82,60% pregledanih uzoraka ì-vinskog mesa. Christofher i sar. (1982) su utvrdili prisustvo Campylobacter jejuni u 85%ìvinskih jetri i u 89% mi{i}nih èludaca uzetih neposredno posle evisceracije. Ali, mo-ra se ukazati da su sada{nji na{i rezultati vrlo sli~ni rezultatima koje smo dobili u na{imranijim istraìvanjima (Ivanovi}, 2001).

Literatura

1. Breer et Heinzer (1983): Nachweis von Campylobacter jejuni bei. Schlachttie-ren, 63, 194.

2. Christofer, M. Smith G., Vanderzant, C. (1982): Examination of poultry gibletsraw milk and meat for Campylobacter fetus subsp. jejuni, J. Food prot., 45, 3, 260.

3. Cogan, T., Slader, J, Bloomfield, S. (2002): Achieving hygiene in the domestickitchen the effectiveness used cleaning procedures. J Appl Microbiol, 92, 5,885-92.

4. Evans, J. (1992): Introduction and spread of thermophilic campylobacters inbroiler flocks. Vet. Rec. 131, 574-576.

5. Geilhausen B,i Mauff G. (1994): Comparison of Campylobacter DNA patternof human and chicken isolates by pulsed field electrophoresis. Report on aWHU consultation on epidemiology and control of Campylobacteriosis, Bilt-hoven The Netherlands, 65-72.

6. Giessen, A., Mazurier, W., Jacobs-Reitsma, W .(1992): Study on the epidemio-logy and control of Campylobacter jejuni in poultry broiler flocks. Appl. Envi-ron. Microbiol. 58, 1913-1917.

7. Gorman, R., Bloomield, S., Adley, Cl. (2002): A study of cross- contaminationof food-borne pathogens in the domestic kitchen in the Republik of Ireland. JFood Microbiol, 5, 76, 1-2, 143-50.

8. Heisick Judy (1985): Comparation of enrichement brochs for isolation ofCampylobacter jejuni. App. Environ. Microbiol., 50, 5, 1313.

9. Humphrey, T.,Henley, A., Lanning, D. (1993): The colonization of broiler chic-kens with Campylobacter jejuni: some epidemiological investigations. Epide-miol. Infect. 110, 601-607.

10. Bun~i}, Olivera, Ivanovi}, Sneàna (1990): Nalaz Campylobacter kod ìvo-tinja-mogu}i izvori infekcije ljudi. Zbornik radova 8. Kongresa o ishrani, Be-ograd, 24.

11. Ivanovi}, Sneàna, Bun~i}, Olivera, Dugali}-Vrndi}, Nada (1998): PrisustvoCampylobacter jejuni/coli u intestinalnom traktu zaklane ìvine. Nauka o ì-vinarstvu, 3, 1-2, 105-108.

12. Ivanovi}, Sneàna, Bun~i}, Olivera (2000): Rezultati ispitivanja kontaminira-nosti koè sa Campylobacter jejuni/coli posle ~upanja perja. Zbornik radova ikratkih sadràja 12. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnja~ka Banja.

84


13. Ivanovi}, Sneàna (2001): Nalaz Campylobacter jejuni na povr{ini visceralne{upljine i u dubini mesa kod zaklane ìvine. Veterinarski glasnik, 55, 1-2, 27-33.

14. Ivanovi} Sneàna, Pu{karica, Mary, Pavlovi}, I. (2002): Principi primeneHA^P u objektima za klanje ìvine. Program 51. Savetovanja industrije mesasa me|unarodnim u~e{}em - Nove tehnologije, voda i energija u proizvodnjii preradi mesa, Vrnja~ka Banja, 15.

15. Ivanovi} Sneàna, Pu{karica, Mary (2003): Uticaj temperature vode za {uren-je na preìvljavanje Campylobacter jejuni/coli na koì ìvine. Zbornik radovaXIV Savetovanja Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija ìvotne sredine same|unarodnim u~e{}em, Subotica.

16. Lindblom, G., Sjogren, E., Kaijser, B. (1986): Natural campylobacter coloni-zation in chickens under different environmental conditions. J Hyg Camb 96,385-391.

17. Kapperud, G., Skjerve, E.l (1993): Epidemiological investigation of risk fac-tor for campylobacter colonization in Norwegion broiler flocks. Epidemiol.Infect. 111, 245-255.

18. Milakovi}-Novak, Ljubica (1984): Campylobacter fetus spp. jejuni u peradi,nalaz u probavnom sustavu pili}a u tovu i koko{i nosilica. Vet. Arh., 54, 4,175.

19. Moore, J, Wilson, T, Wareing, D.R . (2002): Prevalence of thermophilicCampylobacter pp. in ready-to-eat foods and raw poultry in Northem Ireland.J Food Prot, 65, 8, 1326-8.

20. Rosef, O., Kapperud, S. (1985): Serotyping Campylobacter jejuni, Campylo-bacter coli and Campylobacter laridis from domastic and wild animals. App.Environ. Microbiol., 49, 6, 1507.

21. Shanker, A., (1999): Horizontal transmission of Campylobacter jejuniamongst broiler chicks:experimental studies. Epidemiol. Infect. 104, 101-104.

22. Smith., V., Muldoon, P. (1974): Campylobacter fetus subsp. jejuni from com-mercially processed poultry, App. Microbio., 27, 995.

23. Smitherman, R., Genigeorgis, C., Farver, T. (1983): Preliminary observationson the occurence of Campylobacter jejuni at four California chicken ranches.J. Food prot., 47, 4.

85


UDC: 637.54+619:614.4Original scientific paper

CAMPYLOBACTER JEJUNI IN POULTRY MEAT – EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE

Sne`ana Ivanovi}, I. Pavlovi}, Z.Lili}*

Summary

Campylobacter jejuni was last years impointed like causality of human gastroen-teral diseases. Diseases spread usualy by consumation of feed contamined by Campylo-bacter spp., especially via animals meet. Main human infection caused by poultry meatinsuficiance termal prepared.

At our examination we used 80 poultry meet and 80 poultry liver samples belon-gin to same poultry. To isolation and determination of Campylobacter we used routinemicrobiological methods. Campylobacter jejuni was found at 36,25% (29/80) meet sam-ples and at 46,25% (37/80) of liver examined. Those results confirmed epidemiologicalimportance of those bacterial contamination in poultry meet and liver.

Key words: Campylobacter jejuni, poultry meet, poultry liver, epidemiology.

86


* Sne`ana Ivanovi}, Ph.D., Ivan Pavlovi}, Ph.D., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade,Zoran Lili}, M.Sc., Institute for Higyeny and Technology meat, Belgrade.

UDK: 636.4+619:616.99Revijalni rad

PREVENTIVNE MERE U KONTROLI PARAZITSKIH INFEKCIJA KOD FARMSKOG DR@ANJA SVINJA

I. Pavlovi}, V. Hudina,. S. Mini}, M. Rikson., Snjeàna Pupavac,Jelena Vujanovi}, Slavica @ivkovi}, B. Savi}*

Izvod: Parazitske infekcije predstavljaju stalnog pratioca svinjarske proizvodnje.Uzrokovane sa vi{e parazitskih vrsta one ugroàvaju zdravstveno stanje ìvotinja i nano-se zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manje mase tovljenika, lo{ijekonverzije hrane i usled odbacivanja organa kroz koje se migracija parazita obavlja ili nakojima su oni incistirani, na liniji klanja. Ve}ina parazita je hroni~nog toka, bez specifi~-nih klini~kih simptoma tako da ~esto prolaze neprime}ene do linije klanja. I pored veli-kog morbiditeta mali mortalitet koji izazivaju dovodi do toga da im se ne pridaje zaslu-èna pa`nja. U na{em radu dajemo prikaz parazitofaune farmski drànih svinja u na{ojzemlji i mere za njihovu kontrolu.

Klju~ne re~i: ektoparaziti, endoparaziti, svinje, farmsko drànje, kontrola.

Uvod

Parazitske infekcije predstavljaju stalne pratioce svinjarske proizvodnje, nezavi-sno od na~ina drànja. Uzrokovane sa vi{e parazitskih vrsta one ugroàvaju zdravstvenostanje ìvotinja i nanose zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manjemase tovljenika, lo{ije konverzije hrane i usled odbacivanja organa kroz koje se migra-cija parazita obavlja ili na kojima su oni incistirani, na liniji klanja(1,3,4,5,6,1617,18,23,44).

Nestanak, tok i oboljenja svinja uop{te, uslovljena su prisustvom uzro~nika, pri-jem~ivih doma}ina i ambijenta i ìvotne sredine (2,4,40). U intenzivnom drànju svi na-vedeni elementi su potencirani, ~esto u negativnom smislu s obzirom da intenzivan od-

87


* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradik, Boìdar Savi}, dvm., Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije,Beograd, Vojin Hudina, dvm..spec., Mileta Rikson, dipl.in`., mr Snjeàna Pupavac, PKB „Korporacija“, Centarza sto~arstvo, Stanica za test svinja, Padinska Skela-Beograd, Stanko Mini}, dvm.spec., Veterinarska stanica„Star~evo“, Star~evo, Jelena Vujanovi}, dipl.in`., Slavica @ivkovi}, dvm., Poljoprivredna {kola PKB, Krnja~a.

goj ima i prednosti i mana. U ovom odgoju se nalaze velike aglomeracije u ograni~enomprostoru, a opasnost od nastanka i {irenja bolesti se pove}ava uporedo s gustinom aglo-meracije (11,15,16,41,42,44). [to je ve}i broj ìvotinja na manjem prostoru, mogu}nost{irenja infekcija je ve}a po{to su uslovi sme{taja i ishrane u odre|enom vremenu istovet-ni i podjednako se povoljno ili negativno odraàvaju na sve jedinke (12,13)


Istraìvanja smo vr{ili u periodu 1993-2003. godine na vi{e farmi svinja u Srbiji.Uzimani su uzorci izmeta i skarifikati od svih kategorija svinja koji su obra|eni standard-nim parazitolo{kim metodama pregleda. Na parazite smo vr{ili preglede i tokom obdukci-je uginulih ìvotinja i kod svinja na liniji klanja. Pregled na ektoparazite vr{en je skarifika-cijom kao i prikupljanjem adulta parazita. Sve primenjene dijagnosti~ke metode su bile uskladu sa preporukama WFP-EFP, WHO, FAO i OIE (6,43). Svi paraziti su determinisanina osnovu morfolo{kih karakteristika, po klju~evima datim od strane Soulsby-a (42).

Prevalenca parazitskih infekcija

Na osnovu obavljenih pregleda ustanovili smo da parazitskih infekcija nije po{te-|ena ni jedna starosna kategorija svinja, a da zavisno od higijene drànja, preventivnihmera i redovnosti kontrole na parazite zavisi njihova incidenca i morbiditet(12,18,20,23,27). Pri tome bitan momenat u nastanku infekcija ~ini prva infekcija prasa-di koja je preko krma~a koje su inficirane parazitima u{le u prasili{te.

Prasad u uzgoju

Kod ove kategorije ìvotinja naj~e{}e se javlja prisustvo protozoarnih infekcija ta-ko da smo ustanovili prisustvo Balantidium coli (u pribli`no 100% populacije), Crypto-sporidium parvum (17-32%), Eimeria perminuta (27-31%), E. debliecki (3-24%), E. po-lita (4-9%) i Isospora suis (3-13%) (21,25). U starijim kategorijama ustanovljene su in-fekcije helmintima Ascaris suum (39-41%), Oesophagostomum dentatum (6-8%),Strongyloideus ransomi (1-17%) i Trichuris suis (1-7%) (18). [ugu uzrokovanu sa Sar-coptes scabiei var. suis smo ustanovili kod 3-37% svinja ovog uzrasta (17,23).

Tovljenici

Koprolo{kim pregledom ove kategorije ìvotinja ustanovljena je kokcidioza sasve tri vrste Eimeria naj~e{}e u me{anim infekcijama (12-25%), Balantidium coli (90-95%), ezofagostomoza (2-8%), hiostrongilidoza (uzrokovana sa Hyostrongylus rubidumu 3-6%) i askaridoza (9-16%) (17,18). U isto vreme na liniji klanja je askaridoza usta-novljena u 34-52% i ehinokokoza u 17-46% tovljenika (9,10). [uga je ustanovljena kod15-35% ìvotinja.

88


Priplodne svinje

Koprolo{kim pregledom kod priplodnih ìvotinja kokcidioza uzrokovana sa svetri vrste Eimeria ustanovljena je u 12-23%, balantidioza u 95-99%, ezofagostomoza u 2-16%, hiostrongilidoza u 2-15%, trihuroza u 2-13%, strongilidoza u 1-3%, metastrongili-doza (uzrokovana sa Metastrongylus pudendotectus) na jednoj farmi i askaridoza u 2-16% (na liniji klanja do 67%) (17,18). Ehinokokoza je ustanovljena na liniji klanja kod3-57% svinja (9,27). [uga je ustanovljena u 2-43% slu~ajeva a na jednoj farmi je zabe-leèna infestacija sa svinjskom va{i Haematopinus suis.

Tokom na{ih pregleda nisu ustanovljene infekcije sa Cysticercus cellulosae (lar-venim oblikom Taenia solium - humane pantlji~are (24) ni infekcije sa Trichinella spira-lis (mada je trihineloza zabeleèna na nekoliko farmi u Srbiji).

Analiziraju}i rezultate name}e se zaklju~ak da su askaridoza i {uga dominantneparazitske infekcije farmski drànih svinja u na{oj zemlji (29,31,32,34,35).

Kontrola parazitskih infekcija

Problem transmisije parazitskih infekcija na farmama nastaje tokom drànja svin-ja u drugim objektima farme gde nastaju infekcije priplodnih ìvotinja ekto i endopara-zitima. Iz tih se razloga njihovoj kontroli pristupa sa vi{e aspekata koji su su{tinski po-vezani u jednu celinu.

Higijenske mere

Prva nezaobilazna higijenska mera je ~i{}enje objekata i mehani~ko uklanjanje |u-breta iz njega. Nakon toga se moè pristupiti dezinfekciji ovih prostora, pri ~emu se 2%rastvor NaOH pokazao kao i uvek najdelotvorniji za ove potrebe. Od ostalih mera zoohi-gijenske preventive potrebno je optimalizovati vla`nost i provetravanje u objektima (7,8).

U objektima se jaja parazita zadràvaju u izmetu po podovima, valovima, bokse-vima i svim drugim mestima gde svinje borave. Iz tih razloga se ~i{}enje i iz|ubravanjei ovde pokazalo pogodnom merom preventive. înjenica da su jaja osetljiva na spoljnutemperaturu (vrela voda ih ubija) pranje objekata se mora vr{iti vodom iznad 60oC, ~imese uni{tavaju jaja askarisa i drugih parazita (13,32).

Embrioniranja jaja askarisa i drugih vrsta parazita je proporcionalna sa toplotomi vla`no{}u koja povoljno uti~e na brzinu razvoja larvi. Iz tih razloga smanjenje vla`no-sti, uz uklanjanje izmeta i pranje (svakodnevno) objekata predstavljaju osnovne mereborbe sa endoparazitima svinja koje uz redovnu parazitolo{ku kontrolu i dehelmintizaci-ju dovode do suzbijanja ove parazitoze iz zapata svinja na farmama (13,15).

U suzbijanju ektoparazita higijenske mere su tako|e nezaobilazne s obzirom nakontaktno preno{enje. Nakon mehani~kog ~i{}enja i pranja te~na akaricidna sredstva sepod pritiskom prskaju, nakon pranja i dezinfekcije, po objektima, boksevima, opremi idrugim segmentima koji su bili u direktnom kontaktu sa obolelim ìvotinjama ali isto ta-ko i po svim objektima farme. Te~nim akaricidima se prskaju ili u njima kupaju svinje

89


pri ~emu se mora voditi ra~una o toksi~nosti i karenci aplikovanih preparata (piretrinskipreparati imaju najmanju toksi~nost i visok stepen efikasnosti).

Hemoterapija

Od antihelmintika koji ometaju neuromuskularnu koordinaciju koristimo inhibitoreholinesteraze (organofosfati-kumafos, krufomat, dihlorovos, halokson, naftalfos i trihloro-fen), holinergi~ke antagoniste (imidazol-levamizol, tetramizol, pirimidin-morantel i piran-tel), antagonista medijatora GABK (ivermektin, sajdektin, doramektin) i depolarizatorimuskulature (piperazin) (22,30,37,38,39,40). Oni se aplikuju putem hrane ili injekciono.

Pri terapiji ektoparazita kre}e se od osnovnog postulata da anthelmintici koji sekoriste budu selektivno toksi~ni prema parazitu. Terapija se sprovodi preparatima na ba-zi piretrina (piretroid, deltametrin), lindana, malationa, organofosfornih jedinjenja i iver-mektina (7, 14, 19, 28). Oni se nanose prskanjem ili kupanjem ìvotinja, injekciono i pu-tem hrane (ivermektinski preparati) (28,30).

Preventivna parazitolo{ka dijagnostika

Redovni parazitolo{ki pregledi trebalo bi da budu uvr{teni u redovne mere pre-ventivne zdravstvene kontrole na farmama. Blagovremeno otkrivanje parazitskih infek-cija i ciljna terapija ~ine osnovnu meru uspe{nog suzbijanja parazitskih infekcija na far-mama svinja a samim tim i postizanje boljih proizvodnih rezultata.

Preventivna koprolo{ka i dermatolo{ka dijagnostika treba da obuhvati sve ìvo-tinje na farmi i vr{i se minimum dva puta godi{nje u svim starosnim i proizvodnim kate-gorijama. Priplodne ìvotinje ako su pozitivne, treba dehelmintisati i tretirati akaricidimapre uvo|enja u prasili{te ~ime spre~avamo inicijalnu infekciju prasadi (13,22,43,44).

Odlu~enu prasad pre prebacivanja u tov treba obavezno parazitolo{ki pregledati ipo potrebi le~iti. Za tovne ìvotinje i priplodna grla koja su na farmi vaè isti principi-re-dovne i periodi~ne kontrole. Novonabavljene priplodne ìvotinje tokom boravka u karan-tinu se obavezno dva puta kontroli{u parazitolo{ki. Pri davanju tovnog materijala na ko-operacijski tov on se mora kontrolisati na prisustvo parazita kao i tovni materijal nabav-ljen za uslu`ni tov (13,22).

U svim slu~ajevima pozitivnog nalaza mora se vr{iti suzbijanje parazita kod svihìvotinja na farmi.

Literatura

1. Corwin, R.M., Stewart, T.B. (1992): Internal Parasites, Disease of Swine. WolfPublishing Ltd. New York.

2. Douvres, F.W., Tromba F.G., Malakatis G.M. (1969): Morphogenesis and mi-gration of Ascaris suum larva developing to fourth stage in swine. Journal ofParasitology, 55, 689-712.

90


3. Dunn, M.A. (1978): Veterinary Helminthology, 2nd Edition, William Haine-mann Medical Books edition, London.

4. Er{ov, V.S., Naumji~eva, M.I., Malahova, E.I., Bessonov, A.S. (1963): Gelmin-tozov svinei. Izdatelstvo seljskohoznoi literaturi, ùrnalov i plakatov, Moskva.

5. Euzeby, J. (1963): Maladies Verineux des Animales Domestique. Tom I, VigotFreres ed. Paris.

6. Euzeby, J. (1981): Diagnostic Experimental des Helminthoses Animales. TomI, Edition Information Technique des Services Veterinaires, Paris.

7. Hudina, V., Rosi}, G., Kuli{i}, Z., Pavlovi}, I., Ne{i} Dragica (1994): Na{a is-kustva u primeni Ivomec pri suzbijanju i preventivi parazitskih infekcija kodpriplodnih svinja. Zbornik radova I savetovanja uzgoj i zdravstvena za{titasvinja, Vr{ac, 11-12.

8. Hudina, V., Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Ne{i} Dragica (1995): Zna~aj zoohigijenedrànja u preventivi parazitskih infekcija svinja u farmskim uslovima. Zbornikradova VI simpozijuma dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u za{titi ìvot-ne sredine, Donji Milanovac, 268-270.

9. Ivanovi}, Sneàna, Pavlovi} I. (1999): Ra{irenost ehinokokoze kod svinja uekstenzivnom drànju na podru~ju Srednje-Banatskog okruga. Tehnologija me-sa, 40 (6), 302-303.

10. Iveti}, V., @uti}, M., Valter, D., Pavlovi}, I., Savi}, B. (2000): Atlas patomorfo-lo{kih promena bolesti svinja. Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.

11. Laskot, V.I., Voronov, A.K., Semenkov, A.D. (1988): Parasitoses of pigs in bre-edin heards and fattening houses. Sbornik Nautshnykh Trudov LeningradskiiVeterinarny Instituta, 94, 45-48.

12. Lon~arevi}, A., Pavlovi}, I., Iveti}, V., Romani}, S., Ne{i} Dragica, Valter, D.,Marki}, Z., Tosevski, J. (1995): Patolo{ko-morfolo{ke promene u digestivnomtraktu svinja prouzrokovane najzna~ajnijim vrstama parazita u organizovanojsvinjarskoj proizvodnji. Veterinarski glasnik, 49, (2-3), 145-150.

13. Lon~arevi}, A., Marki}, Z., To{evski, J., Pavlovi}, I. (1997): Osnovi sistemat-skog zdravstvenog nadzora i programiranja zdravstvene za{tite svinja. Zdrav-stvena za{tita svinja u intenzivnom odgoju, 517-523, Nau~ni Institut za vete-rinarstvo Srbije, Beograd.

14. Ne{i}, Dragica, Hudina, V., Pavlovi}, I. (1995): Mogu}nost primene moksidektina(Cydectin-Cynamid) pri suzbijanju ekto i endoparazitskih infekcija svinja. Zbornikkratkih sadràja radova 8. savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 110-111.

15. O’Calaghan, G.M., Langston, P.G. (1990): Interhal parasites from pigs in So-uth Australia. Australian Veterinary Journal, 67, 416-417.

16. Orlov, F.M. (1970): Bolezni svinei. Izdatelstvo Kolos, Moskva. 17. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Kuli{i}, Z., Ne{i}, Dragica, Romani}, S., Iveti},

V., Valter, D., Drezga, Jadranka, Bogdanovi}, Zorica, Rosi}, G. (1994): Inci-denca parazitskih infekcija svinja u farmskom odgoju. Zbornik radova I save-tovanja uzgoj i zdravstvena za{tita svinja, Vr{ac, 9-11.

18. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Iveti}, V., Kuli{i}, Z., Markovi}, Z., Tosevski, J.(1995): Sort and distribution of parasite infection in swine farm breeding. Ma-cedonian Veterinary Review, 24 (1-2), 69-72.

91


19. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Valenta, M., Romani}, S. (1995): Na{a iskustva uprimeni deltametrina (Butox-Rousel-uclaff) pri suzbijanju {uge kod svinja.Zbornik radova VI Simpozijuma DDD u za{titi ìvotne sredine, Donji Mila-novac, 14-17.6.1995. 182-186.

20. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Ne{i}, Dragica, Valter D. (1996): Parazitske in-fekcije svinja u farmskom i individualnom sektoru proizvodnje i njihova ulo-ga u zdravstvenoj problematici svinjarske proizvodnje. Sinopsisi referata sa-vetovanja agronoma Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, 146-147.

21. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Erski-Bilji}, Milanka, Milutinovi}, Marija, Kuli{i}, Z.(1996): Cryptosporidial infection in pigs at the intensive breeding. The Jour-nal of Protozoology Research, 6 (1), 21-24.

22. Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Vuji}, B. (1997): Parazitske bolesti. Zdravstvena za-{tita svinja u intenzivnom odgoju. Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Be-ograd, 157-201.

23. Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Hudina, V., Milutinovi}, Marija (1998): Ectoparasito-ses of swine (Sus scrofa domestica) in Serbia. Abstracts of Second Internatio-nal Congress of the Biodiversity. Ecology and Conservation of the Balkan Fa-una, BIOECO 2, Ohrid, Macedonia, 104.

24. Pavlovi}, I. (1999): Bobi~avost svinja, Teàk, god.LXXIV (II), 2 (6), 21.25. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Radanovi}, O., Savi}, B., @uti}, M. (2000):

The prevalence of cryptosporidial infection in multifactoral caused diarrhea inpigs in the farm breeding condition. Programme of International Pig Veteri-nary Association Congress, Melbourne, Australia, 17.

26. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Petkovi}, D., Kova~evi}, N. (2000): Crypto-sporidial infection of pigs-spectrum of pathomorphological alteration Pro-gramme of 18th meeting of European Society of Veterinary Pathology Toxi-cological Pathology and Experimental Pathology. Amsterdam, Netherlands,19-22.9.

27. Pavlovi}, I., (2001): The incidence of hydatidosis in pigs breeding in the Mid-dle Banat Area, Abstracts of XX International Congress of Hydatidology-NewDimension in Hydatidology in the New Milenium, Kusadasi, Turkey, 4.

28. Pavlovi}, I., Trifunovi}, Mirjana, ûki}, M., @uti}, M. (2002): Na{a iskustvau peroralnoj primeni ivermektina (Ivermektin-P, Hemovet, Vr{ac) u suzbijan-ju {uge svinja. Zbornik radova i kratkih sadràja 14. savetovanja veterinaraSrbije sa me|unarodnim u~e{}em, Zlatibor, 91.

29. Pavlovi}, I., Hudina, V., Rikson, M., Kuli{i}, Z., Mini} S. (2002): Askaridoza-stalno prisutnan problem intenzivne svinjarske proizvodnje. Zbornik nau~nihradova Instituta PKB Agroekonomik 8 (1), 385-393.

30. Pavlovi}, I., Lazarevi}, M., Trifunovi, Mirjana, Cvetkovi}, A., ûki}, M.,@uti}M., Brankov, A. (2002): Na{a iskustva u peroralnoj primeni Ivermektina u te-rapiji endoparazitoza svinja. Veterinarski glasnik, 56, (3-4), 211-219.

31. Pavlovi}, I., Hudina, V., Kuli{i}, Z., Mini}, S., Rikson, M. (2003): [uga-stalnoprisutan problem intenzivne svinjarske proizvodnje. Zbornik nau~nih radovaInstituta PKB Agroekonomik, 9 (1), 401-405.

92


32. Pavlovi}, Valentina (1999): Askaridoza svinja, maturski rad, Poljoprivredna{kola PKB.

33. Preti, R., Traldi, G., Bizinaro, M.G., Genci, C. (1990): Ascarid infestation inintensive pig rearing. Revista di Sinocolitura, 31 (3), 51-54.

34. Radojevi}, M. (1990a): Parazitoze svinja na novoj farmi PP „Aleksa [anti}“ uAleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44 (6), 456-466.

35. Radojevi}, M. (1990b): Parazitoze svinja na staroj farmi PP „Aleksa [anti}“ uAleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44 (7), 553-559.

36. Rhodes, M.B., McCullough, R.A., Mebus, S.A., Klucas, C.A., Ferguson, D.L.,Twienhaus, M.J. (1997): Ascaris suum: Hatching of embryonated eggs in swi-ne. Experimental Parasitology, 42, 356-362.

37. Rosi}, G. (1996): Anthelminti~ki efekat razli~itih terapijskih doza piperazinadipata u terapiji askaridoze svinja. Specijalisti~ki rad, Fakultet veterinarskemedicine u Beogradu.

38. Rosi}, G., Pavlovi}, I., Aleksi}, Nevenka, Kuli{i}, Z., Ro{ul, S., @ivanov, D.(1997): Efekat razli~itih doza piperazin adipata u tretmanu stacionirane aska-ridoze svinja. Zbornik radova 4. savetovanja veterinara Republike Srpske same|unarodnim u~e{}em, Tesli}, 256-257.

39. Southern, L.L., Stewart, T.B., Bodak-Koszalska, E., Leon, D.L., Hoxt, P.G.,Bessette, M.E. (1989): Effect of fenbendanzole and pyrantel tertarate on theinduction of protective immunyting pigs naturally and experimentally infec-ted with Ascaris suum. Journal of Animal Science, 67, 628-634.

40.Stankiewitz, M., Jeska, E.L. (1990): Evolution of pyrantel tartarate abbrevatedAscaris suum infections for development of resistence in young pigs againstmigrating larvae. International Journal of Parasitology 20, 77-81.

41. Stewart, T.B., Hale, O.M. (1989): Losess to internal parasite in swine produc-tion. Jorunal of Animal Science 66, 1548-1554.

42. Soulsby, E.J.L. (1977): Helminths, Arthropods and Protozoa of DomesticatedAnimals, Baillier, tindall and Cassell edition, London.

43. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1980): Osnovi dijagnostike parazitskih bolesti do-ma}ih `ivotinja. OZID Beograd.

44. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1983): Parazitske bolesti doma}ih `viotinja. OZIDBeograd.

45. Vuji}, B., Stanojevi}, D., Gligorijevi} M. (1972): O{te}enje unutra{njih orga-na pri askaridozi svinja. Praxis veterinaria, 20 (5), 289-293.

93


UDC: 636.4+619:616.99Review paper

PREVENTIVE MEASURES IN ORDER TO CONTROLE FARMBREEDING SWINES PARASITIC INFECTIONS

I. Pavlovi}, V. Hudina,. S. Mini}, M. Rikson., Snjeàna Pupavac,Jelena Vujanovi}, Slavica @ivkovi}, B. Savi}*.

Summary

The most frequently presence ecto and endoparasitoses, and most important swi-ne diseases with global distribution, with prevelence, dependent of breeding condition,were 5-95%. Chronical development of diseases induce permanent losses at swine pro-duction through by low growth, weakly product results and by condemned of organswhen presence larvar migration. At our parers we give outline on most important momentconected with swine parasitoses spread of parasites in our countries, and measure to pre-vention and eradication of parasitic diseases.

Key words: ectoparasites, endoparasites, swine, farm breeding, control.

94


* Ivan Pavlovi}, Ph.D., Boìdar Savi}, B.Sc., Institut of Veterinary Science of Serbia, Belgrade, Vo-jin Hudina, Dvm.spec., Mileta Rikson, B.Sc., Snjeàna Pupavac, M.Sc., PKB „Korporacija“, Center for cattlebreeding, Padinska Skela-Belgrade, Stanko Mini}, Dvm.spec. Veterinary center "Star~evo", Star~evo, JelenaVujanovi}, B.Sc., Slavica @ivkovi}, B.Sc., School of Agriculture PKB, Krnja~a-Belgrade.

UDK: 636.1(497.11)Pregledni rad

STANJE I PRIVREDNI ZNAÂJ KONJARSTVA U NAS

S. Mitrovi}, V. @ivoti}, P. Ili}*

Izvod: Na osnovu analiziranja kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja (brojnost,rasni sastav, starost - kategorija, proizvodno - reproduktivne osobine i dr.) moè se danassagledati op{te stanje konjarstva u nas, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. U radu je prikazankratak istorijat razvoja konjarstva u na{oj zemlji, sa posebnim osvrtom na brojnost, rasnisastav, odnosno kategorije konja.

Pored toga, iznet je privredni zna~aj konjarstva, tj. kori{}enje konja za razli~itesvrhe, kao {to su: radna snaga, sport i rekreacija, proizvodnja kvalitetnog konjskog me-sa, pa i mleka (kumis - fermentisano kobilje mleko).

Klju~ne re~i: konjarstvo, radna snaga, sport i rekreacija, konjsko meso i mleko.

Uvod

Konjarstvo kao grana sto~arstva od davnina pa do danas za na{u zemlju ima po-seban (specifi~an) privredni zna~aj.

Konjarstvo se u na{oj zemlji po~elo razvijati tek u XIX veku, zahvaljuju}i ve}imulaganjima u ovu granu sto~arstva zbog sve ve}e va`nosti konja u ratu, poljoprivredi,transportu i sl. Do Prvog svetskog rata konj je bio glavna poljoprivredna radna snaga, dabi se posle Drugog svetskog rata postepeno menjao smer odgajiva~ke politike u konjar-stvu.

Po~etkom posleratnog perioda nastupa oporavak populacije konja, ali vrlo brzokonj po~inje da gubi na zna~aju zbog razvoja mehanizacije i njene primene u poljopri-vredi, transportu, vojsci, policiji itd. Tako je konj kao poljoprivredna ìvotinja zamenje-na savremenim - mo}nim ma{inama, a to je dovelo do drasti~nog smanjenja broja ove vr-ste doma}ih ìvotinja u na{oj zemlji.

Ipak, u poslednje vreme gajenju konja se pridaje ne{to ve}i zna~aj zbog sve ve-}eg interesovanja za konji~ki sport i rekreaciju (osnovan je zna~ajan broj konji~kih klu-

95


* Prof. dr Sreten Mitrovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Vladan @ivoti}, predsednik K.K. „Care-vac“, Predrag Ili}, predsednik SKSS - OFD, Beograd.

bova). U na{oj zemlji konji~ki sport je relativno dobro razvijen, iako zaostaje za nekimzemljama, gde se konji znatno vi{e i organizovanije gaje i koriste za razna sportska tak-mi~enja.

Privredni, odnosno ekonomski zna~aj konjarstva ogleda se jo{ i u ~injenici da pre-ko te grane sto~arstva ostvarujemo izvozom, uglavnom, konjskog mesa znatna deviznasredstva. Izvoz konja predstavlja va`nu stavku u na{em spoljnotrgovinskom bilansu.

Diskusija i zaklju~na razmatranja

Sa razvojem motorizacije i mehanizacije koja zamenjuje konjsku radnu snagu, ka-ko u poljoprivredi, tako i u transportu, naro~ito u razvijenim oblastima i posle 1975. go-dine do{lo je do naglog smanjivanja brojnog stanja konja, a isto tako i broja rasa, kao iupotrebe konja u poljoprivredi (Gaji} i sar., 1996).

Varijabilnost kretanja brojnog stanja konja od 1955. do 2002. godine po kategori-jama u apsolutnim i relativnim vrednostima prikazana je u tabeli 1.

Tab. 1. Brojno stanje konja u na{oj zemlji po kategorijama (000 grla)

96


* Nedostaju podaci sa Kosova i Metohije.

Podaci tabele 1 pokazuju da tendencija opadanja broja konja u na{oj zemlji po~in-je u periodu od 1955. do 1965., a naro~ito izme|u 1975. (380.000 grla) i 1985. (153.000grla), odnosno 1995. i 2002. godine. Na{a zemlja je 1955. godine imala 519.000 konja raz-li~itih rasa i kategorija, da bi danas (2002. godine) raspolagala samo sa 39.000 grla (nedo-staju podaci sa Kosova i Metohije). Iz iznetih podataka se, tako|e, vidi da se u periodu od1965. do 2002. godine procentualni udeo `drebadi i omadi kretao od 7,14 (1990. godine)do 12,77 % (1965.), kobila i `drebnih omica od 37,27 (1989.) do 51,22 % (2001.), a pa-stuva i drugih konja od 41,46 (2001.) do 55,26 % (1999. godine). Zastupljenost podmlat-ka isuvi{e je mala a isto tako i plotkinja, kojih bi trebalo biti minimum 65 %, pa i vi{e.

Svemu ovome treba dodati da je prose~na starost plotkinja 12 umesto 7 godina ida od ukupnog broja pastuva koji u~estvuju u priplodu samo 0,5 % bi se moglo nazvatiodabranim kvalitetnim priplodnjacima (Jast{enjski i sar., 1995).

Intenzitet smanjenja brojnog stanja konja u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini bio jeznatno ve}i nego u Crnoj Gori, ~emu je uzrok industrijalizacija i mehanizacija poljopri-vrede i upotrebe traktora u ravni~arskim predelima, koji potiskuju konja, dok u planin-skim predelima to nije slu~aj (Gaji} i sar., 1996).

[to se ti~e rasnog sastava konja, najvi{e je zastupljen doma}i brdski konj i njego-vi melezi (preko 75 %), zatim lipicanska rasa, nonijus, engleski polukrvnjak, punokrvn-jak, jugoslovenski kasa~ itd.

Rasni sastav i kvalitet grla {ire posmatrano, uglavnom, je nezadovoljavaju}i, aovo je naro~ito izraèno u brdsko-planinskim podru~jima i na individualnim gazdinstvi-ma. Na ovo ukazuju ~injenice kao {to su rasno {arenilo, lo{a telesna gra|a, mala plodnosti dr. Osim toga, broj umati~enih grla na individualnom sektoru je vrlo mali, a posebnoobeleènih grla. Po{to se skoro celo na{e konjarstvo nalazi u rukama individualnih odga-jiva~a (oko 99 %), to im treba pomo}i da poklone znatno ve}u pa`nju odgajiva~ko-selek-cijskom radu i unapre|enju ove grane sto~arstva.

Posle prethodnih ratova broj konja, odnosno ergela, se u znatnoj meri smanjio, pa~ak su i neke ergele potpuno prestele da postoje. Marki}evi} (1997) iznosi da je u Sremuod kraja XVIII do sredine XX veka postojalo vi{e privatnih i dràvnih ergela, kao {to suergele „Ruma“, „Vi{njevci“, „Ino}enc dvor“, „Zaravan“, „Gladno{“ i ergele grofa „El-ca“-Vukovar. Pored ovih, u Sremu je bilo jo{ nekoliko manjih ergela. Osim ergela, zna-~ajnu ulogu su imale konji~ke zadruge.

Danas u na{oj zemlji postoji nekoliko ergela, a to su: V.U. „Kara|or|evo“, „Zob-naticar“ - Ba~ka Topola, „Ljubi~evo“ - Poàrevac, „Halas Joèf“ - Ada, PIK „Be~ej“,„Prole}e“ - Sremska Mitrovica i „Milenko Nik{i}“ - â~ak. Me|utim, u poslednje vre-me radi unapre|enja konjarstva (uglavnom sportskog) pojedini odgajiva~i, odnosno zal-jubljenici u konje osnivaju relativno veliki broj konji~kih klubova, udruènja i zadruga{irom na{e zemlje pod razli~itim nazivima (K.K. „Policajac“, „Carevac“, „Beograd“,„Favori“, „Grani~ar“, „êgar“, „@eljezni~ar“, „Konjanik“ itd.).

Strategija razvoja konjarstva na{e zemlje mora da se suo~i sa ~injeni~nim stanjemda u konjarstvo ulaù samo imu}niji doma}ini i ljubitelji konja i konji~kog sporta. U kon-jarstvo, kao granu sto~arstva, veoma se malo ulagalo posebno u poslednjih nekoliko go-dina. Za razvoj konjarstva u pojedinim regionima veliku zaslugu imaju tradicija, kao i ga-lopske i kasa~ke trke, posebno u velikim gradovima (oko Beograda, Poàrevca, [apca,Subotice i Pan~eva) i jo{ nekoliko manjih mesta u Srbiji (Petrujki} i sar., 1996).

97


Pored kori{}enja konja za radnu delatnost, privredna, odnosno ekonomska vred-nost konjarstva se ogleda u upotrebi konja za sport i rekreaciju (razna takmi~enja), kao iza proizvodnju vrlo kvalitetnog konjskog mesa koje je izuzetno cenjeno na svetskom tr-ì{tu, pa i kobiljeg mleka (kumis - fermentisano mleko).

U na{oj zemlji konji~ki sport je relativno dobro razvijen iako znatno zaostajemoza nekim zemljama, gde se konji zna~ajno vi{e gaje za te svrhe. Od svih konji~kih tak-mi~enja (trka) u na{oj zemlji se najvi{e organizuju galopske, preponske, kasa~ke trke i uposlednje vreme daljinsko jahanje (Endurance Ride). Pored ovih takmi~enja, treba ista}ida se u okolini Poàrevca tradicionalno svake godine odràvaju Ljubi~evske konji~keigre u ~ijem je programu vrlo interesantan, pored ostalog, Ljubi~evski vi{eboj.

Inostrano trì{te je veoma zainteresovano za na{e konje, prvenstveno zbog njiho-vog specifi~nog kvaliteta, bilo da se radi o „robi“ za klanje (Italija, Francuska), bilo okonjima za rad, jahanje odnosno za dalje odgajivanje (Nema~ka, Holandija).

Hemijski sastav konjskog mesa je vrlo karakteristi~an i uslovljen uzrastom,uhranjeno{}u, namenom konja (radna, sportska i dr.), kao i brojnim drugim faktorima(Teodorovi} i sar., 1996). Treba ista}i da se konjsko meso odlikuje relativno visokim sa-dràjem proteina (21-23 %), idealnim odnosom esencijalnih aminokiselina i vrlo niskimsadràjem masti (2,1-3,4 %). Pored toga, konjsko meso moè imati i veliki zna~aj u pre-radi, odnosno u proizvodnji kobasica i konzervi. Zbog toga, potreba ljudi za raznovrsnomhranom svrstava konjsko meso me|u namirnice sa izraènim specifi~nostima, velike nu-tritivne vrednosti.

Gaji} i sar. (1996) isti~u da pravac odgajivanja konja za tov i proizvodnju mesaima persperktivu sa ekonomskog stanovi{ta, zatim nutritivne i dijetalne ishrane. Ukr{tan-jem pastuva tovnih (te{kih) rasa sa kobilama polukrvnjaka mogu}e je proizvesti F1 ge-neracije brzo rastu}ih grla, koja su prikladna za tov radi klanja i proizvodnje kvalitetnogmesa. Ova vrsta tova je najjeftinija i najrentabilnija u odnosu na druge vrste stoke, jer zarealizaciju ovog tova nisu potrebne nikakve uvozne komponente kao dodatak hrani. Ova-kav pravac odgajivanja konja, svakako bi na{ao svoje opravdanje, ne samo sa stanovi{tapove}anja u~e{}a konjskog mesa u ljudskoj ishrani kod nas, ve} i sa aspekta izvoza kon-jskog mesa i prera|evina od mesa.

Pored konjskog mesa, kobilje mleko u pojedinim zemljama ima odre|enog zna-~aja. Kobilje mleko se tradicionalno proizvodi u zemljama Azije (Mongolija, Rusija, Ki-na itd.). Elitna grla mogu u laktaciji (traje 100-150 dana) proizvesti preko 2.000 l mleka,pa ~ak i do 3.500 l. Kobilje mleko spada u albuminske vrste mleka. U odnosu na kravljemleko, kobilje mleko sadrì 10-15 % manje suve materije, a oko 50 % vi{e laktoze. Sa-dràj proteina kre}e se od 1,6-2,2 %, kazeina od 1,0-1,2 %, masti od 1,9-3,5 %, laktozeod 5,8-7,0 % i mineralnih materija od 0,2-0,4 %.

U pojedinim zamljama (Nema~ka, biv{a podru~ja Sovjetskog Saveza) proizvod-nja ove vrste mleka bila je vrlo poznata i sluì za preradu u napitak kumis i za kozmeti~-ke preparate. Kumis je fermentisano kobilje mleko, dijetetski i lekoviti proizvod. U ku-misu je utvr|eno prisustvo antibiotika, kojeg proizvode mle~ni kvasci i neki oblici mle~-nih bakterija. Antibiotici deluju baktericidno na bakterije tuberkuloze i uzro~nike crev-nih oboljenja (Dozet i Milanovi},1996). Vrednost kobiljeg mleka, odnosno kumisa pove-}ava i relativno visok sadràj vitamina C. Treba ista}i da u Rusiji ve} od 1858. godinepostoje bolnice za le~enje tuberkuloznih bolesnika kumisom. Moè se re}i da je kobilje

98


mleko po svome sastavu najbliè humanom mleku i u specifi~nim slu~ajevima moè bi-ti upoterebljavano za supstituciju. Kumis kao specifi~an fermentisani, dijetetski napitakje privla~io pa`nju nutricionista i drugih zainteresovanih za {irenje asortimana na trì{tu.

Konjska koà se koristi u tekstilnoj industriji a konjska creva predstavljaju izuzet-no traèni proizvod koja se koriste kao najkvalitetniji i najcenjeniji omota~ za salame.Pored toga, tako|e se ne sme zanemariti ni ~injenica da konji proizvode znatne koli~ine|ubriva visokog kvaliteta, s obzirom na mikrobiolo{ku aktivnost (tzv. toplo |ubre), kojese koristi naro~ito u intenzivnom povrtarstvu - tople leje i u gajenju gljiva.

Na kraju, moè se konstatovati da do unapre|enja proizvodnje i gajenja konja una{oj zemlji moè do}i uz organizovaniji stru~ni i nau~ni rad, zatim uz primenu odgova-raju}ih selekcijskih mera, savremene tehnologije odgajivanja, ishrane i zdravstvene za-{tite konja i uvo|enjem dugoro~nih podsticajnih mera (regresiranje nabavke visokokva-litetnih pastuva za potrebe mati~nih zapata konji~kih organizacija i individualnih odgaji-va~a).

Literatura

1. Dozet, Natalija, Milanovi}, Z. (1996): Kobilje mleko - sastav, svojstva i kori-{}enje. Zbornik radova „Program razvoja konjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobna-tica“ - Subotica, 87-90.

2. Gaji}, @., Be{lin, R., Mili}, M., Jast{enjski, S., Adì}, N., Rankovi}, M. (1996):Program razvoja konjarstva Jugoslavije. Zbornik radova „Program razvojakonjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobnatica“ - Subotica, 5¸13.

3. Jast{enjski, S., Be{lin, R., Gaji}, @., Stamenkovi}, T., Tadi}, I. (1995): Stanjekonjarstva u nas, mere unapre|enja, sa posebnim osvrtom na gajenje konja ucilju obezbe|ivanja sirovinske baze za ishranu ljudi.

4. Marki}evi}, R. (1997): Ergele Srema u pro{losti. Muzej Srema, Sremska Mitro-vica.

5. Petrujki}, T., Miljkovi}, V., Mrvo{i}, G., Vukovi}, D., Veselinovi}, S., Trivicki,G., Bojkovski, J., Popovi}, N., Ivkov, V., Radoj~i}, S. (1996): Stanje reproduk-cije konja u Jugoslaviji i utvr|ivanje priplodne sposobnosti kobila. Zbornik ra-dova “Program razvoja konjarstva Jugoslavije”, P.P. „Zobnatica“ - Subotica,15-18.

6. Teodorovi}, V., Balti}, M., Tadi}, I. (1996): Proizvodnja i prerada konjskog me-sa. Zbornik radova „Program razvoja konjarstva Jugoslavije“, P.P. „Zobnatica“- Subotica, 37-42.

7. Savezni zavod za statistiku: Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2002. Beograd.

99


UDC: 636.1(497.11)Rewiew paper

THE POSSIBILITIES OF IMPROVING BREEDING OF HORSESIN SERBIA AND MONTENEGRO

S. Mitrovi}. V. @ivoti}, P. Ili}*

Summary

Quantitative and qualitative conditions of horse breeding in Serbia and Montene-gro from 1955 year up to today, was presented in this paper beside of that, presentationhas included: working strenght, sport and recreation (difrent competitions), production ofqualitative meat, milk, skin, manuare ect.

At the end, it is concluded that horse production as a whole is on the lowe levelbecause of giving small attention by all means.

Key words: horse breeding, working strenght, sport, recreation, meat, milk.

100


* Sreten Mitrovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture Belgrade - Zemun, Vladan @ivoti}, President of horseclub „Carevac“, Predrag Ili}, President of SKSS - OFD Belgrade.

UDK: 636.39:636.084.52Originalni nau~ni rad

UTICAJ ISHRANE NA TOVNA I KLANI^NA SVOJSTVAJARADI DOMA]E BALKANSKE KOZE

N. Memi{i, Frida Bauman, Biserka Pavlov*

Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja ishrane na klani~ne rezul-tate tj. proizvodnju mesa kod 96 jaradi doma}e balkanske koze (4 stada, po 24 jaradi usvakom stadu i odnosom polova 50:50), koja su zaklana u uzrastu od 90 dana u cilju utvr-|ivanja razlika izme|u ispitivanih stada koza i polne pripadnosti jaradi (mu{ka i ènskagrla). Prose~na vrednost mase tela jaradi na po~etku tova iznosila je 2,70 kg. Prose~natelesna masa jaradi posle 90 dana tova za sva ispitivana stada iznosila je 13,62 kg, pro-se~an randman toplog trupa sa glavom i iznutricama kod jaradi svih ispitivanih stada iz-nosi 58,19%. Rezultati analize varijanse pokazuju da su razlike koje su utvr|ene u masitoplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme-|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i ènska gr-la) bile izraène na nivou P<0,05. Prose~no za svu jarad ispitivanih stada masa MLD-aje iznosila 0,111kg, duìna 29,01 cm, dijametar „a“ 3,94 cm, dijametar „b“ 2,17 cm i od-nos „a/b“ - 1,81 cm.

Bolja ishrana jaradi u tovu (drugo i ~etvrto stado) u mnogome je povoljnije utica-la na postizanje ve}e telesne mase jaradi u uzrastu od 90 dana, kao i povoljnije komerci-jalne vrednosti trupa.

Klju~ne re~i: ishrana jaradi, pol jaradi, klani~ni rezultati.

Uvod

Proizvodnja kozjeg mesa u svetu, iako je ~etiri puta manja od proizvodnje mesaovaca, ima veliki zna~aj za mnoge zemlje, a naro~ito za zemlje Azije, Afrike i Ju`neAmerike. U zemljama Evropske Zajednice proizvodnja kozjeg mesa je od znatno man-jeg zna~aja i obima, a naro~ito u zemljama gde se gaje mle~ne rase koza i u kojima je

101


* Dr Nurgin Memi{i, Mlekara „Subotica“, Subotica, Frida Bauman, dipl. in`., Institut za primenunauke u poljoprivredi, Beograd, Biserka Pavlov, dipl.biolog, „Galenika“, A.D., Institut, Zemun-Beograd.

meso prate}i proizvod. Procenjuje se da na kozje meso u Evropi dolazi oko 1/10 ukupnekoli~ine mesa ovaca. Gr~ka, [panija i Francuska su najve}i proizvo|a~i ove vrste mesa,jer proizvode 2/3 ukupne koli~ine kozjeg mesa u Evropi.

Mada }e i u na{im uslovima osnovni proizvod koza biti, uglavnom, mleko, proiz-vodnja mesa se ne sme zanemariti. Treba pravilno iskoristiti visoku potencijalnu mogu}-nost koza za dobru plodnost (Memi{i i sar., 2001). Koza je poznata kao najplodniji pre-ìvar, {to su mnogi odgajiva~i iskoristili za pove}anje proizvodnje jare}eg mesa forsiran-jem mnogoplodnosti koza i stvaranjem rasa koje godi{nje u jednom jarenju daju prose~-no 2 do 3 jareta. Ova sposobnost koza moè jako dobro da se iskoristi pri dvokratnom ja-renju i to tamo gde je proizvodnja jare}eg mesa rentabilnija od proizvodnje mleka i gdeje iz bilo kojih razloga smanjen interes za proizvodnju mleka, ili pak nema uslova za or-ganizovano unov~avanje ve}ih koli~ina mleka, niti za njegovu preradu.


Istraìvanja su izvedena u selima na podru~ju op{tine Prizren u stadima balkan-skih koza (4 stada) privatnih odgajiva~a, u toku trogodi{njeg perioda (1996-1998 godi-na). U toku tre}e godine istraìvanja, ispitivana je tovna sposobnost tj. proizvodnja me-sa kod 96 jaradi doma}e balkanske koze (po 24 grla u svakom stadu i odnosom polova50:50), koja su zaklana u uzrastu od 90 dana u klanici „Progres-Export“-a u Prizrenu. Po-sle klanja i primarne obrade trupa, registrovana je masa toplog trupa sa glavom i iznutri-cama. Nakon hla|enja u trajanju od 24 sata pri temperaturi od 0 do + 4oC, ustanovljenaje masa hladnog trupa sa glavom i iznutricama, kao i bez glave i iznutrica. Statisti~ka ob-rada podataka za klani~ne osobine jaradi, ura|ena je na PC primenom programaLSMLMW (Harvey, 1990). Nakon disekcije trorebarnog ise~ka, utvr|ena je masa i du-ìna MLD-a, a na istom preseku uzet je otisak na paus papiru sa koga su izmereni dija-metri u dva pravca: medio-lateralno (a) i dorzo-ventralno (b).

U obradi podataka o klani~nim osobinama jaradi doma}e balkanske koze u zavi-snosti od stada i pola jaradi kona~ni model je imao slede}i oblik:

Yijkl = μ+ Si + Pk + eijkl

gde je:

Yijkl = fenotipska vrednost pojedinih osobina uklju~enih u analizu,

μ – op{ta srednja vrednost,

Si – Fiksni uticaj farme tj. stada, (i = 1, ...4),

Pk – Fiksni uticaj pola jaradi (κ = 1,2),

eijkl – ostali nedetermisani uticaji (slu~ajna gre{ka).

Pored utvr|ivanja statisti~ke zna~ajnosti za ispitivani uticaj - efekat analizom va-rijanse na nivou P = 0,05 i P = 0,01, izvr{eno je i testiranje razlika izme|u pojedina~nihsrednjih vrednosti primenom t - testa.

Osnovu ishrane jaradi u dojnom periodu, koji je trajao 90 dana, ~inilo je kozjemleko. Do odlu~enja, jarad su ostajala sa kozama manji deo dana i u toku no}i, a za sve

102


to vreme, u posebnom boksu (napravljenom od pokretnih lesa), jarad su na raspolaganjuimala krmnu sme{u i livadsko seno sa ciljem da se privikavaju na uzimanje suve hrane.Koncentrovani deo obroka sastojao se od kukuruzne prekrupe i p{eni~nih mekinja uz do-datak soli. Livadsko seno koje je kori{}eno u ishrani jaradi, bilo je iz drugog otkosa i po-ticalo je sa obli`njih seoskih livada, s tim {to je kod jaradi 4. stada ono poticalo sa seja-nih livada (engleski ljulj + jeèvica), a za jarad 2. stada nabavljeno je sa strane odnosnona pijaci (seno crvene deteline).

Ishrana jaradi koncentratom i senom bila je po volji (ad libidum), pri ~emu jehrana davana dva puta dnevno i to u jutarnjim i ve~ernjim ~asovima. Prema tome, is-hrana jaradi u toku perioda tova do 90 dana uzrasta izme|u ispitivanih stada, nije sebitnije razlikovala kako po na~inu ishrane, tako i po koli~ini dodate hrane, izuzev jara-di 2. i 4. stada koja su u obroku dobijala ne{to ve}u koli~inu koncentrata kao i kvali-tetnije seno.


Rezultati F- testa za pojedine tovne osobine jaradi doma}e balkanske koze prika-zani su u tabeli 1.

Tab. 1. Vrednosti F- testa za pojedina tovna svojstva jaradi doma}e balkanske koze

Na osnovu iznetih podataka u tabeli 1. primetno je da je uticaj stada bio statisti~-ki zna~ajan (P<0,05), kada su u pitanju sva ispitivana tovna svojstva jaradi, dok uticaj po-la jaradi nije bio statisti~ki signifikantan (P 0,05). Prose~na vrednost mase tela jaradi napo~etku tova iznosila je 2,70 kg (tab. 2). Masa tela jaradi (po stadima) na po~etku ogle-da bila je u proseku vrlo ujedna~ena i kretala se od 2,62 do 2,71 kg. Razlike koje su utvr-|ene izme|u ispitivanih stada nisu bile i statisti~ki zna~ajne (P>0,05).

Prose~na telesna masa jaradi posle 90 dana tova za sva ispitivana stada iznosila je13,62 kg, pri ~emu su postignute telesne mase jaradi bile na pribli`no istom nivou i kre-tale se od 13,21 (tre}e) do 14,07 kg (drugo stado). Utvr|ene razlike izme|u prvog i dru-gog od 0,70 kg i tre}eg i drugog stada od 0,85 kg u korist drugog stada bile su statisti~-ki zna~ajne (texp = 2,57* i 2,27*).

Rezultati dobijeni u ovim istraìvanjima znatno zaostaju za rezultatima koje na-vode Morand-Fehr i sar. (1974, 1976 i 1985), Donner i sar. (1974), i Dàkuma i Risch(1994), prema kojima jarad u tovu razli~itih rasa i meleza u uzrastu od 90 dana starosti,ostvaruju znatno ve}u telesnu masu i prose~ni dnevni prirast u odnosu na jarad doma}ebalkanske koze.

103


*- P 0,05, ** - P 0,01, NS - P 0,05.

Tab. 2. Srednje vrednosti i varijabilnost proizvodnih i klani~nih rezultata jaradi doma}ebalkanske koze

Prose~ne vrednosti za masu toplog i hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, kaoi vrednosti randmana mesa zaklane jaradi po stadima i polu jaradi, izloèni su u tabeli 3.

Rezultati analize varijanse pokazuju da su razlike koje su utvr|ene u masi toplogi hladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile statisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispi-tivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{ka i ènska grla) bileizraène na nivou P<0,05. Kako se iz rezultata iznetih u tab. 3. moè uo~iti, jarad drugogstada ostvarila su ve}u masu toplog trupa sa glavom i iznutricama za 0,43 i 0,36kg, ne-go jarad tre}eg odnosno prvog stada. Utvr|ene razlike za masu toplog trupa izme|u tre-}eg i ~etvrtog (texp = 4,34***), ~etvrtog i prvog (texp = 5,48***), kao i tre}eg i prvogsa drugim (texp = 5,11*** i 5,53***), statisti~ki su vrlo zna~ajne, dok ostale razlike ni-su bile i statisti~ki opravdane. Mu{ka jarad su i u ovim slu~ajevima ostvarila ve}u masuhladnih trupova u odnosu na ènsku. Prose~an randman toplog trupa sa glavom i iznutri-cama kod jaradi svih ispitivanih stada iznosi 58,19%. Utvr|ene razlike za visinu randma-na, kako toplog, tako i hladnog sa i bez glave i iznutrica, izme|u ispitivanih stada i pol-ne pripadnosti jaradi, nisu bile i statisti~ki opravdane (P>0,05).

Podaci o prose~nim vrednostima mase, duìne i linearnih mera preseka musculuslongissimus dorsi, kako po stadima, tako i po polnoj pripadnosti, prikazani su u tabeli 4.Rezultati analize varijanse pokazuju da utvr|ene razlike u ispitivanim osobinama MLD-a i po ispitivanim stadima i po polu jaradi, statisti~ki nisu bile zna~ajne (P>0,05).

104


1 MJR - Masa jaradi pri ro|enju, MJ 90 D - Masa jaradi sa 90 dana uzrasta, PDP - Prose~nidnevni prirast, MJPT - Masa jaradi pre transporta, MJPoT - Masa jaradi posle transporta, GMPT- Gubitak mase posle transporta, kg i %, MJPG - Masa jaradi pre gladovanja, GMPG - Gubitakmase posle gladovanja, kg i %.

Tab. 3. Srednje vrednosti i varijabilnost mase obra|enih trupova tovne jaradi

Tab. 4. Srednje vrednosti i varijabilnost osobina MLD-a utovljene jaradi

Zaklju~ak

Na osnovu sprovedenih ispitivanja tovnih i klani~nih rezultata kod jaradi doma}ebalkanske koze koja se uzgaja na severozapadnom podru~ju planinskog masiva [arpla-nine, mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:

105


1 TMPK - Telesna masa posle klanja, MTTGI - Masa toplog trupa sa glavom i iznutrica-ma, kg., RTTGI - Randman toplog trupa sa glavom i iznutricama, %, MHTGI - Masa hladnog tru-pa sa glavom i iznutricama, kg, RHTGI - Randman hladnog trupa sa glavom i iznutricama, %,MHTbGI - Masa hladnog trupa bez glave i iznutrica, kg, RHT - Randman hladnog trupa, %.

MMLD - Masa MLD-a; DMLD - Du`ina MLD-a; ML - A - presek medio-lateralno (a); DV- B -presek dorzo-ventralno (b).

1. U tovu izvedenom u vreme dojnog perioda, tj. do uzrasta od 90 dana, zavr{natelesna masa jaradi iznosila je 13,62 kg (13,83 kg mu{ka i 13,42 kg ènska gr-la) sa prose~no ostvarenim dnevnim prirastom od 121,20 g (123,0 g mu{ka i120,0 g ènska jarad).

2. Razlike koje su utvr|ene u masi toplog trupa sa glavom i iznutricama, bile sustatisti~ki zna~ajne (P<0,01) izme|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odno-su na polnu pripadnost (mu{ka i ènska) bile izraène na nivou P<0,05.

3. Prose~an randman toplog trupa sa glavom i iznutricama kod jaradi svih ispiti-vanih stada iznosi 58,19%, dok je prose~an randman hladnog trupa bez glave iiznutrica kod jaradi svih stada bio 45,19%. Razlike utvr|ene u masi toplog ihladnog trupa sa i bez glave i iznutrica, bile su statisti~ki zna~ajne (P<0,01) iz-me|u ispitivanih stada, dok su te razlike u odnosu na polnu pripadnost (mu{kai ènska grla) bile izraène na nivou P<0,05.

4. Prose~no za svu jarad ispitivanih stada masa MLD-a je iznosila 0,111 kg, duìna29,01 cm, dijametar „a“ 3,94 cm, dijametar „b“ 2,17 cm i odnos „a/b“ - 1,81 cm.

Literatura

1. Doner, J., Gladrow, H., Hinrichsen, J.K. (1974): Fruhobsetzen bei Ziegenlam-mern zur Most. European Associotion for Animal Production, Kopenhagen.

2. Dàkuma, J.M., Risch, E. (1994): Meat goat breeding research at the internati-onal dairy goat research center. 5 th World Congress on Genetics Applied to Li-vestock Production, Ontario, Canada.

3. Kumar, P., Singh, U.B., Ranjhan, S.K. (1978): Influence of type of ration on thegrowth rate and carcass quality of young goats (in “Use of radiatons and radi-oisotopes in studies of animal production) (see FSTA/1978/10,2 G 58), 40-47,India.

4. Morand-Fehr, P.H., Sauvant, D. (1974): Separate and combined effects of num-ber of feeds and milk temperature on the performance of slaughter kids. Anna-les de Zootechnie, 23 (4) 503-518, 31 ref. France.

5. Morand-Fehr, P.H., Sauvant, D. (1976): Production of heavy kids. I. Effects ofweaning age method on the performance of kids slaughtered at 26. 5-29 kg. An-nales de Zootechnie, 25 (2), 243-257, France.

6. Morand-Fehr, P.H., Bas, P., Rouzeau, A., Hervieu, J. (1985): Development andcharacteristics of adipose deposits in male kids during growth from birth to we-aning. Animal production, 41 (3) 349-357, France.

7. Memi{i, N., (2000): Kvantitativna analiza telesne razvijenosti i proizvodnihosobina doma}e balkanske koze. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet,Beograd.

8. Memi{i, N., Frida Bauman (2002): Koza. Poljoprivredna biblioteka. Beograd.9. Memi{i, N., Frida Bauman (2002a): Tovna i klani~na svojstva jaradi doma}e

balkanske koze. Poljoprivredne aktuelnosti, br 5-6, Beograd.10. Memi{i, N., Frida Bauman, înkulov Mirjana, Z., @ujovi}. (2001): Uticaj go-

dine i laktacije po redu na plodnost doma}e balkanske koze. Simpozijum na-

106


u~na dostignu}a u sto~arstvu 2001, Herceg Novi. Savremena poljoprivreda,51 (3-4) 63-67, Novi Sad.

11. Memi{i, N., Boòvi}, V., Frida Bauman, Latinovi}, D. (1998): Karakteristikeporasta jaradi doma}e balkanske koze. Savremena poljoprivreda, 46, (3-4) 81-85, Novi Sad.

12. Memi{i, N., Boòvi}, V., Frida Bauman, Latinovi}, D. (1998): Varijabilnosteksterijernih i proizvodnih osobina doma}e balkanske koze sa podru~ja {ar-planinskih ùpa. Savremena poljoprivreda, 46, (3-4) 75-80, Novi Sad.

13. Samini, A.L., Khan, B.U., Khub, S. (1988): Growth performance of goats un-der three systems of feeding management. Indian Journal of Animal Sciences,58, 5, 604-609, India.

14. Yacoub, S.I., Tobia, M.F., Kashmoula, O.Y. (1986): Effect of slaughter wighton some carcass characteristics of Angora like kids. Iragi Journal of Agricul-tural Sciences „Zanco“, 4 (3), 63-72, Irak.

107



EFFECT OF NUTRITION ON FATTENING AND SLAUGHETRHOUSE TRAITS OF KIDS OF

DOMESTIC BALKAN GOAT

N. Memi{i, Frida Bauman, Biserka Pavlov*

Summary

The paper contains results of investigation of the effect of nutrition on slaughter-house results i.e. meat production, in 96 kids of the Domestic Balkan goat (4 herds, 24kids per herd, sex ratio 50:50), slaughtered at 90 days, with the goal to establish differen-ces between investigated goat herds and sex of kids (male and female). Average body we-ight of kids at beginning of fattening was 2,70 kg. Average body weight of kids at 90 daysof fattening was 13,62 kg. Average warm carcass dressing percentage with head and of-fals for kids from all investigated herds was 58,19%. Analysis of variance shows that dif-ferences established for warm carcass and cold carcass, with and without head and offal,were statistically significant (P<0,01) between investigated herds, while these differen-ces for sexes (male and female) were at the P<0.05 level. For all kids, from all investi-gated herds, the weight of MLD was 0,111 kg, length 29,01 cm, diameter “a” 3,94 cm,diameter “b” 2,17 cm and ratio “a/b” - 1,81 cm.

Better nutrition of kids in fattening (herds 2 and 4) had marked better influenceon achieving better weight of kids at 90 days, as well as better commercial value of car-casses.

Key words: kids nutrition, kids sex, sloughterhouse traits.

108


* Nurgin Memi{i, Ph.D., Dairy „Subotica“, Subotica, Frida Bauman, B.Sc., Institute for Science ap-pliance in Agriculture, Belgrade, Biserka Pavlov, Biologist, „Galenika“, A.D. Institute, Zemun-Belgrade.

UDK: 636.294Originalni nau~ni rad

ANALIZA BROJNOG STANJA I ODSTRELA JELENSKE DIVLJAÎ (CERVUS ELAPHUS L.) U LOVI[TU „KOZARA“

Z. Popovi}, D. Ga~i}, M. Beukovi}, N. Novakovi}*

Izvod: U radu je prikazana analiza brojnog stanja i strukture odstrela jelenske div-lja~i u lovi{tu „Kozara“. Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i smanjilo se od 1882 gr-la (1992. god.) na 1343 grla (2003. god.). U istom periodu gustina naseljenosti na 100 hapovr{ine lovi{ta smanjila se od 16,0 na 11,4 grla. Odnos polova reproduktivnog dela po-pulacije karakteri{e stalna prevaga mu{kog pola koja u poslednjoj godini iznosi 1,17 M: 1 @ (593 M : 507 @). Godi{nji stepen kori{}enja varirao je u intervalu 19,0-30,7 % odprole}nog brojnog stanja.

Klju~ne re~i: jelen, Cervus elaphus L., brojno stanje, odstrel.

Uvod

Evropski jelen (Cervus elaphus L.) je autohtona vrsta iz reda divljih papkara ko-ja u Srbiji naseljava raznovrsna stani{ta, a gaji se u ogra|enim i otvorenim lovi{tima. Odukupnog brojnog stanja jelenske divlja~i (3748 grla u prole}e 2001. godine) vi{e od 30%se nalazi u lovi{tu „Kozara“, koje zajedno sa baranjskim delom (lovi{te Podunavlje-Pod-ravlje) ~ini jedinstveno prirodno podru~je i predstavlja autohtoni ostatak nekada{njih sta-ni{ta ove vrste krupne divlja~i.

Najja~i trofej evropskog jelena ulovljen je u ovom lovi{tu daleke 1946. godine(248.55 CIC poena) i bio je svetski prvak u vremenskom periodu 1954-1971. Tako|e,zbog visokog kvaliteta jelenska divlja~ iz ovog lovi{ta kupovana je po najvi{im trì{nim

109


* Dr Zoran Popovi}, docent, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, dr Milo{ Beukovi}, docent,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Dragan Ga~i}, asistent, [umarski fakultet, Beograd, Nenad Novakovi},in`., mla|i istraìva~, Institut za {umarstvo, Beograd.

Ovaj rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije u okviruprojekta BTN 6.4.0.0711.A.

cenama i naseljavana u Evropi, Novom Zelandu, kao i u brojnim lovi{tima centralne Sr-bije ([elmi} i sar., 2001).

Prema najnovijim podacima (Program razvoja lovstva Srbije 2001-2010.) popu-lacija jelena u lovi{tu „Kozara“ ima najve}u trofejnu vrednost, ali je brojnost kvalitetnihgrla oba pola u prethodnih nekoliko godina zna~ajno smanjena. Zbog toga je cilj ovog ra-da da se prika`e i analizira brojno stanje i struktura odstrela jelenske divlja~i u vremen-skom periodu 1992-2003. godina.


Lovi{te „Kozara“ prostire se na levoj obali reke Dunav (severozapad Ba~ke, op-{tina Sombor) i le`i na nadmorskoj visini od 83 do 88 m. Lovi{tem gazduje Javno pred-uze}e „Vojvodina{ume“ - [umsko gazdinstvo „Sombor“. Ukupna povr{ina lovi{ta izno-si 11.764 ha. Najzastupljenije su {ume i {umsko zemlji{te (5.175 ha), pa{njaci i livade(4.106 ha), ostalo zemlji{te (1.095 ha), trstici, bare i vode (900 ha).

Geolo{ku podlogu u ritskom delu lovi{ta ~ine aluvijalni nanosi razli~itog meha-ni~kog sastava, dok je u delu lovi{ta koji je za{ti}en od plavnih voda zastupljen les.Osnovni tip zemlji{ta je aluvijalna pararendzina. Srednja mese~na temperatura se kre}eod -0,80C u januaru, do 21,60C u julu. Koli~ina padavina iznosi 500-700 mm/m2 (maksi-mum je u mesecu maju i junu). Hidrolo{ki uslovi u lovi{tu su vrlo povoljni. Vegetacijulovi{ta ~ine razli~ite biljne zajednice (uglavnom hidrofilne), a svake godine se produku-je ogromna biljna masa koja pogoduje divlja~i (ishrana i zaklon).

Lovi{te pripada prvom bonitetnom razredu za gajenje jelenske divlja~i. Lovno-produktivna povr{ina iznosi 10.370 ha, a ekonomski kapacitet lovi{ta za jelensku divlja~je odre|en na 1.200 grla u osnovnom mati~nom fondu sa realnim prirastom od 336 grla(Novakovi}, 1999). Lovi{te je ogra|eno prema poljoprivrednim kompleksima, ali je otvo-reno prema Baranji. U lovi{tu se zajedno sa jelenom gaje jo{ dve vrste krupne divlja~i(srna i divlja svinja).

Analiza razvoja brojnog stanja i strukture odstrela jelenske divlja~i izvr{ena je naosnovu podataka iz lovnih evidencija lovi{ta “Kozara”. Vrednosti ovih obele`ja su u ana-liziranom periodu (1992-2003.) utvr|ivane po standardnoj metodologiji od strane stru~-nih slu`bi korisnika lovi{ta. Brojno stanje jelenske divlja~i dobijeno je direktnim putem(prebrojavanjem na kraju svake lovne godine - po~etkom prole}a), nakon svih zimskihgubitaka a pre reprodukcije divlja~i.


Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“ (tabela 1) smanjeno jeu analiziranom vremenskom periodu od 1.882 na 1.343 grla, ali je i dalje ostalo ve}e odplaniranog osnovnog mati~nog fonda (grafikon 1).

U istom periodu gustina naseljenosti na 100 ha povr{ine lovi{ta smanjila se od16,0 na 11,4 grla (sa najmanjom vredno{}u od 10,4 grla u 2001. godini).

110


Tab. 1. Prole}no brojno stanje jelenske divlja~i

Graf. 1. Planirano i stvarno brojno stanje jelenske divlja~i

Gustina populacije ima veliki uticaj na kvalitet jedinki i na o~uvanje stani{ta (No-vakovi}, 1996). Prema navedenom autoru, na podru~ju Baranjskog Podravlja nakon po-dizanja ograde granicom lovi{ta (1976. godine) pove}ala se gustina jelenske divlja~i {toje uticalo na smanjenje plodnosti ko{uta za 11% i na smanjenje telesne neto mase (bezunutra{njih organa) koje je variralo u zavisnosti od pola i uzrasta grla.

Pojedini autori (Dubaji}, 1964, Novakovi}, 1999) smatraju da gustina jelenskedivlja~i u ovom lovi{tu zbog povoljnih ekolo{kih uslova koji vladaju u ritskim {umamauz Dunav i trajnog intenzivnog gazdovanja mo`e biti ve}a nego u drugim lovi{tima. Na-

111


ime, za lovno podru~je „Wildfeld“ u Austriji (Szeles, 1983) navodi se gustina od 6.8 gr-la, dok se u Bugarskoj za stani{ta jelenske divlja~i koja pripadaju prvom bonitetnom raz-redu (Obretenov, 2000) predlaè gustina od 2,5 grla.

Polnu strukturu reproduktivnog dela populacije karakteri{e stalna prevaga mu-{kog pola koja u poslednjoj analiziranoj godini iznosi 1,17 M : 1 @ (593 M : 507 @).

Poreme}aj polne strukture nastupio je kao rezultat smanjenog lovno-turisti~kogpritiska, usled ekonomske blokade i izostanka inostranih lovaca (Novakovi}, 1999) zbog~ega je bilo planirano da se redukcionim odstrelom do 2000. godine uspostavi planiranobrojno stanje i normalan odnos polova (1:1). Ovaj cilj je u najve}oj meri bio ostvaren utoku 2001. godine (1.224 grla), ali je ve} naredne godine brojnost ponovo prema{ila1.300 grla. Procentualno u~e{}e teladi u ukupnoj strukturi populacije variralo je u inter-valu od 16,1-19,9 %, {pizera od 4,9-8,1 %, dok su najve}a variranja utvr|ena za ko{utei dvizice (33,2-37,8 %), jelene do 5 godina starosti (15,5-23,9 %), kao i za jelene starijeod 5 godina (17,2-22,9 %).

U lovi{tu „Kozara“ su u analiziranom periodu ukupno odstreljena 4.064 grla je-lenske divlja~i (tabela 2). Osim toga, u poslednjih pet godina uhva}ena su 93 ìva grla(uglavnom telad) koja su naseljena u {umska lovi{ta ju`no od Save i Dunava. Najvi{e gr-la odstreljeno je u prvoj analiziranoj godini (560), a najmanje u poslednjoj. Godi{nji ste-pen kori{}enja (odstrel i uhva}ena grla) je varirao od najmanjih 19.0% od prole}nog broj-nog stanja (u 2001. godini) do najve}ih 30,7% (1995. godine).

Tab. 2. Struktura odstrela jelenske divlja~i

Za analizirani vremenski period je karakteristi~no pove}anje odstrela ko{uta, dvi-zica i teladi u cilju smanjenja brojnog stanja jelenske divlja~i zbog ~ega je u poslednjojgodini (2003) utvr|eno smanjenje brojnosti ko{uta i dvizica (za blizu 200 grla), ali je idalje procentualno u~e{}e ove uzrasne klase u ukupnoj brojnosti populacije ve}e od 37%. Tako|e, za strukturu odstrela je karakteristi~no pove}anje procentualnog u~e{}a jele-na starijih od 5 godina (od 9,1 % u prvoj analiziranoj godini do 24,5 % u pretposlednjoj).

112


* ìva divlja~

U istraìvanjima jelenske divlja~i koja su sprovedena u Ma|arskoj (1970-1989.) utvr-|ena je jo{ ve}a zastupljenost ko{uta u strukturi populacije (39,7 - 43,5 %), dok je odstrel unavedenom istraìvanju varirao od 27,5 do 57,6 % u odnosu na prole}no brojno stanje.

Tab. 3. Struktura evidentiranih gubitaka jelenske divlja~i

Evidentirani godi{nji gubici jelenske divlja~i (tabela 3) bili su manji od 3,5% pro-le}nog brojnog stanja (izuzev 2000. godine - 4,2%). Osnovni uzroci gubitaka jelenskedivlja~i (naro~ito starih jelena) bili su ~este pojave krivolova, blizina dràvne granice iratna dejstva koja su vo|ena na tim prostorima. Tako|e, uzrok gubitaka mogle su biti ibolesti jelenske divlja~i. Naime, na desnoj strani Dunava (Baranja) u lovi{tu „Podunav-lje-Podravlje“ utvr|ena je infekcija velikim ameri~kim metiljom (Fascioloides magna)kojom je zaraèno gotovo 90 % jelenske divlja~i na {ta ukazuju rezultati pregleda 350odstreljenih grla na Hrvatskom veterinarskom institutu (Mrkobrad, 2003).

Zaklju~ak

Na osnovu utvr|enih rezultata moè se zaklju~iti da se u analiziranom perioduzna~ajno smanjilo brojno stanje i gustina jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“. Me|utim,i pored toga, sada{nja brojnost je ve}a od planiranog osnovnog mati~nog fonda i zajed-no sa poreme}enom polnom strukturom u velikoj meri uti~e na kvalitet jedinki i na o~u-vanje stani{ta.

U narednom periodu potrebno je uskladiti brojno stanje jelenske divlja~i sa plani-ranim i pobolj{ati polnu i starosnu strukturu populacije. Zbog pojave velikog ameri~kogmetilja u susednom lovi{tu „Podunavlje-Podravlje“ u Baranji, potrebno je ispitati i zdrav-stveno stanje jelenske divlja~i u lovi{tu „Kozara“.

Literatura

1. Csanyi, S. (1991): Red deer population dynamics in Hungary: Management sta-tistics versus modeling. Pp 37-42. In: Brown, R.D. (Ed.). The Biology of Deer.Springer Verlag, New York.

113


2. Dubaji}, M. (1964): Uticaj ve{ta~ke selekcije na kvalitativni razvoj jelenskedivlja~i na Belju. Jelen, Beograd, 1, 67-92.

3. Mrkobrad, M. (2003): Infekcija jelenske divlja~i u Hrvatskoj velikim ameri~-kim metiljom. Hrvatske {ume, 77, 32-33.

4. Novakovi}, V. (1996): Divlji papkari - tehnologija gajenja i kori{}enja, Srbija-{ume, Beograd, 132.

5. Novakovi}, V. (1999): Jelen (Cervus elaphus L.), Zelind, Beograd, 316 pp.6. Obretenov, A. (2000): Optimizirane na dive~ovi populacii, Jusautor, Sofia, 1-

156.7. Lova~ki savez Srbije, Program razvoja lovstva Srbije 2001-2010 (2001), Beo-

grad, 241 pp.8. Szelles, S. (1983): Chovná jelenia oblast Wildfeld, Folia venatoria, 13, 189-199.9. [elmi}, V., Ga~i}, D., ]erani}, A. (2001): Hunting and Hunting Industry, Yugo-

slav survey, 103-132.

114


UDC: 636.294Original scientific paper

THE ANALISES OF THE DEER NUMBER (CERVUS ELAPHUS L.)AND ELIMINATION BY SHOOTING ON HUNTING GROUND

“KOZARA”

Z. Popovi}, D. Ga~i}, M. Beukovi}, N. Novakovi}*

Summary

Spring census of red deer population decreased from 1882 to 1343. In the sameperiod density on 100 ha of hunting ground decreased from 16.0 to 11.4. In the last year,proportion in the mature part of population was 1.17 mail : 1 female (593 mail : 507 fe-male). Level of usage was between 19.0 and 30.7% of spring census.

Key words: deer, C. elaphus L., census of population, hunting

115


* Zoran Popovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun, Milo{ Beukovi}, Ph.D., Faculty of Agricul-ture, Novi Sad, Dragan Ga~i}, M.Sc., Faculty of Forestry, Beograd, Nenad Novakovi}, B.Sc., Institute offorestry, Beograd.

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

63

ZBORNIK nau~nih radova / glavni iodgovorni urednik Vaso Komneni}. – Vol. 10,no. 1 (1995)– . – Padinska Skela :Institut PKB Agroekonomik, 1995– (Beograd: Grafiprof). – 24 cm

ISSN 0354–1320 = Zbornik nau~nih radova –PKB INI AgroekonomikCOBISS.SR–ID 105536775


Generalni sponzoriXVIII Savetovanja

agronoma, veterinara i tehnologa

POLJOPRIVREDNA K KORPORACIJA „BEOGRAD“IMLEK, AD

�INSTITUT ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“�INSHRA, Padinska Skela�PP ZLATAR, Mramorak�AD TAMI{, Pan~evo�ULJARICA „SELSEM“, Beograd�PDS OPOVO, Opovo�„SELEKCIJA“ ZAVOD ZA [E]ERNU REPU, Aleksinac�S.E. VER, Novi Sad�DUNAV OSIGURANJE, Beograd�ATEL DOO, Novi Sad�BAUER-EVROCOMMERC, Be~ej�LION SEEDS, Novi Sad�DOO „EKO LAB“, Padinska Skela�POLJOPRIVREDNA [KOLA SA DOMOM U^ENIKA PK „BEOGRAD“�I. C. A. NAAN, Beograd�PATENT KOMERC, Beograd�„SEMEX PK BB“ AD, Beograd�D.O.O. „@ITO-DUNAV“, Batajnica


DP „SELEKCIJA“ Zavod za {e}ernu repuAleksinac - Jugoslavija

tel.018/804-515, 804-325, 804-242, 804-825, 804-203, 804-134, fax. 804-325Privredeni sud Ni{, br. ul. 1-192-00. Mati~ni broj: 07153619

Teku}i ra~un: 105-344-64160-67129-61

Reg. br. 00207153619

„SELEKCIJA“ – Zavod za {e}ernu repu bavi se selekcijom, proizvodnjomi doradom semena {e}erne i sto~ne repe.

Iz bogatog sortimenta {e}erne repe najvi{e gajene su sorte:

– Aleksinac R – tolerantan na rizomaniju – Alina – toleranta na cerkosporu, dobrih tehnolo{kih karakteristika– Al{ana – tolerantna na cerkosporu, sa visokim sadràjem {e}era– Altera – tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom kristalnog

{e}era– Almira – tolerantna na cerkosporu, vrlo plasti~na– Alona – tolerantna na cerkosporu, sa visokim prinosom korena

Od sorata sto~ne repe izdvajaju se:

– Rubinal – crvenog korena, sa visokim prinosom suve materije– Storal – ùtog korena, visokog prinosa korena i nadzemne mase– Kristal – narandàstog korena, pogodan za trapljenje i ishranu u

zimskom periodu– Binal – ùtog korena, pozitivno uti~e na pove}anje mle~nosti krava


Merna i kontrolna oprema za

poljoprivredu i pivarstvo

PPffeeuuffffeerr GGmmbbHHFlugplatzstraße 70. D-97318 Kitzingen

E-Mail: [email protected]

Internet: www.pfeuffer.com

Proizvodni

program

• Vlagomeri HOH EXPRESS� Kapacitivni vlagomer Granomat� Bus sistem za pra}enje temperature DuoLine� Laboratorijska sortirka SORTIMAT� Frijabilimetar za slad� Broja~ zrna CONTADOR� Stanica za punjenje CONTAFILL� Analizator TANNOMETER� Kapilarni viskozimetar Viscomat� Uzima~i uzoraka, razdeljiva~i uzoraka� Pre~ista~i uzoraka, aparati za utvr|ivanje klijavosti

� Analiti~ka ru~na sita, sita za insekte� Laboratorijski mlinovi

Filtracija - Brzi testovi - Hromatografija

Firma Pfeuffer se od 1947 godine bavi proizvodnjom

vlagomera za ‘itarice, koji su {irom sveta poznati po svom

kvalitetu i preciznosti. Oblast primene obuhvata gotovo sve

zrnaste proizvode. Na raspolaganju je vi{e od 100 razli~itih

kalibracija

� Jednostavna upotreba

� Ta~ni rezultati merenja

� Automatska korekcija temperature

� Veliki opseg merenja

� 14 kalibracija po izboru kupca

� sa odobrenjem tipa SZMDM

Mobilni vlagomer HOH EXPRESS HE 50

Kapacitivni vlagomer

Granomat

vlaga i hektolitarska masa

celog zrna

� automatsko merenje � jednostavan za upotrebu� ta~ni rezultati merenja� bez mlevenja uzorka� ugra|eni {tampa~� odobrenje tipa SZMDM� opseg merenja od 3-42%� modularna konstrukcija� interfejs RS232� memorija 200 kalibracija� zapremina uzorka 600 ml

� velika brzina brojanja� ta~ni rezultati � jednostavno rukovanje� mogu}nost pode{avanja veli~ine zrna i brzine brojanja

� gotovo be{uman rad� za zrna pre~nika 0,3 do 15 mm.� Pribor: stanica za punjenje CONTAFILL za vre}ice ifla{ice

CONTA D O RBROJA^ ZRNAodre|ivanje te‘ine 1000 zrna

SORTIMATLABORATORIJSKA SORTIRKAza racionalno i efikasno sortiranje i ocenu kvaliteta ‘itarica, mahunarki i uljarica.

� jednostavnost, ta~nost i brzina� sa 3, 4* ili 5* sita� ta~ni rezultati merenja� ~vrsta konstrukcija

i{}enje sita vr{i se pomo}u elasti~nih valjaka te nije potrebno rasklapanje posle svakog sortiranja

Zastupnik i distributer za Srbiju i Crnu Goru„S.E.Ver“ kd Novi

SadTel+Fax: (021)300 304, 300 836 Mob:064 1143570

MACHEREY-NAGEL GmbH&Co.KG

cobb 2004-vol2

Documents